pravilnik o tehniåkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna...

7/24/2019 Pravilnik o Tehnikim Normativima Za Pristupne Puteve, Okretnice i Ureene Platoe Za Vatrogasna Vozila u Blizini

1/15

SLUBENI LIST SRJ- BeogradJovana Ristia 1. - iro - raun kod

Slube za platni promet40802-603-7-21943

Cena ovom broju je 2,50 dinara.Pretplatna cena za 1995. godinu iznosi

135 dinara plus porez na promet.Rok za reklamaciju 15 dana

ISSN 0354-3684

Slubeni lists a v e z n e r e p u b l i k e j u g o s l a v i j e

Petak 10. februar 1995.

BEOGRADBROJ 8 GOD. IV

53.

Na osnovu lana 80. Zakona o standardizaciji (Slubenilist SFRJ, br. 37/88 i 23/91 i Slubeni list SRJ, br. 24/94),direktor Saveznog zavoda za standardizaciju propisuje

P R A V I L N I K

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PRISTUPNEPUTEVE, OKRETNICE I UREENE PLATOE ZAVATROGASNA VOZILA U BLIZINI OBJEKTA

POVEANOG RIZIKA OD POARA

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za pris-tupne puteve, okretnice i platoe ureene za kretae vatrogas-nih vozila i izvoee intervencija u blizini objekatapoveanog rizika od poara, zavisno od ukupne mase ovih vozila,mase opreme i sredstava za gaee, gabaritnih mera vozila sanadgradom (lestve sa samopogonom za izvlaee, hidraulineplatforme i sl.) i stopa za obezbeivae stabilnosti prilikom

intervencija na visini (slika 2).

lan 2.

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeeznaee:

1) pristupni put za vatrogasna vozila je deo javnog puta iliposebna saobraajnica kojom se prilazi objektu, a kojoj najuda-enija taka kolovoza nije daa od 25 m od gabarita objekta,(slika 1).;

2) okretnica je ureeni deo puta na kome se mea smer kre-taa vozila za vie od 120;

3) plato je ureeni proireni deo puta po kome se kreuvatrogasna vozila i na kome se organizuje i izvodi vatrogasnaintervencija

Slika 1 - Pristupni putevi oko objekta poveanog rizika odpoara

B25

plato VV2 R

B

VV1B

Objekat poveanog

rizika od poara

trotoar

.

lan 3.

Karakteristike vozila sa nadgradom u skupenom poloajuznaajne za karakteristike puta, okretnice i platoe su:

1) irina b< 2,5 m;

2) visina h < 3,7 m;

3) duina L < 14 m;

4) unutrai radijus krivine r > 6,2 m;

5) osovinsko optereee - q < 13 kN; rauna se da su vozilatroosovinska;

6) klirens K, cm 15 < k < 30;

7) savladavae uslona - tree zavisi od staa kolovoza.

lan 4.

Pristupni put za vatrogasna vozila ima sledee karakteris-tike:

1) najmaa irina kolovoza za:

- jednosmerno kretae vozila je 3,5 m, a

- za dvosmerno kretae vozila je 6 m;

2) unutrai radijus krivine koji ostavaju tokovivozila je 7 m, a spoai radijus krivine je 10,5 m (videtisliku 4 b);

3) uspon (rampa) nagiba maeg od 12% - ako se kolovoz ne ledi;a ako se kolovoz ledi maeg od 6%.

lan 5.

Na pristupnom putu za vatrogasna vozila nije dozvoenoparkirae i zaustavae drugih vozila na strani na kojoj jeobjekat poveanog rizika od poara

Slika 2 - Izgled i gabaritne mere vatrogasnog vozila sa

nadgradom

L max=14m

4.7m

H = 3,7m

b = 2,5m

B = 4,5m


2/15

Strana 2 - Broj 8 SLUBENI LIST SRJ Petak 10. februar 1995.

.

Spreavae pristupa drugim vozilima uz objekat na pristup-nom putu za vatrogasna vozila vri se:

1) preprekama na kolovozu u vidu rasklopivih piramidaprema slici 3;

2) ardierama mase vee od 60 kg,a mae od 100 kg;

3) ianom ili slinom ogradom koja se moe lako iseialatom koji koriste vatrogasci.

Ako se na pristupnom putu nalaze natkriveni prolazi, i-hov gabarit mora biti usklaen sa gabaritom vozila, najmae3,5/4,5 m(slika 6).

lan 6.

Okretnice za vatrogasna vozila mogu biti:

a) krune, oblika O ili R - gde se vozilo kree samounapred (slika 4a).

Unutrai radijus krivine kolovoza je r > 7 m. irinakolovoza je B > 3,5 m. Nadgrada vozila moe izlaziti izvankolovoza do z = 0,7 mpa je potrebno da na tom rastojau od kolo-voza nema saobraajnih znakova, nadzemnih hidranata i drugihprepreka.

Okretnica mora biti pregledna i u unutraem krugu moebiti samo nisko rastie.

Slika 3 - Rasklopiva piramida

Katanac

zglobne veze

Slika 4a - Krune okretnice oblika O i R

B

r

r B

z

z

Slika 4b - Kretae vozila u okretnicii zahvatae okolnog prostora asijom

i nadgradom

kontura zahvata nadgrade

konturazahvataasije

13m

10,5

7,5m

6,2m

7m 11,3m

konturazahvata asijespoa

kontura kolovoza

b) okretnice oblika T gde je dozvoeno manevrisaevozila. Osnovne mere okretnice oblika T su date na slici 5.

lan 7.

Plato za vatrogasna vozila se izgrauje tako da moe daprimi optereee od stope vatrogasnog vozila (10 tna 0,1 m2).

Minimalna irina platoa B = 5,5 m;

Minimalna duina platoa L = 15 m;

Maksimalni nagib iznosi 3.

lan 8.

Jedan plato moe se predvideti samo za irinu fasadeobjekta koja odgovara dohvatu automehanikih lestava sa samo-pogonom za izvlaee i hidraulinih platformi, odnosnonajvie 50 m.

Poloaj platoa prema fasadi objekata na kojoj postojeotvori (prozori, balkoni) bira se tako da ugao nagiba autome-hanikih lestava i hidraulinih platformi moe da bude ugranicama a = 60 do 75 (slika 6)

.

lan 9.

Ovaj pravilnik stupa na snagu 15 dana od dana objavivaa uSlubenom listu SRJ.

Br. 7/0-01-001/37 Direktor16. novembra 1994. godine Saveznog zavoda zaBeograd standardizaciju,

Veroub R. Tanaskovi, s.r.

Slika 5 - T okretnica

prepreka za parkirae drugih vozila

objekat poveanogrizika od poara

4m

L > 25m

r > 7m

Slika 6 - Ureeni plato za vatrogasna vozila za rad na visini

R

Bh

PL

prolaz

plato


3/15

Petak 10. februar 1995. SLUBENI LIST SRJ Broj 8 - Strana 3

54.Na osnovu lana 265. Zakona o vazdunoj plovidbi

(Slubeni list SFRJ, br. 45/86, 24/88, 80/89 i 29/90 iSlubeni list SRJ, br. 34/92 i 24/94), savezni ministar za sao-braaj i veze propisuje

P R A V I L N I K

O IZMENI PRAVILNIKA O STRUNOJ SPREMI,STRUNOJ OBUCI, ISPITIMA, DOZVOLAMA I

OVLAEIMA OSOBA KOJE VRI POSLOVEMETEOROLOKOG OBEZBEEA VAZDUNE

PLOVIDBE

lan 1.

U Pravilniku o strunoj spremi, strunoj obuci, ispitima,dozvolama i ovlaeima osoba koje vri poslove meteo-rolokog obezbeea vazdune plovidbe (Slubeni listSFRJ, br. 36/89 i 50/90) u lanu 18. stav 1. taka 2. rei: naj-mae est godina zameuju se reima: najmae tri godine, arei: etiri godine - reima: tri godine.

lan 2.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav-ivaa u Slubenom listu SRJ.

Br. 7/1-01-005/95-002 Savezni ministar21. decembra 1994. godine za saobraaj i veze,Beograd Zoran R. Vujovi, s. r.

