Merne jedinice međunarodnogsistema mernih jedinica (SI)i simboli u oblasti hlađenja i klimatizacije (I)D.Nikašinović

U ovom radu prikazani su klasifikacija, oznake i naziviveličina i mernih jedinica Međunarodnog sistema mernihjedinica, SI (System International) koji se najčešće primenjuju uoblasti hlađenja i klimatizacije.

Radi veće preglednosti i pogodnijeg korišćenja, osnovne iizvedene merne jedinice razvrstane su u posebne grupe.Napomene, komentari i brojni primeri navedeni neposredno izasvake grupe jedinica treba pre svega da pruže pomoć prilikompraktične tehničke primene novih jedinica u oblasti hlađenja iklimatizacije, a zatim da istaknu moguće unifikacije u sistemuoznačavanja i izbora mernih jedinica u slučajevima gde sumoguće alternative (primena jedinica: bar, °C i sl.).

U potpunosti su korišćene merne jedinice, simboli i oznakenavedene u ISO preporukama R 786 (Units and Symbols forRefrigeration — ISO Recommendation R 786 — 1968).

Pregled sadrži i nekoliko reduciranih grupa izvedenihmernih jedinica koje se ne nalaze u ISO preporukama R 786, akoje se odnose na električne, akustične i molarne veličine.

Klasifikacija grupa izvedenih mernih jedinica izvršena jepo ugledu na projekt standarda po GOST-u (sovjetskistandardi).

Pojmovi mase i težine izazvali su česte nesporazume utehničkoj primeni. Diferenciranjem pojmova težine i sile težinei uvođenjem iste merne jedinice (kilograma) za masu itežinu, kako predviđa

standard DIN 1305, odstranjuju se takve teškoće i omogućavaprimena pojma težine u svakodnevnom životu na dosadašnjinačin.

Merne jedinice SI upoređivane su sa mernim jedinicamasistema koji su se do sada najviše primenjivali u oblastihlađenja i klimatizacije; za toplotne veličine to je bio sistemjedinica: metar, kilogram (masa), sekunda, kelvin; zamehaničke veličine: metar, kilopond, sekunda. U odnosu naiste sisteme izraženi su i faktori preračunavanja mernihjedinica.

Nazivi i definicije mernih jedinica predviđenih za primenuu oblasti hlađenja i klimatizaciji u potpunosti odgovarajumernim jedinicama u Zakonu o mernim jedinicama i merilima(»Službeni list SFRJ« br. 13/76), ukoliko Zakon sadrži mernejedinice te vrste.

Rok prestanka važnosti primene dosadašnjih sistemamernih jedinica, koji sadrže i neke veoma rasprostranjene ipoznate merne jedinice, kao što su: atmosfera, konjska snaga,kalorija, mikron i dr. regulisan je različito za razne zemlje. USFRJ taj rok je 31. 12. 1980, u Saveznoj Republici Nemačkoj,31. 12. 1978. godine itd.

S obzirom na teškoće koje se mogu očekivati u tokuprelaznog perioda i kasnijeg komuniciranja između institucijarazličitih tipova i lokacija, bilo bi korisno da se preko stručnihudruženja i drugih institucija, koje se bave hlađenjem iklimatizacijom, definišu predlozi standarda koji će ovumateriju regulisati jedinstveno za celu SFRJ.

1. Osnovne merne jedinice SI

Red. V eli č i n a Merna jedinicabroj N az i v Oznaka N az i v Oznaka1.1. Dužina l metar m

1.2. Masa1) m kilogram kg1.3. Vreme1) t sekunda s1.4. Jačina električne struje I amper A1.5. Termodinamička ili apsolutna

temperatura1)2)3) Τ,Θ kelvin K

1.6. Jačina svetlosti I kandela cd1.7. Količina materije4) — mol mol

NAPOMENE

1) Uporedo sa osnovnim mernim jedinicama SI, dozvoljena je iprimena sledećih jedinica koje ne pripadaju ovom sistemu:za masu: — tona (oznaka: t) = 103 kgza vreme: — minuta (oznaka: min) = 60 s

— sat ili čas (oznaka: h) = 3 600 s— dan (oznaka: d) = 86 400 s

— sedmica, mesec i godina Gregorijanskog kalendara;za temperaturu: — stepen Celzijusov (oznaka: °C) =

1 K. Temperatura od 0°C jednaka jetemperaturi od 273,15 K.

2) Temperature prostorija, sredine i spoljašnje okolineizražavaju se u stepenima Celzijusovim (°C). U tom slučajutemperatura se označava malim slovima: t ili θ.Temperaturske razlike ili intervali izražavaju se uvek ukelvinima i označavaju sa ΔΤ ili ΔΘ. Pri tome nije dozvoljenaupotreba raznih skraćenica kao što su: step., grad., deg., (°).

