preduze e za telekomunikacije “telekom srbija” a.d ... · “telekom srbija” a.d. beograd...

PREDUZE E ZA TELEKOMUNIKACIJE “TELEKOM SRBIJA” a.d. BEOGRAD Pojedina ni finansijski izveštaji za godinu koja se završava 31. decembra 2019. u skladu sa ra unovodstvenim propisima Republike Srbije i Izveštaj nezavisnog revizora

TELEKOM SRBIJA a.d. BEOGRAD

SADRŽAJ

Strana IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 - 2 POJEDINA NI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI Bilans stanja 3 - 9 Bilans uspeha 10 - 13 Izveštaj o ostalom rezultatu 14 - 15 Izveštaj o promenama na kapitalu 16 - 20 Izveštaj o tokovima gotovine 21 - 22 Napomene uz pojedina ne finansijske izveštaje 23 – 98

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA Akcionarima Preduze a za telekomunikacije “Telekom Srbija” a.d. Beograd Mišl enje

Izvršili smo reviziju pojedina nih finansijskih izveštaja Preduze a za telekomunikacije “Telekom Srbija” a.d. Beograd (u daljem tekstu “Preduze e”), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2019. godine i bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomene uz pojedina ne finansijske izveštaje koje ukl u uju sumarni pregled zna ajnih ra unovodstvenih politika. Po našem mišl enju, priloženi pojedina ni finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno zna ajnim aspektima, nekonsolidovanu finansijsku poziciju Preduze a na dan 31. decembra 2019. godine, kao i nekonsolidovane rezultate njegovog poslovanja i nekonsolidovane tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa ra unovodstvenim propisima važe im u Republici Srbiji i ra unovodstvenim politikama obelodanjenim u Napomeni 5. uz pojedina ne finansijske izveštaje. Osnova za mišl enje

Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji i Me unarodnim standardima revizije (MSR). Naše odgovornosti u skladu sa tim standardima detal nije su opisane u odel ku našeg izveštaja Odgovornosti revizora za reviziju pojedina nih finansijskih izveštaja. Mi smo nezavisni u odnosu na Preduze e u skladu sa Eti kim kodeksom za profesionalne ra unovo e Odbora za me unarodne eti ke standarde za ra unovo e (“IESBA Kodeks”) i eti kim zahtevima koji su relevantni za našu reviziju pojedina nih finansijskih izveštaja u Republici Srbiji, i ispunili smo naše druge eti ke odgovornosti u skladu sa ovim zahtevima i IESBA Kodeksom. Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovol ni i odgovaraju i da nam pruže osnovu za izražavanje našeg mišl enja. Odgovornosti rukovodstva i lica ovlaš enih za upravl anje za pojedina ne finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za sastavl anje i istinito prikazivanje ovih pojedina nih finansijskih izveštaja u skladu sa ra unovodstvenim propisima važe im u Republici Srbiji, kao i za one interne kontrole za koje odredi da su potrebne za pripremu pojedina nih finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno zna ajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške. Pri sastavl anju pojedina nih finansijskih izveštaja, rukovodstvo je odgovorno za procenu sposobnosti Preduze a da nastavi sa poslovanjem u skladu sa na elom stalnosti, obelodanjuju i, po potrebi, pitanja koja se odnose na nastavak poslovanja i primenu na ela stalnosti poslovanja kao ra unovodstvene osnove, osim ako rukovodstvo namerava da likvidira Preduze e ili da obustavi poslovanje, ili nema drugu realnu mogu nost osim da to uradi. Lica ovlaš ena za upravl anje su odgovorna za nadzor nad procesom finansijskog izveštavanja Preduze a.

2

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA (Nastavak) Akcionarima Preduze a za telekomunikacije “Telekom Srbija” a.d. Beograd Odgovornosti revizora za reviziju pojedina nih finansijskih izveštaja

Naš cil je sticanje uveravanja u razumnoj meri o tome da pojedina ni finansijski izveštaji, uzeti u celini, ne sadrže materijalno zna ajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške, i izdavanje izveštaja revizora koji sadrži naše mišl enje. Uveravanje u razumnoj meri ozna ava visok nivo uveravanja, ali ne predstavl a garanciju da e revizija sprovedena u skladu sa Me unarodnim standardima revizije uvek otkriti materijalno zna ajan pogrešan iskaz ako takav iskaz postoji. Pogrešni iskazi mogu da nastanu usled kriminalne radnje ili greške i smatraju se materijalno zna ajnim ako je razumno o ekivati da e oni, pojedina no ili zbirno, uticati na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu ovih pojedina nih finansijskih izveštaja. Kao deo revizije u skladu sa Me unarodnim standardima revizije mi primenjujemo profesionalno prosu ivanje i zadržavamo profesionalni skepticizam tokom obavl anja revizije. Mi tako e:

Identifikujemo i procenjujemo rizike od materijalno zna ajnih pogrešnih iskaza u pojedina nim finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške, osmišl avamo i obavl amo revizijske postupke koji su prikladni za te rizike, i pribavl amo dovol no adekvatnih revizijskih dokaza da obezbede osnovu za mišl enje revizora. Rizik da ne e biti identifikovani materijalno zna ajni pogrešni iskazi koji su rezultat kriminalne radnje je ve i nego za pogrešne iskaze nastale usled greške, zato što kriminalna radnja može da ukl u i udruživanje, falsifikovanje, namerne propuste, lažno predstavl anje ili zaobilaženje interne kontrole. Sti emo razumevanje o internim kontrolama koje su relevantne za reviziju radi osmišl avanja revizijskih postupaka koji su prikladni u datim okolnostima, ali ne u cil u izražavanja mišl enja o efikasnosti internih kontrola Preduze a. Vršimo procenu adekvatnosti primenjenih ra unovodstvenih politika i u kojoj meri su razumne ra unovodstvene procene i povezana obelodanjivanja koje je izvršilo rukovodstvo. Donosimo zakl u ak o prikladnosti primene na ela stalnosti kao ra unovodstvene osnove od strane rukovodstva i da li, na osnovu prikupl enih revizijskih dokaza, postoji materijalna neizvesnost u vezi sa doga ajima ili uslovima koji mogu da izazovu zna ajnu sumnju u pogledu sposobnosti Preduze a da nastavi sa poslovanjem u skladu sa na elom stalnosti. Ako zakl u imo da postoji materijalna neizvesnost, dužni smo da u našem izveštaju revizora skrenemo pažnju na odgovaraju a obelodanjivanja u pojedina nim finansijskim izveštajima ili, ako takva obelodanjivanja nisu adekvatna, da modifikujemo naše mišl enje. Naši zakl u ci se zasnivaju na revizijskim dokazima pribavl enim do datuma izveštaja revizora. Me utim, budu i doga aji ili uslovi mogu za posledicu da imaju da Preduze e prestane da posluje u skladu sa na elom stalnosti. Vršimo ocenu ukupne prezentacije, strukture i sadržaja pojedina nih finansijskih izveštaja, ukl u uju i i obelodanjivanja, kao i da li su u pojedina nim finansijskim izveštajima prikazane osnovne poslovne promene i doga aji na takav na in da se postigne fer prezentacija.

Saopštavamo licima ovlaš enim za upravl anje, izme u ostalog, planirani obim i vreme revizije i zna ajne revizijske nalaze, ukl u uju i i zna ajne nedostatke u internim kontrolama koje smo identifikovali tokom naše revizije. Beograd, 23. jun 2020. godine

Ksenija Risti Kosti Ovlaš eni revizor

TELEKOM SRBIJA a.d. BEOGRAD NAPOMENE UZ POJEDINA NE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu koja se završava 31. decembra 2019.

Iznosi su iskazani u RSD hiljada, osim ukoliko nije druga ije nazna eno

23

1. OSNIVANJE I DELATNOST Javno preduze e PTT saobra aja “Srbija”, Beograd (“JP PTT”) je dana 23. maja 1997. godine osnovalo Preduze e za telekomunikacije “Telekom Srbija” a.d. Beograd (u daljem tekstu “Preduze e” ili “Telekom Srbija”) i tom prilikom predalo Preduze u sva sredstva telekomunikacija, isklju uju i nekretnine i odre ena druga sredstva i obaveze. Preduze e je registrovano dana 29. maja 1997. godine. Preduze e je akcionarsko društvo osnovano na neodre eno vreme. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), Statutom su utvr eni organi upravljanja Preduze a: Skupština, Nadzorni odbor i Izvršni odbor. Osnovna delatnost Preduze a je pružanje telekomunikacionih usluga, od kojih su najzna ajnije usluge doma eg i me unarodnog telefonskog saobra aja, fiksne telefonske usluge, mobilne telefonske usluge, prenos podataka, zakup linija, internet (maloprodaja i veleprodaja) i multimedijalne usluge, ICT usluge i tranzitiranje me unarodnog saobra aja. Preduze e tako e pruža usluge u oblasti zakupa, izgradnje i upravljanja telekomunikacionom infrastrukturom. Preduze e poseduje licencu za mobilnu telefoniju (GSM/GSM1800 i UMTS/IMT-2000) od 2006. godine, ije je važenje produženo za narednih 10 godina u julu 2016. godine. Nakon isteka perioda važenja licence za fiksnu telefoniju, delatnost se obavlja po principu opšteg ovlaš enja u skladu sa zakonskom regulativom. Od marta 2015. godine Preduze e poseduje dozvolu za 4G tehnologiju (1800 MHz). U januaru 2016. godine Preduze e je dobilo pojedina nu dozvolu za koriš enje radio-frekvencija u radiofrekvencijskom opsegu 721-821/832-862 MHz uz period važenja od 10 godina. Licenca za fiksni beži ni pristup (CDMA) izdata je na period važenja od 10 godina. Nakon isteka tog perioda u junu 2019. godine, a u skladu sa strategijom Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu “RATEL”), ista nije produžena, bez posledica za poslovanje Preduze a jer se usluge nastavljaju pružati pod posebnim uslovima. U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama (“Službeni glasnik RS”, br. 44/2010, 60/2013, 62/2014 i 95/2018), RATEL definiše tržišta koja podležu prethodnoj regulaciji. Do kraja oktobra 2018. godine bilo je sedam relevantnih tržišta, a nakon toga novom odlukom RATEL je regulisao etiri tržišta. Razli ite obaveze su nametnute operatoru u zavisnosti od tržišta na kome je proglašen za operatora sa zna ajnom tržišnom snagom. Izme u ostalih, propisane su slede e obaveze: objavljivanje odre enih podataka u formi standardne ponude, nediskriminatorsko postupanje, omogu avanje pristupa i koriš enje elemenata mreže i pripadaju ih sredstava, kontrola cena, primena troškovnog ra unovodstva, zabrana obra unavanja prekomernih cena, tarifna kontrola, itd. Preduze e je proglašeno za operatora sa zna ajnom tržišnom snagom na svim regulisanim tržištima u 2019. godini. Sedište Preduze a je u Beogradu, Takovska 2, Republika Srbija. Preduze e je na dan 31. decembra 2019. godine imalo 6,730 zaposlenih (31. decembar 2018. godine: 7,748 zaposlenih).



