Upravljanje programima i

projektima

Metodologija Evropske komisije

Velibor Pešić

EVROPSKA KOMISIJA Kancelarija za saradnju Evropske pomodi

UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM

Godine 1992. Komisija je usvojila „Upravljanje Projektnim Ciklusom” (UPC), set instrumenata za izradu projekata i njihovo upravljanje baziran na metodu analize Logičkog okvira, koji su ved uveliko koristili mnogi donatori, uključujudi nekoliko Država Članica i uz podršku Odbora za Pomod u razvoju Organizacije za Evropsku Saradnju i Razvoj.

Potpuno razumevanje UPC i njegovih instrumenara i standarda je od najvedeg značaja za projekte koje finansira EU.

Evropske MFI kao što su EBRD, EIB pridržavaju se standarda razvijenih u EU i zemljama-kandidatima za članstvo.

Cilj UPC-a je : 1. Jasni i realistični ciljevi za projekte i programe:

Povlačenje jasne linije izmeĎu ciljeva i sredstava postizanja istih;

Jasna i realistična definicija Svrhe Projekta koja mora uvek povlačiti za sobom održive koristi za ciljnu(e) grupu(e); Rizici i pretpostavke: glavni spoljni faktori koji bi mogli znatno uticati na uspeh projekta;

2. Faktori „Kvaliteta”za povedanje koristi projekta u dugoročnom smislu: Potreba za okvirom racionalne politike, posebno za sektorske politike, koje su u „vlasništvu” države primaoca; Potreba za odabirom odgovarajudih tehnologija, koristedi na primer, lokalno obnovljive resurse; Poštovanje socijalno-kulturnih vrednosti ljudi koji su uključeni; Upravljačka sposobnost institutcija, bilo javnih ili privatnih, koja je potrebna za voĎenje projekata;

Ekonomska i finansijska održivost finansiranja projekta i dugoročna održivostkoristi od istog; Presecajuda pitanja žaštite životne sredine, kao i Rodne razlike koje treba priznati i rodne nejednakosti koje treba smanjiti

3. Konsistentnost sa i doprinos “sveobuhvatnih ciljeva politike” od strane projekata i programma UPC je blisko povezano sa širim okvirom aktivnosti spoljne saradnje Evropske Komisije, za koju je smanjenje siromaštva centralni cilj, dok su strateške oblasti koje proističu iz Sporazuma u Mastrihtu sledede:

Održivi razvoj posebno kroz promovisanje pravičnog razvoja, investicija, zapošljavanja, socijalnog i humanog razvoja i zažtite životne sredine; Integracija u svetsku ekonomiju, uključujudi podršku regionalnoj saradnji i integraciji; Borba protiv siromaštva; Demokratija, ljudska prava, vladavina prava i kada je to neophodno izgradnja mira i sprečavanje sukoba.Na jednom operativnijem nivou, UPC traži unapreĎenja obezbeĎujući

pravu ostvarivost/izradu studija, nadzora i procenu i svobuhvatno

donošenje odluka u ključnim fazama pripreme i implementacije projekata

i programa. To povlači za sobom aktivno učešće zainteresovanih strana

(ciljnih grupa, korisnika, lokalnih institucija i donosilaca odluka) tokom

celog projektnog ili programskog ciklusa.

SMERNICE EU ZA OBUKU (www.europeaid)

I. Upravljanje projektnim ciklusom (UPC)II. Analizu zainteresovanih strana III. Instrument planiranja „Logičkog Okvira” - Metodologiju

logičkog okviraIV. Ključne faktore kvaliteta V. Rasporede aktivnosti i resursa VI. Standardizovane, koherentne strukture za ključne

projektne dokumente. • Forma Projektnog zadatka za izradu Studije o

izvodljivosti• Rečnik pojmova UPC• Identifikacija projekta – primer obrasca• Vodič za procenu• Instrument za procenu kvaliteta

UPC je skup relativno jednostavnih pojmova i zadataka ili tehnika, koji uključuje:

PROJEKTNI CIKLUS Način na koji se projekti planiraju i sprovode, prati sled, koji počinje govorenom-verbalnom strategijom, koja dovodi do ideje vezane za neku odreĎenu akciju,

koja se onda formuliše, implementira i evaluira sa ciljem unapreĎena

strategije i dalje akcije.

Šest Faza Projektnog Ciklusa

Programiranje:Ustanovljenje opštih smernica i principa za saradnju EU sa nekom zemljom. Na bazi analiza problema neke zemlje i mogudnosti, a uzimajudi u obzir loklane prioritete EU, dogovara se sektorski i tematski fokus EU, a ideje za projekte i programe se naznačavaju u najširem smislu. Rezlutat je Dokument Strategije Države ili Strategija Podrške Državi

Identifikacija:Unutar okvira ustanovljenog Dokumentom Strategije Države, analiziraju se problemi, potrebe i interesi mogudih zainteresovanih strana i identifikuju i proveravaju ideje za projekte i druge aktivnosti za eventualnu dalju studiju. Moguće je izraditi sektorske, tematske i inicijalne ili studije „prethodne ostvarivosti

- izvodljivosti” koje bi pomogle identifikaciji, odabiru ili iznalaženju određenih ideja,

i definisanju mogućih budućih studija za formulisanje projekta ili akcije.

Ishod toga je odluka o tome da li, ili ne, opciju(e) koja je razvijena treba dalje

detaljno proučiti.

Procena:Proučavaju se svi značajni aspekti ideje, uzimajući u obzir orijentacije

Dokumenta Strategije Države, ključni faktori kvaliteta i stavovi glavnih

zainteresovanih strana. Korisnici i ostale zainteresovane strane treba aktivno da

učestvuju u detaljnoj specifikaciji projektne ideje.

Relevantnost problema i ostvarivost su ključna pitanja.

Potrebno je uraditi detaljne rasporede implementacije, uključujući Logički Okvir

sa indikatorima očekivanih rezultata i uticaja i rasporede implementacije i resursa

Rezultat je odluka o tome da li, ili ne, predložiti projekat za finansiranje.

Finansiranje:

Predlog finansiranja sastavlja i o njemu razmatra odgovarajući intreni ili

eksterni odbor; te se donosi odluka da li, ili ne, finansirati projekat. Tada se

obostrano potpisuje formalni sporazum sa partnerskom Vladom ili nekim

drugim telom, uključujući osnovne aranžmane finansijske implementacije.

Implementacija:Dogovoreni resursi se koriste za postizanje svrhe projekta (ciljna(e)

grupa(e) dobija planirane koristi) i širih, sveukupnih ciljeva. To obično

uključuje ugovore za studije, tehničku pomoć, rad i snabdevanje.

Napredovanje se procenjuje (nadzor) da bi se omogućilo prilagoĎavanje sa

menjajućim prilikama.

Na kraju implementacije, potrebno je doneti odluku da se zaključi ili produži

projekat.

