Autor naslovne slike: Nike Krajnc

iii

PRIRUČNIK O DRVNIM GORIVIMA

Pripremila: Dr. Nike Krajnc

ORGANIZACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU UJEDINJENIH NACIJA Priština, 2015

iv

Upotrebljeni nazivi i način na koji je sadržaj prezentovan u ovoj informativnoj publikaciji ne predstavljaju izraz mišljenja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) po pitanju pravnog ili razvojnog statusa bilo koje države, teritorije, grada ili oblasti kao ni njihovih organa vlasti, niti po pitanju definisanja njihovih granica. Pominjanje specifičnih kompanija ili proizvoda određenih proizvođača, bez obzira na to da li su isti patentovani, ne podrazumeva da ih FAO podržava ili preporučuje u odnosu na druge slične nepomenute kompanije ili proizvode. Stanovišta izražena u ovoj informativnoj publikaciji su autorova i ne odražavaju nužno stavove ili politike FAO. ISBN 978-92-5-708728-6 © FAO, 2015 FAO ohrabruje upotrebu, reprodukovanje i distribuciju materijala iz ove informativne publikacije. Izuzimajudi slučajeve u kojima je drugačije naznačeno, materijal može biti kopiran, skidan sa interneta i odštampan za svrhe učenja, istraživanja i podučavanja, ili za potrebe nekomercijalnih proizvoda ili usluga, ukoliko se jasno navede da je FAO izvor i nosilac autorskih prava, kao i da se nikako ne insinuira da FAO podržava stavove, proizvode ili usluge korisnika.

Svi zahtevi po pitanju prava na prevođenje i prilgođavanje, kao i preprodaju i druga prava na upotrebu u komercijalne svrhe treba da budu dostavljeni putem formulara datog na adresi www.fao.org/contact-us/licence-request ili upudeni na e-mail adresu copyright@fao.org.

Informativne publikacije FAO-a su dostupne na FAO internet sajtu (www.fao.org/publications) i mogu se naručiti preko e-mail adrese publications-sales@fao.org

v

SADRŽAJ

SKRAĆENICE I SIMBOLI ............................................................................................................................................. viii UVOD .............................................................................................................................................................................. 1 1. DRVNA GORIVA - DEFINICIJE ................................................................................................................................ 2

1.1. Glavni oblici drvnog goriva na tržištu ............................................................................................ 2

1.2. Glavni izvori drvnih goriva ............................................................................................................. 3

2. JEDINICE ZA MERENJE DRVNIH GORIVA ........................................................................................................ 4 2.1. Zapremina ..................................................................................................................................... 4

2.2. Težina ............................................................................................................................................ 6

2.3. Gustina .......................................................................................................................................... 6

3. GLAVNE KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA .............................................................................................. 8 3.1. Sadržaj vlage ................................................................................................................................. 8

3.2. Jedinice merenja za termalnu energiju ....................................................................................... 10

3.2.1. Kalorijska vrednost ............................................................................................................... 10

3.2.2. Teoretsko proračunavanje kalorijske vrednosti ................................................................... 12

3.2.3. Energetski ekvivalenti .......................................................................................................... 15

3.3. Prisustvo pepela i tačka topljenja pepela ................................................................................... 17

3.4. Hemijski sastav biomase ............................................................................................................. 18

4. LANCI PROIZVODNJE BIOMASE ........................................................................................................................ 20 4.1. Mašine za proizvodnju drvnih goriva .......................................................................................... 20

5. SKLADIŠTENJE KVALITETNIH DRVNIH GORIVA ..................................................................................... 22 5.1. Cepanice i ogrevno drvo ............................................................................................................. 22

5.1.1. Zahtevi vezani za kvalitet ..................................................................................................... 22

5.1.2. Kako pravilno skadištiti ogrevno drvo .................................................................................. 23

5.2. Sečka ........................................................................................................................................... 25

5.2.1. Kupovina sečke..................................................................................................................... 25

5.2.2. Zahtevi po pitanju kvaliteta ................................................................................................. 26

5.2.3. Kako pravilno skladištiti sečku ............................................................................................. 27

5.3. Peleti ........................................................................................................................................... 28

5.3.1. Kako odabrati prave pelete .................................................................................................. 28

6. SPISAK STANDARDA ZA ČVRSTIH BIOGORIVA POMENUTE U OVOM PRIRUČNIKU ... 30 7. LITERATURA .............................................................................................................................................................. 31

vi

TABELE I FIGURE

Figura 1 - Osnovni koeficijenti za konverziju jedinica mere ................................................................. 5

Tabela 1 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za različita drvna goriva ....................................... 5

Tabela 2 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za odabrane drvne ostatke .................................. 5

Tabela 3 - Merne jedinice .................................................................................................................... 6

Tabela 4 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta – drvo sušeno na vazduhu ................................. 6

Tabela 5 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta – drvo sušeno u pedi (drvo bez vlage) ............... 7

Tabela 6 - Tipične vrednosti nasipne gustine odabranih drvnih goriva ............................................... 7

Tabela 7 - Masa i osnovna gustina glavnih vrsta drveda ..................................................................... 7

Tabela 8 - Konverzija između vlage i sadržaja vode ............................................................................. 9

Tabela 9 - Koeficijenti konverzije jedinica termalne energije ............................................................ 10

Tabela 10 - Kalorijska vrednost i sadržaj pepela za odabrana drvna goriva. ..................................... 11

Tabela 11 - Težina i kalorijska vrednost u odnosu na zapreminu i sadržaj vode .............................. 12

Tabela 12 - Kalorijska vrednost drveta u zavisnosti od sadržaja vode ............................................... 12

Tabela 13 - Za praktične namene koriste se sledede prosečne vrednosti za drvna goriva ................ 12

Tabela 14 - Kalorijska vrednost (hi = 18,5 mj/kg) kao funkcija sadržaja vode (m %) ........................ 13

Tabela 15 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo lišdara sa sadržajem vode od 20 % .................. 14

Tabela 16 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo- četinari sa sadržajem vode od 20 % .............. 14

Tabela 17 - Koeficijenti konverzije za sečku – mešano drvo sa sadržajem vode od 35 % ................ 14

Tabela 18 - Kalorijska vrednost odabranih goriva .............................................................................. 15

Tabela 19 - Hemijski sastav kompaktne biomase. ............................................................................. 18

Figura 2 - Test mesečnih merenja sušenja 4 različite gomile ogrevnog drveta ................................. 23

Tabela 20 - Energetski sadržaj različitih tipova cepanica (sa sadržajem vlage od 20 %) ................... 23

Tabela 21 - Poređenje potreba po pitanju velidine skladišta ............................................................. 25

Figura 3 - Poređenje veličine skladišta za različitih drvna goriva ...................................................... 25

Tabela 22 – Težina i kalorijska vrednost u zavisnosti od težine i sadržaja vode ................................ 26

Tabela 23 - Srednje vrednosti za kvantifikaciju .................................................................................. 26

vii

Zahvalnost za financiranje

Priprema , štampanje i distribucija ovog priručnika je omogudeno zahvaljujudi

velikodušnoj podršci Ministarsva inostranih poslova Finske.

viii

SKRADENICE I SIMBOLI

m3: kubni metar

prostorni m3: prostorni (kubni) metar

nasipni m3: nasipni kubni metar

u: vlaga na suvoj osnovi [%]

M: vlaga na mokroj osnovi [%]

Mv: kompaktna gustina, [zapreminska masa] [kg/m3]

Ms: prostorna i nasipna gustina [kg/msa, kg/msr]

Ww: mokra težina [kg, t]

W0: suva težina [kg, t]

d.b.: suva osnova [kg, t]

Wb: mokra osnova [kg, t]

GCV: bruto kalorifična vrednost [MJ/kg, kWh/kg]

NCVM: neto kalorifična vrednost [MJ/kg, kWh/kg]

toe: tona ekvivalenta nafte

Q: termalni kapacitet kotla [kW]

QB: bruto kapacitet kotla [kW]

QN: nominalni termalni kapacitet [kW]

ŋk: efikasnost[%]

v: zapreminsko skupljanje [%]

v: zapreminsko širenje[%]

SRC: zasadi na koji se uzgaja drveće u kratkom procesu ophodnje

1

UVOD

Drvna masa je obnovljivi izvor energije koji ne dovodi do ispuštanja CO2 u atmosferu. Ukoliko se

koristi na održiv i efiksan način može da doprinese poboljšanju stanja životne sredine. Drvo kao

jedan od obnovljvih izvora energije se oduvek koristilo, i dalje se koristi, u domadinstvima širom

sveta.

Drvo predstavlja važan izvor energije za vedinu domadinstava u jugoistodnoj Evropi . Glavni oblici

drvnog goriva koji su trenutno u upotrebi u regionu su cepanice, dok se peleti koriste u vedim

gradovima, a sečka lagano ulazi na tržište. Trenutno možemo da nađemo nove proizvođače peleta ,

kao i neke nove proizvođače drvne sečke. Zabeleženi su slededi glavni problemi u sadašnoj

potrošnji drvnog goriva u regionu:

Drvnim gorivom se lože stare pedi i kotlovi koji su neefikasni i ispuštaju veliku količinu

emisija.

Drvno gorivo sadrži visok procenat vode (vlažnost je veda od 30 %)

Drva goriva se često prodaju kao kvadratni metar kompaktnog drveta, a u stvari kupci

dobiju kvadratni metar rastresite materije.

Nedostatak relevantnih informacija za korisnike i proizvođače

Da bismo pomogli korisnicima i proizvođačima drvnog goriva u ovom priručniku smo rezimirali

neke informacije. Podaci u ovoj brošuri prikupljeni su iz različitih izvora i ved su bili objavljeni u

različitim publikacijama citiranim na kraju ovog dokumenta. Glavni cilj ove publikacije jeste da

predstavi korisne informacije o drvnim gorivima različitim ključnim akterima u lancu proizvodnje

drvne biomase.

Želimo da promovišemo moderne tehnologije, predstavimo različite faktore konverzije krajnjim

korisnicima i pomognemo proizvođačima biomase da proizvode visokokvalitetne cepanice, sečku i

pelete. Tržište koje bi bilo transparentnije po pitanju cena i uslova trgovanja bi pospešilo i razvoj

stabilnog sektora biomase u bududnosti.