24

1. OSNIVANJE I DELATNOST (Nastavak) Na dan 31. decembra 2019. godine Preduze e ima direktno u eš e u kapitalu slede ih zavisnih i pridruženih pravnih lica (Napomena 21):

– “Telekom Srpske” a.d. Banja Luka, Republika Srpska (65% akcijskog kapitala); – “Mtel” d.o.o. Podgorica, Crna Gora (51% kapitala); – “Telus” a.d. Beograd, Srbija (100% akcijskog kapitala); – “HD-WIN” d.o.o. Beograd, Srbija (100% kapitala); – “mts banka” a.d. Beograd, Srbija (84% akcijskog kapitala); – “mts” d.o.o. Kosovska Mitrovica, Srbija (100% kapitala); – “GO4YU” d.o.o. Beograd, Srbija (59% kapitala); – “Yunet International” d.o.o. Beograd, Srbija (82% kapitala); – “Kopernikus Technology” d.o.o. Beograd, Srbija (100% kapitala); – “Avcom” d.o.o. Beograd, Srbija (100% kapitala); – “Radijus Vektor” d.o.o. Beograd, Srbija (100% kapitala); – “Masko” d.o.o. Beograd, Srbija (100% kapitala); – “BPP ING” d.o.o. Beograd, Srbija (100% kapitala); – “Exe Net” d.o.o. Niš, Srbija (100% kapitala); – “Telemark Systems” d.o.o. a ak, Srbija (100% kapitala); – “SAT TV Meteor” d.o.o. Užice, Srbija (100% kapitala); i – “mts AntenaTV” d.o.o. Beograd, Srbija (50% kapitala).

2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINA NIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Priloženi redovni pojedina ni finansijski izveštaji sastavl eni su u skladu sa Zakonom o ra unovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/2019), kao i važe im odredbama prethodnog Zakona o ra unovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018) (u dal em tekstu “Zakon”) i ostalom primenl ivom zakonskom i podzakonskom regulativom u Republici Srbiji.

Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima Preduze e je, kao veliko pravno lice, u obavezi da primenjuje Me unarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI”), koji u smislu gore navedenog Zakona, ine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, Me unarodni ra unovodstveni standardi – MRS i Me unarodni standardi finansijskog izveštavanja - MSFI izdati od strane Odbora za me unarodne ra unovodstvene standarde – IASB (u daljem tekstu “Odbor”), i sa njima povezana tuma enja – IFRIC izdata od strane Komiteta za tuma enje ra unovodstvenih standarda (u daljem tekstu “Komitet”), iji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (“Ministarstvo”). Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije o utvr ivanju prevoda Me unarodnih standarda finansijskog izveštavanja br. 401-00-4980/2019-16 od 21. novembra 2019. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 92/2019), utvr en je zvani an prevod MSFI. Prevod MSFI koji je utvrdilo i objavilo Ministarstvo ine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, osnovni tekstovi MRS, osnovni tekstovi MSFI izdati od strane Odbora, kao i tuma enja izdata od strane Komiteta u obliku u kojem su izdati, odnosno usvojeni i koji ne ukl u uju osnove za zakl u ivanje, ilustruju e primere, smernice, komentare, suprotna mišl enja, razra ene primere i drugi dopunski objašnjavaju i materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tuma enjima, osim ako se izri ito ne navodi da je sastavni deo standarda, odnosno tuma enja.



25

2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINA NIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (Nastavak) Ovi MSFI, shodno navedenom Rešenju Ministra finansija, po e e da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavl aju na dan 31. decembra 2020. godine, a mogu se primeniti i prilikom sastavl anja finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2019. godine (uz obelodanjivanje odgovaraju ih informacija u napomenama uz finansijske izveštaje).

Navedeni prevod MSFI ukl u uje sve izmenjene i nove MRS, MSFI i tuma enja, koji su stupili na snagu za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine i ranije godišnje periode, odnosno koji se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavl aju na dan 31. decembra 2018. godine. Izmenjeni i novi MRS, MSFI i tuma enja izdati od strane Odbora, odnosno Komiteta, koji su na snazi nakon ovog datuma nisu zvani no prevedeni i objavl eni u Republici Srbiji.

I pored toga, prilikom sastavljanja priloženih pojedina nih redovnih finansijskih izveštaja, Preduze e je primenilo zvani no prevedene MSFI, kao i sve nove MRS/MSFI i tuma enja koji su izdati od strane Odbora i Komiteta, a koji su u me uvremenu stupili na snagu.

U sastavljanju priloženih pojedina nih finansijskih izveštaja Preduze e je primenjivalo

zna ajne ra unovodstvene politike obelodanjene u Napomenama 5.2(a) i 5.4.

Preduze e je mati no pravno lice grupe, koju pored Preduze a ine i kontrolisana pravna lica navedena u Napomeni 1 (zajedno “Grupa”). Preduze e je u obavezi da sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje za Grupu. Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe sastavljeni u skladu sa ra unovodstvenim propisima Republike Srbije za 2019. godinu još nisu objavljeni, a u skladu sa važe im zakonskim propisima isti se dostavljaju Agenciji za privredne registre u propisanim rokovima.

Preduze e je odlu ilo da godišnji izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o

poslovanju prikaže kao jedan izveštaj koji sadrži informacije od zna aja za ekonomsku celinu u okviru konsolidovanih finansijskih izveštaja Grupe.

3. FUNKCIONALNA I IZVEŠTAJNA VALUTA Funkcionalna i izveštajna valuta Preduze a je dinar (RSD). Pojedina ni finansijski izveštaji Preduze a su prikazani u RSD hiljada, osim ako druga ije nije nazna eno.

4. KORIŠ ENJE PROCENA I PROSU IVANJA Priprema pojedina nih finansijskih izveštaja u skladu sa ra unovodstvenim propisima Republike Srbije zahteva od rukovodstva Preduze a da vrši procene i koristi pretpostavke koje uti u na iskazivanje vrednosti imovine i obaveza i obelodanjivanja potencijalne imovine i obaveza na datum izveštavanja, kao i prihoda i rashoda u izveštajnom periodu. Ove procene i sa njima povezane pretpostavke su zasnovane na informacijama dostupnim na datum izveštavanja. Stvarni rezultati se mogu razlikovati od takvih procena. Procene i povezane pretpostavke se kontinuirano preispituju, a izmene u procenama se priznaju prospektivno. Procene i pretpostavke za koje postoji zna ajan rizik da mogu rezultirati u materijalno zna ajnim korekcijama knjigovodstvenih vrednosti imovine i obaveza u narednom izveštajnom periodu razmotrene su u nastavku.



26

4. KORIŠ ENJE PROCENA I PROSU IVANJA (Nastavak) Opis procene Napomena Vrsta obelodanjene informacije

Obezvre enje stalne imovine

5.4.14(a), 18

Klju ne pretpostavke koriš ene u odre ivanju nadoknadive vrednosti

Korisni vek nematerijalne imovine i osnovnih sredstava

5.4.10, 18

Korisni vek i metod amortizacije, rezidualna vrednost

Ispravka vrednosti zajmova i potraživanja

5.4.12.1, 5.4.14(b),

22, 24

Metodologija koriš ena za utvr ivanje o ekivanih kreditnih gubitaka

Obezvre enje ulaganja u zavisna pravna lica

5.4.22, 21

Metodologija koriš ena za utvr ivanje nadoknadive vrednosti

Porez na dobitak 5.4.18(a), 16 Pretpostavke koriš ene za obra un

odloženih poreskih sredstava, transferne cene

Primanja zaposlenih 5.4.17,31(a) Diskontne stope, rast zarada,

o ekivani prose ni životni vek

Rezervisanja 5.4.16, 31(b) Pretpostavke koje predstavljaju

osnov za rezervisanja za sudske sporove

Prihodi 5.4.1, 7

Raspodela prihoda na svaku odvojivu komponentu ponu enog paketa na osnovu njegove relativne fer vrednosti

Ispravka vrednosti zaliha sa sporijim obrtom

5.4.11, 23

Metodologija koriš ena u odre ivanju neto prodajne vrednosti zaliha

Kada pojedina na transakcija nije obuhva ena bilo kojim standardom ili tuma enjem, rukovodstvo koristi procene da bi razvilo i primenilo ra unovodstvenu politiku koja e rezultirati u relevantnim i pouzdanim informacijama, u smislu da pojedina ni finansijski izveštaji:

- verno predstavljaju finansijsku poziciju, finansijske rezultate i tokove gotovine Preduze a;

- odražavaju ekonomsku suštinu transakcija; - su neutralni; - su oprezni; i - su potpuni po svim materijalno zna ajnim pitanjima.



27

5. RA UNOVODSTVENE POLITIKE

5.1. OSNOVE ODMERAVANJA Pojedina ni finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa konceptom istorijskog troška, osim finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Pojedina ni finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa na elom stalnosti poslovanja (“going concern” konceptom), koji podrazumeva da e Preduze e nastaviti da posluje u doglednoj budu nosti. Na dan 31. decembra 2019. godine kratkoro ne obaveze Preduze a su ve e od obrtne imovine za RSD 26,029,252 hiljade. Preduze e ulaže napore da poboljša tržišnu poziciju putem ponude raznovrsnih konvergentnih i multimedijalnih usluga, ICT usluga, kao i modernizacije mreže. Preduze e kontinuirano posluje sa neto dobitkom, detaljno prati likvidnost, dospe e obaveza, kao i naplatu potraživanja. Preduze e ostvaruje nov ane prilive iz poslovnih aktivnosti, a u slu aju potrebe ima na raspolaganju i eksterne izvore finansiranja. Na dan 31. decembra 2019. godine Preduze e raspolaže sa neiskoriš enim kreditnim linijama u ukupnom iznosu od EUR 71 milion koje se odnose finansijske kredite, kao što je obelodanjeno u Napomenama 6.2. i 36. Rukovodstvo smatra da e sredstva iz eksternih izvora finansiranja zajedno sa o ekivanim prilivima iz poslovnih aktivnosti i dividendi od zavisnih pravnih lica biti dovoljna da Preduze e ispuni svoje ugovorne obaveze u 2020. godini.

