11

1133. 10.. 10. 20020088.. год. год.

Поглед на историју правописа

22

ПРЕ ПОЧЕТКАПРЕ ПОЧЕТКА

33

ПРЕ ПОЧЕТКА: ПРЕ ПОЧЕТКА: 1794.1794. год. год.

Правописанїе или Орüографїа есть первая часть грамматики, коя учитъ писмена познавати, раздÇлявати и произносити; реченїя право писати и изговарати, како и друга нима принадлежаща свойства и знакове употреблявати.

Викентије Љуштина

44

ПОЧЕТАК: ПОЧЕТАК: 1810.1810. год. год.

Сава Мркаљ,Сало дебелога јера либо азбукопротрес

55

ПОЧЕТАК: ПОЧЕТАК: 1810.1810. год. год.

Сава Мркаљ,Сало дебелога јера либо азбукопротрес

66

1814.1814. год. год.

Перва и наївећа критика, коїа ће срести ову моїу Писменицу, бит’ ће сверху начина правописаньа: и їа сам истина о овоме много сумньао и размисльавао, но наїпосле ми се учинило да їе овако наїлагше дотерати Сербско Правописанье под оно заглавлье: Пиши, као што говориш; а читаї, као што їе написано. Да їе оно правописанье наїболье и наїлагше, коїе може под речено заглавлье доћи, то ће сваки признати; а водили оваї мої правописаньа начин у право к томе заглавльу, то нека суде разумни ревнительи Сербскога кньижества.

Вук Стефановић Караџић,

Писменица српског језика

77

1814.1814. год. год.

Г. Савва Меркаило, желећи да би се та буна утишала и да би сви учени Сербльи, коїи Сербски писати желе, на їеднаке мисли о томе дошли и согласили се, предузео је то и издао на свиет коїа су из медьу Славенски писмена Сербскоме їезику потребна, коїа ли нетребају, и коїа їошт недостају. Но ово рїешенье Г. Меркаила (коїе їе тако истинито, и тако їасно дага сваки Сербльин коїи здрав разум има, и безпристрастно судити оће, мора одобрити) нашло је льуди коїима се недопада.

Вук Стефановић Караџић,

Писменица српског језика

88

1816.1816. год. год.Вук Мушицки, 28. 11. 1816.

женидба

свадба

удадба

клубко

шибка

узкій

женитба

сватба

удатба

клупко

шипка

ускій

гаћникъ

помоћникъ

гатньикъ

помотньикъ

патче

мачче

путце

срдчаница

паче

маче

пуце

срчаница

једначење по звучности

једначење/разједначавање сугласника

упрошћавање сугласничких група

99

1816.1816. год. год.Мушицки Вук, 29. 12. 1816.

женидба

свадба

удадба

шипка

ускій

гаћникъ

помоћникъ

паче

маче

пуце

срчаница

једначење по звучности

једначење/разједначавање сугласника

упрошћавање сугласничких група

1010

1817.1817. год. год.Гершић Вук, 12. 1. 1817.

Пишите слободно паче, а не патче, срце, а не срдце, куче, а не кучче, — позно, а не поздно, празно, а не праздно, оца, а не отца. Овде е народ слова — писмена — тако изоставіо, као што и е у премлогим’ другим’ речма на друга изменіо. ПримÇра ради: просити, прошня, а не просня; месити, мешня, а не месня; газити, гажня, а не газня; люштити, люска, а не люшка; сват — свадба, а не сватба; женити — женидба, а не женитба; возити — возидба, а не возитба; служити — слушкиня, а не служкиня; муж — мушко, а не мужко…

1111

1817.1817. год. год.Соларић Вук, 11. 2. 1817.

Я ‘самь вам’ казао, да у орüографіи, сходно народном’ изговору, конзеквенть будете; надао ‘сам се, да васъ не’ћу прећерати. Ал’ сад’, како ми су види, васъ гдекоя идеа прећерала. И‑скочити? ра‑со? српски? Швапски? Не боите л’ се вы анаüеме? Заръ кодъ васъ да не буде изятія? А кад’ народъ, цео народъ оће! Оће да! ербо не ‘ће хтети узети п. Та Срб‑ски мекше е, и зато вкусніе, нежели срп‑ски. Гледайте шта су Србли направили одъ Arabes, arabisch арапски, арапи, премÇнивши у прилагателномъ б на п, премÇнили и у существователномъ. Не ће ли други тако исто о нама говорити: српски, Српи? пакъ и трупка, одъ трупъ, трупа, а не одъ труба, трубка? Реци па утецы; печатай, па не утече!

1212

1817.1817. год. год.Мушицки Вук, 29. 5. 1817.

Ніе у путу, сасвимъ и посве подаватисе у писму за простонарÇчіемъ, и изчерпавати му и послÇднÇ маане, и ругобе. Зато, напишите слободно, н. пр.: Задужбина, тешкій, ускій, чесница, песница, крсній, и т. д. пакъ отшыльите Читателя к’ правіему: Задушбина, тежкій, узкій, честница, пестница, крестный…

ть употреблявайте само, гдÇ є дÇйствително т растоплÇно; како: питье, итьи, платьа и пр. НÇка отъ овыхъ могу и ћ намÇсто ть, узымати. ГдÇгодь пакъ у ветхомъ єзыку щ данась умегчено изговарасе, ту треба писати ћ, а нипошто ть; како: кућа, воће, хоћу и пр. Тако и гаћникъ. Срећный и сретный имаю єднако градьанство; перво є правіе.

1313

1817.1817. год. год.Мушицки Вук, 12. 6. 1817.

Чекаю люди на РÇчник. Не зовите ‘га српским, не шалтесе главом и честію. — Не гледайте на орüографію стары кн’ига: оне не маю никакву орüографію. По старым дипломама пишу час српскій, час србскіи. А овде е и лакше чути б нежели оно тупо п. Србскій, србкиня мора остати. И немцы кажу Habsburg и мы любко а не люпко. Ил’ оно правило не валя, ил’ ово мора быти у изятію. — обкладити се, а не опкладити се!

1414

1817.1817. год. год.Вук Мушицки, на Петровдан 1817.

Айде нека иде градски, изженити, изшетати и. т. д. али зашто оттворити? по каквомъ е то вкусу? Ђегођ дођу заедно зс, онда се з избаци н. п. раставити, расути, искочити, раселити, расо, и т. д. Вы сте казали да будемо конзеквент, и оћемо вала! Србльинъ, Србадія, Српски, Српкиня, Српче и т. д. Не Бойте се ништа. Наша е побÇда; Грке (старе) ћемо метнути преда се и пред народ Српскій: мозакъ мозга, дрозакъ дрозга, дрозговић и т. д. мысао да, а не мыслъ, такођеръ, а не такође; тако су га Србльи посрбили; такође не значи кодъ насъ ништа.

