PRIVREDNI SUBJEKTI (IDENTIFIKACIJA)

PREDUZETNIK

ORTAČKO DRUŠTVO (OD)KOMANDITNO DRUŠTVO (KD)DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (DOO)AKCIONARSKO DRUŠTVO (AD)

Predavanje na predmetu:

Poslovno Pravo

24. Oktobar 2013. godine

Ko može obavljati poslovnu delatnost?

Fizičko lice?

Preduzetnik?

Privredno društvo?

Udruženje/Zadruga?

Pravne forme obavljanja privredne delatnosti

Želite da obavljate privrednu delatnost individualno: Preduzetnik Jednočlani DOO Jednočlani AD

Želite da obavljate privrednu delatnost u kolektivu: Ortačko društvo Komanditno društvo DOO AD

Privredni subjekti stiču poslovni subjektivitet, prava i obaveze koje proizilaze iz određene pravne forme, registracijom u odgovarajućem registru (www.apr.rs).

Postoje i druge pravne forme poput zadruga, udruženja, fondacija, zadužbina itd. koje imaju svojstvo pravnog lica ali njih nećemo izučavati u okviru ovog predmeta jer njihov cilj obično nije obavčljanje privredne delatnosti radi sticanja profita.

Izvori prava

Preduzetnici, OD, KD DOO i AD: Zakon o postupku registracije u Agenciji

za privredne registre

("Sl. glasnik RS", br. 99/11)

Zakon o privrednim društvima("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011)

– od 1. februara 2012. godine

Preduzetnik

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje je registrovano i koje obavlja privrednu delatnost radi ostvarivanja prihoda.

Preduzetnik ne poseduje posebnu pravnu strukturu niti pravnu nezavisnost od samog fizičkog lica.

Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti upravljanje poslovanja Poslovođi koji mora biti zaposlen kod njega. Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika.

Fizičko lice koje je preduzetnik samostalno obezbeđuje sve neophodne elemente za obavljanje delatnosti poput: rada, kapitala i upravljanja

i usled toga u potpunosti odgovara za obaveze koje nastanu u preduzetnikovom obavljanju delatnosti.

Fizičko lice stiče svojstvo preduzetnika registracijom pred nadležnim registrom. Registar preduzetnika se vodi od strane APR-a.

Fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju slobodne profesije a upisana su u posebni registar smatraju se preduzetnicima ukoliko propisi koji regulišu tu slobodnu delatnost to predviđaju – primer Advokati.

Preduzetnik (prednosti i nedostaci po teoriji)

Niski troškovi osnivanja (nepostojanje osnivačkog uloga)

Jednostavnost forme i fleksibilnost (nepostojanje organa i korporativne strukture)

Poslovni ugled Nepostojanje dvostrukog

oporezivanja

Otežano finansiranje Neograničena

odgovornost ličnom imovinom

Ograničen prenos (otežano nasleđivanje)

Zajednica reputacije i odgovornosti

Prednosti: Nedostaci:

Koje forme poslovnog udruživanja poznajemo?

Građanski ortakluk

OD

KD

DOO

AD

Koncert / Holding

Građanski ortakluk

Građanski ortakluk je ugovor koji se ne upisuje se u Registar.

Ne mora biti profitnog karaktera.

Građanski ortakluk u našem pravu nema svojstvo pravnog lica, a sporove između njega i trećih lica, kao i njihove međusobne odnose, razrešavaju redovni sudovi po opštim parničnim pravilima.

Ortačko društvo

Ortačko društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom

http://www.youtube.com/watch?v=wubMtFD5y1w

Komanditno društvo

Komanditno društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za njegove obaveze (komplementar) a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine njegovog uloga u društvo (komanditor).

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo koje osnovalo jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu članova društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.

Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo je privredno društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara.

Akcionarsko društvo može biti Javno akcionarsko društvo koje je kotirano na berzi (JAD)

Osnivanje

Registracija pred Agencijom za privredne registre (APR)

http://startit.rs/osnivanje-firme-srbija/

Osnivači

OD dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica i nazivaju se ortaci

KDdva ili više fizičkih i/ili pravnih lica ali tako da postoji najmanje jedan komplementar i najmanje jedan komanditor.

