1 Organic News

Organic News 2

IMPRESSUM

Za izdavača Nada Mišković,

Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje

“Serbia organica”http://www.serbiaorganica.org

Molerova 29/a, Beogradtel: 065 855 68 68

office@serbiaorganica.orgISSN 2217-9844 (Online)

Menadžer projekta: Ivana Simić

Glavni i odgovorni urednik:Jelena Sajić

Saradnici:Olga Kešelj

Dr Vladan Ugrenović Dr Vladimir Filipović

Foto na naslovnojKarolina Stamenković

Dizajn & prepress: Ivan Tarle

www.IvanTarle.com

Izvršna produkcija: agroCommunications doo

Na 29. zasedanju Skupštine grada Subotice, koje je održano 23. aprila, jednoglasno je usvojena Odlu-ka o donošenju Akcionog plana za razvoj organske proizvodnje na teritoriji Grada Subotice od 2015. do 2020. godine (APROPS). Odbornike je o dokumen-tu ukratko izvestila Jadranka Stantić, izvršilac za eko-nomske poslove u Odseku za privredu i turizam. Iz-među ostalog, ona je istakla da je akcioni plan izrađen u saradnji Gradske uprave sa Udruženjem TERRA’S

preko projekta “Organska proizvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije” koji se reali-zuje uz podršku programa SENSE, a sprovodi ga Regionalni centar za životnu sredinu. Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju, tako da za izra-du nisu korišćena budžetska sredstva. Nacrt Akcionog plana prvi put je predstavljen na 10. Međunarodnom festivalu organskih proizvoda BIOFEST, a potom je organizovana druga javna rasprava 4. decembra 2014. godine. Jedan od osnovnih ciljeva dokumenta je da se doprinese razvoju ovog sektora i u 2015. godini povećaju površine pod organskom proizvodnjom za 25 procenata.

Na 82. Međunarodnom Poljoprivrednom sajmu u No-vom Sadu koji će se održati od 9. do 15. maja, Nacio-nalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ”Ser-bia Organika”, uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, okupiće po peti put u okviru Izložbe organske proizvodnje poljopri-vredna gazdinstva koja se bave organskom proizvod-njom najraznovrsnijeg povrća, žitarica, voća, pečuraka, jaja, udruženja proizvođača Terras i Vitas, prerađivače i

distributere organskih proizvoda, proizvođače i distributere repro-materijala za organsku proizvodnju, Centar za organsku proizvodnju u Selenči, obrazovne i naučno-istraživačke ustanove i mnoge druge.Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa ponudom i da degustiraju organske sokove od voća i povrća, proizvode od aronije, testenine, žitne pahuljice i različite vrste integralnih brašna, veliki izbor lekovitog i začinskog bilja, sušene i mlevene pečurke, makrobiotičke proizvode od soje, namaze, ajvar i pasirani paradajz, pasterizovane salate itd.

SEED program (Podrška razvoju obrazovanja i zapo-šljavanja) ima za cilj da doprinese zapošljavanju, sma-njenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-eko-nomskom razvoju u regionu. Nosilac SEED programa je austrijska organizacija Volkshilfe Solidarität, a pro-gram finansira Austrijska razvojna agencije (ADA). Novosadski humanitarni centar (NSHC) realizuje SEED program u Srbiji, sa ciljem promocije zapošlja-vanja i samozapošljavanja ciljnih grupa, žena i mladih,

u opštinama Apatin, Kula, Surdulica i Vladičin Han. Direktni korisnici projekta u Srbiji su žene i mladi. Početkom ove godine, najuspešniji polaznici su nastavili sa stručnim obu-kama iz organske proizvodnje hrane (u Kuli i Vladičnim Hanu); razvoja lokalnog turizma (u Apatinu i Vladičinom Hanu), i socijalnog preduzetništva – pružanja usluga pomoći u kući (u Surdulici i Apatinu). Obuke iz oblasti organske proizvodnje realizuju se u saradnji sa Nacionalnim udruženjem za razvoj organske proizvodnje Serbia organika tokom šest pojedinačnih obuka u aprilu i maju u okviru kojih je organizovana i studijska poseta or-ganskim gazdinstvima.

Vesti i događaji • APROPS jednoglasno usvojen• Edukacije iz oblasti organske proizvodnje • U susret 5. Izložbi organske proizvodnje • Organska tura 23. i 24. maja

Tema• Pravilno sušenje i čuvanje lekovitog bilja• Organski crni luk, sađenje, nega, zaštita

Svet• Predlogom Brisela o GMO svi nezadovoljni• Francuzi ljubitelji organskog mesa

Sadržaj

Sadržaj

3 Organic News

Na 29. zasedanju Skupštine grada Sub-otice, koje je održano 23. aprila, jedno-glasno je usvojena Odluka o donošenju Akcionog plana za razvoj organske proizvodnje na teritoriji Grada Subotice od 2015. do 2020. godine (APROPS). Odbornike je o dokumentu ukratko iz-vestila Jadranka Stantić, izvršilac za eko-nomske poslove u Odseku za privredu i turizam. Između ostalog, ona je istakla da je akcioni plan izrađen u saradnji Gradske uprave sa Udruženjem TERRA’S preko projekta “Organska proizvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije” koji se realizuje uz podršku programa SENSE, a sprovodi ga Regionalni centar za životnu sredinu. Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju, tako da za izradu nisu korišćena budžetska sredstva. Nacrt Akcionog plana prvi put je pred-stavljen na 10. Međunarodnom festivalu organskih proizvoda BIOFEST, a potom je organizovana druga javna rasprava 4. decembra 2014. godine. Jedan od os-novnih ciljeva dokumenta je da se dopri-nese razvoju ovog sektora i u 2015. godini povećaju površine pod organskom proiz-vodnjom za 25 procenata.U diskusiji je učestvovala jedino odbor-nica Mirana Dmitrović, predsednica

Odborničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je izrazila žaljenje što se ne raspravlja zajedno o Akcionom pla-nu i Strategiji ruralnog razvoja koja je skinuta sa dnevnog reda, jer dokument nije preveden na mađarski jezik. Na-glasila je značaj usvajanja APROPS-a, te da je preko medija i istupa predstavnika Udruženja TERRA’S i Organik Control Systema, upoznata o trenutnom stanju i

mogućnostima ove privredne grane.Subotički APROPS je usklađen sa Na-crtom nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje za period od 2015 – 2019. koji je u okviru ovog projek-ta revidirala partnerska organizacija Ser-bia Organika. Uskoro se očekuje usvajanje NAPROP-a na državnom nivou koji je deo Nacionalnog programa ruralnog raz-voja od 2015 – 2020. godine.

SEED program (Podrška razvoju ob-razovanja i zapošljavanja) ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-ekonomskom razvoju u regionu (ciljna područja su gradovi u Albaniji, Srbiji i Kosovu).Nosilac SEED programa je austrijska organizacija Volkshilfe Solidarität, a pro-gram finansira Austrijska razvojna agen-cije (ADA) sredstvima Austrian Develop-ment Cooperation. Program se realizuje u periodu od 1. januara 2014. do 31. decem-bra 2016. godine.Novosadski humanitarni centar (NSHC) realizuje SEED program u Srbiji, sa ciljem promocije zapošljavanja i samozapošljava-nja ciljnih grupa, žena i mladih, u opšti-nama Apatin, Kula, Surdulica i Vladičin Han. Glavne aktivnosti programa su pod-sticanje saradnje i dijaloga između opština na severu i jugu Srbije, obuke u oblasti preduzetništva, organske proizvodnje hrane, razvoja lokalnog turizma i socijal-nih usluga i izgradnja kapaciteta svih ak-tera uključenih u program, koja doprinosi poboljšanju pristupa tržištu rada za žene i mlade, promovisanju jednakosti polova i smanjenju siromaštva.

Direktni korisnici projekta u Srbiji su žene i mladi (15 do 30 godina), koji su u drugoj polovini 2014. godine imali priliku da pohađaju pet jednodnevnih treninga o preduzetništvu i započinjanju sopstvenog posla. Početkom ove godine, najuspešniji polaznici su nastavili sa stručnim obu-kama iz organske proizvodnje hrane (u Kuli i Vladičnim Hanu); razvoja lokalnog turizma (u Apatinu i Vladičinom Hanu), i socijalnog preduzetništva – pružanja usluga pomoći u kući (u Surdulici i Apa-tinu). Obuke iz oblasti organske proiz-vodnje realizuju se u saradnji sa Nacio-nalnim udruženjem za razvoj organske proizvodnje Serbia organika tokom šest pojedinačnih obuka u aprilu i maju u okviru kojih je organizovana i studijska poseta organskim gazdinstvima. Cilj ovih aktivnosti je da se polaznici obuče da zas-nuju organsku proizvodnju. Nakon obuka, polaznici će imati mogućnost da sa svojim biznis planom konkurišu za bespovratna sredstva sa kojim će početi sopstveni pos-ao.Takođe, u projekat su uključeni pred-stavnici lokalnih zajednica u Apatinu, Kuli, Surdulici i Vladičinom Hanu - zapo-sleni u lokalnim samoupravama, školama

za stručno usavršavanje, udruženjima, malim i srednjim preduzećima, agenci-jama za zapošljavanje.Kroz SEED program, ove četiri opštine će biti podstaknute u lokalnom ekonomskom razvoju i stvaranju povoljnog okruženja za razvoj preduzetništva.

APROPS jednoglasno usvojen

Edukacije iz oblasti organske proizvodnjeu okviru SEED PROGRAMA

Organic News 4

Najbolji način da saznate više o organski proizvedenoj hrani i organskoj proizvod-nji, jesu posete organskim gazdinstvima. Serbia Organika sarađuje sa lokalnim proizvođačima i organizuje posete kada to vremenske prilike i radovi na gazdin-stvima dozvole.Verovatno ste do sada kupovali ove proiz-vode i osećali se zadovoljno jer ste ovom kupovinom učestvovali u zaštiti životne sredine i vašeg zdravlja. Ali sigurno ste se često pitali šta to zapravo kupujete. Šta je zapravo vrednost organskih proizvoda?Na ovo pitanje ćete najbolje sami sebi od-govoriti kada se vratite iz posete organ-skom gazdinstvu, jer čovek ipak najviše veruje svojim očima.Serbia organika organizuje posetu Dimitrovgradu, poznatom po čistim pašnjacima, zelenim površinama i slobod-nim životinjama na ispaši. Pored brojnih izvora i odlične vode, Stara Planina obi-luje planinarskim lepotama i otvara apetit, nakon čega sledi pravo uživanje u lokal-nim specijalitetima.Polazak ka Dimitrovgradu je u subotu 23. maja u 8 časova, a povratak u nedelju 24. maja u kasnim večernjim časovima.Cena polaska je 5.800 dinara i obuh-vata autobuski prevoz, posetu tri gazdin-stva, predavanje o organskoj proizvodnji,

štampani materijal o organskim proiz-vodima, smeštaj u seoskom gazdinstvu i tri obroka, upoznavanje sa lokalnim proiz-vodima i degustaciju.