Evaluacija:

Evaluacija je „procena, što je sistematičnije moguće, tekućeg ili

završenog projekta, programa ili politike, njenog nacrta, implementacije

i rezlutata.

Cilj je utvrĎivanje relevantnosti i ispunjenje ciljeva, razvojna efikasnost, delotvornost, uticaj i održivost.

Evaluacija bi trebalo da obezbedi informaciju koja je verodostojna i

korisna, koja omogućava uključenje naučenih lekcija u proces

donošenja odluka primalaca i donatora”.

Evaluacija se može uraditi tokom implementacije („srednjoročna”), na

njenom kraju („konačna evaluacija”) ili naknadno („ex post” evaluacija”),

bilo da bi se pomoglo u upravljanju projektom ili da bi se izvukle pouke

za buduće projekte i programiranje.

Evaluacija bi trebala dovesti do odluke da li nastaviti, ispraviti ili

prekinuti projekat, a zaključke i preporuke je takođe potrebno uzeti u

obzir prilikom planiranja i implementacije budućih sličnih projekata.

Koje su to glavne upravljačke aktivnosti zasnovane na UPC koje treba preduzeti

UPCUpravljanje

projektnim ciklusom

IProgramiranje

IIIdentifikacija &

Razvoj

IIIProcena

IVFinansiranje

VImplementacija

VIEvaluacija i

reviija

Dokumenta za UPC

I. Sveukupno programiranjeNacionalna strategija/strateški dokumentPrioriteti, duga lista, kratka listaPredlozi projekata

II. Identifikacija i razvojProjektni zadatak & utvrđivanje činjenicaProjektni zadatak & studija o izvodljivostiProjektni zadatak & Analiza uticajaUvodni izveštajIzveštaj o kriterijumima za projektovanjeIdejni projekat & nacrt finansijske ponudePriprema dosijea o projektu

III. Procena projekataStudija o izvodljivostiPredlog finansiranja

IV. Finansiranje & Finansijski sporazumKo-finansiranjememorandum o finansiranju

V. Implementacija & priprema/završetak tenderske dokumentacijePRAG/EBRD/EIB/FIDICTender,ugovaranje, izgradnjaNadzor, pradenjeTeh. pomod & obuka

VI. Evaluacija i revizijaProjektni zadatak & izveštajiOdrživost & procena uticaja

Ključni principi UPC-aU praksi, trajanje i važnost svake faze može varirati ali osnovni proces je isti za sve vrste projekata. Osnovni principi UPC-a su: 1. Upotreba Pristupa Logičkog Okvira da bi se analizirali problemi i iznašlo pogodno rešenje - to jest nacrt projekta. 2. Disciplinovana izrada kvalitetnih ključnih dokumenata u svakoj fazi, kako bi se osigurao dobar proces odlučivanja. 3. Konsultovanje i uključivanje ključnih zainteresovanih strana što je više mogude. 4. Jasno formulisanje i fokusiranje na Svrhu Projekta, u smislu održivih koristi za ciljnu(e) grupu(e). 5. Uključenje ključnih pitanja kvaliteta u izradu nacrta od samog početka.

UPC spaja principe ,instrumente i tehnike, da bi se obezbedilo da:

• Projekti poštuju i doprinesu sveobuhvatnim ciljevima politike E K

• Projekti budu relevantni za dogovorenu strategiju i realne probleme ciljnih grupa/korisnika; • Projekti budu ostvarivi, što znači da ciljevi mogu biti realistično postignuti sa ograničenjima radnog okruženja i sposobnostima agencija za implementaciju; • Koristi stvorene projektima budu održive.

Velibor Pešić velpes@gmail.com

Osnovni Format ili Struktura Projekta i Programskih Dokumenata

Osnovni „format” ili raspored sledi suštinsku logiku Logičkog Okvira

1. Sažetak

2. Pozadina-Kontekst: Ukupni ciljevi politike Evropske Komisije i Vlade, i

veza sa programom ili strategijom koju Komisija ima za odreĎenu zemlju,

posvećenost Vlade sveobuhvatnim ciljevima politike Evropske Komisije,

kao što je poštovanje ljudskih prava

3. Sektorska, analiza problema i analiza zainteresovanih strana

4. Opis projekta/programa, ciljevi i strategija postizanja istih Uključivanje lekcija iz prošlih iskustava i veza sa aktivnostima drugih donatora Opis intrevencije (ciljevi, i stratgeija postizanja istih, uključujudi svrhu projekta, rezultate i aktivnosti i glavne indikatore)

5. Pretpostavke, Rizici i Fleksibilnost

Velibor Pešić velpes@gmail.com

6. Aranžmani implementacije Fizička i ne-fizička sredstva Organizacone i implementacione procedure Vremenski raspored, plan implementacije Procenjeni trošak i finansijski plan Posebni uslovi i pratede mere Vlade/partnera Nadzor i evaluacija

7. Faktori kvaliteta Učešde i vlasništvo od strane korisnika Podrška politike Odgovarajuda tehnologija Socijalno-kulturni aspekti Rodna jednakost Zaštita životne sredine Institucionalni i kapaciteti za upravljanje Finansijska i ekonomska održivost

Aneks: Logički okvir (završen ili nacrt, u zavisnosti od faze)

Velibor Pešić velpes@gmail.com

LOGIČKI OKVIR

Logički Okvir je razvijen 1970-ih godina i sada ga koristi veliki broj različitih agencija.

Ovaj metod uključuje prezentaciju rezultata analiza na takav način

da je moguće postaviti projektne/programske ciljeve nasistematičan i logičan način.

To bi trebalo da oslikava uzročne veze izmeĎu različlitih nivoa

ciljeva, da naznači kako da se proveri da li su ciljevi postignuti i da

ustanovi koje pretpostavke izvan kontrole projekta/programa bi mogle uticati na njegov uspeh.

Glavni rezultati ovog procesa sumirani su u matrici koja pokazuje najvažnije aspekte projekta/programa u logičkom formatu („logframe”-logički okvir).

Postoje bliske veze izmeĎu Logičkog Okvira i osnovnog formata dokumenta u:naslovima odeljka/paragrafa o sveukupnim ciljevima,

svrsi projekta/programa,

rezultatima,

aktivnostima,

sredstvima i troškovima,

pretpostavkama i indikatorima.

Kritička analiza faktora kvaliteta omogućava prilagođavanja svrsi

projekta, rezultatima, aktivnostima, pretpostavkama i indikatorima.

Pored analize i nacrta, logički okvir je takoĎe koristan za implementaciju projekta/programa, kao i za njegovu evaluaciju.Igra ulogu u svakoj fazi ciklusa. Okvir bi trebao biti skiciran tokom pripreme (identifikacije) iako ne može biti u potpunosti završen u toj fazi, ved de se postepeno popunjavati u fazama procene, finansiranja, implementacije i evaluacije. Logički okvir stoga postaje instrument za upravljanje svakom fazom projektnog ciklusa i „glavni instrument” za stvaranje drugih instrumenata, kao što su detaljan budžet, analiza odgovornosti, raspored implementacije i plan nadzora.

