prof. dr tomaš tvardovski - biopatenti i budućnost biotehnologije

7/26/2019 Prof. dr Tomaš Tvardovski - Biopatenti i budućnost biotehnologije

http://slidepdf.com/reader/full/prof-dr-tomas-tvardovski-biopatenti-i-buducnost-biotehnologije 1/12

Ïðîô. äð Òîìàø Òâàðäîâñêè

ÁÈÎÏÀÒÅÍÒÈИ БУДУЋНОСТ

ÁÈÎÒÅÕÍÎËÎÃÈ£Å



1

БИОПАТЕНТИ И БУДУЋНОСТ БИОТЕХНОЛОГИЈЕ

1. Áèîåêîíîìè¼à çàñíîâàíà íà çíàœó

Ïðåìà äåôèíèöè¼è êî¼ó ¼å óñâî¼èëà Ãåíåðàëíà ñêóïøòèíà Åâðîïñêå ôå-

äåðàöè¼å çà áèîòåõíîëîãè¼ó 1989. ãîäèíå, áèîòåõíîëîãè¼à ¼å ñïî¼ ïðè-

ðîäíèõ è èíæåœåðñêèõ íàóêà äà áè ñå îñòâàðèëà ïðèìåíà îðãàíèçàìà,ћелија, њихових делова и молекулских аналога за производе и услуге.

Îäðåäíèöà OECD èç 2002. ãîäèíå êî¼à êàæå äà ¼å áèîòåõíîëîãè¼à ïðè-

ìåíà íàóêå è òåõíîëîãè¼å íà æèâå îðãàíèçìå êàî è íà œèõîâå äåëîâå,

ïðîèçâîäå è ìîäåëå, ó öèšó ïîáîšøàœà æèâèõ è íåæèâèõ ìàòåðè¼à-

ëà à ðàäè äîáè¼àœà çíàœà, ðîáà è óñëóãà, ¼å ìîæäà ñâåîáóõâàòíè¼à.

Êîíà÷íî, íåêè àóòîðè ¼åäíîñòàâíî ñìàòðà¼ó äà ¼å áèîòåõíîëîãè¼à êî-

мерцијализација биологије ћелије, што је тачно у најширем разуме-

âàœó çíà÷åœà.

Áèîåêîíîìè¼à çàñíîâàíà íà çíàœó ¼å áëèñêî ïîâåçàíà ñà áèîòåõíîëî-

ãè¼îì è èíòåëåêòóàëíîì ñâî¼èíîì. Íåñóìœèâî ¼å äà ¼å ãåíåòñêà ìîäè-

фикација била и да ће остати фундаментални елемент биоекономије и

äà áèîòåõíîëîøêè íàïðåäàê ïðóæà ïðèëèêå çà åêîíîìñêè ðàñò. Ó îâîì

ñëó÷à¼ó ñå ïðåôèœåíà íàóêà (ãåíîìèêà, ïðîòåîìèêà, áèîèíôîðìàòèêà)

„ïðåâîäè“ ó îáè÷íå ïðîèçâîäå, íà ïðèìåð: ôàðìàöåóòñêå ïðîèçâîäå,

ñðåäñòâà çà ïðàœå âåøà èëè èíñòàíò ñóïå. Ñàâðåìåíà áèîòåõíîëîãè¼à

у свакодневном животу људи буди амбивалентна осећања у друштву.

Ïðîèçâîäè çà äíåâíó óïîòðåáó äîáè¼åíè ãåíåòñêîì ìîäèôèêàöè¼îì

ñïàäà¼ó ó ðåä ïðîèçâîäà øèðîêå ïîòðîøœå:

• êàäà ¼å ó ïèòàœó õðàíà: Áò êóêóðóç, ãåíåòñêè ìîäèôèêîâàíà ñî¼à,

ÃÌ ïèâî, óšå îä ÃÌ ñî¼å; âàæíî ïèòàœå ïðåäñòàâšà è ñàäðæà¼

ÃÌÎ ó õðàíè è ïðåõðàìáåíèì ïðîèçâîäèìà êàî è îáåëåæàâàœå

ÃÌÎ ïðîèçâîäà;



