· privatizacija sa vizijom dva velika posla o kojima su mediji bruja-li, uspe{no su zavr{ena. na...

DAN RUDARA SRBIJE - 6. AVGUST

Privatizacija sa vizijomDva velika posla o kojima su mediji bruja-

li, uspe{no su zavr{ena. Na àlost nekih, bezafera, a na polzu naroda srpskog. Prvo je repu-bli~ka vlada prihvatila Strategiju privati-zacije Naftne industrije Srbije po kojoj }e dr-àva, sa 51 odsto kapitala, ostati wen ve}in-ski vlasnik. Time je realizovan davno iznetstav Ministarstva rudarstva i energetike obudu}nosti srpske naftne kompanije. Privati-zacija da, ali ne kroz prodaju delova nacio-nalne naftne kompanije. Podse}amo, taj stav je~esto bio meta mnogih “eksperata”.

Samo par dana kasnije, javno, da javnije nemoè biti, prodat je mobilni operater MOBI63 za milijardu i 513 miliona evra.

Premijer Ko{tunica i ministri su nagla-sili da je MOBI 63 prodat u korist naroda idràve. Ohrabruje i ~iwenica da je predsed-nik Srbije i lider opozicione stranke BorisTadi}, tako|e, pohvalio potez vlade. Stranajavnost nema zamerki na ceo postupak. Napro-tiv. To je ohrabrewe za wihove investitore.

Ali, dva uspe{na posla su zna~ajno utica-la na doma}e kritizere koji nisu pokazali do-sada{wi nivo sloge. Po nekima, dràva je tre-balo da proda ve}inski paket NIS-a, a po dru-gima je i 49 ponu|enih procenata previ{e. Kadje re~ o prodaji mobilne, ni tu nema sloge. Jed-ni kaù, Norveàni su preplatili, a drugitvrde da smo MOBI prodali ispod cene.

Sve te protivure~nosti nisu nikakva novi-na za nas i na{ mentalitet. Novina je to {toniko od tih kritizera ne moè da kaè da je ujednom, ili drugom poslu, ne{to bilo neregu-larno. îni se da je to upravo ono {to nam je uprethodnih nekoliko godina toliko nedostaja-lo kada su se privatizovale na{e velike kom-panije - “Kwaz Milo{“, SARTID, {e}erane zajedan evro...

Ispostavilo se da u tim poslovima i netreba previ{e mudrovawa. Ako se ima znawe,ciq i vizija. O~igledno da je svega toga ovogputa bilo uz obaveznu - korist za narod i dr-àvu, a ne za lobije. U sve to je dodato i malopravila poslovawa sa Zapada - javnost, ten-der, konkurencija... i afere nestado{e. Zaprivatizaciju NIS-a, svetski stru~waci su do-bili zadatak da smisle Strategiju koja obave-zno uvaàva i korist za Srbiju. Ponudili sunam ~ak tri modela, a dràva je javno obnaro-dovala izabrani. Kad je re~ o MOBI 63, stvarje jo{ jednostavnija - konkurencija i javnost ra-da su doneli vi{e od milijardu i po evra.

Vratimo se NIS-u, a razmi{qajmo o EPS-u.Resorni ministar je, nebrojeno puta ponovio dane}e biti prodaje delova NIS-a. To je izaziva-lo èstoke reakcije ve} pomenutih “stru~wa-ka”. Listom su govorili da “dràva èli da sa-~uva neracionalni monopol”.

Tome je odzvonilo kada je dràva predsta-vila odabrani model privatizacije kojim senedvosmisleno odrekla omiqenog monopola,ali i svog uticaja na nacionalnu naftnu kom-paniju, zarad wenog ozdravqewa i ja~awa. Do-bro par~e NIS-a u rukama budu}eg strate{kog

UVODNIK

partnera }e biti onaj toliko ~ekani i neophod-ni korektiv za sve dosada{we slabosti drà-ve prema svojim miqenicima.

Ali, time je ostvareno jo{ ne{to. Sitniigra~i i lobisti su izgubili pravo glasa. Takoje bilo i prilikom privatizacija na{e duvan-ske industrije. Kada su u Srbiju stigli svetskigiganti, nestali su {verceri, sitni trgovci,kompletno sivo trì{te... i spotovi, kao, re-cimo, POZDRAV iz Roviwa. I kritizeri doma-}e duvanske, koji su u stvari pripremali terenza ulazak velikih, netragom nestado{e. Od ta-da do danas, niko se u “slobodnim” medijima ni-je usudio da napi{e tekst o dosada{wim po-skupqewima cigareta.

Ali, otrovna pera su sa~uvana i sada se ko-riste za pisawe o NIS-u i EPS-u, jedinim kom-panijama ~iji je vlasnik dràva. To su, pi{u tisa apanaàma, ozlogla{eni monopolisti kojipotkradaju narod, jer mu prodaju najjevtinijuelektri~nu energiju i naftne derivate u Evro-pi. A kada do|u novi vlasnici, odmah }e sve dapojevtini, obe}avaju oni.

Kako su kod NIS-a “xabe kre~ili”, svoje po-stojawe }e morati da opravdaju na EPS-u. Osu-}e paqbu po “posledwem Mohikancu” u vlasni-{tvu dràve. To su i najavili krajem pro{legodine kada se ministar Naumov vratio iz Bri-sela i iz sedi{ta EU doneo pregr{t pohvalaza reforme u srpskom sektoru energetike.Pri~e o obaveznoj prodaji EPS-a po delovima,kao uslovu za ulazak u EU, pale su im u vodu.Jo{ jednom je bio potvr|en stav i ministra Na-umova i vrha EPS-a - “najboqi elektroenerget-ski sistemi i daqe su jedinstvene celine iprivatizacija EPS-a nije imperativ za ulazaku energetsku zajednicu Evropske unije”. Odmahsu umo~ili pera i ponudili doma}oj javnostisvoje vizije.

Od tada do danas kriti~ari i wihovi me-diji, nisu se promenili. Promenio se samoEPS. Posle ratifikacije Ugovora o energet-skoj zajednici u srpskom parlamentu, EPS je je-dina srpska kompanija, koja je zahvaquju}i po-stoje}em Zakonu o energetici, ali i sprovede-noj reorganizaciji i unutra{wim reformama,primqena u evropsko dru{tvo. [ta je sve ura-|eno u restrukturisawu, smawivawu broja za-poslenih... poznato je onima koji to treba i ho-}e da znaju. EPS se sprema i za svojinsku tran-sformaciju. Traì se partner za zavr{etakizgradwe TE “Kolubara B”. Uz pomo} dràveotvori}e se vrata i investitorima koji èleda grade nove energetske objekte i budu joj kon-kurentni i po ceni i po kvalitetu. I sve to ra-di kao vertikalno integrisana kompanija da nekaèmo celina.

Dakle, i kad je re~ o EPS-u, ciq i vizijapostoje. Nema cepawa, nema prodaje na delove,nema rasprodaje. Polako, osmi{qeno, ne prekokolena, na osnovama sagledanih tu|ih iskusta-va, a ne u interesu lobija... Tender, konkuren-cija, javnost, korist i za dràvu i za kupca...Jednaki uslovi za utakmicu svih “igra~a”, pako pobedi, ko ponudi vi{e. í

@eqko Martinovi}

AVGUST 2006 kWh BROJ 391

2

AVGUST 2006. BROJ 391

GENERALNI DIREKTOR

Dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR – TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}Aleksandra ôli}

ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]@[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"OVAKO” – Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM „ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV „EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM „kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

EPS u trgovinskoj delatnosti ima vi{edecenijsko, a u nekim periodi-ma i vrlo respektabilno iskustvo. Zbog izgubqenog koraka u posled-woj deceniji pro{log veka ona je ponovo na nekom po~etku, koji se sada

naziva i startom ostvarewa vizije o EPS-u kao lideru na regionalnom trì{tu

15

Ugovor o energetskojzajednici prvi jeformalni dokument

koji je Srbija na multilateral-noj me|unarodnopravno obavezu-ju}oj osnovi potpisala sa EU idrugim zemqama i teritorijamaregiona - istakao je u intervjuuza “kWh” Radomir M. Naumov,ministar rudarstva i energeti-ke Srbije

Novi pravilnik oorganizaciji radai sistematizaciji,

ukqu~uju}i i nove koefici-jente radnih mesta, po~e}e dase primewuje od oktobra2006. godine, kaè DragojloBaàlac, zamenik generalnogdirektora EPS-a

6

NA

SL

OV

NA

ST

RA

NA

: B

LU

EP

RIN

T

4

Ni mi ne zna-mo ta~no gdesmo, osim da

smo na {qunkovitomsprudu uz levu obalu Ko-lubare. Kada bi nas ko iz-daleka ugledao, pomisliobi da smo deca utekla izkwige Marka Tvena

62

Ugovor o dugoro~noj po-slovno-tehni~koj saradwiizme|u EPS-a i EPCG (~iji

je segment i kori{}ewe HE “Piva”),potpisan jo{ 1991. godine, treba dabude uskla|en sa novim vremenom inovim odnosima. U pregovorima kojisu u toku EPS ni{ta ne}e potpisatina svoju {tetu

14


3

NA[ INTERVJU

RADOMIR M. NAUMOV, MINISTAR RUDARSTVA I ENERGETIKE

Energetika Srbije ve} u EvropiRAZGOVOR S POVODOM

DRAGOJLO BAÆALAC, ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a

Veliko spremawe EPS-aFORUMI

POSLE KIDAWA KABLOVSKOG VODA U CENTRU BEOGRADA

Bahatost napravila {tetu od 120 hiqada evra AKTUELNE TEME

ORGANIZACIJA RADA I SISTEMATIZACIJA U PRIVREDNIM DRU[TVIMA EPS-a

Vi{ak jednih, mawak drugih“DRINSKO-LIMSKE HE”

Bez otkaza prekobrojnimaODNOSI ELEKTROPRIVREDA SRBIJE I CRNE GORE

Ni{ta na {tetu EPS-a EPS PONOVO NA METI “EKSPERTSKIH” MUDROVAWA

Novi “biser” - prodati HE!IZ AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

Novom ra~unicom do ~istih odnosaIZUZETNI PROIZVODNI REZULTATI EPS-a

Za pola godine 20,64 milijarde kilovat-~asovaREMONTI ÆELEZNI^KIH KAPACITETA TENT-a

Na koloseku modernizacijeZNAÂJNO ANGAÆOVAWE ZAPOSLENIH U KOSMETSKIH PREDUZE]IMA

Kvalitetom do poverewa SINDIKAT EPS-a PRIPREMQEN ZA KOLEKTIVNO PREGOVARAWE

Minimum standarda isti za sveAKCIJE

TESLA -150 GODINA

Tesline muwe na \erdapu EKOLOGIJA

ZA[TITA DEPONIJA U TE “NIKOLA TESLA”

Hemija prizemquje pepeo NA LICU MESTA

BLOK 1 TENT-A NA REMONTU

Pod {lemom na koti 60 POVRŠINSKI KOPOVI

RUDARI “KOLUBARE” OBELEÆILI SLAVU SVETOG PROKOPIJA

Otkopali 13,5 miliona tona lignita“POQE B” - ZAPIS IZ TRE]E SMENE

Sistem ne sme stati TERMOELEKTRANE

REMONTNE AKTIVNOSTI U TENT B

Skra}ivawe rokovaHIDROELEKTRANE

NA HE “\ERDAP I” REMONTI PRE PLANIRANOG ROKA

Zamena dotrajale opremeU “LIMSKIM HE” VE] U PRVOM POLUGO\U DOSTIGNUT PLAN PROIZVODWE

Zlatne vode Uvca i LimaDISTRIBUCIJE

ODLUKOM SAVETA AGENCIJE ZA ENERGETIKU SRBIJE

“Elektrovojvodina” sa tri licence SVET

ZAHVAQUJU]I ENERGETSKOM BUMU

Rusija ponovo velesila OBNOVQIVI IZVORI SVE VE]I OSLONAC U NEMA^KOJ

Preporod u znaku vetra VELIKE AZIJSKE REKE EUFRAT I TIGAR ENERGETSKA [ANSA ZA IRAK, TURSKU I SIRIJU

Novi procvat Mesopotamije!POVRATAK NAJVE]E SVETSKE SILE NUKLEARNOJ ENERGETICI

Novi reaktori u SAD posle 30 godinaOHRABRUJU]A PODR[KA SA SAMITA G 8

Op{ta korist od ~iste energijeKULTURA

ZNAMEWA: ZEMUNSKI HRAM SVETE TROJICE

ûvar pravoslavqa PORTRET VELIKANA: JOVAN \OR\EVI]

Lik iz kripte Pozori{nog muzejaZDRAVQE

PLA[IMO SE BOLESTI, A NE BRINEMO O ZDRAVQU

Izleàvawe preti naciji UPOZNAJMO SRBIJU

KOLUBARSKI VODOPIS

âmcem u avanturu

SADR@AJ

36

34

30

32

29

28

26

24

22

18

20

14

12

06

08

10

04

38

40

42

44

46

48

50

52

54

56

57

60

62

Novo “eks-p e r t s k o ”p i s a n i j e

nekih biv{ih vladi-nih ~inovnika, uz sta-ru ideju - izdvajawe iprodaju distribucija,nudi i novi “biser” -prodaju hidroelek-trana

18

Tek na krovu TENT A, one uZabre`ju kraj Save, uspeosam da doku~im koliko je to

zdawe: qudi u podno`ju li~ili su namrave, buldozer koji je ravnao brda ugqana ogromnoj deponiji bio je kao igra~ka

32

Prve aukci-je elektri~-ne energije

u sredwoevropskom re-gionu za 2007. godinu,donela su iznena|ewasa dosta ve}im cenamaod o~ekivanih

47

Savet Agencije za energetiku Srbije utvrdio je14. jula metodologije za odre|ivawe cena strujei gasa za tarifne kupce, koje }e po~eti da se

primewuju od 1. januara 2007. godine. Utvr|ene su i metodo-logije za odre|ivawe cena proizvodwe, prenosa i distri-bucije struje

20

NA[ INTERVJU

4


RADOMIR M. NAUMOV, MINISTAR RUDARSTVA I ENERGETIKE

Energetika Srbije ve} u Evropi

Ugovor o energetskoj zajednici nedavno ratifiko-van u srpskom parlamentu predstavqa verifikacijunapora za integraciju energetskog sektora u Evrop-sku uniju Prvi dokument koji je Srbija na multila-teralnoj me|unarodno pravno obavezuju}oj osnovipotpisala sa evropskom zajednicom i drugim zem-qama i teritorijama regiona Posle OPEC i IAEAtre}a najve}a energetska organizacija

Tek posle dono{ewaZakona o energeticiu avgustu 2004. godi-ne, podse}am, stvore-ne su pretpostavke za puno-pravno ukqu~ivawe Srbijeu panevropsko energetskotr`i{te. Iz toga proizla-zi da je preko energetike zasamo dve godine dr`aviomogu}eno ukqu~ewe uevropske integracije. Ugo-vor o energetskoj zajednici,koji je srpski parlament ne-davno ratifikovao, pred-stavqa verifikaciju na{ihdosada{wih napora da seusaglasimo, uhvatimo koraki integri{emo u EU kada jeenergetski sektor u pitawu- rekao je za “kWh” RadomirM. Naumov, ministar rudar-stva i energetike Vlade Sr-bije.

