POJAM EKONOMSKIH PRINCIPA POSLOVANJA

U konkretnim uslovima poslovanja preduzeca i u odredjenom vremenu,velicine ulaganja i rezultata ogranicene su dejstvom objektivnih faktora. Zato se principi poslovanja na odredjeni rok , svode na teznju da se stvore objektivno moguci rezultati poslovanja uz objektivno nuzno ulaganje rezultata proizvodnje.

Primjer:

U proizvodnji hleba,ako je dnevni kapacitet proizvodnje u pekarskom preduzecu 1.000 kg hleba tada se nemoze zahtijevati da se proizvede 1.100 kg .Isto tako, ako tehnologija proizvodnje tih 1.000 kg hleba uslovljava utrosak od 800 kg brasna , nemoze se zahtijevati manje trosenje osnovnog materijala.

Medjutim pored objektivnih faktota , na velicinu ulaganja i rezultate djeluju i subjektivni ili organizacioni faktori . Ovi faktori ispoljavaju se kao odredjeni propusti u organizovanju i poslovanja preduzeca. Zato se pod njihovim dejstvom, rezultati poslovanja smanjuju u odnosu na objektivno moguce.

Primjer:

Zbog lose koordinacije poslovanja ili zbog slabe radne discipline , pomenuto pekarsko preduzece proizvodi dnevno 900 kg hleba umjesto mogucih 1.000 kg. Takoodje zbog nepaznje u raspolaganju osnovnim materijalom ovo preduzece utrosi 750 kg brasna umjesto 720 kg (po normativu potrebno je 0,8 kg brasna za 1 kg hleba.

Rezultati poslovanja preduzeca, ispoljavaju se u tri razlicita oblika.To su:

-Fizicki proizvod (Q)

-Vrijednost proizvodnje (V) ili ukupni prihod kao njen novcani izraz (UP) i

-Dobitak (Dt)

Ulaganja u proces poslovanja preduzeca mogu se izraziti u vidu:

-Utrosaka radne snage,odnosno rada (R)-Troskovi elemenata proizvodnje (T) i

-Angazovanih sredstava (S)

Na odnosima izmedju tri pojavna oblika rezultata i tri vida ulaganja mogu se formulisati tri parcijalna ekonomska principa poslovanja preduzeca i to :

-Princip produktivnosti (P)

-Princip ekonomicnosti (E)

-Princip rentabilnosti (R)

Potreba za parcijalnim ekonomskim principima poslovanja,proistice iz potrebe da se svaki pojavni oblik rezultata poslovanja((Q; V i D) stavi u odnos sa odgovarajucim vidom ulaganja (R; T i S)Na taj nacin razgranicava se nadleznost i odgovornost izmedju ucesnika u procesu poslovanja ,od kojih su jedni zaduzeni za proizvodnju , drugi za odnose prema trzistu , a treci za regulisanje tokova vrijednosti i oplodjavanje angazovanih sredstava.Parcijalni ekonomski principi poslovanja

Q V D ---- Rezultati poslovanja preduzeca

R T S --- Ulaganja u proces poslovanja preduzeca

Q ----Fiziki obim proizvodnje

V ----Vrijednost proizvodnje(ukupan prihod)

D ----DobitakR ----Utrosak radne snage

T-----Troskovi elemenata proizvodnje

S---- Angaovana sredstva

Q = Produktivnost, V = Ekonominost, D = Rentabilnost

R T S

PRINCIP PRODUKTIVNOSTI

Q = Produktivnost

R

Oduvjek je prisutna teznja ovijeka da svaki posao obavi uz sto manje napora,dakle da sto vise uradi za sto krace vrijeme,odnosno uz sto manje rada.U tome jeste sustina produktivnosti.

Ekonomski princip produktivnosti predstavlja teznju da se ostvari sto veci fiziki obim proizvodnje (Q) sa sto manjim utroscima radne snage(R).