Ograničenja Matrice Logičkog Okvira Logički okvir je dokazao svoju korisnost pomažudi onima koji pripremaju i implementiraju projekte da bolje strukturiraju i formulišu svoje ideje i da ih izlože na jasan, standardizovan način. Ako je politika loše interpretirana ili ako je logika slaba, logički okvir bi trebalo pokazati kontradiktornosti, iako ne može sam po sebi stvoriti bolje politike. Logički okvir je stoga samo instrument za poboljšanje projektnog

planiranja i implementacije.

MeĎutim, jedan instrument, bez obzira koliko da je dobar, ne može sam

garantovati uspešne rezultate („smeće unutra, smeće vani”).

Svaki logički okvir treba biti plod potpune analize i zajedničkog procesa

planiranja čiji kvalitet zavisi od odreĎenog broja faktora: • Dostupne informacije • Sposobnost tima za planiranje • Dobra konsultacija sa zainteresovanim stranama, što osigurava izbalansiranu prezentaciju različiith interesa, uključenje žena i muškaraca • U potpunosti uzimanje u obzir naučenih lekcija Logički okvir mora biti sagledan kao dinamički instrument koji se mora

nanovo procenjivati i revidirati kako se projekat razvija i okolnosti menjaju

tokom implementacije.

Pristup Logičkog Okvira: Dve Faze

Izrada nacrta logičkog okvira ima dve faze, koje se izvršavaju progresivno

tokom faze Identifikacije i Procene u projektnom ciklusu:

1.Faza Analize tokom koje se analizira postojeća situacija da bi se razvila

vizija „budućeg željenog rešenja” i da bi se odabrale strategije koje će biti

primenjene da bi se do istog došlo. Ključna ideja je da se projekti/ programi

izrađuju tako da se usmeravaju na probleme sa kojima su suočene ciljne

grupe/korisnici, žene i muškarci podjednako, kao i na njihove potrebe i

interese.

Postoje četiri koraka Faze Analize:

Analiza zainteresovanih strana

Analiza problema (slika stvarnosti)

Analiza ciljeva (slika poboljšane situacije u budućnosti)

Analiza strategija (uporeĎivanje različitih opcija usmerenih na datu

situaciju)

2. Faza Planiranja je kada se projektna ideja dalje razvija u praktični,

operativni plan spreman da bude implementiran. U ovoj fazi, sastavlja se

logički okvir, a aktivnosti i resursi se definišu i raspoređuju.

Četiri dela Analize

1.Analiza zainteresovanih strana

Bilo koji pojedinci, grupe ljudi, institucije ili firme koje mogu imati veze sa

projektom/programom definišu se kao zainteresovane strane. Da bi se

maksimizirale socijalne i institucionalne koristi od projekta/programa i

minimizirali njegovi negativni uticaji, analiza zainteresovanih strana

identifikuje sve one koji bi verovatno mogli biti pogoĎeni (bilo pozitivno, bilo

negativno). I na koji način.

Važno je da se analiza zainteresovanih strana obavi dosta rano u fazama

identifikacije i procene nekog projekta/programa.

U svim društvima, postoje razlike u ulogama i odgovornosti žena i

muškaraca, i u njihovom pristupu i kontroli resursa i njihovom učešću u

procesu odlučivanja. Svugde, mužkarci i žene imaju nejednaki pristup

uslugama (na primer, transport) i prilikama u ekonomskom, socijalnom i

političkom životu.

Rodne nejednakosti ometaju rast i štete razvoju.

Analiza zainteresovanih strana i analiza problema su blisko povezane: bez

stavova ljudi o nekom problemu, niti njegova priroda, niti njihove potrebe, ni

eventualna rešenja neće postati jasna.

Zainteresovana strana i

osnovne karakteristikeInteresi i uticaj problema

Sposobnost i motivisanost

da učestvuje u promeni

Moguće aktivnosti prema

interesima zainteresovane

strane

Porodice ribara:

Oko 20 000 porodica, slabih

prihoda, porodični biznis

malih razmera, organizovane

u neformalne zadruge, žene

aktivno uključene u preradu i

prodaju ribe

Održati i unaprediti izvore

prihoda za život

ZagaĎenje utiče na količinu i

kvalitet ulova

Zdravlje članova porodica

ugroženo, naročito dece i majki

Zainteresovani za

zagaĎenost i mere

kontrole

Ograničen politički

uticaj zbog slabe

organizacione strukture

Podržati sposobnosti za

organizovanje i lobiranje

Primena kontrolnih mera

industrijskog zagaĎivanja

Identifikovati/razviti

alternativne izvore prihoda

za žene i muškarce

Industrija X:

Veliki proizvoĎači, slabo

regulisana, nema sindikata,

uticajna lobi-grupa, slabi

zapisi o životnoj sredini

Održavanje/povećanje profita

Malo brige oko imidža u javnosti

Zabrinutost oko troškova ako se

primene zakoni o zaštiti životne

okoline

Ima finansijske i

tehničke resurse za

uključivanje novih

tehnologija čišćenja

Ograničena trenutna

motivacija za promene

Podići svest o socijalnom i

uticaju na životnu sredinu

Mobilisati politički pritisak

da utiče na ponašanje

industrije

Ojačati i primeniti zakone o

zaštiti životne sredine

Domaćinstva:

Oko 150 000 domaćinstava

baca otpad i otpadne vode u

reku, koriste pijaću vodu i

jedu ribu iz reke

Svesni industrijskog zagaĎenja i

uticaja na kvalitet vode

Žele svoj otpad da odlože dalje

od domaćinstva

Žele pristup čistoj vodi

Ograničeno

razumevanje uticaja

njihovog sopstvenog

otpada na zdravlje

Potencijal za efektivnije

lobiranje Vladinih tela

Izgledaju voljni da plate

za unapreĎenje službi

za upravljanje otpadom

Podići svest domaćinstava

o uticaju njihovih

sopstvenih navika u

odlaganju otpada

Raditi sa zajednicama i

lokalnim vlastima po

pitanju vode i sanitacije

Agencija za zaštitu životne

sredine:

Itd.

Itd. Itd. Itd.

Primer matrice analize zainteresovanih strana

Analiza problema identifikuje negativne aspekte postojeće situacije i

ustanovljava „uzročno-posledične” veze koje postoje. Ona uključuje tri

koraka:

1.Precizna definicija okvira i predmet analize

2. Identifikacija glavnih problema sa kojima su suočene ciljne grupe i

korisnici (Koji je/su problem(i) u pitanju?)

3. Predstavljanje problema u formi dijagrama, zvanog „problemsko stablo”

ili „hijerarhija problema” da bi se ustanovile uzročno-posledične veze .

