3

ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ

О овом приручнику (немојте прескакати ову страну)

Ово је радна верзија приручника припремљена за студенте IV године студија

географије, школске 2010/2011. године, прве генерације која је слушала изборни предмет Географија локалне средине. У вези с тим, треба имати на уму следеће:

Приручник је припреман у цајтноту и није „пропеглан”, ни што се тиче језика, ни што се тиче садржаја.

Приручник није у потпуности ауторско дело, него је склопљен од описа

експеримената које су радили студенти IV године студија географије, школске 2010/2011. у склопу предмета Географија локалне средине, текстова које је у различитом књигама објављивао предметни наставник,

Тадић, М. (2002). Географија 5 – приручник за наставнике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Тадић, М. (2004). Астрономија – поглед ка звезданом небу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Тадић, М. (2005). Географија 6 – методски приручник за наставнике. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.

Тадић, М. (2011). Картографија – карту читај, никога не питај. Београд: Креативни центар.

као и целе II главе Унескове књиге (поглавље 7 приручника),

УНЕСКО (1966). Методски приручник за наставу географије. Београд:

Југословенски завод за проучавање школских и просветних питања. (Наслов оригинала: Unesco Source Book for Geography Teaching. Longmans / Unesco. 1965)

У делу преузетом из наведене Унескове књиге, примери се односе на школе и пределе у Енглеској, и нису мењани – наведени су као пример, а не као

образац. Одређено прилагођавање тог текста извршено је у поглављу III приручника,

Васовић, М., Рајичић, М. (1996). Географско проучавање локалне средине.

Београд: Завод за уџбенике.

Наведени приручник (Васовић-Рајичић) добар је за наставнике географије

у школама, али је претрпан упутствима и упитницима, те као такав није погодан да буде у улози уџбеника из Географије локалне средине. Зато је приређен овај приручник, који је, понављамо, намењен само студентима који су слушали Географију локалне средине у VII семестру школске 2010/2011. године.

Беогад, 10. 01. 2010. Предметни наставник Проф. др Милутин Тадић

4

1. ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ

1.1. Шта је то локална средина?

Иако нема општеприхваћене дефиниције (мења се са узрастом ученика), може се рећи да је локална средина место у коме је школа, са најближом околином. Чини је комплексан скуп природних и друштвених елемената, тј. предео и људи.

Сматра се да се за ученике 5. разреда (у коме се географија појављује као засебан предмет) локална средина састоји од:

1) породичне средине, са њеним природним оквиром (кућа, стан, двориште, врт) и друштвеним оквиром (породица, навике и занимања њених чланова итд.);

2) школске средине, са објектима (школа и пут до ње, школска зграда, школско двориште, учионица) и друштвеним оквиром (ученици, учитељ, рад, игре).

3) градског насеља или градске четврти: положај, рељеф, клима, воде, куће, улице, градске четврти, функције; општинска организација, друштвени живот; занимања људи и занати; одмор и забава (спорт, позориште, биоскоп, фолклор, туризам),

3а) или сеоског насеља: природно-географске одлике (рељеф, воде, клима, биљни свет, домаће животиње), друштвено-географске одлике (куће, фарма, начин живота, занимања, месна заједница, црква, забава).

1.2. Која су главна питања при географском проучавању локалне средине?

1) Где је наше место? 2) На који начин је наше место слично или различито од других места?

1.2. Који су главни извори за проучавање локалне средине?

1. Географске карте, планови, авионски и сателитски снимци – топографске карте, тематске карте, историјске карте,

2. Фотографије и цртежи – историјски и савремени, да покажу промене, 3. Писани материјал – историјски и савремени, чињенични и литерарни описи,

пописи становништва, новински извештаји, 4. Аудио-извори и људи – снимљени интервјуи са људима који долазе (које

позивамо) као гости у школу, анкете, мемоари и сл, 5. Рукотворине и статистика – узорци одеће и материјала, храна, индустријски

производи, музика, геолошки узорци, статистика о времену и статистика повезана са породицом, локална популација.

1.4. Како се са ученицима организује рад на проучавању локалне средине?

1) У нашим наставним програмима из географије није прецизиран теренски рад у оквирима локалне средине; број излазака са ученицима на терен препуштен је наставницима.

2) Рад на проучавању локалне средине треба да се одвија по одређеном систему, да се тако испланира да буде завршен до краја школске године.

5

3) Већ на првом часу ученицима треба објаснити којим редоследом ће изучавати природу своје локалне средине. План рада може бити следећи: географски положај локалне средине; рељеф и руде; клима; воде; земљиште; биљни и животињски свет; историја локалне средине.

4) На истом часу ученике треба поделити у групе и свакој групи треба дати одређени задатак са одговарајућим прилозима и материјалним средствима.

5) Након извршења задатка, свака група реферише о свом раду – ученици саопштавају како су изводили посматрања и истраживања, како су сакупили збирке, урадили фотографије, скице, дијаграме и сл.

1.5. Зашто је проучавање локалне средине битно за методику наставе географије?

Географско проучавање локалне средине полази од онога што деца могу

видети у најближој околини. Полазећи од завичаја – од ближег ка даљем, од познатог ка непознатом, ученици постепено уопштавају географске појмове лакше схватају оно што је далеко и страно. 1.6. Колико проучавање локалне средине олакшава рад наставнику географије?

1) Током географског проучавања локалне средине, наставник оспособљава

ученике да на конкретним примерима сами уочавају, мере, истражују и откривају, тј. да знања стичу самосталним радом.

2) Радом са планом и картом на терену, ученици стичу праву, практичну, картографску писменост.

3) Наставник заједно са ученицима проучава њихов родни крај и непосредно рикупља материјал који ће се касније искористити на осталим часовима географије.

4) Током теренских рада наставник географије много боље упознаје своје ученике. 5) Ученици радо прихватају такав приступ настави, што гарантује успех не само

одређеног часа, него и наставе географије у целини.

1.7. Да ли постоји литература на српском језику?

Васовић, М., Рајичић, М. (1996). Географско проучавање локалне средине.

Београд: Завод за уџбенике. Мицић, Д. (1950). Методика земљописне наставе за средње школе – приручник за

наставнике. Београд: Научна књига. Тадић, М. (2002). Географија 5 – приручник за наставнике. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства. Тадић, М. (2011). Картографија – карту читај, никога не питај. Београд: Креативни

центар. УНЕСКО (1966). Методски приручник за наставу географије. Београд: Југословенски

завод за проучавање школских и просветних питања. (Наслов оригинала: Unesco Source Book for Geography Teaching. Longmans / Unesco. 1965)

6

2. ОРИЈЕНТАЦИЈА У ТОПОГРАФСКОМ ПРОСТОРУ ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ

Настава географије треба да почне изучавањем географије локалне средине, а да би се то било могуће, треба прво, заједно са ученицима, одредити где се у конкретном топографском простору налази њихова школа, тј. какав је њен положај у односу на природне и изграђене објекте у локалној средини. Предуслов за то је познавање основних начина оријентације1. У простору се можемо оријентисати помоћу небеских тела (звезда, сунца), знакова у природи, компаса и GPS-уређаја.

2.1. Оријентација помоћу звезде Северњаче

Али, зашто да оријентир тражимо на ноћном небу када их има довољно у околини? За оријентацију у најближој околини довољни су нам често неки оријентири који се налазе на земљи (црквени звоник, светла школе, крошње кестенова и сл.). Међутим, на овакве оријентире не бисмо могли да се ослонимо уколико бисмо се нашли на непознатом терену, тамо где више нема наше школе или познатих кестенова. Или замислите да сте бедуини у једноликој пустињи где нема ни једног оријентира, или морнари на отвореном мору.

Једном речи, на земљи нема оријентира кога би могли видети сви људи на свету. Зато су људи били принуђени да тај оријентир потраже на ноћном небу. То је звезда Северњача.

Како ћемо се помоћу Северњаче, која је на небу, снаћи на земљи?

То није никакав проблем. Једноставно треба Северњачу „спустити” на хоризонт – на линију по којој се привидно додирују небо и земља (сл. лево). То се изводи тако што се у мислима од Северњаче право доле пувуче замишљени правац до хоризонта. Где тај замишљени правац додирне хоризонт ту је северна тачка. Северна тачка се, дакле, налази на хоризонту – тачно испод звезде Северњаче.

Задатак: Стојећи на тераси или у

дворишту нађите звезду Северњачу. Замислите да у испруженој руци држите висак који полази тачно из Северњаче. Уочите неки објекат на хоризонту (дрво, брег, обрис крова итд.) ка коме иде тај замишљени висак. Ту је северна тачка. Правац од ваше стајне тачке ка том објекту

је правац ка северу.

1 Излазак Сунца је врло упечатљива појава и зато је првобитно исток био главна страна

хоризонта. Тако је и настала реч оријентација (на латинском језику реч oriens значи исток). Када

су Европљани почели примењивати компас Сунце је изгубило важност као оријентир, а север је постао главна тачка хоризонта. Исток је изгубио главну улогу али се реч оријентација задржала све до данас. У складу с тим, сви они објекти који нам помажу при сналажењу у простору названи су оријентири.

7

2.2. Главне и споредне тачке хоризонта

Било где се налазили, стајна тачка и северна тачка одређују један правац – северни правац – у односу на кога можемо одредити правац према било ком објекту у окружењу. Можемо, на пример, некоме рећи овако: „Када дођеш до моста на реци Бистрици настави даље да идеш тако да ти север буде с десне стране и доћи ћеш до пећине.”

Да би се олакшала оријентација, осим северне, уведене су још три тачке на хоризонту. То су јужна, источна и западна тачка. Северна, јужна, источна и западна тачка називају се главне тачке хоризонта. Оне се означавају великим латиничним словима Н – север, С – југ, Е – исток и W – запад. (То су почетна слова одговарајућих енглеских речи: Нортх, Соутх, Еаст, Wест.) Тачка хоризонта Где се налази

Северна тачка Јужна тачка Источна тачка Западна тачка

„Испод” звезде Северњаче Насупрот северне тачке (када смо окренути северу – нама иза леђа) Између северне и јужне тачке (када смо окренути северу – с наше десне стране) Између јужне и северне тачке (када смо окренути северу – с наше леве стране)

Четири главне тачке хоризонта одређују по једну четвртину хоризонта. Те

четвртине хоризонта називају се стране света. Северна тачка је у средишту северне стране хоризонта, јужна – у средишту јужне итд. Зато када се каже „на северу” то је доста неодређено јер значи „на северној страни хоризонта”. Али зато када се каже „ка

северу” то је већ строго одређено и значи „ка северној тачки”.

Ради још прецизније оријентације, тачно на срединама између главних тачака хоризонта уведене су и тзв. споредне тачке хоризонта. То су североисточна, југоисточна, југозападна и северозападна тачка, са ознакама NЕ, SЕ, SW и NW.

Када се хоризонт замисли као један круг и када се на њему прикажу главне и споредне тачке добија се цртеж који се назива ружа компаса (сл. 2) или ружа ветрова.

Слика 2.

2.3. Оријентација карте помоћу Сунца и сенке

Северњача јесте поуздан оријентир, али само ноћу. Дању њену улогу преузима Сунце. Сунце свако јутро излази на источној страни, у подне се нађе тачно на југу, а увече залази на западној страни хоризонта. Сунце је на југу тачно у подне. Код нас је право подне приближно око пола дванаест, односно – око пола један по летњем времену (од марта до октобра). У том тренутку вертикални предмети бацају најкраће сенке које су усмерене тачно према северу. Дакле, карта ће бити оријентисана ако у подне њену бочну ивицу поставимо дуж сенке вертикалног штапа.

8

Задатак: Одредите стране света помоћу сенке вертикалног штапа. (Могуће је у летњој половини године, по сунчаном времену.) Поступак:

Слика 3.

1. У летњој половини године (март – септембар) по сунчаном времену на водоравну

подлогу поставите (пободите) штап висине 50 цм. Помоћу виска штап доведите у строго вертикалан положај. (Такав штап Стари Грци су звали гномон.)

2. Око 11 часова забележите тачку на крају сенке (тачка А) и кроз њу опишите круг чији је центар у подножју гномона (сл. 3).

3. Након тога крај сенке ће једно време падати унутар тог круга. Дођите поново пре 15 часова и обележите тачку у којој ће крај сенке поново додирнути круг (тачка Б).

4. Спојите тачке А и Б и одредите средишњу тачку те дужи (тачка В). Повуците праву линију од подножја гномона кроз тачку В. Дуж те линије увек ће падати подневна сенка гномона – та линија се зове подневачка линија. Подневачка линија се пружа тачно правцем југ – север.

5. Повуците линију под правим углом у односу на подневачку линију. Та линија ће се пружати тачно правцем исток – запад.

2.4. Оријентација помоћу сунца и часовника Мала казаљка механичког часовника направи два пуна круга за 24 часа док Сунце у свом привидном дневном кретању за исто време направи један пун круг. Ако је, на пример, подне, после један час Сунце ће описати лук од 15°, док ће мала казаљка за исто време описати лук од 30°. Да би се по сунчаном времену одредио правац према југу потребно је механички часовник поставити тако да му је мала казаљка уперена у Сунце: при том положају, симетрала угла чији су краци мала казаљка и правац ка броју 12 бројчаника показује правац југа (сл. 4). У летњој половини године дели се угао између мале казаљке и ознаке за 1 час после подне.

9

Слика 4.

Важно је напоменути да је овај начин оријентације само приближан. Часовник

није поуздан компас: најмање греши око равнодневице и током зиме.

2.5. Оријентација према објектима и појавама у околини У крајњим случајевима (нема компаса, облачно време) прибегава се оријентацији према објектима и карактеристичним појавама у околини. Југу оријентисане стране (присојне стране) природних и вештачких објеката дуже и интезивније су изложене сунчевим зрацима од северних страна (сл. 5). Због тога постоје разлике између појава на јужним и сјеверним странама које су посебно уочљиве по биљном свету.