Povecanje produktivnosti omogucuje, skracenje vremena rada,povecanje obima i pojeftinjenje proizvodnje,povecanje konkurentnosti preduzeca na trzistu i sl.

Produktivnost je vazan pokazatelj uspjesnosti poslovanja preduzeca.Ona se moze smatrati,vaznim indikatorom drustveno-ekonomskog progresa uopte.

Produktivnost rada moguce je iskazati u dva osnovna oblika:

-kao koliinu proizvoda ili usluga koja je izradjena u jedinici radnog vremena i

-kao koliinu radnog vremena koja je utroena za izradu jedinice proizvoda.

Iz odnosa: Q/ R moze se zakljuciti,da produktivnost raste ukoliko raste proizvodnja,(Q) po jedinici rada(R).

U nastojanju da sprovede princip produktivnosti,potrebno je da preduzece preduzima odgovarajuce mjere i to:

-da otkloni dejstvo subjektivno uslovljenih faktora i

-da poveca objektivno uslovljenu produktivnost

-Otklanjanje dejstva subjektivnih faktora,postize se potpunijim korienjem proizvodnog kapaciteta,boljom radnom discipinom,stimulativnim nagradjivanjem radnika i sl.

-Povecavanje objektivno uslovljene produktivnosti,postize se dopunskim ulaganjem u razvoj preduzeca.

Razvoj nauke i njene tehnoloske primjenjenosti dovode do novih proizvodnih mogucnosti.Na primjenu takvih dostignuca nagoni ih konkurencija na trzistu koja je sve ostrija.To medjutim zahtijeva dopunsko ulaganje kapitala u razvoj preduzeca.Ovaj dopunski kapital,preduzece obezbjedjuje iz dobitaka,u predhodnim periodima(vlastita akumulacija) ili iz kredita banaka,koja ce vratiti iz dobitka iz buduceg poslovanja.

Iz predhodnog objanjenja moze se zakljuciti,da preduzece stalno mora teziti promjenama,sto je uslovljeno zahtijevima potrosaa.Pri tome,sprovodjenje principa produktivnosti, prestavlja samo jedan od uslova za uspjesno poslovanje preduzeca.To je u stvari,uslov za uspjesnost preduzeca u fazi proizvodnje.Tek sprovodjenjem i druga dva parcijalna principa,ekonominosti i rentabilnosti,preduzece moze ostvariti uspjesnost ukupnog poslovanja.

PRINCIP EKONOMINOSTI

Osnovni ekonomski princip poslovanja preduzeca sastoji se u tome,da se uz sto manje ulaganja,odnosno troenja ostvari to bolji rezultat.

Dobit kao krajni cilj poslovanja preduzeca,predstavlja viak koji ostaje po izmirenju svih trokova nastalih tokom reprodukcionog procesa.

Ukupni trokovi poslovanja izmiruju se prije svega prodajom proizvedenih proizvoda ili odredjenih usluga.Zog toga je interes preduzeca da postigne sto povoljniji odnos izmedju ukupne proizvodnje (prometa) I ukupnih trokova nastalih da bi se ta proizvodnja ostvarila.U tome je sutina principa ekonominosti.

Za izraunavanje ostvarene ekonominosti neophodno je utvrditi:

-ostvarenu vrijednost proizvodnje(V)

-stvarne trokove elemenata proizvodnje(T)

Ostvarena vrijednost proizvodnje (V) izraunava se novanim iznosom naplaenim za prodate proizvode na trzistu po konkretnim prodajnim cijenama,(C).Ovaj novani iznos naziva se realizacija(ostvarenje)proizvodnje,jer se opravdanaost izrade odredjenih proizvoda potvrdjuje tek prodajom na trzistu.

