pravilnik o kvalitetu proizvoda od voca, povrca i pecurki i

PANJA - U "Sl

PANJA - U "Sl. listu SCG", br. 56/2003 od 26. decembra 2003. godine objavljen je Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove meavine, koji lanom 41. stav 2. taka 27. propisuje da danom stupanja na snagu tog pravilnika (osmog dana od dana objavljivanja), prestaju da vae odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva u Pravilniku o kvalitetu proizvoda od voa, povra i peurki i pektinskih preparata.

- U "Sl. listu SCG", br. 4/2004 od 23. januara 2004. godine objavljen je Pravilnik o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica, koji lanom 34. alineja 24. propisuje da danom stupanja na snagu tog pravilnika (osmog dana od dana objavljivanja), prestaju da vae odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaavanje upakovanih namirnica u Pravilniku o kvalitetu proizvoda od voa, povra i peurki i pektinskih preparata.

"Slubeni list SFRJ", br. 1/79, 20/82, 39/89, 74/90, 46/91,

"Slubeni list SRJ", br. 33/95, 58/95,

"Slubeni list SCG", br. 56/2003, 4/2004, 12/2005

Na osnovu lana 32. stav 1. i lana 81. stav 2. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 38/77), u saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za poljoprivredu, predsednikom Saveznog komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu i saveznim sekretarom za trite i opte privredne poslove. direktor Saveznog zavoda za standardizaciju propisuje

P R A V I L N I K

O KVALITETU PROIZVODA OD VOA, POVRA I PEURKI I PEKTINSKIH PREPARATA

I. OPTE ODREDBE

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju ispunjavati proizvodi od voa, povra i peurki i pektinski preparati (u daljem tekstu: proizvodi), kao i minimalni uslovi za obezbeenje i ouvanje kvaliteta proizvoda.

Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu proizvoda.

lan 2.

Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta i uslovi za obezbeenje i ouvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti, shodno vae uslovi propisani ovim pravilnikom za grupu srodnih proizvoda iz ovog pravilnika.

Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta, proizvoa je duan da donese proizvoaku specifikaciju pre poetka proizvodnje.

Organizacije udruenog rada i druga pravna lica donose proizvoake specifikacije i za proizvode za koje je to ovim pravilnikom izriito predvieno.

Proizvoaka specifikacija mora da sadri podatke iz deklaracije, navedene u lanu 5. ovog pravilnika, kratak opis tehnolokog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne sastojke prema opadajuem redosledu upotrebljenih koliina i izvetaj o izvrenoj laboratorijskoj analizi i procentu osnovnih sastojaka.

Organizacije udruenog rada vode evidenciju o donesenim proizvoakim specifikacijama i u nju unose sledee podatke:

1) evidencijski broj specifikacije;

2) naziv proizvoda i njegovo trgovinsko ime, ako ga proizvod ima;

3) datum donoenja specifikacije;

4) datum izvrenog laboratorijskog ispitivanja proizvoda;

5) datum poetka proizvodnje po odnosnoj specifikaciji;

6) grupu kojoj proizvod pripada.

lan 3.

Proizvodi iz ovog pravilnika mogu se stavljati u promet samo u originalnom pakovanju, ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukije propisano.

Pod originalnim pakovanjem, u smislu stava 1. Ovog lana, podrazumeva se pakovanje proizvoda u ambalau kojom se obezbeuje originalnost kvaliteta proizvoda do njegove potronje.

lan 4.

Proizvodi od voa i povra koji se stavljaju u promet moraju biti deklarisani na nain propisan ovim pravilnikom.

lan 5.

Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drugaije propisano, svi proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, sudu ili etiketi imati deklaraciju.

Deklaracija sadri:

1) naziv proizvoda i njegovo trgovinsko ime, ako ga proizvod ima;

2) firmu, odnosno naziv i sedite proizvoaa;

3) datum proizvodnje i rok upotrebe ili samo "upotrebljivo do" ili da je proizvod upotrebljiv do prvog dana narednog oznaenog meseca ili tromeseja, odnosno godine;

4) kategoriju kvaliteta proizvoda, ako je to ovim pravilnikom predvieno;

5) neto koliinu (masu ili zapreminu) proizvoda;

6) podatak o vrsti upotrebljenih boja, konzervansa, aroma i drugih aditiva dozvoljenih ovim pravilnikom, ako su dodavani;

7) osnovne sastojke proizvoda, ako je to ovim pravilnikom propisano;

8) vrstu i koliinu materija od bioloke vrednosti dodatih radi obogaivanja sastava. Ako je L-askorbinska kiselina dodata kao antioksidans, ne mora se deklarisati;

9) podatke od interesa za potroaa, ako je to za proizvode odreeno ovim pravilnikom.

Deklaracija mora biti lako uoljiva, jasna i itka.

Tekst deklaracije koji se odnosi na bojenje i konzervisanje proizvoda, npr. obojeno vetakom bojom, konzervisano sorbinskom kiselinom i dr., mora biti neposredno ispod naziva proizvoda.

Slova kojima su odtampani naziv proizvoda i firma, odnosno ime proizvoaa moraju biti vea od slova kojima su odtampani podaci u deklaraciji, osim za trgovinsko ime ija veliina slova nije ograniena.

Deklaracija ne sme da sadri oznake (nazive, slike, crtee i dr.) koje bi mogle dovesti u zabludu potroaa u pogledu porekla i kvaliteta proizvoda.

lan 6.

Ako proizvode od voa i povra ne pakuje proizvoa, deklaracija mora sadrati, pored podataka iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika firmu, odnosno naziv i sedite organizacije udruenog rada koja je proizvod pakovala i datum pakovanja.

Ako proizvod nije pakovan u originalno pakovanje, deklaracija mora da sadri naziv proizvoda iz koga se vidi podatak o grupi proizvoda, datum proizvodnje i rok upotrebe.

Deklaracija za proizvode iz stava 2. ovog lana mora biti istaknuta na pogodnom, vidnom mestu.

lan 7.

Ako neto koliina (masa) proizvoda koji se stavlja u promet u originalnom pakovanju ne prelazi 35 grama, deklaracija mora da sadri: naziv proizvoda, firmu, odnosno naziv proizvoaa, odnosno one organizacije udruenog rada koja je robu pakovala, neto koliinu, rok upotrebe i datum proizvodnje.

