pravilnik o kvalitetu vocnih sokova i dr
DESCRIPTION
Pravilnik o kvalitetu vocnih sokova.TRANSCRIPT
"Slubeni list SRJ" broj 33/95
"Slubeni list SRJ" broj 33/95
"Slubeni list SCG", br. 56/2003
PANJA - PRAVILNIKOM o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove meavine - "Sl. list SCG", br. 56/2003 od 26. decembra 2003. godine propisano je (lanom 41. stav 2.) - da danom stupanja na snagu tog pravilnika PRESTAJU DA VAE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA USLOVE UPOTREBE ADITIVA U OVOM PRAVILNIKU.
"Slubeni list SCG", br. 4/2004
PANJA - PRAVILNIKOM o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica - "Sl. list SCG", br. 4/2004 od 23. januara 2004. godine propisano je (lanom 34.) - da danom stupanja na snagu tog pravilnika PRESTAJU DA VAE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA DEKLARISANJE I OZNAAVANJE UPAKOVANIH NAMIRNICA U OVOM PRAVILNIKU.
Na osnovu lana 81. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 37/88 i 23/91 i "Slubeni list SRJ", br. 24/94), u sporazumu sa saveznim ministrom za rad, zdravstvo i socijalnu politiku,
direktor Saveznog zavoda za standardizaciju propisuje
P R A V I L N I K
O KVALITETU VONIH SOKOVA, KONCENTRISANIH VONIH SOKOVA, VONIH NEKTARA, VONIH SOKOVA U PRAHU I SRODNIH PROIZVODA
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju ispunjavati voni sokovi, koncentrisani voni sokovi, voni nektari i voni sokovi u prahu (u daljem tekstu: proizvodi), kao i uslovi za obezbeenje i ouvanje kvaliteta tih proizvoda.
Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu proizvoda.
lan 2.
Na srodne proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi u pogledu kvaliteta i obezbeenja i ouvanja kvaliteta shodno se primenjuju uslovi propisani ovim pravilnikom.
Za proizvode iz stava 1. ovog lana, kao i za proizvode za koje je to ovim pravilnikom predvieno, proizvoa je duan da donese proizvoaku specifikaciju pre poetka proizvodnje tih proizvoda.
Proizvoaka specifikacija, pored podataka iz lana 4. ovog pravilnika, mora da sadri kratak opis tehnolokog postupka proizvodnje proizvoda, izvetaj o izvrenoj laboratorijskoj analizi i uee osnovnih sastojaka, u procentima.
O donesenim proizvoakim specifikacijama za proizvode iz stava 1. ovog lana vodi se evidencija, u koju proizvoa unosi sledee podatke:
1) evidencijski broj specifikacije;
2) naziv proizvoda i njegovo trgovako ime ako ga proizvod ima;
3) datum donoenja proizvoake specifikacije;
4) datum izvrenog laboratorijskog ispitivanja;
5) datum poetka proizvodnje po odnosnoj specifikaciji;
6) osnovne sastojke proizvoda i njihove koliine izraene u mernim jedinicama mase ili zapremine ili u procentima u odnosu na neto-koliinu proizvoda;
7) grupu kojoj proizvod pripada prema odredbama ovog pravilnika.
lan 3.
Proizvodi se stavljaju u promet u originalnom pakovanju.
lan 4.
Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukije propisano, svi proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, sudu ili etiketi imati deklaraciju, koja sadri:
1) naziv proizvoda i njegovo trgovako ime ako ga proizvod ima;
2) naziv i sedite proizvoaa;
3) datum proizvodnje i rok upotrebe proizvoda ili rei: "upotrebljivo do kraja (mesec i godina)";
4) neto-koliinu (masu ili zapreminu) proizvoda;
5) osnovne sastojke proizvoda prema opadajuem redosledu upotrebljenih koliina;
6) funkcionalnu grupu upotrebljenih aditiva, sa specifinim nazivom ili brojanom oznakom aditiva, npr. antioksidans i sinergist antioksidansa (L-askorbinska kiselina ili E 300), ako ovim pravilnikom nije drukije propisano;
7) vrstu i koliinu materija bioloke vrednosti dodatih proizvodu radi obogaivanja njegovog sastava;
8) druge podatke od interesa za potroaa.