5.2. PROMENE RA UNOVODSTVENIH POLITIKA I NOVI STANDARDI I TUMA ENJA

(a) Novi standardi, tuma enja i izmene postoje ih standarda koji se obavezno primenjuju prvi put za finansijske periode koji po inju 1. januara 2019. godine Ve i broj novih standarda, tuma enja standarda i izmena i dopuna postoje ih standarda se obavezno primenjuju prvi put za finansijske periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine i stoga su primenjivi na pojedina ne finansijske izveštaje Preduze a na dan 31. decembra 2019. godine.

– MSFI 16 “Lizing” odre uje kako e entitet priznavati, vrednovati, prezentovati i obelodanjivati lizing. Efekti primene ovog standarda na pojedina ne finansijske izveštaje Preduze a obelodanjeni su u nastavku Napomene 5.2(a).

– IFRIC 23 “Neizvesnosti u vezi sa tretmanom poreza na dobitak” odre uje utvr ivanje oporezivog dobitka (gubitka), poreske osnovice, neiskoriš ene poreske gubitke, neiskoriš ene poreske kredite i poresku stopu u okolnostima kada postoji neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak u skladu sa MRS 12. Tuma enje naro ito pruža smernice za:

Razmatranje poreskih tretmana pojedina no ili u celini; Razmatranje pretpostavki za ispitivanje od strane poreskih organa; Utvr ivanje oporezivog dobitka (gubitka), poreske osnovice, neiskoriš enih poreskih gubitaka, neiskoriš enih poreskih kredita i poreske stope; i Ra unovodstveno obuhvatanje (efekata) usled promena okolnosti i injenica.



28

5. RA UNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak) 5.2. PROMENE RA UNOVODSTVENIH POLITIKA I NOVI STANDARDI I TUMA ENJA (Nastavak)

(a) Novi standardi, tuma enja i izmene postoje ih standarda koji se obavezno

primenjuju prvi put za finansijske periode koji po inju 1. januara 2019. godine (Nastavak)

– Izmene MSFI 9 “Finansijski instrumenti” - Karakteristike avansa (pla anja unapred)

sa negativnom kompenzacijom, menjaju postoje i zahtev MSFI 9 u pogledu prava da se plati ili primi razumna kompenzacija za raniji raskid ugovora kako bi se dozvolilo vrednovanje takvih finansijskih sredstava po amortizovanoj vrednosti (ili, u zavisnosti od poslovnog modela po fer vrednosti kroz ostali rezultat), ak i u situaciji pla anja sa negativnom nadoknadom.

– Izmene MRS 19 “Primanja zaposlenih” – Izmene, umanjenje ili izmirenje planova naknada su:

Ukoliko se desi izmena, umanjene ili izmirenje plana, sada je obavezno da se trošak teku e usluge i neto kamate perioda prilikom ponovnog vrednovanja, tj. nakon što je na snagu stupila izmena, umanjenje ili izmirenje plana primanja zaposlenih, utvr uju koriš enjem ažuriranih aktuarskih pretpostavki. Pored toga, uklju ene su izmene u cilju pojašnjenja efekta izmene, umanjena ili izmirenja plana primanja zaposlenih na zahteve u vezi sa ograni enjem imovine.

– Izmene MRS 28 “Investicije u pridružene entitete i zajedni ke poduhvate” – Dugoro na ulaganja u pridružene entitete i zajedni ke poduhvate pojašnjava da entitet primenjuje MSFI 9 “Finansijski instrumenti” na dugoro na ulaganja u pridružene entitete i zajedni ke poduhvate koja ine deo neto investicije u pridruženi entitet ili zajedni ko ulaganje, ali na koje se ne primenjuje metod udela.

– Godišnja unapre enja MSFI, “Ciklus 2015-2017” uklju uju izmene slede ih standarda:

MSFI 3 i MSFI 11 – Izmene i dopune MSFI 3 razjašnjavaju da, kada entitet stekne kontrolu nad poslovanjem koje predstavlja zajedni ko ulaganje, ponovo se vrednuje interes koji ima u tom poslu. Izmene i dopune u okviru MSFI 11 pojašnjavaju da, kada entitet stekne zajedni ku kontrolu nad poslovanjem koji predstavlja zajedni ko ulaganje, ne vrši se ponovno vrednovanje celokupnog prethodno ste enog interesa u aranžmanu. MRS 12 – Izmene i dopune standarda razjašnjavaju da posledice pla anja dividendi (uklju uju i pla anja po osnovu finansijskih instrumenata klasifikovanih kao kapital) na porez na dobitak treba da budu priznate konzistentno, uzimaju i u obzir gde su priznate prethodne transakcije ili doga aji koji su generisali raspodeljivi dobitak, odnosno u bilansu uspeha, ostalom rezultatu ili kapitalu. MRS 23 - Izmene i dopune standarda razjašnjavaju da ukupne finansijske obaveze koje se koriste za izra unavanje priznatih troškova pozajmljivanja isklju uju pozajmice kojima se posebno finansiraju kvalifikovana sredstva koja su još uvek u izgradnji ili pripremi. Pozajmljena sredstva koja su direktno namenjena finansiranju kvalifikovanih sredstava koja su spremna za svoju namenjenu upotrebu ili prodaju, ili bilo kojih nekvalifikovanih sredstava, treba da budu uklju ena u sve finansijske obaveze entiteta.



29



primenjuju prvi put za finansijske periode koji po inju 1. januara 2019. godine (Nastavak) Samo je primena MSFI 16 rezultirala u promenama ra unovodstvenih politika Preduze a i imala efekat na priložene pojedina ne finansijske izveštaje Preduze a. Primena ostalih navedenih standarda, tuma enja standarda i izmena postoje ih standarda nema uticaj na priznata sredstva, obaveze i rezultat poslovanja Preduze a. MSFI 16 “Lizing” donosi velike promene za zakupce i ima zna ajan efekat na svaki entitet koji ima materijalno zna ajne iznose zakupa koji su do 1. januara 2019. godine bili obuhva eni kao operativni zakup. Nasuprot tome, ra unovodstveni zahtevi koji se odnose na zakupodavce su u velikoj meri preuzeti nepromenjeni iz MRS 17. MSFI 16 odre uje kako e entitet priznavati, vrednovati, prezentovati i obelodanjivati lizing. Standard obezbe uje jedinstven model za ra unovodstveno obuhvatanje lizinga, zahtevaju i od zakupca da prizna imovinu i obaveze za sve zakupe osim ukoliko je period zakupa 12 meseci ili kra i ili odgovaraju a imovina ima malu vrednost. Klju na novina za zakupce je ta da u ve ini slu ajeva zakup rezultira imovinom koja se kapitalizuje (imovina sa pravom koriš enja) zajedno sa priznavanjem obaveze za odgovaraju a pla anja zakupa, sa efektom na troškove pozajmljivanja (kamate). Troškovi zakupa po osnovu operativnog lizinga, koji su se zaklju no sa 2018. godinom, evidentirali u okviru operativnih rashoda, od 2019. godine se priznaju u okviru troškova amortizacije imovine sa pravom koriš enja (Napomena 12) i rashoda kamata za efekat diskontovanja obaveza po osnovu operativnog lizinga (Napomena 15). Ovo je uticalo na zna ajan rast EBITDA bez bilo kakve prate e promene ekonomskih okolnosti.

Na datum po etka zakupa, zakupac priznaje obavezu za pla anje zakupa (obavezu za zakup) i imovinu koja predstavlja pravo da se koristi predmetna imovina tokom trajanja zakupa (imovina sa pravom koriš enja). Zahtev je da se odvojeno priznaju trošak kamate na obavezu zakupa i trošak amortizacije imovine sa pravom koriš enja. Potrebno je izvršiti ponovno vrednovanje obaveze za zakup po nastanku odre enih doga aja (promena u trajanju lizinga, promena u budu im pla anjima zakupa usled promene indeksa ili stope koja se koristi za odre ivanje tih pla anja). Zakupac priznaje iznos ponovnog vrednovanja obaveze za zakup kao korekciju vrednosti imovine sa pravom koriš enja. Prilikom prelaska na primenu ovog standarda mogu e je izabrati dva pristupa:

– potpuna retrospektivna primena u okviru koga se kumulativni efekat prve primene standarda priznaje kao korekcija neraspore enog dobitka na dan 1. januara 2018. godine, pri emu se uporedni podaci koriguju; ili

– modifikovani retrospektivni pristup u okviru koga se kumulativni efekat prve primene standarda priznaje kao korekcija neraspore enog dobitka na dan inicijalne primene odnosno na dan 1. januara 2019. godine, pri emu se uporedni podaci ne koriguju.



30



primenjuju prvi put za finansijske periode koji po inju 1. januara 2019. godine (Nastavak) Analiza uticaja MSFI 16 “Lizing” Primena MSFI 16 od 1. januara 2019. godine je zna ajno uticala na pojedina ne finansijske izveštaje Preduze a u domenu ugovora o zakupima, kao što je prikazano u pregledima koji slede. Preduze e je odabralo modifikovani retrospektivni pristup za primenu MSFI 16. Shodno tome, uporedni podaci u pojedina nim finansijskim izveštajima nisu korigovani, ve su prezentovani koriš enjem prethodno važe ih ra unovodstvenih politika. Prilikom prve primene MSFI 16, imovina sa pravom koriš enja je merena u iznosu obaveze po osnovu lizinga, koriste i prose nu inkrementalnu stopu zaduživanja od 2.56%. Prva primena standarda je rezultirala priznavanjem obaveza po osnovu lizinga u iznosu od RSD 30,816,392 hiljade i, shodno tome, imovine sa pravom koriš enja u iznosu od RSD 30,922,566 hiljada u pojedina nom bilansu stanja na dan 1. januara 2019. godine. Po osnovu prve primene standarda nije izvršena korekcija neraspore enog dobitka na dan 1. januara 2019. godine, s obzirom da nije bilo efekta na isti. Preduze e je izabralo da koristi izuze a koja su predložena standardom na ugovore o zakupu za koje se zakup završava u roku od 12 meseci od datuma inicijalne primene, kao i na ugovore o zakupu za koje se predmetna imovina može smatrati imovinom male vrednosti. Preduze e je identifikovalo slede e zna ajne kategorije ugovora, koji su ranije bili priznavani kao operativni lizing, da se kvalifikuju kao zakupi definisani novim standardom: poslovni, tehni ki i skladišni prostor, zemljište, sateliti, štampa i i vozila. Standard zahteva odre ene procene koje se odnose, pre svega, na period trajanja ugovora o zakupu. Inkrementalna stopa zaduživanja primenjena za obra un je jednaka kamatnoj stopi na državne obveznice izdate u periodu najbližem periodu po etka ugovora i sa rokom dospe a jednakim periodu trajanja ugovora. Rashodi po osnovu operativnog lizinga u pojedina nom bilansu uspeha se uglavnom odnose na kratkoro ne lizing ugovore, lizing sredstava male vrednosti i varijabilnu komponentu lizing ugovora. Nakon po etnog priznavanja, Preduze e vrednuje imovinu sa pravom koriš enja po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti. Informacije o imovini sa pravom koriš enja po osnovu primene MSFI 16, kao i povezanim obavezama po osnovu lizinga obelodanjene su u Napomeni 19.