55.Na osnovu lana 33. stav 1. Zakona o mernim jedinicama i

merilima (Slubeni list SRJ, br. 80/94), direktor Saveznogzavoda za mere i dragocene metale propisuje

P R A V I L N I K

O METROLOKIM USLOVIMA ZA MAINE ZAISPITIVAE MEHANIKIH OSOBINA MATERIJALA

lan 1.Ovim pravilnikom propisuju se metroloki uslovi koje

moraju da ispuavaju maine za ispitivae mehanikih osobinamaterijala za opseg merea od 10 N do 10 MN (u daem tekstu:maine za ispitivae).

Metroloki uslovi iz stava 1. ovog lana oznaavaju se ozna-kom MUS. 08MS0202-01.

lan 2.

Pod mainama za ispitivae, u smislu ovog pravilnika,podrazumevaju se merila sile iji se rad zasniva na principujednoosnog optereivaa i koja se koriste za ispitivaeuzoraka materijala radi odreivaa ihovih mehanikihsvojstava.

lan 3.

Prema smeru optereivaa, maine za ispitivae mogubiti:1) maine za ispitivae istezaa;2) maine za ispitivae pritiska;3) maine za ispitivae istezaa i pritiska (univerzalne

maine).

lan 4.

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeaznaea:

1) razluivae pokaznog ureaja je najmai merni intervalkoji se moe oitati i po kome se mogu razlikovati bliske vred-nosti;

2) merni opseg maina za ispitivae je podruje sileogranieno doom i gorom granicom mernog opsega (u daemtekstu: nazivno optereee) u kome su karakteristike mainaza ispitivae u granicama propisanim ovim pravilnikom;

3) ponovivost merea je bliskost slagaa rezultata vieuzastopnih merea iste merene veliine pri kojima su isti svisledei uslovi:

- metoda merea;- osoba koja meri;- merilo;

- mesto;- uslovi upotrebe;- ponavae u kratkom vremenskom razmaku.

lan 5.

Osnovni delovi maina za ispitivae su:1) nosea konstrukcija;2) ureaj za proizvodu sile;

3) pokazni ureaj.

lan 6.

Nosea konstrukcija mora biti takva da bude dovono pros-tora za aparaturu koja slui za postavae i uklaae uzorakamaterijala i pomone opreme (ekstenzometara i dr.), kao i zasmetae opreme za meree sile pri pregledu maina za ispi-tivae.

lan 7.

Ureaj za proizvodu sile mora proizvoditi silu lagano, beznepotrebnih udara ili vibracija, u celom mernom opsegumaina za ispitivae.

lan 8.

Pokazni ureaj slui za obradu i pokazivae rezultata

merea.Pokazivae rezultata merea moe biti:1) neprekidno (analogno);2) prekidno (digitalno).

lan 9.

Kod pokaznog ureaja s neprekidnim pokazivaem, koji sesastoji od jedne skale i kazake:

1) kazaka u nultom poloaju ne sme da dodiruje graninik;2) kazaka i crte moraju biti iste debine;3) odnos debine kazake i duine podeka mora biti 1:10,

1:5 ili 1:2.

lan 10.

Ako se pokazni ureaj s neprekidnim pokazivaem sastoji odvie skala, skala koja obuhvata nazivno optereee mora bitina najviem mestu ili sa spone strane tog ureaja.

lan 11.

Kod pokaznog ureaja s prekidnim pokazivaem mogunostrazluivaa jednaka je polovini opsega fluktuacije pokazivaapri neoptereenoj maini za ispitivae i ne moe biti maaod najmaeg podeka tog ureaja.

lan 12.

Kod pokaznog ureaja kod koga dolazi do poremeaja poka-zivaa nultog poloaja prilikom postavaa ili uklaaauzoraka materijala, pomone opreme ili radnih etalona mora dapostoji mogunost naknadnog podeavaa nultog poloaja.

lan 13.

Promena nultog pokazivaa posle svake serije merea nesme biti vea od:

1) 0,1% nazivnog optereea za klasu tanosti 0,5;2) 0,2% nazivnog optereea za klasu tanosti 1,0;3) 0,3% nazivnog optereea za klasu tanosti 2,0;4) 0,4% nazivnog optereea za klasu tanosti 3,0.

lan 14.

Zavisno od ponovivosti merea i relativne greke,maine za ispitivae mogu biti klase tanosti 0,5; 1,0; 2,0 i 3,0.

lan 15.

Ponovivost merea odreuje se za svaki stepen optereeaiz tri ponovea merea i ne sme biti vea od:

1) 0,5% za klasu tanosti 0,5;2) 1,0% za klasu tanosti 1,0;3) 2,0% za klasu tanosti 2,0;4) 3,0% za klasu tanosti 3,0.

lan 16.

Relativna greka (q) maina za ispitivae odreuje se izodnosa razlike aritmetike srede vrednosti pokazivaa (Fi)iz tri serije merea rastuom silom i usvojene prave vrednostisile (F) sa usvojenom pravom vrednou sile (F), po obrascu


4/15


(%)

i ne sme biti vea od:1) 0,5% za klasu tanosti 0,5;2) 1,0% za klasu tanosti 1,0;3) 2,0% za klasu tanosti 2,0;4) 3,0% za klasu tanosti 3,0.

lan 17.

Doa granica mernog opsega maine za ispitivae sneprekidnim pokazivaem odreuje se iz obrasca ar, gde a imasledee vrednosti:

1) 400 za klasu tanosti 0,5;2) 200 za klasu tanosti 1,0;3) 100 za klasu tanosti 2,0 i 3,0, a riznosi:1) 0,1 od vrednosti podeka, za duinu podeka veu ili jed-

naku 2,5 mm;2) 0,2 od vrednosti podeka, za duinu podeka veu ili jed-

naku 1,25 mma mau od 2,5 mm;3) 0,5 za duinu podeka mau od 1,25 mm.

lan 18.

Doa granica mernog opsega ne sme prei 1/5 nazivnogoptereea maine za ispitivae.

lan 19.

Maine za ispitivae svrstavaju se u onu klasu tanosti zakoju ispuavaju uslove propisane pravilnikom u najmae petrazliitih stepena optereea priblino ravnomernorasporeenih u svakoj skali mernog opsega.

lan 20.

Na mainama za ispitivae moraju biti ispisani sledeinatpisi i oznake:

1) firma ili znak proizvoaa;2) oznaka tipa;3) serijski ili fabriki broj, s godinom proizvode;4) merni opseg;5) klasa tanosti;6) slubena oznaka tipa koji utvruje Savezni zavod za mere i

dragocene metale.Natpisi i oznake moraju biti grupisani na jednom mestu ili

na natpisnoj ploici i moraju biti jasni, dobro vidivi u rad-nim uslovima i ispisani tako da se ne mogu izbrisati ili ski-nuti.

lan 21.

Mehanizmi za podeavae koji utiu na rezultate mereaili vratanca za pristup tim mehanizmima moraju bitizatieni igom.

lan 22.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav-ivaa u Slubenom listu SRJ.

Br. 07-74/1 Direktor12. januara 1995. godine Saveznog zavoda za mere

Beograd i dragocene metale,Radovan Stevi, s. r.

56.Na osnovu lana 5. stav 4. Zakona o kontroli predmeta od

dragocenih metala (Slubeni list SRJ, br. 80/94), direktorSaveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje

P R A V I L N I K

O USLOVIMA KOJE U POGLEDU IZRADE MORAJUISPUAVATI PREDMETI OD DRAGOCENIH METALA

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje u pogledu izrademoraju ispuavati predmeti od dragocenih metala.

lan 2.

Predmeti od dragocenih metala mogu da se izrauju kao nakiti ukrasi, predmeti od zlata i srebra izraeni kovaem i zlatnipolufabrikati za zubnoprotetske predmete.

lan 3.

Nakit i ukrasi od dragocenih metala izrauju se runo,mainski, liveem i kovaem.

Ako se predmet od dragocenih metala sastoji od vie delova,oni moraju biti meusobno vrsto povezani.

vrsto povezanim delovima predmeta od dragocenih metalasmatraju se delovi koji se ne mogu lako runo odvojiti.

lan 4.

Prilikom izrade predmeta od dragocenih metala, proiz-voa je duan da na tom predmetu obezbedi mesto za utiskivaeiga.

Sitni predmeti od dragocenih metala i predmeti od fili-grana, na kojima nema mesta za utiskivae iga, moraju imatiploicu izraenu od dragocenog metala od kog je izraen i sampredmet. Ploica slui za utiskivae iga.