Deklaracija mora biti uoljiva, jasna i itka.
Slova kojima su odtampani naziv proizvoda i naziv proizvoaa moraju biti vea od slova kojima su odtampani ostali podaci u deklaraciji.
Deklaracija ne sme da sadri oznake (nazive, slike, crtee i dr.) koje bi mogle dovesti u zabludu potroaa u pogledu porekla i kvaliteta proizvoda.
lan 5.
Ako proizvoa ne pakuje proizvode, deklaracija mora, pored podataka iz lana 4. ovog pravilnika, da sadri i naziv i sedite organizacije koja je proizvod upakovala.
lan 6.
Ako neto-koliina proizvoda koji se stavlja u promet u originalnom pakovanju nije vea od 35 g, deklaracija mora da sadri: naziv proizvoda, naziv i sedite proizvoaa ili naziv i sedite organizacije koja je upakovala proizvod, neto-koliinu, specifian naziv ili brojanu oznaku upotrebljenih aditiva, datum proizvodnje i rok upotrebe ili rei: "upotrebljivo do kraja (mesec i godina)".
lan 7.
Ako je sadraj pojedinanog pakovanja deklarisan u jedinicama zapremine, dozvoljena odstupanja od nazivne zapremine pri temperaturi od 20C 1C za pojedinano pakovanje data su u tabeli 1.
Tabela 1
Redni Deklarisana nazivna
broj zapremina L Dozvoljeno odstupanje
1 do 0,1 4 mL
2 iznad 0,1 do 0,2 6 mL
3 iznad 0,2 do 0,4 8 mL
4 iznad 0,4 do 1 2% od deklarisane nazivne zapremine
5 iznad 1 do 2 1,5% od deklarisane nazivne
zapremine
6 iznad 2 1% od deklarisane nazivne zapremine
Srednja vrednost stvarnog odstupanja za uzorak od deset pojedinanih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od dozvoljenog odstupanja za datu nazivnu zapreminu navedenu u tabeli 1.
lan 8.
Ako je sadraj pojedinanog pakovanja deklarisan u jedinicama mase, dozvoljena odstupanja od nazivne mase za pojedinano pakovanje data su u tabeli 2.
Tabela 2
Redni Deklarisana
broj nazivna masa m Dozvoljeno odstupanje
1 do 25 10% od deklarisane nazivne mase
2 iznad 25 do 100 5% od deklarisane nazivne mase
3 iznad 100 do 200 4,5 g
4 iznad 200 do 500 10 g
5 iznad 500 do 1 000 20 g
6 iznad 1 000 do 5 000 20 g
Srednja vrednost stvarnog odstupanja za uzorak od deset pojedinanih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od dozvoljenog odstupanja za datu nazivnu masu navedenu u tabeli 2.
lan 9.
Zabranjeno je bojenje, zaslaivanje i aromatizovanje proizvoda hemijskim sredstvima i izlaganje jonizujuim ili ultravioletnim zracima, kao i dodavanje drugih hemijskih sredstava proizvodima.
lan 10.
Proizvodi se moraju, u proizvodnji i prometu, skladititi, transportovati i uvati na nain kojim se obezbeuje ouvanje njihovog kvaliteta do momenta otvaranja.
II. POSEBNE ODREDBE
lan 11.
Pod voem, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plod voa sve, suen ili ouvan hlaenjem, zdrav, bez znakova kvarenja, sa odgovarajuim stepenom zrelosti, koji sadri sve bitne sastojke potrebne za proizvodnju vonih sokova, koncentrisanih vonih sokova, nektara, vonih sokova u prahu i srodnih proizvoda.
Pod matinim vonim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen mehanikom preradom voa, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju.
Pod vonom kaom (pireom), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen pasiranjem jestivog dela celog ili oljutenog ploda voa bez izdvajanja vonog soka, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju, konzervisan iskljuivo fizikim postupcima.
lan 12.