Ugovor o energetskoj za-jednici prvi je formalnidokument koji je Srbija namultilateralnoj me|una-rodnopravno obavezuju}ojosnovi potpisala sa Evrop-skom zajednicom i drugimzemqama i teritorijama re-giona (Albanija, Bugarska,Hrvatska, Makedonija, Bo-sna i Hercegovina, Rumuni-ja, Crna Gora i Privremenamisija Ujediwenih nacijana Kosovu i Metohiji sa-glasno Rezoluciji Savetabezbednosti UN 1244).

Kako je istakao Naumov,globalni zna~aj ovog ugovo-ra prevazilazi okvireenergetskih povezivawa idugoro~ne sigurnosti u po-gledu zaliha gasa i snabde-vawa elektri~nom energi-jom. Takav dokument zna~aj-no uti~e i na politi~kustabilizaciju u regionu ju-goisto~ne Evrope i pred-stavqa generator procesaintegracije u EU. Zna~ajnoje i da su zahtevi koje ovajmultilateralni, me|una-rodnopravno obavezuju}i

dokument name}e na{ojzemqi kompatibilni sa Za-konom o energetici Repu-blike Srbije.

- Formirawem panevrop-ske energetske zajednicebi}e stvorena i tre}a, po-sle OPEC i IAEA, najve}a

Podsticaj u~e{}u privatnog kapitala u izgradwi energetskih

kapaciteta

RadomirNaumov

5


energetska organizacija -istakao je Naumov. Taj ugo-vor kao kamen temeqacevropskih integracija re-giona, predstavqa i analo-giju onome {to se u EU upro{losti desilo uspo-stavqawem Evropske zajed-nice za ugaq i ~elik. Ali,istovremeno predstavqa ijedan veoma kompleksan iìv dokument, ~iji }e sesadràj mewati i obuhvat{iriti sa daqom evoluci-jom energetskog zakono-davstva u EU.

Prema re~ima Naumova,ovaj ugovor trebalo bi daznatno doprinese privla-~ewu investicija u ener-getske kapacitete, a uciqu obezbe|ewa stabil-nog i kontinuiranog sna-bdevawa energijom, {to jeod vitalnog zna~aja za eko-nomski razvoj i socijalnustabilnost, sigurnost sna-bdevawa energijom, razvojkonkurencije naenergetskom trì-{tu, unapre|ewaekolo{ke situaci-je i odrìvostienergetskog sekto-ra u naj{irem smi-slu re~i. Posebnoje zna~ajno to {to}e se u daqim ak-tivnostima proce-sa povezivawa i ra-da energetske zajed-nice iznalazitimogu}nosti za {to ve}eu~e{}e privatnog kapita-la u izgradwi energetskihkapaciteta.

- Svetska banka je za sadaizdvojila oko milijardudolara (ameri~kih) za raz-voj elektroenergetskogsektora u na{em regionu -kaè Naumov. Aktuelne

analize ukazuju da je u na-rednih 15 godina u elek-troenergetski sektor u re-gionu potrebno uloìti

oko 12 milijardi dolara zanove projekte, a za rehabi-litaciju postoje}ih vi{eod osam milijardi dolara.U planu je, stoga, i osni-vawe Regionalnog fondaza finansirawe energet-skih infrastrukturnihprojekata (do sada podrà-nog od EU, Svetske banke i

Evropske banke za obnovui razvoj). A glavni krite-rijum za odobravawe fi-nansirawa energetskih

projekata neke zem-qe bi}e upravo ade-kvatno sprovo|eweUgovora i kompati-bilnost projektnogpredloga sa zahtevi-ma iz Ugovora.

Ministar energe-tike i rudarstva po-sebno nagla{ava daEvropska komisijasmatra da su zemqekoje su ratifikova-le Ugovor i pridr-

àvaju se wegovih odredbiispunile sve uslove zaprikqu~ewe EU koji seodnose na oblast energe-tike. To, izme|u ostalog,zna~i da }e im biti omogu-}en pristup fondovimaEU i me|unarodnih fi-nansijskih institucija. Usuprotnom, zemqe mogu bi-

ti sankcionisane iskqu-~ewem iz procesa i ogra-ni~avawem podr{ke me|u-narodnih finansijskihinstitucija.

Na kraju, taj ugovor dajei jo{ jedan zamajac novoo-snovanoj nezavisnoj regu-latornoj Agenciji za ener-getiku Srbije, zaduènojda donese odgovaraju}e ta-rifne sisteme i propi{emetodologije po kojima }ese formirati cene elek-tri~ne energije i gasa zatarifne kupce (to su, presvega, doma}instva i malipotro{a~i), kao i za uslu-ge prenosa i distribucije.To je veoma zna~ajno, timpre {to }e tarifni siste-mi i metodologije, zajednosa Pravilnikom o radu tr-ì{ta, predstavqati bazusu{tinske reforme na{egenergetskog sistema.

@eqko Martinovi}

Evropska komisija smatra da su zemqe koje su ratifikovaleUgovor i pridràvaju se wegovih

odredbi ispunile sve uslove za prikqu~ewe EU u oblasti energetike

Tre}a najve}a

energetska organizacija

6


RAZGOVOR S POVODOM

Posle osnivawanovog EPS-a, po-~ev od 1. januara2006. godine,formirano je 11 privred-nih dru{tava. Sledi de-finisawe unutra{we or-ganizacije privrednihdru{tava i izrada akata osistematizaciji radnihmesta. Nova sistematiza-cija, sa novim koefici-jentima po radnim mesti-ma, treba da bude pri-mewena od oktobra ovegodine. Prilikom izme-ne unutra{we organiza-cije privrednih dru{ta-va oblikova}e se ogran-ci, pogoni, poslovnice idruge organizacione ce-line - rekao je za “kWh”Dragojlo Baàlac, zame-nik generalnog direkto-ra EPS-a za poslovni si-stem.

Stru~ni tim koji jeformirao generalni di-rektor sa~inio je global-nu organizaciju po pri-vrednim dru{tvima, na-stoje}i da se ujedna~a-vawa obave u meri u kojojje to mogu}e. Potpuno jejasno, napomiweBaàlac da prome-ne koje }e usleditisa novom organiza-cijom privrednihdru{tava ne mogu usvim segmentimabiti primenqiveodmah, ve} to tra-ì odre|eno vremeza prilago|avawe,ali je bitno zapo-~eti ovaj proces.

- [to se ti~e sa-mih sistematizacija, one}e se sastojati iz tekstu-alnog i tabelarnog dela,kao i opisa poslova poradnim mestima. Tabe-larni deo sistematizaci-je, pored naziva radnogmesta i uslova potrebnihza obavqawe poslova na

radnom mestu, sadrà}e ibroj izvr{ilaca po rad-nim mestima. On }e ubu-du}e biti odre|ivan go-di{wim programom po-slovawa, a u ovoj po~etnojfazi }emo imati broj iz-vr{ilaca potrebnih zaobavqawe procesa rada,sada{we stawe zaposle-nih, broj nedostaju}ih iz-vr{ilaca pojedinih stru-ka i specijalnosti i brojizvr{ilaca ~iji bi se po-slovi mogli rasporeditina druge izvr{ioce beznovih prijema, ili izvr-{ilaca ~iji bi se poslo-vi mogli obavqati raci-onalnije u posebno form-iranom zavisnom pri-vrednom dru{tvu, a mo-`da i kod drugog poslo-davca - kaè na{ sagovor-nik.

Svako privredno dru-{tvo dobilo je podatak opotrebnom broju izvr{i-laca. Paralelno s timsvako privredno dru{tvo,kako navodi Baàlac,ima postoje}i broj zapo-slenih, koji se sigurno nepoklapa sa potrebnim

brojem izvr{ilaca ni pobroju ni po strukturi,stru~nosti ili kvalifi-kovanosti. Iz toga se vi-di da }e postojati mawakodre|enih struka i zani-mawa, a drugih - vi{ak.Baàlac isti~e da to nezna~i da }e se odmah pri-

miti nedostaju}i radni-ci, ve} }e se to ~initipostepeno, paralelno sare{avawem pitawa izvr-{ilaca ~iji bi se poslo-vi mogli preneti na dru-ge zaposlene. Zaposleni

iz ove druge grupejedini }e imatipravo na stimula-tivne otpremninei na druge vidovere{avawa tog pi-tawa

- Zakqu~ili smoi ugovor sa Pri-vrednom komoromSrbije za izradustudije o smawewusocijalnih tenzijau procesu restruk-

turisawa EPS-a. Time bise videlo postoje li nekidrugi mehanizmi da se qu-di koji nisu neophodniEPS-u racionalnije is-koriste i angaùju na ne-kim drugim poslovima ivan EPS-a. Nema nikakvebojazni da }e ovi zaposle-

ni ostati bez posla dok sena sistemski i zadovoqa-vaju}i na~in ne re{i wi-hovo pitawe. Treba na-glasiti da se mora re{i-ti i pitawe zaposlenihiz tri javna preduze}a sapodru~ja Kosova i Meto-hije i pitawe invalidarada. U EPS-u postojioko 1600 invalida radakoji }e uglavnom, ukoli-ko èle, biti upu}eni nauzimawe stimulativnihotpremninina, ili }e dabudu usmereni na poslove,koje mogu da obavqaju - is-ti~e Dragojlo Baàlac.

U EPS-u sada ima oko31.000 zaposlenih, ne ra-~unaju}i radnike iz trijavna preduze}a sa pod-ru~ja Kosova i Metohije.Podrazumeva se da }e no-vi prijemi biti uslovqe-ni odlaskom radnikaprirodnim odlivom, ko-ri{}ewem otpremnina iosnivawem privrednihdru{tava za obavqawe od-

DRAGOJLO BAÆALAC, ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a

Veliko spremawe EPS-aIzrada akata o sistematizaciji radnih mesta privodi se kraju Nema nikakve bo-

jazni da }e neko ostati bez posla, dok se na sistemski a to zna~i na zadovoqavaju}ina~in ne re{i wegovo pitawe O prijemu, otpremninama, platama...

Ja~a poslovni subjektivitet privrednih dru{tavaJa~awe poslovnog subjektiviteta u pri-

vrednim dru{tvima podrazumeva i ja~awekontrolne funkcije od strane mati~nogpreduze}a i sprovo|ewe interne ekonomi-je po ograncima privrednog dru{tva. Tran-sferna cena koju }e imati privredno dru-{tvo ne moè linearno biti primewena ina niè organizacione oblike, ve} ta in-terna cena, koja }e vaìti za ogranak, mo-ra biti utvr|ena po pribli`noj metodologiji za dobijawe tran-sferne cene. Konkurencija izme|u ogranaka je jedan od najbit-nijih mehanizama za unapre|ewe rezultata poslovawa pri-vrednog dru{tva. Zato direktor privrednog dru{tva deo masezarada mora imati za stimulaciju po ograncima, a direktorogranka mora tu masu da raspodequje po pogonima, poslovnici-ma i drugim organizacionim oblicima, zavisno od ostvarenogrezultata - napomiwe Dragojlo Baàlac i dodaje da sa vlasni-kom mora da se reguli{e, da bude isti tretman svih planira-nih tro{kova (zarade imaju druga~iji tretman od ostalih tro-{kova). Budu}e racionalizacije uglavnom su mogu}e samo akou{tede (a za neke tro{kove deo u{teda) budu iskori{}ene zaisplatu zarada. Sli~an tretman treba dati i pove}awu osta-lih prihoda.

DRAGOJLO BAÆALACzamenik generalnog direktora EPS-a

Nova unutra{wa organizacijaprivrednih dru{tava

i nova sistematizacija, ukqu~uju}i i nove koeficijente

po radnim mestima, startuju od oktobra ove godine

*

*

7


re|enih poslova. Ona mo-gu biti osnovana i na od-re|eno vreme. Osnivaweprivrednog dru{tva naodre|eno vreme, kako ka-è Baàlac, bi}e pri-mewivano najpre kodelektrodistribucija, zaobavqawe poslova zamenebrojila i nekih drugihtehni~kih usluga (u prvomredu izrada projektne do-kumentacije, koja je u ve-likom zaostatku za potre-bama). Zaposlenima }emirovati radni odnos uprivrednim dru{tvimaosnovne delatnosti, a unovoformiranom zavi-snom privrednom dru{tvuima}e mogu}nost da se ipristojno zaradi, jer }eve}ina poslova bitinormirana, a zarade uovim organizacionim ob-licima ne}e biti ogra-ni~ene. Izradi}e se istudija opravdanostiosnivawa takvih preduze-}a, ali se, po re~ima na-{eg sagovornika, ve} vi-di da se kod distribucijazamena brojila ne moèobavqati paralalno saredovnim poslovima di-stributera.