Svi zaniteresovani se mogu javiti e-mai-lom na office@serbiaorganica.org ili na telefon 065 855 68 68 i 064 3811564.

Na 82. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu koji će se održati od 9. do 15. maja, Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ”Serbia Organika”, uz finansijsku podršku Mini-starstva poljoprivrede i zaštite životne sre-dine, okupiće po peti put u okviru Izložbe organske proizvodnje, poljoprivredna gazdinstva koja se bave organskom proiz-vodnjom najraznovrsnijeg povrća, žitarica, voća, pečuraka, jaja, udruženja proizvođača Terras i Vitas, prerađivače i distributere organskih proizvoda, proizvođače i dis-tributere repro-materijala za organsku proizvodnju, Centar za organsku proiz-vodnju u Selenči, obrazovne i naučno-istraživačke ustanove i mnoge druge.Posetioci će imati priliku da degustiraju organske sokove od voća i povrća, proiz-vode od aronije, testenine, žitne pahuljice. Ponudu će i upotpuniti i različite vrste integralnih brašna, veliki izbor lekovitog i začinskog bilja, sušene i mlevene pečurke, makrobiotičke proizvode od soje, namaze, ajvar i pasirani paradajz, pasterizovane salate itd.

Proizvođačima i onima koji nameravaju da započnu organsku proizvodnju biće predstavljena sredstva dozvoljena u or-ganskoj proizvodnji kojima mogu tretirati i oplemeniti svoje zemljište.Informacije o studijama iz oblasti organ-ske proizvodnje biće dostupne na štandu Fakulteta za ekološku poljoprivredu.Organska proizvodnja u Srbiji je sve

popularnija i ekonomski značajnija, a zahvaljujući potencijalima koji se pre svega ogledaju u usitnjenom posedu i zemljištu koje nije kontaminirano nepoželjnim materijama, ovaj vid poljo-privrede može značajno doprineti razvoju ruralnih područja, a time i poljoprivrede uopšte.Aktivnosti Serbia organike su usmerene i na povećanje svesti građana o organskoj proizvodnji i njenom značaju za zdravlje potrošača, ali i o celokupnom očuvanje životne sredine.Ova izložba je svih prethodnih godina izazivala veliko interesovanje posetilaca koji su se zanimali za organske proizvode, kako se proizvode, gde se mogu nabaviti, ali i potencijalnih proizvođača koje je in-teresovalo kakva je procedura započinjanja sertifikovane organske proizvodnje, kakve su mere podrške nadležnog Ministarstva.Na zajedničkom štandu Nacionalne aso-cijacije Serbia organika i Ministarstva poljoprivrede svi zaintersovani će dobiti odgovore na postavljena pitanja, a biće dostupna i literatura iz ove oblasti.

U susret 5. Izložbi organske proizvodnje

Organska tura 23. i 24. maja

5 Organic News

Grupa srpskih proizvođača, nastavnika poljoprivrednih škola i predstavnika Na-cionalne asocijacije za razvoj prganske proizvodnje ”Serbia organica” i Mini-starstva poljoprivrede i zaštite životne sredine posetila je šest organskih gazdin-stava u Mađarskoj, uključujući i vinariju i preradne kapacitete u Fulopjakobu, Kečekemetu, Žamboku, Kitarši i Monori-eridu. To je bila prilika da se iz prve ruke upoznaju sa organskom proizvodnjom na manjim gazdinstvima, tehnikama prerade različitog voća u prvoklasne so-kove, džemove, namaze, kao i efikasnom marketinškom tehnikom koju sprovode.Svaki domaćin proizvođač obradio je i poneku obrazovnu temu i pred-stavio učesnicima. Pored organskog baštovanstva, predstavljena su iskustva u direktnom marketingu kroz interaktivnu diskusiju o organskim semenima, održana je prezentacija o sadnom materijalu i đubrivima, pregled tehničkih rešenja i tehnologija zaštite biljaka i kao i prezent-acija o regulativama o bezbednosti unutar lanca hrane uključujući tu i označavanje, kontrole i nadležnosti.Na Univerzitetu Sv. Stefan u Godolu, srpski posetioci su dobili uvid u nastavni program iz oblasti organske proizvodnje u Mađarskoj i informaciju o procesu kon-trole i sertifikacije. Oni su posetili organsku pijacu u

Budimpešti koju organizuje Mađarska nacionalna asocijacija, a sertifikuje Bio-kontrol Hungaria. Pijaca se održava vikendom, velika je i dobro snabdevena različitim primarnim i gotovim proiz-vodima, mlečnim i suhomesnatim proiz-vodima, kolačima, medom i dr.

Četvorodnevno studijsko putovanje or-ganizovali su Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO i Vlada Mađarske, kao deo dvogodišnjeg projekta namenjenog izgradnji kapaciteta i usluga u sektoru organske poljoprivrede Srbije.