Proizvodima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se:
1) voni sok;
2) koncentrisani voni sok;
3) voni nektar;
4) voni sok u prahu;
5) srodni proizvodi.
1. Voni sok
lan 13.
Pod vonim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen mehanikom preradom voa, konzervisan iskljuivo fizikim postupcima, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju i koji ima karakteristinu boju, aromu i ukus tipine za voe od koga potie.
Pod vonim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se i proizvod dobijen iz koncentrisanog vonog soka:
1) dodavanjem koliine vode srazmerne koliini vode izdvojene pri koncentrisanju (dodata voda mora da ima karakteristike vode za pie, posebno u hemijskom, mikrobiolokom i organoleptikom pogledu);
2) dodavanjem arome izdvojene u toku koncentrisanja ili dodavanjem arome izdvojene iz vonog soka od voa iste vrste.
Voni sok dobijen iz koncentrisanog vonog soka po organoleptikim i hemijskim svojstvima mora odgovarati soku dobijenom iz ploda voa iste vrste.
lan 14.
Voni sok, zavisno od sadraja nerastvorljivih sastojaka (suspenzoida) voa stavlja se u promet kao:
1) bistri voni sok;
2) mutni voni sok;
3) kaasti voni sok.
Voni sok se moe gazirati dodavanjem ugljen-dioksida E 290.
lan 15.
Pod bistrim vonim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen bistrenjem i filtriranjem vonog soka koji sadri sok iz elija voa s rastvorljivim sastojcima. Kod bistrog vonog soka od citrusa posle dueg stajanja tolerie se pojava minimalnog taloga poreklom od voa.
Pod mutnim vonim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen bistrenjem vonog soka koji, pored soka iz elija voa s rastvorljivim sastojcima, sadri fino dispergovane koloidne estice. Mutni voni sok moe imati minimalan talog poreklom od voa, koji nestaje pri blagom meanju.
Pod kaastim vonim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod koji, pored soka iz elija voa s rastvorljivim sastojcima, sadri nerastvorljive sastojke voa koji se mogu delimino taloiti.
lan 16.
U proizvodnji vonog soka koriste se sledei postupci:
1) meanje dve ili vie vrsta vonih sokova;
2) uobiajeni fiziki postupci i tretmani, kao to su termika obrada, centrifugiranje, filtriranje, separacija, bistrenje i dr.;
3) tretiranje sredstvima koja su dozvoljena Pravilnikom o kvalitetu aditiva za prehrambene proizvode, i to:
- L-askorbinskom kiselinom;
- azotom;
- ugljen-dioksidom;
- pektolitikim enzimima;
- proteolitikim enzimima;
- amilolitikim enzimima;
- jestivim elatinom;
- taninom;
- bentonitom;
- silicijum-dioksidom, koloidnim;
- kaolinom;
- drvenim ugljem;
- inertnim filtracionim sredstvima (perlit, diatomejska zemlja, celuloza).
lan 17.
Voni sok od groa moe se:
1) tretirati: sumpor-dioksidom, natrijum-sulfitom, natrijum-hidrogensulfitom, natrijum-pirosulfitom (natrijum-meta-bisulfitom), kalijum-pirosulfitom (kalijum-meta-bisulfitom), i kalcijum-sulfitom, pod uslovom da ukupna koliina sumpor-dioksida u soku nije vea od 10 mg/na 1 kg soka;
2) desulfitirati fizikim postupkom;
3) bistriti pomou kazeina, belanca i drugih ivotinjskih albumina;
4) delimino deacidifikovati neutralnim kalijum-tartaratom ili kalcijum-karbonatom u koji se mogu dodati male koliine obe kalcijumove soli D-vinske i L-jabune kiseline.
lan 18.
Sredstva iz l. 16. i 17. ovog pravilnika ne moraju se deklarisati ako za pojedina sredstva ovim pravilnikom nije drukije propisano.
lan 19.
