Republika SrbijaVISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

“VRANJE”

Seminarski rad

iz

Ekonomije

TEMA : Privredni ciklus

Predmetni nastavnik: Student :

Dr Gordana Mrdak Nikola Stevanović 12/SI

VRANJE , 2010 .

SADRZAJ

SADRZAJ...............................................................................................................2UVOD.....................................................................................................................3CILJEVI MAKROEKONOMSKE POLITIKE......................................................4OSTVARENJE MAKROEKONOMSKIH CILJEVA...........................................4PRIVREDNI CIKLUSI..........................................................................................5FAZE PRIVREDNOG CIKLUSA.........................................................................9Investicije i privredni ciklusi................................................................................13Teorijska shvatanja privrednih ciklusa na kraju XX i početku XXI veka............14ZAKLJUČAK.......................................................................................................16Literatura:..............................................................................................................17

2

UVOD

Makroekonomija potiče od grčkih riječi macros (veliki) i oikonomia (ekonomija), što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. Drugim rečima, bavi se proučavanjem problema društvene privrede, kao celine, gdje se varijable svode na mali broj globalnih veličina, tj. kompleksnih agregatnih veličina. To znači da proučava privredu u celini i sveukupne mogućnosti ekonomije, i unutar toga pojave kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi, te ekonomija države i svetska ekonomija itd.

Makroekonomija je deo ekonomije koji proučava ponašanje privrede kao celine za razliku od mikroekonomije koja proučava ponašanje pojedinaca, kućanstava, poduzeća i privrednih grana. U tom smislu makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i problema, kao što su: bruto proizvod,društveni proizvod, nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmjena, društvena reprodukcija, platni bilans, ciklična kretanja privrede, budžet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost, inflacija itd. Prema tome, makroekonomija proučava funkcionisanje i upravljanje ekonomijom u cjelini.

3

CILJEVI MAKROEKONOMSKE POLITIKE

1. visok nivo proizvodnje i visoka stopa privrednog rasta2. visoka stopa zaposlenosti s niskom nedobrovoljnom nezaposlenošću3. cenovna stabilnost s cenama i najamninama koje određuju ponuda i potražnja na slobodnim tržištima.

Sredstva makroekonomske politike su:

fiskalnamonetarnapolitika dohodaka

Fiskalna se politika sastoji od porezne politike i politike javnih rashoda. U razdoblju prekomerne ekspanzije kada preti inflacija primeniće se kontrakcijska (restriktivna) fiskalna politika, a u razdoblju depresije ekspanzivna. Prva će se sastojati u povećanju poreza i smanjenju javnih prihoda, dok će se druga satojati u smanjenju poreza i porastu javnih rashoda.

Monetarna politika sastoji se od kontrole novčane ponude od strane središnje banke, zavisno od faze privrednog ciklusa. U uslovima inflacije primenjuje se politika ograničenja novčane ponude, dok se u razdoblju recesije, depresije vodi politika povećanja agregatne ponude novca.

Politika dohodaka se sastoji od kontrole najamnine i cena u širokom rasponu od neobavezujućih smernica i preporuka do potpune regulacije. Ovaj je instrument jeftiniji od prethodna dva.

OSTVARENJE MAKROEKONOMSKIH CILJEVA

Nije moguće istovremeno ostvarenje svih željenih makroekonomskih ciljeva, npr. cenovnu stabilnost i visoku stopu zaposlenosti. Zato nositelji ekonomske politike moraju napraviti izbor (trade off) među ekonomskim ciljevima pri čemu je njihova odluka određena političkim i društvenim uslovima.