Bi}e i izdvajawa i ne-kih organizacionih ce-lina, koje ne spadaju uosnovnu delatnost. Tu su uprvom redu, kako kaè Ba-àlac, vodovodi, topli-fikacije, sportski objek-ti... Planira se da se iz-dvoji projektovawe u “Ko-lubari”, koje bi zajednosa delovima nekih drugihfirmi, odnosno Rudar-skog instituta, omogu}i-lo stvarawe jednog pro-fitabilnog preduze}a zaizradu projekta i studija,koje }e nam u narednomperiodu i te kako treba-ti.

- Da bi poslovni subjek-tivitet privrednih dru-{tava bio izraèniji,programom poslovawa za2006. godinu podeqene sumase zarada po privred-nim dru{tvima, ali idaqe ostaje wihova overakod Ministarstva fi-nansija i Ministarstvaza rad, zapo{qavawe i so-cijalnu politiku. Svakoprivredno dru{tvo mora

po{tovati utvr|eni iz-nos mase zarada, jer pre-kora~ewe, bilo ono i mi-nimalno, obustavqa is-platu dok se obra~unatinivo zarade ne uskladi sanivoom odobrenog izno-sa. Po novoj sistematiza-ciji, za svako privrednodru{tvo predvi|ena jemasa koeficijenata, a do

kraja septembra Poslo-vodstvo EPS-a }e sa Sin-dikatom dogovoriti cenuradnog ~asa za ~etvrtikvartal - napomiwe Ba-àlac.

Vlada je ovlastila po-slovodstvo EPS-a da sapredstavnicima sindika-ta utvrdi cenu radnog ~a-sa za ~etvrti kvartal ovegodine, prema raspolo-ìvim sredstvima, koja supredvi|ena Planom po-slovawa, a uklapaju se uograni~eni deo mase za-rada. Prema tome, kakoisti~e na{ sagovornik,godi{wi program poslo-vawa JP EPS ostajeosnovni regulator u od-nosima izme|u mati~nogpreduze}a i zavisnih pri-vrednih dru{tava. Pla-nom }e se odre|ivati, po-red ostalog potreban brojzaposlenih, nivo sredsta-va koje je mogu}e isplati-ti za zarade, naknade za-rada i ostala li~na pri-

mawa predvi|ena kolek-tivnim ugovorom.

Ukupna neto masa za za-rade privrednog dru{tva,ni po jednom osnovu se nemoè prekora~iti. U in-strukciji, koju je gene-ralni direktor EPS-a drVladimir \or|evi} upu-tio direktorima pri-vrednih dru{tava, navodi

se da je nu`no da se, odgo-varaju}om organizacijomrada, rasporedom radnogvremena, ugovarawem koe-ficijenata poslova u slu-~aju prijema novih zapo-slenih i drugog, obezbedida ispla}ene zarade buduu okviru odobrenog izno-sa ukupne neto mase zara-da privrednog dru{tva.Direktor Baàlac namobja{wava da sada pri-vredno dru{tvo moè dazaposli nove radnike,ukoliko masa zarada neizlazi iz zadatih okvira.Tako|e, ukoliko se smawibroj zaposlenih, oni kojiostanu podeli}e ukupnuraspoloìvu masu zaradai na taj na~in uve}atiprose~ne zarade.

Izmenama Zakona o ra-du utvr|eno je da se za-kqu~uje kolektivni ugo-vor kod poslodavca, {tozna~i da }e sada direk-tor privrednog dru{tvasa sindikatom zakqu~i-

vati ovaj kolektivniugovor.

- Dogovarawe }e se odvi-jati u privrednim dru-{tvima, ali u okviru pra-vila utvr|enih na nivouEPS-a i odobrene, masekoeficijenata, koje su da-te za svako privredno dru-{tvo. Direktor privred-nog dru{tva, sa predstav-

nicima sindikata dogovo-ri}e i koeficijente zatipi~na radna mesta iznove sistematizacije, koja}e se primeniti od 1. ok-tobra ove godine. Ukoli-ko se ne postigne dogovorsa sindikatom, direktorprivrednog dru{tva je uobavezi da u roku od 60 da-na, donese privremeni op-{ti akt, kojim }e se uredi-ti materija o kojoj se pre-govaralo.

Odmah po utvr|ivawuvrednosti radnog ~asa za~etvrti kvartal ove godi-ne, dostavi}e se podatak opripadaju}oj ukupnoj netomasi zarada, privrednogdru{tva po mesecima. Uokviru toga obra~unava}ese i ispla}ivati zaradazaposlenima u privred-nim dru{tvima u posled-wem kvartalu ove godinerekao je direktor Baà-lac.

D. Obradovi}

Mawak jednih, a vi{ak drugih

zanimawa


8

FORUMI

POSLE KIDAWA KABLOVSKOG VODA U CENTRU BEOGRADA

Bahatost napravila{tetu od 120 hiqada evra

Na meti neodgovornih investitora Uprkos smawenoj pouzdanosti, potro{a~inisu znatnije osetili posledice tako velikog kvara u napajawu konzuma

Kako je na konfe-renciji za novina-re, odrànoj 3. av-gusta, istakao Ste-van Mili}evi}, direktorPrivrednog dru{tva “Elek-trodistribucija Beograd”, uproteklom periodu ove go-dine potro{a~i u centruBeograda u dva navrata bilisu suo~eni sa poreme}ajimau snabdevawu elektri~neenergije. Razlog za ugroè-no napajawe ~etiri trafostanice 110/10 kV proiste-kao je usled mehani~kogo{te}ewa 110 kV kablov-skog voda. Fenomen je, me|u-tim, u tome {to je isti kabldva puta pokidan u {est me-seci! Konkretno, u oba slu-~aja bio je o{te}en 110 kVkablovski vod TS 220/110kV “Beograd 17” - TS 110/35kV “Slavija”. I to 13. janua-ra (u Ustani~koj, ispred

broja 154), a potom i 6. jula(kod broja 170, odnosno samostotinak metara daqe). Ja-nuarska nevoqa, kada je zbogizvodjewa gra|evinskih ra-dova do proboja do{lo na za-ustavnoj spojnici, prouzro-kovana je mehani~kim o{te-}ewem kabla, a julsku hava-riju, opet krajwom nepa-`wom, izazvao je drugi izvo-|a~ radova na obli`wemgradili{tu.

- Re~ je o 110 kV uqnom ka-blu (tipa C3HLB1E 1x500mm2) italijanskog “Pireli-ja”, poloènog jo{ 1979 go-dine, s tim {to bi u normal-nim uslovima preko wegatrebalo da budu prikqu~enesamo dve a ne ~etiri TS110/10 kV. Ali, takvo nepo-voqno stawe potraja}e idaqe - sve do izgradweEMS-ove TS “Beograd 20” uMirijevu - istakao je Mili-

}evi}. Problem je nastao za-to {to se ispostavilo dastrane firme i izvo|a~i ra-dova na kablovskom pribo-ru, uprkos tome {to “EDB”poseduje rezervnu opremu(nabavqenu tih godina iuskladi{tenu prema uput-stvima proizvo|a~a), zbogzastarelosti nisu prihvati-li da obave wenu montaù.Posle kvara u januaru, zbogtoga a preko wihovog za-stupnika Tomas d.o.o export-import u Beogradu, angaò-vana je nema~ka firma CCCGmbH Berlin-Cable systemsContracting &Consulting. Ra-dovi na otklawawu kvara za-vr{eni su po~etkom marta ikablovski vod je ponovoproradio. Ali, samo do 17.jula, dakle posle ~etiri me-seca nema~ki stru~waci suse - ponovo iz istih razlogai skoro na istom mestu - na-{li u Beogradu. Drugi kvarje ubrzo otklowen i taj vodje ve} 2. avgusta ponovo pu-{ten u rad.

Havarijama kablovskogvoda, re~eno je na ovoj kon-ferenciji, prouzrokovanaje direktna {teta od120.000 evra, izuzimaju}i,pri tome indirektne {tetezato {to za to vreme nijekori{}ena propusna mo}kabla. Tro{kove nastaleusled tih kvarova uve}avaju

i dodatno angaòvawestru~nih ekipa, redovnotermovizijsko pra}ewe za-grevawa na prikqu~ku re-zervnog napajawa u TS “Beo-grad 17”, dotezawe spoja nakablovskoj glavi i sani-rawe toplog mesta, sani-rawe curewa uqa na mestukidawa sva tri kabla. Po-sledice tako velikih hava-rija potro{a~i na tom kon-zumu, ipak, nisu osetili,uprkos bitno smawenoj pou-zdanosti u snabdevawu elek-tri~nom energijom i to po-sebno u julu, kada zato {toje raspoloìvi pravac ve}bio iskori{}en, nije bilomogu}e rezervno napajawe.U takvim vanrednim prili-kama, pored stru~nosti, za-posleni u “EDB” ispoqilisu i izuzetnu spremnost, na-ro~ito u po{tovawu plani-ranih rokova za zavr{etakradova. Ali, kako je nagla-sio Mili}evi}, sve to po-sledica je, pre svega, pona-{awa investitora koji zagra|evinske radove nisu du-`ni da od “EDB” traè sa-glasnost za mikrolokacijena kojima podiù objekte,~ime bi se, recimo, izbeglakopawa po trasi kablovaili u wihovoj neposrednojblizini.

R. Sretenovi}

“KLUB NT” POVODOM 150 GODINA OD RO\EWA VELIKOG NAU^NIKA

Kwige o Tesli i Pupinu

I kablovski vodovi na udaru nesavesnih“graditeqa”

Povodom 150 godina od ro|ewaNikole Tesle u jubilarnoj Te-slinoj godini “Klub NT” u bibli-oteci “Popularna nauka” izdao jesve~ano kolo sa sedam kwiga uvezi sa imenom ovog srpskog isvetskog genija i pronalaza~a,od kojih se neke i prvi put pojav-quju. Pored Tesline autobiogra-

fije “Moji izumi” u ovom kolu sui kwige Granta Konstantinovi~aCverave :”Nikola Tesla (1856-1943) “, Slavka Bok{ana: “NikolaTesla i wegovo delo”, DejvidaFrejzera: “Teslino elektri~nodru{tvo”, Dejvida Pita: “ U tra-gawu za Nikolom Teslom”, ArturaBerkharda: “Genije elektricite-

ta Nikola Tesla” i “Bok{an i Te-sla”, a na osnovu prepiske sa Te-slom i wegovim bliskim prija-teqima.

U okviru ove edicije, a tako-|e povodom Tesline godine, podnaslovom “ Sa pa{waka do nau-~ewaka” objavqeno je i novo iz-dawe autobiografije srpskog

nau~nika, humaniste i rodoqu-ba Mihaila Idvorskog Pupina(a koja je prvi put izdata u 1923.godini). U woj je, izme|u osta-log, data potpuna lista 34 Pu-pinova patenta, kao i spisakmedaqa, odlikovawa i po~a-snih doktorata.

R. I.


9

Nema~ki ~asopis “Prostor i vreme novadimenzija u nauci” dodelio je medaqu “Ni-kola Tesla” Elektroprivredi Srbije - zaveliki doprinos primene Teslinih ideja,projekata i patenata u posledwih pet de-cenija.

Generalnom direktoru EPS-a dr Vladi-miru \or|evi}u, medaqu je 11. jula, u zgra-di u Balkanskoj 13, uru~io predstavnik re-dakcije ovog nema~kog ~asopisa za Balkani isto~nu Evropu profesor Nikola Rado-{evi}. On je istakao da je odluku da Elek-troprivreda Srbije dobije ovo priznawedoneo glavni urednik ovog lista i ona }ese ubudu}e dodeqivati iskqu~ivo elek-troprivrednim poslenicima.

Profesor Rado{evi} je direktora \or-|evi}a upoznao i sa idejom da se osnujeForum elektroprivreda zapadnog Balkana(zemaqa nekada{we SFRJ) i da se do wi-hovog skupa u Cavtatu 1. novembra pokrenei ~asopis “Tesla” u kome bi na engleskomjeziku bilo objavqeno sve ono {to su teelektroprivrede postigle u posledwih 50godina, kako bi se s tim upoznala svetskajavnost.

D. Ob.

PRIZNAWE NEMA^KOG ÂSOPISA

EPS svestrano sledio Teslina dostignu}a

FO

TO

: S

A[

A X

AM

BI

]

FONDACIJA “NIKOLA TESLA” DODELILA NAGRADU PD “ELEKTROSRBIJA”

Najuspe{nija organizacija u ostvarivawu ciqeva

Na dan obeleàvawa 150godina od ro|ewa NikoleTesle, 10. jula, Upravni od-bor Fondacije “NikolaTesla” odlu~io je da Pri-vrednom dru{tvu za di-stribuciju elektri~neenergije “Elektrosrbija”d.o.o. dodeli Teslinu na-gradu za ostvarivawe ciqe-

va fondacije u organiza-cijama.

Dobijawe Tesline nagra-de, o ~emu je odlu~ivao emi-nentni stru~ni ìri, zaovo dru{tvo je velika ~asti dokaz dosada{weg do-brog rada, ali i obaveza dau narednom periodu do-sledno sprovodi osnovni

ciq - pouzdano i kvalitet-no snabdevawe kupacaelektri~nom energijom,kao da i daqe radi na raz-voju i osavremewivawuelektrodistributivnog si-stema.