U proizvodnji vonog soka moe se dodavati eer radi:
1) poboljanja ukusa:
- do 15 g eera na 1 kg soka;
2) ili zaslaivanja:
- do 200 g eera na 1 kg soka za voni sok od limuna, lime, bergamote i crvene, bele i crne ribizle;
- do 100 g eera na 1 kg soka za druge vone sokove, osim vonog soka od jabuke i groa.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, vonom soku od pomorande i grejpfruta moe se dodati najvie 50 g eera na 1 kg soka, a vonom soku od ananasa - najvie 25 g eera na 1 kg soka.
U proizvodnji vonog soka od dve vrste ili vie vrsta voa moe se dodati najvie 100 g eera na 1 kg soka.
lan 20.
U proizvodnji vonog soka upotrebljavaju se:
- polubeli eer;
- beli eer;
- ekstra beli eer;
- monohidrat dekstroza;
- anhidrovana dekstroza;
- sueni glukozni sirup;
- fruktoza.
U proizvodnji vonog soka od koncentrisanog vonog soka i u proizvodnji nektara, pored eera iz stava 1. ovog lana, mogu se upotrebiti i:
- glukozni sirup;
- eerni rastvor;
- invertni eerni rastvor;
- invertni eerni sirup.
lan 21.
U proizvodnji vonog soka mogu se upotrebiti aditivi: limunska kiselina, E 330, jabuna kiselina, E 296 i L-askorbinska kiselina, E 300.
Limunska kiselina i jabuna kiselina mogu se dodati u koliini dovoljnoj da se postigne potrebna kiselost, a L-askorbinska kiselina - najvie do 400 mg na 1 kg gotovog proizvoda.
U sok od ananasa moe se dodavati limunska kiselina, najvie do 3 g na 1 kg soka.
lan 22.
Dodavanje eera i kiselina u isti voni sok nije dozvoljeno.
lan 23.
Voni sok koji se stavlja u promet mora:
1) da ima boju, aromu i ukus karakteristine za vrstu voa od koje potie;
2) da u pogledu kvaliteta zadovoljava i uslove navedene u tabeli 3.
Tabela 3
TABELARNI PRIKAZ NIJE DAT
___________________________
1) Kad je sok dobijen iz koncentrisanog soka groa kome je dodata voda, najmanje 13% (m/m)
2) Kad je sok dobijen iz koncentrisanog soka pomorande kome je dodata voda, najmanje 11 % (m/m)
3) Kad je sok dobijen iz koncentrisanog soka ananasa kome je dodata voda, najmanje 13,5 % (m/m)
Voni sok od pomorande moe da sadri do 10 % (m/m) soka mandarine (Citrus reticulata Blauco).
lan 24.
U deklaraciji za voni sok, pored podataka iz lana 4. ovog pravilnika, mora biti navedeno:
1) ako je voni sok proizveden od dve vrste ili vie vrsta voa - podatak o vrsti voa u nazivu soka, koji sadri nazive upotrebljenih vrsta voa po opadajuem redosledu zastupljenosti;
2) ako je voni sok dobijen potpuno ili delimino od koncentrisanog vonog soka - rei: "proizveden od koncentrisanog vonog soka..." ili "delimino proizveden od koncentrisanog vonog soka...", koje moraju biti itko odtampane neposredno u blizini naziva proizvoda i odvojeno od ostalog teksta deklaracije;
3) ako je vonom soku dodat eer prema lanu 19. ovog pravilnika radi zaslaivanja - re: "zaslaen", koja mora biti jasno i itko odtampana, kao i podatak o koliini dodatog eera;
4) ako je voni sok zakiseljen, naziv kiseline koja se koristi, izraen reima: "sa .... kiselinom";
5) re: "gaziran" ako je sadraj ugljen-dioksida u vonom soku vei od 2 g na 1 kg vonog soka.
2. Koncentrisani voni sok
lan 25.
Pod koncentrisanim vonim sokom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen iz vonog soka, matinog vonog soka ili vone kae fizikim uklanjanjem odreene koliine prirodno sadrane vode, konzervisan iskljuivo fizikim postupcima.
lan 26.
Koncentrisani voni sok moe se proizvoditi kao:
1) bistar;
2) mutan;
3) kaast.
lan 27.