DOO

jedan ili više fizičkih i/ili pravnih lica i nazivaju se članovi doo.

AD jedan ili više fizičkih i/ili pravnih lica i nazivaju se akcionari.

Odgovornost osnivača za obaveze društva

Solidarna odgovornost znači da svi ortaci i komplementari pojedinačno odgovaraju za celokupne obaveze društva odnosno da poverilac ortačkog društva može pokušati naplatiti od svakog ortaka pojedinačno u celokupnom iznosu.

OD Ortaci su odgovorni solidarno za sve obaveze društva celokupnom ličnom imovinom.

KDKomplementari su odgovorni solidarno za sve obaveze društva celokupnom ličnom imovinom. Komanditori odgovaraju isključivo do visine svog uloga u društvo.

DOO

Članovi odgovaraju za obaveze isključivo njihovim ulogom u društvo odnosno ne odgovaraju sopstvenom imovinom.

ADAkcionari odgovaraju za obaveze AD-a isključivo njihovim ulogom u društvo odnosno ne odgovaraju sopstvenom imovinom.

Komanditor, član doo i akcionar koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva sopstvenom imovinom.

Akti društva

Konstitutivni akti su obavezni a fakultativni opcioni.Osnivački akt se obično naziva Ugovor o osnovanju kod višečlanih društava odnosno Odluka o osnivanju kod jednočlanog društva.Osnivački akt i statut sačinjavaju se u pisanoj formi i registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. Javno su dostupni.U slučaju neusklađenosti i sukoba između Osnivačkog akta i drugih dokumenata preovladaće pravila utvrđena Osnivačkim aktom.

ODOsnivački akt je konstitutivni akt u formi pismenog dokumenta koji sadrži overene potpise ortaka i registruje se u registru.Ugovor ortaka je fakultativan akt.

KDOsnivački akt je konstitutivni akt u formi pismenog dokumenta koji sadrži overene potpise komplementara i komanditora i registruje se u registru.Ugovor ortaka je fakultativan akt.

DOO

Osnivački akt je konstitutivni akt u formi pismenog dokumenta koji sadrži overene potpise članova i registruje se u registru.Ugovor članova je fakultativan akt.

ADOsnivački akt je konstitutivni akt u formi pismenog dokumenta koji sadrži overene potpise akcionara osnivača i registruje se u registru.Statut AD društva je obavezan akt.Ugovor akcionara je fakultativan akt.

Organi

ODne poseduje organe već funkcije organa društva obavljaju svi ili samo pojedini ortaci u skladu sa njihovim međusobnim dogovorom.može imenovati Poslovođu.

KDne poseduje organe već funkcije organa društva obavljaju svi ili samo pojedini komplementari u skladu sa dogovorom svih osnivača društva.može imenovati Poslovođu.

DOO

DOO poseduje:• Skupštinu i •Jednog ili više Direktora•Nadzorni odbor (u zavisnosti da li je upravljanje organizovano jednodomno ili dvodomno).

Organi

AD

Statutom AD se određuje tip upravljanja društvom.

Jednodomno AD poseduje:•Skupštinu•Jednog ili više direktora, odnosno odbor direktora.

Dvodomno AD poseduje:•Skupštinu•Nadzorni odbor•Jednog ili više direktora, odnosno izvršni odbor.

Bez obzira na tip upravljanja AD može posedovati:•Sekretara (fakultativni organ)•Internog revizora (obavezan kod JAD) ili neki drugi organ unutrašnjeg nadzora.

Direktori mogu biti izvršni i neizvršni. JAD mora imati neizvršne direktore čiji broj mora biti veći od broja izvršnih direktora.Neizvršni direktori nadziru rad izvršnih direktora, predlažu poslovnu strategiju društva i nadziru njeno izvršavanje.

Upravljanje poslovima društva

DOO

Organi društva rukovode poslovanjem društva. Članovi nemaju direktnu kontrolu nad upravljanjem društvom.