Analiza se prikazuje u formi dijagama pokazujući efekte problema na vrhu a

njegove posledice ispod.

Analiza ima za cilj identifikaciju pravih uskih grla kojima zainteresovane

strane pridaju prioritet i pokušavaju prevazići.

Analiza problema

Kada je završeno, problemsko stablo predstavlja sveobuhvatnu sliku

postojeće negativne situacije

Primer stabla problema

Analiza problema – Zagađenje rečne vode

Rečni ekosistem je ozbiljno ugrožen, količina

ribe opada

Velike količine čvrstog otpada se bacaju u reku

Veliki broj pojava epidemije bolesti koje se prenose

putem vode, posebno kod siromašnih porodica i dece

ispod 5 godina starosti

Otpadne vode iz fabrika ne ispunjavaju

standarde zaštite sredine

Kvalitet rečne vode

u opadanju

Zagađenje je na dnu liste

prioriteta političkih struktura

Postojeći pripisi nisu adekvatni da spreče direktno ispuštanje

otpadnih voda u reku

Većina domaćinstava i fabrika ispušta otpadne

vode direktno u reku

Ulov i prihod ribarskih porodica u opadanju

Zagađivači nisu pod kontrolom

Stanovništvo nije svesno opasnosti

od otpada

Agencija za zaštitu životne

sredine je neefikasna i naklonjena je

interesima industrije

Ne postoje javni programi za informisanje/

edukaciju

40% domaćinstava i 20% fabrika nisu

prključeni na kanalizacioni sistem

Neodgovarajući nivo kapitalnih investicija i loše

planiranje poslova lokalne uprave

Analiza ciljeva je metodološki pristup koji se upotrebljava da bi se:

• Opisala situacija u budućnosti kada problemi budu rešeni, sa učešćem

reprezentativnih strana;

• Verifikovala hijerarhija ciljeva;

•Ilustrovao odnos sredstava-cilja pomoću dijagama.

„Negativne situacije” dijagrama problema pretvaraju se u rešenja, izražena

„pozitivnim dostignućima”. Na primer, „poljoprivredna proizvodnja je niska”

pretvara se u „poljoprivredna proizvodnja povećana”. Ta pozitivna

dostignuća su u stvari ciljevi, a prikazuju se u dijagramu ciljeva koji

pokazuje hijerarhiju sredstava/cilja. Ovaj dijagram obezbeđuje jasan

pregled željene buduće situacije.

Analiza ciljeva

Često takav dijagram pokazuje neke ciljeve koji ne mogu biti postignuti

planiranim projektom, pa se moraju rešavati nekim drugim projektom.

Neki ciljevi mogu biti nerealni, tako da treba pronaći druga rešenja, ili

napustiti pokušaj rešavanja istih.

Primer stabla ciljeva

Zagađenost rečne vode

Pretnja po rečni ekosistem smanjena,

riblji fond uvećan

Količina čvrstog otpada koji se ispušta

u reku je smanjena

Smanjen broj bolesti koje se prenose putem vode, posebno kod siromašnih porodica i dece ispod 5

godina

Otpadne vode iz fabrika ispunjavaju standarde zaštite životne sredine

Pitanje zagađenosti

životne sredine je visoko na listi prioriteta

političkih struktura

Usvojeni novi propisi adekvatni za sprečavanje

direktnog ispuštanja otpadnih voda u

reku

Smanjen je broj domaćinstava i fabrika koje

ispuštaju otpadne vode direktno u reku

Poboljšan kvalitet

rečne vode

Ulov i prihod ribarskih porodica stabilizovan ili je

u porastu

Zagađivači su pod kontrolom

Stanovništvo je postalno svesnije

opasnosti od bacanja otpada

Agencija za zaštitu životne

sredine je efikasnija i sa

više razumevanja za veliki broj pitanja od interesa za

partnere

Uspostavljeni javni programi za

informisanje /edukaciju

Povećan % domaćinstava i

fabrika priključenih na kanalizacioni

sistem

Planiranje poslova lokalne uprave je na višem nivou,

uključujući i mehanizme za

povraćaj sredstava

Uvećane kapitalne investicije

Primer stabla ciljeva

Konačni korak Faze Analize uključuje izbor strategije(a) koje će biti

korišćene za postizanje željenih ciljeva. Analiza strategije uključuje

odlučivanje o ciljevima koji će biti uključeni u projektu, i o onima koji će

ostati VAN projekta, te koja će biti svrha projekta i sveukupni ciljevi. Ovaj

korak zahteva:

• Jasne kriterijume za vršenje odabira strategija

• Identifikaciju raznih mogućih strategija postizanja ciljeva

• Izbor strategije projekta

U hijerarhiji ciljeva, razni klasteri ciljeva istog tipa nazivaju se strategije.

Najrelevantnija i ostvariva strategija bira se na osnovu odreĎenog broja

kriterijuma, na primer: prioriteta zainteresovanih strana (žena i muškaraca),

verovatnoća za uspeh, budžet, relevantnost strategije, potrebno vreme,

doprinos smanjenju nejednakosti, uključujući rodne nejednakosti i dr.

Analiza strategija

Primer - Izbor strategije

Pretnja po rečni ekosistem je smanjena,

riblji fond je povećan

Smanjio se broj bolesti koje se prenose putem

vode, posebno kod siromašnih porodica i dece ispod 5 godina

Otpadne vode iz fabrika ispunjavaju standarde zaštite životne sredine

Poboljšan kvalitet rečne vode

STRATEGIJA

ZA OTPADNE

VODE

DA

Pitanje zagađenosti

životne sredine je visoko na listi

prioriteta političkih struktura

Usvojeni novi propisi adekvatni za

sprečavanje direktnog ispuštanja otpadnih

voda u reku

Smanjen je broj domaćinstava i fabrika koje ispuštaju

otpadne vode direktno u reku

STRATEGIJA ZA UKLANJANJE

OTPADA

Ulov i prihod ribarskih porodica je stabilan ili u porastu

Zagađivači su pod strogom

kontrolom

Stanovništvo je svesnije opasnosti od bacanja otpada

Agencija za zaštitu životne sredine je efikasnija i sa više razumevanja za veliki broj pitanja

od interesa partnera

Uspostavljeni javni programi za

informisanje /edukaciju

Povećan % domaćinstava i fabrika

priključenih na kanalizacioni sistem

Planiranje poslova lokalne uprave je na

višem nivou, uključujući i

mehanizme za povraćaj sredstava

Povećane kapitalne investicije

Količina čvrstog otpada koji se ispušta

u reku je smanjena

NE

Opšti cilj

STRATEGIJA ZA OTPADNE

VODE

Svrha

Rezultati

Primer- Izbor strategije

Faza Planiranja

Izgradnja Matrice Logičkog Okvira

Logički okvir je način prikazivanja suštine projekta/programa u jednoj

sveobuhvatnoj i svima razumljivoj formi. Matrica ima četiri stupca i

četiri reda:

• Vertikalna logika identifikuje ono što projekat namerava uraditi, pojašnjava

uzročne veze i navodi važne pretpostavke i neizvesnosti izvan kontrole voĎe

projekta.