Кора дрвећа грубља је са северне стране стабла. Код брезе кора је беља и елестичнија са јужне стране, а код црногоричног дрвећа – богатија смолом. Лишајеви се претежно развијају са северне стране дрвећа, а ако је цело стабло обрасло лишајем онда га има више са северне стране, посебно при корену. Такође, маховином су више обрасле северне стране крупног камења и северна крила дрвених кровова (сл. лево).

Размак између годова већи је на јужној страни пањева (сл. лево).

10

Мрави граде мравињаке са јужне стране дрвећа и пањева, а јужне стране мравињака имају блажи нагиб (сл. лево).

Зими се снег на јужним падинама и на јужним странама кровова брже топи (сл. лево). При корену стабала дрвећа прво окопни мали полукруг који је оријентисан ка југу. Слика 5.

Слика 6. Верски објекти су оријентисани према странама света. Осе цркава углавном се постављају правцем исток–запад, с тим што је код православих цркава улаз на западној страни а олтар на источној (сл. 6), док је код католичких цркава обрнуто; осе џамија у нашим крајевима усмерене су ка југоистоку. (Исто важи и за оријентацију надргобних спеменика.)

2.6. Оријентација помоћу компаса Оријентација помоћу Сунца или помоћу Северњаче условљена је добом дана и временским приликама. Северњача се не види дању, Сунце ноћу, а по облачном времену не виде се ни једно ни друго. Тих ограничења нема компас.

11

Основни део сваког компаса је магнетна игла чији је један крак јарко обојен (сл. 7). Игла се слободно помера на осовини у кутијици са стакленим поклопцем. Када се компас постави водоравно, умирена магнетна игла се увек усмери приближно правцем југ – север (обојеним краком према северу).

Постоји много конструкционих облика компаса, од оних намењених школарцима до оних намењених људима разних професија : географи, геолози, геодети, астрономи, војници, морнари, планинари итд (сл. 8). То су компаси сложеније конструкције помоћу којих се решава низ

практичних задатака заснованих на различитим угловним мерењима. Међу њих спада и компас М-53 који користи војска Србије (сл. 9).

Слика 8.

2.6.1. Одређивање сверне тачке помоћу компаса М-53

Слика 9.

Прво се нулти подиок угломерне скале поставити наспрам цртице на испусту за који је везан канап (сл. 9).

12

Слика 10.

Потом се поклопац компаса намести да стоји под углом од приближно 60° (сл. 10).

Слика 11.

Компас се држи хоризонтално на длану леве руке у висини очију, а десном се затегне канап компаса(сл. 9, лево). Кратање магнетске игле мерилац прати у огледалу накошеног поклопца и закреће се у месту све док обојени крак магнетске игле не дође наспрам троугласте ознаке за север (сл. 9, десно). У том тренутку, преко зареза на поклопцу компаса уочи неки објекат у околини: правац од стајне тачке ка том објекту правац је ка северу.

2.7. Оријентација помоћу GPS- уређаја GPS (џи-пи-eс) је скраћеница од Global Position System – Глобални позициони систем. Систем се заснива на истовременом раду двадесетак вештачких сателита Земље. Сваки од сателита обилази Земљу за око 12 часова, а путање су им тако подешене да се са било ког места на Земљи увек могу опажати по четири сателита. Сателити се прате са контролних станица на Земљи, тако да је у сваком тренутку познат положај сваког од њих. Према сателитима се онда прецизно одређује положај било које тачке на Земљи. Потребно је само да корисници имају GPS-уређаје, то јесте да су укључени у овакав систем оријентације. Систем је првобитно био је намењен војсци за оријентацију ракета, бродова и авиона, а данас је доступан свима. На пример, на екранима GPS-уређаја возачи бирају најповољнији пут до одредишта (сл. 12, лево), исто као што и путници по померање кружића на плану града приказаном на монитору GPS-уређаја могу пратити кретање аутобуса дуж одређене линије (сл. 12, десно).

13

Слика 12. GPS уређаји служе одређивање положаја на непознатом терену или на отвореном мору. Помоћу њих се може тачно одредити стајна тачка, њен положај у односу према објектима приказаним на топографској карти, као и путања са више оријентира за повратак.

GPS-уређај је мини-компјутер у који се могу унети подаци о кључним тачкама планиране путање, тако да се стигне до циља и да се врати истим путем. Постоје разна техничка решења овог уређаја али на сваком је довољно притиснути једну типку па да се на малом екрану (дисплеју) појаве прецизни подаци о пложају стајне тачке (сл. 13). Слика 13.

Ако се, на пример, кренемо у планину и заноћимо у планинарском дому, у меморију GPS уређаја унесемо ту тачку (њен положај) и назовемо је, на пример, ПДОМ.

Ујутру кренемо дубље у планину, а предвече подигнемо шатор на месту које се, на пример, назовемо МЕСТО 1 и унесемо га у GPS уређај. Следећег дана, после напуштања шатора, настављамо пешачење. Ако се увече треба вратити, позовемо МЕSТО 1 преко GPS уређаја. На дисплеју ће се појавити стрелица која показује смер у коме се налази наш шатор. Успут исправљамо правац кретања закретањем уређаја у смеру који показује стрелица. Ако се из шатора требамо вратити у планинарски дом, из меморије се позове тачка PDOM а онда се на исти начин бира путања. GPS уређаји могу запамтити положаје великог броја тачака.

GPS-уређај има много предности над компасом али није савршен. Положај одређује на основу сигнала примљених са најмање три сателита па због тога није употребљив у затвореном и полузатвореном простору (просторијама, пећинама, кањонима). Зато уз GPS-уређај увек треба понети и компас.

14

3. ШКОЛСКО ОДРЕЂИВАЊЕ ГЕОГРАФСКИХ КООРДИНАТА МЕСТА

Географске координате школе, наставник географије може, и треба, тачно одредити уз помоћ топографске карте или уз помоћ GPS уређаја или неког компјутерског програма (на пример, Google Earth). То је предуслов за марења која ће затим извести са својим ученицима у школском дворишту.

3.1. Одређивање географске ширине

Над хоризонтима наших крајева Северњача се налази приближно на пола пута између хоризонта и зенита (тачке небеског свода тачно над нашом главом). У земљама јужније од нас Северњача је ближе хоризонту док у севернијим земљама стоји на небу више него код нас. Астрономи су давно открили правилност: висина Северњаче над равни хоризонта једнака је географској ширини места. Тако је на Северном небеском полу Северњача у зениту (географска ширина 90°), у Ослу на две трећине пута од хоризонта до зенита (географска ширина 60)°, у Руми тачно на пола тог пута (географска ширина 45°), у Алекснадрији (Египат) на једној трећини (географска ширина 30°), а у Понтианаку (Индонезија) на самом хоризонту (географска ширина 0°). Географска ширина неког места, дакле, казује колика је висина Северњаче над равни хоризонта – то је угао између руке испружене ка Северњачи и равни хоризонта.

3.1.1. Одређивање географске ширине места помоћу школског угломера

1. Узмите стари школски дрвени угломер и уз његов нулти подеок причврстите нит виска (сл. 1). 2. Уз основицу угломера лепљивом траком причврстите алуминијску цев са старе телевизијске антене. 3. Причврстите угломер за вертикални стуб ексером побијеним уз нулти подеок тако да се угломер може слободно клатити око њега. 4. Гледајући кроз цев усмерите основицу угломера ка Северњачи и избројите колико је степени одмакнута нит угломера од подеока за 90°. Тај угао приближно представља висину Северњаче, тј. географску ширину места. Слика 1.

3.1.2. Одређивање географске ширине места помоћу гномона

1. У право сунчево подне (када сенка гномона падне дуж подневачке линије) за време равнодневице (21. март или 23. септембар) измерите дужину сенке гномона познате висине (сл. 2).

2. На табли конструишите правоугли троугао чије су катете једнаке висини гномона и дужини сенке (сл. 3).

15

Слика 2. Слика 3.

3. Измерите школским угломером оштри угао при врху катете-гномона (сл. 3). Тај

угао представља висину небеског пола, тј. географску ширину места.

3.2. Школско одређивање географске дужине

Земља се једном обрне око замишљене осе за 24 часа. За један час обрне се 15°, а за 4 минута – 1°. У складу с тим, географске дужине се изражавају и у часовној мери. На пример, географска дужина Крагујевца је 21° или 1 час и 24 минуте. Часовну меру смо добили тако што смо број степени географске дужине помножили са 4 минута (21 x 4 минута = 84 минута = 1 час и 24 минута).

Управо на овом односу угаоне и часовне мере заснива се одређивање географске дужине. Разлика географских дужина два места једнака је разлици времена очитаних на часовницима у та два места. Ти часовници морају радити по месном времену. То се постиже тако да се њихове казаљке наместе на 12 часова у тренутку када сенка гномона падне у подневачку линију. Задатак: Одређивање географске дужине

1. Ово одређивање може се извести само у одређене дане: 15–16. априла, 13–14. јуна и 1. септембра.

2. Током једног од тих дана забележите тачно време у тренутку када сенка гномона падне дуж подневачке линије.

3. Од тог времена одузмите 11 часова и остатак претворите у минуте. На пример, нека је забележено време 12 часова и 22 минута. Када се одузме 11 часова остаје 1 час и 22 минута, односно укупно 82 минуте.

4. Добијени број минута поделите са 4 и добићете географску дужину вашег места. У неведеном примеру географска дужина је 20,5 степени (82 : 4 = 20,5).

Поморци на броду имају врло тачан часовник који показује Гриничко време (време

на Гриничком меридијану). Када одреде разлику месног времена и Гриничког времена добијају географску дужину на којој се налази брод.

16

3.3. Школски путоказ

У дворишту основне школе „Лаза Лазаревић” у Шапцу професор географије је оформио у мају 2004. године географски кутак (сл. 4) који укључује зидни сунчани часовник, путоказ и

школски меридијан. Ова три елемента омогућују ученицима потпуну оријентацију, и просторну и временску.

Сунчани часовник је урађен на јужном зиду

школе (сл. 4, у позадини). Сенку баца шипка постављена паралелно ротационој оси Земље. У ствари, том шипком је материјализована небеска оса па се тако цела небеска сфера привидно обрће око ње од истока према западу. Заједно с небеском сфером обрће се и Сунце, а сенка шипке верно репродукује Сунчев ход и својим правцем показује дневне часове. Ученици са својим наставником могу да на очигледан начин обраде временску оријентацију и да разјасне низ појмова као што су: Земљина ротациона оса, небеска сфера, небеска оса, географски пол, небески пол, часовни систем, право сунчево време, средње сунчево време, појасно време и средњоевропске време. Путоказ или боље рећи – планетарни путоказ (сл. 4), омогућава ученицима

потпуну просторну оријентацију. Прво могу да тачно да одреде географски положај стајне тачке (школе): географска ширина 44°44' 58"N, географска дужина 19°41' 27"Е и надморска висина 80,51 m. Осим апсолутног положаја, путоказ омогућава да се одреди релативни положај стајне тачке, тј. положај школе у односу на географске полове, 12 светских метропола и манастира Хиландар. Свака од табли усмерена је тачно у правцу

најкраћег пута до назначених места, а на самој табли је, осим назива, уписана и најкраћа удаљеност у km. Метрополе су изабране тако да одговарајуће путоказне табле праве просторну спиралу око стуба. Ученици са својим наставником могу да на очигледан начин обраде просторну оријентацију и да разјасне низ појмова као што су: географски координатни систем, географске координате, географска ширина, географска дужина, надморска висина, најкраћи пут (ортодрома), најкраћа удаљеност, географски азимут и курс лета. Овим појмовима треба додати и астрономске појмове – северњача, северни небески пол, Мали медвед, Велики медвед и светлосна године – обзиром да путоказ на врху има и показивач Северњаче. Меридијан школе (сл. 4) је, у ствари, само дио меридијана (подневачка линија) који пролази

кроз изабрану стајну тачку у којој је учвршћен путоказ. Меридијан је материјализован у виду уске поплочане стазе. Основци ће са својим учитељима моћи „лично” стати на меридијан и увежбавати стране света. Стојећи на меридијану упоређиваће његов правац са правцем магнетне игле компаса и одређивати право сунчево подне (када им сопствена сенка падне дуж меридијана). Учитељи ће на занимљив начин моћи да објасне следеће појмове: стране света (север, југ, исток, запад), подне, подневачка линија, меридијан, географски полови, компас. (Треба напоменути да се Географски полигон не завршава са сунчаним часовником, меридијаном и путоказом. Он се даље може (и треба) допуњавати низом нових наставних средстава и инструмената, на пример – школском метеоролошком станицом.)

17

4. ОРИЈЕНТАЦИЈА У ЛОКАЛНОЈ СРЕДИНИ ПОМОЋУ ТОПОГРАФСКЕ КАРТЕ

Оријентација на терену помоћу топографске карте састоји се из три фазе: а) оријентација карте, б) одређивање стајне тачке, в) упоређивање географског садржаја карте са околином.

4.1. Оријентација карте

Свака топографска карта има свој рам (оквир) који ограничава поље карте, унутар кога је приказан географски садржај карте. На Земљиној лопти пољу карте одговара поље географске мреже кога ограничавају лукови паралела и лукови меридијана (сл. 1)?

Слика 1.

Бочне стране рама топографске карте чине лукови меридијана који се на Земљиној лопти пружају превацем југ-север. Према томе, када је оријентисана када бочне стране њеног рама усмеримо ка северу којег смо одредили на један од претходно описаних начина.

4.1.1.Оријентација топографске карте помоћу компаса Поступак 1. Карту (или план) поставите водоравно. 2. Уз бочну страну рама карте поставите ивицу компаса. 3. Карту лагано закрећите све док магнетна игла не буде

усмерена дуж бочне стране рама карте: тада је карта оријентисана (сл. 2).

Слика 2.

18

На оријентисаној карти правац од стајне тачке ка одређеном картографском знаку завршава на одговарајућем географском објекту (сл. 3).