1515

1817.1817. год. год.Гершић Вук, 10. 7. 1817.

Сад’ к’ писму от 15‑га Юн. Я волим писати: людскій ал’ с разликом. Людско срце — Ово одело люцки (лепо) стои. Волим господскій, градскій, србскій, єр се колико толико д чує. Волим ћурчин с’ разликом. Ово прво присвоява, ћурчин сын, саџин (ніє саџискій) елчія — елчин, не, елчійскій; оно друго начин показує. Я ћу га ћурчійски тући, т. є. као ћурчія; ћурчин‑скій нимало не валя. Видите зашто. ДалÇ. Ако ћемо, као што мыслим да ћемо у писаню ово наравно правило узети: Schreibe, wie du sprichst с’ оном смотреносћу, с коіом треба, онда валя онако, како говоримо, писати, даке (sic!): Ра‑станак, а не раз‑станак, и‑сећи и проч. Само є нужно гледати, да се добро оваке речи изговараю зато, да не даду другій смысао. Єр исећи, ако се глас на и не подигне, може значити и сећи, und schneiden и т. д. Волим сведочба него сведоџба зато, што не’мамо нашег’ слова с’ коим бы глас овай изяснити могли, а ово нам’ само за турске речи треба.

1616

1817.1817. год. год.Мушицки Вук, 20. 7. 1817.

Я ‘самь вам’ казао, да у орüографіи, сходно народном’ изговору, конзеквенть будете; надао ‘сам се, да васъ не’ћу прећерати. Ал’ сад’, како ми су види, васъ гдекоя идеа прећерала. И‑скочити? ра‑со? српски? Швапски? Не боите л’ се вы анаüеме? Заръ кодъ васъ да не буде изятія? А кад’ народъ, цео народъ оће! Оће да! ербо не ‘ће хтети узети п. Та Срб‑ски мекше е, и зато вкусніе, нежели срп‑ски. Гледайте шта су Србли направили одъ Arabes, arabisch арапски, арапи, премÇнивши у прилагателномъ б на п, премÇнили и у существователномъ. Не ће ли други тако исто о нама говорити: српски, Српи? пакъ и трупка, одъ трупъ, трупа, а не одъ труба, трубка? Реци па утецы; печатай, па не утече!

1717

1823.1823. год. год.

Нашъ Вукъ каже у своїої писменицы „Пиши као што говоришъ, а читай, као што си написао.“ Но я незнамъ можелиму кто са зрÇлымъ разсужденїемъ у овомъ за право дати? И кой народъ їощь то чини? Я велимъ нека народъ по свомъ обычаю говори како му драго, но мы, кадъ пишемо книге, да наблюдавамо свойство єзыка и правила, грамматїку и орüографїю. Зашто кадъ ћемо писати, као што говоримо, мы кажемо: шньимъ, шньима, шньомъ; и нÇкїи: ишћерао, ћевойка, ћете, и т. д. кое се види неправилно. Мы треба да гледимо, коя є рÇч съ коїомъ, и како є сложена, коя отъ кое происходи и у извитїю нÇномъ кореннито рÇчи писмо да не промÇнюемо н. п. шньимъ, рÇчь ова оть онъ, у падежу творителномъ у скоромъ говору слыва у себе предлогъ съ на ш дакле тако и да пишемо?

Милован Видаковић, Љубомир у Јелисиуму

1818

1836.1836. год. год.

Орüографіа єсть одежда речій, видна у печатаню или писаню. Како хальина не чини човека, тако, дабогме и орüографіа не дае вредность єзыку, нити красоту риторіческу, ако му Писатель ніе знао сь друге стране ту набавити … Оно є никакова ортüографіа, гди писатель у свакой готово версти єднаке падеже и речи другачіе пише, было то за кои му драго узрокъ … Моє мнÇніе есть, да се мы Сербльи держимо орüографіе славенске, у колико намъ допуща свойство єзыка нашегъ и крой наши склоненія и речій вообще … Къ тому: орüографіа єсть наука, коя учи речи съ надлежащима писменима писати, писмена при прекинутой речи дÇлити, и разне знаке препинанія на свомъ месту употреблявати; но я мыслимъ само о ономъ первомъ говорити.

Евгеније Јовановић, Ортографија српска

1919

1852.1852. год. год.

Јован Стејић, Српски правопис

2020

1852.1852. год. год.

Јован Стејић, Српски правопис

2121

1852.1852. год. год.

Димитрије Тирол, Правопис српског језика

2222

1852.1852. год. год.

Димитрије Тирол, Правопис српског језика

2323

ПРАВОПИСНА ЕВОЛУЦИЈАПРАВОПИСНА ЕВОЛУЦИЈА

1800. 1900. 2000.

1816. 1894.1852.

2424

Историја правописа Историја правописа II II (20. век)(20. век)

О ВУКОВОЈ РЕФОРМИО ВУКОВОЈ РЕФОРМИ““Победом Вукове револуције Срби суПобедом Вукове револуције Срби су постали постали први словенски народ који је темељито први словенски народ који је темељито ликвидирао слој излишности (`сало дебелога ликвидирао слој излишности (`сало дебелога јера`, како се инвентивно изразио Сава Мркаљ, јера`, како се инвентивно изразио Сава Мркаљ, први Србин који је схватио овај проблем)” (Ивић први Србин који је схватио овај проблем)” (Ивић 1966: 28). 1966: 28).

О МРКАЉУ:О МРКАЉУ:Чини се да је тај човек слаба здравља и велике Чини се да је тај човек слаба здравља и велике памети свесно и несвесно помогао Вуку и памети свесно и несвесно помогао Вуку и припремио терен за оно што ће уследити – припремио терен за оно што ће уследити – потпуна реформа и тријумф нове ерепотпуна реформа и тријумф нове ере..

2525

САВА МРКАЉСАВА МРКАЉ

О Сави Мркаљу се и данас врло мало зна О Сави Мркаљу се и данас врло мало зна изван србистичких кругова. Обично се каже изван србистичких кругова. Обично се каже да је један од Вукових претходника. Поред да је један од Вукових претходника. Поред низа појединачних радова, вреди поменити низа појединачних радова, вреди поменити две целовите студије:две целовите студије:

1. Гојко Николиш, 1. Гојко Николиш, Сава Мркаљ – Сава Мркаљ – повијест о једом страдалнику,повијест о једом страдалнику,

2. Опачић-Лекић Вукосава, 2. Опачић-Лекић Вукосава, Сава Сава Мркаљ – живот и делоМркаљ – живот и дело..