• Horizontalna logika odnosi se na merenje efekata i resursa koje je projekat

koristio, putem navoĎenja ključnih indikatora i izvora tamo gde će oni biti

verifikovani.

Prvi stubac: Interventna logika

Prvi stubac logičkog okvira se naziva „ Interventna Logika”. Ona

postavlja osnovnu strategiju koja naglašava projekat:

• Aktivnosti i sredstva (inputi, kako fizički tako i ne-fizički) koja treba

mobilizovati (2. stubac, 4 reda);

• Obavljajući ove aktivnosti, postižu se rezultati;

• Rezultati svi skupa dovode do postizanja Svrhe;

• Svrha Projekta doprinosi Ukupnim Ciljevima.

Obično se Rezultati, Svrha i Ukupni Ciljevi globalno nazivaju „ciljevima”. Četiri

nivoa ciljeva definišu se na sledeći način:

1. Ukupni Ciljevi projekta/programa objašnjavaju zbog čega je to važno za

društvo, u smislu dugoročnih koristi za krajnje korisnike i šire koristi za ostale

grupe. Oni takoĎe pomažu da pokažu kako se program uklapa u

regionale/sektorske politike odreĎene vlade/organizacija i EZ, kao i u sveukupne

ciljeve politike saradnje Evropske Komisije.

2. Svrha Projekta je cilj koji treba postići putem implementacije projekta, a koji će

verovatno nadživeti projekat. Svrha treba da bude usmerena na suštinu problema, i da

bude definisana u smislu održivih koristi za ciljnu(e) grupu(e). Svrha takoĎe treba

izražavati pravične koristi za žene i muškarce meĎu ciljnim grupama. Treba

postojati samo jedna Svrha Projekta za jedan projekat.

3. Rezultati su “produkti” preduzetih aktivnosti, čijom se kombinacijom postiže

Svrha projekta, naime početak uživanja održivih koristi od strane ciljnih grupa.

4. Aktivnosti – akcije (i sredstva) koje se moraju preduzeti/obezbediti da bi se

proizveli rezultati. One sumiraju ono što će biti preduzeto projektom.

Velibor Pešić velpes@gmail.com

Drugi stubac: Indikatori koje je moguće objektivno verifikovati

Oni su operativni opis:

• Ukupnih Ciljeva

• Svrhe Projekta

• Rezultata

Fizička i ne-fizička Sredstva (inputi) neophodni za izvršavanje planiranih

aktivnosti nalaze se na „dnu” reda drugog stupca, to jest, nema indikatora

za aktivnosti u matrici logičkog okvira. Gruba procena neophodnih resursa

treba biti prikazana u toj kućici.

Aktivnosti su povezane sa različitim rezultatima.

Indikatori za aktivnosti se obično definišu tokom pripreme rasporeda

aktivnosti gde se aktivnosti navode sa više detalja.

Oni opisuju ciljeve projekta u smislu kvantiteta, kvaliteta, ciljnih grupa,

vremena, mesta.

Dobri Indikatori koje je moguće objektivno verifikovati trebaju biti SMART

(pamenti), to jest: Specifični: da izmere ono što bi trebali izmeriti – Merljivi i

– Dostupni uz prihvatljivu cenu – Relevantni u vezi sa odreĎenim ciljem i da

ga pokrivaju – Vezani za rokove; ili MUDRO: Merljivi, Uvremenjeni,

Dostizni, Realni i Ostvarljivi

Treći stubac: Izvori verifikacije

Izvori verifikacije naznačuju gde i u kojoj formi se mogu naći

informacije o postignuću Ukupnih Ciljeva, Svrhe Projekta i Rezultata

(opisane od strane indikatora koji se mogu objektivno verifikovati).

Troškovi i izvori finansiranja (EZ, Vlada, itd.) nalaze se u najdonjem redu

trećeg stupca.

Četvrti stubac: Petpostavke

Tokom faze Analize će postati jasno da projekat ne može postići sve

ciljeve identifikovane u stablu ciljeva. Kada se jednom odabere

strategija, ciljevi koji nisu uključeni u interventnu logiku i druge spoljne

faktore ostaju van matrice. Oni će uticati na implementaciju projekta i

dugoročnu održivost ali leže van njegove kontrole. Ti uslovi se moraju

zadovoljiti ukoliko se želi da projekat uspe, i uključuju se kao pretpostavke u

četvrti stubac Logičkog Okvira. Tako da su Pretpostavke odgovor na pitanje:

„Koji spoljni faktori nisu pod uticajem projekta, ali mogu uticati na njegovu

implementaciju i dugoročnu održivost?”

Vertikalna logika u logičkom okviru, to jest, odnos izmeĎu Prvog i

Četvrtog stupca, funkcionišu na slijedeći način:

• Aktivnosti mogu započeti nakon što su zadovoljeni preduslovi;

• Nakon što su aktivnosti izvršene, i ako su pretpostavke na ovom nivou

tačne, rezultati će biti postignuti;

• Kada su jednom ovi rezultati i pretpostavke na ovom nivou zadovoljeni,

svrha projekta će biti postignuta;

• Kada je svrha jednom postignuta i pretpostavke na ovom nivou

zadovoljene, projekat će dati doprinos postignuću ukupnih ciljeva.

Kako idnetifikovati Interventnu logiku?

Kada se doĎe do sporazuma meĎu zainteresovanim stranama o tome šta bi

trebalo biti Svrha Projekta, tada ciljevi koji leže unutar obima projekta mogu

biti transponirani iz stabla ciljeva u matricu.

Ciljevi odabrani za uključenje u projekat transponiraju se u prvi stubac

Logičkog Okvira.

Postoje četiri nivoa ciljeva. Tokom ove faze važno je osigurati da nivoi ciljeva

budu tačni:

Hijerarhija ciljeva Primer definisanja ciljeva

Opšti cilj Doprineti unapreĎenju zdravlja porodice, posebno dece mlaĎe od 5 godina, kao i

opšteg zdravlja rečnog ekosistema.

Posebni cilj(evi)

Svrha projekta 1. Poboljšan kvalitet rečne vode

Rezultati

1. Smanjena količina otpadnih voda koje se direktno ispuštaju u rečni sistem iz

domaćinstava i fabrika

2. Standardi za tretiranje otpadnih voda izraĎeni i u upotrebi

Aktivnosti

(ne moraju biti uključene u samu

matricu, bolje je obuhvatiti ih

planom aktivnosti)

Izvršiti osnovnu procenu domaćinstava i fabrika

Završiti tehničku specifikaciju proširene kanalizacione mreže

Pripremiti tendersku dokumentaciju, tender i odabrati izvoĎača

radova

Identifikovati jasan podsticaj za fabrike da koriste ’čistu’

tehnologiju

Izraditi i sprovesti program za informisanje i podizanje svesti

javnosti

itd.