Iz predhodnog objanjenja proitie zakljuak da je vrijednost proizvodnje (realizacija) sloena veliina i sastavljena od:

-fizikog obima proizvodnje(Q)

-trinih cijena proizvoda(C)

V= Q x C

Stvarni trokovi elemenata proizvodnje (T) izraavaju se takoodje novanim iznosom.Taj iznos novca jednak je umnoku utroenih elemenata proizvodnje:

-sredstava za rad(Sr)

-materijala(M)

-radne snage(Rs)

T= Rs x Crs + M x Cm + Sr x CSr

Iz predhodnog obrasca moze se zakljuciti da su u izrazu ekonominosti sadrani i elementi produktivnosti(Q i R).To znai da je ekonominost izraz uspjenosti poslovanja preduzeca ,obuhvatniji od produktivnosti.

Nastojeci da sto doslednije sprovodi princip ekonominosti ,preduzece preduzima,slino kao kod principa produktivnosti,odgovarajue mjere da bi:

-otklonilo negativna dejstva subjektivno uslovljenih faktora

-povecalo objektivno uslovljenu ekonominost

Otklanjanje subjektivno uslovljenih faktora postie se potpunijim korienjem kapaciteta,boljom radnom disciplinom,smanjivanjem utroaka srestava za proizvodnju i njihovih nabavnih cijena.

Sprovodjenje principa ekonominosti ne zavrsava se dostizanjem objektivno uslovljene ekonominosti u datom vremenu.

Slino kao i kod produktivnosti,razvoj nauke i tehnologije,omogucava povecanje obima i kvaliteta proizvodnje i sniavanje trokova poslovanja.

Otra trina konkurencija namece preduzecu obavezu da:

-zapoljava strunije kadrove

-nabavlja nova savremenija sredstva za rad

-primjenjuje nove tehnoloke postupke

-koristi nove materijale

Isto tako preduzece mora stalno da usavrsava postojece i da uvodi nove proizvode.To zahtijeva dopunska ulaganja kapitala,koji se obezbjedjuje iz predhodno ostvarenih dobitaka(vlastita akumulacija)ili kredita od banaka,sto se mora vratiti iz buducih dobitaka.

Ekonominost je iri i obuhvatniji metod kontrole ekonomske uspjenosti poslovanja preduzeca,jer odrazava odnos proizvodnje prema ukupnim trokovima,za razliku od produktivnosti kojom se ocjenjuje racionalnost troenja samo jednog elementa proizvodnje-radne snage.

FAKTORI EKONOMICNOSTI

Na sve elemente ekonomicnosti deluju brojni faktori, ponekad sa razlicitim i suprotnim dejstvom. To su faktori koji deluju na rezultat (proizvodnju), sredstva za rad, predmete rada i radnu snagu.

Faktori koji deluju na produktivnosti su istovremeno i faktori ekonomicnosti. Oni su i brojniji, jer je ekonomicnost iri princip od produktivnosti. Sa stanovita uslovljenosti i dinamike ekonomicnosti, osnovni uticajni faktori su:

- Prirodni;- Drutveni;- Tehnicko-tehnoloki;- Organizacioni.2.1. PRIRODNI FAKTORI

U mnogim preduzecima prirodni uslovi deluju na velicinu utroka i trokova. Izuzetni primeri za to su u rudarstvu, poljoprivredi, umarstvu, prehrambenoj industriji i drugim delatnostima. Cene materijala za reprodukciju, takode trpe uticaj ovih faktora. One se u krajnjoj liniji, formiraju na tritu, pa se mogu tretirati kao komponente ekonomicnosti koja se formira pod dejstvom drutvenih faktora.

2.2. DRUTVENI FAKTORI

Ovi faktori dejstvuju prema meri ekonomske politike, politike cena, carina i slicno koje se javljaju kao objektivan faktor sa stanovita trokova prteduzeca.

Drava svojim zakonskim i drugim propisima, formira ukupni pravni i ekonomski ambijent i uslove privredivanja u preduzecima. Mere koje se donose u obliku propisa deluju kao objektivno uslovljeni faktor sa stanovita ekonomije i trokova preduzeca. Direktni uticaj ovih mera drave na cenu kotanja preduzeca ogleda se preko poreza, akciza, taksi, carina i dr.