Deklaracija iz stava 1. ovog lana mora da sadri i podatak o bojenju i konzervisanju, odnosno dodatim aditivima prema lanu 5. stav 2. taka 6. ovog pravilnika.

lan 8.

Od neto koliine proizvoda iz lana 7. ovog pravilnika, deklarisane u smislu lana 5. stav 2. taka 5. ovog pravilnika, dozvoljavaju se sledea odstupanja kod pojedinanih pakovanja:

Deklarisana neto koliina g ili mlNajvie dozvoljeno odstupanje %

508

1006

2004

5003

10002

20001,5

preko 20001

Za suenu smokvu najvie dozvoljeno odstupanje neto mase moe biti za 2% vee od vrednosti odstupanja koja su propisana za pojedinana pakovanja drugih proizvoda i navedena u tabeli iz stava 1. ovog lana.

Za neto koliine proizvoda, koje su deklarisane u pakovanjima izmeu koliina naznaenih u stavu 1. ovog lana, dozvoljava se odstupanje koje odgovara proseku odstupanja predvienom za dve najblie neto koliine.

Prosek najmanje 10 pakovanja proizvoda mora da odgovara deklarisanoj neto koliini proizvoda.

lan 9.

Ako ovim pravilnikom nije drukije propisano, zabranjeno je bojenje, zaslaivanje i aromatizovanje, konzervisanje hemijskim sredstvima i zraenje jonizujuim i ultravioletnim zracima, proizvoda od voa, povra i peurki, kao i dodavanje drugih hemijskih sredstava tim proizvodima.

lan 10.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na uvezene proizvode, kao i na proizvode namenjene izvozu, ako za pojedine proizvode nije propisom drukije odreeno.lan 11.

Proizvodi se mogu transportovati i skladititi ako su obezbeeni uslovi koji obezbeuju ouvanje njihovog kvaliteta.

lan 12.

Uslovi koje u pogledu higijenske ispravnosti proizvodi moraju ispunjavati utvruju se propisima o higijenskoj ispravnosti ivotnih namirnica.

lan 13.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na sve organizacije udruenog rada, druga pravna lica i graane, koji proizvode i stavljaju u promet proizvode, ako njime nije drukije odreeno.

lan 13a

Konzervisano voe i povre u limenkama (pasterizovano voe, pasterizovano povre, kompoti, vone salate, citrus-baze, marinirano povre i sl.), pored uslova propisanih ovim pravilnikom za pojedine vrste proizvoda od voa i povra, moraju ispunjavati i sledee uslove:

1) da limenka nije deformisana;

2) da je spoljanja povrina limenke ista i bez znakova korozije;

3) da su dno i poklopac limenke neznatno ulegnuti;

4) da su avovi limenke pravilno oblikovani;

5) da je uzduni av limenke preklopan i zatien dopunskim slojem laka;

6) da su unutranje povrine limenke zatiene prevlakom laka koji mora biti hemijski otporan na delovanje sadraja limenke, osim za kompot od jabuke, kruke, breskve, bele trenje, belog groa, ananasa, grejpfruta, mandarine, banane, papaje, manga i guave, kao i za vonu salatu od ovih vrsta voa kod kojih mogu biti zatieni samo dno i poklopac.

lan 14.

PRESTAJE DA VAI - sa 39/89 - Pravilnikom o kvalitetu aditiva za prehrambene proizvode

II. PROIZVODI OD VOA

lan 15.

Pod proizvodima od voa, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) smrznuto voe;

2) smrznuta kaa od voa;

3) pasterizovano voe;

4) pasterizovana kaa od voa;

5) matini voni sok;

6) voni sok;

7) koncentrisan voni sok;

8) voni sirup;

9) kompot;

10) slatko;

11) dem;

12) marmelada;

13) pekmez;

14) voni ele;

15) voni sir;

16) kandirano voe;

17) sueno voe;

18) voni sok u prahu;

19) meani proizvodi od voa i povra;

20) niskokalorini proizvodi od voa;

21) citrus baze;

22) ostali proizvodi od voa.

lan 16.

Voe koje se koristi za industrijsku preradu mora ispunjavati sledee uslove:

1) da je zdravo i svee;

2) da je u fazi tehnoloke zrelosti;

3) da nema strani miris i ukus;

4) da je bez stranih primesa;

5) da ne sadri ostatke sredstava za zatitu bilja iznad maksimalno dozvoljenih koliina utvrenih propisom.

Minimalna suva materija voa (mereno refraktometrom na 20C) koja se koristi za obraun dela suve materije voa kod industrijske prerade u pojedine proizvode mora da bude najmanje:

1) jagoda .......................... 6%

2) malina, borovnica i ogrozd .......................... 7%

3) kupina, ljiva denarika, limun i grejpfrut .......................... 8%

4) trenja, ribizla, breskva, dunja i mandarina .......................... 9%

5) jabuka, kruka, kajsija, naranda i ananas ..........................10%

6) drenjina..........................11%

7) nar, vinja i ljiva, osim ljive poegae i denarike.......................... 12%

8) ljiva poegaa i ipurak..........................14%

9) groe..........................15%

10) vinja-maraska .......................... 20%

11) rabarbara (Rheum sp.)......................4%

12) acerola (Malpighia punicifolia), brusnica (Vaccinum vitis - idaea L.), pasji trn (Hippogae rham-noides L.)..........................7%

13) crna zova (Sambucus nigra)...................8%

14) guava (Psidium guajava)...................... 9%

15) karambola (Averrhoa carambola L.), lulu (Solanum quitoense L.)........................10%

16) papaja (Carica papaja L.) i indijski orah (Anacardium occidental L.)..................11%

17) kivi (Actinidia chinensis planch), pasionka (Passiflora edulissimus) i mango (Mangifera indica L.)... 14%

18) kaki (Diospuros kaki).......................15%

19) guanabana (Anona muricata).................16%

20) erimoja (Anona cherimola mill.).............20%

21) banana (Musa L.).........................22%.

1. Smrznuto voe

lan 17.

Smrznuto voe je proizvod dobiven smrzavanjem sveih posebno pripremljenih plodova voa ili delova voa na temperaturi od -30C ili nioj.

Temperatura u sreditu jedinice pakovanja proizvoda mora da bude -15C ili nia.

Posle odmrzavanja voe mora da sadri svoje prvobitne glavne sastojke i svojstva.