Dr. Nike Krajnc

2

1 DRVNA GORIVA - DEFINICIJE

Biomasa se definiše, sa naučne i tehničke tačke gledišta, kao materijal biološkog porekla isključujudi materijal usađen u geološke formacije i/ili transformisan u fosilne ostatke (EN 14558:2010). Biomasa je organski materijal životinjskog ili biljnog porekla, uključujudi (ali ne i ograničavajudi se na) energetske useve, poljoprivredne kulture i drvede, ostatke biljaka namenjenih ljudskoj i stočnoj ishrani kao i industrijskog bilja za proizvodnju vlakana, vodene biljke, alge, šumske i drvene ostatke, poljoprivredni otpad, nusproizvode nastale tokom proizvodnje i drugu organsku materiju koja nije fosilne prirode (prEN ISO/DIS 16559:2013).

Biogorivo je čvrsto, tečno ili gasovito gorivo koje se dobija direktno ili indirektno iz biomase.

Šumsko gorivo (drvno gorivo) se mehaničkim putem dobija direktno od drveta iz šuma ili zasada gde sirovina nije prethodno bila korišdena ni na koji način (prEN ISO/DIS 16559:2013).

Drvno gorivo predstavlja sve tipove biogoriva koja potiču od drvne biomase, gde je originalni sastav drveta očuvan i neizmenjen u odnosu na svoj početni oblik (FAO jedinstvena terminologija na polju bioenergije (UBET)),

Drvna goriva se klasifikuju na osnovu:

a) porekla i izvora, b) glavnih obilka i svojstava goriva na tržištu.

1.1 Glavni oblici drvnog goriva na tržištu

Sledede definicije glavnih oblika drvnih goriva za trgovinu u skladu su sa evropskim standardima (EN 14558:2010).

1. Ogrevno drvo

Isečeno i ustinjeno drvo pripremljeno za ubacivanje u pedi koje se koristi u domadinstvima za loženje pedi, ognjišta ili centralnih grejnih sistema (NAPOMENA: Komadi ogrevnog drveta su obično jedinstvene dužine, tipično od 200 do 1000 mm.)

2. Cepanice

Isečeno drvno gorivo u kome su pojedinačni komadi drveta dužine 500 mm i više

3. Sečka

Iscepkana drvna biomasa u obliku parčida sa definisanom veličinom čestica proizvedenih putem mehaničke obrade alatom sa oštrim ivicama poput noža. (NAPOMENA: komadi sečke su oblika kvadra sa zaobljenim ivicama, koji su obično poprilično tanki i dugački od 5 do 50 mm.)

Au

tor: N

.Kra

jnc

Au

tor: N

.Kra

jnc

Au

tor: N

.Kra

jnc

3

Au

tor: M

arja

n D

olen

šek

4. Peleti Biogorivo vede gustine proizvedeno od pulverizovane drvne biomase sa ili bez aditiva. Peleti su obično valjkastog oblika, različite dužine i obično veličine od 5 do 40 mm, sa nepravilnim ivicama.

5. Briketi Biogorivo vede gustine u obliku kocke ili cilindra proizvedeno kompresovanjem pulverizovane biomase uz dodatak aditiva ili bez njih.

1.2 Glavni izvori drvnih goriva

1. Šume, zasadi i drugo netretirano drvo

Šume su najvažniji izvor drvnog goriva u jugoistodnoj Evropi. Oko polovine teritorije regiona je pokriveno šumama , a to predstavlja značajan izvor proizvodnje ogrevnog drveta . Drvo kao jedan od obnovljvih izvora energije se oduvek koristilo, i dalje se koristi, u domadinstvima širom sveta. Drvo kao gorivo uglavnom se koristi u seoskim sredinama i manje u urbanim sredinama .

Zasadi se obično definišu kao energetski zasadi sa kratkim ophodnjama. Obično se nalaze na poljoprivrednom zemljištu, gde dolazi do pojavljivanja novih izdanaka (izbojaka) na posečenim panjevima ili korenju, koji se seku tokom ciklusa od godinu i po dana. Obično se koriste vrste koje brzo rastu poput topole, vrbe, bagrema i eukaliptusa. Najuobičajenija praksa u Evropi (Evropski model) jeste uzgajanje izdanačkih zasada sa kratkom ophodnjom i sečom na svake dve do tri godine, gde se sadi od 5.000 do 16.000

biljaka po hektaru i razmakom 0.5 x 3 m. Ophodnja može da traje od 1,5 do 3 godine. Iz zasada se dobija sečka. Pojavljuje se i sve vede interesovanje za izdanačke šume manje gustine (od 1.000 do 5. 000 biljaka po hektaru i razmakom za sadnju 2 x 3 m) i trajanjem ophodnje od 5 do 8 godina (Američki model). U ovom slučaju se iz zasada dobijaju ogrevno drvo i sečka.

Drugo netretirano drvo: u ovu kategoriju spada sortirano drvo iz bašti, parkova, drvoreda, vinograda, vodnjaka i drvo koje nanose slatkovodni tokovi.

Au

tor: Tin

a Jem

ec A

uto

r: Bio

les Ho

rizon

t

Au

tor: M

arja

n D

olen

šek

4

2. Nusproizvodi i ostaci u drvnoprerađivačkoj industriji

U ovo drvno gorivo mogu spadati drvni ostaci koji nisu prošli hemijsku obradu (drvo bez kore ili sama kora) nastali tokom primarne prerade drveta, uglavnom u pilanama, ili drvni ostaci, vlakna ili elementi koji jesu prošli hemijsku obradu sredstvima ili premzima za očuvanje, ali ne i teškim metalima ili halogeniziranim organskim jedinjenjima.

3. Korišdeno drvo

Ova grupa uključuje drvene predmete koji su ved bili u upotrebi i postali otpad; i to prirodno ili mehanički obrađeno drvo. Važno je zapamtiti da ni korišdeno drvo ne sme da sadrži više teških metala od netretiranog, kao ni halogeniziranih organskih jedinjenja koja se koriste za premazivanje ili konzervaciju.

2 JEDINICE ZA MERENJE DRVNIH GORIVA

2.1 Zapremina

Uopšteno govoredi, možemo definisati dva različita tipa zapremine:

Zapremina kompaktnog drveta: zapremina pojedinačnih komada drveta

Zapremina složenog drveta: zapremina određenog naslaganog materijala koja uključuje i prostor između komada

Nasipna zapremina: zapremina rastresitog materijala, uključujudi i prostor između komada.

Sledede definicije se mogu koristiti u svrhe praktične primene u industriji drvnog goriva: Kubni metar (scm – m3) je merna jedinica za kubni metar punog drveta bez šupljina. Ova merna jedinica se uglavnom koristi za drvnu građu- oblovinu.

Prostorni metar (stcm - složeni m3) je merna jedinica za naslagano drvo, uključujudi šupljine između pojedinačnih komada, koje ima zapreminu od jednog kubnog metra. To je merna jedinica koja se obično koristi za uredno naslagane cepanice.

Nasipni kubni metar (bcm - nasipni m3) i je merna jedinica koja se upotrebaljava za male rastresite komade drveta (npr. sečke, piljevinu, komadide drveta) koji zajedno, uključujudi i šupljine između njih, imaju zapreminu od jednog kubnog metra. Ova merna jedinica se koristi za cepanice, i češde sečku.

Au

tor: N

.Kra

jnc

Au

tor: N

.Kra

jnc

5

Figura 1 - Osnovni koeficijenti za konverziju jedinica mere

Tabela 1 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za različita drvna goriva[4]

Materijali

Oblovina

Komadi

drveta

dužine 1

m

Cepanice (25-30 cm) Sečka

Složene Nasute Sitna Srednje

veličine

Puni m3 Prostorni

m3

Prostorni

m3

Nasipnim3 Nasipni m

3

1 m3 oblovine 1 1,4 1,2 2 2,5 3

1 prostorni m3 cepanica dužine 1 m 0,7 1 0,85 1.4 1,8 2,15

1 prostorni m3 cepanica (25-30 cm) 0,85 1,2 1 1,67 2 2.5

1 nasipni m3 cepanica (25-30 cm) 0,5 0,7 0,6 1 1,25 1,5

1 nasipni m3 sitne sečke 0,4 0,55 0,5 0,8 1 1,2

1 nasipni m3 sečke srednje veličine 0,33 0,47 0,4 0,67 0,85 1

Tabela 2 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za odabrane drvne ostatke [3]

Koeficijenti za konverziju jedinica mere za drvne ostatke

1 protorni m3 složenih ploča ekvivalentno 0,65 m

3 oblovine

1 nasipni m3

sečke P35 ekvivalentno 0,33 m3 oblovine

1 nasipni m3

piljevine (≤5mm) ekvivalentno 0,33 m3 oblovine

1 nasipni m3

iverja ekvivalentno 0,20 m3 oblovine

1 nasipni m3kore ekvivalentno 0,30 m

3 oblovine

1 m3 oblovine 1.4 prostorni m3

ogrevnog drveta 2 nasipna m3

iseckanog ogrevnog drveta

3 nasipna m3 šumske sečke

srednje veličine (G50)

6

2.2 Težina

Jedinice za težinu koje se koriste u slučaju drvnih goriva jesu kilogram i metrička tona. Uvek treba napomenuti da li se težina odnosi na suvu ili svežu tonu/kilogram drvnog goriva i da li je masa vlage materijala uračunata ili ne.

U donjoj tabli su date merne jedinice za zapreminu i težinu koje su u širokoj upotrebi na tržištu drvnog goriva.

Tabela 3 - Merne jedinice

2.3 Gustina

Pod gustinom uvek podrazumevamo odnos mase prema zapremini.

U slučaju drvnog goriva treba napomenuti da li se gustina odnosi na gustinu pojedinačnih komada ili ukupnu gustinu materijala i da li se uračunava masa vode u materijalu.

Za izražavanje gustine drvnog goriva se mogu koristiti različite merne jedinice.