2.3. TEHNICKO TEHNOLOKI FAKTORI

Ovi faktori deluju kao objektivni faktori na trokove, a time i na ekonomicnost. Oni se nalaze u samom preduzecu, predstavljaju uslove proizvodnje i deluju u procesima proizvodnje.Tehnicko tehnoloki faktori deluju na sva tri elementa proizvodnje koji ugraduju u proizvodnju. Tako kvalitet materijala utice na velicinu utroka materijala. Oni deluju na troenje sredstava za rad: preko kvaliteta tih sredstava, njihovih radnih svojstava, veka trajanja materijala koji se obraduje pomocu sredstava za rad.Ekonomijom predmeta rada, uz pomoc tehnicko tehnolokih faktora, ostvaruju se utede u materijalu prilikom projektovanja i konstrusanja, kao i utede u neposrednoj proizvodnji. Utede u proizvodnji se ostvaruju smanjivanjem kvarova, otpadaka i karta, smanjivanjem utroka pomocnih materijala i sl.

2.4. ORGANIZACIONI FAKTORI

Celokupna organizacija preduzeca u datom vremenu i uslovima uslovljava funkcionisanje preduzeca i deluje na ekonomicnost preko svih faktora preduzeca: materijala, sredstava za rad i radne snage.Mere koje preduzece preduzima odnose se na utede u troenju svih faktora, vecu motivaciju za rad, potpunije koricenje naucnih dostignuca, kao i organizacione mere adaptacije na promene u prirodnom i ekonomskom okruenju.

Osim ovih faktora postoje i interni i eksterni faktori ekonominosti. U interne faktore spadaju:

Karakteristike proizvoda,

Nivo tehnike opremljenosti rada

Stepen korienja kapaciteta,

Tehnolok savremensot preduzea,

Karakteristike predmeta rada,

Uslovi rada,

Nivo organizacije rada,

Kvalifikovanost radne snage,

Motivisanost radnika na utede i sl.

U eskterne faktore spadaju:

Mogunost realizacije proizvoda,

Visina prodajne cijene,

Visina nabavne cijene

METODE UTVRIVANJA EKONOMICNOSTI

Ekonomicnost se izraava kao odnos rezultata i ulaganja. Ona se moe utvrdivati naturalno i finansijski (vrednosno), ali iskazuje se posebno i za svaki element preduzeca.

NATURALNI IZRAZ EKONOMICNOSTI

Naturalno utvrdivanje ekonomicnosti uzima za osnovu fizicki obim proizvodnje i njen odnos prema fizickim utrocima predmeta rada, sredstava za rad i radne snage.Naturalni izraz ekonomicnosti predstavlja odnos ostvarene proizvodnje u fizickim pokazateljima i fizickih utroaka elemenata proizvodnje.S obzirom dsa su ukupni utroci zbir utroaka sredstava za rad, predmeta rada i radne snage to je ekonomicnost izraena naturalno, sledeca:

Gde je:Q kolicina proizvodaUsr utroci sredstava za radUpr utroci predmeta radaUrs utroci radne snage

Ovakav model samo izraava smisao ekonomicnosti i ona se pomocu njega ne moe prakticno meriti. Tim modelom se ne moe meriti ni proizvodnja, osim ako je u potpunosti homogena.

U praksi preduzeca, pristupa se parcijalnom izraavanju ekonomicnosti pojedinih elemenata. Narocito je znacajno pracenje ekonomicnosti predmeta rada odnosno utroenog materijala.Ona se izraava kao odnos fizicke kolicine proizvoda (Q) i utroka materijala (Um):

Potronju najveceg broja i vrsta materijala jednostavno je utvrditi ili je izracunati, a poeljno je utvrditi i normative utroka, gde god je to moguce. Stavljanjem u odnos stvarnih utroaka sa normiranim, dobija se slika ekonomicnosti troenja materijala u preduzecu:Em= gde Umn predstavlja normirane trokove materijalaParcijalni izraz ekonomicnosti upotrebe sredstava za rad, po analogiji se iskazuje na sledeci nacin:

Usr predstavlja utroke sredstava za rad.Ovako izraena parcijalna ekonomicnost nema prakticno znacenje, niti je ekonomski upotrebljiva za preduzece. U praksi nije moguce izmeriti utroak sredstava za rad po jedinici proizvoda, niti postoji vidljiva korelacija izmedu utroka sredstava za rad i proizvoda.Parcijalna ekonomicnost radne snage izraava se:

Gde je: Urs utroci radne snage.Ovako iskazana ekonomicnost radne snage predstavlja zapravo produktivnost rada. Iako predstavljaju iste kvantitativne velicine (produktivnost radne snage i njena ekonomicnost) znacajno je njihovo ekonomsko diferenciranje. U pojmu produktivnost teite je na proizvodnoj snazi radnika i stalnom podizanju njegove proizvodne moci, a u ekonomicnosti se insistira na ekonomisanju radnom snagom, dakle utedama u njenom troenju. U smislu ekonomicnosti, radna snaga se podreduje i uklapa u ekonomiju svih faktora, odnosno globalnu ekonomicnost preduzeca.

4. VREDNOST ISKAZIVANJA EKONOMICNOSTI

Vrednosno iskazivanje ekonomicnosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje i trokova elemenata proizvodnje. Vrednosni izrazi proizvodnje i utroka omogucuju kvantitativno izraavanje ekonomicnosti kako globalno, tako i u parcijalnim velicinamaNovcani izraz ostvarenih rezultata (vrednosti) moe se razlicito iskazati. Kod modela produktivnosti iskazan je trinom cenom proizvoda, cenom kotanja i norma casovima.Kod vrednosnog utvrdivanja ekonomicnosti bitno je odabrati realan izraz vrednosti proizvodnje, odnosno takav kvantitativni ekonomski izraz koji ce obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost i ukupna troenja.U iskazivanju vrednosti proizvodnje kod merenja ekonomicnosti koriste se: trina cena, prosecna trina cena, standardna cena, ukupan prihod i dr.

Ctr trina cena (suma),T masa ukupnih trokova.

Poto trine cene za istu proizvodnju bivaju vie ili nie, odnosno predstavljaju razlicite velicine to deformie realnu sliku ekonomicnosti. Stoga se koriste prosecne trine cene za odredeni vremenski period (planski period):

Cpr prosecna cena (suma)

U praksi najcece koricenje izraza vrednosti su standardne cene:

Cst standardna cena (suma)

Suma vrednosti u modelu ekonomicnosti se moe iskazati i preko ukupnog prihoda iz poslovanja preduzeca. Na taj nacin prikazana ekonomicnost je:

Up ukupan prihod preduzeca

Iznos ukupnog prihoda ovde sacinjava zbir prihoda preduzeca od prodatih proizvoda (umnoak, kolicina i cena), prihoda od finansiranja i vrednosnih prihoda preduzeca.Na ovaj nacin i ire posmatrana ekonomicnost izraava ukupna poslovanja preduzeca, obuhvata sve njegove faze i poslovne aktivnosti. Predhodni nacin izraavanja ekonomicnosti obuhvataju samo oblast proizvodnje, odnosno osnovne delatnosti preduzeca.O ekonomicnom poslovanju preduzeca moe se govoriti ako je ostvaren ucinak ekonomicnog troenja sredstava za rad, predmeta rada, tudih usluga i racionalnog raspolaganja radnom snagom.

PRINCIP RENTABILNOSTIR=_D

S

Rentabilsnot je odnos izmedju dobiti i angazovanih sredstava.