Privredno dru{tvo spa-da u sam vrh po uspe{nostiposlovawa distributivnedelatnosti o ~emu svedo~ivi{e dru{tvenih i stru~-nih priznawa koje je“Elektrosrbija” dobila uprotekle tri i po deceni-je. Prema re~ima Desimi-ra Bogi}evi}a, zamenikadirektora, ta priznawaprvenstveno su dodeqiva-na na osnovu sagledavawai vrednovawa ukupne i ra-znovrsne delatnosti u od-re|enom vremenskom peri-odu, odnosno za pruènumaterijalnu ili drugu vr-

stu pomo}i u organizacijii sprovo|ewu konkretnihakcija i manifestacija od{ireg dru{tvenog inte-resa i zna~aja.

Zna~ajno je i to da je po-~etkom avgusta Agencijaza energetiku RepublikeSrbije “Elektrosrbiji”dodelila jo{ tri licenceza obavqewe energetskihdelatnosti i to: za proiz-vodwu elektri~ne energi-je, za distribuciju elek-tri~ne energije i zaupravqawe distributiv-nim sistemom. Sa licen-com za obavqewe trgovineelektri~nom energijom,izdatom u junu ove godine,to je ukupno ~etiri licen-ce za ovo distributivnopreduze}e.

R. E. U vrhuuspešnihorganizacija

Vladimir Ðorðevi},generalni direktorEPS-a sa medaqom

“Nikola Tesla”


10

AKTUELNE TEME

UPrivrednom dru-{tvu TENT u tokuje priprema Pra-vilnika o siste-matizaciji radnih mesta.Maksimalan broj predvi|e-nih radnih mesta po novojsistematizaciji je 2.850.Posle drugog kruga stimu-lativnih otpremnina (od 1.jula) broj zaposlenih uTENT d.o.o. je niì od to-ga, a struktura u raznimaspektima nije odgovaraju-}a, tako da je priprema ovogpravilnika pokazala i vi-{ak i mawak pojedinih ka-tegorija zaposlenih, odno-sno radnih mesta, kaè Ne-nad Radoji~i}, koordina-tor operativnog tima zapripremu ovog dokumentaTENT d.o.o.

Su{tina ovog posla jeutvr|ivawe predloga opti-malne organizacije dru-{tva i svih wegovih orga-nizacionih celina, opti-

malnog broja radnih mesta iizvr{ilaca na wima, zatimanaliza koja od tih radnihmesta je mogu}e popuniti iz

postoje}eg broja zaposlenih,kao i traèwe re{ewa zaraspore|ivawe ostalog bro-ja zaposlenih. Posle svega,sledi re{avawe eventual-nog vi{ka zaposlenih.

Celokupan posao, ukqu-~uju}i i ozvani~ewe ovihdokumenata, odnosno dava-we saglasnosti generalnogdirektora bi}e zavr{en do1. oktobra, kada svi zapo-

sleni u privrednim dru-{tvima ElektroprivredeSrbije treba da dobiju noveugovore o radu, u skladu sanovom sistematizacijomradnih mesta.

- Da bismo to postigli,bili smo du`ni da 20. julapripremimo tabelarnideo pravilnika, a on za-pravo zna~i definisawesvih radnih mesta u okvi-

ru utvr|ene organizacio-ne strukture, sa svim ka-rakteristikama - kvali-fikacijama, posebna zna-wa, radno iskustvo i brojizvr{ilaca na svakom odtih sistematizovanih rad-nih mesta. Posle toga sle-di dono{ewe tekstualnogdela ovog pravilnika, dosredine avgusta, a zatimzavr{nog dela prilogaovog dokumenta, sa opisi-ma poslova sistematizova-nih radnih mesta - do 15.septembra. Kompletanpravilnik bi}e zavr{endo 20. septembra, kako bipotpisivawe ugovora o ra-du bilo okon~ano 1. okto-bra - kaè Radoji~i}.

\. Popovi}


“TENT”

Vi{ak jednih, mawak drugih

Maksimalan broj predvi|enih radnihmesta po novoj sistematizaciji je 2.850

Neodgo-varaju}a

struktura zaposlenih:

TENT

Odlukama o reorgani-zaciji javnih preduze}akoje se primewuju od 1.januara, ove godine,utvr|eno je da Pravil-nik o organizaci i si-stematizaciji u pri-vrednom dru{tvu dono-si direktor privred-nog dru{tva uz prethod-nu saglasnost general-nog direktora JP EPS.U skladu s tim, u Pri-vrednom dru{tvu RB“Kolubara” zatraènoje da se aùriraju po-

slovi na izradi novogPravilnika o organi-zaciji i sistematizaci-ji. Utvr|eni su i novirokovi za obavqaweovog sloènog i deli-katnog posla.

Tabelarni deo teksta,kaè se u pismu upu}e-nom iz EPS-a, neophod-no je pripremiti do 20.jula, tekstualni - do 15.avgusta, a kompletanpredlog pravilnika do- 15. septembra. Tekstnovog pravilnika neo-

phodno je usaglasiti idoneti do 20. septem-bra, kako bi nova orga-nizaciona {ema star-tovala od 1. oktobra.

Broj onih sa kojima }ebiti sklopqen noviugovor o radu ograni-~en je na 10.400 radnika(u “Kolubari” je, krajemjula, radilo 10.424 rad-nika), a u prilogu pra-vilnika bi}e utvr|en iopis poslova za svako“sistematizovano rad-no mesto”.

Radi otklawawa po-sledica “eventualnihdezinformacija”, a uskladu sa odredbamaPosebnog kolektivnogugovora, informacija otoku i na~elima na ko-jima se zasniva izradatekstualnog dela pra-vilnika, bi}e pravo-vremeno dostavqenapredsedniku Sindikal-ne organizacije “Kolu-bara”.

M. T.

RB “KOLUBARA”

Zaposlenih do 10.400 radnika

Ovih dana zapo~e}emo pregovore o novom kolektivnom ugovo-ru, s obzirom na to da su postavqeni okviri u koje treba da seuklope u svim privrednim dru{tvima. Wihov potpuni sadràjbi}e definisan posle neposrednih pregovora, koji }e se u sva-kom privrednom dru{tvu voditi izme|u poslodavca i predstav-nika Sindikata. Ove aktivnosti krenu}e narednih dana, u roko-vima koje zahteva Zakon, kaè Radoji~i}.

Pregovori o novom kolektivnom ugovoru

11


Kako isti~e Dragan @iv-kovi}, direktor PD “TE-KO Kostolac”, u ovom dru-{tvu su, uglavnom, pri sa-mom kraju izrade organiza-cione {eme i sistematiza-cije i o~ekuje se da }e se ve}sa praznikom - 6. avgustom,zavr{iti organizaciona{ema i sistematizacija.“TE-KO Kostolac” }e se ti-me uklopiti u “zadati broj”od 3.820 zaposlenih radni-ka. Ne{to smo ispod togbroja (3.700-3.800 qudi), ka-è @ivkovi}, tako da to{to smo uspeli da sa smawe-wem radne snage (normalno,bez otpu{tawa radnika jerje, u ovih sedam meseci, uzstimulativnu otpremninu,privredno dru{tvo napu-stilo oko 150 radnika) do-|emo do tog broja, ve} pred-stavqa ispuwewe planskogzadatka.

- Sa formirawem novogdru{tva “Termoelektrane ikopovi Kostolac” - isti~e@ivkovi} - pristupilo se iizradi nove organizacione{eme u ovom privrednomdru{tvu. Posao na tome, kao

i samoj sistematizaciji tra-je gotovo {est meseci. Rokza izradu sistematizacije jekraj septembra kad bi treba-lo da qudi budu raspore|enipo novoj organizacionoj{emi, dok je rok za izradusame organizacione {eme isistematizacije, bez tekstu-alnog dela, 1. avgust. Ovoprivredno dru{tvo je u pot-punosti ispo{tovalo te ro-kove i mi }emo sa zadwim da-nima jula predati na{u novusistematizaciju, odnosnoorganizacionu {emu sa de-finisanim radnim mesti-

ma. Ono {to jeste dobro zaovo dru{tvo je da je sam EPSaktivno u~estvovao u izradisistematizacije i organiza-cione {eme. Zna~i, prekokoordinatora iz EPS-a i uzwihovu pomo} i saradwuuspeli smo da do|emo do ta-kve kvalitetne {eme.

[ta je novina u novoj {e-mi? Osnovno je da se, napo-kon, uspostavqa organiza-cija novog Dru{tva sa di-rekcijama a to su, pre svega,dve proizvodne direkcije -za proizvodwu ugqa i zaproizvodwu struje, zatim po-

slovna (koja }e u sebi sadr-àti ekonomsko-pravne ikomercijalne poslove), kaoi direkcija koja }e se, presvega, baviti razvojem i in-vesticijama. Nova }e biti idirekcija korporativnihdelatnosti, koja u sebi sadr-ì informacioni sistem,sistem kvaliteta i qudskeresurse. Za nas kao poslo-vodstvo, od izuzetne je va-`nosti da {ema bude funk-cionalna, da ne bude oko-{tala i da pruì neke no-vine u samoj organizacijiposla. [to se proizvodnihdirekcija ti~e, one su, ma-we-vi{e, ostale na nekomdosada{wem nivou tako datu velikih pomerawa ne bitrebalo da bude.

Pri~a o organizaciji isistematizaciji, kako napo-miwe @ivkovi}, bi}e upot-puwena onog trenutka kadapre|emo na samo vrednovaweradnih mesta, odnosno, kadasa 1. oktobrom do|emo u pozi-ciju da potpi{emo kolektiv-ni ugovor sa sindikatom.

M. Jawetovi}

“TE- KO KOSTOLAC”

Zajedno do ve}eg profita

Predlog nove organizacije isistematizacije PD “HE \erdap”zavr{en je u roku i upu}en gene-ralnom direktoru Elektropri-vrede Srbije na saglasnost. Ti-me je prakti~no u “HE \erdap”uspe{no okon~an proces re-strukturisawa uz odgovaraju}epromene, koje su ovaj zna~ajan po-sao pratile.

Smawen je broj radnika, ve}i-na je dobrovoqno uz stimulacijuraskinula radni odnos. Osni-va~ka prava “\erdap-usluga”, ukoje je pre{ao i jedan broj radni-ka iz “HE \erdap”, preneta su naVladu Republike Srbije. Dosa-da{wi delovi i sektori nekadajavnog preduze}a, sada privred-nog dru{tva, HE “\erdap I”, He“\erdap II”, “Vlasinske HE “ i He“Pirot”, prema novoj organizaci-ji “HE \erdap” organizovani su uistoimene ogranke.

Od 1. oktobra, kada je predvi-|eno da zaìve nova organizaci-ja i sistematizacija, “HE \er-dap” }e svoje poslovawe i aktiv-nosti realizovati jo{ kroz petdirekcija i Sektor za odràva-we priobaqa HE “\erdap I”, sasedi{tem u Poàrevcu.

Direkcija za proizvodwu obje-diwava}e osnovne delatnosti -proizvodwu elektri~ne energijei odràvawe opreme u ogranci-ma HE “\erdap I” u Kladovu, HE“\erdap II” u Negotinu, “Vlasin-skim HE” u Surdulici i HE “Pi-rot” u Pirotu. Funkciju, odnosnorealizaciju poslova moderniza-cije i revitalizacije preuze}eistoimena direkcija. U direkci-je prerastaju i dosada{wi sek-tori za finansijsko-komercijal-ne poslove, odnosno pravne i op-{te poslove. Novina je Direkci-ja za korporativnu podr{ku, u

okviru koje }e poslovati centriza informatiku, kvalitet(QMS), za{titu radne i ìvotnesredine i qudske resurse. Usklopu ogranka HE “\erdap I” si-stematizovana je i Slu`ba zarevitalizaciju opreme ovogobjekta. U okviru kabineta di-rektora realizova}e se poslovii zadaci iz domena odnosa sajavno{}u i koordinacija bezbed-nosti i za{tite objekata.

U novoj sistematizaciji uo~-qiv je znatno mawi broj radni-ka, bezmalo ~ak za 30 odsto u od-nosu na vreme kada je ova radnaorganizacija poslovala kao jav-no preduze}e. Na {irokom pro-storu od Beograda do Surduli-ce, ta~nije do Vlasinskog jezera,na izuzetno velikom broju obje-kata i ~ak osam elektrana i jed-nom pumpnom postrojewu sa 1.628MW instalisane snage, po novoj

sistematizaciji umesto ranijihbezmalo 1.500, radi}e 1.080 rad-nika. Trenutno ih je ~ak i mawe,a to se ve} ose}a u procesu eks-ploatacije i odràvawa opreme.

Novom sistematizacijom sma-wuje se broj grupa u nekim kvali-fikacijama, {to uz stimulativ-no nagra|ivawe prema radu i ko-rekciju koeficijenata, treba daomogu}i pravi~niju raspodeluli~nih dohodaka. Za sada je re~o svo|ewu devet na {est grupa uelektroma{inskom i gra|evin-skom odràvawu uz mogu}nost inovih smawewa. Osnovno je da}e ubudu}e u raspodeli biti vi-{e zastupqeni stimulativni,ali i kazneni kriterijumi, uznagra|ivawe vrednih i zaslu-`nih i prevazilaèwe neoprav-danog bole}ivog odnosa premaneradnicima.

^. Dragi{i}

“HE \ERDAP”

Za tre}inu mawe radnika

U “TE-KO Kostolac” ispuniliplanski zadatak smawewa

zaposlenih radnika


12

Posebno je zanimqi-va nova organiza-cija rada Privred-nog dru{tva “Drin-sko-Limske HE”, jer je ononastalo spajawem dosada-{wa dva javna preduze}a. Va-silije Pavi}evi}, direktorPD “Drinsko-Limske HE”isti~e tim povodom da su ak-tivnosti na izradi Pravil-nika o organizaciji rada isistematizaciji radnih me-sta obavqane u kontinuite-tu, uz po{tovawe svih pla-niranih rokova. Do 20. julaura|ena je sistematizacijaradnih mesta sa tabelarnimpregledom, koji sadrì po-treban broj radnika, stru~-ne kvalifikacije i drugazvawa i to je predato slu-`bama u EPS-u. A, bi}e is-po{tovani i svi ostali ro-kovi.