1. Osnovna gustina predstavlja odnos suve mase i zapremine punog svežeg drveta.

2. Ukupna gustina: masa dela kompaktnog goriva podeljena sa zapreminom suda koji je napunjen tom masom pod specifičlnim uslovima (u skladu sa ISO 1213-2:1992.). Koristi se za složeno drvno gorivo (cepanice i sečku) gde između pojedinačnih komada drveta postoje šupljine koje mogu biti vede ili manje u zavisnosti od veličine i oblika tih komada. Izražava se ili u kg/prostorni m3 ili kg/nasipni m3, u zavinosti od toga da li je gorivo naslagano ili nasuto.

3. Gustina čestica predstavlja gustinu pojedinačnih čestica.

Tabela 4 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta – drvo sušeno na vazduhu (u = 12–15 % oz. w = 11–13 %) [13]

Vrsta drveta Tipična vrednost (kg/m3) Tipična varijacija

Smrča 470 330680

Jela 450 350750

Ariš 510 330890

Bukva 720 540910

Hrast 690 430960

Grab 830 540860

Kesten 620 590660

Bagrem 770 580900

Tona Kilogram Prostorni kubni metar Nasipni kubni metar

t kg prostorni m3 nasipni m3

cepanice sečka

peleti i briketi cepanice ogrevna sečka

7

Tabela 5 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta – drvo sušeno u pedi (drvo bez vlage) [6]

Tabela 6 - Tipične vrednosti nasipne gustine odabranih drvnih goriva [14]

Drvno gorivo Nasipna gustina (kg/m3)

Ogrevno drvo- naslagano Bukva 460

Ogrevno drvo- naslagano Smrča 310

Sečka Četinari 195

Sečka Širokolisno drveće 260

Kora Četinari 205

Kora Širokolisno drveće 320

Piljevina 170

Iverje 90

Peleti 600

Tabela 7 - Masa i osnovna gustina glavnih vrsta drveda [3]

Vlaga

M %

Bukva Hrast Smrča Bor

EO m

3

NC prostorni m

3

S. nasipn

i m3

EO m

3

NC-prostorni m

3

S. nasipni

m3

EO m

3

NC-prostorni m

3

Sečka nasipni

m3

EO m

3

NC-prostorni m

3

S. nasipn

i m3

Mass or bulk density in kg(1)

0 680 422 280 660 410 272 430 277 177 490 316 202

10 704 437 290 687 427 283 457 295 188 514 332 212

15 716 445 295 702 436 289 472 304 194 527 340 217

20 730 453 300 724 450 298 488 315 201 541 349 223

30 798 495 328 828 514 341 541 349 223 615 397 253

40 930 578 383 966 600 397 631 407 260 718 463 295

50 1117 694 454 1159 720 477 758 489 312 861 556 354

Upotrebljena je ekvivalentna vrednost 1m3 oblovine=2,43 nasipna m

3 (zapreminski indeks =0,41 m

3/ nasipni m

3) sečke .

Skradenice: EO=Ekvivalent oblovine; NC=nasečene cepanice (33 cm, složene); S=sečka.

Vrsta drveta Osnovna gustina drveta sušenog u peći (kg/m3)

Smrča 430

Jela 410

Beli bor 490

Ariš 550

Bukva 680

Hrast 650

Breza 610

Topola 410

Bagrem 730

8

3 GLAVNE KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA

3.1 Sadržaj vlage

Voda u drvetu se može definisati kao “sadržaj vlage” i “vlažnost”. U praksi, termini “sadržaj vode” i “vlažnost” se često mešaju ili čak izjednačuju. Ovo je, međutim, netačno.

Sadržaj vode (M) izražava masu prisutne vode u odnosu na masu svežeg drveta. Ova vrednost opisuje kvantitet vode u celoj vlažnoj biomasi (svežoj masi). Ova jedinica se koristi u reklamiranju drvnih goriva.

Formula za izračunavanje sadržaja vode (M)

1000 xW

WWM

w

w

Gde su:

Ww = težina vlažnog drveta

W0 = težina drveta sušenog u pedi

Praktičan primer izračunavanja vlažnosti – gde ukupno 100 kg vlažnog drveta predstavlja 20 kg

Vlažnost drveta (u) izražava masu prisutne vode u odnosu na masu drveta sušenog u pedi. Ova vrednost opisuje odnos mase vode prema suvoj masi. Vlaga stoga može da se konvertuje u sadržaj vode i izračuna na osnovu istog. Ukratko, vlažnost drveta se može opisati kao odnos između vode i suve substance. Vlažnost drveta je uobičajeni termin u drvnoj industriji.

Formula za izračunavanje vlažnosti (u)

1000

0 xW

WWu w

100 kg 80 kg20 kg 𝑤 =

20

100 ∗ 100 = 20 %

9

Praktičan primer izračunavanja vlažnosti – gde ukupno 100 kg vlažnog drveta predstavlja 20 kg

Formule za konverziju

Sledede dve formule se koriste za izračunavanje u iz M i obrnuto.

M

xMu

100

100

u

xuM

100

100

Tabela 8 - Konverzija između vlage i sadržaja vode

M % 15 20 25 30 35 40 45 50 60

u % 18 25 33 43 54 67 82 100 150

u % 15 20 30 40 50 65 80 100 150

M % 13.0 16.7 23.1 28.6 33.3 39.4 44.4 50.0 60.0

Ako pretpostavimo da se masa sveže posečenog drveta sastoji od polovine vode i polovine drveta, onda drvo ima vlagu na mokroj osnovi. (M) u iznosu od 50% i vlagu na suvoj osnovi (u) u iznosu od 100%.

Brze sprave za merenje za određivanje sadržaja vode u gorivu često mere vlažnost drveta.

Finalna faza prirodnog sušenja je stadijum “sušenja na vazduhu”. Ovde sadržaj vode iznosi između 15% i 20%.

100 kg 80 kg20 kg

𝑢 = 20

80 ∗ 100 = 25 %

10

3.2 Jedinice merenja za termalnu energiju

Gorivo poseduje određenu količinu energije koja se naziva primarna energija i koja se konvertuje putem sagorevanja u finalnu energiju koja de se koristiti za željenu svrhu (npr. grejanje, vrelu vodu za sanitarne svrhe i procesnu toplotu).

SI (međunarodni sistem mernih jedinica) merne jedinice koje treba koristiti su Džul (J), Vat-čas (Wh) i vede vrednosti tih jedinica.

Jedinice koje se obično upotrebljavaju su:

MJ/kg MJ/ms kWh/kg kWh/ms MWh/t

Tabela 9 - Koeficijenti konverzije jedinica termalne energije[3]

kJ Kcal(*) kWh tep

1 kJ 1 0,239 0,278x10-3

23,88x10-9

1 kcal(*) 4,1868 1 1,163x10-3

0,1x10-6

1 kWh 3.600 860 1 86x10-6

1 tep 41,87x106 10x10

6 11,63x10

3 1

(*)Kalorija je energetska jedinica koja prethodi SI.

Najuobičajenije konverzije:

Tona ekvivalentne nafte (toe) je konvencionalna merna jedinica koja se koristi za statističko-komparativne svrhe. Ona odgovara količini energije koja se oslobađa sagorevanjem jedne tone sirove nafte.

3.2.1 Kalorijska vrednost

Kalorijska vrednost, toplotna vrednost (q) se definiše kao količina energije po jedinici mase ili količina oslobođena tokom potpunog sagorevanja. Sadržaj vlage u drvetu menja kaloriijsku vrednost istog tako što je smanjuje. I zaista, deo energije oslobođene tokom procesa sagorevanja se troši na isparavanje vode i stoga nije na raspolaganju za bilo koju željenu svrhu. Isparavanje vode podrazumeva ‘potrošnju’ 2,44 MJ po kilogramu vode. Stoga je mogude razlučiti između slededih vrednosti:

Bruto kalorijska vrednost (qbruto): izmerena vrednost specifične energije sagorevanja za jedinicu mase goriva sagorenog u kiseoniku u kalorimetrijskoj posudi pod određenim uslovima.

Neto kalorijska vrednost (qneto) izračunata vrednost specifične energije proizvedene tokom sagorevanja jedinice mase goriva sagorenog u kiseoniku pod konstantnim pritiskom pod takvim uslovima da sva voda koja je isparila tokom sagorevanja se tretira kao vodena para (na 0,1 MPa).

1 kWh = 860 kcal = 3.600 kJ (3,6 MJ) 1 MJ = 239 kcal = 0,278 kWh 1 kcal = 4,19 kJ = 0,00116 kWh

1 toe = 41,87 GJ = 11,63 MWh

11

Ukoliko nije navedeno drugačije, pod ‘kalorijskom vrednosti’ se podrazumeva neto kalorijska vrednost.

Neto kalorijska vrednost (NCV0) različitih vrsta drveta sušenog u pedi varira u okvirima vrlo male skale, od 18.5 do 19 MJ/Kg. Kod četinara je ona za 2% veda nego kod lišdara. Ova razlika proističe iz vedeg procenta lignina - a delimično i zbog vedeg sadržaja smole, voska i ulja - prisutnog u četinarima. U poređenju sa celulozom (17.2-17.5 MJ/kg) i hemicelulozom (16 MJ/kg), lignin ima viši sadržaj energije (26-27 MJ/kg ncv). Do nekog variranja po pitanju anhidrične kalorijske vrednosti može dodi usled varijacija u sadržaju vodonika (H) i komparativno mnogo vedih varijacija po pitanju sadržaja pepela.

Kalorijska vrednost (kWh/kg) je maksimalna količina toplotne energije koja se može iskoristiti, a koja se oslobađa tokom poptunog sagorevanja nekog goriva.

Međutim, kad uzmemo u obzir i poljoprivredna biogoriva, anhidrična kalorifična vrednost se nalazi u rasponu od 16.5 do 19 MJ/Kg. Anhidrična kalorijska vrednost drvnih goriva je u proseku za 9% veda nego kod travnatih biljaka.

Tabela 10 - Kalorijska vrednost i sadržaj pepela za odabrana drvna goriva [CEN/TS 14961:2010].