Smrznuto voe bez ili sa eerom ne sme se posle odmrzavanja podvrgavati smrzavanju.

lan 18.

U proizvodnji smrznutog voa mogu se upotrebiti eer, eerni sirupi i glukozni sirupi.

Pri proizvodnji smrznutog voa sa eerom i smrznutog voa sa sirupom shodno lanu 21. stav 1. ovog pravilnika, moe se dodati najvie 15% eera, raunato na ukupnu masu.

lan 19.

Pod pripremom za smrzavanje, u zavisnosti od vrste voa, podrazumevaju se: klasiranje, odstranjivanje peteljki, pranje, odvajanje kotica, ljutenje, blaniranje i tretiranje limunskom i askorbinskom kiselinom, a po potrebi, i pakovanje u odgovarajuu ambalau.

lan 20.

Prema brzini smrzavanja, smrznuto voe se moe proizvesti: smrzavanjem, brzim smrzavanjem i trenutnim smrzavanjem.

Smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie za vreme due od 1 asa.

Brzo smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie za vreme od 10 do 60 minuta.

Trenutno smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie za krae vreme od 10 minuta.

lan 21.

Smrznuto voe moe da se stavi u promet samo u smrznutom stanju. U zavisnosti od brzine smrzavanja, naina pripreme i proizvodnje, smrznuto voe se stavlja u promet kao: smrznuto voe, brzo smrznuto voe, trenutno smrznuto voe, smrznuto voe sa eerom, brzo smrznuto voe sa eerom, trenutno smrznuto voe sa eerom, smrznuto voe u sirupu. brzo smrznuto voe u sirupu i trenutno smrznuto voe u sirupu.

Naziv smrznutog voa je npr. jagoda - brzo smrznuta ili jagoda sa eerom - trenutno smrznuta.

lan 22.

Smrznuto jagodasto voe moe da se stavi u promet u sledeim kategorijama: "rolend", "polublok", "blok" i "griz", zavisno od toga da li su plodovi u smrznutom proizvodu celi, pojedinani ili u delovima ploda i meusobno slepljeni.

Pod pojmom "rolend" podrazumeva se smrznuto jagodasto voe koje u jedinici pakovanja sadri najmanje 80% mase pojedinanih celih smrznutih plodova.

Pod pojmom "polublok" podrazumeva se smrznuto jagodasto voe koje u jedinici pakovanja sadri najmanje 50% do 80% mase pojedinanih celih smrznutih plodova.

Pod pojmom "blok" podrazumeva se smrznuto jagodasto voe koje u jedinici pakovanja sadri manje od 50% mase pojedinanih celih smrznutih plodova.

Pod pojmom "griz" podrazumeva se smrznuto jagodasto voe koje se sastoji od delova smrznutih plodova, a u pakovanju se nalazi u rastresitom stanju.

lan 23.

Smrznuto voe iz lana 21. ovog pravilnika koje se stavlja u promet posle odmrzavanja, mora da ispunjava sledee uslove kvaliteta:

1) da je zdravo, isto i bez stranih primesa;

2) da su boja, aroma i ukus svojstveni vrsti, odnosno sorti voa od koga je smrznuto voe proizvedeno;

3) da je bez stranog mirisa i ukusa;

4) da koliina pesticida i sredstava za zatitu bilja mora biti u skladu sa odredbama propisa o maksimalno dozvoljenim koliinama pesticida u ivotnim namirnicama.

lan 24.

Smrznuto voe se mora pakovati u odgovarajuu ambalau, higijenski ispravnu i nepropustljivu za vodu i vodenu paru.

lan 25.

Uskladiteni proizvodi smrznutog voa uvaju se na temperaturi od -18C ili nioj, osim smrznute vinje i ljive koje se uvaju na temperaturi od -20C ili nioj. Prilikom manipulisanja smrznutim voem, dozvoljava se porast temperature najvie za 2C, merene u sreditu jedinice pakovanja, odnosno plodova ako su ovi pojedinano upakovani.

lan 26.

Za smrznuto voe kome su dodati eer, eerni sirupi i glukozni sirupi, proizvoa je duan da donese proizvoaku specifikaciju.

lan 27.

Deklaracija za smrznuto voe mora da sadri naroito: godinu proizvodnje i datum pakovanja, a za smrznuto voe sa dodatkom eera, eernog sirupa i glukoznog sirupa i procent dodatog eera.

2. Smrznuta kaa od voa

lan 28.

Smrznuta kaa od voa dobija se pasiranjem posebno pripremljenih plodova sveeg voa. Konzervie se smrzavanjem na temperaturi od -30C ili nioj, tako da u sreditu proizvoda, odnosno u jedinici pakovanja temperatura mora biti -15C ili nia. Posle odmrzavanja kaa mora da zadri glavne sastojke i svojstva odgovarajueg voa.

Odmrznuta kaa ne sme se ponovo smrzavati.

lan 29.

Pri proizvodnji smrznute kae od voa sa dodatkom eera, moe se dodati najvie 10% eera, raunato na ukupnu masu.

Umesto eera (saharoze) mogu se dodati: glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup, s tim da ukupna koliina dodatog eera ne bude vea od 10% od ukupne koliine kae.

Dozvoljava se upotreba limunske, jabune, vinske i askorbinske kiseline.

Dodata koliina eera, eernog sirupa i glukoznog sirupa mora biti deklarisana na pakovanju smrznute kae.

lan 30.

Smrznuta kaa od voa koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledee uslove:

1) da su boja, aroma i ukus svojstveni vou od koga je proizvedena;

2) da je bez stranih primesa;

3) da je sadraj ostataka pesticida i sredstava za zatitu u skladu sa propisima o maksimalno dozvoljenim koliinama pesticida u ivotnim namirnicama.

lan 31.

Smrznuta kaa od voa bez eera mora, pored uslova iz lana 30. ovog pravilnika, ispunjavati i uslove u pogledu sadraja suve materije (mereno refraktometrom na 20C), s tim da iznos suve materije utvren za svaku vrstu voa u lanu 16. ovog pravilnika sme biti umanjen najvie za 1, za odgovarajuu vrstu kae od voa bez eera.

Minimalnu suvu materiju smrznute kae od voa sa dodatkom eera ini suva materija kae od voa uveana za procent dodatog eera.

lan 32.