ADOrgani društva rukovode poslovanjem društva. Akcionari nemaju direktnu kontrolu nad upravljanjem društvom i ne mogu na jednostavan način promeniti izabrane organe već moraju sazvati skupštinu na kojoj mogu predložiti smenu određenog organa

ODsvi ortaci imaju pravo da upravljaju poslovima društva ali po pravilu se poslovođenje aktima društva poveri jednom ili više ortaka.radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

KD

svi komplementari imaju pravo da upravljaju poslovima društva ali po pravilu se poslovođenje društva poveri jednom ili više komplementara dok komanditori ne mogu vršiti poslovođenje društvom. komanditor se može usprotiviti pravnim radnjama koje su van redovnog poslovanja društva, u kom slučaju komplementar ne može preduzeti tu radnju odnosno zaključiti taj posao..

Zastupanje

ODIako po pravilu društvo zastupaju svi ortaci preporučljivo je utvrditi samo jednog ili više ortaka koji mogu zastupati društvo. Njihova ovlašćenja za zastupanje se mogu ograničiti.

KDIako po pravilu društvo zastupaju svi komplementari preporučljivo je utvrditi samo jednog ili više komplementara koji mogu zastupati društvo. Njihova ovlašćenja za zastupanje se mogu ograničiti. Komanditor ne može biti zastupnik društva.

DOO

Direktori su zakonski zastupnici društva i po pravilu zastupaju društvo prema trećim licima mada njihova ovlašćenja zastupanja mogu biti ograničena aktima društva. Članovi društva takođe mogu imenovati sami sebe ili treća lica da zastupaju društvo.

ADIzvršni Direktori su zakonski zastupnici društva i zastupaju društvo prema trećim licima mada ovlašćenja u vezi sa zastupanjem mogu biti ograničena aktima društva. Lica zaposlena u društvu, u vezi sa društvom kao i lica van društva takođe mogu biti imenovana za zastupnike.

Ovlašćenja za zastupanje i njihova ograničenja se registruju i javno su dostupna putem www.apr.rs

Društvo i imovina

Imovina društva se sastoji od stvari i prava u vlasništvu društva, kao i

druga prava društva.

Neto imovina (kapital) društva jeste razlika između vrednosti imovine i obaveza

društva.

Osnovni (registrovani) kapital društva predstavlja vrednost koju su osnivači društva uneli u

imovinu društva kao osnivački ulog, registrovali i na osnovu kog su stekli vlasnička prava u društvu.

Osnivački ulog

Ulozi koji su uplaćeni, odnosno uneti u društvo postaju imovina društva.

ODOrtaci kao ulog u OD mogu uneti novac, stvari i prava ali i rad i usluge.Po pravilu su udeli ortaka jednaki ali se može predvideti i drugačije u kom slučaju ortaci mogu imati i različita prava i obaveze prema društvu.

KDKomplementari i komanditori kao ulog u KD mogu uneti novac, stvari i prava ali i rad i usluge. Po pravilu su udeli ortaka jednaki ali se može predvideti i drugačije u kom slučaju ortaci mogu imati i različita prava i obaveze prema društvu.

DOO

Osnovni kapital DOO-a može biti podeljen na novčani deo (ulog koji je unesen u novcu) i nenovčani udeo (ulog koji je unesen u stvarima i pravima).

ADOsnovni kapital AD-a može biti podeljen na novčani deo (ulog koji je unesen u novcu) i nenovčani deo (ulog koji je unesen u stvarima i pravima ali ne u radu i uslugama).

Novčani deo osnivačkog kapitala mora iznositi najmanje:

Prilikom unošenja nenovčanih uloga osnivači mogu sporazumno utvrditi njihovu vrednost dok u situaciji kada akcionari ulažu nenovčani ulog u JAD neophodno je da ovlašćeni procenjivač izvrši procenu vrednosti nenovčanog uloga.

OD -

KD -

DOO

RSD 100,00

AD RSD 3.000.000,00

Značaj osnovnog kapitala

Svojinska prava nad društvom (vlasnička prava na osnovnom kapitalu) po pravilu korespondiraju sa:

Upravljačkim pravima

Pravima na raspodelu dobiti

u skladu sa Zakonom i aktima društva.

Raspolaganje svojinskim pravima nad društvom

ODRaspolaganje udelom među ortacima je slobodno ukoliko ugovorom ortaka nije drugačije regulisano. Sa druge strane, prenos udela trećem licu je po pravilu ograničen davanjem saglasnosti od strane ostalih ortaka (kumulativno) osim ukoliko se ortaci drugačije ne sporazumeju.