4

Sve tržišne privrede izložene su privrednim ciklusima koji se međusobno smenjuju većom ili manjom pravilnošću, tako da jedan od značajnih i uvek aktuelnih problema jesu ekonomske fluktuacije privrede. Naime, privredni ciklusi su predmet analize savremenih makroekonomskih teorija zato što stvarna ekonomska kretanja ukazuju na ciklične fluktuacije privrede sa određenim ekonomskim posledicama. Takođe, pojave cikličnih fluktuacija privrede smatraju se ključnim smetnjama za postizanje ciljeva makroekonomske politike da obezbedi makroekonomsku stabilnost, odnosno dinamičku stabilnost opšteg nivoa cena, punu zaposlenost, ravnotežu u platnom bilansu, ravnotežu u budžetu države i kao pozitivna posledica prethodno ostvarenih ciljeva rast standarda građana.

PRIVREDNI CIKLUSI

Privreda je međupovezani sistem u kojem postoji značajna neizvesnost o budućim događajima i o delatnosti drugih aktera u privrednom procesu, kao i neprestano pojavljivanje haotičnih procesa , uprkos pretpostavljenom i stvarnom determinizmu. Svaka privreda je podložna varijacijama najvažnijih ekonomskih kategorija, kao što su (ne)zaposlenost, industrijska proizvodnja i GDP. U nekim slučajevima GDP opada uz rast nezaposlenosti, da bi u nekoj drugoj situaciji došlo do ekspanzije proizvodnje i znatnog pada nezaposlenosti. Gde se nalaze uzroci ovih varijacija koje obeležavaju nastanak neravnoteža? Ekonomske varijacije predstavljaju značajan problem sa kojim se susreću kreatori ekonomske politike. GDP po pravilu nema trajni rast, već se smenjuju faze recesije kada opada GDP i raste nezaposlenost, i faze prosperiteta kada GDP raste, a nezaposlenost opada. Ove varijacije GDP-a i (ne)zaposlenosti ekonomisti nazivaju privrednim ciklusima. Iako se na prvi pogled može učiniti da su varijacije regularne i predvidive, ipak je njihovo dominantno obeležje nepredvidivost.Pojava ekonomskih varijacija dugo je predstavljala centralni problem makroekonomije. Podsetimo se da je makroekonomija, kao izdvojeno polje istraživanja koje se bavi analizom varijacije GDP-a i nezaposlenosti, nastala sa velikom ekonomskom krizom tridesetih godina dvadesetog veka.Privredni ciklus predstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je ciklične prirode, obeleženo usponima i padovima i koje je determinisano brojnim faktorima.