31



primenjuju prvi put za finansijske periode koji po inju 1. januara 2019. godine (Nastavak) Analiza uticaja MSFI 16 “Lizing” (Nastavak) Efekti prve primene MSFI 16 na bilans stanja na dan 1. januara 2019. godine

U skladu sa MRS 17

31.12.2018.Promene u

vrednovanju

U skladu sa MSFI 16

01.01.2019.AKTIVA Stalna imovina Nematerijalna imovina 12,071,158 - 12,071,158Nekretnine, postrojenja i oprema 84,607,763 - 84,607,763Imovina sa pravom koriš enja - 30,922,566 30,922,566Avansi za stalnu imovinu 1,073,339 - 1,073,339Kapitalizovane provizije posrednika 215,913 - 215,913U eš a u kapitalu zavisnih i pridruženih pravnih lica 94,510,879 - 94,510,879Ostala dugoro na finansijska sredstva 6,898,944 - 6,898,944Odložena poreska sredstva 5,750,003 - 5,750,003 205,127,999 30,922,566 236,050,565Obrtna imovina Zalihe 3,114,755 - 3,114,755Potraživanja i ostala obrtna imovina 14,359,459 (69,029) 14,290,430Potraživanja za više pla en porez na dobitak 722,482 - 722,482Unapred pla eni troškovi i ostala aktivna

vremenska razgrani enja 5,983,992 (37,145) 5,946,847Unapred obra unati prihodi 1,103,598 - 1,103,598Ugovorna imovina 4,502,862 - 4,502,862Gotovinski ekvivalenti i gotovina 8,678,926 - 8,678,926 38,466,074 (106,174) 38,359,900 UKUPNA AKTIVA 243,594,073 30,816,392 274,410,465 KAPITAL I OBAVEZE Kapital Akcijski kapital 100,000,000 - 100,000,000Ostali kapital 8,588 - 8,588Rezerve 589,634 - 589,634Otkupljene sopstvene akcije (16,502,510) - (16,502,510)Neraspore eni dobitak 57,586,736 - 57,586,736 141,682,448 - 141,682,448Dugoro na rezervisanja i obaveze Krediti i zajmovi 54,052,101 - 54,052,101Obaveze po osnovu lizinga - 26,493,591 26,493,591Odloženi prihodi 377,451 - 377,451Obaveze za primanja zaposlenih i ostala rezervisanja 1,597,216 - 1,597,216 56,026,768 26,493,591 82,520,359Kratkoro ne obaveze Krediti i zajmovi 18,091,333 - 18,091,333Obaveze iz poslovanja 15,747,404 - 15,747,404Obaveze po osnovu lizinga - 4,322,801 4,322,801Ugovorne obaveze 204,370 - 204,370Ostale obaveze 3,731,335 - 3,731,335Pasivna vremenska razgrani enja 8,110,415 - 8,110,415 45,884,857 4,322,801 50,207,658 UKUPAN KAPITAL I OBAVEZE 243,594,073 30,816,392 274,410,465



32



primenjuju prvi put za finansijske periode koji po inju 1. januara 2019. godine (Nastavak) Analiza uticaja MSFI 16 “Lizing” (Nastavak) Efekti primene MSFI 16 na bilans stanja na dan 31. decembra 2019. godine

U skladu sa MRS 17

31.12.2019.Promene u

vrednovanju

U skladu sa MSFI 16

31.12.2019.AKTIVA Stalna imovina Nematerijalna imovina 35,196,206 - 35,196,206Nekretnine, postrojenja i oprema 91,444,853 - 91,444,853Imovina sa pravom koriš enja - 27,724,301 27,724,301Avansi za stalnu imovinu 3,132,254 - 3,132,254Kapitalizovane provizije posrednika 359,833 - 359,833U eš a u kapitalu zavisnih i pridruženih pravnih lica 116,716,318 - 116,716,318Ostala dugoro na finansijska sredstva 6,762,846 - 6,762,846Odložena poreska sredstva 3,874,037 - 3,874,037 257,486,347 27,724,301 285,210,648Obrtna imovina Zalihe 3,590,413 - 3,590,413Potraživanja i ostala obrtna imovina 18,727,616 - 18,727,616Potraživanja za više pla en porez na dobitak 1,144,276 - 1,144,276Unapred pla eni troškovi i ostala aktivna

vremenska razgrani enja 5,484,370 (93,280) 5,391,090Unapred obra unati prihodi 1,029,429 - 1,029,429Ugovorna imovina 6,330,556 - 6,330,556Gotovinski ekvivalenti i gotovina 2,654,675 - 2,654,675 38,961,335 (93,280) 38,868,055 UKUPNA AKTIVA 296,447,682 27,631,021 324,078,703 KAPITAL I OBAVEZE Kapital Akcijski kapital 100,000,000 - 100,000,000Ostali kapital 8,588 - 8,588Rezerve 589,634 - 589,634Otkupljene sopstvene akcije (16,502,510) - (16,502,510)Neraspore eni dobitak 61,264,994 (201,444) 61,063,550 145,360,706 (201,444) 145,159,262Dugoro na rezervisanja i obaveze Krediti i zajmovi 72,826,741 - 72,826,741Obaveze po osnovu lizinga - 23,576,143 23,576,143Obaveze za produkciju i distribuciju

multimedijalnog sadržaja 15,609,446 - 15,609,446Odloženi prihodi 315,447 - 315,447Obaveze za primanja zaposlenih i ostala rezervisanja 2,009,804 - 2,009,804 90,761,438 23,576,143 114,337,581Kratkoro ne obaveze Krediti i zajmovi 25,100,554 - 25,100,554Obaveze iz poslovanja 14,884,526 - 14,884,526Obaveze po osnovu lizinga - 4,256,322 4,256,322Ugovorne obaveze 204,266 - 204,266Ostale obaveze 14,081,766 - 14,081,766Pasivna vremenska razgrani enja 6,054,426 - 6,054,426 60,325,538 4,256,322 64,581,860 UKUPAN KAPITAL I OBAVEZE 296,447,682 27,631,021 324,078,703



33



primenjuju prvi put za finansijske periode koji po inju 1. januara 2019. godine (Nastavak) Analiza uticaja MSFI 16 “Lizing” (Nastavak) Efekti primene MSFI 16 na bilans uspeha za 2019. godinu

U skladu sa MRS 17

2019.Promene u

vrednovanju

U skladu sa MSFI 16

2019. PRIHODI OD PRODAJE 86,065,038 - 86,065,038 OSTALI POSLOVNI PRIHODI 4,723,661 10,889 4,734,550 POSLOVNI RASHODI Troškovi zarada, uklju uju i

poreze i doprinose (14,269,209) - (14,269,209)Troškovi operatora (11,140,141) 343,428 (10,796,713)Troškovi materijala i održavanja (17,420,813) - (17,420,813)Troškovi amortizacije (23,616,519) (3,982,735) (27,599,254)Troškovi zakupa (4,597,637) 3,905,038 (692,599)Ostali poslovni rashodi (14,892,732) - (14,892,732) (85,937,051) 265,731 (85,671,320) POSLOVNI DOBITAK 4,851,648 276,620 5,128,268 FINANSIJSKI REZULTAT, NETO Finansijski prihodi 1,605,465 305,482 1,910,947Finansijski rashodi (2,759,647) (783,546) (3,543,193) (1,154,182) (478,064) (1,632,246) Prihodi od dividendi 2,243,210 - 2,243,210 DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 5,940,676 (201,444) 5,739,232 Porez na dobitak (2,262,418) - (2,262,418) NETO DOBITAK ZA GODINU 3,678,258 (201,444) 3,476,814



34


(b) Novi standardi, tuma enja i izmene postoje ih standarda koji nisu stupili na snagu i

koji nisu ranije usvojeni od strane Preduze a

Odbor za me unarodne ra unovodstvene standarde je objavio odre eni broj novih i izmenjenih standarda i IFRIC tuma enja, koji nisu na snazi za godišnji izveštajni period koji po inje 1. januara 2019. Oni nisu ranije usvojeni od strane Preduze a, a Preduze e namerava da ih primeni kada stupe na snagu.

– Izmene MSFI 3 “Poslovne kombinacije” – Definicija poslovanja (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine).

– Izmene MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja” i MRS 8 “Ra unovodstvene politike, promene ra unovodstvenih procena i greške” - Definicija materijalnosti, pojašnjenje definicije materijalnosti i uskla ivanje definicije koriš ene u Konceptualnom okviru za finansijsko izveštavanje i standardima (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine).

– Izmene Referenci (upu ivanja) u Konceptualnom okviru MSFI. Ovaj dokument obuhvata izmene MSFI 2, MSFI 3, MSFI 6, MSFI 14, MRS 1, MRS 8, MRS 34, MRS 37, MRS 38, IFRIC 12, IFRIC 19, IFRIC 20, IFRIC 22 i SIC-32 zbog usaglašavanja u upu ivanjima i navodima novog Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje ili naznake gde oni upu uju na razli itu verziju Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine).

– Izmene MSFI 9, MRS 39 i MSFI 7 - “Reforma referentnih kamatnih stopa” (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine).

– MSFI 17 “Ugovori o osiguranju” (na snazi za godišnje periode koji po inju na dan ili nakon 1. januara 2023. godine).