Parametar Jedinica

Zasadi kratke ophodnje - vrba Zasadi kratke ophodnje - topola

Tipična vrednost

Tipična varijacija Tipična vrednost Tipična

varijacija

Pepeo w–% d 2,0 1,1 - 4,0 2,0 1,5 - 2,5

Bruto kalorijska vrednost

MJ/kg daf 20,3 20,0 - 20,6 20,2 20,0 - 20,4

Neto kalorijskavrednost

MJ/kg daf 18,8 18,4 - 19,2 18,8 18,6 - 19,1

1w–% d – on dry basis

Parametar Jedinica

Četinarsko drvo Lišdarsko drvo

Tipična vrednost Tipična varijacija Tipična vrednost Tipična

varijacija

Pepeo w–% daf1 0,3 0,2 - 0,5 0,3 0,2 - 0,5

Bruto kalorijska vrednost

MJ/kg daf 20,5 20,2 - 20,8 20,2 19,5 - 20,4

Neto kalorijsku vrednost

MJ/kg daf 19,2 18,8 - 19,8 19,0 18,5 - 19,2

Parametar Jedinica

Kora četinara Kora lišdara

Tipična vrednost Tipična varijacija Tipična vrednost Tipična

varijacija

Pepeo w–% d 4 2 - 6 5 2 - 10

Bruto kalorifična vrednost

MJ/kg daf 21 20 - 23 21 20 - 23

Neto kalorifična vrednost

MJ/kg daf 20 19 - 21 20 19 -21

Parametar Jedinica

Četinari - šumski ostaci Lišdari - šumski ostaci

Tipična vrednost Tipična varijacija Tipična vrednost Tipična

varijacija

Pepeo w–% d 2 1 - 4 1,5 0,8 - 3

Bruto kalorijska vrednost

MJ/kg daf 21 20,8 - 21,4 20 19,7 - 20,4

Neto kalorijska vrednost

MJ/kg daf 20 19,5 - 20,0 19 18,4 - 19,1

12

Tabela 11 - Težina i kalorijska vrednost u odnosu na zapreminu i sadržaj vode[2]

Sadržaj

vode Nasipna gustina u kg/m

3 Kalorijska vrednost u kWh/ m

3

% Bukva Hrast Bor Smrča Bukva Hrast Bor Smrča

20 277 280 216 188 1.048 1.062 867 759

30 316 320 246 216 1.022 1.034 846 740

40 369 374 287 251 986 998 818 716

50 443 449 345 302 936 948 780 682

Najvažniji činilac za visok prinos energije je sadržaj vode, a potom i tip drveta. Kod malih grejnih sistema (za grejanje privatnih kuda i stanova) sadržaj vode u drvnom gorivu ne bi trebalo da prelazi 25 %. Ukoliko je procenat vode u drvetu viši, temperature padaju ispod idealnog raspona što dovodi do stvaranja vede količine dima, vedih emisija i oštedenja dimnjaka.

Tabela 12 - Kalorijska vrednost drveta u zavisnosti od sadržaja vode

Stanje drveta Sadržaj vode(M) Kalorijska vrednost (H)

Sveža drvna građa 50–60% 2,0kWh/kg

Drvna građa uskladištena tokom leta 25–35% 3,4kWh/kg

Drvna građa uskladištena tokom nekoliko godina

15–25% 4,0kWh/kg

3.2.2 Teoretsko proračunavanje kalorijske vrednosti

Kalorijska vrednost (MJ/kg) drveta sa specifičnim sadržajem vode (M %) se može izračunati uz pomod sledede formule:

100

*44,2)100(*0 wwHH i

i

Tokom sušenja drveta, smanjenje vlage od 10% povlači povedanje količine energije za otprilike 0.6 kWh/kg (2.16 MJ/kg).

Tabela 13 - Za praktične namene koriste se sledede prosečne vrednosti za drvna goriva:

NCV0 = 18,5 MJ/kg = 5,14 kWh/kg DRVO SUŠENO U PEDI (M 0%)

NCV10 = 17,0 MJ/kg = 4,7 kWh/kg PELETI (M 10%)

NCV20 = 14,4 MJ/kg = 4,0 kWh/kg OGREVNO DRVO (M 20%)

NCV30 = 12,2 MJ/kg = 3,4 kWh/kg SEČKA (M 30%)

13

Tabela 14 - Kalorijska vrednost (Hi = 18,5 MJ/kg) kao funkcija sadržaja vode (M %)[3]

M (%) MWh/t GJ/t M (%) MWh/t GJ/t

15 4,27 15,36 38 2,93 10,54

16 4,21 15,15 39 2,87 10,33

17 4,15 14,94 40 2,81 10,12

18 4,10 14,73 41 2,76 9,91

19 4,04 14,52 42 2,70 9,71

20 3,98 14,31 43 2,64 9,50

21 3,92 14,10 44 2,58 9,29

22 3,86 13,89 45 2,52 9,08

23 3,80 13,68 46 2,47 8,87

24 3,75 13,47 47 2,41 8,66

25 3,69 13,27 48 2,35 8,45

26 3,63 13,06 49 2,29 8,24

27 3,57 12,85 50 2,23 8,03

28 3,51 12,64 51 2,17 7,82

29 3,45 12,43 52 2,12 7,61

30 3,40 12,22 53 2,06 7,40

31 3,34 12,01 54 2,00 7,19

32 3,28 11,80 55 1,94 6,98

33 3,22 11,59 56 1,88 6,77

34 3,16 11,38 57 1,82 6,56

35 3,11 11,17 58 1,77 6,35

36 3,05 10,96 59 1,71 6,15

37 2,99 10,75 60 1,65 5,94

Praktični primer 1 - Primer proračunavanja kalorijske vrednosti sa određenim sadržajem vode

Ako imamo 100 t sveže sečke P35 (klase razvrstane po veličini čestica su date u poglavlju XX) sa izmerenim sadržajem vode od 35 % (w).

Tačno proračunavanje kalorijske vrednosti vršimo na slededi način:

100 t *3,165 MWh/t = 316,5 MWh

(podrazumevali smo da 1 t sveže sečke ima kalorijsku vrednost od 3,165 MWh – videti tabelu 16)

Za teoretske proračune možemo uzeti u obzir i slededu jednačinu:

100 t sveže sečke = 65 t suve mase + 35 t vode (jer M = 35 %)

Proračunavanje kalorijske vrednosti je u ovom slučaju drugačije i zasnovano na pretpostavci da 1 tona sve materije ima kalorijsku vrednost od 5,235 MWh (videti tabelu 17). Izračunavanje kalorijske vrednosti u tom slučaju se vrši na slededi način:

65 t suve materije*5,235 MWh/t dm= 340 MWh

Drugi proračun je pogrešan ukoliko se ne uračuna i energija potrebna za isparavanje vode. Razlika između prvog i drugog proračuna za 100 t isnosi 23 MWh (ili 7 %)

14

U donjoj tabeli su dati praktični keoficijenti konverzije za odabrana drvna goriva sa preciziranim sadržajem vode.

Tabela 15 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo lišdara sa sadržajem vode od 20 % [3]

Ogrevno drvo

(lišdari)

Nasuta građa

Složeno (dužine 25–30cm)

Složeno (dužine 1m)

m3

kompaktnog drveta

Sveža materija

Suva materija

Kalorijska vrednost

Jedinica

Nasipni m

3

stm stm m3 T t MWh GJ

1 0,847 0,699 0,500 0,365 0,292 1,411 5,079 nasipni m

3

1,180 1 1,214 0,850 0,621 0,497 2,398 8,634 stm

1,430 0,824 1 0,700 0,512 0,409 1,975 7,111 stm

2,000 1,176 1,429 1 0,730 0,584 2,822 10,158 m3

2,740 1,610 1,953 1,370 1 0,800 3,864 13,911 t

3,425 2,012 2,445 1,712 1,250 1 5,000 18,000 t

0,709 0,417 0,506 0,354 0,259 0,200 1 3,600 MWh

0,197 0,166 0,141 0,098 0,072 0,056 0,278 1 GJ

Tabela 16 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo- četinari sa sadržajem vode od 20 % [3]

Ogrevno drvo

(četinari)

Nasuta građa

Složeno (dužine 25–30cm)

Složeno (dužine 1m)

m3

kompaktnog drveta

Sveža materija

Suva materija

Kalorijska vrednost

Jedinica

Nasipni m

3

stm stm m3 t t MWh GJ

1 0,847 0,699 0,500 0,250 0,200 1,021 3,675 nasipni

m3

1,180 1 1,214 0,850 0,425 0,340 1,735 6,248 stm

1,430 0,824 1 0,700 0,350 0,280 1,429 5,145 stm

2,000 1,176 1,429 1 0,500 0,400 2,042 7,350 m3

4,000 2,353 2,857 2,000 1 0,800 4,086 14,711 t

5,000 2,941 3,571 2,500 1,250 1 5,278 19,000 t

0,779 0,576 0,700 0,490 0,245 0,189 1 3,600 MWh

0,272 0,160 0,194 0,136 0,068 0,053 0,278 1 GJ

Tabela 17 - Koeficijenti konverzije za sečku – mešano drvo sa sadržajem vode od 35 % [3]

Sečka (M35, mešano drvo)

Nasuta građa

Složeno (dužine 25–

30cm)

Složeno (dužine 1m)

m3

kompaktnog drveta

Sveža materija Jedinica

Nasipni m3 m

3 t t MWh GJ

1 0,400 0,256 0,167 0,811 2,921 loosm3

2,500 1 0,641 0,417 2,028 7,302 m3

3,906 1,560 1 0,650 3,165 11,393 T

5,988 2,398 1,538 1 5,235 18,846 t

1,233 0,493 0,316 0,191 1 3,600 MWh

0,342 0,137 0,088 0,053 0,278 1 GJ

15

3.2.3 Energetski ekvivalenti

Često su potrebni jednostavni koeficijenti konverzije kako bi se napravilo poređenje između različitih drvnih i fosilnih goriva. Ova poređenja su naročito bitna kada mora da bude donesena odluka o eventualnoj promeni goriva. U donjim tabelama su dati konverzioni koeficijenti za različita goriva.