Promocija Bio Panon organskog junećeg mesa održana je u utorak, 5. maja, u Beogradu. Firma Orga-nic Home Delivery je ekskluzivni distributer Bio Panon organskog junećeg mesa, koje dolazi iz Srbi-je, sa farme u Čurugu, gde se od 2013. godine tržištu već isporučuje organsko mleko.Farma u Čurugu je prva sertifiko-vana organska farma mleka i mesa u Srbiji, gde goveda jedu organsku hranu, imaju dovoljno prostora za ispašu, boravak, nikada nisu veza-na i žive u skladu sa svojim prirod-nim potrebama.- U saradnji sa renomiranim pre-rađivačem, klanicom Big Bull Fo-ods koja je opremljena i sertifiko-vana za preradu oganskog mesa, isporučivaćemo mikro konfekci-onirano meso domaćinstvima od-

nosno makro konfekciju restoranima i hotelima. U okviru ove grupe, naši klijenti će imati na raspolaganju po-znate rezove / prime cuts / junećeg mesa, ali odležanog / maturiranog /3-4 nedelje, po principu vlažnog zrenja – navodi se u saopštenju kom-panija Global seed i Organic Home Delivery.Organic Home Delivery isporučuje organsko meso, isključivo po principudirektne dostave domaćinstvima, re-storanima i hotelima čime garantuje-mo svežinu i zdrastvenu bezbednost isporučenog mesa.Poručivanje se vrši putem telefona, e-maila i web aplikacije. Uvek se is-poručuje sveže meso sa rokom traja-nja od maksimalno 10 dana, a isporu-ka se vrši četiri putamesečno. Kupac dobija organsko meso u aseptic pako-vanju, 24 časa od momenta klanja.

Organska junetina na srpskim trpezama

Srpski predstavnici u posetiorganskoj proizvodnji u Mađarskoj

Organic News 6

Pravilno sušenje

Sušenje je najčešći način primarne obrade lekovitog bilja i jedna od najvažnijih rad-nji koju treba što kvalitetnije izvesti. Pre nego se pristupi sušenju, pristiglu sirovinu neophodno je obeležiti radi daljnje lakše manipulacije. U stavke prijemnice unosi-mo podatke o pristigloj sirovini (naziv, količina, broj ulaza, datum prijema, ime dobavljača i ime i potpis odgovornog lica za prijem sirovine). U zavisnosti od vremenskih prilika prirodno se cvet i list suše na zatvorenom i promajnom mestu u proseku od tri do osam dana, a koren na sunčanom oko dve nedelje. U sušarama, za razliku od prirodnog sušenja, temperaturu, relativnu vlažnost

i protok vazduha možemo podešavati. Temperature sušenja zavise od dela koji se sakuplja. Cvet i list suše se na 35 do 40, a na 45 do 55 Celzijusovih stepeni koren. Više temperature sušenja za većinu ovih biljaka nisu poželjne, jer se gube lekovite materije. Međutim, postoji i sušenje vre-lim vazduhom na temperaturi od 200 do 1.000 stepeni, i tada proces traje dva do tri minuta. Ovako se suše listovi tatule, zim-zelena i još nekih lekovitih biljaka. Ukoliko se lekovita sirovina u sušari ne može sušiti istog dana potrebno je raz-vrstati je u tankom sloju i ostaviti na promajnom mestu, da se ne bi “upalila” i uplesnivila. Osim sušenjem, neke biljne vrste sa le-kovitim svojstvima koje se sakupljaju iz

prirode, primarno se prerađuju destilaci-jom vodenom parom. Jedna od najintere-santnijih biljnih sirovina za proizvodnju

Sakupljanje lekovitog bilja – 2 deo

”Plodovi prirode na dohvat ruke“Za kvalitetan proizvod, pored pravilnog sakupljanja, neophodno je na odgovarajući način obav-iti sušenje, pakovanje i čuvanje lekovitog bilja

7 Organic News

etarskog ulja kod nas su plodovi kleke, a mogu da se koriste i grančice bora, jele i smrče, kao i njihove šišarke, te smilje, hajdučka trava i druge.

Pakovanje i čuvanje

Osušeni biljni delovi, pakuju se u različite vrste ambalaže - kutije, kese, vreće, a ma-terijal od koga je ona izrađena može biti natron, juta, drvo, staklo, metal... Upa-kovani se čuvaju u suvim, čistim, dobro provetrenim magacinima, na drvenim policama ili paletama, obezbeđeni od prisustva glodara i štetnih insekata. Bilje koje ima intezivan miris mora se odvo-jiti od drugog sa manje intezivnim, da ne dođe do mešanja njhovog mirisa.Period čuvanja suvih biljnih sirovina koji ne utiče na njihovu vrednost i kvalitet ra-zlikuje se od vrste do vrste, ali i od dela biljke koji je u pitanju. Tako, na primer, cvet lipe obično može da se čuva jednu godinu, list koprive i cvet kamilice dve, cvet zove tri, kora krušine šest, a koren sladića čak i do deset godina.