2

• êàäà ¼å ó ïèòàœó çäðàâšå: õîðìîíè, êàî øòî ñó åðèòðîïîåòèí,

ãåíñóëèí; ìîíîêëîíñêà àíòèòåëà ó äè¼àãíîñòèöè; ãåíñêå òåðàïè¼å;

• êàäà ¼å ó ïèòàœó èíäóñòðè¼ñêà ïðèìåíà: ïàìóê, ñòî÷íà õðàíà,åíçèìè ó ïðîèçâîäœè, ðàçëè÷èòå âðñòå ïðàøêà çà ïðàœå (…) è

ìíîãè äðóãè.

Три основне економске гране дефинишу меру у којој ће ГМО бити укљу-

÷åí ó áèîòåõíîëîøêå ãðàíå êî¼å íàçèâàìî çà¼åäíè÷êèì èìåíîì „áî¼å“:

àãðîáèîòåõíîëîãè¼à – òçâ. çåëåíà áèîòåõíîëîãè¼à

èíäóñòðè¼à – êî¼à ïðåäñòàâšà áåëó áèîòåõíîëîãè¼ó

çäðàâšå – êî¼å ïðåäñòàâšà öðâåíó áèîòåõíîëîãè¼ó

äîê ñïîíó êî¼à ïîâåçó¼å ñïåöèôè÷íå ãðàíå ïðåäñòàâšà šóáè÷àñòà

áèîòåõíîëîãè¼à, îäí. ¼àâíî ìœåœå è çàêîíîäàâñòâî, ãäå ïðàâà ÈÑ

èãðà¼ó âàæíó óëîãó, ¼åð äåôèíèñàœå âëàñíè÷êèõ ïðàâà íà äàòîì

ïðîíàëàñêó ïðåäñòàâšà óñëîâ çà èìïëåìåíòàöè¼ó òîã ïðîíàëàñêà ó

åêîíîìè¼è. Èç òîã ðàçëîãà, áèîòåõíîëîãè¼à ñå ìîæå îäíîñèòè è íà

öåëîêóïíó áèîåêîíîìè¼ó. Çàøòèòà ïðàâà ÈÑ ¼å îä ôóíäàìåíòàëíîã

çíà÷à¼à ó ñëó÷à¼ó áèîòåõíîëîøêèõ ïðîíàëàçàêà, êàî è ó áèëî êî¼î¼

îáëàñòè èíîâàöè¼à.

2. Áèîòåõíîëîøêè ïðîíàëàçàê

Äà áè ñå ìîãàî çàøòèòèòè ïàòåíòîì, ïðîíàëàçàê ìîðà áèòè íîâ, ó œåìó ñå

ìîðà ïðåïîçíàòè èíâåíòèâíè íèâî è ìîðà áèòè ïðèìåœèâ ó èíäóñòðè¼è.

Áèîòåõíîëîøêè ïðîíàëàçàê ìîæå áèòè:

• ïðîèçâîä êî¼è ñå ñàñòî¼è îä áèîëîøêîã ìàòåðè¼àëà;

• ïðîèçâîä êî¼è ñàäðæè áèîëîøêè ìàòåðè¼àë;

• процес помоћу ког се биолошки материјал производи, обрађујеèëè êîðèñòè.

Òèïè÷íè ïðèìåðè áèîòåõíîëîøêèõ ïàòåíòèáèëíèõ ïðîíàëàçàêà óêšó÷ó¼ó:

• ïðîèçâîäå, íïð. ïîëèïåïòèäå (åíçèìå, àíòèòåëà), íóêëåèíñêå êè-

ñåëèíå (ïîäëîãå, íèçîâè çà êîäèðàœå, âåêòîðè), ìèêðîîðãàíèçìå,

ћелијске линије, скупове (нпр. дијагностичке), саставе (нпр. ле-

êîâè, âàêöèíå);



3

• ïðîöåñå, íïð. ìåòîäå çà äîáè¼àœå ïðîèçâîäà (áèîôåðìåíòàöè¼å,

методе за изоловање и пречишћавање), тест и методе ин-витро

äè¼àãíîñòèêå, ëàáîðàòîðè¼ñêå ìåòîäå;• ïðèìåíå, íïð. íîâà ïðèìåíà ïîçíàòîã ïðîèçâîäà, òçâ. äðóãà ìå-

äèöèíñêà ïðèìåíà.