KDKomplementar ne može preneti deo ili celopan udeo trećem licu bez saglasnosti komplementara, osim ukoliko se ne sporazumeju drugačije. Komanditor može bez ograničenja raspolagati svojim udelom u komanditnom društvu.

DOO

Prenos udela trećem licu je po pravilu ograničen pravom preče kupovine ostalih članova društva osim ukoliko aktima društva nije drugačije predviđeno. Kod prodaje putem javnog prikupljanja ponuda, licitacije ili sličnog postupka (javna prodaja), član društva pravo preče kupovine može ostvariti samo u tom postupku

ADAkcionari mogu slobodno raspolagati sopstvenim akcijama bez ograničenja. Izuzetno, internim aktima je moguće ustanoviti ograničenja raspolaganja akcijama osim u JAD.

Individualizacija privrednih subjekataPoslovno ime

Poslovno ime Poslovno ime predstavlja naziv pod kojim privredno društvo

posluje u pravnom prometu. Poslovno ime ne može biti zamenljivo sa imenom drugog

subjekta tako da izaziva zabunu o identitietu, vređati javni moral, niti izazivati zabunu u pogledu pravne forme društva i njegovoj delatnosti.

Obavezni sadržaj poslovnog imena su: pravna forma u kojoj je organizovano ili skraćenica pravne forme (Akcionarsko društvo ili AD) i mesto u kome je sedište društva.

Privredno društvo može u poslovanju pored poslovnog koristiti i skraćeno poslovno ime kao i ime na stranom jeziku.

Preduzetnik takođe može pored ličnog imati i poslovno ime.

Individualizacija privrednih subjekataSedište i delatnost

Sedište Sedište predstavlja mesto odakle se upravlja poslovima

društva i određeno je osnivačkim aktom i upisano u Registar.

Preduzetnik takođe poseduje sedište. Na adresu sedišta se dostavljaju sva pismena i prema njemu

se utvrđuje mesna nadležnost suda. Delatnost

Delatnost predstavlja poslovnu aktivnost koje subjekt obavlja radi sticanja dobiti.

Društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti međutim u određenim situacijama može biti propisana saglasnost, dozvole ili drugog akta državnog organa, ispunjavanje određene tehničke opremljenosti prostora, zaštite na radu, ekološiih uslova i drugih uslov za otpočinjanje obavljanja delatnosti.

Individualizacija privrednih subjekataMatični broj, PIB i PDV broj

Matični broj Matični broj predstavlja broj koji je subjektu dodeljen od

strane Republičkog zavoda za statistiku i pod kojim se privredni subjekt vodi u Registru.

PIB Poreski identifikacioni broj (PIB) je jedinstveni i jedini broj

fizičkog, odnosno pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta poreskog obveznika.

Privredni subjekti su dužni da podnesu prijavu za registraciju i dobijanje PIB-a Poreskoj upravi prema mestu sedišta u roku od pet dana od dana upisa Registar.

Ukoliko se privredni subjekt registruje za obveznika PDV-a onda će dobiti i PDV broj koji će koristiti u vezi sa naplatom i povraćajem PDV-a.

Poslovna ponuda

Klijent: Banini Integrisana marketinška kampanja Ciljno tržište: Srbija Period: 15. novembar 2013 – 15. februar

2014. Vrednost: 25.000 EUR Način plaćanja:

20% avansno 40% troškovi po dostavljenim fakturama 40% po realizaciji

Informisanje o privrednim subjektima

Informacije o privrednim subjektima možete pronaći na sledećim adresama: www.apr.rs – AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Podaci o privrednom subjektu Podaci o zalogama na pokretnim stvarima Podaci o finansijskom lizingu Drugi registri

www.crhov.rs (za AD) – CENTRALNI REGISTAR HoV Podaci o vlasnicima Podaci o kapitalu Podaci o trgovanju akcijama

www.nbs.rs - NARODNA BANKA SRBIJE / prinudna naplata Podaci o blokadi Podaci o računima Podaci o registrovanim menicama