Primer 1

Ranije:

ΔΤ = T1 — T2 = 390°K — 365°K = 25(°)

Δt = t1 — t2 = 82°C — 40°C = 42(°) ili 42 grad.

sada:ΔΤ = T1— T2 = 390 K — 365 K = 25 K

ΔΤ = t1 — t2 = 82°C — 40°C = 42 K

Od izvedenih jedinica toplotnih veličina primenjuje se uvekkelvin umesto °C, (°) ili grad.

Primer 2

Ranije:

kcal kcal kcalkg°C mh°c m2h°C

sada:

kJ W WkgK mK m2K

3) Ne primenjuje se više oznaka °K već samo K (bezkružića koji označava stepen, v. primer 1. i 2),budući da jedinicu kelvin treba smatrati kao ve-ličinu a ne kao skalu.Cilzijus, međutim, ostaje skala pa i oznaka °C.

4) Na XIV generalnoj konferenciji za mere i tegove1971. godine odlučeno je da se skupu od 6 osnov-nih mernih jedinica SI doda i sedma, pod nazi-vom mol, kao jedinica za količinu materije.

2. Izvedene dopunske merne jedinlce SI

Red. V e 1 i č i n a Merna jedinicabroj N a z i v Oznaka N a z i v Oznaka

2.1. Ugao u ravni1) α radijan rad

2.2. Prostorni ugao Ω steradijan sr

NAPOMENE

1) Za ugao u ravni, paralelno sa dopunskim mernim jedinicamaSI, dozvoljena je i primena sledećih jedinica koje nepripadaju ovom sistemu:

— puni ugao — 2π rad

— pravi ugao (oznaka: L) = π/2 rad— stepen (oznaka: °) = (1/90)L = (π/180) rad— minuta (oznaka: ') = (1/60)° = (π/10800) rad— sekunda (oznaka: ") = (1/60)' = (π/648000) rad— gradus ili gon (oznaka: g) = (π/200) rad

3. Izvedene merne jedinice prostora i vremena SI

Red. V e 1 i č i n a Merna jedinicabroj N az i v Oznaka N a z i v Oznaka

3.1. Površina A kvadratni metar m2

3.2. Zapremina1) V kubni metar m3

3.3. Brzina w, v metar u sekundi m/s3.4. Ubrzanje a metar u sekundi na kvadrat m/s2

3.5. Frekvencija (učestalost) periodičnogprocesa ν,f herc Hz

3.6. Broj obrtaja2' (učestalost obrtaja) n sekunda na minus prvi stepen ili herc s-1, Hz3.7. Ugaona brzina ω radijan u sekundi rad/s3.8. Ugaono ubrzanje ω radijan u sekundi na kvadrat rad/s2

NAPOMENE

1) Za zapreminu, paralelno sa izvedenim jedinicamaprostora i vremena dozvoljena je i primena sle-deće jedinice koja ne pripada SI.— litar (oznaka: 1) = 1 dm3 = 10-3 m3

2) Broj obrtaja ili tačnije učestalost obrtaja (n)predstavlja broj punih obrtaja za jedinicu vremenakoje telo učini prilikom obrtanja.Period (T) nekog procesa predstavlja vreme u toku kojeg se završi 1 puni ciklus tog procesa (jedanpuni krug, jedna puna oscilacija i sl.).

Primer 3

Između učestalosti obrtaja (n) i perioda (T) važi relacijan = 1/T. Stavljajući T = 1 s (1 sekunda) dobija se 1 jedinicaučestalosti obrtaja = 1/ls = ls-1 = 1 Hz.

Ako telo čini 1 obrtaj za 1 sekundu, imaće učestalostobrtaja: n = 1 Hz.

Ako telo čini 1 obrtaj za 1 minut, imaće učestalost obrtaja:n = 1/60 Hz = 1,667·10-2 Hz.