1. Identifikacija Svrhe

Izabrati iz hijerarhije ciljeva onaj cilj koji opisuje održivu korist za ciljne

grupe, uključujući i žene i muškarce.

Da bi to uradili, korisno je početi sa dna stabla. Krećući se ka gore, mogu

se identifikovati ciljevi koji oslikavaju održive koristi.

2. Identifikacija Ukupnih Ciljeva

Izabrati iz stabla ciljeva jedan ili više ciljeva sa vrha koji opisuju dugoročne

koristi za društvo ili sektor kojemu će projekat dati doprinos.

3. Identifikacija rezultata

Izabrati iz stabla ciljeva ciljeve koji – na osnovu logike ”sredstvom do clija” –

postižu svrhu i stoga su rezultati.

Dodati ostale rezultate koji takoĎe unapreĎuju postizanje svrhe. Oni se

mogu identifikovati sledeći dopunsku analizu mogućnosti i rizika date

situacije.

4. Identifikacija aktivnosti

• Izabrati iz stabla ciljeva ciljeve koji – po principu „sredstvom do cilja” –

proizvode rezultate i prevode ih u aktivnosti. Aktivnosti se formulišu tako što

se glagol stavi ispred: „Organizovati sesije obuke”, “Koordinirati sa glavnim

zainteresovanim stranama” itd.

• Dodati ostale aktivnosti identifikovane nakon dodatne analize mogućnosti i

rizika date situacije, na primer, putem dodatnih studija, diskusije sa

zainteresovanim stranama (npr. U radionicama za planiranje), obraćajući

pažnju na specifične interese nedovoljno zastupljenih grupa.

5. Odnosi sredstva-ciljevi ponovo se analiziraju i dodatni rezultati i

aktivnosti mogu biti uključeni

Napomena:

• Dodati samo glavne aktivnosti u Logički Okvir

• Dovesti ih u vezu sa Rezultatima dodeljujući brojeve svakoj aktivnosti

(Aktivnost 1.1 je u vezi sa Rezultatom 1, Aktivnost 4.3 sa Rezultatom 4.)

Ovo pomaže u održavanju odnosa tipa sredstvima do cilja.

Kako identifikovati Pretpostavke?

Verovatnoća i značaj spoljnih uslova koji su zadovoljeni trebaju biti

procenjeni kao deo procedure procenjivanja stepena rizika projekta.

Neki će biti kritični za uspeh projekta, a drugi će imati marginalni

značaj. Koristan način procene važnosti Pretpostavki je pomoću

blok-dijagrama.

Kada su jednom pretpostavke identifikovane, one se navode u

smislu željene situacije. Na taj način one mogu biti verifikovane i

procenjene. Tada, se ti spoljni faktori transponiraju na odgovarajući

nivo logičkog okvira.

Informacije koje sadrži MLP

Opis projekta Pokazatelji Izvori

verifikacije Pretpostavke

/rizici

Opšti cilj: Veliki razvojni utica kome projekat doprinosi – na državnom i sektorskom nivou (obezbeđuje vezu sa kontekstom politike i/ili sektorskog programa)

Mere nivo do koga je postignut opšti cilj. Koristi se tokom procesa evaluacije. Uglavnom nije praksa da projekat sam prikuplja ove informacije

Izvori informacija i metode korišćene za prikupljanje i izveštavanje (uključujući i ko/kad/koliko često)

Pretpostavke (faktori van kontrole projekta) koje mogu da utiču na vezu opšti cilj – poseban cilj

Posebni cilj(evi) Svrha projekta : Rezultat razvoja na kraju projekta – konkretnije rečeno koristi za ciljnu(e) grupu(e)

Pomaže u pronalaženju odgovora na pitanje ’Kako znamo da je svrha postignuta?’ Trebalo bi da uključi i odgovarajuće podatke koji se odnose na kvantitet, kvalitet i utrošeno vreme

Izvori informacija i metode korišćene za prikupljanje i izveštavanje (uključujući i ko/kad/koliko često)

Pretpostavke (faktori van kontrole projekta) koje mogu da utiču na vezu rezultati – svrha projekta

Rezultati: Direktni/konkretni rezultati (roba i usluge) koje daje projekat i koji su uglavnom pod kontrolom projekta

Pomaže u pronalaženju odgovora na pitanje ’Kako znamo da su postignuti rezultati?’ Trebalo bi da uključi i odgovarajuće podatke koji se odnose na kvantitet, kvalitet i utrošeno vreme

Izvori informacija i metode korišćene za prikupljanje i izveštavanje (uključujući i ko/kad/koliko često)

Pretpostavke (faktori van kontrole uprave projekta) koje mogu da utiču na vezu aktivnost-rezultat

Aktivnosti: Zadaci (program rada) koje treba izvršiti kako bi se postigli planirani rezultati (nije obavezan u okviru same matrice)

(u ovom polju se ponekad navode resursi/sredstva)

(u ovom polju se ponekad navode troškovi/budžet)

Matrica logike projekta (MLP)

Opis projekta Pokazatelji Izvori verifikacije Pretpostavke

/rizici

Opšti cilj:

Posebni cilj(evi) Svrha projekta :

Rezultati:

Aktivnosti:

Metodologija logičkog okvira

Logički okvir Naziv projekta:

Zemlja:

Br. projekta:

Procenjeno trajanje projekta:

Pripremljeno:

(Datum)

List br.

Logika intervencije Indikatori koji se objektivno mogu proveriti Izvori verifikacije Pretpostavke

Sveukupni ciljevi

Svrha projekta:

Rezultati:

1.

2.

........

Aktivnosti:Specifikacija inputa Specifikacija troškova

1.1

1.2

Preduslovi:

1. CILJ (goal)

1. Visoki nivo usluga putnicima

u autobusu

INDIKATORI (indicators)

90% polazaka sa kašnjenjem

manjim od 5 minuta

Učešće kompanije na tržištu

povećano

PRETPOSTAVKE

(assumptions)

Putnici i dalje koriste

kompanijske autobuse

2. SVRHA (purpose)

2. Smanjena učestalost

autobuskih saobraćajnih nezgoda

INDIKATORI

Manje od X saobraćajnih nezgoda

godišnje, nakon 12 meseci

Manje od Y ozbiljnih povreda posle

12 meseci

PRETPOSTAVKE

Poboljšani uslovi na putevima

3. KONKRETNI REZULTATI

(outputs)

3. Obučeni vozači

4. X broj novih autobusa u

saobraćaju

5. Opremljena radionica za

održavanje

6. Ustanovljeno rutinsko

održavanje

INDIKATORI

Od postojećih 120 vozača barem 60% je

obučeno u prvoj godini, a 40% u drugoj

godini; svi vozači koji su prošli obuku

zabeležili su kvalitativni napedak u

vozačkim

sposobnostima, stilu i pridržavanju

pravilima saobraćaja

Indikator 2

Pritužbe protiv obučenih vozača

autobusa što se tiče vozačkih

sposobnosti, stila i

poštovanja saobraćajnih pravila su manje

od 20% od sadašnjeg nivoa (30 pritužbi

na

dan) sredinom godine 2.