Smrznuta kaa od voa se mora pakovati u odgovarajuu ambalau, higijenski ispravnu i nepropustljivu za vodu i vodenu paru.

lan 33.

Smrznuta kaa od voa uva se na temperaturi od -18C ili nioj, osim kae smrznute vinje i ljive koje se uvaju na temperaturi od -20C ili nioj.

Prilikom manipulisanja sa smrznutom vonom kaom, dozvoljava se porast temperature za 2C, merene na povrini jedinice pakovanja.

Ako proizvod ide neposredno na dalju preradu, odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na taj proizvod.

lan 34.

Transport smrznute kae od voa vri se transportnim sredstvima koja obezbeuju higijenske uslove i odravanja temperature predviene za komore pri uvanju smrznutih kaa.

lan 35.

Smrznuta kaa od voa moe se staviti u promet kao: smrznuta kaa od voa i smrznuta kaa od voa sa dodatkom eera.

Deklaracija za smrznutu kau od voa mora da sadri i podatak o tome da li je voe pre smrzavanja blanirano. Za kotiavo voe, ako je blanirano, mora biti naznaeno da li je blaniranje vreno sa koticom ili bez nje, npr. "kaa odreenog voa blanirana sa koticom".

Deklaracija za smrznutu kau od voa mora da sadri i podatak o procentu suve materije smrznute kae od voa (lan 31), a deklaracija za smrznutu kau od voa sa dodatkom eera, pored suve materije smrznute kae od voa i podatak o procentu dodatog eera.

Podatke o sadraju suve materije smrznute kae od voa i eera mora da sadri i smrznuta kaa od voa koja nije originalno pakovana.

3. Pasterizovano voe (pasterizovana pulpa)

lan 36.

Pasterizovano voe (voe konzervisano toplotom) je proizvod dobiven konzervisanjem vonih plodova ili njihovih delova pasterizacijom u hermetiki zatvorenoj ambalai, koje moe da se upotrebi za ishranu ili za dalju preradu.

Voe predvieno za proizvodnju pasterizovanog voa mora da bude ujednaene tehnoloke zrelosti i da ne sadri vie od 5% plodova sa oteenjima od biljnih bolesti i tetoina.

Toplotom se mogu konzervisati plodovi voa sa koticom ili bez kotice i sa pokoicom ili bez pokoice.

Pri proizvodnji pasterizovanog voa ne smeju se upotrebiti boje za bojenje namirnica, niti vetake arome.

Pri proizvodnji pasterizovanog voa mogu se upotrebiti L-askorbinska i limunska kiselina kao antioksidansi.

lan 37.

Pasterizovano voe mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima boju, miris i ukus svojstvene vou od koga je proizvedeno;

2) da ne sadri vie od 10% raskuvanih plodova ili delova plodova;

3) da sadraj ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20 C) iznosi najmanje 70% od vrednosti suve materije voa iz lana 16. ovog pravilnika;

4) da ne sadri vie naliva nego to je potrebno da se plodovi prekriju;

5) da je naliv bistar do opalescentan;

6) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl;

7) da ne sadri vie od 1% kotica, raunato na ukupan broj plodova vinje, trenje i ljive, ako je deklarisano kao pasterizovano voe bez kotice;

8) da sadraj peteljki kod ljive ne prelazi 1%, raunato na broj plodova;

9) da ne sadri stranu primesu.

lan 38.

Deklaracija za pasterizovano voe mora, pored elemenata iz lana 5. ovog pravilnika, da sadri:

1) podatak o tome da je pasterizovano, npr. pasterizovana ljiva;

2) podatak o tome da li pakovanje sadri cele plodove, polovine plodova ili sitnije delove plodova, plodove sa koticom ili bez kotice.

4. Pasterizovana kaa od voa

lan 39.

Pasterizovana kaa od voa je proizvod dobiven pasiranjem sveeg ili smrznutog voa odgovarajue tehnoloke zrelosti, sa ili bez dodatka eera.

Pasterizovana kaa od voa mora se konzervisati samo fizikim postupkom.

lan 40.

Pri proizvodnji pasterizovane kae od voa sa dodatkom eera, moe se dodati najvie 10% eera, raunato na ukupnu masu.

Umesto eera moe se dodati eerni ili glukozni sirup, s tim da ukupna koliina dodatog eera ne prelazi 10%.

Pri proizvodnji pasterizovane kae od voa moe se kao antioksidans upotrebiti L-askorbinska kiselina u koliini neophodnoj za postizanje dobrog kvaliteta proizvoda.

Dozvoljava se upotreba limunske, jabune ili vinske kiseline.

lan 41.

Pasterizovana kaa od voa i pasterizovana kaa od voa sa dodatkom eera moraju imati boju, miris i ukus koji su svojstveni vou od koga su proizvedene, i ne smeju sadravati stranu primesu.

Pasterizovana kaa od voa bez dodatka eera, pored uslova kvaliteta iz stava 1. ovog lana, mora ispunjavati i uslove u pogledu sadraja suve materije (mereno refraktometrom na 20C), s tim da iznos suve materije utvren za svaku vrstu voa u lanu 16. ovog pravilnika sme biti umanjen najvie za 1, za odgovarajuu vrstu pasterizovane kae od voa.

Ukupnu suvu materiju pasterizovane kae od voa sa dodatkom eera ini suva materija iz voa iz stava 2. ovog lana, uveana za procent dodatog eera.

lan 42.

Pasterizovana kaa od voa stavlja se u promet kao: pasterizovana kaa odgovarajueg voa ili pasterizovana kaa odgovarajueg voa sa dodatkom eera.

Deklaracija za pasterizovanu kau od voa mora da sadri i procent suve materije pasterizovane kae od voa, a deklaracija za pasterizovanu kau od voa sa dodatkom eera - procent suve materije pasterizovane kae od voa i procent dodatog eera.

5. Matini voni sok

lan 43.

Matini voni sok je proizvod dobiven mehanikom preradom zdravog tehnoloki zrelog voa, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju.

Pri proizvodnji matinog vonog soka mogu se kao antioksidansi dodati L-askorbinska i limunska kiselina.

Boja, ukus i miris matinog vonog soka moraju biti svojstveni vou od koga je sok proizveden.

Matini voni sok mora se konzervisati samo fizikim postupcima.

Sadraj ukupne suve materije matinog vonog soka (mereno refraktometrom na 20C) ne sme biti manji od vrednosti koja je za 1% nia od suve materije sveeg voa iz lana 36. ovog pravilnika.