O novinama, koje donosinovi Pravilnik o sistema-tizaciji Pavi}evi} isti~eda je su{tina u tome da senapravi nova sitematiza-cija i organizacija rada,koja }e se u budu}nosti pri-mewivati duì niz godina,uz preduslov da obezbedioptimalan rad privrednogdru{tva. Dakle, sistemati-zacija nije prilago|ena sa-da{wem stawu, okrenuta je

budu}em vremenu - kakva bitrebalo da bude. Me|utim,vodi}emo ra~una da sada za-posleni ne trpe poslediceovih promena, odnosno rad-nici, koji sada rade na rad-nim mestima, kojih u novojsistematizaciji nema, ne}ebiti progla{avani tehno-lo{kim vi{kom. Po wiho-vom odlasku u penziju, me|u-tim, ne}e se primati novizaposleni, isti~e Pavi}e-vi}. Broj radnika za kojima}e prestati potreba je 130,“suvi{ni” }e biti ~uvari,zaposleni u glomaznom vo-znom parku, ~ista~ice, ka-fe-kuvarice... A, smawi}ese i slu`be ma{inskog ielektroodràvawa. Jer, ne-}e se vi{e raditi na re-montima, nego samo na teku-}em odràvawu i otklawa-wu mawih kvarova. Pavi}e-vi} je, pri tom, ponovio da}e nova sistematizacija, udoglednoj budu}nosti, obez-bediti kvalitetan i efi-kasan rad dru{tva, uz raci-onalno kori{}ewe qud-skih resursa. Osnovna idejaje da se popravi kadrovskastru~na struktura u tehni~-kom sektoru prijemom in-èwera tehni~ara i majsto-ra, a administracija }e bi-ti samo onolika koliko je

neophodna. Broj zaposlenihu ovom privrednom dru{tvupoprili~no se uklapa unormirani broj radnika, au nekim ograncima je i ma-wi. Recimo, u HE “Zvornik”je normiran broj radnika -81, a zaposleno je 80, u“Limskim HE” normiranoje 176 radnika, a zaposlenoje 172. Usled spajawa dvajavna preduze}a nametnulase potreba za zajedni~kimposlovima, pa i rukovode-}im, tako da je u novoj siste-matizaciji predvi|eno sa-mo 41 novo radno mesto.Me|utim, to ne zna~i i pri-jem svih tih sistematizova-nih radnika. Trenutno u

PD “Drinsko-Limske HE”zaposleno je 529 radnika, au novoj sistematizacijiradnih mesta predvi|en jebroj od 545 radnika. Od ve-oma va`nih aktivnosti, ko-je }e pratiti dono{ewe no-ve sistematizacije, Pavi-}evi} izdvaja izradu novogKolektivnog ugovora. A,kada je re~ o zaradama, Pa-vi}evi} kaè da se stvarimoraju mewati i da }e se na-stojati da odnos plata ne-kvalifikovanih radnikaprema visokostru~nim rad-nicima, umesto sada{weg1:2 bude 1:3,5.

M. \oki}

“DRINSKO-LIMSKE HE”

Bez otkaza prekobrojnima

Operativni tim PD“Centar” Kragujevac za iz-radu Pravilnika o siste-matizaciji ispo{tovao jerok za izradu tabelarnogdela. Nacrt pravilnika jezavr{en, usagla{en na ni-vou dru{tva i poslat EPS-u u ciqu dobijawa smernicaza daqi rad. Zna~ajno je dasu se u toku izrade Nacrtapravilnika javqale te{ko-

}e i nedoumice po{to sudva ogranka od kojih je sta-tusnom promenom - spaja-wem uz osnivawe, osnovanPD “Centar” d.o.o. Kraguje-vac, bila razli~ito orga-nizovana. Zna~i, sa razli-~itim nazivima i stepenomstru~ne spreme za ista si-stematizovana radna mesta.Ali, takve nejednakosti,veruje se da su prevazi|ene,

pa }e se ovo dru{tvo uspe-{no uklopiti u novi kon-cept organizovawa JPEPS.

U toku su aktivnosti naizradi tekstualnog delapravilnika, kojim trebaurediti unutra{wu orga-nizaciju PD, utvr|ivawemnaziva i delokruga orga-nizacionih celina i naprilogu sa opisom poslo-

va za svako sistematizova-no radno mesto. Istovre-meno, usagla{avaju se itipi~na radna mesta. Po-sebno osetqiva aktivnostkojoj se i prilazi sa poja-~anom pa`wom, predsta-vqa utvr|ivawe koefici-jenta za sistematizovanaradna mesta.

S. M.

“CENTAR”

Koeficijenti pod lupom

PD “Drinsko-Limske HE”

zaposleni ne}e trpeti

posledice dono{ewa

novog pravilnika


Radnici kojih u novoj sistematizaciji nema, ne}e biti progla{avani vi{kom

13

Prva faza u dono{ewuPravilnika o organizaci-ji rada i sistematizacijiradnih mesta bila je defi-nisawe pribli`no istihfunkcija u proizvodnim idistributivnim delovimaEPS-a. Druga faza je gru-pisawe poslova premasrodnosti i sloènosti uove, zajedni~ki odabrane,funkcije, odnosno siste-matizacija radnih mesta.Ovaj drugi korak je mnogosloèniji, pa }e se i we-govo uskla|ivawe vr{itiu nekoliko postupaka. Jed-na od tih me|ufaza je oba-vqena na sednici Izvr-{nog odbora direktora“Elektrovojvodine”. Naj-pre su sva radna mesta, wih2.617, “prevedena” na ti-pi~na i uvedena u nove or-ganizacione celine. Naovaj na~in svi zaposlenidobili bi nova re{ewaprema jedinstvenom Pra-vilniku o organizaciji i

sistematizaciji radnihmesta. Zbog tipizacije iujedna~avawa, nazivi raz-li~itih radnih mesta su sesveli sa nekada{wih 2.753(popuweno bilo 1.669) natipizirane nazive, kojih}e biti izme|u 150 i 200.Svi zaposleni dobi}e re-{ewa na tipizirana radnamesta.

Slede}i korak predsta-vqa}e poku{aj ujedna~ava-wa vrednovawa istih rad-nih mesta ali u razli~i-tim organizacionim de-lovima “Elektrovojvodi-ne”. Vi{edecenijsko na-sle|e je ovde ostavilo ve-liku raznolikost i neu-jedna~enost. Prakti~no,nemogu}e je jednim kora-kom “ispeglati” neravni-ne u pogledu koeficijena-ta koji su dati za ista rad-na mesta, ali u razli~i-tim ograncima.

S. K.

“ELEKTROVOJVODINA”

Ka tipizaciji radnih mestaU “Elektrovojvodini” su nastavqena daqa usagla{avawa na

pripremi Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji. U me-|uvremenu iz EPS-a su upu}ena i precizna obja{wewa na da-qem radu i ujedna~avawu priprema Nacrta ovih akata u svih11 dru{tava EPS-a. Bitna novina je {to se za svako dru{tvo usistematizaciji predvi|a ukupan i kona~an broj izvr{ilaca.Drugi princip je da se za svako radno mesto predvi|a jednastru~na sprema i kvalifikacija. Alternativna stru~na spre-ma dozvoqava se samo kod deficitarnih zanimawa (monteri,dispe~eri). Sistematizacija je samo daqa konkretizacija pro-jektovane organizacije privrednog dru{tva.

Alternativna SS samo za deficitarne

Modelom organizovawaPD “EDB” odstupilo se odkoncepta jedinstvenog or-ganizacionog re{ewa zaelektrodistributivna pri-vredna dru{tva u sklopuEPS-a, pre svega zbog spe-cifi~nosti konzuma ovogprivrednog dru{tva. U sa-radwi sa Stru~nim timomza koordinaciju aktivnostiu postupku uskla|ivawa, od-nosno dono{ewa akata oorganizaciji i sistemati-zaciji poslova i radnih za-dataka u privrednim dru-{tvima u kojima JP EPSima osniva~ka prava, u EDBje utvr|en predlog organi-zacione {eme sa osam di-rekcija i to: Direkcijaupravqawa sa Pogonom ope-rativnog upravqawa DEES,Sektorom operativne ener-getike i Sektorom za{titei ispitivawa, zatim Direk-cija gradska sa ~etiri po-gona, Direkcija prigradska

sa {est pogona (Mladeno-vac, Obrenovac, Krwa~a,Grocka, Barajevo, Sopot iSlu`bom transporta), Di-rekcija za informatiku itelekomunikacije sa sekto-rima za informati~ku po-dr{ku poslovnog sistema,za telekomunikacije i mre-è i Sektorom za informa-ti~ku podr{ku tehni~kogsistema. Peta po redu Di-rekcija za ekonomsko-fi-nansijske poslove je, tako-|e, sa tri sektora: finansi-ja, ra~unovodstva, nabavke imagacinskog poslovawa,Direkcija planirawa i in-vesticija sa sektorimaplanske energetike, Sekto-rom investicija i Sekto-rom za projektovawe, sedmaDirekcija za pravne poslo-ve i qudske resurse sa Sek-torom za pravne poslove,Sektorom za qudske resursei Sektorom za op{te poslo-ve i na kraju osma Direkci-

ja za snabdevawe elektri~-nom energijom, koja poredSlu`be za unapre|ewe teh-nologije jo{ ima i Sektorvirmanskih potro{a~a, po-gone - Beograd, Banovo brdoi Zemun, kao i Slu`bu labo-ratorije. Uz Upravu predu-ze}a - direktor, zamenik di-rektora, pomo}nik za teh-ni~ka pitawa i pomo}nikza ekonomiju poslovawa ikvalitet, vezani su po prviput Slu`ba za bezbednost izdravqe na radu, Slu`bakontrole, Slu`ba za odnoses javno{}u i Centar za si-stem kvaliteta. U odnosu napostoje}i model organizo-vawa, predloèni konceptpodrazumeva pre svega boqufunkcionalnu povezanostposlova, smawewe nivoa or-ganizovawa, pa samim tim inivoa rukovo|ewa.

Po re~ima Stevana Mi-li}evi}a, direktora Pri-vrednog dru{tva “Elektro-

distribucija-Beograd”,najzna~ajnije promene suupravo u tome {to su ener-getske delatnosti upravqa-wa distributivnim siste-mom i trgovina elektri~neenergije organizovane uokviru posebnih direkci-ja, a elektroenergetska de-latnost distribucija elek-tri~ne energije je organi-zovana prema teritorijal-nom principu u dve organi-zacione celine, odnosnodirekcije - gradsku i pri-gradsku. – Smatram, isti~eMili}evi} da }emo sa ovomnovom organizacijom sva-kako podi}i kvalitet uslu-ga potro{a~ima, poboq{a-ti naplatu potraìvawa,omogu}iti revitalizacijui modernizaciju DEES, za-tim poboq{ati uslove ra-da zaposlenih i smawititro{kove.

Q. Nenezi}

“EDB”

Poslovawe sa osam direkcija


U toku “peglawe”koeficijenata


14

Ugovor o dugoro~-noj poslovno-teh-ni~koj saradwiizme|u Elektro-privrede Srbije i Elek-troprivrede Crne Gore,potpisan jo{ 1991. godine,u vreme zajedni~ke dràve,sada posle stvarawa neza-visnih dràva Srbije iCrne Gore, mora da budeuskla|en sa novim vreme-nom i novim odnosima.

Na uskla|ivawu ugovorai definisawu ~istih odno-sa izme|u dve dràve i dveelektroprivrede, radi se iprvi predlozi su razmewe-ni, kaè nam Miladin Ba-sari}, direktor Sektora zaplanirawe i upravqawe uDirekciji EPS-a za trgo-vinu elektri~nom energi-

jom. Kao ~lan radne grupeza redefinisawe postoje-}eg ugovora Basari} je, nai-me, i potpuno upu}en u tokpregovora.

On ipak insistira da ob-jasni glavne segmente ugo-vora. Kori{}ewe HE “Pi-va” instalisane snage 342megavata od strane Elek-troprivrede Srbije je samo

jedan segment postoje}egUgovora o dugoro~noj po-slovno-tehni~koj saradwiizme|u EPS-a i EP CrneGore. Ugovor se primewujeod 1. januara 1991. godine iprakti~no je nastavak pred-hodnog. Va`nost ugovora je25 godina. Ugovor je napra-vqen sa ciqem da dugoro~nogledano obe elektroprivre-de imaju jednaku energetskui ekonomsku korist. Premaodredbama Ugovora koje seodnose na me|usobne ispo-ruke elektri~ne energijepo osnovu kori{}ewe HE“Piva”, EPS isporu~uje EPCrne Gore godi{we prekomilijardu kWh stoprocent-no garantovane elektri~neenergije (sa konstantnomsnagom tokom cele godine i

dodatnom snagom u perioduremonta TE “Pqevqa”).Elektroprivreda Crne Go-re zauzvrat isporu~uje EPS-u elektri~nu energiju izHE “Piva”, prema zahtevimai potrebama EPS-a. Elek-tri~na energija isporu~enaiz HE “Piva” vrednuje se sakoeficijentom 1,415, odno-sno za jedan kilovat-sat iz

HE “Piva”, EPS u sistemCrne Gore predaje 1,415kWh.