Слика 3.

4.2. Одређивање стајне тачке

Када је карта оријентисана, стајна тачка се може одредити одока, помоћу оријентира (објеката који се јасно издвајају у околини – усамљено дрво, извор, колиба, мост, раскршће и сл.). Неопходно је да се они тачно препознају и на земљишту и на карт. Претпоставимо, на пример, да је 500 m северно од нас колиба, а 250 m западно, усамљено дрво (сл. 3); на топографској карти тазмера 1 : 50 000 наша стајна тачка налазише се 10 mm јужно од картографског знака за колибу и 5 mm источно од знака за усамљено дрво.

Најлакше је одредити стајну тачку када се налазимо тачно поред оријентира – тада ће његов картографски знак означавати наш положај на карти.

Задатак се поједностављује и у случају када се налазимо на неком линијском објекту (пут, пруга, водени ток) (сл. 4), само тада треба пазити да се карта не преокрене (сл. 5) Слика 4.

19

4.3. Поређење садржаја карте са околином

При поређењу потребно је на карти пронаћи картографске знаке објеката који се виде у околини, и обрнуто – у околини треба препознати објекте који су приказани на карти.

Објекат који се види у околини проналази се на карти тако што се од стајне тачке у мислима повуче правац ка том објекту: одговарајући картографски знак налази се на том правцу.

Обрнуто, када се тражи одређени објекат у околини, у мислима се повуче правац од стајне тачке преко одговарајућег картографског знака: тражени објекат се налази у продужетку тог правца.

Може се десити да одређени објекат није приказан на карти, или обрнуто – да више нема објекта који је приказан на карти. У оба случаја се те измене уносе на карту.

Када је карта оријентисана, када је на њој одређена стајна тачка, и када је њен садржај упоређен са околином, тек онда се онда карта може у потпуности користити. Користити – то значи кретати се помоћу ње по потпуно непознатом терену.

4.4. Одређивање најповољније путање

Када је карта проучена, на њој се оловком у боји повуче најповољнија од свих разматраних варијанти путање (маршруте) (сл. 5). На самој путањи се означе места за одмор и погодни оријентири. Оријентири се бирају на местима где путања мења правац. На карти се између оријентира одреде растојања и упишу се на карти уз одговарајуће деонице путање.

Слика 5.

20

Ако карту није могуће понети са собом потребно је нацртати шему кретања: на карту се стави паус-папир и на њега се пренесе линија путање. На шеми се уцртају изабрани оријентири, а стрелицом се означи правац севера. Уз сваку деоницу путање упишу се растојања (у метрима или у парним корацима), и време потребно да се те деонице препешаче (сл. 5).

4.5. Одређивање потребног времена

Када је путања потпуно одређена, пре поласка треба одредити и време потребно да се она препешачи. За то је потребно проценити брзину кретања. То није једноставно, јер брзина кретања зависи од многих чинилаца: од нагиба земљишта, квалитета пута, од доба дана и доба године, од временских прилика, као и од узраста и кондиције самог човека. Оријентационо, одрастао човек по равном терену пређе 4 km за један час. Ако је нагиб, на пример, 10° пређено растојање се смањује на 3 km за један час (таб. 1), итд.

Табела 1. – Брзина кретања на терену

Доба дана Нагиб терена Брзина пешака Дању 0–5°

5–10° преко 10°

4 km/h 3 km/h 4 km/h + 1 h на 300 m успона

Ноћу 2–4 km/h, зависно од квалитета пута и видљивости

4.6. Оријентација током кретања

Током кретања карту треба држати пред собом тако да је оријентисана дуж тренутне деонице пута. Препоручљиво је непрекидно упоређивати садржај карте са околином – уочавати оријентире у околини и налазити њихове знакове на карти. Дању то и није тешко али тешкоће настају приликом невремена или по ноћи. Зато је веома корисно да се упамти изглед карте на појединим деоницама изабране путање. То се постиже сталном вежбом.

На местима где може да се залута потребно је пажљиво оријентисати карту, наћи стајну тачку на њој и упоредити садржај карте са околином (сл. 20). У крајњем случају, ако је немогуће снаћи се на неком делу пута, најбоље је вратити се назад, до првог места на коме је стајна тачка била тачно утврђена.

4.6.1. Оријентациони крос

У свету су веома популарна и раширена спортска такмичења у оријентационом кретању – оријентациони крос. Оријентациони крос је омиљен спорт у Скандинавским земљама и у Русији.

При организовању оријентационог кроса организатор мора обићи целу стазу. Тежина стазе и број оријентира одређује се према слабијој половини учесника. Број оријентира се креће од 4 до 15. Задатак мора бити јасно састављен, без икаквих двосмислености. Такмичарска стаза се држи у тајности, а такмичаре треба спортски мотивисати.

Међународна такмичења у оријентационом кросу одржавају се у доста тешким условима, на непрегледном земљишту. Зими се такмичари крећу на скијама. Дужина стаза за жене је 6–8 km,а за мушкарце 12–15 km. Победник је онај који за најкраће време прође кроз све контролне станице. Најспремнији такмичари стазе са петаестак

21

контролних станица пројуре за нешто више од час и по. Такмичари треба да су сналажљиви и издржљиви, брзи тркачи и, пре свега, да знају добро читати географску карту. Задатак: оријентациони крос

Слика 6.

У школама можете организовати такмичења на једноставнијим и краћим

стазама, у околини вашег места. Ради сигурности, нека се такмиче групе (сл. 6), а не појединци. Код сваке контролне станице треба да стоји један контролор који ће у контролном листу сваке такмичарске групе забележити време доласка у ту станицу. Контролни лист може да изгледа и овако: 1. Контролна станица Усамљени храст 160 m североисточно од ушћа реке Јањине

Време доласка: Потпис контролора: 2. Контролна станица Место где пут улази у шуму Време доласка: Потпис контролора:

3. Циљ Воденица 200 m узводно од железничког моста на реци Градац Време доласка: Потпис контролора:

Време поласка: Време доласка на циљ: Постигнуто време:

Број групе: Чланови групе: 1. 2. 3.

Пласман:

22

Задатак: Топографски диктат

Шта је то диктат, то је познато са часова српског језика. Али постоји диктат, картографски диктат, који се не пише, него – црта. Ево једног таквог диктата. Пажљиво га прочитајте и у вашим свескама редом исцртавајте оно што је написано. Сами изаберите размер и смислите потребне картографске знакове, као што ће то радити и ваши ученици.

„Сека и Петар су ушли у велики градски парк. Од улаза пут је водио ка североистоку. После 30 m пут је савијао ка северозападу. Ту су застали. Западно, уз савијутак пута налазила се чесма, док је источно од пута почињало овално језеро које се пружало 40 m ка северу.

Наставили су да пешаче. Једини брежуљак у парку пружао се лево од пута. На врху бржуљка налазила се колиба.

После пређених 60 m дошли су до ресторана који се налазио са десне стране пута. Ту је главни пут, са дрворедом са западне стране настављао ка северу, а они су кренули бочним путем који се одвајао ка истоку. Између ресторана и језера, као и на делу парка северно од пута, расло је листопадно дрвеће.

Педесет пет метар од раскршћа наишли су на дрвени мост преко речице, отоке језера, која је текла с југа. Од моста река је савијала ка североистоку.

На пола пута од моста до језера налазила се воденица. Сека и Петар су одшетали пешачком стазом до ње и сели да се одморе.”

Слика 7. Решеое задатпг картпграфскпг дикатата (у ппдлпзи је мрежа квадрата чија је страница у

прирпди једнака 10 метара)

23

5. МЕРЕЊА У НЕПОСРЕДНОЈ ОКОЛИНИ ШКОЛЕ

5.1. Одређивање висине сунца Потребна средства: школски дрвени угломер (за таблу), висак (нит и правилан тег), два квадрата картона 10 х 5 цм, оловка и лепак

1. Узмите школски дрвени угломер и уз његов нулти подеок причврстите нит виска (сл. 1).

Слика 1.

2. На оба краја лењира угломера прилепите под правим углом картонске заклоне

(као на сл. 1). Први заклон пробушите, а на другом (на истом месту) нацртајте крстић.

3. Усмерите угломер ка сунцу тако да сноп сунчевих зрака пропуштен кроз рупицу првог заклона падне на крстић другог заклона.

4. Избројте колико степени нит виска одступа од подеока за 90° – то је висина сунца над хоризонтом.

Подневна висина сунца мери се на исти начин – у тенутку када сенка гномона

падне по раније одређеној (уцртаној) подневачкој линији.

24

5.2. Одређивање висине објеката Потребна средства: велики школски дрвени угломер, висак (не мора бити зидарски, довољна је чврста нит са било којим правилним тегом на крају), једна страна тањег картона формата А4, селотејп, два педља лако савитљиве жице Поступак:

1. На нултом подеоку угломера, помоћу жице причврстити нит виска, а на горњој основи угломера прилепити два визира, „зарез” и „мушицу”, (сл. 2).

2.

Слика 2.

3. Стати на одређеном растојању од објекта чију висину меримо, довољном да се

несметано може нишанити на његов врх. Удаљеност између подножја објекта (тачка В) и стајне тачке (тачка А) измерити парним корацима или метром.

4. Помоћи визира нанишанити основицу угломера ка врху објекта (тачка С). Угломер треба да стоји вертикално, тако да висак слободно виси уз његову скалу.

5. На угломеру у степенима очитати величину угла ( ) за који нит виска одступа од подеока угломера за 90°.

6. У школској свесци нанети у размеру 1 : 100 (тј. 1 cm = 1 m) растојање АВ и угао

. Нормала повучена на АВ у тачки В до другог крака угла , представљаће висину објекта, у размеру цртежа: број центиметара на цртежу, представљаће висину објекта у метрима, у природи.

Анализа: Упоредо са ученицима, наставник конструише троугао АВС на табли у размеру 1 : 10 (тј. 1 dm = 1 m). Закључи и примени: На исти начин се може одредити висина и било ког другог географског објекта, природног или вештачког: дрвета, брега, зграде и сл. Ако се стајна тачка А изабере тако да се с ње врх дрвета види под углом од 45° тада ће троугао АВС бити једнакокраку правоугли, тј. удаљеност стајне тачке од дрвета биће једнака висину дрвета (АВ = BC).

25

5.3. Одређивање ширине реке

Потребна средства: два штапа исте висине (али не мање од један метар), геометријски прибор, круг под дебелог картона (пречник 30 cm), једна страна тањег картона формата А4, селотејп, један тањи ексер (не краћи од 4 cm) Поступак:

1. На кругу од дебелог картона конструисати централни угао од 45°. На ивици круга, на крајевима оба крака поменутог угла, селотејпом залепиити два визира исечена од картона. Круг прикуцати ексером тако да стоји водоравно на врху једног штапа, и да ексер већим делом вири изнад круга.

Слика 3.

2. Стати на обалу реке чију ширину одређујемо, уочити оријентир на другој обали, тачно насупрот нас (сл. 3), и закуцати вертикално у земљу слободни штап (тачка А).

3. Удаљавати се обалом реке и повремено постављати вертикално штап са угломером, све док други штап и оријентир изабран на другој страни реке не буду видљиви под углом од 45° (тачка В).

4. Тада парним корацима измерити удаљеност АВ између штапова. То је ширина реке.

Анализа: У тренутку када се штап и оријентир са друге стране реке виде под углом од 45°, штапови и оријентир представљају темена равнокраког правоуглог троугла. Катете тог троугла – ширина реке и растојање измешу штапова – једнаке су. Закључи и примени: На исти начин се може одредити ширина и других географских објеката који се не могу „прегазити”, као што су језера, мочваре, провалије итд. На сличан начин се може одредити и висина географског објекта. Мере предострожности: Изабрати реку која не представља опасност за ученике (дубина, ширина, брзина). Мерења вршити само са три ученика док остали требају бити на пристојној удаљености од обале реке.

26

5.4. Израда плана школског дворишта

Да би се израдила географска карта претходно је потребно извршити прецизна

мерења на терену и прикупити што више података о природним и географским објектима. Мерења на терену изводе стручњаци који се називају геодети („земљомери”) Захваљујући модерним електронским инструментима геодети данас брзо и лако одређују растојања. Ти инструменти бележе време које је потребно да светлост (или звук) превали пут између две тачке не терену. Брзине светлости и звука су познате, па је могуће одредити растојања.

Када тачно одреде положаје три тачке геодети, уствари, одреде један троугао на површини Земље. После тога нове тачку у околини „везују” за два темена тог троугла и на тај начин стварају мрежу троуглова . Временом таква мрежа покрива површину целе једне земље. Осим што шире мрежу, геодети је чине све гушћом.

Положаји већине тачака су одређени у односу на суседне тачке. „У односу на суседне” – то значи да су познати правци и растојања између њих. За главне тачке одређене су и географска ширина, географска дужина и надморска висина. Те тачке су обично врхови брда и планина, црквени торњеви итд.

Геодети, дакле, тачно одређују положаје мноштва тачака на површини Земљине лопте и на тај начин стварају предуслове за настанак географске карте. Јер, не можемо урадити тачну географску карту ако не знамо тачно како су на површини Земље распоређени објекти које приказујемо.

Али ово није довољно – потребно је знати још много података о делу Земљине површине који се приказује. За одређени терен треба знати одлике стеновите подлоге, рељефа, речне мреже, биљног покривача, земљишта, као и одлике насеља, пољопривредних површина, саобраћајница итд. Прикупљање таквих података врши се непосредно на терену, а данас велику помоћ у том смислу пружају снимци из авиона и са вештачких сателита. Помоћу њих се долази до података о неприступачним деловима Земљине површине (планинске врлети, жарке и ледене пустиње, океанска пространства). Важно је да се снимање из авиона и сателита врши стално што омогућава да се прати развој неке појаве и у времену и у простору. Најједноставнији примери су летњи шумски пожари у Средоземљу, уништавање тропских кишних шума око екватора, ширење нафтних мрља после бродолома танкера, кретање ваздушних маса које доносе промену времена итд.