Tabela 18 - Kalorijska vrednost odabranih goriva [3]

Gorivo Kalorijska vrednost (prosečna vrednost)

MJ kWh

Ekstra razblažena nafta za grejanje 36,17 MJ/l (42,5 MJ/kg) 10 kWh/l, (11,80 kWh/kg)

Nafta za grejanje 38,60 MJ/l (41,5 MJ/kg) 10,70 kWh/l (11,50 kWh/kg)

Prirodni gas2 36,00 MJ/m

3 10,00 kWh/m

3

Tečni petrolejski gas (LPG)3 24,55 MJ/l (46,30 MJ/kg) 6,82 kWh/l (12,87 kWh/kg)

Ugalj 27,60 MJ/kg 7,67 kWh/kg

Koks 40/60 29,50 MJ/kg 8,20 kWh/kg

Lignit (briketi) 20,20 MJ/kg 5,60 kWh/kg

1 kWh električne energije 3,60 MJ 1 kWh

1 kg mešanog drveta (M 20%) 14,40 MJ/kg 4,00 kWh/kg

Za jednostavne proračune možemo korititi sledede energetske evivalente, koji ne uključuju informacije o efikasnosti kotlova.

1000l nafte za grejanje≈

5–6 nasipnih m3 ogrevnog drveta lišdara

7–8 nasipnih m3 ogrevnog drveta četinara

10–15 nasipnih m3 sečke

2,1 t peleta

21 kg = 5,8 l (20 °C, 216 bara)

3 1m

3 LPG = 4 l = 2 kg

1 kg nafte za grejanje ≈3 kg drveta

1 l nafte za grejanje ≈ 2,5 kg drveta

16

Praktični primer 2 - Primer izračunavanja potrebne količine sečke za određeni kotao[3]

Potrebnu količinu sečke možemo izračunati na osnovu podataka o potrošnji fosilnih goriva u prošlosti. U našem slučaju demo dati primer prelaska sa lož ulja na sečku.

a) Proračun zasnovan na podacima o prošloj potrošnji lakog ulja za loženje (u obzir se uzima prosek potrošnje tokom prethodne tri godine)

– Prosečna godišnja količina lakog ulja za loženje: 23 530 l/godišnje

– Toplotna vrednost (Hi)ulja za loženje: 10 kWh/l

– Efikasnost kotla (ŋk): 85 %

Godišnja proizvodnja toplotne energije u kWh:

⁄ ⁄

b) Proračun potrebne godišnje količine sečke

– Potrebna količina toplotne energije: 200 000 kWh/godišnje

–Toplotna vrednost (Hi) sečke (M 30 %): 3,4 kWh/kg

– Efikasnost kotla (ŋk): 80 %

Procena potrebene godipnje količine sečke:

sečka )75(7353080,0*/4,3

./200000.)/( tkg

kgkWh

godkWhgodkg

U slučaju sečke sa w = 35 % i P31,5 75 t je jednako 293 nm3

c) Gruba procena neophodnog kapaciteta kotla za sečku (1500 radnih sati godišnje)

Sledede empirijske formule se mogu koristiti za proračunavanje potrebne količine sečke u malim i

srednjim postrojenjima:

Kapacitet kotla u kW x 2.5 = potreba za sečkom u nasipnim m3/godišnje (meko drvo P45, M30)

Boiler capacity in kW x 2.0 = potreba za sečkom u nasipnim m3/godišnje (tvrdo drvo P45, M30)

17

Praktični primer 3 - Primer izračunavanja potrebne količine ogrevnog drveta za odabrani kotao[3]

Potrebnu količinu ogrevnog drveta možemo izračunati na osnovu podataka o potrošnji fosilnih goriva u prošlosti i podataka o toplotnoj vrednosti određenog drvnog goriva.

a) Proračun zasnovan na podacima o prošloj potrošnji lakog ulja za loženje (u obzir se uzima prosek potrošnje tokom prethodne tri godine)

– Prosečna godišnja količina lakog ulja za loženje: 2.000 l/god.

– Toplotna vrednost (Hi)ulja za loženje: 10 kWh/l

– Efikasnost kotla (ŋk): 75 %

Godišnja proizvodnja toplotne energije u kWh:

⁄ ⁄ ⁄

b) Proračun potrebne godišnje količine ogrevnog drveta

– potrebna količina toplotne energije: 15.000 kWh/year

–toplotna vrednost (Hi) ogrevnog drveta (M 20 %) u slučaju smrče iznosi 1.350 kWh/stm3,

bukve 1.930 kWh/ stm3 , a bagrema 2.200 kWh/ stm

3

– Efikasnost kotla (ŋk): 75 %

Predviđena godišnja količina bukovog drveta:

10prm/god.0,75*rm1.930kWh/p

god.15.000kWh/m/god)Kol.drv(pr

Predviđena godišnja količina smrekovog drveta:

./1575,0*/350.1

./000.15.)/(. godprm

prmkWh

godkWhgodprmdrvKol

Predviđena godišnja količina bukovog drveta:

./3

975,0*

3/200.2

./000.15.)/

3(.. godstm

stmkWh

godkWhgodstmdrvetaogrevKol

c) ) Gruba procena neophodnog kapaciteta kotla za sečku (1500 radnih sati godišnje)

3.3 Prisustvo pepela i tačka topljenja pepela

Ako pogledamo čvrsta biogoriva, drvo bez kore ima jedan od najnižih procenata pepela, dok poljoprivredna biogoriva obično sadrže visok procenat pepela.

18

Ukoliko koristimo goriva sa niskim temperaturama fuzije pepela, rizikujemo da se na rešetki formira fuzijska pepelna šljaka. Fuzijska šljaka ometa proces sagorevanja menjanjem primarnih protoka vazduha i pospešuje preterano zagrevanje rešetke, kao i korozije.

Međutim, problemi povezani s nastankom šljake mogu se rešavati na više načina, između ostalog hlađenjem rešetke i recirkulacijom dima, zatim ugradnjom mehaničkih sastava za automatsko čišdenje ili, u slučaju žitarica, korišdenjem kalcijumskih aditiva.4

Drvo i kora imaju relativno visoku tačku topljenja (1.300-1.400 °C) pa zato nemaju kritičnih tačaka. Za razliku od toga, tačka topljenja kod zeljastih biljaka je ispod 1.000 °C, što kao posledicu ima lako stvaranje šljake tijekom sagorevanja. U slučaju žitarica (zrnja), tačka topljenja je ispod 750 °C, pa je zato posebno kritična (tabela 2.7.1.).

Iz gorenavedenih razloga, poljoprivredna biogoriva imaju više kritičke tačke nego drvo i treba ih koristiti samo u posebnim uređajima za sagorevanje.

3.4 Hemijski sastav biomase

Biljna biomasa se uglavnom sastoji od ugljenika (C), kiseonika (O) i vodonika (H). Ugljenik je čvrsta komponeneta biogoriva i energija tog goriva se oslobađa upravo njegovom oksidacijom.

Tabela 19 - Hemijski sastav kompaktne biomase [15].

wt% (d.b.) C H O N K S Cl

Smrča (sa korom) 49.8 6.3 43.2 0.13 0.13 0.015 0.005

Bukva (sa korom) 47.9 6.2 43.3 0.22 0.22 0.015 0.006

Topola SRC 47.5 6.2 44.1 0.42 0.35 0.031 0.004

Vrba SRC KKO 47.1 6.1 44.2 0.54 0.26 0.045 0.004

Kora 51.4 5.7 38.7 0.48 0.24 0.085 0.019

Miskant 47.5 6.2 41.7 0.73 0.7 0.150 0.220

Pšenična slama 45.6 5.8 42.4 0.48 1.0 0.082 0.190

Tritikala (zrnevlje)

43.5 6.4 46.4 1.68 0.6 0.11 0.07

Pogača od uljane repice

51.5 7.38 30.1 4.97 1.60 0.55 0.019

Fosilna goriva

Ugalj 72.5 5.6 11.0 1.30 - 0.940 < 0.1

Lignit 65.9 4.6 23.0 0.70 - 0.390 < 0.1

Lož ulje 85-86 11-13 1-4 - - - -

Prirodni gas 75 25 - - - - -

Efekti hemijskog sastava čvrstih biogoriva na sagorevanje i emisije

Elementi koji direktno utiču na nivo štetnih emisija koje nastaju sagorevanjem su: sumpor (S), azot (N), hlor (Cl) i sadržaji pepela. Sledede pravilo se generalno odnosi na spomenute elemente: što je njihov sadržaj u gorivu viši, to su prisutniji u emisijama u atmosferi.

4 Ca iMg obično povećavaju temperaturu fuzije pepela

19

Sadržaj azota u drvnim gorivima je relativno nizak, dok je mnogo viši u žitaricama – posebno ako uključimo i seme. Ovo direktno utiče na stvaranje azotnih oksida (NOx) koji tokom sagorevanja postaju gasoviti i ne ostaju u pepelu.

Kalijum (K), koji se najčešde nalazi u poljoprivrednim biogorivima, snižava tačku topljenja pepela, čime pospešuje stvaranje šljake u rešetki koja je uzrok značajnih problema u procesu sagorevanja. Štaviše, kalijum koji se kao posledica sagorevanja ispušta u obliku finih čestica, jedan je od elemenata koji obiluju štetnim česticama.

Procenat sumpora (S) u čvrstim biogorivima je mnogo manji nego što je slučaj sa fosilnim, i to zato što najvedi deo sumpora (40 do 90%) uglavnom ostaje u pepelu, dok se iz ostatka formira nestabilni SO2 .

Hlor (Cl) - drvna goriva se odlikuju niskim sadržajem hlora. Cl učestvuje u formiranju jedinjenja poput HCl i dioksina/furana. Uprkos tome što najvedi deo Cl bude vezan u letedem pepelu (40-95%), ostatak formira HCl, čije je dejstvo povedano procesom kondenzacije i koja, zajedno sa drugim jedinjenjima, dovodi do korodiranja unutrašnjih metalnih delova kotla.