Matini voni sok se moe skladititi i stavljati u promet samo u ambalai i pod uslovima koji obezbeuju ouvanje kvaliteta proizvoda i ne dovode do veih organoleptikih promena.

lan 44.

Matini voni sok moe biti bistar i mutan.

lan 45.

Bistar matini voni sok je proizvod ija je osnovna osobina da je bistar.

Bistrina matinog vonog soka postie se otklanjanjem grubo i fino dispergovanih koloidnih estica koje prouzrokuju mutnou soka.

Kao doputeni postupci i sredstva za bistrenje matinog vonog soka, u smislu ovog pravilnika, su:

1) separiranje centrifugom;

2) filtriranje;

3) upotreba infuzorijske zemlje, iste celuloze, azbesta, elatina, agar-agara, albumina, kazeina, tanina, kao i enzimatskih preparata koji nisu konzervisani hemijskim sredstvima.

lan 46.

Mutni matini voni sok je proizvod koji sadri fino dispergovane koloidne estice koje mogu da se delimino taloe.

6. Voni sok

l. 47. do 60.

PRESTAJU DA VAE - sa 33/95 - Pravilnikom o kvalitetu vonih sokova, vonih nektara, vonih sokova u prahu i srodnih proizvoda

8. Voni sirup

lan 61.

Voni sirup je proizvod sirupaste konzistencije dobiven po odgovarajuem postupku od matinog vonog soka ili koncentrisanog vonog soka sa dodatkom eera ili eernih sirupa.

Voni sirup se moe proizvoditi i od citrus baza i drugih vonih baza.

Citrus baze i druge vone baze koje se koriste za proizvodnju vonih sirupa ne smeju da sadre hemijske konzervanse.

lan 62.

Pri proizvodnji vonog sirupa moe se upotrebiti:

1) do 5% soka od drugog voa u odnosu na ukupno upotrebljenu koliinu soka;

2) eer (saharoza), eerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup;

3) L-askorbinska, limunska, vinska ili jabuna kiselina;

4) stabilizatori: pektin, alginat i agar-agar;

5) prirodne vone arome i prirodno identine vone arome.

lan 63.

Voni sirup koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima boju, miris i ukus svojstven vou, matinom vonom soku ili citrus bazi od kojih je proizveden;

2) da je bistar, bez opalescencije i taloga, osim vonog sirupa od citrus baze i baze od tropskog voa;

3) da je ujednaene sirupaste konzistencije i da je bez znakova raslojavanja, osim vonog sirupa od citrus baze i baze od tropskog voa;

4) da nema strani miris i ukus;

5) da je ukupna suva materija vonog sirupa najmanje 65%;

6) da ukupnu suvu materiju vonog sirupa ini najmanje 5% suve materije koja potie od voa, odnosno 3% suve materije koja potie od jagodastog voa (lan 16), najvie 60% suve materije iz dodatog eera, osim kod sirupa od jagodastog voa gde procent suve materije iz dodatog eera ne sme biti iznad 62%.

Ukupni sadraj suve materije kod sirupa od citrus baze ini najmanje 3% suve materije iz citrus baze, a najvie 62% suve materije iz dodatog eera;

7) da pri razblaenju vodom do sadraja suve materije od 10% ne sadri vie od 0,2 zapreminskih procenata etil-alkohola.

Za proizvodnju vonog sirupa od jagodiastog voa (jagoda, malina, kupina i ribizla) i vonog sirupa od vinje i vinje-maraske moe se koristiti i pulpa konzervisana rastvorom mravlje kiseline.

Voni sirup iz stava 2. mora da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, a moe da sadri ostatke mravlje kiseline poreklom iz pulpe do 1,7 g/l, osim vonog sirupa od jagode u kome sadraj mravlje kiseline iz pulpe ne sme da prelazi 2,1 g/l.

lan 64.

Dozvoljava se proizvodnja meanog vonog sirupa od vie vrsta voa.

Deklaracija za voni sirup dobiven od vie vrsta voa mora da sadri i podatak o vrstama upotrebljenog voa, prema redosledu zastupljenih koliina.

Deklaracija za voni sirup proizveden od citrus baze mora sadrati podatak da je sirup proizveden od citrus baze.

Ako je voni sirup proizveden od pulpe konzervisane mravljom kiselinom, deklaracija mora neposredno ispod naziva proizvoda da sadri podatak o koliini mravlje kiseline izraen u g/l.

9. Kompot

lan 65.

Kompot je proizvod dobiven nalivanjem eernim sirupom pripremljenih celih ili seenih plodova voa, konzervisan toplotom u hermetiki zatvorenoj ambalai.

Zavisno od stepena slasti kompot moe biti:

1) manje sladak kompot;

2) sladak kompot.

lan 66.

Pri proizvodnji kompota moe se upotrebiti:


2) L-askorbinska kiselina;

3) limunska, vinska i jabuna kiselina.

lan 67.

Kompot mora da ispunjava sledee uslove:

1) da plodovi, odnosno delovi plodova imaju konzistenciju koja odgovara vrsti voa, da nisu raskuvani ni suvie tvrdi. Miris, ukus i boja moraju biti svojstveni vou od koga je kompot proizveden;

2) da naliv (sirup) kompota bude bistar do opalescentan i u koliini koja prekriva plodove, odnosno delove plodova;

3) da sadri 14 do 18% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20 C), sa oznakom "manje sladak kompot" i da sadri 18%, odnosno 22% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20 C), sa oznakom "sladak kompot;


Kompot od jagoda mora da ispunjava uslove kvaliteta iz ta. 1. do 4. ovog lana, a moe da sadri do 0,1 % peska.

U deklaraciji za kompot mora biti naveden podatak o stepenu slasti.

Vona salata (meani kompot)

lan 68.

Dozvoljava se proizvodnja kompota od vie vrsta voa.

Ovaj kompot moe nositi naziv "vona salata".

Vona salata je kompot proizveden od meavine sitno seenih komada voa (breskva, kruka, ananas i sl.) i plodova, odnosno bobica sitnog voa (trenja, groe i sl.).

Vona salata je proizvod dobiven od sveeg, smrznutog ili pasterizovanog voa, sa dodatkom eernog sirupa, konzervisan toplotom u hermetiki zatvorenoj ambalai.