PRETPOSTAVKE

Obučeni vozači ostaju u toj

autobuskoj kompaniji

4. AKTIVOSTI (activities)

1. Preduzeti programe obuke

2. Nabaviti autobuse

3. Nabaviti alat i rezervne delove

4. Razviti rutinsko održavanje

5. INPUTI (inputs)

1. Autobuski instruktor X meseci

2. Materijalna sredstva za

autobuse

3. Materijalna sredstva za alat i

rezervne delove

4. Instruktor za održavanje Y

meseci

PRETPOSTAVKE

Alat i rezervni delovi se

nabavljaju na vreme

Primer forme Projektnog zadatka za izradu Studije o izvodljivostiSadržaj studije o izvodljivosti (primer postrojenja za prečišdavanje otpadnih voda)

Studija o izvodljivosti je ‘srce’ projekta

Sadržaj

Izvršni rezime

Sinopsis

1 Uvod

1.1 Osnova za izveštaj o studiji

1.2 Faze studije i glavni rezultati

1.3 Struktura izveštaja

1.4 Acknowledgements

2 Okvir

2.1 Zahtevi u vezi sa direktivama EU vezanim za živ.

sred.

2.2 Zakonski propisi

2.3 Veza sa nacionalom strategijom

3 Zaintersovane strane

3.1 Zainteresovane strane

3.2 Analiza zainteresovanih strana

3.3 Organizacija i odgovornosti glavnog korisnika

3.4 Odgovornosti drugh glavnih zainteresovanih strana

4 Oblast

4.1 Geografija, meteorologija i geologija

4.2 Stanovnici, prihod i prihvatljivost

4.3 Organizacija opštine

4.4 Opštinske finansije

4.5 Voda i otpadne vode

5 Potražnja za uslugama odvoĎenja otpadnih

voda

5.1 Projekcija porasta broja stanovnika

5.2 Potrošnja vode

5.3 Procena količina otpadnih voda

5.4 Koncentracija zagaĎenja

6 Kvalitet vode, otpadnih voda i projektni

kriterijumi

6.1 Kvalitet vode

6.2 Uticaj PPOV

6.3 Kriterijumi na osnovu srpskog zakonodavstva

6.4 Kriterijumi na osnovu EU zakonodavstva

6.5 Predloženi projektantski kriterijumi

6.6 Prethodni industrijski tretman

6.7 Odlaganje mulja

Sadržaj studije o izvodljivosti (Primer)

7 Finansijska i ekonomska evaluacija

7.1 Uvod

7.2 Osnovna alternativa: bez projekta

7.3 Obim projekta

7.4 Kapacitet

7.5 Alternativne opcije za tretman otpadnih voda

7.6 Metodologija finansijske analize

7.7 Prihodi, tarife i mogućnosti domaćinstava

7.8 Raspodela sredstava za projekat

7.9 Priliv sredstava i finansije projekta

7.10 Osetljivost i analiza rizika

7.11 Ekonomska analiza projekta

8 Institucionalni okvir

8.1 Trenutna situacija

8.2 Predložena buduća situacija

8.3 Neophodni kadrovi i obuka

9 Idejni projekat

9.1 Plan i Idejni projekat predloženog postrojenja

9.2 Pitanja odlaganja mulja

9.3 Lista opreme koja mora biti deo paketa

9.4 Dodatna merenja, inženjerske studije i tehnička

pomoć

10 Implementacija projekta i plan javnih nabavki

10.1 Struktura implementacije projekta

10.2 Planiranje projekata i faza

10.3 Implementacija i trajanje aktivnosti

10.4 Detalji finansijskog sporazuma

11 Reference

PRILOZI

n Lista tabela

n Lista slika

n Lista priloga

n Skraćenice

Autori izveštaja

Lista glavnih autora po alfabetskom redu

Izvršni rezime

1 - 10

Rečnik termina UPC

Od suštinske je važnosti da zaposleni Konsultanti i uopšte zaposleni na projektima ‘govore isti jezik’ i poznaju Rečnik termina UPC

Termin na engleskom

jeziku

Termin na srpskom

jeziku

Objašnjenje

Activities Aktivnosti Akcije (i sredstva) koje treba preduzeti /

obezbediti da bi se proizveli rezultati. One

rezimiraju šta projekat treba da preduzme.

Activity Schedule Plan aktivnosti Gantov dijagram, gantogram, grafički prikaz

sličan histogramu, kojim se odreĎuje vreme,

redosled i trajanje projektnih aktivnosti. On se

takoĎe može upotrebiti za utvrĎivanje termina

procesa praćenja, kao i da odredi odgovornost

za postizanje meĎurokova.

Analysis of

Objectives

Analiza ciljeva Identifikacija i verifikacija budućih željenih

koristi kojima korisnici pridaju prioritet. Izlaz

analize ciljeva je stablo ciljeva /hijerarhija

ciljeva.

Analysis of

Strategies

Analiza strategija Kritička procena alternativnih načina postizanja

ciljeva, i izbor jednog ili više ciljeva za

uključenje u predloženi projekat.

Identifikacija projekta – obrazac (primer) investicionog projekta

Detaljan obrazac za identifikaciju projektaNapomena: Dužina obrasca za identifikaciju projekta ne treba da premaši 4 stranice. Ukoliko je neophodno, dodatne informacije daju se u prilogu.

1. Osnovne informacije1.1 Naslov

Dati projektu naslov koji kratko izlaže prirodu projekta. Maksimum 1 red.1.2 Sektor

Navesti relevantni sektor. Maksimum 1 red.1.3 Svrha projekta

Navesti što je preciznije mogude dobrobiti koje de projekat generisati za neposredne korisnike. Ne više od 4 rečenice..1.4 Korisnici

Državna ministarstva/agencije koje de imati koristi od projekta. Jedan red za svako ministarstvo/agenciju.Navesti okvirni broj kalendarskih meseci koliko de projekat trajati. Maksimalno 1 red.

1.5 Okvirno trajanje (broj kalendarskih meseci) 1.6 Okvirni ukupni budžet M€

2. Ciljevi2.1 Sveukupni ciljevi

Definisati doprinosprojekta u širem kontekstu. Dati odgovor na pitanje ‘zašto je projekat važan’? Maksimalno 4 rečenice.2.2 Prioritet pristupnog partnerstva

Navesti prioritet iz pristupnog partnerstva koji vaš projekat pokriva. Maksimum 20 redova.