OrganskO bilje i divlje vOće

Ako se radi o sertifikovanoj – organskoj proizvodnji, za adekvatno sakupljanje biljnih vrsta i njihovih delova koje rastu u prirodnim staništima, šumama i poljo-privrednim područjima, potrebno je, da u periodu od najmanje tri godine pre toga ona nisu tretirana đubrivima i drugim sredstvima koja nisu dozvoljena u organ-skoj proizvodnji. Sakupljanje ne sme da utiče na stabilnost prirodnog staništa ili održavanje vrsta u zoni u kojoj se obavlja. Mora se sprovoditi u skladu s propisom kojim se uređuje zaštita retkih, proređenih i endemičkih ugroženih biljnih vrsta, kao i nezaštićenih biljnih vrsta.Kada je u pitanju istovremeno sakupljanje organskih i konvencionalnih proizvoda iz prirodnih staništa, ono je moguće samo ako se preduzmu odgovarajuće mere da bi se sprečilo njihovo mešanje ili zamena. Za svaku divlju vrstu u toku sakupljanja treba da se evidentiraju podaci o narod-nom i latinskom nazivu, površini i mestu, odnosno nazivu oblasti u kojoj se sakuplja, načinu sakupljanja, skladištenja, prerade i prodaje sakupljenih divljih vrsta, te da-tumu sakupljanja, količini sakupljenih divljih vrsta i imenima lica koja su ih sakupila iz prirodnih staništa. Pored toga, proizvođač dostavlja ovlašćenoj kontrol-noj organizaciji i podatke o prostoriji za skladištenje, a ako je potrebno, i o drugim objektima koji služe za pripremu i pre-radu sakupljenih divljih vrsta, odnosno pakovanje, te datumu poslednjeg rada na

područjima sakupljanja proizvoda koji nije obavljan u skladu sa pravilima organ-ske proizvodnje.I pored postojanja prirodnih resursa, naročito u centralnoj Srbiji, kod nas se, organski sertifikovanom sakupljačkom delatnošću bavi samo 19 operatera. Od toga, najveći broj sakuplja divlju jagodu, divlju borovnicu, divlju kupinu, divlju brusnicu, zovu, kleku, a manje samoni-klo lekovito bilje. U važnije divlje voćke

svrstavaju se i dren, trnjina, šipurak, divlja jabuka, divlja kruška, divlja trešnja i druge. Plodovi mnogih od navedenih vrsta ko-riste se za čajeve, ali i za dobijanje pek-meza, džemova, bezalkoholnih i alkohol-nih pića i drugih proizvoda.

Dr Vladimir Filipović,Institut za proučavanje lekovitog

bilja »Dr Josif Pančić«

Smanjen izvozPrema podacima Privredne komore Srbije, u 2013. godini iz Srbije je iz-vezeno lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja za oko 14.000.000 dol-ara, što je za 7,2 odsto manje nego u 2012. U ukupnom izvozu, grupa „začinsko i aromatično bilje“ imala je udeo od 61 odsto (8.600.000 dol-ara), zatim sledi lekovito bilje - 36 odsto (5.000.000 dolara), i čajevi - tri procenta (444.000 dolara). Najviše se izvezlo u zemlje EU - 60 odsto ukupnog izvoza (8.500.000 dolara), zatim u zemlje CEFTA - 35 odsto (4.900.000 dolara), i u ostale zemlje pet odsto (686.000 dolara).Najisplativije lekovite biljne vrste bile su: nana, kamilica, matičnjak, beli slez, mirođija i peršun.Vrednost uvoza iznosila je 7.100.000 dolara, što je smanjenje za 8,2 odsto u odnosu na isti period 2012. godine. Najznačajniji je bio uvoz iz ostalih zemalja (4.700.000 dolara) - 67 odsto ukupnog uvoza lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja (7.000.000 dolara). Od ostalih zemalja u uvozu ovog bilja najzastupljenije su Vijetnam (2.300.000 dolara), Kina (438.000 dolara), Indija (394.000 dolara), Indonezija (304.000 dolara), Brazil (272.000 dolara) i Turska (230.000 dolara). Kada je u pitanju uvoz iz CEFTA zemalja, najviše smo uvezli lekovitog bilja (330.000 dolara), od čega najviše iz BiH (160.000 dolara).

Organic News 8

Evropska komisija je 22. aprila predožila izmenu propisa o uvozu genetski modi-fikovanih organizama kojom je izazvala gnev i pobornika lakšeg uvoza – SAD i industrije – i aktivista za zabranu genet-ski modifikovanih proizvoda. Reformom bi se olakšao uvoz u EU, iako bi proce-dure bezbednosne provere opstale, a is-tovremeno bi se zemljama članicama dala mogućnost da zabrane uvoz na svojoj teri-toriji. Ovakvo rešenje nedavno je usvojeno za uzgoj GMO.Predlog je odraz želje predsednika Komisije Žana-Kloda Junkera da bolje “uzme u obzir zabrinutost” država i ev-ropskih građana, istakla je komesarka Margrete Vestager. Evropska komisija je ovim predlogom, međutim, izazvala jednoglasno protivljenje zainteresovanih strana.Proizvođači genetski modifikovanih or-ganizama i predstavnici poljoprivredno-prehrambenog sektora koji se bave GMO smatraju da je ovde reč o prepreci za po-slovanje, dok su aktivisti za zaštitu životne sredine optužili Brisel da izbegava od-govornost.Američki predstavnik za međunarodne trgovinske pregovore Majkl Froman iz-dao je saopštenje u kojem je izrazio “živo nezadovoljstvo”. “Predložiti ovakav vid restriktivne akcije u oblasti trgovine nije konstruktivan u trenutku kada SAD i EU pregovaraju o opšežnom spoljnotrgovins-kom sporazumu”, rekao je on.