Kako bi sto doslednije sprovodio princip rentabilnosti, preduzece preduzima,slino kao i kod principa produktivnosti i ekonominosti, odgovarajuce mjere. Ovim mjerama preduzee tezi da:

-Otkloni negativna dejstva subjektivno uslovljenih faktora

-Poveca objektivno uslovljenu rentabilnost

Otklanjanje subjektivno uslovljenih faktora omogucava da se stvarna rentabilnost priblizi objektivno uslovljenoj, ili da se izjednaci sa njom.To se podstice potpunijim koriscenjem proizvodnog kapaciteta, boljom radnom disciplinom, racionalnim trosenjem elemenata proizvodnje i istrazivanjem trzista.

Zbog razvoja nauke i tehnologije preduzece je obavezno da usavrsavaposlovanje da bi se uspjesnije borilo sa konkurencijom,pa zato preduzece zaposljava nove strucnjake, nabavlja nova i efikasnija sredstva za rad, koristi nove materijale i uvodi nove metode rukovodjenja.To zahtjeva dopunsko ulaganje kapitala koje preduzece iz ostvarenih dobitaka u prethodnim poslovnim periodima ( iz kredita od banaka koje vraca uz kamatu ili iz buducih dobitaka).

Z A K LJ U A K

Ekonomska pravila organizovanja preduzeca kao ekonomskih subjerkata zasnivaju se na ekonomskim zakonitostima i principima. One se ispoljavaju u mogucnostima stvaranja vece proizvodne od utroene vrednosti. To znaci da preduzeca kao ekonomski subjekti svojim poslovanjem treba da ostvare vece rezultate od ulaganja.

Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspenosti preduzeca u ostvarivanju ciljeva izraava se istovremeno i kao stepen njegove uspenosti u podmirivanju svojih i irih ekonomskih potreba. Deo tih potreba podmiruje se na tritu, koje svojim zakonitostima odreduje konkurentsku poziciju svakog preduzeca na tritu.

Znacaj ekonomicnosti ogleda se u smanjivanju trokova preduzeca. Time se smanjuje i cena kotanja proizvoda i usluga. Smanjivanjem cene kotanja povecava se konkurentnost preduzeca na tritu i svaka mogucnost smanjivanja pojedinih cena proizvoda. Sa manjim prodajnim cenama povecava se potronja i u vecoj meri podmiruju potrebe potroaca na tritu, cime se postice jedan od ciljeva preduzeca.

Povecanom potronjom stvaraju se uslovi za vecu proizvodnju, a time i razvoj preduzeca. Na ovaj nacin, ekonomicnost viestruko utice na kvalitet ekonomije poslovanja preduzeca, njegov stepen razvoja i usluga na tritu.

L I T E R A T U R A

1. Jasmina Stankovi etkovi: Ekonomika preduzea, Centar za struno obrazovanje, Podgorica, 2009.g.2. Stani B., Bojovic P. Paunovic B.: Poslovna ekonomija za prvi razred ekonomske kole, , Beograd 1996.g. 3. http://www.besplatniseminarskiradovi.com/FINANSIJSKI%20MENADJMENT/EkonomicnostPoslovanja-.htmMiljenje o radu: ________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

Predlaem ocjenu:_______________

lanovi komisije: 1. ___________________________________________

2. _____________________________________________

3._____________________________________________

Komisija saglasna sa ocjenom ___________

Datum odbrane rada______________

Stani B.,Bojovic P. Paunovic B.:Poslovna ekonomija za prvi razred ekonomske kole, ,Beograd 1996.g. str. 90

Stani B.,Bojovic P. Paunovic B.:Poslovna ekonomija za prvi razred ekonomske kole, ,Beograd 1996.g. str. 94

HYPERLINK "http://www.besplatniseminarskiradovi.com/FINANSIJSKI%20MENADJMENT/EkonomicnostPoslovanja-.htm" http://www.besplatniseminarskiradovi.com/FINANSIJSKI%20MENADJMENT/EkonomicnostPoslovanja-.htm

Jasmina Stankovi etkovi: Ekonomika preduzea, Centar za struno obrazovanje, Podgorica, 2009.g. str. 171