Drugi vaàn segmentUgovora (~lan 18) je deokoji omogu}ava Elektro-privredi Crne Gore depo-novawe svojih trenutnihvi{kova elektri~ne ener-gije u elektroenergetskisistem ElektroprivredeSrbije, uz primenu koefi-cijenta deponovawa i po-vla~ewe tako deponovaneelektri~ne energije bezograni~ewa. Pored povla-~ewa raspoloìve depono-vane elektri~ne energije,odredbe ~lana 18. Ugovoraomogu}avaju Elektropri-vredi Crne Gore i povla-~ewe dodatnih 90 milionakWh godi{we (po 30 mili-ona kWh u prvom, tre}em i~etvrtom kvartalu). Preu-zete koli~ine elektri~neenergije tokom kvartalaElektroprivreda Crne Go-re moè EPS-u da vrati de-ponovawem uz primenu koe-ficijenta deponovawa. Ko-li~ine elektri~ne energi-je koje ElektroprivredaCrne Gore preuzeme tokomkvartala (do 30 milionakWh) a ne vrati putem depo-novawa, po isteku kvartalaEPS fakturi{e Elektro-privredi Crne Gore po va-è}im tarifnim stavovi-ma EPS-a na mreì 110 ki-lovolti u vreme fakturisa-wa uve}anim za 40 odsto.

Ugovor je uspe{no pri-mewivan u okruèwu ver-tikalno integrisanihelektroprivreda i koordi-niranog rada dve elektro-privrede u okviru zajed-ni~ke dràve, nagla{avaBasari}.

Promene koje su nastale uelektroenergetskom sekto-ru u regionu posle 2000. go-dine, pogotovu nakon reko-nekcije prve i druge sin-hrone zone UCTE-a, a po-sebno sada posle stvarawa

dve dràve, nametnule supotrebu za izmenu postoje-}eg ugovora. Ciq EPS-a jeda se zadrì duh Ugovora,ali da se aktuelizuje sa sa-da{wim stawem u elektro-energetskom sektoru i pri-lagodi trì{nom okruè-wu. Formirana je zajedni~-ka radna grupa, koju ~inedva tima iz dve elektropri-vrede, koji su zaduèni dastignu do kona~nog re{e-wa - promene ugovora kojibi odrazio interes obestrane. Ili wegovog raski-da ukoliko se ne na|e zajed-ni~ki interes.

Elektroprivreda Srbijeje poslala Elektroprivre-di Crne Gore predlog iz-mena ugovora. Od Elektro-privrede Crne Gore dobi-jen je, tako|e, predlog wi-hove verzije izmena ugovo-ra.

Posle toga, po~etkom ju-la, obja{wava Basari}, uBeogradu je odràn zajed-ni~ki sastanak timovaEPS-a i EPCG na kome surazmatrana oba predloga izapisnikom su konstatova-ni neosporni i spornipredlozi izmena Ugovora.Usagla{en je segment Ugo-vora koji se odnosi na ko-li~ine energije me|usob-nih isporuka po osnovu ko-ri{}ewa HE “Piva”. To bizna~ilo da ostaju postoje}eodredbe.

Korekcija koeficijentavalorizacije energije pro-izvedene u HE “Piva” nijerazmatrana, tj. zadràn jepostoje}i koeficijent1,415, ali EPCG traì iz-menu odredbe Ugovora kojase odnosi na snagu EPS-ove isporuke. Stav EPS-aje da treba da ostanu posto-je}e odredbe u vezi snageisporuke.

[to se ti~e izmena seg-menta Ugovora, koji se od-nosi na odredbe ~lana 18,stav EPS-a je da se moraju

ODNOSI ELEKTROPRIVREDA SRBIJE I CRNE GORE

Ni{ta na {tetu EPS-aPregovori o utvr|ivawu novih principa saradwe traju i nisu prekinuti Zapelo

oko uslova pod kojima EPCG moæe da deponuje vi{kove iz svog sistema u sistem EPS-a

Pregovori EPS-a i EPCG oko daqeg

kori{}ewa HE “Piva” u toku


15

jasno definisati godi{wekoli~ine elektri~ne ener-gije koje EPCG moè depo-novati, kao i maksimalnasnaga deponovawa, uslovipovla~ewa deponovaneenergije i povla~ewe ener-gije po osnovu prava na po-vla~ewe kvartalnih koli-~ina od 30 miliona kWh.Na sastanku su usagla{eneizmene nekih odredbi ~la-na 18, ali nije postignutasaglasnost oko godi{wihkoli~ina elektri~ne ener-gije koje EPCG moè depo-novati. Ovde je re~ o vi-{kovima iz sistema EPCG,koje bi EPCG, s obzirom daim u nekim periodima nisupotrebni, deponovali u si-stem EPS-a. Nije re~ o vi-{kovima iz proizvodnihkapaciteta EPCG, ve} izsistema, pa bi ih, stoga,slali na ~uvawe u sistemEPS-a i povla~ili kad imzatreba za plasman. A to seobi~no de{ava kada je onanajpotrebnija EPS-u i ka-da je, ina~e, nema dovoqnona trì{tu.

Na sastanku je dogovore-no da se razgovori nastaveoko izmena teksta ~lanovaUgovora koji je neusagla-{en. Ono {to nije sporno -EPS }e voditi ra~una osvom interesu i ne}e pri-hvatiti nikakve izmeneugovora koje su na {tetuEPS-a, nagla{avaju prego-vara~i iz EPS-a.

Na sastanku je, tako|e, po-stignuta saglasnost da Ugo-vor o dugoro~noj poslovno-tehni~koj saradwi moè bi-ti jednostrano raskinut pi-sanim obave{tewem jednestrane u periodu od 1. do 30.septembra. Ali, dve stranenisu se usaglasile kada jere~ o trajawu otkaznog roka.Stav EPS-a je da on bude od6 do 12 meseci, dok je stavEPCG da otkazni rok budeod 12 do 15 meseci.

Na kraju, strane su se sa-glasile da u slu~aju raskidaUgovora o dugoro~noj po-slovno-tehni~koj saradwi,sadràj akumulacije HE“Piva” u trenutku istekaotkaznog roka ne moè bi-ti mawi od 120 milionakWh.

N. E.

U trgovawu elektri~nomenergijom, EPS ne kre}e odnule. Iskustvo je vi{edece-nijsko, u nekim periodimabilo je i vrlo respektibil-no, ali, u me|uvremenu, do-godila se i ona, posledwadecenija pro{loga veka,kada je izgubqen korak sarazvijenim elektroprivre-dama i trì{nim nadmeta-wima. Taj korak sada bi iz-nova trebalo uhvatiti i uisto vreme stvarati i raz-vijati se. U tom smislu, tr-govina elektri~nom ener-gijom, kao delatnost uEPS-u, sada je na nekom no-vom po~etku. U DirekcijiEPS-a za trgovinu elek-tri~nom energijom ovaj sa-da{wi trenutak nazivaju

jo{ preciznije - po~etkomostvarewa vizije o EPS-ukao lideru na regionalnomtrì{tu jugoisto~ne Evro-pe.

Mijat Milo{evi}, direk-tor Sektora za promet elek-tri~ne energije u Direkcijiza trgovinu kaè za na{list da je ta vizija utemeqe-na u Strategiji razvoja ener-getike Srbije i obavezamakoje je Srbija preuzela rati-fikuju}i Ugovor o energet-skoj zajednici jugoisto~neEvrope. Uz sve to, ona je i ja-sno odre|ena osnovnim ak-tima EPS-a, koji se u svojojnovoj organizaciji, u samomimenu preduze}a, pored pro-izvodwe i distribucije,opredelio i za trgovinu

elektri~nom energijom. Tajnovi pristup starom posluverifikovan je u novoj di-rekciji.

Za nekoliko meseci radaove nove direkcije wena dvasektora - Sektor za energet-sko planirawe i upravqawei Sektor za promet elek-tri~ne energije - ne samo dasu se uspe{no uhvatili u ko-{tac sa postavqenim zada-cima, nego su i zavrediliposebnu pa`wu svih u EPS-u. îni se, naime, da je uovom kratkom periodu, za-hvaquju}i efektima od izvo-za vi{kova elektri~neenergije, postalo jasnije daukupan prihod EPS-a u veli-koj meri zavisi od toga kako}e se u ovoj direkciji ispla-nirati optimalno kori{}e-we proizvodnih kapacitetai da li }e se plasirati vi-{kovi proizvedene elek-tri~ne energije. Ti vi{ko-vi, ako se dobrom optimiza-cijom stvore i po dobroj ce-ni prodaju, mogli bi da budui izvor dobiti, koja je ina~egotovo neostvariva sa sada-{wom cenom struje za ta-rifne potro{a~e u Srbiji.

O~igledno je, otuda, da

RAZVOJ TRGOVINSKE DELATNOSTI U EPS-u

Postupno do berzeProdajom vi{kova elektri~ne energije po realnim cenama

na otvorenom træi{tu pokazano da EPS ima potencijala dapostane lider u trgovinskoj razmeni u regionu

Razgovor je krenuo ovako. Na vratima se pojavio Ivan Janko-vi} i rekao: “Stigla je do 70.” Milo{evi} je pitao: “U piku?” Napotvrdan odgovor, dodao je: “U ponedeqak }e do}i na sto.”

Toplotni talas ve} je pritisnuo Evropu i cena struje na ber-zi neprestano je rasla. Novinar, laik, morao je da pita {ta jeto “70 u piku”. U najkra}em, odgovor je glasio ovako: u piku jecena ve}a nego u bandu. Pik je u Evropi od osam do 20 ~asova,kod nas je to vreme vi{e tarife. Band je celodnevna, 24-satnacena struje u toku jednog dana. Tog jutra je, dakle, cena na ber-zi dostigla 70 evra po megavat-satu.

U piku ili bandu

Velike {anse za trgovawestrujom: RHE “Bajina Ba{ta”


16

oba sektora u Direkciji zatrgovinu imaju gotovo ujed-na~en uticaj na kona~an tr-govinski rezultat. Direk-tor Direkcije Dragan Vla-isavqevi} rekao je prole-tos za na{ list da je, premalogi~kom sledu koraka, uovoj godini planiraweipak dobilo primat, ne sa-mo zato {to se ne moè sveodjednom, nego i stoga {toje dobar plan uslov za do-bru cenu na trì{tu. Uovoj godini ciq je da se do-bije cena kilovat-sata nanivou sistema na svaki sat,a u idu}oj da se stigne doakreditacije za Lajpci{kuberzu.

Na{ sagovornik MijatMilo{evi} kaè da Sektorza promet preuzima posao uonom trenutku kada iz Sek-tora za planirawe dobijeinformaciju koliko ener-gije moè da se plasira natrì{tu, na mese~nom ilidnevnom nivou. Ovde je, na-ravno, re~ samo o izvozu, aistovetan redosled potezasledi i kod zimskog uvozastruje. Pri tome, podse}aMilo{evi}, odluke i o iz-vozu i o uvozu donose se nanajvi{em poslovodnom ni-vou EPS-a, a u Direkciji zatrgovinu obavqaju se svepripreme za to.

Proteklog prole}a biloje izvoza struje ugovorenogna mesec dana, pa i dva, ali iizvoza nedeqnih i dnevnihvi{kova mimo ovih mese~-nih. Dnevni vi{kovi ~inese posebno zanimqivim kaopokazateqi uspe{nostiEPS-ove trgovinske delat-nosti.

- Od 22 radna dana u junu,17 dana prodavali smo dnev-ne vi{kove elektri~neenergije i postizali trì-{nu cenu po kilovat-satu -navodi Milo{evi} podatak,koji nazna~ava uspeh, ali neotkriva ni{ta vi{e od to-ga. Trgovci se, zar ne, jedinohvale profitom na kraju go-dine.

Sredinom jula, kada smoposetili Sektor za promet,ve} je bilo prili~no jasno

da }e cena struje u narednimdanima vrtoglavo rasti. No,i Srbiju su zahvatile vru}i-ne, pa se i EPS suo~io, kao iostale elektroprivrede uokruèwu i Evropi, sa ote-ànom proizvodwom i pove-}anom potro{wom elek-tri~ne energije. Dnevnihvi{kova energije nije mo-glo da bude, ali u Sektoru zapromet procewivana je mo-gu}a cena izvoznog kilovat-sata kao da je plasman izve-stan.

Milo{evi} kaè da je todeo svakodnevnog treninga,koji je veoma bitan u ovomposlu. Nije dovoqno samoznawe iz jedne struke, ve}komplementarnost razli~i-tih oblasti i dodatna ve{i-na da se ta raznovrsnost pri-meni u svakoj eventualnoj si-

tuaciji. A ve{tina se usavr-{ava ve`bom.

- U Sektoru za promet za-posleno je desetoro qudi, odkojih su ~etiri elektroin-èweri i isto toliko jeekonomista. Inèweri uvo-de ekonomiste u svet elek-tri~nih jedinica, ovi wih uekonomske zakonitosti. Dabi se izra~unala cena kilo-vat-sata, mora da se izanali-zira i sublimira pet-{estvrlo bitnih elemenata. Ce-na na berzi, recimo, samo jejedan od tih elemenata. Pritome je va`no da se svakaoperacija uradi ta~no i dase uradi brzo. Ovo je uglav-nom tim mladih qudi i odposebne je va`nosti da sva-ki korak prolaze postupno istudiozno. Mo`da }e zvu~a-ti ~udno po{to vidite dasvi radimo pomo}u ra~una-ra, ali insistiram na tomeda se cena najpre izra~una“na olovku”. Taj manuelnirad ostavqa dubqi trag odra~unara, jer ukqu~uje vi{e~ula kod usvajawa novih zna-wa - kaè Milo{evi} i do-daje da “olovka ipak pi{esrcem”.