Rukovodstvo Preduze a procenjuje da primena prethodno navedenih standarda, tuma enja standarda i izmena postoje ih standarda koji nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni od strane Preduze a ne e imati zna ajan uticaj na pojedina ne finansijske izveštaje Preduze a u periodu njihove po etne primene.

5.3. UPOREDNI PODACI Uporedne podatke ine revidirani pojedina ni finansijski izveštaji za godinu koja se završila 31. decembra 2018. sastavljeni u skladu sa ra unovodstvenim propisima Republike Srbije. U skladu sa navodima u vezi sa prvom primenom MSFI 16 (Napomena 5.2(a)), uporedni podaci za 2018. godinu nisu korigovani i prezentovani su koriš enjem prethodno važe ih ra unovodstvenih politika.



35

5. RA UNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak)

5.4. PREGLED ZNA AJNIH RA UNOVODSTVENIH POLITIKA Osim izmena obelodanjenih u Napomeni 5.2(a), ra unovodstvene politike i procene koriš ene u pripremi ovih pojedina nih finansijskih izveštaja su konzistentne sa politikama i procenama primenjenim prilikom sastavljanja pojedina nih finansijskih izveštaja Preduze a za godinu koja se završila 31. decembra 2018. Pojedina ni finansijski izveštaji uklju uju imovinu, obaveze, poslovne rezultate, promene na kapitalu i nov anim tokovima Preduze a kao zasebnog pravnog lica, bez njegovih zavisnih i pridruženih pravnih lica.

5.4.1. Prihodi od prodaje U skladu sa MSFI 15 “Prihodi od ugovora sa kupcima”, Preduze e priznaje prihod kada (ili ako) ispuni ugovornu obavezu izvršenja u pogledu prenosa robe ili usluge kupcu. Roba ili usluge smatraju se prenetim kada kupac stekne kontrolu nad njima odnosno kada se iste isporu e kupcu. Ugovorna obaveza može da bude ispunjena, odnosno prihod priznat tokom vremenskog perioda pružanja usluge ili u trenutku isporuke robe kupcu. Telekomunikacione usluge koje pruža Preduze e su obaveze izvršenja koje se ispunjavaju tokom vremena, jer korisnik istovremeno prima i koristi benefite onako kako Preduze e te obaveze ispunjava. Nije bilo zna ajnijih procena potrebnih za odre ivanje momenta kada korisnik sti e kontrolu nad obe anom robom ili uslugama koje se ispunjavaju u odre enom trenutku. Za obaveze izvršenja koje ispunjava tokom vremena, Preduze e koristi metod “izlaza” zasnovan na proteklom vremenu. Prihod se priznaje proporcionalno na mese nom nivou zato što se alokacija transakcione cene na takve obaveze izvršenja vrši u momentu inicijalne prodaje, a prihod priznaje tokom perioda pružanja usluga korisniku. U slu aju ugovora sa više elemenata (kao što su postpaid ili BOX ugovori sa ure ajem) u kojima se roba unapred isporu uje po povlaš enoj ceni, ve i deo ukupne naknade pripada komponenti ugovora koja se isporu uje unapred (ure aj), istovremeno smanjuju i preostali prihod (mese ne naknade) koji e biti priznat u budu em periodu. Ovakav princip ima za rezultat priznavanje viših prihoda po osnovu prodaje ure aja, sa efektom na smanjenje prihoda od usluga u istom iznosu. Za konvergentne i druge pakete, kao što je prodaja usluga i proizvoda, Preduze e tretira pojedina ne proizvode i usluge odvojeno ako se mogu razgrani iti od drugih obe anja sadržanih u ugovoru i ako korisnik može ostvariti benefite od samog dobra ili usluge. Transakciona cena se alocira izme u obaveza izvršenja u paketu usluga na osnovu pojedina nih prodajnih cena. Pojedina ne prodajne cene za proizvode i usluge u paketu se odre uju na osnovu uporedivih cena (maloprodajne cene iz cenovnika). Priznavanje prihoda u višim iznosima (u odnosu na mese ni iznos fakturisan korisniku) u momentu prodaje ure aja, uz umanjenje prihoda od pružanja usluga tokom ugovornog perioda sa korisnikom, dovodi do pojave ugovorne imovine u bilansu stanja, koja se ukida u korist potraživanja kako se usluga pruža. Ugovorna imovina se reklasifikuje na potraživanja od kupaca u momentu kada prava Preduze a na naplatu po osnovu ispunjenja obaveza izvršenja postanu bezuslovna. Preduze e priznaje ugovornu imovinu uglavnom iz ugovora u kojima se ure aj isporu uje u odre enom trenutku u paketu sa uslugama koje se pružaju tokom vremena (Napomena 7(b)). S druge strane, Preduze e priznaje ugovornu obavezu uglavnom iz ugovora u kojima je pla anje primljeno unapred od strane kupca za koje e se prihodi od usluga priznati u narednim periodima (Napomena 7(b)). Ugovorna imovina i obaveze se smatraju kratkoro nim s obzirom da korisnik u toku ugovornog odnosa ima mogu nost da izmeni ugovorene uslove što se tretira kao novi ugovor.



36

5. RA UNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak) 5.4. PREGLED ZNA AJNIH RA UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

5.4.1. Prihodi od prodaje (Nastavak) 5.4.1.1. Prihodi od fiksne mreže

(a) Prihodi od telefonskog saobra aja

Prihodi od dolaznih i odlaznih telefonskih poziva se priznaju u okviru prihoda u trenutku kada je usluga izvršena. Prihodi od prodaje telefonskih kartica se priznaju prilikom njihovog koriš enja ili nakon isteka. Na dan izveštavanja neutrošeni saobra aj po osnovu prodatih kartica evidentira se kao unapred napla eni prihod.

(b) Naknada za fiksni telefonski priklju ak Naknada za telefonski priklju ak predstavlja nadoknadu za koriš enje telefonskih linija. Naknada se priznaje u okviru prihoda na proporcionalnoj osnovi tokom perioda pružanja usluga.

(c) Prihodi od priklju aka i instalacionih usluga Prihodi od uklju ivanja novih pretplatnika fiksne telefonije predstavljaju prihode po osnovu fakturisane nadoknade za uklju enje novih pretplatnika i troškove instalacije. S obzirom na to da se navedene kategorije mogu identifikovati kao odvojene komponente, prihodi po ovom osnovu se priznaju u periodu u kojem je korisnik priklju en na mrežu.

(d) Prihodi od internet i multimedijalnih usluga

Prihodi od internet i multimedijalnih usluga se uglavnom odnose na prihode od mese nih naknada za ADSL i TV usluge. Ovi prihodi se priznaju proporcionalno tokom perioda pružanja usluga ili tokom ugovornog perioda sa korisnikom.

(e) Prihodi od drugih telekomunikacionih usluga Ovi prihodi uglavnom se odnose na usluge kao što su iznajmljivanje telefonskih kapaciteta – vodova, prenos podataka, listing poziva, usluge govorne pošte i drugo. Navedeni prihodi se priznaju i evidentiraju u periodu u kojem je usluga izvršena. Prihod od prodaje opreme se priznaje kada se svi zna ajni rizici i koristi od vlasništva nad opremom prenesu na kupca. Prihod od iznajmljivanja telefonskih kapaciteta se priznaje proporcionalno tokom trajanja ugovora o zakupu.

5.4.1.2. Prihodi od mobilne telefonije Prihodi od mobilne telefonije se najve im delom odnose na prihode po osnovu postpaid i prepaid usluga, kao što su: utrošeni minuti razgovora, tekstualne i multimedijalne poruke, mese ne naknade, prenos podataka, kao i prihode od prodaje mobilnih telefona i drugih usluga. Mese ne naknade za postpaid usluge se priznaju mese no tokom ugovornog perioda sa korisnikom (sa ugovornom obavezom) ili perioda pružanja usluga (bez ugovorne obaveze).



37


5.4.1. Prihodi od prodaje (Nastavak)

5.4.1.2. Prihodi od mobilne telefonije (Nastavak)

Prihod od pruženih prepaid usluga (elektronske dopune) se priznaje kada je usluga pružena, i to u meri u kojoj je usluga iskoriš ena. Unapred napla eni iznosi se razgrani avaju do momenta koriš enja ili isteka važenja usluge.

5.4.1.3. Kombinovani paketi usluga Preduze e pruža i kombinovane pakete usluga koji korisnicima, uz odgovaraju u ugovornu obavezu, obezbe uju usluge fiksne telefonije, postpaid paket mobilne telefonije, ADSL i TV usluge.

5.4.1.4. Troškovi sticanja korisnika, troškovi reklame i povezani troškovi Troškovi sticanja korisnika, osim troškova provizija dilerima/posrednicima, se priznaju kao rashod perioda u kojem su nastali. Troškovi reklame, promocije, sponzorstva, komunikacije i marketinga brenda tako e se priznaju u periodu u kojem su nastali. Preduze e kao sredstvo priznaje inkrementalne troškove sticanja ugovora kada o ekuje da e te troškove nadoknaditi. Inkrementalni troškovi sticanja ugovora su troškovi koje

Preduze e ima u cilju pribavljanja ugovora sa kupcem koji ne bi nastali da ugovor nije sklopljen. Troškovi ugovora se iskazuju kao dugoro na imovina pošto se o ekuje da e ekonomske koristi od ove imovine biti primljene u periodu dužem od 12 meseci. Primenjuju i prakti ni izuzetak, Preduze e priznaje inkrementalne troškove sticanja ugovora kao trošak u periodu nastanka ako je period amortizacije imovine koja bi bila priznata kra i od godinu dana. U skladu sa MSFI 15 “Prihodi od ugovora sa kupcima”, Preduze e je identifikovalo prodajne provizije posrednicima koje se kapitalizuju kao inkrementalni troškovi pribavljanja ugovora i amortizuju na sistematskoj osnovi tokom prose nog perioda trajanja ugovora sa korisnikom, u skladu sa prenosom usluga na korisnika kada se priznaju povezani prihodi (Napomena 12).

5.4.2. Prihodi i rashodi po osnovu obra una me unarodnog saobra aja

5.4.2.1. Prihodi i rashodi po osnovu me unarodnog obra una fiksne telefonije Prihodi i rashodi po osnovu me unarodnog obra una odnose se na prihode i rashode od me unarodnog dolaznog, odnosno odlaznog saobra aja ostvarenog sa zemljama sa kojima je Preduze e uspostavilo direktan obra un me unarodnog telefonskog saobra aja. Deo ostvarenih prihoda, odnosno rashoda po navedenom osnovu evidentiran je na osnovu procene izvršene prema usaglašenim obra unima ostvarenog saobra aja.