Lani mora imati spotenu alku na kojoj se utiskuje ig.

lan 5.

Legurama za izradu predmeta od dragocenih metala mogu sedodavati i drugi metali, kao to su cink, kadmijum, nikal, pa-ladijum i mikrododaci drugih metala radi postizaa pogodnih

fizikih ili hemijskih osobina same legure.

lan 6.

Predmeti od dragocenih metala mogu sadravati i leum.Leum je legura dragocenih metala obogaena vezivnim materi-jalima.

lan 7.

Legura koja se koristi za izradu predmeta od dragocenih me-tala zajedno sa leumom mora imati finou propisanu u lanu 7.Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala.

lan 8.

Predmeti od dragocenih metala koji sadre kit, gips, smolu

i sl. moraju biti izraeni tako da ti materijali budu vidivi.

lan 9.

Predmeti izraeni od delova nedragocenog metala koji su uvrstoj vezi s delovima od dragocenih metala smatraju se pred-metima od nedragocenih metala.

lan 10.

Predmeti od srebra i predmeti od zlata prevueni drugimdragocenim metalom smatraju se predmetima od srebra, odnosnozlata. Sloj prevlake dragocenog metala ne sme biti tolikodebeo da se predmet ne moe ispitati.

Debina sloja prevlake odgovarajuih platinskih metala napredmetima od dragocenih metala iznosi 10 do 20 mikrometara,a debina sloja galvanske prevlake - do 5 mikrometara.

lan 11.

Ukrasi od dragocenih metala koji se nalaze na predmetima odnedragocenog metala smatraju se predmetima od dragocenih me-tala ako se od predmeta od nedragocenog metala mogu lakoodvojiti.

lan 12.

Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vaiPravilnik o tehnikim uslovima koje u pogledu izrade morajuispuavati predmeti od dragocenih metala (Slubeni listSFRJ, br. 30/82 i 2/88).

lan 13.

Ovaj pravilnik stupa na snagu 13. februara 1995. godine.

Br. 01-995/1 Direktor16. decembra 1994. godine Saveznog zavoda za mere iBeograd i dragocene metale,

Radovan Stevi, s. r.

qFi F

F------------ 100=


5/15




P R A V I L N I K

O SLUBENOJ LEGITIMACIJI LICA OVLAENIH

ZA VREE NADZORA NAD ISPRAVNOU IIGOSAEM PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se sadrina i oblik slubenelegitimacije koja se izdaje radnicima koji rade na poslovimanadzora nad ispravnou i igosaem predmeta od dragocenihmetala u prometu, nadzora nad odravaem propisanih uslovakod proizvoaa predmeta od dragocenih metala kojima je izdatoreee o znaku proizvoaa i nadzora nad odravaem pro-pisanih uslova u poslovnim prostorijama proizvoaa iliuvoznika predmeta od dragocenih metala, kao i voee eviden-cije o izdatim slubenim legitimacijama.

lan 2.

Slubena legitimacija sadri:

1) grb Savezne Republike Jugoslavije i naziv: Slubenalegitimacija;2) fotografiju imaoca slubene legitimacije, dimenzija

55 mmh 35 mm, sa utisnutim peatom Saveznog zavoda za mere idragocene metale (u daem tekstu: Zavod), ispod koje se nalazisvojeruni potpis imaoca slubene legitimacije;

3) natpis: Savezna Republika Jugoslavija i Savezni zavod zamere i dragocene metale - Beograd;

4) ime i prezime imaoca slubene legitimacije i naziv isedite Zavoda, odnosno podrune organizacione jediniceZavoda (u daem tekstu: Kontrola mera i dragocenih metala) ukojoj je imalac slubene legitimacije rasporeen premaoptem aktu o organizaciji i sistematizaciji radnih mestaZavoda;

5) registarski broj, mesto i datum izdavaa slubene legiti-macije, peat Zavoda i potpis lica ovlaenog za izdavaeslubene legitimacije;

6) mesto za overu vaea slubene legitimacije;7) tekst: Imalac ove slubene legitimacije ovlaen je da

u ime Saveznog zavoda za mere i dragocene metale, odnosno Kon-trole mera i dragocenih metala iji je radnik, a u granicamaslubenih ovlaea, obava sve rade u postupku kontroleispravnosti i nadzora nad ispravnou i igosaem predmetaod dragocenih metala na osnovu odredaba Zakona o kontrolipredmeta od dragocenih metala..

lan 3.

Dimenzije slubene legitimacije su 100 mmh 70 mm. Koriceslubene legitimacije su obloene skajem crne boje.

lan 4.

Slubenu legitimaciju izdaje direktor Zavoda.Slubena legitimacija se overava za svaku kalendarsku go-

dinu.

Slubenu legitimaciju radnika Zavoda overava direktorZavoda, a slubenu legitimaciju radnika Kontrole mera idragocenih metala - rukovodilac Kontrole mera i dragocenihmetala.

lan 5.

Slubena legitimacija se zameuje:1) ako zbog dotrajalosti ili oteea postane neupotre-

biva;2) ako se izgubi ili na drugi nain nestane;3) ako imalac slubene legitimacije promeni ime ili pre-

zime.

lan 6.

Slubena legitimacija prestaje da vai:1) ako imaocu slubene legitimacije prestane radni odnos u

Zavodu;2) ako se imalac slubene legitimacije rasporedi na radnomesto koje ne obuhvata poslove za ije je obavae propisanoposedovae slubene legitimacije;

3) u sluaju smrti imaoca slubene legitimacije;4) ako se izvri ena zamena.

lan 7.

Slubenu legitimaciju koja prestane da vai unitavakomisija koju obrazuje direktor Zavoda.

Slubene legitimacije koje prestanu da vae unitavaju sena kraju kalendarske godine, a po potrebi i ee, o emukomisija iz stava 1. ovog lana sastava zapisnik.

lan 8.

Radnik je duan da odmah, a najdocnije u roku od dva dana oddana nastupaa razloga za zamenu slubene legitimacije izlana 5. ovog pravilnika, o tome pismeno obavesti neposrednogrukovodioca i da pismeno obrazloi nestanak, odnosno drugirazlog za zamenu slubene legitimacije.

Izgubenu ili na drugi nain nestalu slubenu legiti-maciju imalac oglaava nevaeom u Slubenom listu SRJradi brisaa iz evidencije o izdatim slubenim legitimaci-jama.

Slubena legitimacija se zameuje u Zavodu, uz podnoeedokaza o predaji dotrajale slubene legitimacije, oglaavaunestanka slubene legitimacije, odnosno o promeni imena iprezimena imaoca te legitimacije.

lan 9.

Evidencija o izdatim slubenim legitimacijama vodi se uZavodu.

Evidencija iz stava 1. ovog lana sadri:

1) ime i prezime lica kome je slubena legitimacija izdata;

2) registarski broj slubene legitimacije;

3) datum izdavaa slubene legitimacije;

4) potvrdu prijema slubene legitimacije;

5) rubriku za napomene, u koju se upisuje datum prestankavaea, odnosno unitea slubene legitimacije.

lan 10.

Imalac slubene legitimacije je duan da za vremeobavaa slubene dunosti nosi slubenu legitimaciju i daje pokae ako se to od ega zahteva.

lan 11.

Slubena legitimacija se ne sme davati drugim radnicimaZavoda, ili drugim licima.

Imalac slubene legitimacije duan je da je uva s posebnompaom.

lan 12.

Obrazac slubene legitimacije odtampan je uz ovajpravilnik i ini egov sastavni deo.

lan 13.

Slubene legitimacije izdate do dana stupaa na snagu ovogpravilnika zamenie se slubenim legitimacijama utvrenimovim pravilnikom najdocnije do 31. marta 1995. godine.

lan 14.

Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vaiPravilnik o sadrini i obliku slubene legitimacije radnikakoji rade na poslovima kontrole ispravnosti i nadzora nadispravnou i igosaem predmeta od dragocenih metala i ovoeu evidencije o izdatim slubenim legitimacijama(Slubeni list SRJ, br. 29/93).

lan 15.


