PRODUKTIVNOST FAKTORA

Ukupna produktivnost faktora Prosečna i marginalna produktivnost faktora

Prinosi obima Merenje produktivnosti

Ciljevi i značaj merenja produktivnosti preduzeća

Ukupna produktivnost faktora Ukupna produktivnost faktora treba da odgovori

na pitanje koliko će se promeniti ukupna količina proizvoda, kada se promeni količina samo jednog – varijabilnog faktora, sa datom količinom fiksnog faktora

Kada je količina fiksnog faktora data ukupan proizvod zavisi od količine varijabilnog faktora

Ukupna produktivnost faktora Ukupna produktivnost faktora izražava se

konceptom ukupnog proizvoda Šta je ukupan proizvod? Ukupan proizvod pokazuje maksimalnu

količinu proizvoda koja može da se proizvede ulaganjem različitih količina varijabilnog faktora, sa datom količinom fiksnog faktora

Ukupna produktivnost faktora Ukupan proizvod može da se prikaže

matematički, tabelarno ili grafički

Ukupan proizvod

Ukupan proizvod

Ukupan proizvod:grafik

Rastuća produktivnost faktora Rastuća produktivnost faktora je proporcionalno

veći rast ukupnog proizvoda od količine varijabilnog faktora

Rastuća produktivnost faktora nastaje zbog disproporcije između fiksnog i varijabilnog faktora, odnosno kada je količina fiksnog faktora daleko veća u odnosu na količinu varijabilnog faktora

Disproporcija se smanjuje daljim ulaganjem varijabilnog faktora, što ima za rezultat rast ukupnog proizvoda

Rastuća produktivnost faktora

PRAVILO: U fazi rastuće produktivnosti faktora,

preduzeće treba da nastavi sa daljim ulaganjem varijabilnog faktora, jer sa povećanjem količine varijabilnog faktora, ukupna produktivnost faktora raste

Konstantna produktivnost faktora Konstantna produktivnost faktora postiže

se na granici prve i druge faze proizvodnje

Konstantna produktivnost faktora znači da je rast ukupnog proizvoda proporcionalan povećanju količine varijabilnog faktora

Konstantna produktivnost faktora znači da je uspostavljen srazmeran odnos između fiksnog i varijabilnog faktora

Konstantna produktivnost faktoraPRAVILO: Kada je postignuta konstantna

produktivnost faktora preduzeće treba da nastavi sa daljim ulaganjem varijabilnog faktora, zato što se ukupan proizvod povećava

Opadajuća produktivnost faktora Opadajuća produktivnost faktora znači da je rast

ukupnog proizvoda proporcionalno manji od porasta količine varijabilnog faktora

Opadajuća produktivnost faktora se javlja zbog nesrazmere između fiksnog i varijabilnog faktora, pri čemu je količina varijabilnog faktora veća u odnosu na količinu fiksnog faktora

Opadajuća produktivnost faktoraPRAVILO: Preduzeće treba da proizvodi na gornjoj

granici druge faze proizvodnje, kada je ukupan proizvod najveći

Negativna produktivnost faktora

U trećoj fazi proizvodnje dolazi do pada ukupnog proizvoda

Zakon promenljivih odnosa Zakoni rastuće i opadajuće produktivnosti su dve

strane istog zakona proizvodnje, a to je zakon promenljivih odnosa

Zakon promenljivih odnosa kaže da, kada se datoj količini fiksnog faktora dodaje sve veća količina varijabilnog faktora, ukupan proizvod će pre, ili kasnije, početi da opada

Naziv zakona promenljivih odnosa označava da produktivnost faktora zavisi od odnosa između fiksnog i varijabilnog faktora

Zakon promenljivih odnosa ima skoro univerzalnu važnost

Prosečna i marginalna produktivnost faktora

Prosečna i marginalna produktivnost faktora izražavaju se konceptima prosečnog i marginalnog proizvoda

Prosečna produktivnost faktora Prosečna produktivnost faktora izražava se

konceptom prosečnog proizvoda Prosečan proizvod je količnik između

ukupnog proizvoda i ukupne količine varijabilnog faktora, tj.

PPrL = Q/L Prosečan proizvod pokazuje ukupnu

količinu proizvoda po jedinici uloženog varijabilnog faktora proizvodnje

Marginalna produktivnost faktora Marginalna produktivnost faktora izražava

se konceptom marginalnog proizvoda Marginalni proizvod je promena ukupnog

proizvoda, koja nastaje ulaganjem jedne dodatne jedinice varijabilnog faktora, uz konstantnost svih ostalih faktora, tj.