1) Îáðàçîâàœå, 2) íàóêà è 3) ïðîìîâèñàœå ïðåäñòàâšà¼ó öèšåâå è

задатке академског света, из ког долазе многи проналазачи. Међутим,

ðàçâî¼ êîìåðöè¼àëèçàöè¼å äîâåî ¼å äî óñìåðàâàœà íàó÷íîã èñòðàæè-

âàœà íà äîáèò è èìïëåìåíòàöè¼ó. Êàî ïîñëåäèöà òîãà, ïèòàœà èíòå-

ëåêòóàëíå ñâî¼èíå äîáèëà ñó ôóíäàìåíòàëíè çíà÷à¼. Êîìåðöè¼àëèçà-

öè¼à ó ïðèðîäíèì íàóêàìà (áèîòåõíîëîãè¼à) çàõòåâà:

• äóãå ðîêîâå,

• èíâåñòèöè¼å âèñîêîã ðèçèêà, è

• међународна тржишта на којима се ови циљеви и задаци могу

îñòâàðèòè.

Зато су неопходне и правне регулативе, укључујући и заштиту права ИС.

Íà ñâåòñêîì ïëàíó, çàøòèòà ïðîíàëàçàêà èç îáëàñòè áèîòåõíîëîãè¼å

ðàçâè¼à ñå èçóçåòíî äèíàìè÷íî. Ó ïîñëåäœèõ äåñåò ãîäèíà, áðî¼ ïðè¼àâàïàòåíàòà ó áèîòåõíîëîãè¼è ïîäíåòèõ ó Ñ¼åäèœåíèì Àìåðè÷êèì Äðæà-

âàìà è Åâðîïñêî¼ óíè¼è ïîðàñòàî ¼å ó ïðîñåêó çà 13-15% íà ãîäèøœåì

íèâîó, óç ïîðàñò áðî¼à ñâèõ ïðè¼àâà îä 5%. Ó Ñ¼åäèœåíèì Àìåðè÷êèì

Äðæàâàìà, àäâîêàòè òâðäå äà ¼å: све под овим небом, што је произвела

људска рука, патентибилно. Äðóãå çåìšå ÷åñòî äà¼ó ðàçëè÷èòà ìèøšåœà

и те разлике су често проблематичне и уопштено говорећи различито

ñå ñïðîâîäå ó ïðàêñè. Èñòîâðåìåíî, çàøòèòà èíòåëåêòóàëíå ñâî¼èíå ó

складу са важећим регулативама у Сједињеним Америчким Државама

äåôèíèòèâíî ñå ðàçëèêó¼å ó ìíîãèì ñâî¼èì ñóøòèíñêèì åëåìåíòèìà îä

ïðàâíèõ ðåãóëàòèâà ó Åâðîïè. Îáëèöè çàøòèòå ïðîíàëàçàêà óêšó÷ó¼ó

не само патенте и регистрацију биљних сорти већ и корисне патенте,

êî¼è ãðóáî ðå÷åíî îäãîâàðà¼ó êîðèñíèì ìîäåëèìà ó Åâðîïè. Грејс пери-

од îä ¼åäíå ãîäèíå ïðåäñòàâšà äðóãó ñóøòèíñêó ðàçëèêó. Ó Ñ¼åäèœåíèì

Америчким Државама је могуће поднети пријаву патента без обзира на

ñòàâšàœå ïðîíàëàçàêà íà óâèä ¼àâíîñòè ó ðîêó îä ¼åäíå ãîäèíå îä äî-



4

кументованог елабората за првог проналазача. Иако се већ дванаестак

ãîäèíà âîäå êîíñóëòàöè¼å è ðàäè íà òîìå äà ñå ñèñòåì çà îäîáðàâàœå

ïàòåíàòà îá¼åäèíè íà ãëîáàëíîì ïëàíó, íå áè òðåáàëî î÷åêèâàòè óíè-формисање правних норми међу континентима у ближој будућности.