5

Privredni ciklusi predstavljaju dinamičku neravnotežu inflacije, privredne aktivnosti (kretanje GDP) i nezaposlenosti. Oni predstavljaju manje-više regularne forme ekspanzije, tj. oporavka i kontrakcije, tj. recesije ekonomske aktivnosti koje osciliraju oko razvojnog trenda privrede. U vrhu ciklusa, ekonomska dinamika privrede je relativno visoka u odnosu na trend i za tu situaciju se kaže da je privreda u konjunkturi. U dnu ciklusa ekonomska aktivnost je niska u odnosu na trend i za tu situaciju se kaže da je privreda u recesiji. GDP se tokom vremena menja prevashodno iz sledeća dva razloga:Prvo, količina raspoloživih resursa se povećava ili možda smanjuje: povećava se stanovništvo, firme nabavljaju novu opremu ili modernizuju postojeću, grade se novi pogoni i fabrike, kultivišu se nove površine, proširuju se znanja o primenjivanju novih metoda proizvodnje, uključuju se inovacije, itd. Sa ovim povećanjem raspoloživosti resursa, privredi je omogućeno da proizvodi sve više robe i usluga, što kao konačan rezultat ima rastući nivo trenda proizvodnje, tj. realnog GDP-a.Drugo, faktori proizvodnje nisu uvek u stanju pune zaposlenosti. Puna zaposlenost faktora proizvodnje je ekonomski, a ne fizički koncept. Fizički posmatrano, rad bi bio u potpuno zaposlen ukoliko bi svi radili npr. 16 ili 18 časova dnevno čitave godine. U ekonomskom smislu, puna zaposlenost rada, kao faktora proizvodnje, postoji kad sva lica koja žele da budu zaposlena mogu naći posao u razumnom periodu uz datu platu. Budući da ova definicija nije najpreciznija, koristi se konvencija po kojoj je rad potpuno zaposlen ukoliko je stopa nezaposlenosti na nivou od 6%. Ni kapital, kao faktor proizvodnje, nikada nije potpuno zaposlen u fizičkom smislu jer su kancelarije ili slušaonice korišćene samo jednim delom dana.GDP nije uvek na nivou trenda, a taj nivo korespondira, kao što smo rekli, sa punom zaposlenošću faktora proizvodnje u ekonomskom smislu. GDP fluktuira oko linije trenda. U toku ekspanzije, tj. oporavka, zaposlenost faktora proizvodnje raste i to je izvor porasta proizvodnje. GDP može biti iznad linije trenda zato što ljudi rade prekovremeno, a oprema se koristi u više smena. Nasuprot tome, u recesiji se nezaposlenost povećava, a GDP smanjuje u odnosu na nivo koji može biti ostvaren sa postojećim resursima i tehnologijom. Utvrđivanje nivoa potencijalnog GDP-a nije lako. Šezdesetih godina prošlog veka u SAD-u se verovalo da puna zaposlenost korespondira sa stopom nezaposlenosti od 4-4,5% radne snage. Promene u kompoziciji radne snage, uključujući i povećanje učešća mlađih i ženske radne snage, koji često menjaju zaposlenje, povećalo je procenjenu stopu nezaposlenosti za koju se smatra da zadovoljava kriterijum pune zaposlenosti na 5,5% u osamdesetim godinama.U našoj privredi potencijalna proizvodnja bila je znatno iznad ostvarene, što je trajna karakteristika poslednjih decenija. Po nekim procenama, ostvareni nivo

6

proizvodnje nije nikada bio veći od 60% proizvodnih mogućnosti. Značajno je naglasiti da je jugoslovenska privreda u periodu po izbijanju rata i uvođenju sankcija, maja 1992, zapala u najdublju recesiju, a zatim i depresiju, u svojoj istoriji. Tokom ove depresije proizvodnja je opala na 30-40% nivoa pre uvođenja sankcija, rast cena je dostigao neviđene razmere, tako da se hiperinflacija iz 1993. rangira kao druga po intenzitetu u ekonomskoj istoriji.Veći broj ekonomista veruje da je teško utvrditi zajedničke karakteristike različitih privrednih ciklusa, tako da je svaki pokušaj generalizovanog tretiranja njihovih pojava izložen ozbiljnim greškama. Ključne varijable mogu biti klasifikovane na prociklične, kontraciklične i aciklične. Prociklične varijable su varijable koje imaju tendenciju rasta tokom ekspanzije i pad tokom kontrakcije poslovanja. Kontraciklične varijable su one koje imaju tendenciju pada tokom poslovne ekspanzije i rast tokom kontrakcije poslovanja. Aciklične varijable se ne menjaju simultano sa privrednim ciklusima. Klasifikacija makroekonomskih varijabli po ovom kriterijumu, data je u sledećoj tabeli:

Tabela 1. Privredni ciklusi i ključne makroekonomske varijable

 

Prociklične Kontraciklične Aciklične

Visoka usaglašenostNiska usaglašenost

Agregatna proizvodnjaProizvodnja kratkotrajnih proizvoda Zalihe gotovih

proizvodaIzvoz

Sektorska proizvodnja Proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i prirodnih resursa