MPr = ∆Q/∆L

Prosečna i marginalna produktivnost faktora Prosečan proizvod pokazuje doprinos svih

jedinica varijabilnog inputa promeni ukupnog proizvoda

Marginalni proizvod pokazuje doprinos jedne jedinice varijabilnog inputa promeni ukupnog proizvoda

Prosečni i marginalni proizvod se mogu prikazati i tablerno i grafički

Prosečna i marginalna produktivnost faktora Prosečan i marginalni proizvod se grafički

prikazuju krivama prosečnog i marginalnog proizvoda

Prosečna i marginalna produktivnost faktora: Grafik

Prosečna i marginalna produktivnost faktora Kada kriva PPr raste, marginalni proizvod je veći

od prosečnog proizvoda, tj. kriva MPr je iznad krive PPr - slučaj rastuće marginalne produktivnosti varijabilnog faktora

Krive PPr i MPr se seku u tački maksimuma prosečnog proizvoda: slučaj konstantne marginalne produktivnosti varijabilnog faktora

Prosečna i marginalna produktivnost faktora Kada prosečan proizvod počne da opada,

marginalni proizvod je manji od prosečnog proizvoda, tj. kriva MPr je ispod krive PPr - slučaj opadajuće mariginalne produktivnosti varijabilnog faktora

Kada se MPr izjednači sa nulom i postane negativan, to je faza negativne produktivnosti inputa

Prinosi obima Prinosi obima se ostvaruju kada su svi inputi

varijabilni, tj. kada preduzeće može da menja količinu svih inputa – da promeni veličinu kapaciteta, opremu, mašine, tehnologiju proizvodnje, broj radnika

U zavisnosti od toga koliko će se promeniti veličina obima proizvodnje, ako se promeni količina svih inputa razlikuju se rastući, konstantni i opadajući prinosi obima

Rastući prinosi obima

Rastući prinosi obima se ostvaruju kada je promena obima proizvodnje proporcionalno veća od promene količine inputa L i K (na primer, ako se količina rada L i kapitala K poveća za 15%, a obim proizvodnje se poveća za 25%)

Konstantni prinosi obima Konstantni prinosi obima javljaju se kada

je promena obima proizvodnje srazmerna, tj. proporcionalna promeni količine inputa L i K (na primer, ako se količina inputa udvostruči, i obim proizvodnje će da se udvostruči)

Opadajući prinosi obima Opadajući prinosi obima nastaju kada je

povećanje obima proizvodnje proporcionalno manje od od povećanja količine inputa L i K (na primer, ako se količina rada L i kapitala K poveća za 30%, a obim proizvodnje za 20%)

Razlozi rastućih prinosa obima Podela i specijalizacija rada Specijalizacija i nedeljivost kapaciteta Geometrijski odnos zapremina/površina Rezervni kapacitet

Razlozi konstantnih prinosa obima Konstantni prinosi obima nastaju kao

rezultat ekspertskog proračuna optimalne veličine kapaciteta, a to je proizvodno-tehnički najefikasnija veličina fabrike

Razlozi opadajućih prinosa obima Neefikasnost upravljanja velikim proizvodnim

kapacitetom, tj. fabrikom Neefikasnost upravljanja velikom fabrikom

posledica je nepotpune informisanosti glavnih menadžera i gubitka kontrole - otežana kominukacija, zbog neblagovremene i nepotpune transmisije informacija sa vrha preduzeća na dole, i sa dna na gore; odluke kasne; delegiranje odlučivanja na zamenike, koji nisu dovoljno kompetentni povećava birokratiju; problem koordinacije velikog broja aktivnosti

Merenje produktivnosti Krajem 19 veka, produktivnost se merila

odnosom između količine proizvoda i broja časova rada, što predstavlja produktivnost rada

Razlozi, zbog koji se produktivnost poistovećivala sa produktivnošću rada su:

1. Radno-intenzivni karakter proizvodnje2. Uticaj teorije radne vrednosti3. Značaj i važnost ljudskih resursa, koji nisu samo ljudski

inputi, već su inicijatori, organizatori proizvodnje i inovatori

Problem merenja produktivnosti Proizvod i inputi se izražavaju fizičkim

jedinicima mere, pa su različiti proizvodi i inputi međusobno nesamerljivi

Rešenje: Primeniti jedinstvenu metodologiju, koja će

se kao standard koristiti za merenje produktivnosti

To je metod stalnih cena

Metod stalnih cena Metod stalnih cena je vrednosni, tj. novčani

metod merenja produktivnosti Heterogeni proizvodi i inputi se svode na novčanu

vrednost, čime se prevazilazi problem njihove nesamerljivosti

Produktivnost se meri stalnim, a ne tekućim tržišnim cenama, zato što se tržišne cene menjaju, pa ne bi bilo moguće odrediti da li se produktivnost promenila zbog promene cene ili zbog promene količine