Âðåäè íàïîìåíóòè è òî äà àçè¼ñêå çåìšå, Àóñòðàëè¼à è Îêåàíè¼à êàî è

Èçðàåë, íåäâî¼áåíî êîðà÷à¼ó êà àìåðè÷êîì ñèñòåìó. Øòî ñå òè÷å Åâ-

ðîïñêå óíè¼å, ïðîáëåìàòè÷íîñò ñå îãëåäà ó âèøå¼åçè÷íîñòè èëè ïîëî-

æà¼ó Åâðîïñêîã çàâîäà çà ïàòåíòå ó îäíîñó íà íàöèîíàëíå çàâîäå.

Постоји још један, такође веома сложен и компликован, аспект дос-

тигнућа у патентирању у модерној биотехнологији – то су процедурал-

ни режим и искоришћавање патената. Власници патената, а не про-

налазачи, имају ексклузивна права на коришћење својих власничких

ïðàâà. Òî ¼å îä ñóøòèíñêîã çíà÷à¼à çà ðàçâî¼ ó îáëàñòè íàóêå è òåõíî-

логије, чак и за могућности коришћења извесних техника у медицини

è ôàðìàöè¼è, êàî è çà ïðèõâàòàœå è îöåíó íàøèõ ïîñòóïàêà îä ñòðàíå

äðóøòâà. Âðëî ¼å òåøêî ïðîöåíèòè óíèâåðçàëíîñò ïðàêñå áëîêèðàœà

íàó÷íîã íàïðåòêà ïàòåíòèðàœåì èëè ïðàêñó êóïîâèíå ïàòåíàòà ó öèšó

ñïðå÷àâàœà œèõîâå ïðèìåíå, èëè ïàê íèâî çàõòåâàíèõ íàêíàäà çà

ëèöåíöó. Âðëî äðàìàòè÷àí ïðèìåð (è ïðèìåð êî¼è ¼å òåøêî êâàíòèòà-òèâíî ó ïîòïóíîñòè ïðîöåíèòè) ¼åñòå ÷èœåíèöà äà ñó èäåíòèôèêîâàíè

áðî¼íè ãåíè êî¼è ñó îäãîâîðíè çà ãåíåòñêè íàñëåäíå áîëåñòè è äà ñó òè

гени доступни за клиничко тестирање – међутим, искључиво за јед-

ну одређену компанију која има монополска права. Јасно је да такви

поступци могу ограничити могућност коришћења стручног знања из

îáëàñòè ìîëåêóëàðíèõ ñòðóêòóðà è ìåõàíèçàìà. Èñòîâðåìåíî, íåî-

ïõîäíî ¼å ðàçìîòðèòè îñíîâíî ïèòàœå, à òî ñó òðîøêîâè ðàçâè¼àœà

íîâîã ëåêà. Ó ñëó÷à¼ó ïðèïðåìàœà èçâîðíîã ïðîòåèíà, ñâåîáóõâàòíèбуџет за увођење тог лека на тржиште износи неколико стотина мили-

îíà èëè ÷àê ¼åäíó ìèëè¼àðäó åâðà. Òàêâå òðîøêîâå ìîãó äà ïëàíèðà¼ó

само највеће фармацеутске компаније.

Ïîñòåïåíî ñå ñâå ìàœå çíà÷à¼à ïðèïèñó¼å âðëî åìîòèâíèì ïèòàœèìà êî¼à

ñå òè÷ó êîðåëàöè¼å êàðàêòåðèñòèêà ëè÷íîñòè ñà êîíêðåòíèì ãåíèìà (íïð.