Zavisno od stepena slasti, vona salata moe biti manje slatka vona salata i slatka vona salata.

lan 69.

Pri proizvodnji vone salate moe se upotrebiti:

1) eer (saharoza), eerni sirup, glukoza, glukozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukoza - fruktozni (visokofruktozni) sirup;


3) limunska, jabuna i vinska kiselina;

4) prirodni biljni zaini ili njihovi ekstrakti, radi poboljanja arome (vanila, cimet i sl.);

5) dozvoljena boja za bojenje trenje u kompotu.

lan 70.

Pri proizvodnji vone salate koristi se tehnoloki zrelo voe koje u gotovom proizvodu mora da ouva oblik seenih komadia i pogodnu vrstou vonog mesa.

Plodovi voa koji se koriste za proizvodnju vone salate moraju biti oljuteni i bez kotice, osim plodova trenje, groa i sl. koji mogu biti celi.

lan 71.

Vona salata mora da ispunjava uslove kvaliteta propisane za kompot.

Deklaracija za vonu salatu mora da sadri i podatak o vrstama upotrebljenog voa po redosledu koliina i podatak o stepenu slasti.

10. Slatko

lan 72.

Slatko je proizvod dobiven ukuvavanjem celih plodova ili delova plodova sveeg voa, ujednaene tehnoloke zrelosti u gustom eernom sirupu.

Za proizvodnju slatka moe se upotrebiti i kvalitetna vona pulpa konzervisana SO2, s tim da se to u deklaraciji oznaava na sledei nain: "proizvedeno od vone pulpe konzervisane SO2".

lan 73.

Pri proizvodnji slatka mogu se kao dodaci upotrebiti:


2) L-askorbinska i limunska kiselina;

3) vanila, vanilin, limun i druga prirodna sredstva i ekstrakti tih sredstava za dobijanje odgovarajueg mirisa i ukusa;

4) jezgro oraha, badema i drugog jezgrastog voa.

lan 74.

Slatko mora da ispunjava sledee uslove:

1) da sadri cele plodove, a delove plodova samo ukoliko je od njih proizvedeno. Izuzetno, za slatko od jagodastog voa dozvoljava se da osim celih plodova moe da sadri i njihove delove po kojima se lako moe raspoznati vrsta voa od koga je slatko proizvedeno;

2) da ima ukus, miris i boju svojstvene vou od koga je proizvedeno;

3) da sadri najmanje 70% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20C), a od toga najvie 65% eera raunato kao ukupni invertni eer;

4) da ne sadri nejestive delove plodova (peteljke, aini listii, semenke i dr.) osim slatka od jagodastog voa i smokava koje moe da sadri i semenke tog voa, kao i da ne sadri strane primese;

5) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl, a slatko od jagodastog voa - ne vie od 0,1% (JUS E.H8.014);

6) da ne sadri vie od 0,01 % SO2, ako je proizvedeno od vone pulpe.

lan 75.

Za proizvodnju slatka mogu se upotrebiti krunini listii rue ili kora od lubenica i drugi delovi biljaka koji nisu voni plod.

Pre poetka proizvodnje slatka organizacija udruenog rada je duna da donese proizvoaku specifikaciju.

lan 76.

Deklaracija za slatko mora da sadri podatak o vrsti voa od koga je slatko proizvedeno.

11. Dem

lan 77.

Dem je elirani proizvod dobiven ukuvavanjem sveih, smrznutih ili polupreraenih celih plodova voa ili delova plodova voa ujednaene tehnoloke zrelosti, sa dodatkom eera ili eernog sirupa. Plodovi ili delovi plodova moraju biti u gotovom proizvodu u takvom stanju da se organoleptiki moe utvrditi koje je to voe.

lan 78.

Pri proizvodnji dema moe se upotrebiti:

1) odgovarajua koliina pektinskog preparata;


3) do 5% vonih sokova ili drugih vrsta voa, raunato na koliinu vone mase pripremljene za preradu, radi popravke boje;

4) limunska, vinska i jabuna kiselina;


6) prirodne biljne arome.

lan 79.

Dem mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima ukus, miris i boju svojstvene vou od koga je proizveden;

2) da su delovi plodova u eliranoj masi iz koje se ne izdvaja sok;

3) da sadri najmanje 65% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20C). Najmanje 6% suve materije mora poticati od voa, a u jagodastom - najmanje 5% suve materije od voa;

4) da ne sadri vie od dve peteljke ili dve kotice u 1 kilogramu gotovog proizvoda, osim dema od jagodastog voa koji moe da sadri i semenke tog voa, ali ne druge strane primese;

5) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl, a dem od jagodastog voa - ne vie od 0,1% tog pepela;

6) da ne sadri vie od 0,01% SO2.

12. Marmelada

lan 80.

Marmelada je elirani proizvod dobiven ukuvavanjem sveih ili polupreraenih pasiranih plodova voa sa dodatkom eera ili eernog sirupa.

lan 81.

Pri proizvodnji marmelade moe se upotrebiti:

1) odgovarajua koliina preparata za eliranje;

2) do 5% drugih vrsta voa (raunato na koliinu vone mase) radi popravke boje;



5) do 0,1 g sorbinske kiseline ili odgovarajue koliine kalijumsorbata ili do 0,1 g mravlje kiseline raunato na sloj povrine 1 dm2 i debljine 5 mm, i to samo za povrinsku obradu;

6) glukozni sirup umesto eera, s tim da najvie 30% suve materije dodatnog eera moe biti zamenjeno odgovarajuom koliinom suve materije glukoznog sirupa;

7) prirodne vone arome.

lan 82.

Marmelada mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima ukus, miris i boju svojstvene vou od koga je proizvedena;

2) da je homogene elirane strukture, bez iskristalisanog eera i bez sinereze (izdvajanje tenosti);

3) da nije zagorela i da ne pokazuje znake vrenja;

4) da sadri najmanje 67% suve materije (mereno refraktometrom na 20C), a od toga najmanje 7% suve materije iz voa, odnosno najmanje 5% iz jagodastog voa i citrus voa, raunato na ukupnu masu gotovog proizvoda;

5) da ne sadri vie od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl (1 :1);

6) da ne sadri vie od 0,01% SO2, osim kod marmelade od ipurka u kojoj se dozvoljava najvie 0,015% SO2;


lan 83.