U proizvodnji koncentrisanih vonih sokova obavezno je dodavanje arome koju ine prirodno isparljive komponente sakupljene u toku koncentrisanja vonog soka ili vonog soka od voa iste vrste.
lan 28.
Koncentrisani voni sok koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:
1) da razblaen vodom do poetne suve materije vonog soka, matinog vonog soka ili vone kae po organoleptikim i hemijskim svojstvima odgovara vonom soku, matinom vonom soku ili vonoj kai od kojih je proizveden;
2) da koliina rastvorljive suve materije odgovara koliini navedenoj u tabeli 4.
Tabela 4
Redni Vrsta Najmanja koliina rastvorljive
broj koncen- suve materije bez dodatog
trisanog eera, na 20C, bez korekcije
vonog soka za kiselost % (m/m)
1 2 3
1 Sok od jabuke 20
2 Sok od kruke 20
3 Sok od dunje 18
4 Sok od kajsije 20
5 Sok od breskve 18
6 Sok od vinje 24
7 Sok od jagode 12
8 Sok od maline 14
9 Sok od kupine 16
10 Sok od borovnice 14
11 Sok od ljive poegae 28
12 Sok od ljive 28
13 Sok od groa 30
14 Sok od crne ribizle 22
15 Sok od crvene i bele ribizle 18
16 Sok od trenje 18
17 Sok od denerike 16
18 Sok od ipurka 28
19 Sok od drenjine 22
20 Sok od crne zove 16
21 Sok od pasjeg trna 14
22 Sok od nara 24
23 Sok od ogrozda 14
24 Sok od brusnice 14
25 Sok od pomorande 20
26 Sok od mandarine 18
27 Sok od grejpfruta 18
28 Sok od limuna 12
29 Sok od ananasa 27*
30 Sok od kivija 28
__________________________
*) Najmanja koliina rastvorljive suve materije bez dodatog eera, na 20C, sa korekcijom za kiselost.
lan 29.
U deklaraciji za koncentrisani voni sok, pored podataka iz lana 4. ovog pravilnika, mora biti navedeno:
1) ako je koncentrisani voni sok proizveden od dve vrste ili vie vrsta voa - podatak o vrsti voa u nazivu soka, koji sadri nazive upotrebljenih vrsta voa po opadajuem redosledu zastupljenosti;
2) podatak o koliini vode koja mora biti dodata proizvodu da bi se dobio voni sok.
3. Voni nektari
lan 30.
Pod vonim nektarom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod nefermentisan ali sposoban za fermentaciju, dobijen dodavanjem vode i eera ili meda u matini voni sok, voni sok, koncentrisani voni sok, vonu kau ili meavinu tih proizvoda, konzervisan iskljuivo fizikim postupcima.
lan 31.
Voni nektar se moe stavljati u promet kao:
1) bistar;
2) mutan;
3) kaast.
lan 32.
Voni nektar se moe proizvoditi meanjem dve vrste ili vie vrsta voa.
U proizvodnji vonog nektara koriste se postupci propisani u lanu 16. ta. 2. i 3. ovog pravilnika.
lan 33.
U proizvodnji vonog nektara moe se dodavati:
1) eer iz lana 20. ovog pravilnika, u koliini koja nije vea od 200 g na 1 kg gotovog proizvoda. eer se moe u potpunosti zameniti medom;
2) voda u takvoj koliini da sadraj vonog sastojka, tj. matinog vonog soka, vonog soka, vone kae ili meavine tih sastojaka u gotovom proizvodu ne bude nii od vrednosti propisanih u lanu 39. tabela 5 ovog pravilnika;
3) limunska kiselina, E 330, i jabuna kiselina, E 296, u koliini dovoljnoj da se postigne potrebna kiselost;
4) sok limuna ili lime kao sredstva za zakiseljavanje u koliini koja ne menja originalan ukus voa;
5) L-askorbinska kiselina, E 300, kao antioksidans, u koliini do 400 mg na 1 kg gotovog proizvoda.
lan 34.
Ako se voni nektar proizvodi iskljuivo od vone kae ili kaastog koncentrisanog vonog soka jabuke, kruke ili breskve ili meavine tih vrsta voa, koliina dodate limunske kiseline ne moe biti vea od 5 g na 1 kg gotovog proizvoda.
lan 35.