Задатак: Ставите се у улогу геодета и извршите геодетска мерења у школском дворишту. За то ће вам бити потребни: компас, школски дрвени угломер, канап са чворовима везаним на сваки метар или метарска трака, штап, креда, папир, оловка и обични угломер. Слика 4.

27

1. Изберите у дворишту стајну тачку и означите је бојом ако је подлога чврста (камен, бетон, асфалт), или пободите кочић ако је стајна тачка директно на тлу (сл. 4). Од стајне тачке означите подневачку линију (правац ка северу) коју сте раније одредили помоћу компаса или помоћу гномона.

2. Изаберите неки оријентир у околини (дрво, угао куће и сл.) па измерите угао који правац према њему заклапа са северним правцем (сл. 5, лево). Мерење можете извести компасом или сами, школским дрвеним угломером на следећи начин: а) поставите водоравно школски угломер тако да његов центар буде у стајној тачки, а основица дуж правца ка северу; б) затегните канап (или дугачку метарску траку) од стајне тачке до изабраног оријентира и очитајте угао који он одсеца на угломеру. 3.Одредите удаљеност у метрима на основу броја чворова на канапу од стајне

тачке до датог оријентира, или га измерите корацима (сл. 5, лево). Запишите угао и растојање у табели која ће бити слична приложеној табели.

Слика 6.

4. Поновите то исто за остале оријентире (сл. 6, десно)

Тачка Објекат (место) Угао у односу на северни правац

Растојање

Стајна тачка 1. Оријентир 2. Оријентир Итд.

Угао дворишта Дрво Угао куће

60 78°

26,5 m 17, 3 m

28

5. На листу папира у вашој свесци означите једну тачку као стајну и кроз њу повуците линију која ће означавати северни правац. Од северног правца нанесите угао ка првом оријентиру и повуците праву линију. Од стајне тачке у размеру 1 : 500 (1 mm = 0,5 m) нанесите растојање до првог оријентира и означите га тачком и бројем. Исто поновите и за остале оријентире. Спајањем одговарајућих тачака појавиће се стаза, кућа, врт и сл. Обришите помоћне линије које сте уцртавали од стајне тачке, и ето плана (сл. 7). Слика 7.

Задатак 2: Поновите исте радње али сада стајну тачку изаберите на неколико метара од школског игралишта и мерите растојања и углове до сва четири угла игралишта. На описани начин уцртајте те тачке у вашој свесци. Када спојите четири тачке чије сте положаје одређивали, на плану ће се појавити приказ игралишта. (Тада на плану можете одредити дужине његових страна, а да их нисте директно мерили.)

29

6 – РАД СА УЧЕНИЦИМА НА ТЕРЕНУ2

Идеално би било када би се предавање географије одвијало првенствено ослањањем на конкретне примере и непосредно посматрање. У пракси је то немогуће, па се највећи део географске наставе заснива на материјалу из друге руке, као што су карте, слике, макете, филмови итд.

Како сада ствари стоје, колико ће бити заступљен рад на терену, највише зависи од наставника географије и његове спремности да, маневришући унутар постојећег наставног програма, изађе са ученицима изван учионице и крене у проучавање географије локалне средине3.

Сваки рад из географије на терену састоји се из три дела:

1. посматрати оно што се може видети, 2. забележити то на карти или у свеску, 3. објаснити оно што је забележено.

Да би се боље разумео садржај наставе географије, треба научити како

непосредно посматрати географске објекте и појаве у природи, објаснити њихова својства, водити записник у дневнику, радити скице, изводити мерења.

За сваки теренски рад у склопу наставе географије неопходно је имати компас, оловку, гумицу и теренски дневник. Друга помагала бирају се у зависности од теме теренског рада. У теренском дневнику записују се датум и место извођења теренске наставе, као и запажања о временским приликама.

За посматрање се бира најпогоднија стајна тачка, са које се погледом може обухватити цела околина. Резултати проучавања одмах се уписују у дневник. Најбоље је радити паралелно скице и описе објеката. У закључку се излажу општи изводи, у виду извештаја.

6.1. РАД НА ТЕРЕНУ У ОБЛАСТИ ФИЗИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ

Пре изласка на терен треба помно проучити одговарајућу топографску карту, и

покушати наћи (видети) одговоре на следећа питања: 1. Које су опште одлике рељефа приказаног на карти? Да ли је он претежно раван,

брдовит или планински? 2. Какав је рељеф у односу на надморску висину? Да ли се ради о низији, побрђу или

висоравни? Која је највиша, а која најнижа тачка? 3. Да ли је земљиште испресецано долинама? Ако јесте, колико их има и каквог су

облика? 4. Да ли постоје реке? Ако постоје, колике су, какав им је ток, где су премошћене? 5. Има ли других копнених вода као што су језера и мочваре? Ако их има, колико их је

и ког су облика? 6. Има ли извора и како се долази до њих?

2 Наставник географије који је запослен у неком сиромашном крају и располаже са мало материјала (материјалних средстава и инструмената) не треба да губи вољу стога што може да примени само једну или две сугестије изнесене у овом поглављу. Важно је да се потруди да наведе децу на непосредно посматрање извесних чињеница, избегавајући чисто књишку наставу.

30

7. Какав је биљни покривач? Да ли су шуме листопадне или четинарске, да ли је жбуње проходно, које се пољопривредне културе узгајају?

8. Ако постоји обала (мора или великог језера), којим правцем се пружа, да ли је стрма, има ли плажа, ушћа и залива?

Практични савети за ученике

Пре поласка у природу пажљиво проучите одговарајућу карту и испланирајте путању.

Немојте планирати превелик пут.

Запамтите да су кратким растојањима на карти одговарају много дужа растојања на карти.

Нека увек у групи буде неко од одраслих.

Реците неком где идете и када намеравате да се вратите.

Понесите са собом детаљну карту и компас. Мобилни телефон или бар звиждаљка корисни су у случајевима да се изгубите или да је неко повређен.

Кадагод је могуће следите путању уцртану на карти.

Ако се не можете снаћи последње што требате помислити јесте да карта не ваља.

Понесите довољно хране и пића, као и топлу и непромочиву одећу.

Не бацајте отпатке, не чупајте цвеће и не узнемиравајте животиње.

6.1.1. Теренски рад на проучавању рељефа

Прибор: нивелир висине 1 m, еклиметар за мерење нагиба, метарска трака,

кутије за узимање узорака стена и лопатица за чишћење стена од слоја земљишта.

Поступак: Опште карактеристике рељефа утврђују се тако што се прво изабере стајна тачка, а потом одреди:

који облици рељефа постоје,

какав је њихов положај у односу на стајну тачку, према странама света (приказати то једноставним цртежом),

које се стене виде на површини,

које биљке преовлађују (траве, жбуње) или које пољопривредне културе преовлађују.

a) Проучавање падина (коса)

За изабрану падину одредити чији је она саставни део – ког облика рељефа (брега, јаруге, речне обале) и којој

је страни света претежно окренута,

измерити висину објекта помоћу нивелира,

одредити нагиб падине помоћу еклиметра (сл. лево - горе): лењир еклиметра упери се ка врху падине и на угломерној скали очита вертикални угао између равни хоризонта и површи падине (исто као што се ради при мерењу висине небеских тела),

голе стене очистити лопатицом и одредити врсту стена, примесе, постојање слојевитости, начин на који слојеви леже и њихову дебљину. При изради скице користити условне знаке за разне врсте стена. Уз сваки узорак стена ставити листић на коме ће бити написано место и датум узимања.

Описати промене настале човековом делатношћу.

31

6.1.1.1. Израда топографског профила

Профилом се назива приказ линије за мишљеног пресека било ког објекта с вер тикал ном равни. Према положају и односу вертикалне равни која сече објекат разликујемо уздужни и попречни профил. Профиле свакодневно цртају и користе различити професионалци – архитекте, медици нари, педолози, геолози, сликари, а посебно географи. На пример, архитекте користе компјутере за израду профила својих здања, лекари напамет знају попречне профиле мишића и костију, педолози упоређују профиле различитих врста тла, геолози приказују профиле Земљине коре, рудних лежишта и рударских окана, сли кари слободном руком цртају профиле људских лица, а географи уз помоћ карата конструишу и проучавају профиле терена дуж карактеристичних праваца – топографске профиле (сл. 1). На пример, географи који проучавају воде (хидролози) често цртају уздужне и попречне профиле река, ледника или језера, док географе који се баве рељефом (геоморфологе) занимају профили разних облика рељефа – долина, планина, планинских венаца, па и целих континената. Потребна средства: одговарајући лист топографске карте размера 1: 25 000, трака папира без линија или пауспапира, геометријски прибор, оловка Поступак:

1. На топографској карти повуче се линија – профилна линија – која спаја тачке између којих треба урадити топографски профил (сл. 1а).

Слика 1.а. Напомена: Профилна линија може бити и изломљена линија. 2. Уз профилну линију постави се ивица папирне траке и на њој се цртицама означе крајње тачке профила и тачке пресека профилне линије са изохипсама; осим тога, обично се означавају и пресеци са значајним географским објектима, природним и изграђеним (реке, путеви, врхови брда и сл). Уз сваку цртицу упишу се висине одговарајућих изохипси (сл. 1а). Лакше је радити ако се уместо обичног користи пауспапир, јер он не покрива изохипсе, па је лакше одредити надморске висине.

32

Напомена: Ако се размак између изохипси не мења (ако је нагиб терена попрофилној линији равномеран), не морају се означавати пресеци са свим изохипсама, већ је довољно означити само оне од којих се поменути размак видно мења (где се профил „ломи“). 3. Када су на профилној линији означени сви пресеци са изохипсама, прелази се на конструкцију топографског профила: а) У свесци без линија повуче се хори зонтална линија чија је дужина једнака дужини профилне линије. б) Одреди се висинска разлика надморских висина крајњих тачака профила и на основу ње конструише се висинска скала (сл. 1б). За висинску основу узима се округла вредност, мања од најниже тачке профила. С обзиром на то да је размер топографске карте 1 : 25 000, еквидистанцији од 10 m на висинској скали одговараће 0,4 mm, док ће 100 m висине бити представљено са 4 mm, а 1 000 m са 40 mm.

Слика 1.б. Напомена: Географи не користе често профиле код којих је вертикални размер једнак хоризонталном (природни профили) (сл.1). Хоризонтални је увек једнак размеру карте, док се вертикални бира индивидуално, зависно од типа рељефа. Да би профил био израженији, вертикални размер обично је пет до десет пута крупнији од хоризонталног. 4. Уз профилну линију у свесци постави се ивица поменуте папирне траке и с ње се пренесу тачке пресека профилне линије са изохипсама. Уз помоћ висинске скале над тим тачкама повуку се нормале тако да одговарају надморским висинама изохипси. (Ако је коришћен паус-папир, фазе 3 и 4 одвијају се директно, на истом папиру.) Спајањем крајњих тача ка свих поменутих нормала добија се топографскипрофил, уз који се на крају уписују топоними значајни за оријентацију на профилу (сл. 1в).

33

Слика 1.в. Напомена: Данас се топографски профили брзо и тачно конструишу уз помоћ одговарајућих компјутерских програма. Ипак, морамо знати да их конструишемО без компјутера, на терену, помоћу једноставног прибора; када то знамо, касније ћемо лако и с разумевањем користити и компјутерске програме.

6.1.2. Метеоролошка мерења и посматрања

Проучавање времена је исто толико важно као и проучавање рељефа.

Проучавања ове врсте деле се на две категорије: а) мерења за које су потребни инструменти, на пример – мерење температуре, падавина, ваздушног притиска и релативне влажности; б) посматрања којима се могу постићи резултати без употребе инструмената, на пример она која се односе на врсте облака и правац ветра.

a) Мерење инструментима

Ако школа располаже са довољно материјалних средстава, наставник геогафије ће наручити у некој познатој фирми Стивенсонов заклон (сл. 1), који ће заклањати термометре – максимални и минимални термометар, а можда и један психрометар (начињен од једног мокрог и једног сувог термометра) за мерење влажности ваздуха, један барометар и један плувиометар (кишомер). Ови ће инструменти омогућити да се прецизно мере температуре ваздуха, његова влажност и свакодневна количина падавина. Ако се не могу купити сви ови инструменти, довољно је купити максимални и минимални термометар. Стивенсонов заклон може се вероватно направити у школској столарској радионици или чак у кући од стране вештих ученика. Исто се може учинити и са простим кишомером (плувиометром) (видите прилог *). Сав тај материјал биће уосталом некористан ако наставник не успе да оспособи ученике да бележе податке добијене помоћу ових инструмената.

34

Слика. 1. Стивенсонов заклон

6.1.2.1. Конструкција кишомера4

Потребна средства: маказе, лепљива трака, тегла, оловка, левак и свеска.

Поступак:

Исећи парче траке у висини тегле и залепити на њу, обележити скалу на траци са интервалом од 1 cm.

4 Према: Степановић Тања, Дамчевић Кристина, Стојановић Ненадм Ђуркин Даница: Увод у

географију, семинарски рад, 2010.

35

Ставити левак у теглу, потом теглу изнети на отворен простор далеко од дрвећа.

У наредних седам дана у исто време мерити висину падавина.

b) Мерење без инструмената

Правац ветра. Претпостављајући да ученици знају где се налазе главне стране света у односу на школску зграду и на школско двориште, они могу процењивати правац ветра посматрајући промену правца дима који излази из неког димњака или према правцу у којем се на ветру лепрша застава или део траке причвршћене за високи стуб. Могуће је да у близини на неком торњу или високој згради постоји ветроказ. То би упростило задатак. Од ученика школа првог и другог ступња изгледа да је довољно да разликују осмоделну поделу хоризонта (осмоделну ружу компаса). Брзина ветра се мери анемометром чију поједностављену верзију ученици могу сами направити.