Ako telo čini N obrtaja za 1 minut, imaće učestalostobrtaja: n = N/60 Hz = 1,667· 10-2 NHz.

4. Izvedene merne jedinice mehaničkih veličina SI

Red. V e 1 i č i n a Merna jedinicabroj N az i v Oznaka N a z i v Oznaka4.1. Sila1) F njutn N

4.2. Sila težine2) FG njutn N4.3. Zapreminska masa — gustina3) ρ kilogram po kubnom metru kg/m3

4.4. Specifična zapremina metar kubni po kilogramu m3/kg4.5. Specifična težina4) γ njutn po kubnom metru N/m3

4.6. Maseni protok qm kilogram u sekundi kg/s4.7. Zapreminski protok qv kubni metar u sekundi m3/s4.8. Pritisak5) P njutn po kvadratnom metru ili

PaskalN/m2 (Pa)

4.9. Normalni napon6) σ njutn po kvadratnom metru ilipaskal

N/m2 (Pa)

4.10. Tangencijalni napon τ njutn po kvadratnom metru ilipaskal

N/m2 (Pa)

4.11. Koeficijent stišljivosti χ metar kvadratni po njutnu m2/N4.12. Površinski napon σ njutn po metru N/m4.13. Rad7) W džul J4.14. Specifičan rad w džul po kilogramu J/kg4.15. Energija E džul J4.16. Snaga8) P vat

paskal-sekundaW

Pa·s4.17. Dinamička viskoznost9) μ ili njutn sekunda po

kvadratnom metru( N·s ·m 2 )

4.18. Kinematička viskoznost10) ν kvadratni metar u sekundi m2/s4.19. Momenat sile ili sprega11) M njutn-metar N·m4.20. Impuls sile J njutn-sekunda N·s4.12. Količina kretanja K kilogram-metar u sekundi kg·m/s4.22. Momenat količine kretanja mk kilogram-metar na kvadrat u sekundi kg·m2/s4.23. Momenat inercije mase (dinamički) J kilogram-metar na kvadrat kg·m2

4.24. Momenat inercije površine J metar na četvrti stepen m4

4.25. Otporni momenat površine W metar na treći stepen m3

NAPOMENE

1) Nova izvedena jedinica za silu u SI je njutn (oznaka: N).Njutn je sila koja telo mase 1 kilograma ubrzava za 1 metaru sekundi na kvadrat (1 N = 1 kg. 1 m/s2).Dosadašnja jedinica za silu u tehničkom sistemu mera bioje kilopond (oznaka: kp).Između ovih dveju jedinica postoji sledeća rela-cija:

1 kp = 9,81 N ≈ 10 N1 N = 0,102 kp ≈ 0,1 kp

Kada se pri tehničkim proračunima dozvoljava greška do2%, tada se za pretvaranje kiloponda u njutne možekoristiti faktor 10.

2) Prema DIN-u 1305 uvode se definicije:a) Sila težine: Fg, = m·g je sila koja se izračunava na

osnovu ubrzanja zemljine teže; u SI izražava se u istimjedinicama kao svaka sila, tj. u njutnima — N.

b) Težina = masa; težina je pojam za masu odnosnokoličinu materije (a ne za silu) i izražava se u SI istimjedinicama kao i sama, tj. u kg.

Na taj način eliminiše se razlika između pojmova mase itežine, koja je izazivala mnogobrojne nesporazume utehničkoj primeni.

Primer 4

Težina tela je 2 kp (težina je izražena osnovnom iedinicomsile u do sada primenjivanom tehničkom sistemu mera).Odrediti masu tela u SI.

Sve veličine koje ulaze u proračunsku formulu trebaizraziti u jedinicama SI pa imamo:

FG = 2kp = 2·9,81 N

g = 9,81 m/s2

FG 2·9,81 N N·s2 kg m s2

m = -------= ---------------- = 2-----------= 2 ---------- = 2 kgg 9,81 m/s2 m s2 m

Odavde proizilazi važan zaključak: brojna vrednost maseu SI jednaka je brojnoj vrednosti težine tog tela utehničkom sistemu mera.

3) Zapreminska masa — gustina ρ u kg/m3 u SI i specifičnatežina γ u kp/m3 u tehničkom sistemu jedinica, imajujednake brojne vrednosti, što proizilazi iz jednakostibrojnih vrednosti mase i sile težine u ova dva sistema (v.primer 4). Na taj način mogu se bez izmena koristitipostojeći brojni podaci iz tablica specifičnih težina idrugih pokazatelja svedenih na jedinicu mase, kao što sunpr.: specifična zapremina, maseni protok i sl.