Voni nektar koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:
1) da ima boju, miris i ukus karakteristine za voe od koga potie, s tim to se mora uzeti u obzir uticaj koji na ta svojstva ima eventualno dodavanje meda umesto eera;
2) da koliina rastvorljive suve materije, na 20C, bez korekcije za kiselost, ne bude vea od 20% (m/m), osim vonog nektara od citrusa kod koga koliina rastvorljive suve materije, na 20C, bez korekcije za kiselost, ne sme biti manja od 12% (m/m);
3) da je razreen vodom za pie;
4) da u pogledu kvaliteta zadovoljava uslove navedene u tabeli 5.
Tabela 5
TABELARNI PRIKAZ NIJE DAT
lan 36.
U deklaraciji za voni nektar, pored podataka iz lana 4. ovog pravilnika, mora biti navedeno:
1) ako je voni nektar proizveden od dve vrste ili vie vrsta voa - podatak o vrsti voa u nazivu soka, koji sadri nazive upotrebljenih vrsta voa po opadajuem redosledu zastupljenosti, osim limuna ili lime kad se koriste kao zakiseljivai;
2) uoljiv podatak o najmanjem stvarnom sadraju nekoncentrisanog vonog sastojka, tj. matinog vonog soka, vonog soka, vone kae ili meavine tih sastojaka, raunato na gotov proizvod izraen reima: "voni sadraj ... % minimum";
3) podatak o dodatoj vodi;
4) rei: "sadri med" ako je korien med, odnosno rei: "sadri sok limuna" ako je korien sok limuna bez dodavanja kiseline;
5) ako je voni nektar dobijen potpuno ili delimino od koncentrisanog proizvoda - rei: "proizveden od koncentrisanog vonog soka..." ili "delimino proizveden od koncentrisanog vonog soka...", koje moraju biti itko odtampane neposredno u blizini naziva proizvoda i odvojeno od ostalog teksta deklaracije;
6) re: "gaziran" ako je sadraj ugljen-dioksida u vonom nektaru vei od 2 g na 1 kg vonog nektara.
4. Voni sok u prahu
lan 37.
Pod vonim sokom u prahu, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen od vonog soka, matinog vonog soka ili vone kae fizikim uklanjanjem gotovo celokupnog sadraja vode.
lan 38.
U proizvodnji vonog soka u prahu obavezno je dodavanje osnovnih isparljivih materija iz vonog soka iste vrste ili po mogunosti izdvojenih tokom dehidracije.
Voni sok u prahu ne sme da sadri vie od 5% vode, a rastvoren u vodi mora imati osnovna organoleptika svojstva vonog soka od koga je proizveden.
lan 39.
U deklaraciji za voni sok u prahu, pored podataka iz lana 4. ovog pravilnika, mora biti navedeno:
1) ako je voni sok u prahu proizveden od dve vrste ili vie vrsta voa - podatak o vrsti voa u nazivu soka, koji sadri nazive upotrebljenih vrsta voa po opadajuem redosledu zastupljenosti;
2) podatak o dopuni ili zameni naziva u vezi s korienim postupkom suenja, izraen, na primer, reima: "osuen smrzavanjem";
3) podatak o koliini vode koja mora biti dodata proizvodu da bi se dobio voni sok.
lan 40.
U deklaraciju za proizvode iz ovog pravilnika ne sme se unositi podatak o profilaktikom i terapeutskom delovanju, kao i podatak da proizvod sadri vitamin C, ako je L-askorbinska kiselina dodata proizvodu kao antioksidans.
III. ZAVRNE ODREDBE
lan 41.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae odredbe l. 47. do 60. i odredbe l. 129. do 133. Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voa, povra i peurki i pektinskih preparata ("Slubeni list SFRJ", br. 1/79, 20/82 i 74/90).
lan 42.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dvanaest meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
Broj: 7/0-1-002/9
3. februara 1995. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za
standardizaciju,
Veroljub R. Tanaskovi, s.r.