Zalihe proizvodnih utrošaka  

ProfitCene poljoprivrednih proizvoda i prirodnih resursa

Stopa nezaposlenosti  

Monetarni agregati Dugoročna kamatna stopa Bankrotstva  

Opticaj novca      Kratkoročna kamatna stopa      

Nivo cena      

7

8

Za razliku od perioda trajne nezaposlenosti, privredni ciklusi predstavljaju kratkoročne varijacije proizvodnje i nezaposlenosti, koje po pravilu traju 3-4 godine. Ključna karakteristika poslovnog ciklusa jeste da značajne makroekonomske varijable – proizvodnja, cene, investicije, profit i razne nominalne varijable – imaju tendenciju da se sistematski kreću u istom pravcu.Uprkos veoma žučnim debatama poslednjih godina, još uvek ne postoji opšteprihvaćeno objašnjenje ovih ciklusa, već nekoliko različitih interpretacija: kejnesijanska, neoklasična, monetaristička, itd.Prvi ozbiljan pokušaj ukazivanja na zajedničke karakteristike u privrednim ciklusima dali su Artur Bems i Vesli Mičel.

„Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uočava istovremeno u različitim

privrednim oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje periodom pada,

smanjenjem proizvodnje sa kasnijim oživljavanjem koje prelazi u fazu uspona

sledećeg ciklusa. Ovakva smena faza ciklusa je ponavljajuća, ali ne mora da

bude periodična. Trajnost ekonomskih ciklusa varira od jedne godine do 10-12

godina, pri čemu ne možemo da izdvojimo iz njih kraće cikluse sličnog tipa i sa

jednakom amplitudom."

Parametri privredne aktivnosti za određivanje privrednih ciklusa :

– zaposlenost

– realni lični prihodi

– promet robe

– industrijska proizvodnja

9

Hipotetički model privrednog ciklusa:

FAZE PRIVREDNOG CIKLUSA

Svaki privredni ciklus ima četiri faze, od kojih su dve najvažnije. To su: ekspanzija i kontrakcija. Ekspanziona faza obuhvata uspon i prosperitet kao najvišu tačku privrednih aktivnosti, dok kontrakcija obuhvata fazu pada i fazu kada privreda ostvaruje najnižu tačku privrednih aktivnosti.

Faza ekonomskog pada (koja se nalazi izmedju najviše i najniže tačke ciklusa) naziva se recesija. U slučaju ako je pad suviše dubok, kao u periodu velike ekonomske krize, ova faza se naziva depresija. Recesija su povremena usporavanja u privrednoj aktivnosti neke zemlje praćena istovremenim pogoršanjima opšte ekonomske klime (pad realnog dohotka, porast nezaposlenosti, nizak stepen iskorištenosti proizvodnih kapaciteta...).Recesija je manje duboka i ozbiljna od depresije. Ponavlja se u intervalima od po nekoliko godina, uobičajeno započinje u jednoj zemlji i treba joj određen broj meseci, odnosno godišnjih kvartala da se preseli u druge.