2626

КРАЈ 19. ВЕКАКРАЈ 19. ВЕКА

Крај 19. века је, дакле, био период када Крај 19. века је, дакле, био период када је правописна норма консолидована у је правописна норма консолидована у правом смислу те речи. Јер: “Све до правом смислу те речи. Јер: “Све до краја краја XIXXIX века српски правопис је био века српски правопис је био ствар узуса, а не кодификације” (Ивић ствар узуса, а не кодификације” (Ивић 1998: 11).1998: 11).

2727

ПОДСЕЋАЊЕПОДСЕЋАЊЕ

Доситеј Обрадовић у Доситеј Обрадовић у Писму ХаралампијуПисму Харалампију каже: каже:

””Моја ће књига написана бити чисто Моја ће књига написана бити чисто српски, какогод и ово писмо, да је могу српски, какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од разумети сви српски синови и кћери, од Црне горе да Смедерева и Баната” Црне горе да Смедерева и Баната” (Обрадовић 1783).(Обрадовић 1783).

Доситејева намера и жеља остварила Доситејева намера и жеља остварила се тек, безмало, цео век касније.се тек, безмало, цео век касније.

2828

ПОДСЕЋАЊЕПОДСЕЋАЊЕ

Покрај многијех другијех невоља Покрај многијех другијех невоља књижевност наша јако заостаје и за то књижевност наша јако заостаје и за то што нам се књижевници још не могу да што нам се књижевници још не могу да погоде ни каковијем словима треба да погоде ни каковијем словима треба да пишемо. Ево већ тридесет година како пишемо. Ево већ тридесет година како се око тога виче и препире. Свако се око тога виче и препире. Свако мисли да има право, па не ће ни један мисли да има право, па не ће ни један да попусти, а истина кукавица страда и да попусти, а истина кукавица страда и сиромах народ” (Даничић 1847: 3).сиромах народ” (Даничић 1847: 3).

2929

ПОДСЕЋАЊЕПОДСЕЋАЊЕ

Историјски гледано, најгрубља подела Историјски гледано, најгрубља подела историје српског правописа могла би историје српског правописа могла би имати три фазе (периода): имати три фазе (периода):

1. докодификацијска (довуковска), 1. докодификацијска (довуковска),

2. кодификацијска (вуковска),2. кодификацијска (вуковска),

3. посткодификацијска (поствуковска).3. посткодификацијска (поствуковска).

3030

ПОДСЕЋАЊЕПОДСЕЋАЊЕ

Чини нам се да су ове три фазе јасно Чини нам се да су ове три фазе јасно омеђене значајним годинама, значајним омеђене значајним годинама, значајним делима, значајним догађајима и значајним делима, значајним догађајима и значајним личностима, те да стоје као светионици личностима, те да стоје као светионици српске правописне историје. српске правописне историје.

Ове три фазе имају своје специфичности и у Ове три фазе имају своје специфичности и у себи садрже и различите периоде које је себи садрже и различите периоде које је могуће додатно делити.могуће додатно делити.

3131

Докодификацијски (довуковски) период Докодификацијски (довуковски) период

Довуковска фаза је најдужа и она траје од Довуковска фаза је најдужа и она траје од деветог века, од када су наши преци добили деветог века, од када су наши преци добили писменост, па све до 1818. године. писменост, па све до 1818. године. Ово је период који се, додуше условно, може Ово је период који се, додуше условно, може временски означити са девет векова. временски означити са девет векова. С појавом Вука Стефановића Караџића С појавом Вука Стефановића Караџића наступа, бар с данашње тачке гледишта, наступа, бар с данашње тачке гледишта, потпуни и свеобухватни раскид с пређашњим потпуни и свеобухватни раскид с пређашњим стањем и то данас припада језичкој историји, стањем и то данас припада језичкој историји, као успомена без посебног значаја за потоње као успомена без посебног значаја за потоње стање. стање.

3232

ПОДСЕЋАЊЕПОДСЕЋАЊЕ

Значајно је поменути и студију Љубомира Значајно је поменути и студију Љубомира Недића Недића О правопису и интерпункцијиО правопису и интерпункцији. Овај . Овај значајан рад био је предлог књижевно-значајан рад био је предлог књижевно-уметничкој заједници о конкретним уметничкој заједници о конкретним правописним питањима, а објављен је 1894. правописним питањима, а објављен је 1894. године. Из ове озбиљне правописне студије године. Из ове озбиљне правописне студије видимо да српски правописни проблеми још видимо да српски правописни проблеми још нису минули и да “њихова правила у нас још нису минули и да “њихова правила у нас још нису стално утврђена (...) тако, да се у нас, нису стално утврђена (...) тако, да се у нас, често, ни два писца не слажу у ономе у чему често, ни два писца не слажу у ономе у чему би требало да су сви сагласни” (Недић 1894: би требало да су сви сагласни” (Недић 1894: 7). 7).

3333

1884.1884.

Стево Чутурило Стево Чутурило Српски правопис за школску Српски правопис за школску употребуупотребу, , Панчево, 1884. Панчево, 1884. Овај приручник, објављен у Панчеву 1884. године, писан је ијекавскиОвај приручник, објављен у Панчеву 1884. године, писан је ијекавски. .

Каква је правописна ситуација била поткрај Каква је правописна ситуација била поткрај XIX века, XIX века, најбоље могу посведочити Чутурилове речи у најбоље могу посведочити Чутурилове речи у предговору приручника: предговору приручника: ““Овдје бих могао навести Овдје бих могао навести хиљадама примјера о томе, каква самовоља, какав хиљадама примјера о томе, каква самовоља, какав хаос и анархија влада у српском правопису. Довољно хаос и анархија влада у српском правопису. Довољно је да завиримо у радове учеће се младежи а и у је да завиримо у радове учеће се младежи а и у писмене производе одраслијех...писмене производе одраслијех...” (Чутурило 1884: 3). ” (Чутурило 1884: 3).

3434

И. АНДРИЋИ. АНДРИЋ

Отпора Вуковој реформи је било много и они Отпора Вуковој реформи је било много и они се могу разумети, забрана је било превише и се могу разумети, забрана је било превише и њих ипак није увек могуће објаснити. њих ипак није увек могуће објаснити.