Br. 01-999/1 Direktor16. decembra 1994. godine Saveznog zavoda za mereBeograd i dragocene metale,



6/15


OBRAZAC SLUBENE LEGITIMACIJE(dimenzije 100 mmh 70 mm)

(prva strana korica)

(GRB SRJ)

SLUBENA LEGITIMACIJA

(druga strana korica)

(potpis imaoca slubene legitimacije)

(prva unutraa strana)

(druga unutraa strana)

Savezna Republika Jugoslavija

Savezni zavod za mere idragocene metale

Beograd

(ime i prezime)

Savezni zavod ze mere i dragocenemetale - Beograd

Kontrola mera i dragocenih metala

Reg. br.

(mesto i datum izdavaa)

M.P.

(potpis ovlaenog lica)


7/15




P R A V I L N I K

O USLOVIMA ZA ISPITIVAE I IGOSAEPREDMETA OD DRAGOCENIH METALA

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje moraju ispua-vati radne prostorije i oprema za ispitivae i igosae pred-meta od dragocenih metala koje je proizvoa ili uvoznikpredmeta od dragocenih metala duan da obezbedi podrunojorganizacionoj jedinici Saveznog zavoda za mere i dragocenemetale (u daem tekstu: Kontrola) da bi se ispitivae iigosae tih predmeta, na zahtev proizvoaa ili uvoznika,vrilo u ihovim poslovnim prostorijama.

lan 2.

Radne prostorije za ispitivae i igosae predmeta od dra-gocenih metala (u daem tekstu: radne prostorije) sastoje se od:

1) prostorije za ispitivae i igosae predmeta od drago-cenih metala sa alterom;

2) prostorije za meree uzoraka za kvantitativne hemijskeanalize;3) prostorije za vree kvantitativnih hemijskih analiza.

lan 3.

Radne prostorije moraju:

(trea unutraa strana)

(trea strana korica)

Vai za 19... M. P. (potpis)












Imalac ove slubene legitimacije ovlaen je dau ime Saveznog zavoda za mere i dragocene metale,odnosno Kontrole mera i dragocenih metala ijije radnik, a u granicama slubenih ovlaea,obava sve rade u postupku kontrole ispravnostii nadzora nad ispravnou i igosaem predmetaod dragocenih metala na osnovu odredaba Zakona okontroli predmeta od dragocenih metala.

1) da budu iste, suve, izgraene u skladu s vaeim teh-nikim normativima i dovono prostrane za smetaj opreme;

2) da ispuavaju propisane uslove u pogledu higijensko-teh-nike zatite.

lan 4.

U prostoriji sa alterom mora da se nalazi sledea oprema:1) za ispitivae predmeta od dragocenih metala:a) radni sto za rad radnika Kontrole;b) kasa za uvae predmeta od dragocenih metala;v) orman ili kaseta za opremu potrebnu za ispitivae

probom na kamenu;g) vaga klase tanosti II;d) probni kamen;) probne igle;e) probne kiseline;) sitan materijal koji saiavaju boice za probne kise-

line, kutije za probne igle, sredstva za iee probnogkamena, filtrir-papir, ue za premazivae kamena itd;

2) za igosae predmeta od dragocenih metala:a) sto od punog drveta zatien po povrini gumom ili plas-

tikom;b) maina za igosae, s neophodnim prateim alatom za

rukovae tom mainom;v) pomagala za igosae;g) rukavice za radnike koji vre igosae predmeta od

dragocenih metala.lan 5.

U prostoriji za meree uzoraka za kvantitativne hemijskeanalize mora da se nalazi sledea oprema:

1) vaga klase tanosti I;2) sto za vagu;3) ureaj za klimatizaciju;4) termometar.

lan 6.

U prostoriji za vree kvantitativnih hemijskih analizamora da se nalazi sledea oprema:

1) pe za kupelaciju;2) maina za vaae lima;3) peano kupatilo;4) areometar;

5) laboratorijsko posue (Kjeldalovi sudovi, birete, pipete,ae, menzure itd.);6) sitan potroan materijal (kupele, potrebne hemikalije,

lonii za aree);7) nakova, eki, maice, zatitne rukavice, naoari i

pincete.U prostoriji za vree kvantitativnih hemijskih analiza

mora da se nalazi i:1) mokri vor podeen za rad s hemijskim sredstvima;2) ureaj za isisavae zagaenog vazduha (digestor);3) poseban orman za uvae hemikalija.

lan 7.

Predmeti od dragocenih metala primaju se na alteru pros-torije za ispitivae i igosae predmeta od dragocenih me-tala.

lan 8.

Ulaz u radne prostorije za vreme rada radnika Kontrole doz-voen je samo radnicima koji obavaju poslove u vezi saigosaem predmeta od dragocenih metala.

lan 9.

U radnim prostorijama ne smeju se drati predmeti koji nisuneophodni za ispitivae i igosae predmeta od dragocenihmetala, niti se u ima za vreme ihovog ispitivaa i igosaamogu obavati bilo koji drugi poslovi.

lan 10.

Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vaiPravilnik o tehnikim uslovima za ispitivae i igosaepredmeta od dragocenih metala (Slubeni list SFRJ, br.23/88).

lan 11.





8/15




P R A V I L N I K

O USLOVIMA ZA DOBIJAE ZNAKA PROIZVOAA

PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje u pogledu opremei radnih prostorija moraju da ispuavaju proizvoai predmetaod dragocenih metala za dobijae znaka proizvoaa.

lan 2.

Proizvoa predmeta od dragocenih metala mora da poseduje:1) probne igle za zlato;2) probne igle za srebro;3) probne igle za platinu;4) probni kamen;5) probne kiseline;6) vagu klase tanosti II, koju je odobrio Savezni zavod za

mere i dragocene metale i koja je na propisan nain igosana;

7) tegove klase tanosti M1(samo uz ravnokraku vagu) koji suna propisan nain igosani;

8) sitni materijal (boice za probne kiseline, sredstva zaiee probnog kamena, bademovo ili laneno ue za pre-mazivae probnog kamena, filtrir-papir i dr.);

9) lupu;10) sliku dravnih igova za oznaavae stepena finoe

predmeta od dragocenih metala.

lan 3.

Proizvoa predmeta od dragocenih metala mora da posedujeprobne igle iz lana 2. ta. 1, 2. i 3. ovog pravilnika zavisno odvrste i finoe predmeta od dragocenih metala koje proizvodi.

Probne igle iz stava 1. ovog lana moraju biti igosane upodrunoj organizacionoj jedinici Saveznog zavoda za mere idragocene metale (u daem tekstu: Kontrola).

lan 4.

Proizvoa predmeta od dragocenih metala, zavisno od vrstepredmeta od dragocenih metala koju e proizvoditi, mora daobezbedi:

1) opremu za topee metala i legura;2) mainu za vaae i izvlaee;3) presu za probijae i prosecae (tanc mainu);4) polir - mainu;5) alat i sitan pribor (kleta, pincete, turpije, makaze za

seee i dr.).U sluaju da se proizvoa predmeta od dragocenih metala

opredeli samo za proizvodu predmeta od dragocenih metalaliveem, mora da obezbedi:

1) ureaj za centrifugalno livee u koji spada:a) brizgalica za vosakb) pe za peee gipsa

v) centrifuga;2) runi motor za obradu nakita;3) polir - maina;4) sitan pribor.

lan 5.

Radna prostorija za smetaj opreme za proizvodu predmetaod dragocenih metala mora:

1) da bude ista, suva, izgraena u skladu sa vaeim teh-nikim normativima i dovono prostrana za smetaj opreme;

2) da ispuava propisane uslove u pogledu higijensko-teh-nike zatite.

lan 6.

Radi utvrivaa ispuenosti uslova propisanih ovimpravilnikom, proizvoa predmeta od dragocenih metala, pripodnoeu zahteva za izdavae znaka proizvoaa, treba danavede:

1) vrstu i finou predmeta od dragocenih metala koje eproizvoditi;

2) dokaz o registraciji za proizvodu, odnosno izradu pred-meta od dragocenih metala kod nadlenog suda odnosno drugognadlenog organa;

3) da li je do dana podnoea zahteva posedovao znak proiz-voaa;

4) kojim pismom eli da se utvrde slova egovog znaka proiz-voaa.

lan 7.

Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vaiPravilnik o tehnikim uslovima za dobijae znaka proiz-voaa (Slubeni list SRJ, br. 44/92).

lan 8.




60.