6.1.2.2. Конструкција анемометра5 Потребна средства: Дашчица димензија 13 х13 х 2 cm, три летвице – једна димензија 2 х 2 х 60 cm (стуб анемометра) и две диманзија 20 х 2 х 0,5 cm (кракови крста анемометра), подлошка, 4 пластичне чаше, лепак, 2 ексера, чекић.

5 Према: Грче Милан, Антонијевић Владимир, Хајдаревић Дамир, Пурхмајер Жељко: ГЛС,

семинарски рад, 2010.

36

Поступак а) На један крај дуже летвице (стуба) ексером, под правим углом, прикуцати дашчицу. Дашчица ће представљати подлогу на којој стоји анамометар.

b) Залепити подлошку на слободни крај стуба и подмазати је биљним уљем, ради лакшег окретања крста анемометра. Укрстити две краће дашчице, и кроз центар тако добијеног крста укуцати ексер тако да истовремено прође и кроз подлошку.

c) Залепити четири пластичне чаше на крајеве крста, и анемометар је завршен.

Облаци. Стање облачности посматра се на откривеном месту. На првом месту наставник треба да навикне децу да, посматрањем целог небеског свода, сваку врсту облака називају њеним именом тако да могу лако да познају да ли су у питању цируси, стратуси, кумулуси или нимбуси. Затим деца треба да науче колики је приближно проценат неба прекривен облацима.

37

6.1.3. Методи бележења метеоролошких посматрања

Било да се ради о мерењу помоћу инструмената или о непосредним

посматрањима, потребно је да ученици бележе резултате у табели, у посебном дневнику. За вођење дневника потребна је свеска (“рачунска”), на чијим корицама треба написати: „Дневник времена за 20... годину”.

На прву страницу прецртају се „Условни метеоролошки знаци”. Користећи их, може се, на пример, водити овакав једноставни дневник:

На другој и трећој страници нацрта се образац за белешке које ће се водити сваки дан.

Д

ату

м

Ч

ас

Темпера-тура у ° С

П

рити

сак

вазд

уха у

mb

Ветар

О

бл

ачност

(%)

В

рста

об

лака

О

бл

ик

пад

авина

Закљ

учак

о в

рем

ену з

а

конкр

ета

н д

ан

Друге

природ

не п

оја

ве

П

рим

ед

бе

И

змерена

С

ред

ња

П

равац

Ј

ачина (

m/s

)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

31.XII

13 – 1 – 3 1003 NW 2 80 St. Хладно Сумаглица 22°

Сва посматрања треба да се изводе и у топлом и у хладном делу године.

Посматра се три пута на дан, увек у исто време: пре почетка наставе, на пример у 8 часова ујутру, после наставе у 13 часова, и увече у 19 часова. (Лакше је одржавати интересовање код ученика многобројним осматрањима у току ограниченог периода, са чешћом сменом група које врше мерење.)

38

Ставка 11 попуњава се условним знаком „типа времена”, у складу са средњом температуром ваздуха. Ако је, на пример, средња температура 10. септембра била 5° С, онда се време означава типом „Хладно”. Овде се, такође, у остављене квадратиће уносе одговарајући знаци за облачност и падавине. Закључак о времену датог дана може се, на пример, срочити: за ово доба године време је хладно, облачност незнатна, без падавина и без ветра.

У ставци 12 бележе се временске појаве, као што су први мраз, први снег, успостављање сталног снежног покривача и др. На истом месту бележе се и промене у природи: почетак опадања лишћа, залеђивање реке итд.

Сваког 20. дана у месецу мери се подневна висина Сунца и резултати уписују под 13.

Код бележења метеоролошких података које се користи за објашњење (наставу) у разреду треба дати предност графичком облику (рани врсте дијаграма, клима-дијаграми, картограми).

6.1.3.1. Клима-дијаграм

На крају школске године, на крају свих метеоролошких осматрања и мерења, наставник географије треба да са ученицима уради клима-дијаграм места у коме се налази школа. Најбоље је да то уради поступно, прво да уради дијаграм температура ваздуха, па дијаграм падавина, и на крају, њиховим комбиновањем, клима-дијаграм.

Дијаграм температура. На основу мерења температура ваздуха током дана (у 7, 14 и 21 час), одређује се средња дневна температура, а на основу средњих дневних одређују се средње месечне температуре. На крају се одреде средње месечне температуре за вишегодишњи период, обично за 30 година. Подаци се могу дати у табелама., као што смо то урадили за Београд у наредној табели.

Објашњавање наставник може наставити овако: Сада прикажимо ово сликовито, тако што ћемо за сваки месец нацртати цевчицу термометара и у њему стуб живе одговарајуће висине (сл. 1, лево - горе). За цртање нам треба доста времена, зато изоставимо термометре, упишимо заједничку скалу лево, и забележимо тачке до којих су допирали стубићи живе (сл.1. лево - доле). Када те тачке спојимо, настала изломqена линија ће нам јасно говорити како се креће температура ваздуха

39

током године. Овакав приказ се назива дијаграм температура ваздуха. Када имамо дијаграм, табела нам није потребна, све се лепо види.

Дијаграм падавина. И средње месечне висине падавина (за дугогодишњи период) приказују се у виду дијаграма. Као што смо код израде дијаграма температура прво редали термометре, поредајмо сада стаклене епрувете у којима ниво воде одговара количини падавина (сл. 1. десно). И опет исто, да би уштедели време, изоставимо посуде, а оставимо само водене стубове, са једном скалом лево. Тако смо добили дијаграм падавина (сл. 1, десно - доле).

Слика 1.

Климадијаграм. За оцену климе једног места најважније су средње месечне температуре ваздуха и висина падавина у дугогодишњем периоду. Када дијаграм температура и дијаграм падавина спојимо, добијемо климадијаграм. Тако можемо упоредо видети годишњи ток оба метеоролошка елемента.

Постојање на зиду учионице плаката са клима-дијаграмом кога су ученици сами израдили омогућава да се поведе разговор, од уобичајне анализе годишњег тока температуре ваздуха и падавина до поређења два клима-дијаграма.

40

Слика 2.

Стандардна питања везана за клима-дијаграм:

o Које су географске координате та станице (јеста)? o Колика је надморска висина тог места? o Колика је средња годишwа температура ваздуха? o Који је најтоплији, а који најхладнији мјесец? o Колика је средња годишња висина падавина? o Који је највлажнији, а који најсушнији месец? o Ком типу климе (ком климатском појасу) припада то место?

Клима-дијаграм се може урадити и на фолијама и пројектовати помоћу

графоскопа. И у једном и у другом случају потребни су статистички метеоролошки подаци о температурама и падавинама6.

6.1.3.2. Климатска разгледница

Климатска разгледница (сл. 3) је комплексни графички приказ годишњег тока климатских елемената једног места. Климатска разгледница пружа јасан увид у скоро сва климатска обележја једног места. На њеној изради могу се ангажовати сви ученици једног одељења, а да им не буде досадно. Када се уради (на пример, на хамер-папиру) климатска разгледница постаје очигледно наставно средство – „климатска лична карта” одређеног места (места у коме се налази школа).

6 Средwе месечне и средње годишwе вредности температуре ваздуха и месечне и годишње

висине падавина за места у Републици Србији, могу се, на пример, наћи код: Дуцић В., Радовановић М. (1998). Клима Србије. Београд: ЗУНС.

41

Редослед приказивања климатских елемената у разгледници може бити различит. Овде ће бити наведен један од редоследа7:

1. средња релативна влажност ваздуха,

2. средње месечно трајање сунчевог сјаја (евентуално у релативно трајање сунчевог сјаја), 3. по могућности средњи број дана са неком карактеристичном температуром (тропски дани, тропске ноћи итд.), 4. средње месечне температуре ваздуха, са средњим месечним максимумима и минимумима, апсолутним месечним екстремима, а на слободном месту се уписују вредности апсолутних екстрама у посматраном вишегодишњем периоду, 5. хистограм приказане највеће, средње и најмање месечне количине падавина (евентуално се уписује број падавинских дана у сваком месецу), 6. помоћу кружних површина (исечака) представљају се вероватноће ведрих, променљиво облачних и тмурних дана, 7. уписује се преовлађујући ветар и његова учесталост у промилима, а може и честина тишина (свуда су у питању месечне вредности), 8. ређе се у склопу климатских разгледница налазе и руже ветрова за годину и екстремне месеце (јануар и јули), 9. легенда.

Слика 3. – Климатска разгледница Лознице која је урађена на основу података за период 1952–1972. године

7 Дуцић В., Анђелкпвић , Г. (2004). Климатплпгија – практикум за гепграфе. Бепград: Гепграфски

факултет. стр. 139-141.

42

6.1.4. Циљ метеоролошких посматрања

Метеоролошко осматрање не само да буди интересовање за односе између различитих елемената који сачињавају време, него оживљава суве статистичке податке. Кад један ученик утврди искуством хладан и влажан дан са температуром која је изнад саме тачке мржњења (на пример, 2° С), он после тога добро зна какав утисак оставља на људе та температура.

Исто тако, он ће почети да појима шта значи 27° С у хладу. То је важно, јер многи ученици имају само нејасне појмове о томе шта значе степени температуре. Између осталог, израчунавање средње дневне температуре према минималној и максималној температури омогућиће им да схвате да средња дневна температура може да буде резултат веома различитих степени температуре... Тако ће сазнати и шта представљају дневне промене температуре.

Исто тако ће у вези с падавинама видети колико треба да падне кише док водени стуб у мензури не достигне 25 mm.

А оно што је у географском погледу без сумње још важније, то је да ће ученици имати могућност да запазе колико промена времена може да утиче на пораст биљака или на рад земљорадника у пољопривредном крају. У градском сектору се може посматрати утицај времена на видљивост (магла), канализациону мрежу и саобраћај.

6.2. Теренски рад на проучавању вода

За проучавање најбоље је изабрати речицу, поток или језеро, а такође и извор.

Ако их у близини нема, може се изабрати неко језерце, вештачко језеро, канал или мочвара. Потребна средства: флаша са плутаним чепом, термометри за мерење температуре ваздуха и воде, пловак, водомерна летва, метарска трака, бели диск за одређивање провидности воде, јак конопац са чворовима увезаним на сваких метар дужине и конопац са тегом на крају за мерење дубине. Поступак

a) Опште карактеристике вода у локалној средини могу се сагледати разгледањем околине са најпогодније тачке:

одредити на којим су странама света смештени водни објекти,

урадити цртеж користећи условне знаке,

проценити у којој је мери средина обезбеђена водом (у изобиљу, довољно, мањак),

сазнати називе водних објеката, природних и вештачких, уочити у ком су рељефном склопу смештени и како су међусобно повезани.

b) Проучавање подземних вода

одредити облике рељефа на месту где подземна вода избија на површину, затим врсту стена, начин избијања воде, колика је издашност извора и куда отиче вода,

при мерењу температуре воде термометар треба држати у води све док се стуб живе (или алкохола) сасвим не заустави; температуру воде треба упоредити са температуром ваздуха,

при процењивању својстава воде проценити осећа ли се неки мирис. Напунити флашу водом, зачепити и погледати према светлости да ли је можда мутна. По

43

повратку оставити воду да одстоји и видети има ли каквог талога. Налити мало одстајале воде у метални тањирић и после испаравања погледати какав је траг остао.

осмотрити место извора, правац тока, утицај воде на рељеф – где она спира и разноси подлогу, а где таложи ношени талог,

експлоатација и заштита вода стална је тема која се провлачи при разгледању околине и разговору са локалним становништвом.

c) Проучавање река (потока)

правац речног тока одређује се помоћу компаса. Помоћу карте или из разговора са локалним становништвом установљује се где река извире и где јој је ушће,

ширина и дубина мери се код мањих река и потока ако у близини постоји мост. Ширина се одређује помоћу метарске траке или конопца са чворовима, а дубина помоћу водомерне летве или конопца са тегом на крају. Дубина се мери на разним деловима корита, поред обала и на средини реке.

за мерење брзине тока треба изабрати праволинијски део реке, бацити пловак, забележити место и време. Затим треба ићи обалом низводно са часовником у руци. После једне минуте измери се пут који је препловио пловак. Тај пут у метрима, подељен са 60, даје брзину речног тока у метрима по секунди.

опис корита и обала реке састоји се од уочавања карактера и кривудавости корита, еродираности обала, количине речног наноса, плићака, притока и извора. При опису површине воде (глатка, благо заталасана, заталасана) узети у обзир ветар, његов правац и јачину. Извући закључак о зависности правца и карактера тока реке од рељефа.

својства речне воде одређују се на исти начин као и својства подземне воде. За одређивање провидности воде користи се бели диск који се спушта у воду конопцем са тегом на крају. Дубина у метрима на којој диск више није видљив, представља провидност речне воде.

на основу посматрања и разговора са локалним становништвом проценити у којој је мери река угрожена експлоатацијом и загађивањем воде и предложити мере заштите.

d) Проучавање језера (вештачких језера)

Најбоље је језеро (вештачко језеро) проучавати у целини. Ако је језеро велико,

онда треба изабрати део који се може сагледати са обале:

величина језера процењује се одока,

уочава се има ли језеро притоке и отоку,

проучавање обале, својстава воде, начина коришћења и угрожености изводи се на исти начин као и код река.

e) Проучавање мочвара

При проучавању мочвара треба изабрати одговарајуће начине, претходно

описане код подземних вода, река и језера.

На крају, у закључку о водама локалне средине треба рећи какве воде постоје, има ли их довољно, како се и у којој мери користе, да ли су загађене, како да се уреде и заштите.

44

6.3. Проучавање стена и формирање школске збирке8

Деца заиста са одушевљењем прихватају сарадњу чим им се наставник обрати. Са њиховом помоћу може се започети оно што ће се временом претворити у добру педагошку збирку. Свако од њих сматраће за питање части да пронађе нешто и да донесе у школу.