10

Tri su osnovna obilježja (three D/S) recesije:trajanje (duration) – vremenska dužina,dubina (depth) – koliko duboko zadire,difuzija (diffusion) – koliko se široko rasprostire.Potrošači na recesiju odgovaraju promenom ponašanja u potrošnji, tj. troše pažljivije, a za konkurentnu marketinšku akciju poslovnih subjekata u vreme recesije neophodna je analiza navedenih obeležja.Dakle, ekonomska zakonitost je da se savremena privreda kreće u ciklusima koji se vremenom ritmično ponavljaju. Vrh privrednog talasa, kad su privredne aktivnosti najrazvijenije, naziva se polet, a njegovo dno, kad su one najslabije, naziva se depresija (recesija).U fazi poleta proizvodnja robe i usluga buja, ponuda na tržištu je raznovrsna i obilna, a tražnja velika jer potrošači, usled pune zaposlenosti i visokih zarada, imaju veliku kupovnu moć. Između proizvodnje i potrošnje vlada približna ravnoteža, te nema inflacije ili je ona izuzetno  niska. Pošto su prihodi u privrednim granama stabilni i pristojni, a državni budžet popunjen, imaoci ušteđenog kapitala nastoje da ga ulože u privredne ili finansijske poduhvate emitenata vrednosnih papira, motivisani mogućnošću ostvarenja visokih dividendi ili kamata. Otuda tražnja za njima na finansijskom tržištu uglavnom zadovoljava ponudu. Kursevi vrednosnih papira većine emitenata u fazi poleta su obično znatno iznad njihove nominalne vrednosti. Obrnuto se dešava u fazi depresije. Između dve glavne faze privrednog ciklusa, nalaze se prelazne faze. Faza poboljšanja stanja u privredi, nakon depresije, naziva se uspon (oživljavanje), a faza pogoršanja, nakon poleta, naziva se kriza. U fazi uspona proizvodnja raste nastojeći da zadovolji stalno rastuću potrošnju. Na finansijskom tržištu, to se ispoljava kroz ozbiljan rast kurseva vrednosnih papira privrednih subjekata, pre svega akcija. U fazi krize, dešava se obrnuti proces. Kriza i depresija, međutim, stvaraju uslove za nov uspon, jer se u njima iz konkurencije izbacuju preskupi i preslabi takmičari, uvode se nova tehnička i tehnološka dostignuća, sprovodi se štednja i racionalizacija.Uzroci finansijskih kriza su dvojaki :Prvu grupu čine uzroci zajednički sa privrednim krizama uopšte, jer je finansijska kriza obično samo izraz privredne krize na finansijskom tržištu. O tim uzrocima postoje brojne teorije u ekonomiji. Monetarne teorije vide uzrok u nekontrolisanom povećanju i smanjenju količine novca u opticaju, putem kreditiranja privrede, usled čega dolazi do inflacije i kočenja privrednih aktivnosti. Tehničke teorije tvrde da do kriza dolazi usled uvođenja novih pronalazaka i unapređenja u privredu. Time se povećava nezaposlenost, usled čega opada kupovna moć potrošača, uprkos povećanju proizvodnje. To navodi

11

proizvođače na snižavanje cena, koje kad pređu izvesnu donju granicu čini dalju proizvodnju neisplativom. Političke teorije otkrivaju uzrok kriza u neodgovornom ponašanju političara, koji manipulišu poreskom i monetarnom politikom. Druga grupa su posebni uzroci, svojstveni samo finansijskim krizama. Finansijska kriza može da bude i uzrok celokupne privredne krize, kao što se to desilo sa najvećom svetskom krizom u istoriji od 1929. do 1933. godine. Tada su SAD i Francuska uvećale svoje zlatne rezerve, znatno iznad svojih potreba u međunarodnim plaćanjima. Time su izazvale oskudicu zlata na međunarodnom tržištu, jer su u trezorima svojih centralnih banaka sakupile oko tri četvrtine tadašnje ukupne količine zlata u svetu. To je onemogućilo trgovce iz ostalih zemalja, da dugove isplaćuju kupovinom zlata od domaćih banaka i njegovom predajom poveriocima kad god nisu mogli da dugove isplate ugovorenom valutom  poverilačke države. To je prinudilo ostale države da ukinu zakone, kojim su garantovale imaocima kovanica i novčanica njihovu zamenu za propisanu količinu zlata, čime je srušen do tada važeći međunarodni sistem plaćanja.U slučaju finansijskih kriza država preduzima izlečenje nizom mera ekonomske politike. To može postići snižavanjem javnih rashoda, radi snižavanja poreza i rasterećenja privrednih subjekata, smanjivanjem ili povećanjem količine novca u opticaju, kroz povećanje ili smanjenje kamatnih stopa na kredite centralne banke ostalim bankama u zemlji, njihovim obavezivanjem na povećanje ili smanjenje gotovinske rezerve u svojim fondovima, ili prodajom odnosno otkupom državnih vrednosnih papira. Još jedna od metoda je selektivno finansiranje odnosno kreditiranje profitabilnih privrednih aktivnosti i slično. Ukupnost svih tih mera predstavlja stabilizaciju. Moguće je da se preduzmu i druge mere, kao što je ograničenje u spoljnoj i unutrašnjoj trgovini, zabrana daljeg povećanja cena, zabrana povećanja zarada, zabrana rada pojedinim berzanskim trgovcima, pa i privremeno obustavljanje trgovine u berzama.