4) Tačniji naziv trebalo bi da glasi: specifična sila težine ilizapreminska sila težine.

5) Nova izvedena jedinica za pritisak odnosno napon u SI jepaskal (oznaka: Pa). Paskal je pritisak (napon) kojiproizvodi sila od 1 njutna, koja je ravnomerno raspoređenai dejstvuje upravo na ravnu površinu od 1 kvadratnogmetra:

1 Pa = 1 N/m2

Za pritisak je, osim paskala, dozvoljena i primena posebnemerne jedinice koja ne pripada SI, a koja je definisanaovako:

1 bar = 100 000 Pa = 105-Pa

U području rashladne i klimatizacione tehnike nalazeprimenu i umnošci odnosno delovi ovih jedinica:

1 megapaskal (oznaka: MPa) = 106Pa1 milibar (oznaka: m bar) = 10-3 bar1 bar = 0,1 MPa = 1000 m bar = 100 000 Pa

Mada je primena jedinica bar i mbar odomaćena idozvoljena u mnogim zemljama, potrebno je napomenutida je bar samo specijalan naziv za 0,1 MPa i da se jedinicebar i mbar primenjuju samo za kvalitativnu procenu upojedinim oblastima, kao što su: meteorologija, vakuumskatehnika, posude i mašine pod pritiskom, dok u svimproračunima treba primenjivati mernu jedinicu paskal (Pa).Ubuduće, pritisak ili pad pritiska, ne mogu biti izražavani umernim jedinicama kao što su: 1 at (ata, atn, atu) = 1kp/cm2 ili milimetrima vodenog stuba (mmVS) ilimilimetrima živinog stuba (mmHg).

Primer 5

Pritisci u rezervoarima, sudovima pod pritiskom imašinama izražavaju se pogodno u jedinicama bar.Budući da više ne postoje oznake koje određuju da li seradi o nadpritisku, apsolutnom ili atmosferskom pritisku(atn, ata, atm) neophodno je ispred brojne vrednostipritiska naznačiti o kakvom pritisku se radi.Primer označavanja, ako u posudi pod pritiskom vladaradni nadpritisak od 10 atmosfera:

ranije: radni pritisak 10 atn (ili 10 atm)sada: radni nadpritisak 10 bar ili radni pritisak 10 bar

Ako nema dopunskih objašnjenja, reči »radni pritisak«označavaju da se radi o pritisku iznad atmosferskog,dakle nadpritisku. Primer označavanja, ako u posudi podpritiskom vlada apsolutni pritisak od 10 atmosfera:

ranije: pritisak 10 atasada: pritisak 10 bar ili

apsolutni pritisak 10 bar

Oznaka: pritisak 10 bar bez ikakvih dopunskihobjašnjenja označava da se radi o apsolutnompritisku od 10 bar. Da bi se izbegla svakamogućnost zabune, umesto samo: pritisak, može senapisati: apsolutni pritisak. (

Primer 6

Nominalni pritisci za cevne vodove i armature imaksimalni dozvoljeni radni nadpritisci izražavaju sepogodno u jedinicama bar.Oznakom npr. 25 NP određen je nominalni pritisak:

ranije: P = 25 kp/cm2

sada: P = 25 bar

Primer 7

Pad pritiska kroz cevi kroz koje protiču fluidiu tečnom stanju pogodno je izraziti jedinicom:milibar (mbar).Pad pritiska kroz cevi kroz koje protiču gaso-viti fluidi pogodno je izraziti jedinicom: paskal (Pa).Primer označavanja, ako pri strujanju fluidakroz neki elemenat sistema nastaje pad pritiskaod 0,0015 atmosfera:

ranije: ΔΡ = 15 mmVSsada: ΔΡ = 150 Pa

6) U tehničkom sistemu mera napon se izražavaoobično u mernim jedinicama kp/mm2 ili kp/cm2.Da bi se ove veličine izrazile u SI jedinicama,potrebno je odrediti faktore preračuna:

9,806 N1 kp/mm2 = ---------------= 9,81 · 106 N/m2

10^m2

9,806 ·N1 kp/cm2 = -------------- = 9,81 · 104 N/m2

10-4 m2

Za dozvoljene relativne greške do 2%, faktoripreračunavanja mogu biti jednostavniji:

1 kp/mm2 = 107 N/m2

1 kp/cm2 = 105 N/m2

Primer 8

Čvrstoća nekog materijala σΜ označava se ovako:

ranije: σΜ = 78 ÷ 85 kp/mm2

sada: σΜ = 78· 107 ÷ 85·107 N/m2

ili sa tačnijim faktorom proračunavanja:

σΜ = 73,6· 107 = 83,5 ·107 N/m2

Primer 9

Modul klizanja G, npr. čelika za opruge, označava seovako:

ranije: G = 8300 kp/mm2

sada: G = 8300·107 N/m2

7) Jedinica za energiju, rad i količinu toplote jedžul (joule) — (oznaka: J). Džul je jednak radukoji izvrši sila 1 njutna, kada se njena napadnatačka pomeri u pravcu i smeru sile za 1 metar:

1 J = 1 N·l m

Dosadašnja jedinica za rad u tehničkom sistemu mera bioje kilopondmetar (oznaka: kpm). Između ovih jedinicapostoji sledeća relacija:

1 kpm = 9,81 J1 J = 0,102 kpm

Kao merna jedinica za energiju, rad i količinu toplotenaročito u elektrotehnici, može se koristiti i mernajedinica vatčas (oznaka: Wh) koja ne pripada SI:

1 Wh = 3 600 J = 3,6 kJ

ili kilovatčas (oznaka: kWh):

1 kWh = 103 wh = 3,6· 106 J = 3,6 MJ (megadžul)1 MJ = 0,278 kWh1 GJ = 278 kWh

8) Jedinica za snagu, energetski i toplotni fluks jevat (watt) — (oznaka: W). Vat je snaga kojomse obavi rad od 1 džula u sekundi:

1 W = 1 J/s

Veća jedinica koja se često upotrebljava je kilo-vat: 1 kW = 103 W.Dosadašnja jedinica za snagu u tehničkom siste-mu mera bila je kilopondmetar u sekundi (oz-naka: kpm/s).Između ovih jedinica postoji sledeća relacija:

1 kpm/s = 9,81 W

U dosadašnjim sistemima mnogo se koristila jedinica —konjska snaga (oznaka: KS) pri čemu je:

1 KS = 735,5 W1 HP (britanska konjska snaga) = 745,7 W

9) Do sada primenjivane merne jedinice za dinamičnuviskoznost su:

U tehničkom sistemu mera kp·s/m2

U CGS sistemu mera — 1P (poaz) = 1 din·s/cm2

U CGS sistemu mera — lcP (centipoaz) = 10-2P

Između ovih jedinica i merne jedinice za dinamičkuviskoznost u SI N.s/m2 ili Pa.s postoje sledeće relacije:

1 kp.s/m2 = 9,81 N.s/m2 = 9,81 Pa.s

10-5 N.s1 P(poaz) =---------------= 0,1 N.s/m2 = 0,1 Pa.s

10-4 m2

1 cP(centipoaz) = 0,001 N.s/m2 = KhAPa.s

10) Do sada primenjivane merne jedinice za kinema-tičku viskoznost su:

U tehničkom sistemu mera — m2/sU CGS sistemu mera — 1 St(stoks) = 1 cm2/sU CGS sistemu mera — 1 cSt(centistoks) = 10-2St

Između ovih jedinica i merne jedinice za kinematičkuviskoznost u SI m2/s postoje sledeće relacije:

1 St (stoks) = KH» m2/s1 cSt (centistoks) = 10-6 m2/s

11) U tehničkim proračunima torzioni ili obrtni mo-menat izračunava se po obrascu:

Pranije: Mt = 716,2 ——

n

gde su: P — snaga u KS, n — broj obrtaja uminutu;