Наставник географије мора често, не претварајући се у геолога, да се дотиче питања стена и да децу упозна са њиховим примерцима. Када се усмеравају, деца ће направити збирку стена из локалне средине, а понекад ће се сетити да донесу узорке и са својих путовања. Збирка се може обогатити разменом са школама из других делова Србије.

Ево упутстава које наставник географије може рећи својим ученицима. Најбољи начин да научите о стенама и минералима јесте да пажљиво погледате што више различитих типова које можете наћи. Погледајте шљунак на плажи и камење у вашим баштама. Уочићете да нису сви исти. Прикупљањем различитих стена, можете их идентификовати и водити евиденцију где сте одређену стену нашли и шта можете видети на њој.

Ручни објектив (лупа) ће увеличати ваше стене и помоћи ће вам да видите

детаље који нису уочљиви голим оком. Сазнаћете колико различитих минерала има у

сваком од ваших примерака, различитих боја и облика.

Неке од физичких особина минерала као што је тврдоћа могу вам помоћи да

идентификујете тип стене. Питајте одрасле да вам нађене стене однесу у најближи

геолошки музеј и упореде их са узорцима који тамо постоје. Можете направити и

сопствени музеј у школи или код куће.

6.3.1. Како да утврдите о којој се стени ради

Боја. Прво одредите начелно боју стене (ону која се види када се стена посматра са веће удаљености), а затим додајте ближа одређења боје, као што је нијанса, прелив итд.

Огреб. Минерали су различито обојени, њихов огреб,односно боја праха се не мења.

До боје огреба можемо да дођемо тако што минерал строшимо у прах или њиме

загребeмо по белој тврдој подлози. Хематит, може бити мрк, црвен, сив или црн, али

му је огреб увек карактеристичне црвене боје.

Тврдоћа: За све стене финог зрна тврдоћа се очитава по Мосовој скали (1–10): 1. талк, 2 гипс, 3 калцит, 4 флуорит, 5 апатит, 6 ортоклас, 7 кварц, 8 топаз, 9 корунд, 10 дијамант. Тврдоћу можемо одредити, знајући да се минерали тврдоће 1 и 2 парају нокотм, 3,4 и5 парају се ножем, минерали тврдоће 6 и7 парају стакло, а минерали тврдоће 8,9 и10 секу стакло. Величина честица. Крупне – веће од 5 mm, средње – 1 до 5 mm, ситне – мање од 1 mm. Понекад се једна стена састоји од честица различите величине. Састав. Опишите и именујте све минерале; типове облутака; забележите ако има фосила; опишите врсту честица песка или кристала које можете препознати. Ако не знате назив стене или неког њеног састојка, дајте што детаљнији опис. Много стена се састоји од више минерала. У опису таквих стена додајемо „нису хомогене”.

8 Према: Бпбић Никплина, Никпдијевић Ана, Петрпвић Саоа: ГЛС, семинарски рад, 2010.

45

Класификација. На основу уочених одлика класификујте стену – седиментна, магматска или метаморфна. Прибор за теренски рад на проучавању стена: заштитне наочаре, чекић, длето, компас, лупа, заштитна кацига, свеска и оловке, ранац, кантица, топографска карта, фотоапарат, заштитне рукавице, вода, џепни нож, папир за умотавање

46

7. РАД НА ТЕРЕНУ У ОКОЛИНИ ШКОЛЕ

7.1. Вежбе у трајању једног часа

Први облик једноставног рада на терену може бити вежбање којим ће се дете

оспособити да начини поређење између онога што може да види и оно што постоји на плану. На сл. 1 дат је пример онога што се може израдити за један час (45 минута).

Тај пример узет је из једне градске регије у Енглеској, али исто вежбање се може вршити у било ком крају, било где на свету. Сваком ученику се даје план у размеру 1 : 2 500 (или у најближем размеру који се може наћи) на којој је представљена околина школе. Ако нема плана тог размера, што се неретко бива, наставник ће сам начинити скицу у приближном размеру. На карти или скици треба да буду означени главни елементи за посматрање. На сл. 1, на пример означени су путеви, куће, радње, ледине и друге „зелене површине” (паркови и вртови у које се сме слободно улазити). С обзиром да ће бити потребан велики број планова, неопходно је имати неко средство за умножавање.

Слика 1.

Ако наставник да један план на двојицу ученика, један од њих би могао

првенствено да посматра, а други углавном да бележи. Пре него што ученици пођу из учионице да би изашли на терен, наставник би могао да им каже ово: „Повешћу вас у реду, двоје по двоје, у оближње улице. Ви ћете на плановима бележити по нешто од онога што будете видели. Стога ће вам бити потребна оловка. Сваку кућу или блок кућа које видите обележаваћете на одговарајућем месту карте словом M, сваку радњу са B, а зелену површину са V. Упишите у карту и имена улица којим будете прошли.”

47

Очито, свим ученицима тај рад неће бити лак, али наставник ће притећи у помоћ онима који буду наишли на тешкође у току шетње.

Када се ученици врате у учионицу, наставник може свакоме дати нови план или скицу и рећи им да испишу начисто оно што су писали у ходу. Уместо исписивања слова они могу да обоје разне делове плана и додају одговарајућу легенду. На сл. 1. види се завршен план. После тога наставник може да продискутује са ученицима поједине елементе са плана, водећи рачуна о њиховим способностима. На пример, у вези с оним што је на сл. 1, он им можеобјаснити зашто се све радње налазе у извесним улицама или зашто су све куће истог типа. Овај рад већ прелази у стадиј предавања (тумачења, објашњавања).

И тако по завршетку вежбања, ученици ће од њега имати следеће користи: 1. Научиће да оријентишу план на терену и да упоређују оно што виде на

карти и што запажају на терену. 2. научиће нешто о градској четврти у којој је школа. На селу наставник ће моћи да затражи од ученика да упишу у карту начине

обрађивања земље који се примењују на њивама у близини школе, врсте биљног света који се среће дуж путева, као и зграде на сеоским имањима, њиве, помоћне зграде и све друге запажене појединости. Задатак 1: По узору на слику 1, издвојите план околине неке школе у Србији (или урадите скицу), и дефинишите задатке ученицима на сличан начин како је то урађено у претходном тексту према слици 1.

7.2. Вежбе у трајању од пола дана

Нешто касније треба омогућити наставнику и ученицима да посвете пола дана непосредном посматрању или раду на терену. За то време се може много учинити. Пошто је од посебног значаја да ученици имају тачно одређен задатак, могли би се, на пример, копирати план (карта) и упитник, тако да ученици добију програм рада.

Ево упитника који је дат ученицима једне школе из југоисточног дела Лондона за поподневну шетњу (од 14 до 16 часова). Њему одговара план са слике број 2.

Упитник из локалне географије Одговорите на сва питања у простору који је у упитнику9 за то остављен,

хемијском или обичном оловком. Постепено означавајте и путању којом идемо.

1. Која се врста земљишта може видети око Мелори скул (Malory School)? 2. Идући улицом Лонселот (Launcelot),

а) којим правцем идете? б) коју врсту кућа видите с обе стране пута? в) када су оне зидане?

3. Идући улицом Беринг (Baring) што видите што вам указује на то да прелазите границу између Лондона и Кента? (Ставите на одговарајуће место ознаку WJ (Вестминстерско игралиште).

4. Идући Бернт-аш-Лејном (Barnt Ash Lane), a) означите којим правцем претежно идете, б) каква се врста кућа налази на источној страни улице? в) упишите на карти реч „узвишење” да би означили узвишење земљишта преко којег прелазите.

9 Међу педагозима постоје супростављена мишљења о упитнику. Помирљиво мишљење је да

упитник треба дати ученицима, али да га треба саставити колективно, у разреду.

48

Слика 2.

5. Означите на карти великим словима следећа места: гаража Сандриџ (Sundrige)

са (G. S.), фабрику боје Бромел (F. B.), положај кафане (K), и испарцелисано земљиште (J).

6. На крају улице Њу стрит хила (New Street Hill), окрените се лицем реци и забелећите: а) у којем правцу гледате, б) како се зове неравнина на којој стојите, в) шта се налази северно од пута?

7. Која се врста земљишта налази под храстовима десно од Њу стрит хила? 8. У шуми Елмстед (Elmstead) начините списак врста дрвећа које видите и

сврстајте их према њиховом значају. 9. Означите на својој карти на одговарајућим местима гробље (+), парцелисано

земљиште (P) и узвишење којим прелазите. 10. Дуж железничког насипа:

а) како је било раније име те жељезничке пруге? б) која се врста вегетације налази дуж јарка пореде жељезничке пруге? в) каква се врста земљишта налази код игралишта у горњем слоју насипа жељезничке пруге? г) забележите врсте возова који буду прошли.

11. Допуните приложену скицу оградом која означава горњу границу ливада из Чајнбрука (Chinbrook).

Допуна вежбања

Обојите шуме, главне путеве и пут којим сте прошли. Процените дужину пута који сте прешли пешке.ждопуните подземни ток Чејнбрука. Означите Даунхем вуеј (Downham Way).

На приложеној скици је означен прешени пут, ради оријентације читаоца. Он не

постоји на карти коју су добили ученици. Као што се из питања може видети, од ученика се очекује да као једино географско предзнање имају појма о томе шта су изохипсе (види питања 4 и 9), Питање број 2 захтева објашњење. Један од начина

49

рада приликом посматрања на терену састоји се у изради скица са главним елементима пејзажа који се ту могу видети. Искуство показује да многи ученици имају у почетку тешкоће при њиховој изради. Стога ће бити потребно да наставник изради једноставну скицу и да је умножи, па да затим затражи од ученика да на скици означе елементе пејзажа које могу видети. Пример за то се налази на слици 3.

Слика 3.

Деца ће одмах познати да је зграда на левој страни скица школе. Она се налази на узвишењу означеном са Р1, јер је у питању мала висораван. Више удесно се налази једно издвојено узвишење означено са М (главица). Са места на којем се налазе ученици могу видети долину (V) мале речице која се зове Чајнбрук. Они тако постепено уче да посматрају предео, да анализирају његове делове и да физичкогеографске објекте које виде називају правим именом. По повратку у разред сваки ученик ће моћи у току наредних часова да начини добру копију карте, на којој ће убележити податке о местима које је посетио у току шетње. Наставник ће онда моћи да затражи од ученика да начине извод из тих података, подељен на три дела:

а) физички елементи пејзажа (за сваки елемент дати тачан пример), б) типови кућа (за сваки тип куће дати име локалитета на којем се налази), в) типови непокривених површина (за сваки тип дати име локалитета).

После тога биће могуће писмено изложити закључке о одликама краја у којем је

школа и рећи, на пример, да је у питању настањени сектор у којем има различитих кућа у којима станују људи различитог имовног стања и који обухвата известан број зелених површина и шумарака, као и један терен за голф. Задатак 2: По узору на слику 2, издвојите план малог градског насеља или план једне четврти неког града у Србији (или урадите њихове скице), и напишите одговарајући упитник ученицима, на сличан начин (само прилагођено нашим крајевима) како је то урађено у претходном тексту према слици 2 Задатак 3: По узору на слику 3, изради једноставну скицу пејзажа, гледајући са узвишења у околини школе, а онда означи приказане елементе пејзажа.

7.3. Рад у непосредној околини школе (један или два часа)

У градском сектору често је лакше почети са обилажењем „острва” острва, јер се на плановима лако разликују улице. Али није увек такав случај и на селу где путеви могу бити далеко један од другог. Према томе, није неопходно ићи редом

50

предложеним у овом поглављу. Често је потребно одложити ово вежбање, које ћемо у продужетку изложити детаљно, за касније, у току школске године, јер је за њега потребно да деца умеју добро да читају карту са изохипсама. План који представља слику број 4 јесте план школе коју деца похађају. На њему су означене изохипсе, али нема ни једног имена. Деца треба да науче да тачно оријентишу карту. Изгледа да је боње да ту вежбу обаве у групама по двоје, али да наставник не води децу око школе у одређеном правцу. Свака група може да обави тај задатак у правцу који јој се учини као згодан.

Слика 4.

Задатке које треба обавити деле се у две посебне категорије.

1. Набројте елементе (физичкогеографске и друштвеногеографске) са ове карте: а) упишите на одговарајућим местима карте називе следећих објеката: зграда са учионицама, зграда за становање, зграду за техничке инсталације, сала за скупове, фискултурна сала, портирова кућа, унутрашње двориште, паркинг. б) Опиштите тачно природу земљишта у А. в) Које врсте дрвећа расту у B, C, F и K? г) Која врста траве расте у D? д) Означите са Х највишу тачку у околини школе. е) У којем правцу је нагиб терена највећи? г) Колика је висинска разлика између највише и најниже тачке, означених на карти?

2. Прикупите податке о економском карактеру школе

(Овде треба пказати да се пажљивим посматрањем могу добити, из података о положају школе, доста података из економске географије.)

а) Какав је материјал коришћен за зидање главне школске зграде?

51

б) Какав је материјал употребљен за кров? в) Од које врсте дрвета су стубови на покривеним пролазима (у дворишту)? г) Чиме је покривено земљиште у унурашњем дворишту? д) Која се врста горива употребљава за загревање школских котлова? Које их предузеће испоручује? е) Где су произведени котлови? г) Где су произведени поклопци за сливнике? Прва серија питања служи да укаже везе школе са другим колективима. Ово

вежбање се може употпунити указивањем на то да је материјал за изградњу школе донесен из свих крајева Енглеске и целога света, као и да сам рад школе зависи од спољног света. На пример, могу се навести: опеке донесене из глинене депресије код Оксфорда, алуминијски кров из Канаде, камене плоче у дворишту са обале Енглеске, а дрвени стубови из Западне Африке. мазут за ложење котлова доноси се са обала Персијског залива. Исто тако може се израдити карта на којој ће се означити везе између школе и њених снабдевача. Сви ови подаци могу се добити у самој школи, а наставник, ако је потребно, може у томе помоћи ученицима. Задатак 4: По узору на слику 4, издвојите план неке школе и школског дворишта у Србији (или урадите скицу), и напишите одговарајуће упитнике ученицима (о географским елементима, и о економском карактеру школе), на сличан начин (само прилагођено нашим крајевима) како је то урађено у претходном тексту према слици 4.