Ne skrivaju}i zadovoq-stvo i ponos, Milo{evi}naro~ito isti~e da je qud-ski i stru~ni potencijal uSektoru za promet dobro

- U razmeni elektri~ne energije sara|ujemo sa 17 evropskihtrgovinskih kompanija, od kojih sa deset aktivno radimo. Tako-|e sara|ujemo i sa svim susednim elektroprivredama. U toj sa-radwi nastojimo da o~uvamo i razvijemo partnerske odnose, uva-àvaju}i prevashodno svoje ekonomske interese, ali i na{e po-slovne partnere. Recimo, kada imamo vi{ak energije za izvoz,ve} izjutra oko osam sati, najkasnije do 8.15, imamo formiranuponudu sa cenom kilovat-sata za taj dan. I tu se drìmo ferple-ja - potencijalne kupce obave{tavamo prema redosledu kojim suse javqali traè}i struju. U ovom poslu va`na je ta~nost, ali ibrzina i poverewe - isti~e Milo{evi}.

Brzina i poverewe

HE “\erdap”: Kona~an ciq - lajpciška berza

17


ukomponovani tim, koji mo-è da odgovori svim zahte-vima trgovine elektri~nomenergijom. On dodaje da jetakav potencijal i u drugomsektoru u Direkciji, onomza energetsko planirawe iupravqawe, {to sve zajednopredstavqa garanciju da }ese ova delatnost u EPS-ukretati uzlaznom putawom.

Postupno, korak po korak,kako navodi na{ sagovor-nik, ide se u svakom domenuosposobqavawa i odgovara-ju}eg opremawa trgovinskedelatnosti.

- Kona~an ciq na ovom na-{em putu je Lajpci{ka berzai mi se nadamo da }e to bitimogu}e ve} na prole}e idu}egodine. Tako|e, EPS imasve prednosti da postane re-spektibilno preduze}e u tr-govini elektri~nom energi-jom u ovom regionu. Posebnomi, u Direkciji za trgovinu,imamo uslove da seusavr{avamo usvom poslu, jer utrgovini elek-tri~nom energi-jom imamo osamgranica, izbalan-siranu termo i hi-dro proizvodwu i,kao izuzetnu vrednost, re-verzibilnu hidoelektranu.Malo koja elektroprivredaima takve potencijale za tr-ì{nu utakmicu. Prema to-me, kada se sve ovo ima u vi-du, onda ni EPS trejd naLajpci{koj berzi ne izgle-da suvi{e daleko - smatraMilo{evi}.

Naravno, Sektor za pro-

met ne bavi se samo izvozomi uvozom struje. U tom deluon vodi sav posao do potpi-sivawa ugovora, priprematendere ili u~estvuje na ten-derima drugih, stara se oobezbe|ewu svih mogu}ih(~esto i nemogu}ih) potvrdai dozvola potrebnih za izvozsvake robe, pa i struje. Kada

se ugovor potpi{e, o napla-ti ili pla}awu brine Di-rekcija za ekonomsko-fi-nansijske poslove. Govore}io tome, Milo{evi} podvla-~i da je veoma bitno da ni najedan akt koji je do sada iza-{ao iz ovog sektora nije bi-lo primedbi i da se sav po-sao obavqa uz doslednu pri-menu svih zakonskih akata,

posebno Zakona o javnim na-bavkama i Zakona o spoqno-trgovinskom poslovawu.

U unutra{wem prometu,koji obuhvata plasman ener-gije za tarifne i direktnepotro{a~e, posao Sektoraza promet zavr{ava se izda-vawem fakture za isporu~e-nu energiju, odnosno dava-

wem naplatnog zadat-ka privrednim dru-{tvima za distribu-ciju elektri~ne ener-gije. Potom tokovenaplate preuzima Di-rekcija za ekonomsko-finansijske poslove.

Prema re~ima Mi-lo{evi}a, zna~ajan deo de-latnosti Sektora za prometjeste to {to kontroli{e ioverava fakture o isporu-~enoj energiji koje dajuproizvo|a~i struje, kao i{to fakturi{e tu energijuprivrednim dru{tvima zadistribuciju i direktnimpotro{a~ima. Da bi seimao potpuni i ta~an uvid u

tokove energije, a potom inovca, koji je u domenu onedruge direkcije, proletossu verifikovana sva mernamesta i brojila kod proiz-vo|a~a elektri~ne energi-je, letos su takvom proverombili obuhva}eni merniure|aji distributivnihdru{tava, a u septembru bitrebalo da se verifikujuure|aji za merewe kod di-rektnih potro{a~a.

- Su{tina je u tome da ve-rifikacijom mernih mestai brojila obezbe|ujemo daobra~un i kontrola isporu-ke i preuzimawa energijebudu dostupni svim u~esni-cima u lancu upravqawaenergijom, odnosno proizvo-|a~ima, EMS-u, Direkcijiza trgovinu i distributiv-nim dru{tvima. Ciq je da sezna put svakog proizvedenogkilovat-sata i da se usposta-vi potpuna kontrola tokovaenergije i novca. Takav radne samo da omogu}ava ~istera~une, ve} u velikoj meri iracionalizaciju u raspola-gawu energijom - kaè Mi-lo{evi}.

Na kraju, na{ sagovornikpodse}a da EPS ima pre-vashodni zadatak da obezbe-|uje snabdevawe elektri~-nom energijom tarifnihpotro{a~a u Republici Sr-biji, gde se trgovina javqasamo jednim svojim delom, ada se izvozom vi{kovaenergije, kakvih je prole-tos bilo zahvaquju}i po-voqnoj hidrolo{koj situa-ciji, u stvari sti~e i neop-hodno iskustvo i ugled naotvorenom i konkurentnomtrì{tu energije.

Anka Cvijanovi}

Elektroinèweri u Sektoru za promet Miroslav Markovi},Ivan Jankovi} i David @arkovi} imaju, ~ini se, najlep{i po-sao u EPS-u. Sede u sobi sa pogledom na vrt, a neprestano suna vezi sa susedima i Evropom. Bezmalo, kao da su na radu uinostranstvu. Na ekranima wihovih ra~unara stawe na Laj-pci{koj berzi elektri~ne energije. Ipak, @arkovi} kaè da to{to oni gledaju moè da vidi svako na sajtu berze. Dodaje da}e prava stvar biti kada EPS dobije licencu i akredituje seza u~e{}e na berzi. Tada }e na{i budu}i “trejderi” (Jankovi}kaè da bi tako mogli da se zovu, pre nego brokeri, iako je re~o berzi) imati mno{tvo informacija o tokovima razmene ener-gije i wenoj ceni. Da bi objasnio da nije sve tako idili~no ka-ko izgleda, Markovi} predlaè da jednom sa wim prepe{a~i-mo put koji se pro|e pripremaju}i ugovor za izvoz struje.

Budu}i “trejderi”

Ve} na prole}e EPS bi mogao dase akredituje za lajpci{ku berzu

*

*

Izbalansirana termo i hidro proizvodwa:

TENT A

Mijat Milo{evi}

18


Nikako EPS-u dase zalomi da u mi-ru pro|e neko vre-me, a da mu se iznekog prikrajka, ne zale-pi kakva etiketa, ili po-turi noga. Taman, kada sui iz vladinog finansij-skog resora, posle raznihosporavawa, sada po~eleda stiù odmerenije poru-ke, poput nedavne mini-stra finansijaMla|ana Dinki}a,da u narednom peri-odu najvi{e morajuda se koriguju admi-nistrativno kon-trolisane cene (te-lefonirawe, strujai sli~no) kako bi-smo u nekom sredwo-ro~nom periodu do-{li do trì{nihcena - kad ono etoti s druge straneEPS-u opet po u{i-ma. I to od samoz-vanih stru~waka.Ima tu i jedno “eks-pertsko” pisanije,koje bi ipak vaqalo maloproanalizirati, tim pre{to sem stare ideje - iz-dvajawe i prodaja distri-bucija, sada stiè i novi“biser” - prodaja hidroe-lektrana.

Vaqalo bi po~eti odtoga da novi udar na EPSiz istih “ekspertskih” imedijskih krugova dolaziu trenutku kada se u jav-nost iznose podaci da jeu prvoj polovini godineproizvedeno vi{e od 20milijardi kilovat-~aso-va elektri~ne energije ito posle punih 16 godinai da je izvezeno oko 500miliona kilovat-~asovaelektri~ne energije uvrednosti od ~ak 19,3 mi-liona evra. Prose~naprodajna cena za 20 odstoje bila vi{a u odnosu naisti period 2005. godine.

Dakle, unutar zemqe sacenom od 3,8 evro centi zakilovat-~as iskazujemogubitke, a u izvozu sa ce-nama koje prema{uju {estpa i 10 evro centi - lepuzaradu. To je ono trì-{te za koje se EPS ve}poduè uporno zalaè ikome je kona~no pristu-pio, posle ratifikovawaUgovora o energetskoj za-

jednici sa EU, po~etkomjula ove godine. Srpskaelektroprivreda time jei zvani~no u{la u EU ipo~ela da radi po zapad-noevropskim ar{inima.Jedino, dakle, elektro-privreda i to znatno presvih ostalih!

Me|utim, u ekspertskomumotvoreniju na jednomsajtu, na kome se takve eks-pertize redovno objavqujunavedena je slede}a kon-statacija:

“Poslovodstvo EPS- ai Ministarstvo rudar-stva i energetike se na-vodno zalaù za libera-lizaciju trì{ta elek-tri~ne energije, ali“bri`no” upozoravaju da}e nus efekat biti pove-}awe cena elektri~neenergije! Ipak, autorovog rada ne moè pobe}i

od utiska, da “odgovorni~ine sve da do usposta-vqawa trì{ta ne do|ekako bi oni jo{ dugouìvali blagodeti mono-polske pozicije, bave}ise dominantno samo jed-nim poslom - ucewivawemdràve kroz pretwe o ne-mogu}nosti obezbe|ewasigurnosti snabdevawatim energentom. Wima je

svakako lepo! I da-qe su jedini na tr-ì{tu, odre|ujunam da li }emo ì-veti i raditi uzsvetlo ili }emo ba-uqati po mraku, emkoriste najprimi-tivniji na~in po-slovawa, a to je uce-na. Sa ucenom, dr-àva se mo`da imoè izboriti,ali gra|ani sigur-no, ne. Jer kakogra|ani Srbije daodgovore na izjave -ako nema vi{e ceneelektri~ne energi-

je - nema remonata, akonema remonata - ima mra-ka?!

îni se da se nalazimou jedna~ini sa malo nepo-znatih, ali puno nemoral-nih, nesavesnih i korum-piranih”.

Ovakve postavke zaistaje te{ko komentarisati, anaro~ito onu o uìvawublagodeti monopolske po-zicije i to sa prose~nomcenom od 3,8 evro centi zakilovat-~as. Bilo bi in-teresantno saznati, kojibi to konkurent po niòjceni ovde prodavao stru-ju?

Ima tu i niz drugih ka-zivawa o demonopoliza-ciji, a navedeno je i to daje primarni razlog stva-rawa trì{ta energena-ta u zemqama EU bio sni-èwe cene elektri~neenergije i da su 15 zemaqatada{we EU uìvale zna-~ajne benefite od niìhcena. Dodu{e, tu je i kon-statacija da se na potro-{a~e u zemqama central-ne i isto~ne Evrope to neodnosi i da su oni morali2004. za elektri~nu ener-giju da pla}aju i do 90 od-sto vi{e nego 1995. godi-

EPS PONOVO NA METI “EKSPERTSKIH” MUDROVAWA

Novi “biser”- prodati HE!“Eksperti” se opet javqaju i omalovaæavaju ono {to je u EPS-u do sada ura|eno i na-

stavqaju sa pri~om o raspar~avawu EPS-a, odvajawu distribucija, jer su komunalna de-latnost, a u nekoj drugoj fazi najavquju ~ak i - prodaju hidroelektrana

Va{e energetske reforme se odvijaju u potpunom skladu sa

onim {to zahtevaju direktiveEvropske unije. Za veoma kratkovreme dostigli ste procese, koji

se u nekim dràvama odvijaju duè od jedne decenije (Andris

Piebalgs, komesar za energetiku i saobra}aj Evropske komisije)


19

ne?! Re~ je, dakle, o pri-li~no konfuznim i pro-tivre~nim tezama ko je tui kakve koristi imao.Mo`da bi ovom prilikomtrebalo navesti i nedav-nu izjavu @ana Kovala,generalnog sektretaraMe|unarodnog saveta zavelike elektroenergetskesisteme (CIGRE), iznetu u~asopisu hrvatske elek-troprivrede “HEP Vije-sniku”.

“Veliki potro{a~ielektri~ne energije u ze-mqama EU u prvo vreme pootvarawu elektroenerget-skog trì{ta imali supad cena elektri~ne ener-gije, ali one sada naglorastu. Najpre, zbog dostabrzog rasta cena goriva. UNema~koj, su cene za veli-ke potro{a~e u odnosu nanajniì nivo, do kog sudo{le na po~etku, sada po-ve}ane za oko 50 odsto, afrancuski EdF ih je podi-gao za 30 do 40 odsto”.

[to se ti~e doma}in-stava, Koval je rekao da

otvarawe trì{ta elek-tri~ne energije kod ovekategorije potro{a~a, ni-je donelo snièwa cenaelektri~ne energije i daje nezahvalno predvi|ati,{ta }e se daqe doga|atina otvorenom trì{tu.îwenica da se posled-wih godina zaista maloulagalo u gradwu novihkapaciteta, ukazuje,kako navodi Koval,na tendenciju daqegrasta cene struje.

Te{ko je osporitistru~nost prvog ~o-veka CIGRE, kao iAndrisa Piebalgsa,komesara za energe-tiku i saobra}ajEvropske komisije.Obra}aju}i se mini-stru za rudarstvo ieneregetiku u VladiSrbije RadomiruNaumovu, prilikomnedavnog susreta uBriselu, Piebalgsje rekao: “Va{e energet-ske reforme se odvijaju upotpunom skladu sa onim{to zahtevaju direktiveEvropske unije. Za veomakratko vreme dostigli steprocese, koji se u nekimdràvama odvijaju duèod jedne decenije. Mi o~e-kujemo da nastavite dosa-da{wim tempom i istimpravcem...” I Piebalgs jepomenuo da na otvorenomtrì{tu elektri~neenergije i cene tog ener-genta u Srbiji moraju daimaju realnu cenu.