5.4.2.2. Prihodi i rashodi po osnovu roaming usluga Prihodi i rashodi po osnovu dolaznog i odlaznog roaming saobra aja sa inostranim operatorima mobilne telefonije sa kojima je zaklju en Me unarodni roaming sporazum evidentiraju se kada je usluga nastala u visini iznosa koji su fakturisani inostranim operatorima odnosno u iznosima koji su fakturisani od strane inostranih operatora. Deo ostvarenih prihoda, odnosno rashoda po navedenom osnovu evidentiran je na osnovu procene izvršene prema usaglašenim obra unima ostvarenog saobra aja.



38


5.4.2. Prihodi i rashodi po osnovu obra una me unarodnog saobra aja (Nastavak)

5.4.2.2. Prihodi i rashodi po osnovu roaming usluga (Nastavak)

Za vrednost ostvarenog popusta (a na osnovu realizovane, prethodno ugovorene koli ine roaming saobra aja) vrši se umanjenje rashoda po osnovu roaming usluga po odobrenju istog, i obrnuto. Roaming popusti se uglavnom primenjuju na mese nom nivou u skladu sa ugovorima sa zna ajnim inostranim operatorima (Napomene 26(a) i 34(a)).

5.4.3. Prihodi i rashodi po osnovu interkonekcije Prihodi i rashodi po osnovu interkonekcije se priznaju u bruto iznosu u trenutku njihovog nastanka i iskazani su u okviru prihoda od prodaje (Napomena 7(a)), odnosno troškova operatora (Napomena 10). Prihodi od interkonekcije, pored prihoda od terminacije saobra aja drugih operatora u fiksnu/mobilnu mrežu Preduze a, uklju uju prihode od zakupa vodova za me upovezivanje i signalizacionih linkova, prihode od dolaznog me unarodnog saobra aja iz mreža inostranih operatora, koji preko mreža drugih nacionalnih operatora terminira u mrežu Preduze a, prihode po osnovu tranzitiranja me unarodnog polaznog saobra aja iz mreža drugih nacionalnih operatora koji preko mreže Preduze a terminira u mreže inostranih operatora, kao i prihode od interkonekcijskog SMS. Rashodi po osnovu interkonekcije, pored rashoda po osnovu terminacije saobra aja iz fiksne/mobilne mreže Preduze a ka drugim operatorima, uklju uju i rashode zakupa vodova za me upovezivanje, rashode po osnovu dolaznog me unarodnog saobra aja iz mreža inostranih operatora koji preko mreže Preduze a terminira u mreže drugih nacionalnih operatora, kao i rashode po osnovu interkonekcijskog SMS.

5.4.4. Troškovi teku eg održavanja i opravki Troškovi teku eg održavanja i opravki nekretnina, postrojenja i opreme priznaju se kao troškovi po njihovom nastanku (Napomena 11). Troškovi teku eg održavanja najve im delom se odnose na održavanje telekomunikacione opreme, ra unarske opreme i softvera.

5.4.5. Troškovi pozajmljivanja Troškovi pozajmljivanja tretiraju se kao rashod perioda u momentu njihovog nastanka. Troškovi pozajmljivanja obuhvataju kamatu i ostale troškove nastale u vezi sa pozajmljivanjem sredstava (Napomena 15). Troškovi pozajmljivanja koji se direktno odnose na nabavku, izgradnju ili izradu kvalifikovanog sredstva, za koje je potreban duži vremenski period da bi bilo spremno za nameravanu upotrebu ili prodaju, kapitalizuju se kao deo nabavne vrednosti tog sredstva.



39


5.4.6. Finansijski prihodi/rashodi

Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata, pozitivnih kursnih razlika, dividendi i ostale finansijske prihode (Napomena 14). Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata, negativnih kursnih razlika i ostale finansijske rashode (Napomena 15). Prihodi i rashodi od kamata se priznaju po metodi efektivne kamatne stope. Prihodi od dividendi se priznaju u pojedina nom bilansu uspeha perioda na datum kada se utvrdi pravo Preduze a da primi dividendu (Napomena 14).

5.4.7. Prera unavanje stranih sredstava pla anja Monetarna sredstva i obaveze u stranim sredstvima pla anja se na dan izveštavanja prera unavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvani nog deviznog kursa Narodne banke Srbije važe eg na taj dan (Napomena 40). Transakcije u stranim valutama tokom izveštajne godine prera unavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvani nih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važe ih na dan transakcije. Nemonetarne stavke iskazane u stranoj valuti koje se vrednuju po istorijskom trošku ne prera unavaju se na kurs važe i na dan izveštavanja. Pozitivni i negativni efekti po osnovu prera una sredstava i obaveza na dan izveštavanja i transakcija u toku izveštajne godine, iskazanih u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom vezanom za strana sredstva pla anja, priznaju se kao finansijski prihodi ili finansijski rashodi, u zavisnosti od toga da li je efekat kretanja deviznih valuta pozitivan ili negativan.

5.4.8. Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema iskazani su po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti. Nabavnu vrednost ini vrednost po fakturi dobavlja a uklju uju i carine, poreze koji se ne mogu refundirati i sve druge troškove dovo enja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Nabavna vrednost umanjena je za sve primljene popuste i/ili rabate (poklone). Nabavna vrednost nekretnina i opreme izgra enih u sopstvenoj režiji je njihova nabavna vrednost na datum kada su izgradnja ili razvoj završeni. Pod nekretninom, postrojenjem i opremom smatraju se ona sredstva iji je o ekivani korisni vek upotrebe duži od jedne godine. Izdaci za nekretnine, postrojenja i opremu se priznaju kao sredstvo ako je verovatno da e budu e ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u Preduze e i ako se izdaci za to sredstvo mogu pouzdano meriti. Dodatno, naknadno ulaganje se kapitalizuje samo ako doprinosi pove anju kapaciteta sredstava i unapre enju kvaliteta izvršenja usluga i ako postoji verovatno a da e budu e ekonomske koristi povezane sa ulaganjem priticati u Preduze e.



40


5.4. PREGLED ZNA AJNIH RA UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

5.4.8. Nekretnine, postrojenja i oprema (Nastavak) Troškovi redovnog održavanja nekretnina, postrojenja i opreme terete troškove izveštajne godine (Napomena 5.4.4). Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom prodaje ili rashodovanja nekretnina, postrojenja i opreme priznaju se u rezultatu teku e godine.

5.4.9. Nematerijalna imovina Nematerijalna imovina iskazana je po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti. Izdaci vezani za održavanje softvera priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja priznaju se kao trošak u periodu u kom nastanu. Izdaci za razvoj se kapitalizuju isklju ivo ako se izdatak može pouzdano izmeriti, ako je proizvod ili proces tehni ki i komercijalno izvodljiv, ako su budu e ekonomske koristi verovatne i Preduze e ima nameru i raspolaže adekvatnim resursima da završi razvoj i da koristi odnosno da proda sredstvo. Nakon po etnog priznavanja, izdaci za razvoj se odmeravaju po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i akumulirane gubitke usled obezvre enja, ako postoje.

5.4.10. Amortizacija

Otpisivanje nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne imovine se vrši primenom proporcionalne metode kojom se vrednost sredstava u potpunosti otpisuje tokom procenjenog korisnog veka upotrebe. Odre ivanje korisnog veka upotrebe nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne imovine se zasniva na prethodnom iskustvu sa sli nim sredstvima, kao i na anticipiranom tehni kom/tehnološkom razvoju i promenama na koje uti e veliki broj ekonomskih i/ili industrijskih faktora. Otpisivanje se vrši po stopama koje su zasnovane na procenjenom korisnom veku upotrebe sredstava, predloženim od strane rukovodstva i odobrenim od strane Izvršnog odbora Preduze a. Nadležne službe Preduze a preispituju procenjeni korisni vek upotrebe i rezidualnu vrednost sredstava najmanje na kraju svake poslovne godine i kada je potrebno stope amortizacije se uskla uju. Promene u o ekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u ra unovodstvenim procenama.



41



5.4.10. Amortizacija (Nastavak) Stope amortizacije za glavne kategorije nekretnina, postrojenja i opreme za obe izveštajne godine date su u slede em pregledu:

Pristupna mreža, spojni kablovi, kablovska kanalizacija, stubovi 1.50% - 6.67%

Centrale i prenosni ure aji 5% - 80% Ostala oprema 5% - 50% Ulaganja u tu e nekretnine i opremu 10% – 50%

Primenjene stope za amortizaciju nematerijalne imovine za obe izveštajne godine su slede e:

Dozvola za LTE 4G (1800 MHz) 8.50%Dozvola za koriš enje radio-frekvencija

(721-821/832-862 MHz) 10%Licenca za fiksni beži ni pristup (CDMA) 10%Licence za softvere i ostale licence 10% - 50% Softveri 20% Ostala nematerijalna ulaganja 10% - 92.3%

Obra un amortizacije nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne imovine po inje kada se ova sredstva stave u upotrebu. Zemljište ne podleže amortizaciji. Obra un amortizacije nematerijalne imovine i nekretnina, postrojenja i opreme za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 142/2014, 91/2015, 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019), Pravilnikom o na inu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i na inu utvr ivanja amortizacije za poreske svrhe (“Službeni glasnik RS”, br. 116/2004, 99/2010, 104/2018 i 8/2019) i Pravilnikom o amortizaciji stalnih sredstava koja se priznaje za poreske svrhe (“Službeni glasnik RS”, br. 93/2019), što rezultira efektima kako na teku i porez, tako i na odložene poreze (Napomena 16(c)).

5.4.11. Zalihe Zalihe se vrednuju po nabavnoj vrednosti, odnosno neto prodajnoj vrednosti ako je ona niža. Nabavnu vrednost zaliha predstavlja vrednost po fakturi dobavlja a uve ana za transportne i ostale zavisne troškove nabavke nastale u dopremanju zaliha na njihovu trenutnu lokaciju i trenutno stanje. Neto prodajna vrednost je o ekivana cena po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima poslovanja po odbitku troškova prodaje. Nabavna vrednost utvr uje se metodom prose ne ponderisane nabavne cene. Ispravka vrednosti za sporoobrtne i zastarele zalihe se vrši na osnovu koeficijenata obrta i procene rukovodstva u vezi sa budu im planovima koriš enja zaliha (Napomena 23).