Svaka zemlja može da kažestop za GMO

Reforma predviđa da se zadrži sadašnji sistem kojim bi Evropska komisija morala evropsku teritoriju da otvori za uvoz gen-etski modifikovanih organizama ukoliko se tome ne usprotivi većina zemalja, kao i ukoliko Agencija za bezbednost hrane proceni da nisu rizični.Promena je što bi države članice imale mogućnost da odbiju korišćenje genet-ski modifikovanih organizama na svojoj teritoriji ukoliko za to navedu “legitimne razloge”.EU je prošlog meseca usvojila sličnu re-formu u oblasti uzgoja genetski modi-fikovanih organizama. U EU se gaji samo jedna GM kultura, Monsantov hibrid ku-kuruza Mon 810.O predlogu u vezi sa uvozom GMO će pregovarati države članice i Evropski par-lament.Evropska komisija predviđa da bez daljeg oklevanja deblokira odobrenja za 17 gen-

etski modifikovanih organizama za ispašu, koji su na čekanju od 2013. godine, tvrdi jedan evropski izvor.Prema sadašnjim propisima 58 genetski modifikovanih organizama dobilo je doz-volu za uvoz u EU, uglavnom za ishranu životinja. Evropska komisija je svaki put morala da preseče u donošneju odluke jer nije bilo konsenzusa među članicama. U proseku je 40% bilo za, 35% protiv, a 20% uzdržano.Prema američkim nadležnim službama, EU je 2014. godine iz SAD, Argentine, Brazila i Kanade uvezla genetski modi-fikovanih proizvoda u vrednosti od 3,1 milijarde evra.

Brisel sam protiv svih

Pet ekoloških organizacija, uključujući Grinpis i Prijatelje Zemlje, optužili su predsednika Evropske komisije Jun-kera da je prekršio obećanje o povećanju demokratičnosti u dosijeu GMO naspram pritisaka multinacionalnih kompanija, među kojima je posebno aktivan američki gigant Monsanto.Grinpis je ukazao na rizik da se “interesi Evropljana žrtvuju na oltaru sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD”.Komisija “seje razdor” da bi joj “ruke bile slobodne”, optužuje evropski poslanik iz francuske Partije zelenih Žoze Bove.Sa druge strane, industrijsko Udruženje biotehnoloških zasada USBCA je u ime američkih proizvođača ocenilo da pred-

log donosi “fragmentaciju” jedinstvenog tržišta. Tu postoji opasnost od žalbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji.“Američka administracija je protiv ovog projekta reagovala na svim nivoima u Briselu”, rekao je za AFP jedan izvor blizak ovom dosijeu.Glavni poljoprivredni lobi u EU Copa-Cogeca i još 13 udruženja poljoprivredne industrije u Evropi pozvali su da se odustane od ove reforme imajući u vidu zavisnost evropskog uzgoja od GM hrane za stoku i rizik narušavanja konkurencije.Ovo pitanje je i seme razdora u samoj Komisiji, iako je, kako navodi taj izvor AFP-a, Junker “odlučio da pojača pritisak da bi se rešio ovog vrućeg krompira”.Evropski komesari iz socijalističkih par-tija francuske i Malte Pjer Moskovici zadužen za ekonomska i finansijska pi-tanja i Karmenu Vela u čijoj nadležnosti je životna sredina, ocenili su da plan re-fome ne pruža dooljne pravne garancije za države koje odluče da zabrane korišćenje GMO. Sa druge strane, švedska komes-arka iz redova liberala Sesilija Malmstrem zaužena za trgovinu i nemački konzerva-tivac Ginter Etinger zaduzen za digitalnu ekonomiju ui društvo smatraju da zemlje ne bi trebalo da imaj pravo na izuzeće.Takva mogućnost bi bila problem za mnoge vlade, koje bi se našle u rascepu između obećanja u pogledu životne sre-dine i podrške sektorima u kojima se ko-riste GMO, rekao je jedan izvor blizak dosijeu.

Predlogom Brisela o GMO svi nezadovoljni

9 Organic News

Francuzi, veliki ljubitelji mesa, sve više konzumiraju organski gajeno meso, a ta delatnost je 2013. godine donela prihod od 370 miliona evra.Svaki šesti Francuz je probao organski gajeno meso, pokazala je nedavna anketa konsultantske firme IFOP.Istraživanje je takođe pokazalo da 16 odsto Francuza redovno koristi organski gajeno meso, prenosi AFP.Prihod od organske hrane 2013. godine je u Francuskoj ukupno iznosio 4,56 mili-jardi evra, što je godišnji rast za oko de-set odsto, u čemu je prihod od organski gajenog mesa učestvovao sa 370 miliona evra, što je osam odsto tržišta bio hrane.U Francuskoj od ukupno 20.000 klanica, samo 255 njih tretiraju organski gajeno meso.Broj kupaca bi bio znatno veći da organ-ski gajeno meso nije 20 do 50 odsto sku-plje od mesa tovljenih životinja.Istraživanje je pokazalo da 17 odsto Francuza u unutrašnjosti koristi meso od životinja hranjenih zdravom hranom, a tek 11 odsto Paražina.Oko 42 odsto mladih Francuza je naklon-jeno konzumiranju zdravog mesa, a među

pristalicama starije generacije je čak 63 odsto građana.Tek 13 odsto radnika pridaje značaj zdra-

vo uzgajanom mesu, nasuprot 72 odsto inteklektualnih kadrova i zaposlenih na rukovodećim pozicijama.