Identifikacija projekta – obrazac (primer) - nastavak

2.3 PrioritetNavesti prioirtet koji projekat pokriva. Maksimalno 20 redova.

2.4 Prioritet iz višegodišnjeg programaNavesti prioiritet iz višegodišnjeg programa koji vaš projekat pokriva. Makismalno 20 redova.

3. Povezane aktivnosti3.1 Da li postoji povezanost sa nekim programom finansijske pomodi Evropske komisije ili razvojne banke tokom

……. Ili pre toga? Da/NeUkoliko (Da), navedite detalje.

3.2 Da li postoji povezanost sa nekim drugim programom donatorske pomodi (bilateralnim, multilatealnim)?Da/NeUkoliko (Da), navedite detalje.

3.3 Ima li povezanosti sa aktivnostima koje se finansiraju iz državnog budžeta? Da/NeUkoliko (Da), navedite detalje.

3.4 Dodatno o predloženom projektuPrimenjivo samo u slučaju 3.1, 3.2 or 3.3

4. Zbirni pregled budžeta (okvirnu, u MEUR)4.1 Usluge: izgradnja institucija (tehnička pomod, bratimljenje, donacije) MEUR

Štiklirajte (√ ) da li je u pitanju:- tehnička pomod- direktni ugovor- donacija- drugo

4.2 Radovi: Investicije u MEUR

5. Ukupan investicioni budžet iz sredstava donacije/zajma/kofinansiranja5.1 Usluge u MEUR:……………………….5.2 Radovi u MEUR:………………………….

Identifikacija projekta – u oblasti društvenih delatnosti

1. Strateški okvir predloga projekta – do polovine strane A4 formata

2. Stečena iskustva - do polovine strane A4 formata

3. Srodne aktivnosti - do polovine strane A4 formata

4. Koordinacija donatorskih aktivnosti - do polovine strane A4 formata

5. Politike saradnje i strateški prioriteti- do polovine strane A4 formata

6. Kontekst - do polovine strane A4 formata

7. Zainteresovane strane - do polovine strane A4 formata

8.Оpis

Opšti cilj

Specifični cilj(evi) projekta - do polovine strane A4 formata

a. Aktivnosti - do polovine strane A4 formata

b. Očekivani rezultati - do polovine strane A4 formata

9.Rizici i pretpostavke – do četvrtine strane A4 formata

10.Zajednički preduslovi - do četvrtine strane A4 formata

11.Budžet i kalendar – do polovine strane A4 formata

Vodič za procenu projekata

Rezultat procesa procene projekata je niz pitanja i odgovora koji se tiču

relevantnosti, izvodljivosti i održivosti.

1. Relevantnost se tiče važnosti problema kojima se bavi projekat i počinje određivanjem onih za koje je projekat relevantan. Projekat bi trebalo da se pozabavi specifičnim problemima ciljnih grupa. Kada su u pitanju sveukupni ciljevi, projekat se bavi problemima iz šireg društvenog konteksta.

2. Izvodljivost se tiče pitanja da li se ciljevi projekta mogu efikasno ostvariti. To zahteva procenu koherentnosti logike i pretpostavki na kojima je projekat zasnovan, da li je mogude ostvariti rezultate, da li su se pretpostavke pokazale tačnim, da li de biti otvarena svrha projekta, da li telo zaduženo za implementaciju ima kapacitet da pokrene neophodne resurse i ekspertizu da ostvari aktivnosti projekat u za to predviđenom vremenskom okviru.

3. Održivost se tiče pitanja da li de postojati korist od projekta i nakon završetka perioda eksterne pomodi. Iako se održivost ne može oceniti ex ante šanse da se pokaže da je projekat održiv mogu se proceniti određivanjem nivoa do koga se mehanizmi mogu inkorporirati u projekat kako bi se on pozabavio ključnim faktorima koji su u prošlosti uticali na održivost.

Metod procene kvaliteta (primer)

Tabela za ocenu kvaliteta prdloga projekta

Naslov projekta:

PM Analitičar:

Datum:

U potpunosti Delimično Teško Nikako

1. Relevantnost komentar komentar komentar komentar

Da li su korisnici jasno definisani?

Da li su problemi korisnika adekvatno

opisani?

Da li je analiza problema dovoljno

sveobuhvatna?

Da li sveukupni ciljevi objašnjavaju

zašto je projekat važan za društvo u

celini?

Da li je svrha projekta definisana na

osnovu dobrobiti za korisnike?

Da li je pokazana poteba za

rezultatima projekta?

Metod procene kvaliteta (nastavak)

U potpunosti Delimično Teško Nikako

2. Izvodljivost komentar komentar komentar komentar

Da li svrha projekta doprinosi

sveukupnom cilju?

Da li će svrha projekta biti ostvarena

ukoliko se rezultati realizuju?

Da li su sredstva dovoljno opravdana

kvantifikovanim ciljevima?

Da li su važni eksterni uslovi

identifikovani?

Da li je verovatnoća realizacije

pretpostavki prihvatljiva?

Da li su tela zadužena za implementaciju

projekta sposobna da to i učine?

Metod procene kvaliteta (nastavak)

U potpunosti Delimično Teško Nikako

3. Održivost komentar komentar komentar komentar

Da li odgovarajuće nadležne insitucije

pružaju podršku nakon završetka

projekta?

Da li je tehnologija adekvatna za

lokalne uslove?

Da li će se voditi računa o zaštiti

životne sredine tokom i nakon

završetka projekta?

Da li će postojati adekvatno vlasništvo

nad projektom od strane korisnika?

Da li će svi korisnici imati adekvatan

pristup dobrobitima i proizvidnim

faktorima tokom i nakon projekta?

Da li će tela zadužena za

implementaciju biti u stanju da

obezbede adekvatne naknadne

aktivnosti po završetku projekta?

Da li su finansijske i ekonomske

analize pouzdane?

Da li je potvrĎeno da je projekat

efikasan, izvodljiv i relevantan i da su

njegovi efekti pozitivni?

Završni komentari

Sledede preporuke važe za korišdenje UPC

1. Ne započinjite narednu fazu pre nego što završite prethodnu

2. Odgovorni za donošenje odluka, definisanje kriterijuma i metoda donošenja odluka moraju biti definisani za svaku fazu

3. Sve zainteresovane strane moraju biti konsultovane još u prvoj fazi i njihovo kontinuirano učešde u donošenju odluka mora biti obezbeđeno

4. Koherentan i analitičan pristup mora se obezbediti za organizaciju i upravljanje projektom

5. Cilj projekta mora biti definisan na jasan način i prepoznat kao ključna tačka; neophodni mehanizmi moraju biti uspostavljeni kako bi se obezbedila održivost dobrobiti koje proističu iz projekta

6. Integrisani pristup i standardizacija dokumenata moraju se obezbediti primenom pristupa logičkog okvira i PRAG standarda (ili eventualno kroz individualne standardne obrasce MFI ukoliko se oko njih postigne sporazum).