42



5.4.12. Finansijski instrumenti Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti uve anoj za troškove transakcija koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (izuzev finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha). Finansijska sredstva i obaveze se priznaju u pojedina nom bilansu stanja Preduze a od momenta kada je Preduze e ugovornim odredbama vezano za instrument.

5.4.12.1. Finansijska sredstva Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih sredstava u momentu inicijalnog priznavanja. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena, odnosno poslovnog modela upravljanja u okviru koga se drže, kao i karakteristika ugovorenih nov anih tokova. U skladu sa MSFI 9 “Finansijski instrumenti”, finansijska sredstva se klasifikuju u slede e kategorije:

- finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti; - finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (kapital); i - finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se vrednuju po amortizovanoj vrednosti ukoliko se drže u okviru poslovnog modela ija je svrha isklju ivo naplata ugovorenih nov anih tokova i ukoliko na osnovu ugovornih uslova finansijske imovine na odre ene datume nastaju nov ani tokovi koji su samo pla anje glavnice i kamata na neizmireni iznos glavnice, osim ako su pri inicijalnom priznavanju neopozivo opredeljena kao sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (ako se time otklanja ili znatno umanjuje nedoslednost pri merenju ili priznavanju). Finansijska sredstva se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat ukoliko se drže u okviru poslovnog modela ija je svrha naplata ugovorenih nov anih tokova i prodaja finansijskih sredstava i ukoliko na osnovu ugovornih uslova finansijske imovine na odre ene datume nastaju nov ani tokovi koji su samo pla anje glavnice i kamata na neizmireni iznos glavnice, osim ako su pri inicijalnom priznavanju neopozivo opredeljena kao sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (ako se time otklanja ili znatno umanjuje nedoslednost pri merenju ili priznavanju). Finansijska sredstva se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, samo ako se ne mere po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti kroz ostali rezultat. Poslovni model se definiše u skladu sa procenom rukovodstva Preduze a o nameni za koju se finansijska sredstva drže i ciljevima upravljanja finansijskim sredstvima na osnovu svih dostupnih relevantnih injenica za procenu poslovnog modela. Poslovni model Preduze a se može definisati kao sredstva kojima se upravlja u cilju naplate nov anih tokova, a ine ga finansijski plasmani i potraživanja (od kupaca i ostala).



43



5.4.12. Finansijski instrumenti (Nastavak)

5.4.12.1. Finansijska sredstva (Nastavak)

Finansijska sredstva i obaveze Preduze a obuhvataju potraživanja od kupaca, ostala kratkoro na i dugoro na potraživanja, obaveze prema dobavlja ima, kredite i zajmove, kao i druge obaveze iz poslovanja koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti i zadovoljavaju kriterijume predvi ene MSFI 9 (test poslovnog modela i karakteristike ugovorenih nov anih tokova) za vrednovanje po amortizovanoj vrednosti. Pored navedenog, Preduze e u pojedina nom bilansu stanja na dan 31. decembra 2019. godine ima finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Preduze e nema finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat, niti finansijskih obaveza koje se vode po fer vrednosti. Finansijska sredstva se uklju uju u obrtnu imovinu, osim ukoliko su im rokovi dospe a duži od 12 meseci nakon datuma izveštavanja, kada se klasifikuju kao dugoro na sredstva. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada je došlo do isteka ugovornog prava ili prenosa prava na prilive gotovine po osnovu tog sredstva i kada je Preduze e izvršilo prenos svih rizika i koristi koji proisti u iz vlasništva nad sredstvom ili nije ni prenelo, ni zadržalo sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenelo kontrolu nad njim. Finansijsko sredstvo prestaje da se priznaje otpisom istog. Tako e, do prestanka priznavanja finansijskog sredstva dolazi ukoliko su se desile naknadne izmene ugovorenih uslova finansijskog sredstva, a koje dovode do zna ajnih modifikacija nov anih tokova finansijskog sredstva. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva se vrednuju kao što sledi:

(a) Ostala dugoro na finansijska sredstva Ostala dugoro na finansijska sredstva obuhvataju dugoro na beskamatna potraživanja od zaposlenih po osnovu odobrenih stambenih zajmova i otkupa službenih vozila, dugoro na kamatonosna potraživanja od zaposlenih po osnovu odobrenih stambenih kredita, kao i ostala dugoro na potraživanja i depozit (Napomena 22). Ostala dugoro na finansijska sredstva obuhvataju i unapred pla eni dugoro ni zakup, koji se vrednuje po amortizovanoj vrednosti. Dugoro na potraživanja od zaposlenih i povezanih lica se vrednuju po amortizovanoj vrednosti koriš enjem metode efektivne kamatne stope. Ispravka vrednosti dugoro nih potraživanja utvr uje se na na in opisan u Napomeni 5.4.14(b), primenom “punog modela o ekivanog kreditnog gubitka” u tri nivoa. Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha inicijalno se vrednuju po fer vrednosti (ceni transakcije), uve anoj za troškove transakcije koji su direktno pripisivi nabavci finansijskog sredstva (Napomena 22). Naknadno vrednovanje vrši se na svaki datum izveštavanja pore enjem fer vrednosti finansijskog sredstva sa njegovom knjigovodstvenom vrednoš u, a razlike u promeni fer vrednosti iskazuju se kao dobici ili gubici kroz bilans uspeha.



44




5.4.12.1. Finansijska sredstva (Nastavak)

(b) Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja utvr uje se na na in opisan u Napomeni 5.4.14(b), primenom modela “o ekivanog kreditnog gubitka” tokom o ekivanog perioda trajanja finansijskog sredstva i “pojednostavljenog pristupa” u priznavanju životnih (“lifetime”) gubitaka za celokupni period trajanja finansijskog sredstva. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se preko ispravke vrednosti za o ekivane kreditne gubitke, a iznos umanjenja se priznaje u pojedina nom bilansu uspeha (Napomena 13). Prihodi od ukidanja ispravke vrednosti po osnovu naknadno napla enih iznosa i procenjene naplativosti potraživanja priznaju se u pojedina nom bilansu uspeha (Napomena 8).

(c) Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti uklju uju sredstva na ra unima kod banaka i visokolikvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospe a do tri meseca ili kra e, a koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine uz bezna ajan rizik od promene vrednosti. Vrednovanje po amortizovanim vrednostima Amortizovana vrednost finansijskog sredstva je iznos po kome se sredstvo inicijalno vrednuje, umanjen za otplate glavnice, a uve an/umanjen za akumuliranu amortizaciju koriš enjem metoda efektivne kamatne stope. Vrednovanje po fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji izme u u esnika na tržištu na datum odmeravanja. Fer vrednost se odre uje primenom dostupnih tržišnih informacija na dan izveštavanja i ostalih modela vrednovanja koje Preduze e koristi. Fer vrednost odre enih finansijskih instrumenata odgovara njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti. Ovi instrumenti obuhvataju gotovinu, kao i potraživanja i obaveze koje nemaju ugovoreno dospe e ili ugovorenu fiksnu kamatnu stopu.



45




5.4.12.2. Finansijske obaveze U skladu sa MSFI 9 “Finansijski instrumenti”, finansijske obaveze se klasifikuju kao finansijske obaveze merene po amortizovanoj vrednosti i finansijske obaveze merene po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih obaveza u momentu inicijalnog priznavanja. Finansijske obaveze Preduze a ine primljeni krediti od banaka i dobavlja a, obaveze prema dobavlja ima i ostale obaveze (obaveze iz poslovanja). Finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijske obaveze Preduze a se iskazuju po amortizovanoj vrednosti koriš enjem metode efektivne kamatne stope. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Preduze e ispuni obavezu ili kada je obaveza pla anja predvi ena ugovorom ukinuta ili istekla. U slu aju gde je postoje a finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod zna ajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postoje e obaveze zna ajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika izme u prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. Pored toga, Preduze e prestaje da priznaje finansijsku obavezu kada su ugovoreni uslovi modifikovani, a nov ani tokovi modifikovane obaveze zna ajno izmenjeni. U tom slu aju, nova finansijska obaveza se bazira na izmenjenim uslovima i priznaje se po fer vrednosti. Razlika izme u knjigovodstvene vrednosti prvobitne finansijske obaveze i fer vrednosti nove finansijske obaveze sa izmenjenim uslovima se priznaje kroz bilans uspeha. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijske obaveze se vrednuju kao što sledi:

(a) Krediti od banaka i dobavlja a Krediti od banaka i dobavlja a se prvobitno priznaju u iznosima primljenih sredstava (fer vrednosti), a nakon toga se iskazuju po amortizovanoj vrednosti uz primenu efektivne kamatne stope. Krediti od dobavlja a su robni krediti koji se odobravaju Preduze u za nabavku opreme i izvo enje radova. Obaveza je kratkoro na ukoliko se o ekuje da bude izmirena u redovnom toku poslovnog ciklusa Preduze a, odnosno u periodu do 12 meseci nakon datuma izveštavanja. U protivnom se klasifikuje kao dugoro na.

(b) Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavlja ima i ostale kratkoro ne obaveze iz poslovanja naknadno se vrednuju po amortizovanoj vrednosti, što zbog kratkoro ne prirode ovih obaveza odgovara njihovoj nominalnoj vrednosti.



46



5.4.13. Instrumenti kapitala Kapital ine akcijski kapital, ostali kapital, rezerve, otkupljene sopstvene akcije i neraspore eni dobitak (Napomena 28).

5.4.14. Umanjenje vrednosti imovine

Nefinansijska i finansijska imovina se procenjuje na datum izveštavanja da bi se utvrdilo postojanje objektivnih dokaza o umanjenju vrednosti.

(a) Nefinansijska imovina Na datum izveštavanja rukovodstvo Preduze a preispituje knjigovodstvene vrednosti nefinansijske imovine Preduze a u cilju utvr ivanja postojanja indikacija o umanjenju vrednosti. U slu aju postojanja takvih indikatora, nadoknadiva vrednost imovine se procenjuje. Ako se proceni da je nadoknadiva vrednost imovine niža od njene knjigovodstvene vrednosti, knjigovodstvena vrednost imovine se umanjuje do nivoa njene nadoknadive vrednosti, koja predstavlja vrednost ve u od fer vrednosti umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubici po osnovu umanjenja vrednosti, koji predstavljaju razliku izme u knjigovodstvene vrednosti i nadoknadive vrednosti materijalne i nematerijalne imovine, se priznaju u pojedina nom bilansu uspeha u skladu sa zahtevima MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine”.