Osnovne karakteristike recesije su:

1. Prvo, kupovine se smanjuju, dok zalihe trajnih dobara se povećava,

2. Drugo, veoma je prisutno smanjenje tražnje za radnom zakonom,

3. Treće, smanjuje se tražnja za sirovinama i repromaterijalima i

4. Četvrto, smanjuju se profiti

12

Dakle, dok privreda prolazi kroz fluktuacije u kratkom roku, u srednjem roku ona

pokazuje tendenciju vraćanja ka normali. Negativni šok može dovesti do recesije,

ali se vrlo brzo privreda oporavlja i domaći se proizvod ponovno vraća na svoj

prirodni nivo. Međutim, domaći proizvod može da ostane ispod svog prirodnog

nivoa i nekoliko godina. Tada nezaposlenost ostaje visoka i čini se da se stanje ne

može vratiti u normalu. Najozloglašeniji primer je Velika depresija, koja je

pogodila većinu sveta od 1920-ih do početka Drugog svetskog rata ( iako ne

postoji jednoznačna odrednica pojma, ekonomisti koriste depresiju kako bi

opisali duboku i i dugotrajnu recesiju).Dugo nakon Velike depresije ekonomisti

su mislili da su naučili lekciju, međutim više nisu tako sigurni. Od ranih 1990-ih

Japan proživljava dugu privrednu krizu.

Odnos privrednog ciklusa i trenda

13

Investicije i privredni ciklusi

Kejns je smatrao investicije osnovnim izvorom impulsa koji dovode do

ekonomskih kolebanja.

"Kejnsov multiplikator" svakako će bliže objasniti proces povećanja obima

proizvodnje u zavisnosti od porasta investicija. "Princip multiplikatora se

uglavnom sastoji u sledećem:

(1) Povećanje investicija će dovesti do povećanja realnog nacionalnog

dohotka u većem obimu nego što je povećanje samih investicija. I obrnuto,

(2) smanjenje investicija dovešće do smanjenja realnog nacionalnog

dohotka u većem obimu nego što je obim smanjenja investicija; drugim rečima:

smanjenje nacionalnog dohotka biće veće nego što je smanjenje samih

investicija.

Ovako shvaćen Kejnsov multiplikator je ustvari brojčani koeficijent koji

pokazuje koliko će se puta povećati ili smanjiti obim proizvodnje sa svakim

povećanjem odnosno smanjenjem investicija.

Veliki doprinos u razvoju modela multiplikatora „akceleratora“ na objašnjenju

privrednih ciklusa dao je krajem tridesetih godina dobitnik Nobelove nagrade Pol

Samuelson sa Masačusetskog tehnološkog instituta.

Kada govore o tzv. "političkim tokovima" našu pažnju je privukla i njihova

tvrdnja da vodjenje monetarne politike najvećim delom zavisi od toga ko se

nalazi u Beloj kući. Demokratska partija po pravilu daje prednost

ekspanzionističkoj monetarnoj politici. Republikanska partija prednost daje

krutoj monetarnoj politici.

14

Teorijska shvatanja privrednih ciklusa na kraju XX i početku XXI veka

U periodu od 1940. do 1970. godine u analizi privrednih ciklusa preovladavali su

kenzijanski modeli.

Nakon 1970.godine u ekonomskoj teoriji su se pojavila dva pristupa u

objašnjavanju privrednih ciklusa i to:

1. Teorija nepotpune informacije, R.Lukasa i

2. Teorija ‘’stvaralačkog rušenja’’, J.Šumpetera

U analizu se uvode i neki drugi uzroci koji u mnogome objašnjavaju ciklične

oscilacije u proizvodnji i zaposlenosti. Radi se, naime, o dve grupe faktora: a) u

jednoj grupi firme imaju nepotpunu informaciju, zbog čega čine greške u

donošenju odluka o nivou ponude, b) u drugoj grupi se radi o značajnom uticaju

tehničkog progresa koji dovodi do tzv. "talasa stvaralačkog rušenja" kada

neprekidno uvodjenje novih tehnologija izbacuje pojedine postojeće firme iz

posla.