Dozvoljava se proizvodnja marmelade od vie vrsta voa. Takva marmelada nosi naziv "meana marmelada". Marmelada od vie vrsta voa mora ispunjavati uslove propisane za marmeladu.

lan 84.

Zabranjeno je stavljati u promet marmeladu pod nazivom "konfitura".

Na deklaraciji za meanu marmeladu moraju biti naznaene vrste voa od kojih je marmelada proizvedena, po redosledu upotrebljenih koliina. Vrstu voa ne treba deklarisati ako upotrebljena koliina ne prelazi 5%, raunato na koliinu vone mase za preradu.

lan 85.

Deklaracija za marmeladu mora imati naznaenu vrstu voa od koga je proizvedena.

Deklaracija za marmeladu i za meanu marmeladu, pored ostalog, mora sadrati i podatak da je povrinski zatiena mravljom kiselinom ili kalijum sorbatom.

13. Pekmez

lan 86.

Pekmez je proizvod dobiven ukuvavanjem pasiranog ili nepasiranog voa, bez dodatka eera.

Zaslaeni pekmez je proizvod dobiven ukuvavanjem pasiranog ili nepasiranog voa, sa dodatkom do 20% eera u odnosu na vonu masu.

lan 87.

Pri proizvodnji pekmeza ili zaslaenog pekmeza moe se upotrebiti:



3) do 0,1 g sorbinske kiseline ili odgovarajua koliina kalijum sorbata ili do 0,1 g mravlje kiseline raunato na 1 dm2, dubine do 5 mm, i to samo za povrinsku obradu;

4) eer (saharoza), eerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup.

lan 88.

Pekmez koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima boju, ukus i miris kombinacije karameliziranog eera i voa od koga je proizveden;

2) da je mazive konzistencije;

3) da sadri najmanje 60% suve materije (mereno refraktometrom na 20C);

4) da ne sadri nejestive delove plodova (kotice, delove kotica, peteljke i sl.), osim pekmeza od jagodastog voa koji moe da sadri i semenke tog voa;

5) da nije zagoreo, ni plesniv i da ne pokazuje znake vrenja;


7) da ne sadri stranu primesu;


Odredbe ovog lana primenjuju se i na zaslaen pekmez.

lan 89.

Deklaracija za pekmez i zaslaeni pekmez, pored ostalog, mora da sadri podatak da je proizvod povrinski zatien mravljom kiselinom.

14. Voni ele

lan 90.

Voni ele je proizvod elirane strukture dobiven ukuvavanjem svee isceenog ili polupreraenog vonog soka, sa dodatkom eera.

lan 91.

Pri proizvodnji vonog elea moe se upotrebiti:

1) odgovarajua koliina pektinskog preparata;


3) do 5% drugih prirodnih vonih sokova, raunato u odnosu na koliinu vone mase;



Pri proizvodnji vonog elea ne smeju se upotrebiti vetake arome i boje.

lan 92.

Voni ele koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:

1) da je prozraan i da ima boju, ukus i miris svojstvene vou iji je voni sok upotrebljen pri proizvodnji vonog elea;

2) da ima pihtijastu konzistenciju;

3) da sadri najmanje 67% suve materije (mereno refraktometrom na 20C), s tim da najmanje 6% suve materije potie od voa, osim elea od jagodastog voa u kome uee suve materije od voa mora da bude najmanje 4%;

4) da ne pokazuje znake sinereze i znake kristalizacije eera;


lan 93.

Deklaracija za voni ele proizveden od vie vrsta voa mora da sadri i podatke o vrstama voa od kojih je voni ele proizveden, po redosledu zastupljenih koliina.

15. Voni sir

lan 94.

Voni sir je proizvod vrste konzistencije dobiven ukuvavanjem pasiranog voa ili vonog poluproizvoda od jedne ili vie vrsta voa, sa dodatkom eera.

lan 95.

Pri proizvodnji vonog sira moe se upotrebiti:

1) odgovarajua koliina pektinskog preparata, kao dopunsko sredstvo za eliranje;

2) do 5% druge vrste voa u odnosu na koliinu vone mase;


lan 96.

Voni sir mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima boju, miris i ukus svojstvene vou od koga je proizveden;

2) da ima homogenu i dobro eliranu strukturu;

3) da nije zagoreo i da je bez iskristalisanog eera;

4) da sadri najmanje 67% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20C), s tim da najmanje 7% suve materije mora da potie od voa;


6) da ne sadri vie od 0,01% SO2;


16. Kandirano voe

lan 97.

Kandirano voe je proizvod dobiven impregniranjem (natapanjem) celih plodova ili delova plodova gustim eernim sirupom.

Kandirano voe moe se prevui eernom ili pektinskom skramom (prevlakom) ili posuti eerom.

lan 98.

Pri proizvodnji kandiranog voa mogu se upotrebiti boje dozvoljene za bojenje namirnica.

lan 99.

Kandirano voe mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima ukus i miris svojstven vou od koga je proizvedeno, odnosno da nema strani miris i ukus i da ne sadri stranu primesu;

2) da sadri najmanje 75% ukupne suve materije;


17. Sueno voe

lan 100.

Sueno voe je proizvod dobiven suenjem celih plodova ili delova plodova sveeg i tehnoloki zrelog voa, po odgovarajuem postupku do takvog stepena da postane podesno za due uvanje.

lan 101.

Sueno voe mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima aromu i boju svojstvene odgovarajuoj vrsti, odnosno sorti suenog voa;

2) da posle potapanja u vrelu vodu u trajanju od 10 minuta pokazuje dobru sposobnost bubrenja;

3) da posle rehidracije dobije miris i ukus voa od koga je proizvedeno, a koji su karakteristini za sueno voe;

4) da nema mrlja nastalih usled fiziolokog oteenja plodova, zagorelosti i sl.;

5) da nema miris i ukus presuenog (zagorelog) voa, ni drugi strani miris i ukus;

6) da nije plesnivo ni zagaeno mehanikim ili biolokim neistoama i da ne sadri insekte ili njihove delove iz bilo kog stadijuma razvitka;

7) da ne sadri vie od 27% vode;


9) da nije posipano skrobom, eerom ili slinim materijama;

10) da, ako je celo sueno, mora biti dovoljno krupno, mereno brojem plodova u jedinici pakovanja, to se mora posebno deklarisati.

Suene (suve) ljive

lan 102.