““Као сваки реформатор Вук је био и рушитељ Као сваки реформатор Вук је био и рушитељ и градитељ, и више градитељ него рушилац, и градитељ, и више градитељ него рушилац, али је савременицима, нарочито у прво али је савременицима, нарочито у прво време, морала бити много видљивија време, морала бити много видљивија рушилачка страна његовог потхватарушилачка страна његовог потхвата““ (Андрић (Андрић 1972: 17). 1972: 17).

3535

ПОДСЕЋАЊЕПОДСЕЋАЊЕ

Можда је случај хтео да Вук дође у Беч, јер Можда је случај хтео да Вук дође у Беч, јер му године нису дозволиле да се упише у му године нису дозволиле да се упише у гимназију и школује у Сремским Карловцима, гимназију и школује у Сремским Карловцима, а болесна нога и штула спречиле су га да а болесна нога и штула спречиле су га да војује против Турака. Тако се нашао на војује против Турака. Тако се нашао на необично важном задатку. необично важном задатку. После доласка у Беч Вук није допустио да После доласка у Беч Вук није допустио да случај одлучује, упустио се у дугу и случај одлучује, упустио се у дугу и беспоштедну борбу за српски језик и беспоштедну борбу за српски језик и правопис. правопис. Борба је била и дуга и тешка, и српска и Борба је била и дуга и тешка, и српска и европска, али ипак тријумфална. европска, али ипак тријумфална.

3636

Д. Брозовић Д. Брозовић ☻ИСТИНА☻ИСТИНА

Познати хрватски лингвиста друге Познати хрватски лингвиста друге половине XX века и један од главних половине XX века и један од главних креатора хрватске језичке политике док креатора хрватске језичке политике док је још постојало језичко заједништво је још постојало језичко заједништво написао је: написао је: “Брозов правопис уноси у “Брозов правопис уноси у хрватску језичку праксу фонолошка хрватску језичку праксу фонолошка правописна начела, отприлике она иста правописна начела, отприлике она иста која је у Срба инаугурисао Караџић још која је у Срба инаугурисао Караџић још године 1818. својим великим године 1818. својим великим Српским Српским рјечникомрјечником” (Брозовић 1985: 10). ” (Брозовић 1985: 10).

3737

Л. БадуринаЛ. Бадурина ☻ИСТИНА☻ИСТИНА

””Традиција писања правописних књига у Традиција писања правописних књига у Хрватској сеже у раздобље Хрватској сеже у раздобље деведесетих година 19. стољећа, иако деведесетих година 19. стољећа, иако су се многа графијска и ортографска су се многа графијска и ортографска питања рјешавала и ранијепитања рјешавала и раније”” (Бадурина (Бадурина 1998: 65). 1998: 65).

Поменути цитати довољно сведоче и Поменути цитати довољно сведоче и нећемо их коментарисати.нећемо их коментарисати.

3838

Иван Броз, Иван Броз, Хрватски правопис,Хрватски правопис, Загреб 1893 Загреб 1893..

Glasovi:Glasovi:Kako se pišu pojedini дlasoviKako se pišu pojedini дlasovi 4 4Kako se pišu skupovi (suдlasnih) дlasovaKako se pišu skupovi (suдlasnih) дlasova 2121Riječi:Riječi:Kad se pišu riječi s velikim slovom početnimKad se pišu riječi s velikim slovom početnim 3333Kako se pišu sastavljene riječiKako se pišu sastavljene riječi 4040Kako se rastavljaju riječi na sloдoveKako se rastavljaju riječi na sloдove 4747Kakvi se znaci upotrebljavaju u pisanju riječi:Kakvi se znaci upotrebljavaju u pisanju riječi:Znaci za akcenteZnaci za akcente 5151VezicaVezica 5252ZagradaZagrada 5252ApostrofApostrof 5252

3939

Иван Броз, Иван Броз, Хрватски правопис,Хрватски правопис, Загреб 1893 Загреб 1893

TočkaTočka 5353Rečenice:Rečenice:Kakvi se znaci bilježe u pisanju rečenicaKakvi se znaci bilježe u pisanju rečenicaTočkaTočka 5454Znak pitanjaZnak pitanja 5454Znak uzvikivanjaZnak uzvikivanja 5555Točka sa zarezomTočka sa zarezom 6060Dvije točkeDvije točke 6161CrticaCrtica 6363Znak navođenjaZnak navođenja 6565ZagradaZagrada 6767DodatakDodatak 6767

4040

Иван Броз, Иван Броз, Хрватски правопис,Хрватски правопис, Загреб 1893. Загреб 1893.

Крај Крај XIXXIX века је био период у коме су се Хрвати века је био период у коме су се Хрвати правописно и језички у целини приближили Србима. правописно и језички у целини приближили Србима. Тада су Хрвати добили свој први правопис на новим, Тада су Хрвати добили свој први правопис на новим, у целини, вуковским основама и правилима. у целини, вуковским основама и правилима. Био је то Био је то Хрватски правописХрватски правопис Ивана Броза, 1892. Ивана Броза, 1892. Како је аутор овога правописа убрзо умро (1893), Како је аутор овога правописа убрзо умро (1893), каснија издања приређивао је Драгутин Боранић, у каснија издања приређивао је Драгутин Боранић, у почетку с оба имена, а касније само са својим. почетку с оба имена, а касније само са својим. Било је у Било је у XXXX веку много спорења око језика, самим веку много спорења око језика, самим тим и правописа између Срба и Хрвата и његовог тим и правописа између Срба и Хрвата и његовог ”наметања”, па ћемо се овде послужити речима ”наметања”, па ћемо се овде послужити речима аутора првог хрватског правописног дела у правом аутора првог хрватског правописног дела у правом смислу те речи: “... смислу те речи: “... ја сам израдио правила у ја сам израдио правила у главноме према начелима којих се држао Вук и главноме према начелима којих се држао Вук и Даничић, а само гдјешто одступио сам од њихова Даничић, а само гдјешто одступио сам од њихова писањаписања” (Броз 1892: III).” (Броз 1892: III).

4141

Белић 1923.Белић 1923.

Срби су тек 1923. добили целовит Срби су тек 1923. добили целовит ортографски приручник. То је био ортографски приручник. То је био Правопис Правопис српскохрватског књижевног језикасрпскохрватског књижевног језика Александра Белића.Александра Белића.Аутор тога правописа каже: ”Свако зна да у Аутор тога правописа каже: ”Свако зна да у писању речи влада у нашем језику прилична писању речи влада у нашем језику прилична неједнакост. Задатак је ове књиге да ту неједнакост. Задатак је ове књиге да ту неједнакост, у колико је могуће, уклони” неједнакост, у колико је могуће, уклони” (Белић 1923: 1). (Белић 1923: 1).