чувени извештаји о открићу гена одговорних за криминално понашање



5

è ñåêñóàëíå ïðåäèñïîçèöè¼å, íàòïðîñå÷íó èíòåëèãåíöè¼ó èëè àëêîõîëè-

çàì). Òî ¼å ñóøòèíñêî ïèòàœå êî¼å ¼å ïîâåçàíî ñà ïðàâîì íà ñâî¼èíó íàä

èíôîðìàöè¼àìà, ò¼. åêñêëóçèâíèì ïðàâîì íà ïîñåäîâàœå è óïðàâšàœåинформацијама о нашем геномском низу. Јасно је да најемотивније

ïðèñòóïàìî ñâèì ïîäàöèìà êî¼è ñå îäíîñå íà ãåíîìñêè íèç êîä ÷îâåêà.

Патентирање гена животиња и биљака такође наилази на основне по-

тешкоће у смислу јасног и репродуктивног описа. Данас се претпоставља

äà íåêè ãåí èñïóœàâà êðèòåðè¼óìå íåîïõîäíå äà áè ñå èñòè ñìàòðàî ïà-

òåíòèáèëíèì àêî ãà ¼å íåîïõîäíî ïðèìåíèòè è ïëàíñêè êîðèñòèòè, èàêî

¼å ïðîèçâîä œåãîâå ñòðóêòóðå, íèçà è åêñïðåñè¼å ïîçíàò. Ó ñëó÷à¼ó ñâèõ

биотехнолошких проналазака, неопходан елемент је и човеково увођење

èíæåœåðèíãà (áåç îáçèðà íà ïîòåíöè¼àëíà åòè÷êà ïèòàœà).

Ó îâîì òðåíóòêó, èçãëåäà äà áè òðåáàëî äåôèíèñàòè óñëîâå îêðóæåœà

који одређују експресију гена који води дефинисаном производу. Дос-

тупност података и обим у ком ће се они користити представљају одвоје-

не аспекте интелектуалне својине. Све чешће се чују мишљења да би тре-

бало укинути изузеће од патентибилности за биљне и животињске сорте.

Èçðàæàâà ñå çàáðèíóòîñò äà áè çàáðàíà ïàòåíòèðàœà ìîãëà âîäèòè èç-

âðòàœó ïðàâèëà çà ïðóæàœå ïîäðøêå óëàãàœèìà ó èñòðàæèâà÷êè ðàä.

Међутим, следећа изузимања нису спорна:

• šóäñêî òåëî, ó ðàçëè÷èòèì ôàçàìà ñâîã ôîðìèðàœà è ðàçâî¼à, è

чисто откриће једног од његових елемената, укључујући низ или

ïàðöè¼àëíè íèç ãåíà (÷ë. 93(1)). Îâî èçóçèìàœå ðåçóëòèðà èç ïî-

øòîâàœà ôóíäàìåíòàëíèõ ïðàâèëà šóäñêîã äîñòî¼àíñòâà è èíòå-

ãðèòåòà êàî è çàøòèòå šóäñêîã æèâîòà.

• проналасци чије би искоришћавање могло бити у супротности са

¼àâíèì ðåäîì èëè ìîðàëîì, è òî ïîñåáíî: ìåòîäå çà êëîíèðàœå

šóäñêèõ åìáðèîíà; ïðîöåñè çà ìîäèôèêîâàœå çàìåòíå ëîçå ãå-

нетског идентитета људских бића; коришћење људских ембриона

ó èíäóñòðè¼ñêå èëè êîìåðöè¼àëíå ñâðõå; ãåíåòñêà ìîäèôèêàöè¼à

животиња на начин на који ће животиње бити изложене патњи

без постојања стварне медицинске користи за људско биће или

æèâîòèœó. Íèñó ïàòåíòèáèëíå íè æèâîòèœå êî¼å ñó ñòâîðåíå íà

ãîðå íàâåäåí íà÷èí.