Na osnovu lana 9. Zakona o kontroli predmeta od drago-cenih metala (Slubeni list SRJ, br. 80/94), direktorSaveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje

P R A V I L N I K

O NAINU VREA KONTROLE I STEPENU FINOEZLATNIH POLUFABRIKATA ZA ZUBNO-PROTETSKE

PREDMETE

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se nain vrea kontrole istepen finoe zlatnih polufabrikata za zubnoprotetske pred-mete (u daem tekstu: zlatni polufabrikati).

lan 2.

Liveni zlatni polufabrikati, s obzirom na sastav isadrinu, tipove i fizike osobine dentalnih legura, raz-vrstavaju se u etiri grupe prema sledeoj tabeli:

GrupaTip dentalne

legure

Zlato imetali

platinskegrupe (%

mase)

Tvrdoa po VikeruH-V5/30

Otpornostzatezaa

(Ra)

Iztezae pri kidau(%)

Tempera-tura top-

ea

MinimumKaeno Otvrdnuto Kaeno Kaeno Otvrdnuto Minimum

minimum maksimum minimum mimimum maksimum

I Meko 83 50 90 - - 18 - 930

II Srede 78 90 120 - - 12 - 900

III Tvrdo 78 120 150 - - 12 - 900

IV Ekstra tvrdo 75 150 - 220 (620) 106Ra 10 2 870


9/15


Stepeni finoe za zlatne polufabrikate, prema navedenimgrupama, iznose: za Igrupu - 830/1000, za IIgrupu - 780/1000, za IIIgrupu - 780/1000 i zaIVgrupu - 750/1000.

Stepen finoe oznaava sadrinu zlata i metala platinskegrupe i zlatnim polufabrikatima.

lan 3.

Ostali zlatni polufabrikati - limovi, ice, lotovi i

specijalni polufabrikati, prema sadrini i vrsti dragocenihmetala u dentalnoj leguri i specifinosti upotrebe, raz-vrstavaju se u etiri grupe, i to:

1) u I grupu - polufabrikati s visokom sadrinom zlata imetala platinske grupe;

2) u IIgrupu - polufabrikati od platine i zlata, za metalnukeramiku;

3) u IIIgrupu - specijalni polufabrikati od zlata i metalaplatinske grupe;

4) u IVgrupu - polufabrikati s maim procentom dragocenihmetala (zlata, paladijuma i metala platinske grupe).

lan 4.

Proizvoa zlatnih polufabrikata duan je da uz svako pa-kovae polufabrikata obezbedi deklaraciju, koja sadri:

1) firmu proizvoaa;2) trgovaku oznaku;3) tip legure;4) masu u gramima (tanost do 0,05 g).

lan 5.

Zlatni polufabrikati, pre stavaa u promet, podleuobaveznom ispitivau u pogledu sastava i finoe.

lan 6.

Zlatni polufabrikati ispituju se kvantitativnom he-mijskom analizom.

lan 7.

Proizvoa, preraiva, uvoznik ili lice koje zlatni polu-fabrikat stava u promet, prilikom podnoea zlatnih polu-fabrikata na ispitivae, podnosi prijavu za ispitivae

podrunoj organizacionoj jedinici Saveznog zavoda za mere idragocene metale.

lan 8.

Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vaiPravilnik o stepenu finoe zlatnih polufabrikata za zubno-protetike predmete i o nainu vrea kontrole zlatnih polu-fabrikata za te predmete (Slubeni list SFRJ, br. 30/82).

lan 9.



Radovan Stevi,s. r.

61.

Na osnovu lana 17. stav 5. Zakona o kontroli predmeta oddragocenih metala (Slubeni list SRJ, br. 80/94), direktorSaveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje

P R A V I L N I K

O NAINU ISPITIVAA I IGOSAA PREDMETAOD DRAGOCENIH METALA

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuje se nain ispitivaa iigosaa predmeta od dragocenih metala (sadrina zahteva,odnosno prijave, metode ispitivaa, oprema za ispitivae,nain igosaa i mesto utiskivaa iga).

lan 2.

Prijava za ispitivae predmeta od dragocenih metalasadri sledee podatke:

1) vrstu, broj i masu predmeta od dragocenih metala;

2) poreklo predmeta od dragocenih metala (za uvezene pred-mete - odgovarajuu ispravu u skladu s propisima kojima se ure-uje carina);

3) sastav legure;4) firmu, odnosno ime i prezime podnosioca prijave;5) potpis podnosioca prijave;6) datum podnoea prijave.

lan 3.Zahtev za ispitivae i igosae predmeta od dragocenih

metala u poslovnim prostorijama proizvoaa ili uvoznikasadri sledee podatke:

1) firmu i sedite, odnosno ime, prezime i prebivalitepodnosioca zahteva;

2) vrstu, broj i masu predmeta od dragocenih metala.Za ispitivaa koja e se vriti u toku jednog meseca pod-

nosi se jedan zahtev.

lan 4.

Predmeti od dragocenih metala podnose se na ispitivae iigosae kao finalni ili polufinalni proizvodi.

lan 5.

Predmeti od dragocenih metala izraeni runo i predmetiod dragocenih metala izraeni mainski ispituju se na istinain.

lan 6.

Predmeti od dragocenih metala sastaveni iz vie delovaispituju se tako to se svaki deo ispituje posebno. Ako je vezaizmeu pojedinih delova vrsta (nedeiva), dovono je ispitatisamo jedan deo.

lan 7.

Predmeti od dragocenih metala meovite izrade ispituju setako to se svaki deo ispituje posebno.

lan 8.

Predmeti od dragocenih metala koji sadre mehaniki ure-

aj od nedragocenog metala koji se ne moe spoa videti (npr.olovka, sat i dr.) ispituju se rastaveni.

lan 9.

Predmeti od dragocenih metala, prevueni drugim drago-cenim metalom (npr: predmet od srebra prevuen zlatom, pred-met od zlata prevuen platinom itd.) ispituju se na nain nakoji se ispituje dragoceni metal od koga je predmet izraen.

lan 10.

Prevlaka od dragocenog metala na predmetima od nedrago-cenih metala ne ispituje se.

lan 11.

Ispitivae predmeta od dragocenih metala vri se:

1) vizuelnim pregledom;2) identifikacijom predmeta;3) odreivaem stepena finoe.

lan 12.

Vizuelnim pregledom utvruje se:1) stae u kome je predmet od dragocenog metala podnesen na

ispitivae (polufinalni ili finalni, sa eventualnimoteeima i dr.);

2) da li postoje propisane oznake na predmetima domaeproizvode i druge oznake na uvezenim predmetima.

lan 13.

Pod identifikacijom predmeta podrazumeva se utvrivaeod kojih je metala izraen - od nedragocenih ili dragocenih me-tala, odnosno od ihovih legura.

lan 14.

Stepen finoe predmeta od dragocenih metala utvruje seprobom na kamenu (priblino odreivae) ili kvantitativnomhemijskom analizom.


10/15


lan 15.

Ispitivae predmeta od dragocenih metala probom nakamenu vri se radi raspoznavaa dragocenih metala i ihovihlegura i priblinog odreivaa finoe dragocenih metala.

Probom na kamenu ispituju se predmeti od zlata finoe585/1000 i 750/1000, predmeti od srebra i predmeti od platine.

lan 16.

Oprema za ispitivae predmeta od dragocenih metalaprobom na kamenu sastoji se od sledeih delova:

1) probnog kamena;2) probne igle;3) probne kiseline;4) sitnog materijala u koji spadaju:a) boice za probne kiseline;b) kutije za probne igle;v) sredstva za iee probnog kamena.

lan 17.

Povrina probnog kamena mora da bude bruena bezpoliraa, a probne kiseline ne smeju da ostavaju mre niti darastvaraju kamen.

lan 18.

Probna igla mora da bude izraena u obliku lamele ilitapia od dragocenog metala i zalemena na bronzanu ilibakarnu drku. Za svaku finou dragocenog metala koja se ispi-tuje probom na kamenu postoji posebna probna igla, odnosno se-rija igala. U seriji odreene finoe zastupene su boje legurakoje su u prometu najee.

Probne igle moraju da budu vezane u snop.Izgled i dimenzije probne igle prikazani su na crteu broj

1, a snop probnih igala na crteu broj 2.

lan 19.

Mineralne kiseline koje se koriste za pravee probnihkiselina moraju da budu hemijski iste.

lan 20.