7.4. Рад на терену у земљорадничком крају

До сада смо проучавали начин рада који се може применити у непосредној околини школе, и то за време једног часа или за пола дана. Претпоставимо сада да можемо извести децу из њихове уобичајне средине и одвести их у земљораднички крај на цео дан или чак на више дана. За то ће, разуме се, бити потребно брижљиво организовати превоз и тачно се обавестити о могућностима смештаја. Узимајући у обзир разлике које могу постојати између једног и другог краја, могу се дати три корисне сугестије. На првом месту, удобније је путовати закупљеним аутобусом него возом. користећи аутобус, наставник може бирати правац пута, организовати задржавања корисна по удобност путника или из географских разлога, и боље пазити на децу него у возу. Може бити корисније, ако група остаје недељу дана у једном крају, задржати аутобус у близини тако да се деца могу превозити лако и не губећи време до тачака важних са географског становишта. У сваком случају, аутобус не треба користити као покретну учионицу: ако деца треба једноставно да седе у аутобусу и да слушају наставниково предавање, онда је боље да остану у школи. На другом месту, предвиђено коначиште треба да има једно одељење у којем ће деца моћи да раде на миру и где ће наставник, ако затреба, помало надгледати њихов рад. Корисно је да ту буде и табла. На трећем месту, апсолутно је неопходно да рад буде унапред припремљен. Наставник треба поуздано да зна шта треба да ради. Другим речима, он треба добро да познаје тај крај. Као што је сто сталан случај у животу школе, потребно је створити погодне услове за рад. Ученицима треба да буде потпуно јасно да је географски рад на терену само један облик школског рада. Ништа не убија вољу више и не доводи до губљења времена него одвести ради рада на терену групу деце која га схватају као обичан празнични излет. А ништа не чини веће задовољство него видети резултате брижљиво обављеног рада на терену. Али за то је потребно да деца уложе труд, издржљивост, истрајност и да наставник уме стално да их упућује без

52

попуштања, а и да их подстиче. Ако наставник први пут изводи децу на рад на терену, боље је да почне са неким веома једноставним вежбањем које можда неће трајати дуже од једног школског часа, али треба пазити да деца буду заузета за све то време. После тога наставник ће моћи да предузима теже радове на терену, постепено, у мери у којој буде стицао више самопоуздања у тој врсти рада.

7.4.1. Проучавање искоришћавања земљишта

Проучавање искоришћавања земљишта у неком земљорадничком крају јесте начин да се стекне утисак о врсти пољопривреде која се ту примењује. Боље је почети са сектором чије ће проучавање бити једноставно, тј. у којем међе између њива довољно јасне, где њиве нису ни сувише мале ни сувише велике, тако да једном тринаестогодишњем ученику буде могуће да испита читав сектор за приближно два сата. Може се догодити да у неким крајевима ни за ово нема прецизних планова. У том случају наставник ће бити принуђен да га сам изради. Та карта може бити много једноставнија него што је она на слици 5.

Слика 5.

53

На слици 5 је план краја Норт Даунс (North Downs) у Кенту (Енглеска), рађен према плану размера 1 : 10 000. На њему су означени шумарци, међе између њива, стазе, путеви, стамбене и друге зграде и неколико кота. У овом вежбању тражено је од ученика да препешаче од тачке Х, на северу, до тачке У, на југу, тј. растојање које износи мање од једне миље10. Задатак им је био да идентификују сваку миљу које је уцртана на плану и да је обележе знацима који су били дати (који казују за шта је њива искоришћена). (Свака два ученика добила су по један план.) Начин обележавања не може бити исти за све области у једној земљи, а камо ли у целом свету. Може се догодити и то да у извесним областима искоришћавање земљишта буде толико једнолико да његово проучавање буде без већег интереса. Водећи рачуна о томе да примењени начин поделе одговара стању села у Енглеској, ми га износимо овде више као пример него као образац.

1. Поорана њива на којој је било усева, или њива под угаром, или засејана сточном храном, сматрана је за обрађено земљиште и означавана словом С. Ако је било могуће познати која је била засејана биљка, на карти је уписивано њено име, на пример: жито.

2. Њива која очигледно није била скоро орана и на којој расте трава сматрана је за стални пашњак и она је означавана на карти словима Р. Р.

3. Поље добрим делом захваћено не травом него другим биљкама као што су на пример врес, папрат, жбуње штипавице, жуковина, сматрано је за део ледине и на њему је исписивано слово В.

4. Мали вртови и воћњаци означавани су на карти словима Ž и V. 5. Земља која из разних разлога није била засејавана нити је служила за испашу,

а није могла бити названа ни ледином, названа је „неплодно земљиште” и означавана на карти словима Т. Ј. У њега су на пример убрајани напуштени каменолом и земљиште у саставу неког индустријског предузећа.

Важно је схватити да оваква подела да не одговара вашем крају. У таквим

случајевима биће можда потребно додати подели известан број других врста и у њих убројати шуму и обновљену шуму. Сваки наставник треба да води рачуна о свом раду и одликама свога краја. Вежбање са оваквом картом је корисно не само стога што навикава ученике да посматрају и брижљиво бележе позитивне елементе пејзажа, него и стога што истиче извесне географске односе. На пример, средњи део слике 5, који се састоји од шумарака и сталних ливада, одговара стрмом нагибу код Нор Дауна. Обрађени део на југу налази се на слоју креде, у подножју стрме падине; то је раван сектор са доста плодним земљиштем лаким за орање, док сектор на крајњем северу, под природним и вештачким ливадама, представља нагнут кредни слој покривен доста тешком глином помешаном са кварцним песком. Тако ће ученици почети да схватају односе који постоје између искоришћавања земљишта, рељефа и природе земљишта. поред тога, овакав рад ће им указати на то да искоришђавање земљишта не одређује једино рељеф и природа земљишта, већ да у томе учествују и други фактори који нису увек очигледн. Тако, на пример, на југу није сва земља погодна за орање. По повратку у разред ученици могу не само да израде начисто карту искоришћавања земљишта, него и да напишу кратак реферат о географским факторима који утичу на искоришћавање земљишта у проучаваном сектору. Ту наставник може да се умеша и да помогне ученицима у објашњавању начина искоришћавања земљишта.

10

Једна енглеска миља једнака је 1 609 метара

54

Задатак 5: По узору на слику 5, начините план искоришћавања земљишта у неком делу Србије (или урадите скицу) и напиштите кратак реферат о географским факторима који утичу на искоришћавање земљишта у том сектору, на сличан начин како је то урађено у претходном тексту према слици 5.

7.5. Проучавање пољопривредних предузећа

Проучавање пољопривредног предузећа или одређеног пољопривредног поседа увек је корисно. Продубљена студија ове врсте одлично је средство да се коригују нејасна уопштавања која се понекад налазе у уџбеницима, као што су на пример изрази „мешовита експлоатација” (земљорадња и сточарство) или „експлоатација у културама” и сл. Проучавање пољопривредног предузећа не само да пречишћава појмове, него и упознаје ученика са комплексношћу пољопривредног предузећа и његове организације.

Као и у свим радовима на терену, важно је извући што већи број могућих обавештења непосредним посматрањем. тако је врло важно доћи у додир са неким пољопривредником и затражити од њега дозволу да се посети његов посед у малим групицама (не већом од шест чланова јер је бројнијом групом тешко руководити), али је исто тако важно тражити од поседника само она обавештења до којих ученици не могу сами доћи непосредним посматрањем. Овде се ради о једном деликатном питању јер пољопривредник понекад више воли да организује „дириговану посету” на поседу с којим се са разлогом поноси. У том случају постоји, као и увек, опасност да ученици покупе само оне податке о предузећу које им он изложи.

Најбољи начин да се деца у том проучавању принуде да да раде јесте тај, да им се да низ питања а можда и задатака, као што су ова на следећем списку:

Питања и задаци у вези са проучавањем пољопривредног добра

1. Опишите положај добра у односу на његову околину. 2. Са извесног одстојања, најбоље са каквог узвишења, начините скицу добра

и његових зграда. 3. Нацртајте једноставан план на којем ће се видети распоред зграда и

одредите тачну намену сваке од њих. Означите на плану север стрелицом. 4. Покушајте да откријете да ли на згради постоји датум зидања. 5. Како се власник снабдева потребном водом? Да ли има водовод? Има ли

бунар? Да не црпе воду из реке? 6. Да ли му је вода потребна за заливање и појење стоке или само за њега и

његову породицу? (Да би се одговорило на следећа питања биће можда потребна помоћ пољопривредника.)

7. Колика је површина предузећа или пољског добра? (Начините по могућности једноставан план предузећа.)

8. Које се биљке на њему гаје? Да ли се стално практикује плодоред? Ако се практикује, из чега се он састоји?

9. Које се животиње гаје на пољопривредном добру? Са којим циљем? 10. Колико лица раде у предузећу? 11. Какве се машине, евентуално, употребљавају? 12. Како сопственик продаје своје производе? Где их продаје?

Одговори на ова питања, карте, планови и скице сачињавају кратку али корисну

студију којом ће ученици стећи појам о пољопривреди и основ за поређење када буду читали или расправљали о земљорадњи. Пошто ће поједине групе ученика посетити различита предузећа, биће им могућно да упоређују различите начине обраде земљишта и гране пољопривреде које се примењују у проучаваном сектору. Касније

55

ће скуп прикупљених обавештења пружити чињенице које ће наставнику и ученицима омогућити да одреде:

а) општи карактер пољопривреде у проучаваном сектору (то би могла да буде, на пример, првенствено производња млека), б) географске и економске факторе који су утицали на ту пољопривреду, на пример: земљиште, влажност, комуникације, близина граљдских средишта итд. Задатак 6: Изаберите једно пољопривредно предузеће (добро) у крају где је ваша школа, урадите скице и карту, и одговорите на питања наведена у претходном тексту, тако да, када све склопите, добијете кратку студију о општем карактеру пољопривреде у том крају.

7.6. Проучавање села

Ако проучавање пољопривредног предузећа може да пружи ученицима корисна знања, проучавање села им може открити аспекте живота и сеоске економике који би измакли неискусном посматрачу. Тако се показало да једно мирно село, старинског изгледа, из једног пољопривредног краја којег је писац (овог поглавља) проучавао, служи првенствено за „спаваоница” фабричким радницима. После проучавања може се расправљати о типу села и о његовим функцијама. Као и при проучавању пољопривредног добра, боље је да ученици буду подељени у мање групе, од њих шест, и да се свакој групи стави у задатак да проучава друго село, или ако то није могуће, оне могу проучавати исто село, али свака у друго доба. Ученицима треба дати план села са назначеним главним и споредним путевима, стазама и кућама, као што је то на слици 6.

Слика 6.

56

Боље је нацртати тај план према некој карти крупног размера, али је могуће да наставник буде принуђен да га из основа сам начини, ако нема објављене карте, или да увелича карту ситног размера.

Наставник не треба да очајава ако је невешт у цртању карата. Боље је и најобичнији план, него никакав. Ако је село сувише велико да би један аматер могао да начини ма какав план, довољно је начинити план једног дела села. То ће олакшати рад и наставнику и ученицима.

Радови које треба обавити

1. Потрудите се да се класирају сеоске зграде у следеће категорије: а) стамбене зграде (H), б) зграде за услужне делатности: продавнице, кафане, хотели (С), в) индустријске и занатске радионице: ковачнице, гараже, мале радионице (Ј), г) верске и јавне зграде: цркве, џамије, парохијске куће, дворане за скупове Означене слова уписати на одговарајућим местима на плану.

Слика 7.

2. Било би добро прикупити и прибележити податке о положају села и његовим

саобраћајним средствима. Ради тога могло би се поставити следећа питања: а) Да ли се село налази на главном друму? Постоји ли аутобуски саобраћај? У случају да постоји са којим га градом спаја? б) Има ли село жељезничку станицу? Ако има, на којој прузи? Колико често пролазе возови? в) Је ли село подигнуто на узвишењу или у долини? Нацртајте скицу и означите на њој положај села према околини.

3. Потрудите се да сазнате од каквог су материјала грађене соске куће и да ли је

тај материјал из околине, а ако јесте, са којег је места. Било би занимљиво начинити скицу једне типичне куће.

4. Класирајте трговачке и индустријске зграде у селу и начините отприлике овакву или њој сличну листу: 1 апотека, 2 посластичарнице, 1 пекара, 1 продавница ципела, 1 поштанска зграда, 1 продавница дувана, 2 гараже и 1 радионица за поправку пољопривредних машина.

57

5. Треба да се распитате и о занимању сеоског становништва. Ти се подаци могу добити на пошти. Али треба имати на уму да та обавештења, добијена усмено, могу да буду врло несигурна.

6. Одредите да ли село представља заједницу која расте или опада. То се може постићи разгледањем да ли је било недавно изграђених нових зграда, да ли се травњаци, паркови итд. добро одржавају и да ли има много напуштених кућа.

Слика 8.

Слике 7 и 8 представљају скицу и план које су израдили тринаестогодишњи

ученици који су проучавали село Хоуп (Hope) у Дербиширу (Darbyshire), Енглеска. На овим двема сликама нема много појединости, али оне садрже битне податке. Задатак 7: Напишите студију о селу у коме је ваша школа, или о селу које је најближе граду у коме је ваша школа, тако што ћете одговорити на питања и испунити задатке који су наведени у претходном тексту.