6

3. Патентни систем у Европи и САД

Ïèòàœà êî¼à ëåæå ó îñíîâè èíòåëåêòóàëíå ñâî¼èíå à êî¼à ñó îä ñóøòèí-

ñêîã çíà÷à¼à ñó: ó êî¼î¼ ìåðè ñèñòåì çà ïàòåíòå Åâðîïñêå óíè¼å ïîä-

ñòè÷å ðàçâî¼ èíîâàòèâíèõ òåõíîëîãè¼à? Äà ëè çàøòèòà ïðàâà ÈÑ

подржава пренос техничких идеја између света науке и индустрије?

Јасно је да су питања људских ресурса или могућности финанси-

ðàœà èñòðàæèâàœà êšó÷íè ôàêòîðè êî¼è îãðàíè÷àâà¼ó òåõíîëîøêè

развој. Патентима се не гарантује само заштита већ се њима такође

охрабрују инвеститори у свом иновативном раду, како кроз могућност

јавног представљања предмета проналаска тако и кроз могућност на-

грађивања. Нова решења представљају вредан извор знања за другеïðîíàëàçà÷å, íàäàõœó¼ó èñòðàæèâà÷å è ïðîíàëàçà÷å à èñòîâðåìåíî

обогаћују ризницу техничких знања широм света.

Àìåðè÷êè ñèñòåì ôèíàíñèðàœà èñòðàæèâàœà è ïðåíîñà òåõíîëî-

ãè¼å èç àêàäåìñêîã ñâåòà ó èíäóñòðè¼ó èëè ìåòîä çàøòèòå èíòåëåê-

òóàëíå ñâî¼èíå ¼å ñâàêàêî ïîâîšíè¼è çà áðçè ðàçâî¼ èíîâàòèâíèõ

òåõíîëîãè¼à íåãî ñèñòåì ó Åâðîïè. Òðåáàëî áè íàãëàñèòè äà ñèñòåìè

за патенте сличне учинковитости такође функционишу и у азијским

земљама (нпр. у Јапану и Кореји), Аустралији и Новом Зеланду илиó Èçðàåëó.

Ïîäàöè (ïðåìà Åâðîïñêîì çàâîäó çà ïàòåíòå (ÅÇÏ), 2007) êî¼è îïè-

сују тренутно стање су следећи:

• Ãîäèíå 2007, Åâðîïñêè çàâîä çà ïàòåíòå ïðèìèî ¼å 140.725

ïðè¼àâà ïàòåíàòà, à îäîáðèî ¼å 54.699 ïàòåíàòà. Ïðè¼àâå ïàòå-

íàòà ïðåäàëî ¼å ÷àê 25,30% ïðîíàëàçà÷à èç Ñ¼åäèœåíèõ Àìå-

ðè÷êèõ Äðæàâà.

• Структура пријава по другим земљама је следећа:– Íåìà÷êà – 17,90%

– Јапан – 16,30%

– Ôðàíöóñêà – 5,90%

Ïðåîñòàëèõ 26 çåìàšà ÷èíè óêóïíî 6,40%. Ñàñâèì ¼å ñèãóðíî äà ðàç-

вој националне економије захтева одговарајућа улагања у образо-

вање и адекватне организационе системе, укључујући обезбеђивање



7

çàøòèòå ïðàâà ÈÑ. Íåîïõîäíî ¼å ïîøòîâàòè è óñàâðøàâàòè ïðàâíå

ðåãóëàòèâå ó îáëàñòè çàøòèòå áèîòåõíîëîøêèõ ïðîíàëàçàêà.

4. Çàêšó÷öè

Патент обезбеђује проналазачу правну заштиту и ексклузивно право

на коришћење проналаска у комерцијалне сврхе и пружа прилику за

òåõíè÷êè è íàó÷íè ðàçâî¼ äàâàœåì ïàòåíòíå ñïåöèôèêàöè¼å êàî è ïðè-

ëèêó äà ñå èñòè êîðèñòè ó íàó÷íå è åêñïåðèìåíòàëíå ñâðõå. Ìîäåðíà

áèîòåõíîëîãè¼à ¼å ñâóäà îêî íàñ, è ó íàøåì ïðèâðåäíîì îêðóæåœó.