Kvantitativnom hemijskom analizom ispituje se finoadragocenog metala, odnosno legure jednog ili vie dragocenihmetala. Za ispitivae kvantitativnom hemijskom analizomkoriste se metode iz l. 21. do 23. ovog pravilnika.

lan 21.

Metodom kupelacije ispituju se:1) zlato;2) predmeti od zlata;3) predmeti od zlata izraeni kovaem;4) predmeti od belog zlata;5) predmeti od belog zlata izraeni kovaem.

lan 22.

Metodom po Gej-Lisaku ili metodom po Volhardu ili poten-ciometrijski ispituju se:

1) srebro;2) predmeti od srebra;

3) predmeti od srebra izraeni kovaem.

lan 23.

Platina i predmeti od platine ispituju se:1) taloeem sa amonijum-hloridom;2) metodom atomske apsorpcije.

lan 24.

Oprema za ispitivae i igosae predmeta od dragocenihmetala kvantitativnom hemijskom analizom sastoji se od:

1) vage;2) pei za kupelaciju;3) maine za vaae lima;4) peanog kupatila;5) potenciografa;6) atomskog apsorpcionog spektrofotometra;

7) laboratorijskog posua u koje spadaju:a) posuda za rastvarae (Kjeldalov sud);b) birete;v) pipete;g) pehar i dr.;8) sitnog potronog materijala u koji spadaju:

a) kupele;b) lonii za aree;v) nakova i eki i dr;9) maine za igosae s prateim alatom neophodnim za ru-

kovae tim mainama;10) radnog stola od punog drveta ija je povrina za rad

zatiena gumom ili plastikom.

lan 25.

Ako se ispitivaem utvrdi da predmeti od dragocenih met-ala imaju sastav, oznake i finou propisane Zakonom o kon-troli predmeta od dragocenih metala (u daem tekstu: Zakon),igosae se odgovarajuim igom za stepen finoe.

Predmeti od zlata i srebra izraeni kovaem igou se naisti nain kao i predmeti od zlata, odnosno srebra.

Predmeti od dragocenih metala izraeni od vrsto spojenihdelova razliitih dragocenih metala igou se igom za ste-pen finoe dragocenog metala koji je najvie zastupen. Ako jezastupenost dragocenih metala u tom predmetu podjednaka,svaki deo igoe se igom za stepen finoe za odgovarajuidragoceni metal.

Predmeti od dragocenih metala izraeni od vrsto spojenihdelova istog dragocenog metala igou se igom za najniistepen finoe za taj dragoceni metal.

Predmeti od dragocenih metala koji sadre mehaniki ure-aj od nedragocenog metala koji se ne moe spoa videti(olovka, sat i dr.) igou se rastaveni.

lan 26.

Na uvezene predmete od dragocenih metala, ako nemaju oznakufinoe propisanu Zakonom, utisnue se oznaka finoe i oznakastepena finoe (dravni ig).

lan 27.

ig za stepen finoe mora da bude utisnut pored znakaproizvoaa i oznake finoe.

Na predmete od dragocenih metala ig se utiskuje na za topropisano mesto oznaeno u Spisku predmeta na koje se utiskujeig, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini egov sastavnideo.

ig se moe staviti i na deo predmeta koji nije oznaen uspisku iz stava 2. ovog lana ako e na tom delu biti vidiviji.

lan 28.

Podruna organizaciona jedinica Saveznog zavoda za mere idragocene metale (u daem tekstu: Kontrola) nee ispitivatipredmete od dragocenih metala ako prethodno nije podnesenaprijava, odnosno zahtev iz l. 2. i 3. ovog pravilnika.

Ako Kontrola odbije da izvri ispitivae predmeta oddragocenih metala, duna je da o tome odmah pismeno obavestipodnosioca prijave, odnosno zahteva, uz navoee razloga zaodbijae.

lan 29.

Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vaiPravilnik o nainu ispitivaa i igosaa predmeta od drago-cenih metala (Slubeni list SFRJ, br. 30/82 i 2/88).

lan 30.




S P I S A K

PREDMETA NA KOJE SE UTISKUJE IG

Boca - ig se utiskuje na grlo i zapua.Bokal - ig se utiskuje na ivicu i poklopac.Bro -ig se utiskuje na unutrau stranu glavnog dela, a

ako je mogue - i na zatvara.Burma - ig se utiskuje sa unutrae strane.

aa - ig se utiskuje na ivicu, a ako je aa sa drkom ipoklopcem - i na tim delovima.etka - ig se utiskuje na dou ivicu.ea - ig se utiskuje na jedan kraj.inija - ig se utiskuje na jedan kraj.Dijadema -ig se utiskuje na jedan kraj.


11/15


Drka -ig se utiskuje na unutrau stranu ivice.Draa -ig se utiskuje na cev.Dugme (za koue, bluze, manetne) - ig se utiskuje sa unu-

trae strane.Igla - ig se utiskuje sa unutrae strane glavnog dela.Karika -ig se utiskuje na vei deo.Kleta - ig se utiskuje na jedan kraj, a ako su kleta

masivnija, ig se utiskuje i na drugi kraj.Ku -ig se utiskuje na gori kraj.Kopa - ig se utiskuje na jedan deo (mala kopa) ili na oba

dela (velika kopa).Korice -ig se utiskuje na poleini stranice ako su korice

iz jednog dela, a ako su sastavene iz vie delova, ig seutiskuje na svaki deo.

Korpa - ig se utiskuje na dno i na svaki ukrasni deo (ako gaima).

Kutija -ig se utiskuje na dno i poklopac, a ako je poklopaciz dva dela, ig se utiskuje na svaki deo. ig se utiskuje i nabravu i ku.

Kutija za satove - ig se utiskuje na unutrai deo pok-lopca, na vrat i kariku.

Lanac - ig se utiskuje na jedan kraj, a ako je lanac masivniji,ig se utiskuje na oba kraja. Ako na lancu postoji privezak, i onse igoe.

Lepeza -ig se utiskuje na svaki kraj glavnog dela. Ako le-peza ima i sporednih delova (karike, lanci, itd.), ig se

utiskuje i na sporedne delove.Lopatice - ig se utiskuje na drku s unutrae strane, a

ako je lopatica iz dva komada, ig se utiskuje na svaki komad.Duple drke igou se posebno.

Ma -ig se utiskuje na drku s unutrae strane ivice.Maice - ig se utiskuje na prelomni deo. Ako maice imaju

dva kraka, ig se utiskuje na svaki krak.Medaon - ig se utiskuje na kariku, a ako medaon ima pok-

lopac, ig se utiskuje na poklopac sa unutrae strane.Naoari -ig se utiskuje izmeu okvira i drke.Narukvica:- filigranska - ako su delovi lemeni, ig se utiskuje na

zatvara, a ako nisu lemeni - na svaki komad;- glatka- ig se utiskuje na zatvara;- upa -ig se utiskuje na svaku polovinu narukvice;- okrugli obru - ig se utiskuje sa unutrae strane;-pletena(u vie strukova) - ig se utiskuje na zatvara;

-natpisna ploa- ig se utiskuje s unutrae strane blizuivice.

Naunica - ig se utiskuje na zatvara. Svaki privezak seigoe.

Novac - ig se utiskuje blizu ivice.No - ig se utiskuje na drku.Obru za salvete - ig se utiskuje na ivicu s unutrae

strane.Ogledalo - ig se utiskuje na okov, a ako ogledalo ima drku,

ig se utiskuje i na drku.Ogrlica - ig s utiskuje na glavni deo, a ako ogrlica ima

lanac, ig se utiskuje na zatvara. Na isti nain ig se utiskujei na ogrlice sastavene od novca.

Okov za tapove, rogove itd. - ig se utiskuje na ivicu.Okov za ae i poklopce - ig se utiskuje na drku i poklo-

pac.Okvir - ig se utiskuje na ivicu, a ako je okvir na lancu,

igoe se i kraj lanca.Orden - ig se utiskuje na glavni deo s unutrae strane,kao i na sporedne delove, ako ih orden ima.