7.7. Посета фабрици или занатској радионици

Треба стално мислити на то да је главни циљ географске наставе да навикну ученике да географски мисле, тј. да посматрају оно чиме су окружени, питајући се који су географски утицаји довели до овог резултата? Стога ће извесне врсте посета индустријским предузећима вероватно бити занимљивије од других. На пример, проучавање једне топионице биће вероватно корисније у том погледу него проучавање фабрике дугмади. За ученике школа првог и другог ступња треба одабрати примере који очигледно илуструју утицај географских фактора на избор

58

локација индустријских предузећа. Разуме се да је наставник ограничен у том избору природом свога краја и индустрије која у њему постоји.

Скоро није ни потребно говорити да је за посету фабрици потребна исто онолико брижљива припрема као и за сваку другу посету и студију. Треба добити дозволу за посету фабрици и извршити поделу ученика на групе. Већина великих фабрика ставља посетиоцима на располагање водиче који више нагињу опширном објашњавању процеса производње него онога што непосредно интересује географе. Можда би било могуће организовати са управом фабрике посебну посету приликом које би била претресена питања у вези са географијом. Али то ће вероватно бити тешко остварљиво, па је најбоље снабдети ученике низом умесних питања која ће она постављати. Врста питања ће се мењати према томе која се грана индустрије проучава, али следећи списак даје општу идеју о томе шта се може дати:

1. Које главне сировине користи та индустрија? 2. Откуда се добијају сировине? 3. Која се транспортна средства користе: а) за сировину; б) за готове производе? 4. Која се врста енергије користи? 5. Колики је број радника? 6. Где станују радници? 7. На коликој површини је изграђена фабрика? 8. Када је земљиште купљено и откад фабрика ради на том месту? 9. Ако је постојала на другом месту, зашто је пренесена овде? 10. Да ли та индустрија напредује или опада?

Добијени одговори ће дозволити да се анализирају географски фактори који

утичу на локализацију индустрије. Од ученика се може трежити да допуне свој досије цртањем шематског плана на којем би се видео положај фабрике у односу на њене изворе енергије, сировине и радне снаге. Напомена: Уместо да се подробно проучава нека индустријска грана може се проучавати нека варошица у индустријском погледу. Несумњиво да је ова врста рада мање погодна за млађу децу него посета једној фабрици, али се врло добро може остварити са ученицима који имају 16 до 18 година. Циљ би био пронаћи да ли постоји образац за индустријски развитак у одређеној вароши. И ту је у питању рад који се може обавити у групама.

.

7.8. Коришћење статистике

На часу географије често се могу користити подаци из статистичких публикација. Ови подаци се могу употребити на два начина: у облику у којем су објављени и прерађени.

1. У облику у којем су објављени („груби”) статистички подаци могу се користити да поткрепе неку чињеницу. На пример, преглед података о природном прираштају у Републици Србији, по општинама, послужиће нам као доказ да је природни прираштај најмањи не територијеи АП Војводине, а највећи на територији АП Косово и Метохија.

2. Из „обрађених” статистичких података могу се извући извесни подаци из области географије, као што су: израчунавање густине насељености дељењем броја апсолутне несељености бројем квадратних километара који означавају површину дотичне територије (земље, регије, општине), или наћи просечан доходак по глави становника дељењем целокупног националног дохотка укупним бројем становника.

59

Ваљана поређења појединих територије (држава, покрајина, општина) понекад су исправна само ако се „груби” статистички подаци користе водећи рачуна о разликама њихове површине и броја њиховог становништва.

Ови прорачуни и радови засновани на „грубим” статистичким подацима могу сами по себи даљ представљају драгоцене вежбе за децу. Између осталог, многи груби статистички подаци могу се представити у облику графикона или других илустрација. То је нарочито корисно за мање обдарене ученике који боље схватају податке квантитативног рада кад им се покажу у облику илустрација.

Статистички подаци се могу наћи у разним изворима за обавештење: званичним публикацијама, приватним предузећима и међународним организацијама. Наставник треба да се потруди да добро упозна неке од ових извора да би могао да оцени колико им се поверењаљ може поклонити. Деца имају склоност да верују да је све што је штампано неоспорно тачно. Да би то мишљење оповргао, наставник им може скренути пажњу на то да и саме званичне статистике често представљају врло несигурне процене.

7. 8.1. Старосна пирамида Да би се могао планирати развој, мора се знати старост становништва по периодима живота. Подаци се обично сређују по петогодишњим старосним групама: узраст од 0 до 4 године, затим од 5 до 9 година итд. Резултати се графички приказују старосном пирамидом (сл. 1). На оси пирамиде означавају се старосне групе, а на њеној основици удео тих старосних група, нпр. у процентима. Свака старосна група има свој хоризонтални правоугаоник: лево за женски, десно за мушки пол. Када се по вертикали сложе правоугаоници за све старосне групе, добија се графикон облика пирамиде, па отуда и његов назив.

Дакле, са старосне пирамиде може много тога да се прочита:

укупно становништво подељено на петогодишње групе,

проценат становника у свакој од тих група,

проценат жена и мушкараца у свакој от тих група,

старосну структуру становништва,

однос наталитета и морталитета,

утицај миграција, природних катастрофа и ратова. Код мање развијених земаља (нпр. афричке земље), то је пирамида у правом смислу речи, са широком базом и правилним сужењем ка врху, код развијених земаља (нпр. земље Западне Европе) пирамида је сужена у својој бази, док је сужавање ка врху ублажено, а код земаља које су прошле кроз ратове и страдања, као што је Србија, пирамида је крња на више места (сл. 1).

60

Слика 1. Старосне пирамиде Србије 2008. године

Шта можемо прочитати са старосне пирамиде Србије? Старосна пирамида Србије има сужену основицу због све мањег удела деце и

младих у укупном становништву, што је првенствено последица опадања наталитета. Пирамида је најшира у доњем средишњем делу (лица стара од 15 до 25

година), док је средишњи део (лица стара око 35 година) знатно ужи, што јасно одсликава демографске последице обимних исељавања младих генерација у последњој деценији 20. века.

Пирамида се поново шири у свом горњем средишњем делу који приказује удео старијег средовечног становништва (лица стара око 50 година), тј. генерација рођених непосредно по завршетку II светског рата. Пирамида се нагло сужава у доњем делу врха: то су лица стара око 60 година, која су рођена током II светског рата, тј. у време ниског наталитета и веома високе смртности одојчади и мале деце. Већ од генерација која имају 65 или више година, пирамида постаје све ужа, пре свега због тога што се смртност становништва повећава са старошћу.

61

8. ТЕРЕНСКА НАСТАВА – ГРАДАЦ – 12 . 11. 2010. Манастир Ћелије (44° 14' N, 19° 52' E) Излазак сунца: 6:32 Подне (право сунчево подне): 11:25 Залазак сунца: 16:17

Сунце тачно на југоистоку: 08:22 Сунце на југу: 11:25 Сунце тачно на југозападу: 14:28

8.1. Маршрута

Време

(планирано) Етапе (тачке) пута

Време (стварно)

Напомене (појмови)

1 6:50

Окупљање на железничкој станици (код старе парне локомотиве)

Воз каснио у поласку 2 h

Купити возне повратне карте: Београд–Ваљевски Градац

2 7:10 – 9:16 Вожња путничким возом: Београд–Ваљевски Градац

8:10–11:15

Деоница од Ваљева до Ваљевског Грца у повратку се прелази пешке

3 9 : 45 Етно-еколошко домаћинство (244 m n. v.)

11:30 Кратак одмор: (без кафе)

3 10:00

Полазак узводно, ка врелу Граца (задржавање код Шареног платна)

11:45 Код Шареног платна: употреба компаса, оријентација карте

3 11:30 Врело Граца (281 m n. v.)

12:45 Крашко врело, понорница, суваја

5 12:00 Полазак назад са врела Граца

Исти пут као и у доласку

6 13:30 Етно-еколошко домаћинство Манастир Ђелије

13:45 Једносатна пауза за ручак и кафу

7 14:30 Полазак кањоном Граца, низводно

15:00

После првог моста првих стотињак метара стаза је врло уска и клизава

8 15:30 Ливадица Дегурићка пећина (225 m n. v.)

15:50 16:10

Извор, алувијална раван, пећина, врело, оријентација карте

9 16:30 Коњички клуб 16:30 Предах

10 17:30 Долазак у Ваљево (180 m n. v.)

17:15 Сат слободног времена у самом граду

11 19:07–21:01 Вожња путничким возом: Ваљево – Београд

19:40–22:00

62

Слика 1. Скица урађена према топографској карти

63

8.2. Река Градац Градац је река понорница која извире испод планине Повлен, а после неколико

километара понире и поново избија код села Богатића, повише манастира Ћелије, код Јаког извора. Одатле до Ћелија, Градац тече кроз кривудаву клисуру, прави известан лук око манастира и одлази према Ваљеву, где се улива у Колубару.

Клисура реке Градац, са његовим изворним притокама, по изузетним одликама и по степену очуваности, припада изузетним природним вредностима Србије. Богатство клисуре, у подземним облицима крашке ерозије, је изразито. Ни у много већим и познатијим клисурама Србије није забележен толики број пећина. Има их готово седамдесет, а још увек се откривају нове. Неке од тих пећина су импресивних димензија по величини подземних села и дужини простирања (Дегурићка пећина).

Слика 2. Долина реке Градац (поглед на Ливадице)

У погледу квалитета воде, Градац спада у оне реке које су највећој мери

очуване. Отуд овај водоток и има првостепену улогу у снабдевању Ваљева питком водом.

Слив ове реке представља такође станиште већег броја ретких биљних и животињских врста. У претежно мешовотим листопадним шумама овог подручја своја станишта има велики број птица, глодара и ловне дивљачи. Последњих година забележено је и присуство веома ретке врсте сисара – видре, за коју се претпостављало да је ишчезла са ових простора. Присуство видре указује на богат и разноврстан живи свет у води. У реци живи 10 аутохтоних и 1 интродукована врста риба (проточна пастрмка, липљан, клен…). Посебну вредност подручја чини и хидролошки феномен Градачко врело.

Ваљево је донело акте о заштити два споменика културе у том пределу. То су стара Хе Дегурић и шири простор око већ заштићеног споменика - манастира Ћелије.

Шетњом уз реку Градац кроз чисту природу може се у еколошки споменар уписати Тадића млин ресторан кроз који река тече, Иловачића воденица која меље жито крај ресторана Видра, лепо језеро 50 корака узводно, Новаковићева воденица са

64

рибњаком, паркур коњичког клуба, прва ваљевска хидроцентрала у Дегурићу, плаже Ливадица, Сунчани вир и Краљев вир са сасвим заслуженим именима. Од Видановог извора до манастира Ћелије има само пет минута шетње а онда се лепом стазом из кањона излази на шаролику ливаду Шарено платно, названу тако по шареној литици изнад реке. То је место и време за окрепљење у новом еко биваку. Одатле до извора Градца остаје отприлике километар хода. Извор се, не случајно, зове Зеленци. Вода је, наравно, хладна и питка.

Због особених пејзажних карактеристика и природних реткости и вредности, подручје клисуре реке Градац заштићено је као предео изузетних одлика. Еколошко друштво „Градац” из Ваљева брине о заштити целог сливног подручја реке.

8.3. Манастир Ћелије

Манастир Ћелије је женски манастир Српске православне цркве посвећен Светом Арханђелу Михаилу. Налази се на 6 км југозападно од Ваљева, на левој обали реке Градац, у брдовитом пределу који припада атару

села Лелић. Околина скрива манастир које се не види све док се не почне силазити у котлину у којој се налази.

Слика 3. Манастир Ћелије (поглед са северне стране)

Претпоставља се да је добио име по многобројним монашким ћелијама

(келијама) које се налазе у пећинама околних стена и литица. У пространом манастирском дворишту се, осим цркве, налази и костурница са костима многобројних анонимних људи, које су монахиње пронашле у земљи свуд око

цркве, када су, после другог светског рата, својеручно сазидале разрушени манастир. Двориште манастира је изузетно лепо уређено, са мноштвом јелки, цветних башти и негованих травњака, а конаци су зидани у необичном

архитектонском стилу од црвене цигле и белог камена. Одмах иза манастира је река Градац, једна од најчистијих река у Србији, чија је вода одлична за пиће.

65

Тачно време настанка Манастира није сасвим познато. Према историјским подацима Манастир потиче из Средњег века, а народно предање

његово оснивање везује за краља Драгутина који је од 1282. до 1316. године управљао овим крајевима као Сремски краљ.

У доба дугог и тешког турског ропства Манастир је често рушен и паљен,

и опет обнављан. Духовници Манастира били су истакнути народни вођи и њихова активност је сметала како Турцима тако и свим каснијим непријатељима Православља и Српства.

У 18. веку Манастир игра значајну улогу у животу Ваљевске нахије. У време Карађорђевог устанка 1804. године кнез Алекса Ненадовић и војвода Илија Бирчанин (чији се гроб до данас налази у порти манастирске цркве) беху

међу првима посечени од дахија, а заједно са њима и архимандрит Рафаило, познатији у народу као Хаџи-Рувим. Манастирски конаци су служили као војна болница све до пада Карађорђеве Србије.

У 19. веку у Ћелијама се оснива Основна школа, међу првима у Србији под Милошем Обреновићем. У овој школи је Св. Владика Николај Велимировић „први буквар учио", и Ћелије целог живота у срцу носио као „прву љубав" према

Богу и роду. Манастир Ћелије је 1837. године претворен у парохијску цркву, што је

остао до 1928, када су одлуком Светог Архијерејског Сабора претворен у

женски манастир. Манастир је познат и по томе што је у њему живео архимандрит др

Јустин Поповић (1894–1979), чији се гроб налази поред манастирске цркве.

Архимандрит је завештао своја дела довршењу храма по његовој замисли – троцркве ћелијске, посвећене Св. Сави, Св. Јустину Философу и Св. Марији Египћанки: родоначелнику српске просвете, духовности и државности;

светитељу у чије је има на монашењу пострижен; и дивној светитељки и у Христу покајници чије је чудесно житије на уму увек имао и међу вернима увек проповедао.

66