20

4 LANAC PROIZVODNJE BIOMASE

Radne faze

Lanac proizvodnje drvne biomase podrazumeva više koraka, počevši od seče u šumi do skladišta toplane. Ceo proces se može raščlaniti na sledede faze:

seča: sečenje drveta pri dnu stabla takod a padne na zemlju;

obrada: uklanjanje grana (sečenje svih grana sa stabla i uklanjanje krošnje) i poprečna seča (sečenje stabla na komade određene dužine);

tegljenje: prenos drveta od zone sečenja do rute za odvođenje i rutama za odvođenje do stovarišta;

[guljenje: delimično ili potpuno uklanjanje kore sa trupca;]

prevoženje: transport drveta šumskim ili javnim putevima;

proizvodnja drvnog goriva: proizvodnja različitih tipova drvnih goriva (sečenje, cepanje, proizvodnja sečke).

Poslednja faza se može sprovesti ved na šumskom stovarištu ili u skladištu van šumskog gazdinstva. Jedan od najvažnijih delova lanca proizvodnje biomase jeste skladištenje i sušenje. Sušenje se može obaviti pre ili posle proizvodnje drvnog goriva. U slučaju sečke se preporučuje da se oblovina suši na suncu i sečka proizvodi od suvog materijala. Kod proizvodnje cepanica je proces obrnut - preporučuje se sečenje svežeg drveta na komade dužine 1m koji de kasnije biti isečeni na manje delove i ostavljeni da se suše.

4.1 Mašine za proizvodnju drvnih goriva

U zavisnosti od radnje koju vrše, mašine za proizvodnju cepanica se mogu podeliti na:

Testere za trupce: ako su zasnovani na tehnologiji cirkularne ili motorne testere, mogu da obrađuju komade drveta prečnika vedeg od 40 cm sa miminalnim gubitkom pri rezanju. Ukoliko imaju samo cirkularnu testeru mogu da obrađuju samo komade manjeg precnika i imaju vece gubitke pri sečenju.

Cepače za drvo: opremljni su uređajem za lomljenje sa klinom ili vijkom. Mnogi cepači se sastoje od hidrauličkog ili električnog štapa i klipa koji se obično obeležavaju na osnovu jačine (tona) pritiska koji mogu da stvore. Što jači pritisak mogu da gerišu to komadi drveta koji se obrađuju mogu biti duži ili deblji. Vedina cepača za kudnu upotrebu vrše pritisak od oko 10 tona, ali kod profesionalnih hidrauličkih modela to može da iznosi 25 tona i više. Cepači s klinom za upotrebu u domadinstvu imaju klin s 2 ili 4 strane, a rade tako da trupac drže vertikalno i maksimalnog su radnog pritiska do 15 t, dok se kod industrijskih mašina cepanica drži horizontalno, gura se nasuprot klinu ili rešetki, a klin ima do 16 strana. Cepači na principu vijka opremljeni su konusnim vijkom koji ulazi u drvo kako bi ga razdvojio. Brži su od prethodnih, ali su manje precizni.

Au

tor: M

arja

n D

olen

šek

21

Kombinovane mašine za obradu ogrevnog drveta (testera - cepač): postoje pokretni modeli ili stacionarne mašine koje kombinuju ove dve funkcije, rezanje i cepanje, što omogudava automatizaciju procesa i vedu produktivnost, pošto je moguda obrada i trupaca i velikih grana. Opremljni su ekletričnim ili benzinskim motorom (snag do 55 kW), mogu da obrađuju cepanice dužine do 6 m i prečnika do 60 cm i da proizvedu višpe od 12 toni materijala na sat.

Obrada tvrdog drveta zahteva više snage od obrade mekog, a sve vrste drveta se lakše cepaju sveže nego sušene.

Sekači za drvo

Sekač je mašina koja je posebno napravljena da podeli drvo na sečku i može biti stacionarna ili montirana na kola, prikolicu, kamion ili zadnju trokraku kuku traktora. Može da poseduje sopstveni motor ili se može pokretati paljenjem traktora. U zavisanosti od aparata za sečenje, možemo razlikovati sekače sa diskom, bubnjem i dovodnim vijkom. Ali, slededa podela sekača na osnovu snage je zapravo praktičnija:

Mala snaga: obično se montiraju na trokraku kuku trakotra ili prikolicu, i pokrede ih paljenje traktora ili nezavisni motor (~50 kW). Mogu da obrađuju samo komade malog preseka (maksimalno 20 cm ) i ne mogu da proizvedu više od 10 nasipnih m3 sečke na sat. Uglavnom se koriste u domadinstvima;

Srednja snaga: monitraju se na prikolicu, obično imaju sopstveni motor (50-110 kW), ili se monitraju na traktor koji ih pokrede; mogu da obrađuju komade prečnika do 30 cm i proizvedu do 50 nasipnih m3 sečke na sat;

Velika snaga: montiraju se na prikolice ili kamione, ponekad ih pokrede motor kamiona, ali obično imaju sopstvene motore (>110 kW); mogu da seku komade velikog prečnika (>30 cm) i lako proizvode više od 100 nasipnih m3 sečke na sat.

Sito je važna alatka za odabir komada sečke u skladu sa njihovom veličinom, čime se materijal rafinira, ali i usporava proces prerade.

Kada se sečenje ne sprovodi u krajnjem postrojenju, sečka se transportuje kamionom ili kamionom sa prikolicom, retko vozilom za kontejnerski prevoz, i pakuje u velike, ali lagane metalne sanduke. Na kamion ili prikolicu se može direktno montirati zahvatna korpa kako bi se omogudilo autonomni utovar sečke.

Au

tor: M

us_

ma

x

22

5 SKLADIŠTENJE KVALITETNIH DRVNIH GORIVA

Skladištenje drvnih goriva sadrži tri osnovna rizika:

1. rast buđi, koja predstavlja opasnost po zdravlje,

2. gubitak u masi izazvan raspadanjem, i

3. gubitak energetske vrednost.

Kad je u pitanju proizvodnja kvalitetnih drvnih goriva (sečke ili cepanica), važno je obezbediti da drvo koje se prerađuje bude što suvlje mogude.

Drvna biomasa se najbolje suši prirodnim putem, na suncu ili vetru. Tehničko sušenje je, u najvedem broju slučajeva, zahtevan proces sa ekonomske tačke gledišta i obično vredi samo ako su vam na raspolaganju jeftina otpadna toplotna energija nastala tokom prozivodnje električne energije ili procesna toplota (npr. iz postrojenja na biogas).

5.1 Cepanice i ogrevno drvo

Najubičajeniji oblik cepanica na tržištu jesu okrugle cepanice dužine 1 m (neiscepane i sa sadržajem vlage vedim od 45 %). Cepanice se prodaju na lokalnom tržištu i stoga je teško proceniti njihovu godišnju proizvodnju. Nakon kupovine cepanice se cepaju i skraduju (na dužinu 25 do 50 cm). ogrevno drvo se uglavnom kupuje na kubike (metar kubni). Ali, kao što smo naveli pri definisanju kubnog metra, ovo je jedinica mere za kompaktno drvo bez prostora sa vazduhom, što nije slučaj sa ogrevnim drvetom. Cepanice i ogrevno drvo treba da se kupuju na prostorni kubni metar. Najuobičajeniji koeficijent za preračunavanje kubnog metra u prostorni jeste 1,4. Drugim rečima, za jedan prosorni kubni metar cepanica ili ogrevnog drveta vam treba 0,7 kubika drveta. Preporučuje se trgovina u tonama (ali treba odrediti sadržaj vode).

Možemo koristiti slededi jednostavan proračun kako bismo lakše izračunali potrebnu količinu ogrevnog drveta: da bismo zamenili 1.000 litara lož ulja treba nam otprilike 7 do 8 prostornih kubnih metara mekog drveta, ili 5 do 6 složenih prostornih metara tvrdog drveta.

5.1.1 Zahtevi vezani za kvalitet

Kvalitet cepanica zavisi od vrste i očuvanosti drveta, kao i naročito od sadržaja vode i veličine komada drveta. Kvalitet zavisi uglavnom od skladištenja. Cepanice koje se upotrevbljavaju u domadinstvima ne bi trebalo da imaju više od 25, maksimalno 30 % sadržaja vode. Uz odgovarajude skladištenje ovo je mogude postidi u roku od godinu dana.

Test sproveden u Sloveniji gde se stepen sušenja 4 različite gomile cepanica merio na mesečnom nivou potvrđuje gorenavedeno pravilo. Dokazali smo da je najvažniji činilac za sušenje pozicija drveta (na suncu ili u senci), a zatim su bitni i oblik ogrevnog drveta (cepano ili necepano), kao i da li je gomila drveta pokrivena ili ne. Činjenica je da je ogrevno drvo koje je bilo složeno na suncu

Au

tor: M

arja

n D

olen

šek

23

postalo suvo u roku od 6 meseci. Iscepano drvo se sušilo brže od neiscepanog (sa korom). Oblovinu koja je bila u senci su nakon godinu dana napale gljivice, a sadržaj vode u drvetu je i dalje bio iznad 35%. Potvrđeno je da vremenski uslovi više utiču na drvo koje nije pokriveno, što je postalo evidentno kad je, sa početkom kišne sezone, sadržaj vode opet porastao iznad 40%.

Figura 2 - Test mesečnih merenja sušenja 4 različite gomile ogrevnog drveta

Tabela 20 - Energetski sadržaj različitih tipova cepanica (sa sadržajem vlage od 20 %) [2]

Tip drveta

Kal. vrednost u kWh/kg

Kal. vrednost u Wh/stm3

Ekvivalent u litrima lož ulja

Ekvivalent 1 kompaktnog m3 bukovine

Bukva 3.8 1,900 190 1

Hrast 3.8 1,900 190 1

Breza 4.0 1,800 180 1.1

Topola 3.8 1,200 120 1.6

Smrča 4.1 1,350 135 1.4

Bor 4.0 1,500 150 1.2

5.1.2 Kako pravilno skadištiti ogrevno drvo - Radi efikasnog sušenja drvo bi trebalo da bude iscepano na manje komade. Da bi se

neiscepano drvo propisno osušilo, neophodno je dvaput više vremena nego za iscepano.

- Zona za sušenje bi trebalo da bude na osunčanoj i vetrovitoj poziciji.