Pehar bez stope - ig se utiskuje na ivicu.Pehar sa stopom -ig se utiskuje na ivicu i stopu.Pehar sa poklopcem i drkom -ig se utiskuje na poklopac i

drku.Pepeara - ig se utiskuje na ivicu.Posipa(za biber, eer itd.) - ig se utiskuje na doi deo i

poklopac.Posluavnik - ig se utiskuje blizu ivice dna s unutrae

strane, na drku i na ukras.Prsten -ig se utiskuje na kruni deo s unutrae strane.Pritiskiva -ig se utiskuje na ploe na ivici. Svi dodaci

se igou.Privesci - ig se utiskuje na sam privezak s unutrae

strane. Na mali privezak ig se utiskuje na kariku, a na

privezak u obliku novca - blizu ivice.Pudrijera - ig se utiskuje na dno i poklopac.Sat -ig se utiskuje na poklopac s unutrae strane. Vei

sat igoe se na vratu i kariki. Runi sat s narukvicomigoe se na poklopcu i na kopi od narukvice.

Slanik -ig se utiskuje na dno.

Stalak (za boce za ue, sire, senf itd.) - ig se utiskuje nadoi deo i drku.

Stalak za akalice - ig se utiskuje na glavni deo, a akostalak ima poklopac, ig se utiskuje i na poklopac.

Stalak za ae - ig se utiskuje na ivicu i drku.Stalak za cigarete - ig se utiskuje na obe strane.Sud -ig se utiskuje na doi deo i ivicu.Sveak -ig se utiskuje na stopu s unutrae strane, na

cev i lulu.Sveak-polilej - ig se utiskuje na sredi deo, na svakugranu i ukras.

Tabakera -ig se utiskuje na dno i poklopac.Tair -ig se utiskuje na sponu ivicu.Ukosnica - ig se utiskuje na glavni deo s unutrae strane.Upaa - ig se utiskuje na telo upaaa i poklopac.

62.

Na osnovu lana 10. stav 3. Zakona o kontroli predmeta oddragocenih metala (Slubeni list SRJ, br. 80/94), direktor-Saveznog zavoda za mere i dragocene metale izdaje

N A R E D B U

O OZNAKAMA FINOE NA PREDMETIMA ODDRAGOCENIH METALA

1. Ovom naredbom propisuju se sadrina, oblik i dimenzijeoznake finoe kojom se obeleavaju predmeti od zlata, srebra iplatine, mase od 1 g i vee.

2. Oznaka finoe na predmetima od dragocenih metala sas-

toji se od trocifrenog broja utisnutog u okvir dimenzija 0,8 mmx 1,25 mm. Broj moe biti i bez okvira, ali takve veliine damoe stati u okvir i da bude jasno vidiv.

3. Oznake finoe na predmetima od zlata su: 950, 840, 750 i585, a na predmetima od zlata izraenih kovaem 900.

Oznake finoe na predmetima od srebra su: 950, 925 i 800.Oznaka finoe na predmetima od platine je 950.4. Oznaka finoe mora biti utisnuta pored znaka proiz-

voaa.5. Ako na uvezenom predmetu od dragocenih metala nema

oznake finoe ili oznaka finoe nije u skladu sa odredbama ovenaredbe, podruna organizaciona jedinica Saveznog zavoda zamere i dragocene metale e, kad utvrdi ispravnost predmeta oddragocenog metala, utisnuti odgovarajuu oznaku finoe.

6. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vaiNaredba o nainu obeleavaa finoe na predmetima od drago-cenih metala (Slubeni list SFRJ, br. 30/82).

7. Ova naredba stupa na snagu 13. februara 1995. godine.

Br. 01-993/1 Direktor16. decembra 1994. godine Saveznog zavoda za mere iBeograd dragocene metale,

Radovan Stevi, s.r


12/15


63.

Na osnovu lana 10. stav 3. Zakona o kontroli predmeta oddragocenih metala (Slubeni list SRJ, br. 80/94), direktorSaveznog zavoda za mere i dragocene metale izdaje

N A R E D B U

O ZNAKU PROIZVOAA PREDMETA OD DRAGOCENIHMETALA

1. Ovom naredbom propisuju se sadrina, oblik i dimenzijeznaka proizvoaa kojim se oznaavaju predmeti od dragocenihmetala, mase od 1 gi vee, koji se proizvode u Saveznoj Repub-lici Jugoslaviji, kao i nain na koji se ti predmeti oznaavaju.

2. Znak proizvoaa sastoji se od slova unutar jednog odoblika propisanih ovom naredbom. Svaki oblik znaka proiz-voaa oznaen je rimskim brojem.

Slova znaka proizvoaa mogu biti irilina ili la-tinina. irilina slova su uspravna, a latinina kosa.

3. Dimenzije znaka proizvoaa su 0,8 mm x 1,25 mm.

4. Oblici znaka proizvoaa odtampani su uz ovu naredbu iine en sastavni deo.

5. Znak proizvoaa izrauje se u obliku iga, urezivaem

slova unutar jednog od oblika propisanih ovom naredbom.6. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vai

Naredba o obliku znaka proizvoaa (Slubeni list SFRJ,br. 30/82, 68/82, 47/86 i 48/91).


Br. 01-992/1 Direktor16. decembra 1994. godine Saveznog zavoda za mere iBeograd dragocene metale,

Radovan Stevi, s.r.

64.

Na osnovu lana 15. stav 4. Zakona o kontroli predmeta oddragocenih metala (Slubeni list SRJ, br. 80/94), direktorSaveznog zavoda za mere i dragocene metale izdaje

N A R E D B U

O VRSTAMA I OBLICIMA IGOVA ZA OZNAAVAESTEPENA FINOE PREDMETA OD DRAGOCENIH

METALA

1. Ovom naredbom propisuju se vrste i oblici igova zaoznaavae stepena finoe predmeta od dragocenih metala.

2. igovi za oznaavae stepena finoe predmeta od zlata,srebra i platine, pored propisanog lika, sadre i oznaku ste-pena finoe (rimska cifra) i redni broj (arapska cifra)podrune organizacione jedinice Saveznog zavoda za mere idragocene metale (u daem tekstu: Kontrola).

ig za oznaavae stepena finoe predmeta od zlataizraenih kovaem sadri, pored propisanog lika, samo rednibroj Kontrole.

3. igovi za oznaavae stepena finoe predmeta od zlatasu:

1) veliki igovi za I, II, III i IVstepen finoe - glava rat-nika, utisnuta u krug, okrenuta udesno, s razliitorasporeenim zarezima po obodu kruga, i to:

- za I stepen finoe - jedan zarez ispod vrata;- zaII stepen finoe - dva zareza: ispod vrata i iznad temena;- za IIIstepen finoe - tri zareza: ispod vrata, iza potika i

ispred lica;- za IV stepen finoe - etiri zareza: ispod vrata, iza

potika, ispred lica i iznad temena;


13/15


2) mali igovi za I, II IIIi IV stepen finoe - penini klasutisnut u etiri oblika, i to:

- za I stepen finoe - penini klas u pravougaoniku;- za II stepen finoe - penini klas u pravougaoniku kome

su dva gora ugla odseena tako da se dobije nepravilan petouga-onik;

- za IIIstepen finoe - penini klas u estougaoniku kojise dobija odsecaem gorih i doih uglova pravougaonika;

- za IV stepen finoe - penini klas u elipsi koja se dobijaod osnovnog pravougaonika;

3) ig za oznaavae stepena finoe predmeta od zlataizraenih kovaem - soko okrenut udesno.

4. igovi za oznaavae stepena finoe predmeta od srebrasu:

1) veliki igovi za I, II iIII stepen finoe - glava ene okre-nuta ulevo, utisnuta u elipsu, s razliito rasporeenim zarez-ima po obodu elipse, i to:

- za I stepen finoe - jedan zarez ispod vrata;- za II stepen finoe - dva zareza: iza potika i ispred lica;- za III stepen finoe - tri zareza: ispod vrata, iza potika i

ispred lica;2) mali igovi za I, II i III stepen finoe - petao utisnut u

tri oblika, i to:- za I stepen finoe - petao u kvadratu;- za II stepen finoe - petao u krugu koji se dobija od osnovnog

kvadrata;

- za III stepen finoe - petao u estougaoniku koji se dobijaodsecaem gorih i doih uglova kvadrata.

5. ig za oznaavae stepena finoe predmeta od platine jehrastov list okrenut udesno.

6. Oblici igova za oznaavae stepena finoe predmeta oddragocenih metala odtampani su uz ovu naredbu i ine en sas-tavni deo.

7. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vaiNaredba o oblicima igova za oznaavae stepena finoe pred-meta od dragocenih metala (Slubeni list SFRJ, br. 30/82).