4242

УЈЕДИЊЕЊЕ, ПОСЛЕ УЈЕДИЊЕЊЕ, ПОСЛЕ 19181918..

После уједињења 1918. године увидело се да После уједињења 1918. године увидело се да “један језик” има два правописа, Боранићев и “један језик” има два правописа, Боранићев и Белићев, који почивају на истим Вуковим и Белићев, који почивају на истим Вуковим и вуковским основама, али се у понечему и вуковским основама, али се у понечему и разликују, па је интервенисала држава и разликују, па је интервенисала држава и “наредила” правописно уједињење и “наредила” правописно уједињење и уједначење. уједначење. нова државанова државанови језикнови језикнови правописинови правописи

4343

ПОСЛЕ ПОСЛЕ 1918.1918.

Поткрај 1918. године декларативно је Поткрај 1918. године декларативно је створена прва Југославија. То је била створена прва Југославија. То је била држава која је покривала различит држава која је покривала различит национални, културни и образовни национални, културни и образовни простор. простор. Школско уједињење ишло је споро и Школско уједињење ишло је споро и никада није у целини остварено. Срби никада није у целини остварено. Срби су, дакле, користили Белићев, а Хрвати су, дакле, користили Белићев, а Хрвати Боранићев правопис. Боранићев правопис.

4444

ПРАВОПИСНО УЈЕДИЊЕЊЕ ПРАВОПИСНО УЈЕДИЊЕЊЕ 1929.1929.

Реаговало је тадашње Министарство Реаговало је тадашње Министарство просвете и донело просвете и донело Правописно упутствоПравописно упутство за све основне, средње и стручне школе за све основне, средње и стручне школе (1929)(1929). .

У предговору се каже да се у свим школама У предговору се каже да се у свим школама наше земље користи један правопис, али да у наше земље користи један правопис, али да у њему има неуједначености и различитих њему има неуједначености и различитих решења па ”... и сами наставници не знају решења па ”... и сами наставници не знају који је правописни начин бољи и који треба који је правописни начин бољи и који треба употребљавати”. употребљавати”. (Правописно упутство 1929: 3) (Правописно упутство 1929: 3)

4545

ПРАВОПИСНО УЈЕДИЊЕЊЕ ПРАВОПИСНО УЈЕДИЊЕЊЕ 1929.1929.

Упутство је било, тако нам изгледа, заиста Упутство је било, тако нам изгледа, заиста обавезујуће, што може сведочити да је обавезујуће, што може сведочити да је једанаест година после уједињења држава једанаест година после уједињења држава функционисала. ”функционисала. ”Начин писања изнесен у Начин писања изнесен у овом правилнику мора се примењивати у овом правилнику мора се примењивати у свим новим издањима школских књига. свим новим издањима школских књига. Ниједан уџбеник, било да представља Ниједан уџбеник, било да представља ново издање раније издате књиге, било да ново издање раније издате књиге, било да се сада први пут издаје, не може бити се сада први пут издаје, не може бити одобрен за школску књигу, ако није одобрен за школску књигу, ако није израђен по овим правилимаизрађен по овим правилима” ” (Правописно упутство 1929 : 3–4).(Правописно упутство 1929 : 3–4).

4646

САДРЖАЈ УПУТСТВАСАДРЖАЈ УПУТСТВА

Уједначени начин писања, који је био компромис између Уједначени начин писања, који је био компромис између Белићевих и Боранићевих решења примењиван је од школске Белићевих и Боранићевих решења примењиван је од школске 1929/30. године. Правописно упутство било је, можемо рећи, 1929/30. године. Правописно упутство било је, можемо рећи, нека врста новог правописног приручника, што се види из нека врста новог правописног приручника, што се види из одељака које је имало у свом садржају: одељака које је имало у свом садржају: Азбука, Писање великих и малих слова, Подела речи на Азбука, Писање великих и малих слова, Подела речи на слогове, Одвојено и састављено писање речи, О слогове, Одвојено и састављено писање речи, О самогласницима, Књижевни изговори, Писање гласа ”ј”, самогласницима, Књижевни изговори, Писање гласа ”ј”, Писање ”ћ” и ”ч”, ”ђ” и ”џ”, Писање гласа ”х”, О групама Писање ”ћ” и ”ч”, ”ђ” и ”џ”, Писање гласа ”х”, О групама самогласника, Удвајање сугласника, Једначење сугласника по самогласника, Удвајање сугласника, Једначење сугласника по звучности, Групе различитих сугласника, Губљење звучности, Групе различитих сугласника, Губљење сугласника, Интерпункција, Одвајење запетом речи, Одвајање сугласника, Интерпункција, Одвајење запетом речи, Одвајање запетом реченица, Неодвајање запетом речи, Неодвајање запетом реченица, Неодвајање запетом речи, Неодвајање запетом реченица, Други знаци, Транскрибовање туђих речи и запетом реченица, Други знаци, Транскрибовање туђих речи и именаимена. .

4747

ПРАВОПИСНО РАЗЈЕДИЊЕЊЕ ПРАВОПИСНО РАЗЈЕДИЊЕЊЕ 1941.1941.

Потом је, са стварањем Независне Државе Хрватске Потом је, са стварањем Независне Државе Хрватске (1941), издата нова наредба о хрватском правопису, у (1941), издата нова наредба о хрватском правопису, у којој се прописују правила “кориенског” писања. Све којој се прописују правила “кориенског” писања. Све то је дигнуто на државни ниво, јер је поглавник то је дигнуто на државни ниво, јер је поглавник Независне Државе Хрватске Анте Павелић донео Независне Државе Хрватске Анте Павелић донео Законску одредбу о хрватском језику, његовој Законску одредбу о хрватском језику, његовој чистоти и о правопсу. чистоти и о правопсу. У тој одредби се каже ”Језик, што га говоре Хрвати, У тој одредби се каже ”Језик, што га говоре Хрвати, јест по свом извору, по повијесном развитку, по својој јест по свом извору, по повијесном развитку, по својој распрострањености на хрватском народном подручју, распрострањености на хрватском народном подручју, по начину изговора, по словничким правилима и по по начину изговора, по словничким правилима и по значењу појединих риечи изворни и осебујни језик значењу појединих риечи изворни и осебујни језик хрватског народа, те није истовјетан ни с једним хрватског народа, те није истовјетан ни с једним другим језиком, нити је нарјечје било којег другог другим језиком, нити је нарјечје било којег другог језика, или било с којим народом заједничког језика. језика, или било с којим народом заједничког језика. Зато се зове `хрватски језик`” (Кориенско писање Зато се зове `хрватски језик`” (Кориенско писање 1942: 16-17).1942: 16-17).