Ðàçíîâðñíîñò è óíèâåðçàëíîñò, à èñòîâðåìåíî è ¼åäèíñòâåíîñò áèîòåõ-

нолошких проналазака, савршено илуструју следећи примери, где су

óñâî¼åíà òåõíè÷êà ðåøåœà ïàòåíòèáèëíà.

Ïðîèçâîäœà äðàãîöåíèõ ïðèðîäíèõ ñóïñòàíöè (îáè÷íî õîðìîí-

ñêå ïðèðîäå, íïð. èíñóëèíà, ôàêòîðà çãðóøàâàœà êðâè) îäâè¼à ñå ó

òåëó æèâîòèœà, à íà¼åôåêòèâíè¼å ó ìëå÷íèì æëåçäàìà. Îâà ôîðìà ¼å

íà¼ëàêøà çà äîáè¼àœå ôèíàëíîã ïðîèçâîäà çà óïîòðåáó. Ó íà¼ïîïó-

ларније експерименталне објекте спадају козе, овце и краве. Међу-

òèì, ó ïî÷åòíèì ôàçàìà èñòðàæèâàœà, íåîïõîäíî ¼å ñïðîâåñòè åêñ-

ïåðèìåíòå íà ñèòíèì æèâîòèœàìà, êî¼å èñòîâðåìåíî áðçî äîñòèæó

ñâî¼ó çðåëó, ðåïðîäóêòèâíó ôàçó, ó îâîì êîíêðåòíîì ñëó÷à¼ó – ñïî-

собност лактације. Јасно је да су мишеви и пацови најбољи и нај-

чешће коришћени експериментални објекти. Јавља се, међутим, јед-

на техничка потешкоћа: женке миша морате да помузете! Шта више,

íåîïõîäíî ¼å äà ñå èñòîâðåìåíî ó ñòåðèëíèì óñëîâèìà ïîìóçå íïð.

100 æåíêè ìèøà. Íàðàâíî, ïàòåíòèðàíà ¼å ìàøèíà çà ñòåðèëíó ìóæó

æåíêè ìèøà.

Из огромног броја могућих примена знања о геному виших орга-

íèçàìà ó êîíòåêñòó èíòåëåêòóàëíå ñâî¼èíå, òðåáàëî áè ïîìåíóòè ïè-

тања идентификовања и упоређивања два генетска материјала. Ово

питање је опште познато у контексту утврђивања очинства и иденти-

ôèêàöè¼å ïî÷èíèîöà çëî÷èíà íà îñíîâó ÄÍÊ àíàëèçå (ñïåðìå, êîñå).

Постоје, такође, примене исте технологије које имају строго економ-

ñêè à íå òàêî ñåíçàöèîíàëíè çíà÷à¼. Ãäå ¼å ïðîèçâåäåíî âèíî èç íåêå



8

одређене флаше? Да ли је то вино, према етикети, првокласно и веома

ñêóïî ôðàíöóñêî âèíî, èëè ¼å ó òî¼ ôëàøè ëàæíî âèíî? Èëè, îä êàêâîã

¼å ïàìóêà ïðîèçâåäåíà íåêà ìà¼èöà? Îâî òåõíîëîøêî èñòðàæèâàœå ¼åñòðîãî ïîâåçàíî ñà ïðàâèìà ÈÑ è çàñíèâà ñå íà èñòèì òåõíèêàìà è

çíàœó êàî è ó ñëó÷à¼ó àíàëèçà êðèâè÷íèõ äåëà.

Сажетак

Áèîòåõíîëîãè¼à, à ñâå âèøå è áèîòåõíîëîãè¼à îêîëèíå, ¼åñòå áèîìèòî-

логија као истраживачки покретач, али и велики посао, који омогућа-

âà óëàãàœà ó äàšà èñòðàæèâàœà êàî èìïåðàòèâ íàïðåäíèõ äðóøòàâà.

Íè¼å ñëó÷à¼íî èëè òåíäåíöèîçíî îä ñòðàíå ðàçâè¼åíèõ çåìàšà, äà ñåпросперитет мери и бројем заштићених патената у примени, а инте-

ëåêòóàëíà ñâî¼èíà ñå òðåòèðà êàî íåïðèêîñíîâåíà.