OBLICI IGOVA ZA OZNAAVAESTEPENA FINOE PREDMETA OD

DRAGOCENIH METALA

PREDMETI OD ZLATA

Veliki igovi

65.Na osnovu lana 45g. Zakona o hartijama od vrednosti

(Slubeni list SFRJ, br. 64/89 i 29/90 i Slubeni list SRJ,br. 24/94), Komisija za hartije od vrednosti donosi

R E E E

Daje se odobree Jugobanci D.D. Beograd, sa seditem u Beo-gradu, za izdavae deonica VI emisije u vrednosti od20.000.000,00 novih dinara.

Broj: 01-258/2-94 Predsednik Komisije,19. jula 1994. godine dr Stojan Dabi, s. r.Beograd

66.

Na osnovu lana 45g. Zakona o hartijama od vrednosti(Slubeni list SFRJ, br. 64/89 i 29/90 i Slubeni list SRJ,br. 24/94), Komisija za hartije od vrednosti donosi

950/1000 840/1000

750/1000 585/1000

Mali igovi

950/1000 840/1000 750/1000 585/1000

predmeti od zlata izraeni kovaem

900/1000 900/1000

PREDMETI OD SREBRA

PREDMETI OD PLATINE

800/1000925/1000950/1000

Mali igovi

800/1000925/1000950/1000

950/1000

Veliki igovi


14/15


R E E E

Daje se odobree Meovitoj banci Kapital banciDeonikom drutvu, sa seditem u Beogradu, za izdavae deo-nica IIIemisije u vrednosti od 2.000.000,00 novih dinara.

Broj: 01-298/2-94 Predsednik Komisije,27. jula 1994. godine dr Stojan Dabi, s. r.

Beograd

67.


R E E E

Daje se odobree Deoniarskom drutvu za osigurae Glo-bos-osigurae, sa seditem u Beogradu, za izdavae deonica IIemisije u vrednosti od 300.000,00 novih dinara.

Broj: 01-270/2-94 Predsednik Komisije,

15. septembra 1994. godine dr Stojan Dabi, s. r.Beograd

68.


R E E E

Daje se odobree Jugobanci D.D. Podgorica, sa seditem uPodgorici, za izdavae deonica III emisije u vrednosti od3.000.000,00 novih dinara.

Broj: 01-317/2-94 Predsednik Komisije,15. septembra 1994. godine dr Stojan Dabi, s. r.Beograd

69.


R E E E

Daje se odobree Asna Meovitoj banci d.d., sa seditem uBeogradu, za izdavae deonica II emisije u vrednosti od900.000,00 novih dinara.


70.


R E E E

Daje se odobree Meovitoj banci deoniarskom drutvu

Asi banci, sa seditem u Beogradu, za izdavae deonica Vemisije u vrednosti od 2.100.000,00 novih dinara.


71.


R E E E

Daje se odobree Beogradskoj banci Specijalizovanoj poo-

privrednoj banci Agrobanci deoniarskom drutvu, saseditem u Beogradu, za izdavae deonica XI emisije u vred-nosti od 15.000.000,00 novih dinara.


72.


R E E E

Daje se odobree Jugobanci D.D. Uice, sa seditem uUicu, za izdavae deonica IV emisije u vrednosti od1.500.000,00 novih dinara.


73.


R E E E

Daje se odobree Jugobanci Jubanci deoniarskom drutvu

Beograd, sa seditem u Beogradu, za izdavae deonica VIemisijeu vrednosti od 3.000.000,00 novih dinara.


74.


R E E E

Daje se odobree Prvoj srpskoj hipotekarnoj meovitoj

banci Stankom banci d. d., sa seditem u Beogradu, zaizdavae deonica X emisije u vrednosti od 5.000.000,00 novihdinara.


75.


R E E E

Daje se odobree Depozitno-kreditnoj banci D.D. Beograd, sa

seditem u Beogradu, za izdavae deonica XIIIemisije u vred-nosti od 700.000,00 novih dinara.



15/15


76.


R E E E

Daje se odobree Meovitoj banci Yuco-bank deoniar-skom drutvu sa p.o. Novi Sad, sa seditem u Novom Sadu, zaizdavae deonica X emisije u vrednosti od 200.000,00 novihdinara.


77.


R E E EDaje se odobree Jugobanci Jubbanci deoniarskom drutvu

Kula, sa seditem u Kuli, za izdavae deonica VIII emisije uvrednosti od 1.000.000,00 novih dinara.


78.


R E E E

Daje se odobree Meovitoj banci General Office Bankdeoniarskom drutvu, sa seditem u Beogradu, za izdavaedeonica VIIemisije u vrednosti od 1.000.000,00 novih dinara.


79.


R E E E

Daje se odobree Jugobanci Jubanci D.D. Kragujevac, saseditem u Kragujevcu, za izdavae deonica VIIemisije u vred-nosti od 1.500.000,00 novih dinara.


S A D R A J :Strana

53. Pravilnik o tehnikim normativima za pristupneputeve, okretnice i ureene platoe za vatrogasnavozila u blizini objekta poveanog rizika odpoara _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 1

54. Pravilnik o izmeni Pravilnika o strunoj spremi,strunoj obuci, ispitima, dozvolama i ovlaeimaosoba koje vri poslove meteorolokogobezbeea vazdune plovidbe _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3

55. Pravilnik o metrolokim uslovima za maine zaispitivae mehanikih osobina materijala _ _ _ _ _ 3

56. Pravilnik o uslovima koje u pogledu izrade morajuispuavati predmeti od dragocenih metala_ _ _ _ _ _ 4

57. Pravilnik o slubenoj legitimaciji licaovlaenih za vree nadzora nad ispravnou iigosaem predmeta od dragocenih metala _ _ _ _ _ _ 4

58. Pravilnik o uslovima za ispitivae i igosaepredmeta od dragocenih metala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 7

59. Pravilnik o uslovima za dobijae znaka proizvoaapredmeta od dragocenih metala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8

60. Pravilnik o nainu vrea kontrole i stepenufinoe zlatnih polufabrikata za zubno-protetskepredmete _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8

61. Pravilnik o nainu ispitivaa i igosaa pred-meta od dragocenih metala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 9

62. Naredba o oznakama finoe na predmetima od drago-cenih metala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 11

63. Naredba o znaku proizvoaa predmeta od dragocenihmetala _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 12

64. Naredba o vrstama i oblicima igova za oznaavaestepena finoe predmeta od dragocenih metala _ _ _ 12

65. Reee o odobreu Jugobanci d.d. Beograd zaizdavae deonica VIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 13

66. Reee o odobreu Meovitoj banci Kapitalbanci za izdavae deonica IIIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ 13

67. Reee o odobreu Deoniarskom drutvu za osig-urae Globos osigurae za izdavae deonica IIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14

68. Reee o odobreu Jugobanci d.d. Podgorica zaizdavae deonica IIIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14

69. Reee o odobreu Asna Meovitoj banci d.d.Beograd za izdavae deonica IIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ 14

70. Reee o odobreu Meovitoj banci d.d. Asibanci Beograd za izdavae deonica Vemisije _ _ _ _ 14

71. Reee o odobreu Beogradskoj banci Specijalizo-vanoj pooprivrednoj banci Agrobanci d.d. Beo-grad za izdavae deonica XIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14

72. Reee o odobreu Jugobanci d.d. Uice za izdavaedeonica IVemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14

73. Reee o odobreu Jugobanci Jubanci d.d. Beogradza izdavae deonica VIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14

74. Reee o odobreu Prvoj srpskoj hipotekarnojmeovitoj banci Stankom banci d.d. Beograd zaizdavae deonica Xemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14

75. Reee o odobreu Depozitno-kreditnoj banci d.d.Beograd za izdavae deonica XIIIemisije _ _ _ _ _ _ _ 14

76. Reee o odobreu Meovitoj banci Yuco-bank d.d.Novi Sad za izdavae deonica Xemisije _ _ _ _ _ _ _ 15

77. Reee o odobreu Jugobanci Jubbanci d.d. Kula zaizdavae deonica VIIIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 15

78. Reee o odobreu Meovitoj banci GeneralOfficeBank d.d. Beograd za izdavae deonica VIIemisije _ 15

79. Reee o odobreu Jugobanci Jubanci d.d. Kraguje-vac za izdavae deonica VIIemisije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 15

pravilnik o tehniåkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna...

Documents