4848

Ново правописно упутство 1943Ново правописно упутство 1943

У доба окупације, можда као одговор на Кориенско У доба окупације, можда као одговор на Кориенско писање, у Београду је изашло Ново правописно писање, у Београду је изашло Ново правописно упутство са препорукама министра просвете упутство са препорукама министра просвете Недићеве владе. Недићеве владе.

Ово је, заправо, повратак на решења А. Белића из Ово је, заправо, повратак на решења А. Белића из 1923. тј. она пре “правописног уједињења” 1929.1923. тј. она пре “правописног уједињења” 1929.

4949

ПОНОВНО УЈЕДИЊЕЊЕ 1945ПОНОВНО УЈЕДИЊЕЊЕ 1945

После Другог светског рата језичко и правописно После Другог светског рата језичко и правописно јединство није било спорно, бар не декларативно.јединство није било спорно, бар не декларативно.

политичко јединствополитичко јединствојезичко јединствојезичко јединствоправописно јединствоправописно јединство

Многе тога из данашње перспективе изгледа Многе тога из данашње перспективе изгледа необично, али ваља имати на уму све лингвистичке и необично, али ваља имати на уму све лингвистичке и изванлингвистичке чињенице.изванлингвистичке чињенице.

5050

НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОРНОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР 1954. 1954.

Извод из закључака:Извод из закључака:

““Народни језик Срба; Хрвата и Црногораца један је Народни језик Срба; Хрвата и Црногораца један је језик.језик.

У називу јека истаћи оба његова саставна дела.У називу јека истаћи оба његова саставна дела.

Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су.Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су.

Заједнички језик треба да има и заједнички правопис”Заједнички језик треба да има и заједнички правопис”

Састанак књижевника и језичких стручњака одржан је Састанак књижевника и језичких стручњака одржан је у Новом саду 8. 9, и 10. децембра 1954. године.у Новом саду 8. 9, и 10. децембра 1954. године.

5151

ПРАВОПИСНИ СЕПАРАТИЗАМ 1972.ПРАВОПИСНИ СЕПАРАТИЗАМ 1972.

Тако се 1971. године појавио Тако се 1971. године појавио Хрватски Хрватски правопис с правописним рјечникомправопис с правописним рјечником, чији су , чији су аутори били Стјепан Бабић, Божидар Финка и аутори били Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш. Правопис су државне и Милан Могуш. Правопис су државне и партијско-комитетске институције оцениле партијско-комитетске институције оцениле као сепаратистички и националистички, па је као сепаратистички и националистички, па је цео тираж уништен. цео тираж уништен. Овај Правопис је хрватска емиграција поново Овај Правопис је хрватска емиграција поново објавила у Лондону 1972. године, па му је у објавила у Лондону 1972. године, па му је у каснијим помињањима научна јавност тепала каснијим помињањима научна јавност тепала и називала га илегалним “лондонцем”. и називала га илегалним “лондонцем”.

5252

Јован ДучићЈован Дучић

После Другог светског рата, поново је завладало После Другог светског рата, поново је завладало правописно јединство. Тешко је рећи с колико воље, правописно јединство. Тешко је рећи с колико воље, с једне или с друге стране. Када кажемо с колико с једне или с друге стране. Када кажемо с колико воље, мислимо на тадашњи период, педесете године воље, мислимо на тадашњи период, педесете године двадесетога века. двадесетога века. Овде се вреди сетити Јована Дучића, великог Овде се вреди сетити Јована Дучића, великог противника југословенства, и његових речи: “Никад противника југословенства, и његових речи: “Никад Хрвати нису замишљали могућност да свој хрватски Хрвати нису замишљали могућност да свој хрватски видик замраче југословенском магловитошћу, ни да видик замраче југословенском магловитошћу, ни да размене свој стари хрватски грош за какву неизвесну размене свој стари хрватски грош за какву неизвесну југословенску пару” (Дучић 1942). југословенску пару” (Дучић 1942).

5353

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРАВОПИС ЗАЈЕДНИЧКИ ПРАВОПИС 1960.1960.

Верујући у заједничку државу, заједнички језик и правопис, Верујући у заједничку државу, заједнички језик и правопис, истакнути лингвисти, писци и неки културни радници окупљени истакнути лингвисти, писци и неки културни радници окупљени око Матице српске и Матице хрватске поткрај 1954. године око Матице српске и Матице хрватске поткрај 1954. године озваничили су озваничили су Новосадски књижевни договорНовосадски књижевни договор. Један од . Један од резултата новосадског књижевног договора је и резултата новосадског књижевног договора је и Правопис Правопис српскохрватскога књижевног језикасрпскохрватскога књижевног језика из 1960. године. У из 1960. године. У литератури се могу наћи различита тумачења о значају, литератури се могу наћи различита тумачења о значају, успесима и дометима договора из Новог Сада.успесима и дометима договора из Новог Сада.

У У сваком случају, сваком случају, Правопис српскохрватског Правопис српскохрватског књижевнога језика књижевнога језика из 1960. године био је у службеној из 1960. године био је у службеној употреби, у Србији, безмало четири деценије. употреби, у Србији, безмало четири деценије.

Тако рецимо Драгољуб Петровић у Тако рецимо Драгољуб Петровић у Школи немуштог језикаШколи немуштог језика (Петровић 1996: 200) каже да је савезна влада “пришапнула (Петровић 1996: 200) каже да је савезна влада “пришапнула Матици српској и Матици хрватској да се договоре око Матици српској и Матици хрватској да се договоре око правописа и припреме речник језика Срба и Хрвата”. правописа и припреме речник језика Срба и Хрвата”.

5454

ПРАВОПИСНИ СЕПАРАТИЗАМ 1967.ПРАВОПИСНИ СЕПАРАТИЗАМ 1967.