Evropska unija je odobrila uvoz 19 gen-etski modifikovanih proizvoda, među kojima su GMO za ljudsku prehranu, za ishranu stoke i rezano cveće.Među odobrenim GMO proizvodima su oni američkih kompanija Monsanto i Du-pont i nemačkih Bajera i BASF-a. Ovakva odluka Komisije dolazi samo dva dana na-kon što je ona predložila novi zakon koji će omogućiti pojedinačnim članicama Ev-ropske unije da same ograniče ili zabrane uvoz genetski modifikovanih useva, čak i ako EU bude odobrila njihovo korišćenje.“Svi odobreni GMO proizvodi pokazali su se kao bezbedni pre njihovog uvođenja na evropsko tržište”, navodi se u saopštenju Komisije, i dodaje je da Evropska agencija za bezbednost hrane sprovela testiranja nad tim proizvodima, prenosi agencija Frans pres.Kako se navodi u saopštenju EK, odobre-no je deset novih GMO proizvoda, među kojima neke vrste kukuruza, soje, uljane repice i pamuka, kao i dve vrste karanfila, koji će biti pridodati na postojeću listu EU od 58 dozvoljenih GMO proizvoda u ljudskoj prehrani i stočnoj hrani.Evropska komisija je pre dva dana naja-vila plan koji će omogućiti pojedinačnim članicama Evropske unije da same ograniče ili zabrane uvoz genetski modi-fikovanih useva, čak i ako EU bude odo-brila njihovo korišćenje.Ovaj predlog Komisije je, međutim,

naišao na oštre kritike grupa za zaštitu životne sredine, koje strahuju da će na-jnoviji propisi zapravo dozvoliti priliv GMO useva. Mišljenja u pogledu uzgoja GMO useva u Evropi su podeljena, pa tako, dok Britanija snažno podržava nji-hov uzgoj, Francuska je među članicama koje se tome strogo protive.U Evropi se uzgaja samo jedna GMO kul-

tura, i to Monsantov kukuruz MON810 i to u pet država članica – najviše u Španiji i Portugaliji.EU svake godine uveze preko 36 miliona tona genetski modifikovanog sojinog brašna i soje za ishranu stoke. Unija proiz-vede samo 1,4 miliona tona soje na go-dinu, koja nije GMO jer GMO soja nije odobrena za uzgoj u EU.

EU odobrila uvoz 19 GMO proizvoda

Francuzi ljubitelji organskog mesa

Organic News 10

Crni luk je povrće koje je visokokvalitetna hrana, začin i lek. Gaji se već 4000 godina. Stari Egipćani su zakletvu izrečenu pred lukom vrednovali kao najviši oblik zakletve. U Evropu je stigao preko Italije. Danas se u svetu uzgajaju brojne sorte luka, a popularni crni luk koristi se za ishranu preko cele godine. Od mineralnih soli najviše ima kalijuma, sumpora i oligo-elemena-ta, a od vitamina beta karotin, B1, B2, E, H, K, P i vitamin C. Dovoljno je u organizam dnevno uneti 80-100 g svežeg luka da se zadovolji dnevna potreba organizma za vitaminom C. Leko-vitost luka poznata je na svim meridijamma, a Sloveni imaju iz-reku ”Luk je lek od sedam bolesti“. Savremena nauka navodi čak petnaestak lekovitih svojstava luka (diuretičko dejstvo, sprečava infekciju, reguliše šećer u krvi, olakšava iskašljavanje, pomaže pri drugim plućnim problemima itd.).U ishrani se koristi mladi luk kao i zrele glavice. Preuzeto iz knjige Priprema organski gajenih namirnica.

Agroekološki uslovi

Crni luk pripada porodici lukova i dvogodišnja je biljka. Cvetno stablo se razvija u drugoj godini života, a cvast sadrži i do 1000 cvetova bele ili bledoljubičaste boje. Za organsku baštu uvek, ukoliko to uslovi dozvoljavaju, birati ravne ili blago nagnute

terene i izbegavati mesta gde se voda duže zadržava. Za uspešno gajenje crnog luka zemljište treba da je dobro pripremljeno, da je rastresito i prozračno. Ukoliko je zemljište u bašti još uvek sabijeno, dobro ga pripremiti mašinama ili ašovom (bar 30cm dubine) u jesen i prekriti organskim materijalom do proleća. Ukoliko je zemljište već bogato humusom i rasresito, u proleće, čim grane sunce, grabuljama skinuti malč i ostaviti da se zem-lja ugreje. Pred setvu ili sađenje lukovica vilama prorahliti zem-lju, poravnati i tek tada pristupiti sađenju. Crni luk ne podnosi najbolje kisela zemljišta kao i direktan unos svežeg stajnjaka ili tečnih biljnih đubriva.Luk je dosta otporan prema niskim temperaturama, seme počinje da niče već na 3-5°C, ali mu je optimalna temperatura za klijanje oko 22°C kada može da nikne za 3-5 dana. Rana setva obezbeđuje normalan rast biljaka i očekivano formiranje glavica. Ukoliko se lukovice sade u jesen, u fazi 3-4 lista uspešno mogu da prezime zimu.