- Složaj drveta bi trebalo da bude za bar 10 cm izdignuta od zemlje, kako bi se obezbedila

cirkulacija vazduha i smanjio uticaj vlažnosti tla

- Sveže drvo ne bi trebalo skladištiti u zatvorenim sobama ili skladištima (ili čak u podrumu)

gde voda ne može da isparava, te tako drvo postane savršeno mesto za razmnožavanje

gljivica i bakterija i može da predstavlja opasnost po zdravlje.

- Nakon suvog i sunčanog perioda (tj. posle leta) drvo bi trebalo da bude pokriveno kako bi

ga zaštitili od kiše.

- Razdaljina između gomila naslaganog drveta, kao i udaljenost od zidova skladišta bi trebalo

da iznosi bar 10 cm kao bi se omogudila cirkulacija vazduha.

0

20

40

60

80

100

Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov

Vla

žno

st (

%)

Shadow/with cover Shadow/without cover

Sunny/with cover Sunny/without cover

Senka/pokriveno Senka/ i pambuluar

Osuncano/pokriveno Osuncano/nepokriveno

Senka/ne pokriveno

24

Načini skladištenja ogrevnog drveta

Oblovina koja de se koristiti za proizvodnju ogrevnog drveta može da bude smeštena na obodima šumskog puta, ali samo na osunčanom mestu i samo kao privremena mera.

Oblovina treba da bude iscepana i složena na osunčanom mestu. Na ovoj slici vidimo potencijalno privremeno mesto za skladištenje. Glavni problem bi ovde bilo to što drvo nije pokriveno, niti je gomila podignuta bar 15 cm od tla. Ovako naslagano drvo možemo ostaviti na obodu šume tokom suvog i vrelog godišnjeg doba (leta), ali ga moramo pokriti ili pomeriti na drugu lokaciju pre dolaska kišnih perioda.

Komadi drveta( dužine1 m) su iscepani i složeni u gomile pokrivene plastičnom folijom. Korišdenje plastične folije ipak nije najbolji način za zaštitu drveta.

Oblovina manjeg prečnika ( 25-30 cm) je isečena i smeštena u skladište pored kotlarnice. Važno je da ovakvo skladište bude na osunčanom i vetrovitom mestu. Tako de se drvo osušiti za 4 do 6 meseci čak i ako nije iscepano

Na ovoj slici vidimo način skladištenja drveta koji najviše stručnjaka preporučuje. Komadi ogrevnog drveta dužine 1 metra bi trebalo da budu iscepani, naslagani na osunčanom mestu i pokriveni. Ogrevno drvo bi trebalo da bude ovako uskladišteno bar 4 do 6 meseci.

Au

tor: N

.Kra

jnc

Au

tor: N

.Kra

jnc

Au

tor: N

.Kra

jnc

Au

tor: M

arja

n D

olen

šek

Au

tor: N

.Kra

jnc

25

5.2 Sečka

Kvalitet sečke određuje sadržaj vode, vrsta i kvalitet drveta, veličina čestica, udeo nečistoda (poput kamenja, zemljišta, plastike...). Svi ovi parametri imaju veliki uticaj na kalorijsku vrednost, gustinu naslaganog drveta i udeo pepela.

Za proizvodnju sečke se koriste samo niskokvalitetna oblovina malog prečnika, šumski ostaci i otpad. Postrojenja za proizvodnju sečke obično snabdevaju poljoprivredne i drvnoprerađivačke kompanije, komercijalna preduzeda, stambene zgrade, državne zgrade, kao i mikro i lokalne grejne sisteme. Najveda mana sečke jeste manja gustina energije koja je reultat manje ukupne gustine goriva. Sve ovo utiče na veličinu neophodnog skladišta

Tabela 21 - Poređenje potreba po pitanju velidine skladišta – kubna zapremina neophodna za skladištenje 20,000 kWh potencijalne energije

Figura 3 - Poređenje veličine skladišta za različitih drvna goriva

5.2.1 Kupovina sečke

Na tržištu goriva sečkom se trguje u nasipanim kubicima ili apsolutnoj suvoj masi (tonama). Jedan nasipni kubni metar odgovara količini od 200 kg do 450 kg, u zavisnosti od tipa i veličine drveta, kao i sadržaja vode u istom. Neto kalorijska vrednost jednog nasipnog kubnog metra iznosi između 630 kWh i 1.100 kWh, najviše u zavisnosti od sadržaja vode. Iz ovog razloga bi sečka trebalo da se kupuje i prodaje po težini i sadržaju vode. Iako je gravimetrički metod (CEN 14774-1) jedini priznati referentni metod za tačno određivanje vlage u drvetu (ovaj metod se primenjuje u laboratorijama i sastoji se od vaganja uzorka koji se

0

5

10

15

20

25

Lož ulje Cepanice

Sečka Peleti

Veličina skladišta (m3) 2.5 12 24 6

Gorivo Lož ulje – 2000l Cepanice Sečka Peleti

Veličina skladišta 2 – 3 m3 12 m3 24 m3 6 m3

26

potom suši na temperaturi od 103 °C tokom 24 sata), današnja tehnologija nudi niz prenosivih praktičnih alatki za brzo određivanje sadržaja vode. Takva sredstva su naročito korisna pri sprovođenju ugovora koji pokrivaju snabdevanje zasnovano na težini drveta.

5.2.2 Zahtevi po pitanju kvaliteta

Kako bi se obezbedio efikasan i ekološki rad malih ili srednjih postrojenja za sagorevanje biomase, mora se koristiti samo suva, visokokvalitetna sečka.

Trulo kontanimirano ili ubuđalo drvo, kao i grmlje sa tankim granama i drvo preostalo nakon rušenja građevina nisu pogodni za proizvodnju sečke.

Procenat vode u sečki Sadržaj vode je najvažniji parametar kvaliteta, pošto je bitan i sa aspekta energetske vrednosti i uslova skladištenja goriva. Sveža sečka sadrži više od 50 % vode i nije pogodna za dugotrajno skladištenje ili upotrebu u malim i srednjim sistemima za grejanje na biomasu. U večim, opštinskim toplanama i industrijskim postrojenjima za sagorevanje, se iz ekonomskih razloga koristi sečka proizvedena od niskokvalitetnog drveta sa visokim sadržajem vode. Specifična tehnička oprema u ovakvim postrojenjima (koja omogudava čišdenje i kondenzaciju dimnih gasova) obezbeđuje niske emisije i efikasno sagorevanje.

Tabela 22 – Težina i kalorijska vrednost u zavisnosti od težine i sadržaja vode

Sadržaj vode Ukupna gustina u kg/m3 Neto kalorijska vrednost u kWh/ nasipni m3

u % Bukva Hrast Bor Smrča Bukva Hrast Bor Smrča

20 % 277 280 216 188 1.048 1.062 867 759

30 % 316 320 246 216 1.022 1.034 846 740

40 % 369 374 287 251 986 998 818 716

50 % 443 449 345 302 936 948 780 682

Tabela 23 - Srednje vrednosti za kvantifikaciju

Merna jedinica Tip drveta Sadržaj

vode (%) Nasipni

m3 t t atro kWh

1 nasip. M sečke (zapremina)

Smrča

15 % 1 0.20 0.17 876

30 % 1 0.25 0.17 847

45 % 1 0.31 0.17 819

Bukva

15 % 1 0.32 0.27 1298

30 % 1 0.39 0.27 1252

45 % 1 0.49 0.27 1180

1t sečke

(neto težina) Smrča

15 % 5 1 0.85 4380

30 % 4 1 0.68 3388

45 % 3,2 1 0.55 2621

Bukva

15 % 3,1 1 0.85 4024

30 % 2,6 1 0.69 3255

45 % 2,1 1 0.55 2478

27

5.2.3 Kako pravilno skladištiti sečku

Sečka kojom se lože mali ili srednji kotlovi treba da bude suva (sadržaj vode bi trebalo da bude niži od 30 %). Glavne preporuke za proizvodnju i skladištenje sečke bi bile:

- Drvo treba da bude uskladišteno bar na tri meseca (tokom leta) na suvom, osunčanom i

vetrovitom mestu (sušenje proirodnim putem);

- Drvo koje je pravilno bilo uskladišteno tokom leta bi trebalo da ima sadržaj vode ispod 30

%;

- Nakon kraja suvog godišnjeg doba (početkom jeseni) je neophodno pokriti naslagano drvo,

- Samo suva sečka (gde je sadržaj vode ispod 30 %) može da se skladišti u zatvorenim

skladištima;

- Sečku treba vaditi iz skladišta u skladu sa jednostavnim pravilom PUPN "prvi unutra - prvi

napolje"

- Kada radimo sa sečkom u zatvorenim skladištima moramo da se zaštitimo od fine prašine i

mikroroganizama;

- Izbegavajte da skladištite mokru sečku sa vedim procentom iglica i lišda. Temperatura u

ovakvoj naslaganoj (zelenoj) sečki de rasti usled aktivnosti mikroroganizama pa de krenuti

da truli u roku od dve do tri nedelje.

Sečku treba nasipati u gomilama maksimalne visine do 7 metara i to samo na dve do tri nedelje.

Načini za skladištenje sečke:

Oblovina koje se koristi za proizvodnju sečke se može uskladištiti na obodima šumskih puteva, ali na osunčanom mestu i to samo privremeno. Preporučuje se da se sečka proizvodi od suvog drveta.

Preporučuje se da se sečka proizvodi od ostataka drveta (poteklih iz drvnoprerađivačke industrije). Ovaj materijal treba uskladištiti na suvom mestu i treba ga iscepati kad se osuši.

Au

tor: M

arja

n D

olen

šek

Au

tor:N

. Kra

jnc

28

Sečka proizvedena od svežeg materijala ima vedi sadržaj vode, može da se skladišti samo tokom kratkog perioda i može se koristiti samo u vedim kotlovima sa pokretnom rešetkom.

Suvu sečku treba skladištiti u prostorijama sa efikasnom cirkulacijom vazduha.

Centri za trgovinu bimasom su lokacije na kojima se kvalitetna drvna goriva (cepanice, sečka i peleti) prodaju na trasnparentni način tokom cele godine.