Kada govorimo o nepotpunim informacijama koje utiču na ciklična kolebanja

interesantan je i primer koji daje Robert Lukas.

Jedan od najnovijih pokušaja da se stvori opšti model privrednih ciklusa

zasnovan je na ideji da je najvažniji uzročnik ekonomskih potresa tehnički

progres. U savremenoj makroekonomskoj teoriji ovaj pristup je poznat kao model

"realnog privrednog ciklusa" koji u osnovi polazi od ideje velikog ekonomiste

sredine XX veka Jozefa Šumpetera.

15

Reprodukcioni ciklus

Kretanje i razvoj privrede je neravnomeran što govori o privrednom razvoju kao

o neujednačenom procesu. Najjači uzrok tome je stalni naučni i tehnički progres.

Reprodukcioni ciklus pokreće talas investicija u novu tehniku, preduzetih radi

ostvarivanja bržeg ekonomskog rasta i bržih ekonomskih promena. To dovodi do

udaljavanja privrede od stanja opšte ravnoteže, a dejstvo nove tehnike nazivamo

kumulativnim ili negativnim povratnim spregama.

16

ZAKLJUČAK

Makroekonomija niije nepromenjiva masa znanja. Ona se razvija tokom

vremena.

Makroekonomija ne predstavlja skup jedinstveno prihvaćenih stavova, pravila i

mišljenja, jer se do danas nije iskristalisala nijedna jedinstvena teorijska

makroekonomska paradigma, iako je sve vreme prisutna kontinuirana evolucija

teorijskih postulata makroekonomije. Postoji više teorija, više mišljenja, a nijedna

od njih ne nudi odgovor na sva pitanja, nego samo na neka od njih. U

makroekonomskoj teoriji privrednih ciklusa jedan broj istraživača smatra vrlo

značajnim uticaj medjunarodnog okruženja na pojavu privrednih ciklusa u nekoj

zemlji. Vreme od ispoljavanja krize hiperprodukcije, do nove krize, preko

perioda depresije, oživljavanja i prosperiteta naziva se privredni ciklus. Stanje

smanjene privredne aktivnosti naziva se recesija. Zato za privredu kažemo da se

razvija ciklično. Ceo privredni ciklus obično traje između pet i deset godina.

Nakon isteka prethodnog ciklusa počinje novi, na višem ili nižem nivou

privrednih aktivnosti u odnosu na početno stanje iz prethodnog ciklusa. U

poslednje vreme uspon i polet, zbog ozbiljnog i organizovanog mešanja države i

međunarodnih organizacija u privredu, traju sve duže, a kriza i depresija sve

kraće. Teži se ka trajno ravnotežnom stanju u privredi i tržištu, između

proizvodnje i potrošnje, koje bi bilo u stalnom blagom usponu. Tome znatno

doprinose ekonomske analize i predviđanja privrednih kretanja, na osnovu

praćenja glavnih činilaca u strukturi privrede. Na finansijskom tržištu se kretanja

kurseva beleže svakodnevno, putem tzv. Indeksa. Posmatranjem indeksa u

određenom razdoblju, uočava se da li je privreda u fazi uspona, poleta, krize ili

depresije.

17

Literatura:

Kovačević Ž., Džombić I., Osnovi ekonomije, Banja Luka: Fakultet za poslovni inženjering i menadžment, , 2008.Prof.dr. Ilija Rosić: Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede-

Nacionalna ekonomija-Izdaje: FTHM,Beograd,2003.

Prof.dr. Ilija Rosić, Doc. Cr Petar Veselinović : Osnovi ekonomije,

Izdaje:Univerzitet Singidunum-fakultet za turistički menadžment, Beograd, 2006.

Branko Horvat,

Babić Mate: "Makroekonomija"

Internet

18