Plodored

Već smo govorili o značaju plodoreda i on se mora uzeti u obzir prilikom pravljenja plana setve ili sadnje. Luk zauzima drugo mesto u plodoredu, za razliku od bliskog rođaka praziluka koji

Organski crni luk,sađenje, nega, zaštita

11 Organic News

je zahtevniji po pitanju unosa hraniva. Na istu površinu luk se može vratiti tek treće, a ukoliko imate uslova tj. dovoljno mesta, četvrte godine, kako bi se na taj način sprečilo širenje bolesti i štetočina. Dobre predkulture luku su kupus, krastavac, paprika, paradajz.

Setva i sadnja

Crni luk se može proizvesti setvom semena ili sađenjem arpadžika. Sađenje arpadžika se može sprovesti čim spoljašnji uslovi dozvole tj. zemlja se prosuši u rano proleće. Lukovice možete proizvesti sami ili ih kupiti gotove. Pri kupovini lukovice ne smeju biti proklijale, uglavnom su klasirane, a ukoliko nisu, sami ih grupišite po veličini. Sitnije lukovice možete saditi gušće (3-5 cm), a krupnije na većem razmaku. Lukovice se sade se na dubinu od 2-3 cm, a količina lukovica je 5-7 kilograma po aru. Birati osrednje lukovice, a nakon kupovine ih, do sađenja, držati na mračnom i suvom mestu.Sađenje crnog luka obaviti tokom februara, marta i aprila. Luk se u organskoj bašti najčešće sadi združeno sa šargarepom čime se obezbeđuje preventivna zaštita od lukove muve. Redovi mogu biti na razmaku 25-40 cm između redova i 5-10 cm u redu. Uko-liko posadite lukovice gušće, proredićete ih vadeći mladi luk u proleće. Na veličinu glavice utiče mnogo faktora ali je i gustina sklopa veoma važna. Nakon izlačenja reda za sadnju, pažljivo za-liti dno kanala, a lukovice blago utisnuti vodeći računa da ko-ren bude sa donje strane, a vegetativni pup gore (znam da znate, samo da vas podsetim).Za ranu potrošnju (mladi luk) sađenje lukovica se može sproves-ti i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Birati najsitnije ili krupnije lukovice nego one koje sadite za proizvodnju glavica. U zatvorenom prostoru mladi crni luk se može saditi kao predkul-tura paradajzu i paprici. Lukovice saditi gusto (5cm u redu, 10 cm između redova), a mladi luk se može koristiti za jelo čim pera narastu do 25 cm visine, što je otprilike nakon 70-80 dana od

sađenja na otvorenom, a za 4-6 nedelja ukoliko je u zaštićenom prostoru.Za uspešno gajenje veoma je važno da je zemljište rastresito i ukoliko to nije slučaj, motikama okopavati iznikle biljke i re-dovno zalivati. Mladi luk može da zaguši trava pa ga, nakon što sklopi redove i obavite drugo okopavanje (2-3 nedelje na-kon nicanja), ušuškajte u slojeve slame koja će sprečiti pojavu pokorice i isušivanje. Prilikom združene sadnje sa šargarepom vodite računa da ne oštetite mlade biljke i koren zeleni.

Preventiva i zaštita

Preventivne mere za sve ove muve su sađenje luka i praziluka za-jedno sa šargarepom i nevenom. U toku vegetacije ukloniti svaku oštećenu biljku i uništiti, sledeće tri godine na toj leji ne saditi luk. Domaća sredstva mogu biti oparak od rabarbare, sredstvo od buhača, piretrin, biljna ulja.

Zalivanje

Koren luka je plitak i biljka je osetljiva na nedostatak vode u gornjim slojevima zemljišta. Ovo je izuzetno važno ukoliko u proleće nema dovoljno padavina. Može se primenjivati sistem ”kap po kap“ i navodnjavanje u brazde.

Vađenje i čuvanje luka

Luk se vadi kada lišće počne se suši, a oko 50 -70 % stabljika polegne, tokom prve polovine avgusta. Biljke se mogu vaditi čupanjem ili podkopavanjem. Pera luka odseći bar 2 cm iznad vrata lukovice. Ukoliko je suvo i toplo, lukovice postaviti na mreže ili lese da se dosuše. Ukoliko vremenski uslovi nisu po-godni, kišan je period ili je visoka vlažnost vazduha, izvađeni luk obavezno dosušiti uz dodatak toplote.Tokom zime glavice crnog luka čuvati na suvom i tamnom mestu, u sanducima ili drvenim gajbicama ili upleten u vence. Ukoliko se dogodi da se luk u ostavi smrzne, ostavite ga da se odmrzne jer neće izgubiti na kvalitetu.

Gajenje na terasi

Mladi luk se uspešno može gajiti na zatvorenim terasama tokom cele zime, a sem arpadžika, za dobijanje mladih, sočnih listova mogu da posluže proklijale glavice starog luka. Ukoliko nemate sanduke napunjene zemljom, lukovice zasadite u žardinjere.

Snežana Ognjenović - Organska bašta

Organic News 12