Obračunom fizičkog proizvoda i inputa u stalnim cenama izražavaju se samo promene količina, a ne promene cena, jer se stalne cene ne menjaju

Metod stalnih cenaDva metoda stalnih cena:1. Metod stalnih cena izabranog baznog

perioda2. Metod deflacioniranja tekućih cena na

cene bazne godine

Metod stalnih cena izabranog baznog perioda Metod stalnih cena izabranog baznog perioda

primenjuje se kada se raspolaže podacima o fizičkom obimu proizvodnje

Bazni period je period u odnosu na koji se vrši poređenje

Izbor baznog perioda ima veliku važnost, zato se za stalnu bazu poređenja uzima onaj period u kome je pojava pokazivala normalno stanje, ili se uzima prosek nekoliko godina

Bazni period treba da bude što bliži posmatranom periodu

Metod deflacioniranja tekućih cena na cene bazne godine Metod deflacioniranja tekuće vrednosti

proizvodnje primenjuje se kada se ne raspolaže pdacima o fizičkom obimu proizvodnje

Tekuća vrednost proizvodnje svodi se na cene bazne godine - deflacioniranje se vrši indeksima cena

Merenje fizičkog proizvoda metodom stalnih cena Ukupna količina proizvoda ili usluga se

ponderiše stalnim cenama Promena proizvoda izražava promenu

količine proizvoda ili usluga, a ne promenu cena, pošto cene ostaju nepromenjene

Merenje količine inputa metodom stalnih cena Rad se meri brojem radnika, ili brojem časova

rada, tako što se radovi različite vrste kvalifikovanosti ponderišu stalnim cenama rada izabranog baznog perioda

Opredmećen kapital se meri brojem mašina/čas, koji se množi stalnim cenama zakupa na sat, izabranog baznog perioda

Investicioni kapital se meri realnim godišnjim prinosom kamate na uloženi kapital

Pokazatelji produktivnosti

Pokazatelj ukupne produktivnosti Parcijalni pokazatelji produktivnosti

Pokazatelj ukupne produktivnosti Pokazatelj ukupne produktivnosti faktora je

količnik između proizvoda i svih uloženih inputa,P = Q/I, ili P = Q/L + K

Pokazatelj ukupne produktivnosti pokazuje doprinos svih inputa u stvaranju proizvoda

Indeksni broj, koji pokazuje relativnu, u procentima izraženu promenu produktivnosti u posmatranom periodu u odnosu na bazni period koji iznosi 100

Parcijalni pokazatelji produktivnostiParcijalni pokazatelji produktivnosti su:1. Produktivnost rada2. Produktivnost kapitala3. Produktivnost poljoprivrednog zemljišta4. Ostali parcijalni pokazatelji

produktivnosti

Produktivnost rada Produktivnost rada je odnos između

proizvoda i uloženog radaPL = Q/L

Racio produktivnosti rada poredi proizvod sa uloženim radom i izražava doprinos rada u generiranju proizvoda

Produktivnost kapitala Produktivnost kapitala je odnos između proizvoda

i uloženog kapitalaPK = Q/K

Produktivnost opredmećenog kapitala pokazuje doprinos kapitalne opreme u stvarnju proizvoda

Produktivnost investicionog kapitala, koji se izražava realnim godišnjim prinosom kamate na uloženi kapital, pokazuje koliko je odricanje od sadašnje potrošnje da bi se kroz porast produktivnosti investiranog kapitala, ostvarila veća potrošnja u budućnosti

Produktivnost poljoprivrednog zemljišta

Produktivnost poljoprivrednog zemljišta izražava se kao odnos između proizvoda, tj. poljoprivredne kultura i određene merne jedinice zemljišta, najčešće po hektaru

Ostali parcijalni pokazatelji produktivnosti Ostali parcijalni pokazatelji

produktivnosti su:1. Na nivou privrede - racia produktivnosti

preduzeća, grana ili privrednih sektora2. Na nivou preduzeća - racia

produktivnosti pojedinih organizacionih jedinica (divizija, fabrika) ili pojedinih vrsta rada

Parcijalni pokazatelji produktivnosti Parcijalni pokazatelji produktivnosti

pokazuju doprinos samo jednog faktora promeni proizvoda

Parcijalni pokazatelji produktivnosti ne pokazuju koliki je doprinos svih uloženih faktora promeni proizvoda

Ciljevi i značaj merenja produktivnosti preduzeća Pokazatelji produktivnosti kao integralni

deo upravljačkog informacionog sistema (MIS) preduzeća (dvostruka uloga:1.koriste se za kontrolu ostvarenih rezultata;2.koriste se za formulisanje ciljeva)

Poređenje produktivnosti Informisanje i mobilisanje radnika Dugoročne projekcije i budžetiranje

sredstava