Срби су се после Другог светског рата плашили да Срби су се после Другог светског рата плашили да дирају у “крхко језичко и правописно јединство”, иако дирају у “крхко језичко и правописно јединство”, иако је оно из године у годину било све тање. Хрвати су је оно из године у годину било све тање. Хрвати су већ касних шездесетих показали свој јасан однос већ касних шездесетих показали свој јасан однос према језику и правопису, прво с према језику и правопису, прво с Декларацијом о Декларацијом о називу и положају хрватског књижевног језиканазиву и положају хрватског књижевног језика (1967), нешто касније у раним седамдесетим и (1967), нешто касније у раним седамдесетим и конкретним уставним решењима о језику, а још конкретним уставним решењима о језику, а још касније и нормативистичким решењима (издавањем касније и нормативистичким решењима (издавањем засебних књига, искључиво с атрибутом хрватски). засебних књига, искључиво с атрибутом хрватски). Тако се 1971. године појавио Тако се 1971. године појавио Хрватски правопис с Хрватски правопис с правописним рјечникомправописним рјечником (Лондонац) (Лондонац), чији су аутори , чији су аутори били Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш. били Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш.

5555

КРАЈ “ЗАЈЕДНИШТВА”КРАЈ “ЗАЈЕДНИШТВА”

С новим међурепубличким споровима и с С новим међурепубличким споровима и с распадом друге Југославије у последњој распадом друге Југославије у последњој деценији двадесетога века, Срби су, поред деценији двадесетога века, Срби су, поред политичког, добили и правописни политичког, добили и правописни плурализам. плурализам.

Појава више правописа сама по себи не мора Појава више правописа сама по себи не мора носити само негативне последице, али се не носити само негативне последице, али се не можемо похвалити да је овај квантитативни можемо похвалити да је овај квантитативни помак имао и свој квалитативни исказ.помак имао и свој квалитативни исказ.

5656

Босна и ХерцеговинаБосна и Херцеговина

У бившој Босни и Херцеговини свако користи У бившој Босни и Херцеговини свако користи свој начин писања.свој начин писања.

Истина, немамо нове правописе за Србе и Истина, немамо нове правописе за Србе и Хрвате, а имамо за Муслимане (Бошњаке), то Хрвате, а имамо за Муслимане (Бошњаке), то је је Правопис босанскога језикаПравопис босанскога језика (1996) (1996) Сенахида Халиловића и Сенахида Халиловића и Правопис Правопис босанскога језикабосанскога језика. Приручник за школе. Приручник за школе (1999) истог аутора. Дејтонски споразум је (1999) истог аутора. Дејтонски споразум је “направио” још један језик на нашем језичком “направио” још један језик на нашем језичком простору, па је он добио и правопис.простору, па је он добио и правопис.

5757

Црна ГораЦрна Гора

У Црној Гори, поред поменутихУ Црној Гори, поред поменутих (ПМС, (ПМС, Симић+4, Дешић)Симић+4, Дешић), сусрећемо и сепаратне , сусрећемо и сепаратне правописе, наводно засебног црногорског правописе, наводно засебног црногорског језика аутора Војислава Никчевића, али их језика аутора Војислава Никчевића, али их експлицитно не признају ни црногорски експлицитно не признају ни црногорски стручни ни политички чиниоци, не барем они стручни ни политички чиниоци, не барем они с управним овлашћењем. с управним овлашћењем.

Војислав Никчевић, Црногорски Војислав Никчевић, Црногорски правопис, 1997.правопис, 1997.

5858

конвенцијаконвенцијаправописправопис мало почетно словомало почетно слово велико почетно слововелико почетно слово

Новаковић Новаковић 1894.1894. Јадранско МореЈадранско Море

Белић Белић 1923, 1930, 1934.1923, 1930, 1934. Јадранско МореЈадранско Море

Велмар‑Јанковић Велмар‑Јанковић 1943.1943. Јадранско мореЈадранско море

Белић Белић 1950.1950. Јадранско МореЈадранско Море

Правопис сх. књиж. језика Правопис сх. књиж. језика 1960,1960, Правопис српског језика (БеоградПравопис српског језика (Београд Никшић) Никшић) 1993,1993, Правопис Матице српске Правопис Матице српске 1993.1993.

Јадранско мореЈадранско море

5959

конвенцијаконвенција

Правопис мало почетно слововелико почетно слово Правопис мало почетно слововелико почетно слово

Новаковић Новаковић 1894.1894.Белић Белић 1923.1923. Светски ратСветски ратБелић Белић 1930.1930. и и 1934.1934. светски ратсветски ратВелмар‑Јанковић Велмар‑Јанковић 1943. 1943. први устанакпрви устанакБелић Белић 1950.1950. и Вуковић и Вуковић 1952.1952. Први српски Први српски устанакустанакПравопис сх. КњПравопис сх. Књ.. језика језика 1960.1960. први српски устанакпрви српски устанакПрилози правопису Прилози правопису 1989.1989. Први српски устанакПрви српски устанакПСЈ (Београд–Никшић) ПСЈ (Београд–Никшић) 1993. 1993. први српски устанакпрви српски устанакПравопис Матице српске Правопис Матице српске 1993.1993. Први српски устанакПрви српски устанак

6060

УМЕСТО ЗАКЉУЧКАУМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Поствуковски период донео је доста правописних Поствуковски период донео је доста правописних приручника и књига у којима се говори о правопису. приручника и књига у којима се говори о правопису. Вреди рећи да је и из данашње перспективе нови Вреди рећи да је и из данашње перспективе нови само Вуков правопис, док су сви преостали само само Вуков правопис, док су сви преостали само поправка, доградња, проширивање и ретуширање поправка, доградња, проширивање и ретуширање Вукових правопсиних правила и начела. Вукових правопсиних правила и начела.

Посткодификацијски (поствуковски) период: а) Посткодификацијски (поствуковски) период: а) период консолидовања норме (1868–1923);период консолидовања норме (1868–1923);б) период Александра Белића (1923–1960);б) период Александра Белића (1923–1960);в) период Матице српске (1960–1993);в) период Матице српске (1960–1993);г) нови период (од 1993).г) нови период (од 1993).