5.3 Peleti

Peleti koji se ne upotrebaljavaju za industrijske svrhe imaju prečnik od 6 mm i dugi su od 1 do 4 cm. Pored ovog tipa peleta, na tržištu se mogu kupiti i industrijski. Kvalitet industrijskih peleta je niži, prečnik im iznosi od 6 do 8 ili 10 mm, sadržaj pepela je vedi od 3 %, i njihova mehanička izdržljivost nije toliko bitna. Za normalan i efikasan rad manjeg kotla se preporučuje upotreba standardizovanih i sertifikovanih peleta.

5.3.1 Kako odabrati prave pelete

1. Boja peleta ne utiče na njihov kvalitet

2. Jedina karakteristika peleta koju kupac može da proceni bez posebnih merenja jeste mehanička izdržljivost – fina prašina na dnu džaka peleta od 15 kg pokazuje izdržljivost istih.

3. Ukoliko peleti imau etiketu sa sertifkatom (ENplus, DINplus) to pokazuje da ih je kontrolisala nezavissna institucija. Samim tim je mnogo verovatnije da de peleti biti visokokvalitetni (ili bar onog kvaliteta koji je dat na deklaraciji).

4. Ne postoje zakonski propisi koji određuju koji podaci treba da stoje na deklaraciji, ali je uvek bolje odabrati pelete proizvođača koji navodi više infromacija. Takođe je uputno proveriti poreklo peleta.

Au

tor N

.Kra

jnc

Au

tor:N

. Kra

jnc

Au

tor:N

. Kra

jnc

29

5. Svi drveni peleti imaju otprilike istu bruto kalorijsku vrednost (bez obzira na vrstu drveta), a neto vrednost varira u odnosu od sadržaja vode. To znači da vrsta drveta ili prisustvo kore nemaju bitan uticaj na energetski sadržaj peleta.

6. Nasipna gustina peleta je važna samo zbog zapremine koja de stati u džak od 15 kg. Manja gustina podrazumeva i vedu zapreminu džaka od 15 kg, a ponekad džak od 15 kg bude lakši od 15 kg.

7. Kvalitet peleta bi trebalo da zavisi od potreba kupca (i naročito zahteva njihovog grejnog sistema).

8. Cena peleta bi trebalo da bude jedini kriterijum za selekciju.

9. Ukoliko odlučimoi da nabavljamo pelete od novih i neproverenih proizvođača, prvo bi trebalo da kupimo i isprobamo manju količinu peleta (samo nekoliko džakova od 15 kg).

10. Pelete bi trebalo kupovati na kraju grejne sezone kada su cene niže, a ne na kraju ili sredini iste.

Različtiti tipovi peleta

Boja peleta ne određuje klasu njihovog kvaliteta. Peleti su tamniji zbog priustva kore ili vrste drveta od kojeg su pravljeni. U tom slučaju je procenat pepela obično viši.

Manje čestice u džakovima se obično pojavljuju zbog manje mehaničke izdržljivosti peleta.

Peleti sa ENplis etiketom na džaku su sertifikovani u skladu sa evropskim standardom EN 14961-2. Ukoliko peleti imaju ovu etiketu , oni su A1 kvaliteta (sadržaj pepela < 7 %, sadržaj vode< 10 %, mehanička izdržljivost > 97,5 i nasipna gustina >600 kg/m3).

Au

tor: P

.Prisla

n A

uto

r: Tina

Jemec

Slike o

d in

terneta

30

6 SPISAK STANDARDA ZA ČVRSTIH BIOGORIVA POMENUTE U OVOM PRIRUČNIKU

Terminologija

EN 14588:2010 Čvrsta biogoriva – Terminologija, definicije i opisi

ISO/DIS 16559

Specifikacije goriva i klase

EN 14961-1:2010

ISO/DIS 17225-1

Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 1: Opći zahtevi

EN 14961-2:2011

ISO/DIS 17225-1

Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 2: Drveni pelet za ne-industrijsku uporabu

EN 14961-3:2011

ISO/DIS 17225-3

Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 3: Drveni briket za ne-industrijsku uporabu

EN 14961-4:2011

ISO/DIS 17225-4

Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 4: Drvena sečka za ne-industrijsku uporabu

EN 14961-5:2011

ISO/DIS 17225-5

Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 5: Drvo za ne-industrijsku uporabu

EN 14961-6:2012

ISO/DIS 17225-6

Čvrsta biogoriva – Specifikacije goriva i klase – Dio 6: Ne-drvenaste pelete za ne-industrijsku uporabu

Osiguranje kvalitete goriva

EN 15234-1:2011 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 1: Opći zahtevi

EN 15234-2:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 2: Drveni pelet za ne-industrijsku uporabu

EN 15234-3:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 3: Drveni briket za ne-industrijsku uporabu

EN 15234-4:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 4: Drvena sečka za ne-industrijsku uporabu

EN 15234-5:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 5: Drvo za ne-industrijsku uporabu

EN 15234-6:2012 Čvrsta biogoriva – Osiguranje kvalitete goriva – Part 6: Ne-drvenasti pelet za ne-industrijsku uporabu

Fizičke i mehaničke osobine

EN 14774-1:2009

ISO/CD 18134-1

Čvrsta biogoriva – OdreĎivanje sadržaja vlage – Metoda suhog drva – Dio 1: Ukupna vlaga - Referentna metoda

EN 14774-2:2009

ISO/CDP 18134-2

Čvrsta biogoriva – OdreĎivanje sadržaja vlage – Metoda suhog drva – Dio 2: Ukupna vlaga – Pojednostavljena metoda

31

7 LITERATURA

1. FRANCESCATO, V., KRAJNC, N., et al. 2009. Wood fuels handbook. Legnaro: AIEL - Italian Agriforestry Energy Association, 79 str., ilustr. (www.biomasstradecentre2.eu) (Accesed 17

October 2014) 2. KRAJNC, et al. 2014. Kakovostna lesna goriva za vsakogar : koristne informacije za vse, ki se

ogrevajo z lesom. Ljubljana: Gozdarski inštitut Slovenije, Založba Silva Slovenica, 19 p., ISBN 978-961-6425-72-8. (www.biomasstradecentre2.eu) (Accesed 17 October 2014)

3. KRAJNC, N., et al. 2009. Lesna goriva : drva in lesni sekanci : proizvodnja, standardi kakovosti in trgovanje. Ljubljana: Gozdarski inštitut Slovenije, Založba Silva Slovenica, 81 p., ISBN 978-961-6425-50-6. (www.gozdis.si) (Accesed 17 October 2014)

4. KRAJNC, N., PIŠKUR, M., 2011. Drva in lesni sekanci : kakovost lesnih goriv. Ljubljana: Gozdarski inštitut Slovenije, Založba Silva Slovenica, 23 p., (www.gozdis.si) (Accesed 17

October 2014) 5. KRAJNC, N., PREMRL, T., 2010. Biomasni logistični in trgovski centri : trije koraki do

uspešne realizacije projekta : smernice. Ljubljana: Gozdarski inštitut Slovenije, Založba Silva Slovenica, 33 p., ISBN 978-961-6425-55-1. (www.gozdis.si) (Accesed 17 October 2014)

6. Langendorf G., Schuster E., Wagenführt R. 1972 Rohholz,–Leipzig : VEB Fachbuchverlag, 278 str.

7. Loo van S., Koppejan J., 2003–Handbook of Biomass Combustion and Co–Firing, Ed., Twente University Press (NL),

8. Obernberger I., 1995–Logistik der Aschenaufbereitung und Aschenverwertung, Bundesministerium für Ernährung, Landwirtschaft und Forsten, Bonn (DE).

9. Stampfer K., Kanzian C., 2006, Current state and development possibilities of wood chip supply chains in Austria, Croatian Journal of Forest Engineering 27 (2): pp 135–144.

10. Tomter S.M., Bergsaker E., Muja I., Dale T., Kolstad, J.. 2013. Kosovo National Forest Inventory 2012. Pristina 2013, Ministry of agriculture, forestry and rural development, Republic of Kosovo, 58 p.

11. Torelli N., 1989. Zgradba in lastnosti lesa : (za interno uporabo). –Ljubljana : VDO Biotehniška fakulteta, VTOZD za lesarstvo, Katedra za tehnologijo lesa,–92 str.

12. Torelli N., 1998. Gostota in relativna gostota lesa = Density and relative density of wood/.– str. 54. V: Les.–ISSN 0024–1067.– Let. 50, št. 3 (marec 1998), p. 52–54.

13. UNIFIED BIOENERGY TERMINOLOGY–UBET, 2004. FAO, 50 p. 14. Wagenführ, R., 1996. Holzatlas. 4. Izd. Fachbuchverlag, Leipzig, 688 p. 15. HARTMANN, H. (Hrsg.): Handbuch Bioenergie-Kleinanlagen 2007 (2nd edition).

Sonderpublikation des Bundesministeriums für Verbraucherschutz, Ernährung und Landwirtschaft (BMVEL) und der Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe (FNR), Gülzow (DE) 224 S., ISBN 3-00-011041-0, Mai 2007.

Dr. Nike Krajnc, stručnjak za drvnu biomasu, pripremila je ovaj priručnik kao rezultat komponente za ublažavanje klimatskih promena u okviru FAO projekta „Podrška za sprovođenje politike i strategije za razvoj šumarstva na Kosovu“, podržan od Ministarstva Inostranih Poslova Finske.

Priručnik pruža jedan skup informacija o drvnoj biomasi za proizvođade i potrošade, i prilagođen je potrebama tržišta i problemima koji su identifikovani u južnoistočnoj Evropi.

Ovaj priručnik ima takođe za cilj promovisanje modernih tehnologija, kao i efikasno i održivo korišdenje drvne biomase čitavim lancem vrednosti. Jedno transparentnije tržište, u smislu vrednosti i uslova privređivanja, stablizovalo bi rast sektora za proizvodnju biomase u bududnosti, i na taj način bilo bi od pomodi proizvođadima biomase i ostlih drvnih prozivoda koje se koriste kao gorivo, popunjanajudi time potražnju tržišta za biomasom u bududnosti.

FAO je zahvalan svim učesnicima ovog projekata sa nadom da de ovaj priručnik ohrabriti mnoge poljoprivrednike, vlasnike šuma i donosioce odluka da promovišu uzgajanje drvne biomase na lokalni nivo.