M, — momenat torzije u kpm;

sada: Mt = P/w5. Izvedene merne jedinice toplotnih veličina SI

V e 1 i č i n a Merna jedinicaRed.broj N azi v Oznaka Ν az i v Oznaka5.1. Količina toplote1) Q džul J5.2. Entalpija H ,, J5.3. Unutrašnja energija U ,, J5.4. Slobodna energija F ,, J5.5. Slobodna entalpija G ,, J5.6. Eksergija E ,, J5.7. Latentna toplota transformacije faze L ,, J5.8. Specifična entalpija2) h džul po kilogramu J/kg5.9. Specifićna unutrašnja energija u ,, i/kg5.10. Specifična slobodna energija f ,, J/kg5.11. Specifična slobodna entalpija g ,, J/kg5.12. Specifična eksergija e ,, J/kg5.13. Specifična latentna toplota

transformacije fazel ,, J/kg

5.14. Masena rashladna sposobnost3) q ,, J/kg5.15. Zapreminska rashladna sposobnost4) q0 džul po kubnom metru J/m3

5.16. Toplotni kapacitet C džul po kelvinu J/K5.17. Entropija S ,, J/K

5.18. Specifična entropija s džul po kilogramkelvinu J/(kg·K)5.19. Masena količina toplote

specifična toplota5)c ,, J/(kg·K)

5.20. Masena količina toplote pristalnom pritisku

Cp ,, J/(kg·K)

5.21. Masena količina toplote pri stalnojzapremini

Cv ,, J/(kg·K)

5.22. Odnos masenih količina toplote — —Toplotni fluks6) Φ vat w

5.24. Toplotno opterećenje7) φk ,, , w5.25. Rashladni kapacitet8) φo ,, w5.26. Gustina toplotnog fluksa φ vat po kvadratnom metru W/m2

5.27. Toplotna provodnost9) λ vat po metru i kelvinu W/(m·K)5.28. Ekvivalentna toplotna provodnost λe „ W/(m·K)5.29. Koeficijent prelaza toplote α ,, W/(m·K)5.30. Koeficijent prolaza toplote10) Κ vat po kvadratnom metru i kelvinu W/(m2·K)5.31. Temperaturski gradijent grad T kelvina po metru K/m5.32. Temperaturska provodnost a kvadratnih metara po sekundi m2/s5.33. Temperaturski koeficijent

linearnog širenjaαe kelvin na minus prvi stepen K-1

5.34. Temperaturski koeficijentzapreminskog širenja

αv kelvin na minus prvi stepen K-1

5.35. Temperaturski koeficijentporasta pritiska

β kelvin na minus prvi stepen K-1

5.36. Specifična vlažnost(apsolutna vlažnost)

X __ _________

5.37. Relativna vlažnost φp5.38. Stepen zasićenja Ψ — -----------------

gde su: P — snaga u W, w — ugaona brzi-na urad/s,Mt = momenat torzije u N.m

1) Toplota, rad i energija su veličine iste prirode izato u SI imaju istu mernu jedinicu, džul (oz-naka: J) ili njene umnoške: kilodžul (oznaka:kj), megadžul (oznaka: MJ) i gigadžul (oznaka:GJ).

Umesto do sada primenjivanih jedinica: kilokalorija (kcal),megakalorija (Mcal) i gigakalorija (Gcal), primenjivaće se:kilodžul (kJ), megadžul (MJ) i gigadžul (GJ), pri čemuvaže sledeći faktori preračunavanja:

1 kcalIT = 4,186 kj (tačno) ≈ 4,19 kJ1 kcal15 = 1 fg = 4,1855 kj (tačno) ≈ 4,19 kj1 kJ = 0,239 kcal1 Mcal = 4,19 MJ1 MJ = 0,239 Mcal

Ne mogu se ubuduće primenjivati jedinice: kalorija (cal);internacionalna kilokalorija (kcalIT), petnaestostepenakilokalorija (kcal15), frigorija (fg) i umnošci ili delovi ovihjedinica.

2) Specifična entalpija h (ranija uobičajena oznaka:i) označava entalpiju svedenu na jedinicu mase.Isto važi i za ostale specifične veličine naznačenepod 5.9 — 5.14.

Primer 10

Specifična entalpija suvozasićene pare amonijaka pritemperaturi isparavanja t0 = —10°C označava se:

ranije: i1 = 398,67 kcal/kg (podatak iz tabela ilidijagrama)

sada: h1 = 1673 kj/kgOvde je primenjen faktor preračuna:1 kcal = 4,2 kj.

Primer 11

Toplota isparavanja 1 (ranija uobičajena oznaka: r) ilispecifična latentna toplota transformacije vode priisparavanju pri pritisku od 1 bar (~ 1 ata) označava se:

ranije: r = 539 kcal/kgsada: 1 = 2257 kJ/kgOvde je primenjen faktor preračuna:1 kcal = 4,2 kj.