6161

ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈАПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА1. Иван Броз, 1. Иван Броз, Хрватски правописХрватски правопис, По одређењу кр. зем. владе, , По одређењу кр. зем. владе, одјела за богоштовље и наставу, Загреб, 11892, 21893.одјела за богоштовље и наставу, Загреб, 11892, 21893.2. Стојан Новаковић, 2. Стојан Новаковић, Српска граматика, I. Реченични знаци II. Српска граматика, I. Реченични знаци II. Главна правила о правописуГлавна правила о правопису,, Београд, 1894.Београд, 1894.3. Љубомир Недић, 3. Љубомир Недић, О правопису и интерпункцијиО правопису и интерпункцији, Београд, , Београд, 1894.1894.4. Томислав Маретић, 4. Томислав Маретић, Граматика (и стилистика) хрватскога Граматика (и стилистика) хрватскога или српскога књижевног језикаили српскога књижевног језика, Загреб, 11899, 21931, 31963., Загреб, 11899, 21931, 31963.5. Драгутин Боранић, 5. Драгутин Боранић, Правопис хрватскога или српскога Правопис хрватскога или српскога језикајезика, Загреб, 1930, 1941, 1947, 10, Загреб, 1930, 1941, 1947, 10 издање1951.издање1951.6. Милан Петровић, 6. Милан Петровић, Српска граматика с правописом,Српска граматика с правописом, Нови Нови Сад, 1912.Сад, 1912.7. Милан Петровић, 7. Милан Петровић, Српски правопис за средње школеСрпски правопис за средње школе, Нови , Нови Сад, 1914.Сад, 1914.8. 8. Александар Белић, Александар Белић, Правопис српскохрватског Правопис српскохрватског књижевног језикакњижевног језика, Београд, 1923, 1930, 1934, 1950., Београд, 1923, 1930, 1934, 1950.

9.9. Правописно упутство за све основне, средње и стручне Правописно упутство за све основне, средње и стручне школешколе, Београд, 1929., Београд, 1929.

6262

ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈАПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА

10.10. Кориенско писање Кориенско писање, Загреб, 1942., Загреб, 1942.11.11. Ново правописно упутство српског књижевног језика Ново правописно упутство српског књижевног језика, , Београд, 1943.Београд, 1943.12. Јован Вуковић, 12. Јован Вуковић, Правописна правила и упутства за писање Правописна правила и упутства за писање ијекавских гласовних облика (са правописним рјечником ијекавских гласовних облика (са правописним рјечником ијекавизама)ијекавизама), Сарајево, 1949. , Сарајево, 1949. 13. Јован Вуковић, 13. Јован Вуковић, Правопис савременог нашег језикаПравопис савременог нашег језика, , II дио, дио, Сарајево, 1952.Сарајево, 1952.14.14. Правопис српскохрватског књижевног језика (са Правопис српскохрватског књижевног језика (са правописним речником)правописним речником) Нови Сад, 1960. Нови Сад, 1960.15. Асим Пецо–Митар Пешикан, 15. Асим Пецо–Митар Пешикан, Информатор о савременом Информатор о савременом књижевном језику са речникомкњижевном језику са речником, 1967., 1967.16. Стјепан Бабић – Божидар Финка – Милан Могуш, 16. Стјепан Бабић – Божидар Финка – Милан Могуш, Хрватски Хрватски правопис (лондонац)правопис (лондонац), Загреб, 1971, 1990, 1994. , Загреб, 1971, 1990, 1994.

6363

ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈАПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА

17. Светозар Марковић – Мустафа Ајановић – 17. Светозар Марковић – Мустафа Ајановић – Звонимир Диклић, Звонимир Диклић, Правописни приручник Правописни приручник српскохрватског–хрватскосрпског језикасрпскохрватског–хрватскосрпског језика, Сарајево, , Сарајево, 1972. 1972. 18. М. С. Лалевић, 18. М. С. Лалевић, Подсетник из српскохрватског Подсетник из српскохрватског језика и правописа с правописним и језичким језика и правописа с правописним и језичким саветникомсаветником, Београд, 1958., Београд, 1958.19. Владимир Анић – Јосип Силић, 19. Владимир Анић – Јосип Силић, Правописни Правописни приручник хрватскога или српскога језикаприручник хрватскога или српскога језика, Загреб, , Загреб, 1986.1986.20. 20. Прилози правописуПрилози правопису, Нови Сад, 1989., Нови Сад, 1989.21. Радоје Симић, 21. Радоје Симић, Српскохрватски правопис Српскохрватски правопис (нормативистичка испитивања у ортографији и (нормативистичка испитивања у ортографији и ортоепијиортоепији), Београд, Научна књига, 1991.), Београд, Научна књига, 1991.

6464

ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈАПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА22. Радоје Симић, Ж. Станојчић, Б. Остојић, Б. 22. Радоје Симић, Ж. Станојчић, Б. Остојић, Б. Ћорић, М. Ковачевић, Ћорић, М. Ковачевић, Правопис српскога језика са Правопис српскога језика са речникомречником, , Београд–Никшић, ЧИП Штампа–Унирекс, 1993.Београд–Никшић, ЧИП Штампа–Унирекс, 1993.

23. 23. Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Пижурица, Правопис српскога језикаПравопис српскога језика,, Нови Нови Сад, Матица српска, 1993, (овај Правопис 1995. добио је Сад, Матица српска, 1993, (овај Правопис 1995. добио је своје своје школско издањешколско издање, а 2001. године и свој још мањи, , а 2001. године и свој још мањи, приручник за школеприручник за школе))..

24. Радоје Симић, 24. Радоје Симић, Правопис српскога језикаПравопис српскога језика (нормативистичка (нормативистичка и кодиколошка испитивања), Београд–Никшић, и кодиколошка испитивања), Београд–Никшић, Унирекс–Актуел, Унирекс–Актуел, 1994.1994.

25. 25. Милорад Дешић, Милорад Дешић, Правопис српског језика. Приручник за Правопис српског језика. Приручник за школешколе, Земун–Никшић, Нијанса–Унирекс, 1994, (друго , Земун–Никшић, Нијанса–Унирекс, 1994, (друго издање 1995, треће издање 1998, четврто издање 2000, пето издање 1995, треће издање 1998, четврто издање 2000, пето издање 2002, шесто издање 2004).издање 2002, шесто издање 2004).

6565

ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈАПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА

26. Милош Милошевић, 26. Милош Милошевић, Правописни приручник Правописни приручник српскога језикасрпскога језика ( (за ученике основне школе и за ученике основне школе и самостално учењесамостално учење), Београд, Драганић, 1997.), Београд, Драганић, 1997.2727. Правописни приручник српскога књижевног . Правописни приручник српскога књижевног језика,језика, приредила правописна приредила правописна28. Радоје Симић, 28. Радоје Симић, Српски правописСрпски правопис, Београд, 2003. , Београд, 2003. 29. Јован Јерковић, Душанка Вујовић, 29. Јован Јерковић, Душанка Вујовић, Школски Школски правопис српскога језика, правопис српскога језика, Либер–Театар 3а, Нови Либер–Театар 3а, Нови Сад, 2004.Сад, 2004.30. 30. Правописни приручник српскога језикаПравописни приручник српскога језика, приредио , приредио Бранислав Уљаревић, Београд, 2005. Бранислав Уљаревић, Београд, 2005.