Veoma je va`no da su ov-de mnoge stvari razja{we-ne, napomenuo je Naumov ida je otklowena ve{ta~kistvorena dilema da mi na-vodno ne moèmo u evrop-sku energetsku zajednicu,ukoliko ne privatizujemoenergetski sektor!

- Sada vi{e nemamo ni-kakvih nedoumica oko to-ga. U evropskim uputstvi-ma, odnosno direktivama,takve obaveze ne postoje.Jo{ va`nije je da praksapotvr|uje da postoje dvaravnopravna konceptavlasni~ke strukture i dasvaka dràva ima pravo daizabere model energet-skih reformi, kao i vremena~in i oblik vlasni~kestrukture i eventualneprivatizacije. Obaveza jeda taj na{ model bude uskladu sa evropskim di-rektivama, a ono {to smomi do sada uradili u obla-sti eneregetike u potpu-nosti je uskla|eno s timpropisima i najboqomevropskom praksom, i tonam je jasno re~eno i Bri-

selu - rekao je srpski mi-nistar energetike.

Razume se, u ovom poslumora jo{ {to{ta da sedovr{i i dogradi, naro-~ito kada je o novim kapa-citetima re~, ali, svaka-ko ostaje pitawe ~ime jeizazvana gore navedena“ekspertska mudrost”. Od-govor na to pitawe, ~ininam se mo`da bi mogao dase potraì u slede}emekspertskom kazivawuistog autora u jednomdnevnom listu. Tu se na-vodi da je van pameti ineprirodno da distribu-cije i hidroelektrane bu-du jedno preduze}e i kon-statuje se da su distribu-cije komunalna delatnosti da treba da se vrate napoziciju na kojoj su neka-da bile. Dakle, u naldle-`nost lokalnoj samou-

pravi. Vaqda bi ih takolak{e prodavali. Hidro-elektrane su, kaè se unastavku, potpuno drugapri~a: one su te koje dr-àvi daju sigurnost iomogu}avaju upravqivostsnabdevawem elektri~-nom energijom, priznajeautor, a onda, posle neko-liko dana, u istom listu,poja{wava svoj naum. Sa-da su nam HE potrebne a udrugoj fazi i wih trebaprodati!!!

Ujdurme sa rasprodajamasu pro{le u ê{koj, Ma-|arskoj, Poqskoj, Bugar-skoj, Rumuniji, nedavno uMakedoniji i ko zna jo{gde. Ovde to te{ko moèda pro|e jer je ve} i {irojjavnosti poznato da se onezemqe koje su sada u{le u

EU ubrzano vra}ajuna pre|a{we inte-gracione oblikeodnosno poveziva-we proizvodnih idistributivnih ka-paciteta. A {to seEPS-a ti~e u Bri-selu je predstavni-cima srpskog Mi-nistarstva energe-tike i EPS-a po-tvr|eno da je ve}i-na elektroprivre-da u Evropi, kao isve vode}e elektro-privrede u zemqama~lanicama EU

upravo ustrojena na na~inna koji je organizovan isam EPS. êmu onda slu-è navedena “ekspertskapisanija”, nije te{ko za-kqu~iti. Lobiji prekosvojih “glasnogovornika”i svojih medija u kojima seogla{avaju i sasvim le-galno finansijski poma-ù wihov opstanak, daju}iim slam~icu za preìvqa-vawe, jer samo uz te spon-zore mogu da opstanu, ne}ese smiriti. Prodaja MO-BI 63 u interesu naroda idràve, kako reko{epredstavnici vlade, jav-nost postupka, tender nakome su se borili najja~esvetske kompanije... trebada bude putokaz kojim jed-nog dana EPS treba dakrene.

Dragan Obradovi}

Veoma je va`no da su u Briselu mnoge stvari razja{wene i da je otklowena ve{ta~ki stvorena

dilema da mi navodno ne moèmo u evropsku energetsku zajednicu,

ukoliko ne privatizujemo energetski sektor (Radomir

Naumov, ministar za rudarstvo i energetiku).

Nedavne prve aukcije elektri~ne energije u sredwoevrop-skom regionu za idu}u godinu, odràne u julu u Slova~koj i Ma-|arskoj, donele su iznena|ewa. Iz wih je proiza{la cena kojaje bila dosta ve}a od o~ekivawa. U Slova~koj, u kojoj je veliko-trgovinska cena struje bila 36 evra za megavat-~as, sko~ila jena nivo od 43 evra, {to predstavqa rast od 16 odsto. U Ma|ar-skoj je ta cena sko~ila jo{ vi{e i dostigla 47,5 evra (veliko-trgovinska cena je, ipak, samo jedan, mada najva`niji elemenatkona~ne cene koju pla}a potro{a~. Na kona~nu cenu uti~u, ta-ko|e, nadoknade za distribuciju i izdvajawa, to jest dotacijeza takozvanu zelenu elektri~nu energiju, odnosno vetroener-giju, solarnu...). Posebno je Slova~ka, zbog svog geografskog po-loàja, signal za kretawe cena u celom regionu. Ukratko, usredwoj Evropi po~iwe da vlada glad za elektri~nom energi-jom, neminovno je da cene ubrzano rastu.

Skok cena elektri~ne energije

Zagovara se prodaja kapitalnih objekata: HE “Bajina Ba{ta”

20


Savet agencije zaenergetiku Repu-blike Srbije utvr-dio je 14. jula meto-dologije za odre|ivawe cenastruje i gasa za tarifne kup-ce, koje }e po~eti da se pri-mewuju od 1. januara 2007. go-dine. Utvr|ene su i metodo-logije za odre|ivawecena proizvodwe, pre-nosa i distribucijestruje, transportaprirodnog gasa, naf-te i derivata nafte.Ovim metodologija-ma, kako nam je rekaoQubo Ma}i}, pred-sednik saveta Agen-cije za energetiku Re-publike Srbije(AERS) stvaraju se pretpo-stavke za transparentan radsvih regulisanih energet-skih subjekata u oblastiformirawa cena i razdvajajudelatnosti, tako da se spre-~ava prelivawe tro{kova.

- Agencija je na ovaj na-~in - rekao je Ma}i} - zao-kruìla deo poslova i is-punila obaveze vezane za do-no{ewe metodologija koji-ma }e se ubudu}e na doma}emtrì{tu energenata regu-lisati cene u proizvodnimi uslu`nim sektorima uoblasti elektri~ne energi-je i prirodnog gasa, kao i uoblasti transporta nafte iderivata nafte. Metodolo-gije se objavquju u Slu`be-nom glasniku RepublikeSrbije, a primewiva}e seod 1. januara 2007. godine.Ostaje jo{ da se zavr{e ta-rifni sistemi.

Agencija za energetikuRepublike Srbije je, dapodsetimo, nezavisno regu-latorno telo, koje se bavi

unapre|ewem i usmerava-wem razvoja trì{ta ener-gije u Srbiji na principi-ma nediskriminacije iefikasne konkurencije.

- Metodologijama se od-re|uje maksimalan prihod,koji pokriva opravdanetro{kove u energetskim,

odvojeno od neenergetskihdelatnosti. Zahteva se da setro{kovi prikazuju po de-latnostima i detaqnije pomestima tro{kova. Do sadaneka energetska preduze}anisu uop{te razdvajalatro{kove po delatnostima,a neki ne po svim delatno-stima. Agencija }e, zahva-quju}i tome biti u mogu}-nosti da ocewuje opravda-nost tro{kova, kada ihenergetski subjekti, uokviru predloga cena, pri-preme za dostavqawe VladiSrbije na saglasnost. To seo~ekuje do oktobra, zajednosa planovima za 2007. godi-nu - napomiwe Ma}i}.

Imalo se u vidu da nekepromene cena ne mogu da seizvedu odjednom ve} u vi{ekoraka, pa su unete i odred-be, koje to omogu}avaju. Ma-}i}, tako|e napomiwe da sekod prirodnog gasa, prak-ti~no prvi put uvodi ta-rifni sistem, dok kodelektri~ne energije nema

radikalnih promena za ta-rifne kupce.

Savet Agencije za energe-tiku Republike Srbijeprethodno je, po~etkom jula,usvojio i “Metodologiju okriterijumima i na~inu od-re|ivawa tro{kova pri-kqu~aka na sistem za pre-

nos i distribucijuelektri~ne energi-je”. Metodologijomsu utvr|eni krite-rijumi za odre|iva-we tro{kova ure|a-ja, opreme i mate-rijala koji se ugra-|uju, tro{kovi ra-dova koje je neop-hodno izvr{iti ra-di prikqu~ewa

objekta na sistem, kao itro{kova pribavqawa i iz-rade neophodne dokumenta-cije, kako za tipske (poje-

dina~ne i grupne), tako i zaindividualne prikqu~ke.

Definisan je na~in od-re|ivawa tro{kova pri-kqu~aka za objekte koji seprvi put prikqu~uju na si-stem, kao i za posebne slu-~ajeve, gde je predvi|enopove}awe snage, razdvaja-we, odnosno spajawe insta-lacija u objektu koji je ve}prikqu~en na sistem, ili uslu~ajevima ponovnog pri-kqu~ewa, ili prikqu~ewaprivremenih objekata, po-put gradili{ta, ili obje-kata u probnom radu.

Pored ostalog, u Odlucio utvr|ivawu metodologijeo kriterijumima i na~inuutvr|ivawa tro{kova pri-kqu~ka, navedeno je da setipski prikqu~ak odnosina prikqu~ak objekta kupcana niskonaponsku mreù,

IZ AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

Novom ra~unicom do ~istih odnosa

Metodologije za odre|ivawe cena struje i gasa za tarifnekupce po~e}e da se primewuju od 1. januara 2007. godine Tro-{kovi prikqu~ka na elektri~nu mreæu primewiva}e se od 1.oktobra ove godine

Na sednici saveta Agencije, odrànoj 14. jula usvojene su: “ Metodologija za odre|ivawe tarifnih elemenata za izra-

~unavawe cene pristupa i kori{}ewa sistema za transprotprirodnog gasa,

“ Metodologija za odre|ivawe tarifnih elemenata za izra-~unavawe cene pristupa i kori{}ewa sistema za distribucijuprirodnog gasa,

“ Metodologija za odre|ivawe tarifnih elemenata za obra-~un cene prirodnog gasa za tarifne kupce,

“ Metodologija za odre|ivawe tarifnih elemenata za izra-~unavawe cene pristupa i kori{}ewa sistema za prenos elek-tri~ne energije,

“ Metodologija za odre|ivawe tarifnih elemenata za izra-~unavawe cene pristupa i kori{}ewa sistema za distribucijuelektri~ne energije,

“ Metodologija za odre|ivawe tarifnih elemenata za obra-~un cena elektri~ne energije za tarifne kupce,

“ Metodologija za odre|ivawe tarifnih elemenata za izra-~unavawe cene pristupa i kori{}ewa sistema za transportnafte naftovodima i

“ Metodologija za odre|ivawe tarifnih elemenata za izra-~unavawe cene pristupa i kori{}ewa sistema za transport de-rivata nafte produktovodima.

Po~etkom jula usvojena je i Metodologija o kriterijumima ina~inu odre|ivawa tro{kova prikqu~aka na sistem za prenosi distribuciju elektri~ne energije

Usvojeno devet metodologija

Novim metodologijama se stvaraju pretpostavke

za transparentan rad u oblastiformirawa cena i spre~ava

se prelivawe tro{kova.

*

*

Qubo Ma}i}


21

~ija maksimalna odobrenasnaga nije ve}a od 43,5 ki-lovata po mernom ure|aju.

- Energetski subjekt }eakt o utvr|ivawu visinetro{kova prikqu~ka, odno-sno akt o visini tro{kovatipskih prikqu~aka, uskladu sa navedenim krite-

rijumima, morati da doneseu roku od 60 dana od danaobjavqivawa ove metodolo-gije u “Slu`benom glasni-ku Republike Srbije”, od-nosno tokom septembra. Ontreba da sadrì i detaqnustrukturu utvr|enih norma-tiva i visinu tro{kova po-

jedina~no, u pogledu vrsteopreme, ure|aja, materija-la, radova i drugog. Tro-{kovi prikqu~ka u skladusa ovom metodologijom, ob-ra~unava}e se od 1. oktobra2006. godine - kaè Ma}i}.

Od blizu 600 zahteva zaizdavawe licenci, koje ob-

ra|uju stru~ne slu`beAgencije, wih ~ak oko 500je pristiglo u proteklihmesec dana, odnosno uo~iili posle krajweg roka, 30.juna, propisanog Zakonom oenergetici za subjekte kojive} obavqaju energetsku de-latnost. Agencija je do sadaizdala 23 licence. One su,ina~e, uticale na to damnoga preduze}a legalizujuneregulisani status i ot-klone mnoge nedostatke.

Od oktobra pro{le godi-ne Agencija je primila ipedesetak àlbi u vezi saodlukama o prikqu~ewu naenergetske sistreme. Deoprvostepenih re{ewa je po-ni{ten, dok je kod polovi-ne àlbi, po re~ima Ma}i-}a, izdat nalog za daqe po-stupawe.

D. Obradovi}

Izgradwa termoelektra-ne “Kolubara B”, koja pooceni Svetske banke pred-stavqa projekat od regio-nalnog zna~aja, izaziva ve-liko interesovawe me|upotencijalnim strate-{kim partnerima Elek-troprivrede Srbije. Ve}s

· privatizacija sa vizijom dva velika posla o kojima su mediji bruja-li, uspe{no su zavr{ena. na...

Documents