S obzirom na prirodu svoje imovine i poslovanja, ve ina pojedina nih sredstava Preduze a ne generiše nov ane tokove nezavisno od druge imovine Preduze a. Ako nije mogu e proceniti nadoknadivu vrednost pojedina nog sredstva, Preduze e identifikuje jedinicu koja generiše gotovinu kojoj dato sredstvo pripada. Nadoknadivi iznos sredstva se obi no utvr uje kao vrednost u upotrebi uzimaju i u obzir budu e o ekivane ekonomske koristi od upotrebe sredstva i eventualnog naknadnog otu enja. Nadoknadivi iznos se odre uje metodom diskontovanog nov anog toka na osnovu procene rukovodstva Preduze a o o ekivanim ekonomskim prilikama tokom preostalog korisnog veka upotrebe sredstva i o ekivanom na inu koriš enja tog sredstva. Ako su gubici po osnovu umanjenja vrednosti priznati u prethodnim periodima, na dan izveštavanja vrši se procena na sve indikacije da je iznos gubitka smanjen ili da više ne postoji. Gubitak po osnovu umanjenja vrednosti se ukida ako je došlo do promene u proceni koja je koriš ena pri utvr ivanju nadoknadive vrednosti. Gubitak po osnovu umanjenja vrednosti ukida se samo do nivoa do kog knjigovodstvena vrednost imovine ne prevazilazi knjigovodstvenu vrednost, umanjenu za ispravku vrednosti, a koja bi bila utvr ena da nikakvo umanjenje vrednosti prvobitno nije bilo priznato.



47



5.4.14. Umanjenje vrednosti imovine (Nastavak)

(b) Finansijska sredstva U skladu sa MSFI 9 “Finansijski instrumenti”, obezvre enje, odnosno ispravka vrednosti se obra unava i priznaje za sve finansijske instrumente koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti, kao i za finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali rezultat. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 5.4.12.1(b), Preduze e primenjuje model “o ekivanog kreditnog gubitka” kada obra unava ispravku vrednosti potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja. Preduze e razmatra verovatno u nastanka neizvršenja obaveze (“default”) tokom o ekivanog ugovorenog roka trajanja finansijskog sredstva prilikom inicijalnog priznavanja tog sredstva. Ovo zahteva ve i stepen prosu ivanja zbog potrebe razmatranja budu ih ekonomskih uslova u proceni odgovaraju ih iznosa ispravke vrednosti. Kašnjenje više od 60 dana od datuma dospe a sredstva se smatra indikatorom nastanka neizvršenja obaveze (“event of default”). Pored toga, Preduze e primenjuje “pojednostavljeni pristup” u priznavanju životnih (“lifetime”) gubitaka za celokupni period trajanja finansijskog sredstva za potraživanja od kupaca (dugoro na i kratkoro na) i ostala potraživanja koja ne sadrže zna ajnu komponentu finansiranja koriš enjem tzv. matrice ispravke vrednosti gde su potraživanja grupisana na bazi razli itih karakteristika kupaca i trendova istorijskih gubitaka po osnovu nenapla enih potraživanja. Stope o ekivanih kreditnih gubitaka zasnovane su na istorijskim gubicima po osnovu obezvre enja potraživanja koje je Preduze e imalo u prethodne tri godine. Istorijske stope gubitaka se koriguju za teku e i budu e informacije o makroekonomskim faktorima koji uti u na kupce Preduze a. Preduze e je identifikovalo bruto doma i proizvod, stopu nezaposlenosti i stopu inflacije kao klju ne makroekonomske faktore. Za kredite date zaposlenima i rukovodstvu Preduze a, finansijske plasmane povezanim pravnim licima, kao i ostale dugoro ne finansijske plasmane, primenjuje se “puni model o ekivanog kreditnog gubitka” u tri nivoa koji zahteva priznavanje 12-mese nih o ekivanih kreditnih gubitaka pri inicijalnom priznavanju ovih finansijskih sredstava, kao i životnih o ekivanih kreditnih gubitaka kada do e do zna ajnog porasta kreditnog rizika zajmoprimca (Napomena 5.4.12.1(a)). U 2019. godini nije došlo do zna ajnog porasta kreditnog rizika za dugoro ne kredite date zaposlenima i rukovodstvu i za plasmane povezanim pravnim licima, tako da je Preduze e priznalo 12-mese ne o ekivane kreditne gubitke za ova sredstva. O ekivani kreditni gubici priznaju se u bilansu uspeha kao ispravka vrednosti odnosno obezvre enje finansijskih sredstava. Kada Preduze e smatra da ne postoje realni izgledi za nadoknadu vrednosti sredstva, relevantni iznosi se otpisuju. Ako se iznos gubitka po osnovu umanjenja vrednosti naknadno smanji i takvo smanjenje se može objektivno povezati sa doga ajem koji je nastupio posle inicijalnog priznavanja umanjenja vrednosti, onda se prethodno priznato umanjenje ukida u korist bilansa uspeha.



48



5.4.15. Donacije Sredstvo i donacija (npr. telekomunikaciona i ostala oprema) se inicijalno priznaju kao odloženi prihod po fer vrednosti (Napomena 30). Iste se priznaju u korist izveštaja o ukupnom rezultatu tokom korisnog veka trajanja sredstva na koje se odnose (Napomena 8).

5.4.16. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i odmeravaju kada Preduze e ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih doga aja i kada je verovatno da e do i do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Rezervisanja za sudske sporove formiraju se na osnovu procene ishoda sporova od strane rukovodstva Preduze a u visini izdataka koji e nastati da se takve obaveze izmire (Napomena 31(b)).

Rezervisanja se razmatraju na svaki izveštajni datum i koriguju radi odražavanja najbolje procene. Kada više nije verovatno da e odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan, rezervisanje se ukida u korist bilansa uspeha teku e godine (Napomena 8). Potencijalne obaveze se ne priznaju u pojedina nim finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju (Napomena 37), osim ako je verovatno a odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Potencijalna sredstva se ne priznaju u pojedina nim finansijskim izveštajima, ve se obelodanjuju ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

5.4.17. Primanja zaposlenih

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa važe im propisima, Preduze e je obavezno da upla uje poreze i doprinose raznim državnim fondovima. Ove obaveze uklju uju doprinose na teret zaposlenog i na teret poslodavca u iznosima koji se obra unavaju primenom zakonom propisanih stopa. Preduze e ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obra unatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov ra un izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovaraju ih državnih fondova. Preduze e nije u obavezi da zaposlenima nakon odlaska u penziju ispla uje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi na teret zaposlenog i na teret poslodavca se priznaju na teret troškova u periodu njihovog nastanka (Napomena 9).



49



5.4.17. Primanja zaposlenih (Nastavak)

(b) Obaveze po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju i jubilarnih nagrada U skladu sa Kolektivnim ugovorom, Preduze e je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini tri mese ne zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se ispla uje otpremnina, koje pri tom ne mogu biti manje od tri mese ne prose ne bruto zarade ispla ene u Preduze u u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se ispla uje otpremnina.

Pored toga, Preduze e je u obavezi da isplati i jubilarne nagrade u iznosu od jedne polovine do tri prose ne mese ne zarade za 10 do 40 godina staža. Broj mese nih zarada odre uje se na osnovu broja godina koje je zaposleni proveo u Preduze u ili u JP PTT, osim za 10 godina, kada je merodavan isklju ivo staž u Preduze u. Obra un i iskazivanje dugoro nih obaveza po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada zaposlenih izvršeni su koriš enjem metoda sadašnje vrednosti budu ih o ekivanih isplata na osnovu obra una ovlaš enog aktuara (Napomena 31(a)).

(c) Otpremnine za dobrovoljni odlazak zaposlenih iz Preduze a

Priznavanje naknada za prevremeni raskid radnog odnosa vrši se na teret rezultata godine u kojoj je zaposlenima objavljena ponuda za dobrovoljni odlazak iz Preduze a, a u visini otpremnina za zaposlene koji ispunjavaju uslove po konkursu (Napomena 9). Po tom osnovu zaposlenima prestaju sva nov ana potraživanja od Preduze a. Uslovi i kriterijumi dobrovoljnog odlaska se utvr uju u skladu sa važe im zakonskim propisima, a na osnovu odluke nadležnog korporativnog organa Preduze a, kojom se definišu kategorije zaposlenih koji mogu ostvariti navedena prava i iznosi jednokratnih isplata za svaku od njih. Do datuma odobravanja ovih pojedina nih finansijskih izveštaja za 2019. godinu, Preduze e je po konkursu za stimulisanje dobrovoljnog odlaska napustio 21 zaposleni (2018. godina: 956 zaposlenih).

(d) Kratkoro na pla ena odsustva Akumulirana pla ena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u teku em periodu nisu iskoriš ena u potpunosti. O ekivani troškovi pla enih odsustava za koja se o ekuje da e biti iskoriš ena u narednom periodu priznaju se u iznosu akumuliranih neiskoriš enih prava na dan izveštavanja (Napomena 34). U slu aju neakumuliranog pla enog odsustva, obaveza i trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi.

(e) Doprinos zaposlenih poslovnom rezultatu Preduze e priznaje o ekivane rashode za doprinos zaposlenih poslovnom rezultatu kada ima sadašnju zakonsku ili izvedenu obavezu da izvrši pla anje kao rezultat prethodnih doga aja i kada je mogu e pouzdano proceniti iznos obaveze (Napomena 34). Kolektivnim ugovorom Preduze a su definisani uslovi za ostvarivanje prava zaposlenih na isplatu doprinosa poslovnom rezultatu, koji obuhvata jednokratnu isplatu sredstava u fiksnom procentu i isplatu varijabilnog dela koji zavisi od poslovnih rezultata za prethodnu godinu, prema definisanoj skali.



50


5.4.18. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobitak

Teku i porez Porez na dobitak se obra unava i pla a u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu “Zakon”) i relevantnim podzakonskim aktima. Porez na dobitak obra unava se primenom propisane stope od 15% na poresku osnovicu iskazanu u poreskom bilansu, koja se može umanjiti za prethodno realizovane poreske gubitke, dok se na kraju utvr ena poresk

preduze e za telekomunikacije “telekom srbija” a.d ... · “telekom srbija” a.d. beograd...

Documents