3) Masena rashladna sposobnost q definisana je kaoodnos rashladnog kapaciteta Φ0 u W i masenogprotoka qm u kg/s ili kao rashladni kapacitetpo jedinici masenog protoka:

Φ0q =--------

qm

1 W 1 J/s----------- = --------------= 1 J/kg

1 kg/s 1 kg/s

4) Zapreminska rashladna sposobnost q0 definisanaje kao odnos rashladnog kapaciteta Φ0 u W izapreminskog protoka qv u m3/s ili kao rashladnikapacitet po jedinici zapreminskog protoka

Φ0q =--------

qv

1W 1 J/s----------- = ------------ = 1 J/m3

1 m3/s 1 m3/s

5) Prelaskom na nove jedinice SI sistema menjaju se brojnevrednosti masenih količina toplote (raniji uobičajen naziv:specifična toplota). Kalorični proračuni sa vodom postajusloženiji, a sa vazduhom jednostavniji:

Primer 12

Masena količina toplote vode označava se:

ranije: c = 1 kcal/kg°C

sada: c = 4,19 kJ/(kg·K)

Masena količina toplote vazduha pri atmosferskimuslovima označava se:

ranije: c = 0,24 kcal/kg°C

sada: c ≈ 1,0 kJ/(kg·K)

6) Toplotni fluks izražavao se do sada u mernimjedinicama kcal/h ili cal/s.Između ovih mernih jedinica i merne jedinice SI

— vata, postoje sledeće relacije:

1 calIT= 4,1868 W

4,1868·103J1 kcalIT/h =----------------------- = 1,163 W

3,6 · 103·s

7) Toplotno opterećenje je poseban naziv za toplotni fluks odrashladnog uređaja ka drugim toplim telima, npr. predajatoplote vodi ili vazduhu za hlađenje u kondenzatorima iprehlađivačima, ili sistemu za hlađenje cilindara ili glavakompresora; gubitak toplote kroz potisne cevovode;predaja toplote u međuhladnjacima i drugim pomoćnimaparatima.

8) Merne jedinice za rashladni kapacitet Φ0 (ranija uobičajenaoznaka Q0), često upotrebljavane jedinice u tehnicihlađenja, bile su: kcali15/h ili fg/h (frigorija po času).U SI, merna jedinica za rashladni kapacitet je vat(oznaka: W).Između ovih mernih jedinica postoje sledeće relacije:

1 kcalIT/h = 1,163 W103 kcalIT/h = 1,163 kW1 kW = 860 kcalIT/h

Primer 13

Označavanje rashladnog kapaciteta kompresora od 100000 kcal/h pri određenim uslovima:

ranije: Q0 = 100 000 kcal/h

sada: Φ0 = 116,3 kW

9) Toplotna provodnost izražava se u SI mernomjedinicom W/(m·K).Do sada se toplotna provodnost izražavala mer-nom jedinicom kcal/(m·h°C).Budući da je 1 kcal/h = 1,163 W postoji sledećarelacija:

1 kcalIT/(m·h·°C) = 1,163 W/(m·K)

ili:

103 kcalIT/(m·h·°C) = 1,163 kW/(m·K)

Primer 14

Oznaćavanje toplotne provodnosti aluminijuma:

ranije: λ= 175 kcal/m·h·°Csada: λ = 204 W/(m·K) ili λ = 0,204 kW/(m·K)

10) Koeficijent prolaza toplote K izražava se u SI mernomjedinicom W/(m2·K). Do sada se ovaj koeficijentizražavao mernom jedinicom kcaI/m2'h-°C.

Budući da je 1 kcal/h = 1,163 W postoje sledeće relacije:

1 kcalIT/(m2·h·°C) = 1,163 W/(m2·K) ili103 kcalIT/( m2·h·°C) = 1,163 kW/( m2·K)

1 W/( m2·K) = 0,860 kcalIT/(m2·h·°C) 1kW/( m2·K) = 860 kcalIT/( m2·h·°C).

Primer 15

Označavanje koeficijenta prolaza toplote npr.K = 600 kcal/ m2·h·°C:

ranije: K = 600 kcal/ m2·h·°Csada: K = 698 W/( m2·K).

(kraj u sledećem broju…)

KGH broj 1/1978.