Èíòåëåêòóàëíà ñâî¼èíà è çàêîíîäàâñòâî ïðåäñòàâšà¼ó êšó÷íå ôàê-

òîðå çà ðàçâî¼ èíîâàòèâíå òåõíîëîãè¼å. Ó ïîãëåäó ðàçâî¼à è ïðóæàœà

ïîäðøêå íàïðåòêó Åâðîïñêå óíè¼å ïîñðåäñòâîì áèîåêîíîìè¼å çàñíî-

âàíå íà çíàœó, áèîòåõíîëîøêè ïàòåíòè èìà¼ó êðèòè÷íó âðåäíîñò ¼åð

ће власник неке иновативне технологије донети одлуку у вези са ње-

ном комерцијализацијом. Научна истраживања која су у току и текуће

пријаве патената одређују на ком ћемо технолошком нивоу развоја

áèòè êðîç äåñåò äî ïåòíàåñò ãîäèíà.

Били смо и остаћемо потрошачи генетски модификованих произ-

âîäà; àëè íàñ ¼å ìàëî ñòðó÷œàêà êî¼è ó ïîòïóíîñòè ðàçóìå¼ó ìîëå-

êóëàðíå ìåõàíèçìå êî¼è ñå îäâè¼à¼ó ó æèâèì îðãàíèçìèìà. Óïðàâî

çàòî ¼å âàæíî äà íàó÷èìî ëåêöè¼ó èç ïðîøëîñòè è óñìåðèìî ðàçâî¼

íà èñïðàâàí íà÷èí.



Î àóòîðó

Ïðîô. äð Òîìàø Òâàðäîâñêè çàïîñëåí ¼å íà Èíñòèòóòó çà áèîîðãàí-

ñêó õåìè¼ó Ïîšñêå àêàäåìè¼å íàóêà ó Ïîçíàœó è íà Ôàêóëòåòó çà

áèîòåõíîëîãè¼ó è ïðåõðàìáåíå íàóêå íà Èíñòèòóòó çà òåõíè÷êó áèî-

хемију Технолошког универзитета у Лођу. Од 2004. године, пред-

ñåäíèê ¼å Áèîòåõíîëîøêîã ñàâåçà Ïîšñêå, à ó íåêîëèêî ìàíäàòà

ïîòïðåäñåäíèê Îäáîðà çà áèîòåõíîëîãè¼ó Ïîšñêå àêàäåìè¼å íàóêà

è ãëàâíè óðåäíèê ÷àñîïèñà „Áèîòåõíîëîãè¼à“. Œåãîâà íàó÷íà èíòå-

ðåñîâàœà è èñòðàæèâà÷êè ðàä òè÷ó ñå ðåãóëàòîðíèõ ìåõàíèçàìà çà

áèîñèíòåçó ïðîòåèíà ó åóêàðèîòñêèì ñèñòåìèìà, ïîñåáíî êîä áèšà-

ка. Његов рад такође укључује правна и друштвена питања која сеòè÷ó áèîòåõíîëîãè¼å, à òî ñó: èíòåëåêòóàëíà ñâî¼èíà, áèîáåçáåäíîñò

è ïðèõâàòàœå ó äðóøòâó.

Íàïîìåíà: за израду ове брошуре искоришћен је и материјал из члан-

ка „Биотехнологија животне средине: од историјских загађења ка

зеленим технологијама и патентирању“ проф. др Мирослава Врвића,

ðåäîâíîã ïðîôåñîðà íà Õåìè¼ñêîì ôàêóëòåòó Óíèâåðçèòåòà ó Áåîãðà-

ду, и др Миле Илић, научног сарадника у Институту за хемију, техно-

ëîãè¼ó è ìåòàëóðãè¼ó Óíèâåðçèòåòà ó Áåîãðàäó.

Ова публикација је преведена и прилагођена у оквиру Innovaccess пројекта ЕУ.

9

prof. dr tomaš tvardovski - biopatenti i budućnost biotehnologije

Documents