Suene ljive koje se stavljaju u promet moraju, pored uslova kvaliteta za sueno voe po lanu 101. ovog pravilnika, ispunjavati sledee minimalne uslove:

1) da imaju ujednaenu mrko-crnu boju i sjajnu pokoicu a mezokarp normalne boje, karakteristine za sortu i stepen zrelosti;

2) da su cele, neoteene, normalnog oblika i bez peteljki;

3) da su iste, bez povreda i oteenja izazvanih parazitima;

4) da su bez stranih primesa;

5) da sadre najmanje 30% ukupnog eera, a da ne sadre vie od 2% ukupnih kiselina (raunato kao jabuna kiselina);

6) da potiu iz iste berbe;

7) da su sueni plodovi mesnati, sa elastinim mezokarpom;

8) da imaju karakteristian miris svojstven suvoj ljivi i slatko-nakiseo ukus;

9) da su bez primetnih stranih mirisa;

10) da su bez tragova plesnivosti, fermentacije, zagorelosti, odimljenosti i da na povrini nemaju iskristalisan eer;

11) da ne sadre vie od 27% vode, osim kad su u pitanju tehnoloki doraene vlano pasterizovane suene ljive.

Zabranjeno je stavljanje u promet meavine suenih ljiva dobivenih industrijskim suenjem i dimljenjem.

lan 103.

Tehnoloki doraene vlano pasterizovana suene ljive moraju ispunjavati uslove iz lana 102. ovog pravilnika, osim sadraja vode koji moe da bude najvie 35%.

lan 104.

Prema karakteristikama kvaliteta i krupnoi, suene ljive se, radi stavljanja u promet, razvrstavaju u tri kvalitetne grupe: ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

lan 105.

Suene ljive ekstra kvaliteta moraju pored uslova iz l. 101. i 102. ovog pravilnika, ispunjavati sledee uslove:

1) da su plodovi ujednaene veliine, tipini za sortu kojoj pripadaju i dovoljno krupni, tako da u pola kilograma ima najvie 90 plodova;

2) da u jedinici pakovanja nema vie od 10% plodova s ukupnim nedostacima, a u okviru toga najvie: 5% plodova sa peteljkom i neznatnim naprslinama, 3% plodova neelastine konzistencije i 2% plodova sa tragovima iskristalisanog eera ili oiljcima od povreda.

Prema krupnoi plodova, suene ljive ekstra kvaliteta stavljaju se u promet kao: suene ljive od 50 do 60 komada, preko 60 do 70 komada, preko 70 do 80 komada ili preko 80 do 90 komada u pola kilograma.

lan 106.

Suene ljive I kvaliteta moraju da ispunjavaju i sledee uslove kvaliteta:

1) da su plodovi ujednaene veliine i dovoljno krupni, tako da u pola kilograma ima najvie 110 plodova;

2) da u jedinici pakovanja nema vie od 12% plodova sa ukupnim nedostacima, a u okviru toga najvie: 8% plodova sa peteljkom, neznatnim oteenjem pokoice ili mezokarpa, 5% plodova sa mrljama od biljnih bolesti i plodova sa vidljivom koticom ili mesom tamnije boje, 3% plodova sa tragovima iskristalisanog eera i 1% plodova sa pokoicom neujednaene i svetlije boje.

Prema krupnoi plodova, suene ljive I kvaliteta stavljaju se u promet kao: suene ljive od 90 do 100 komada ili preko 100 do 110 komada u pola kilograma.

lan 107.

Suene ljive II kvaliteta moraju ispunjavati i sledee uslove kvaliteta:

1) da su plodovi tako krupni da u pola kilograma ima najvie 120 plodova;

2) da u jedinici pakovanja nema vie od 15% plodova sa ukupnim nedostacima, a u okviru toga najvie: 10% plodova sa vidljivom koticom, 10% mehaniki oteenih plodova, 15% plodova neelastine konzistencije, 5% plodova sa peteljkom ili tragovima iskristalisanog eera, 3% plodova sa pokoicom neujednaene i svetlije boje, i najvie 2% plodova sa mesom tamnije ili kafene boje.

lan 108.

Pored suene ljive ekstra, I i II kvaliteta, suena ljiva se moe proizvoditi i stavljati u promet i kao "prima E".

Pod suenom ljivom "prima E" kvaliteta podrazumeva se suva ljiva osloboena kotice, nekalibrirana i bez naknadnog dodavanja vode (vlaenja).

Suva ljiva "prima E" kvaliteta mora ispunjavati i opte uslove za suvu ljivu odreene u lanu 102. ovog pravilnika.

lan 109.

Suva ljiva se moe proizvoditi u industrijskim suarama. Sunice za suvu ljivu moraju ispunjavati higijenske i tehnike uslove potrebne sa dobijanje higijenski ispravnog proizvoda.

lan 110.

Suva ljiva proizvedena u domaim suarama, mora u pogledu kvaliteta ispunjavati uslove predviene u lanu 102. ovog pravilnika, s tim da se moe oseati i blagi ukus dima koji bitno ne utie na umanjenje kvaliteta suene ljive.

lan 111.

Suene ljive se mogu stavljati u promet u originalnom pakovanju (plastine kese i sl.) radi neposredne upotrebe, ako se posebnim tehnolokim postupkom izvri dorada, etiviranje ili sterilisanje suve ljive.

lan 112.

Suve ljive pripremljene za neposrednu upotrebu, pored uslova propisanih ovim pravilnikom za suvu ljivu, moraju ispunjavati i sledee uslove:

1) da ne sadre plodove sa peteljkama;

2) da nemaju plodova sa vidljivom koticom;

3) da nemaju tragova iskristalisanog eera;

4) da nemaju plodova neelastine konzistencije;

5) da ne sadre vie od 35% vode;

6) da sadre najmanje 30% ukupnog eera.

Pri proizvodnji tehnoloki doraene vlano pasterizovane suve ljive moe se upotrebiti do ukupno 0,02% sorbinske kiseline, kalijum sorbata ili natrijum-benzoata, i to samo za povrinsku obradu.

Deklaracija za tehnoloki doraenu vlano pasterizovanu suvu ljivu mora da sadri i podatak o koliini vlage i vrsti upotrebljenog konzervansa, kao i podatak da je za neposrednu upotrebu.

lan 113.

Deklaracija za suenu (suvu) ljivu mora sadrati i podatke o kvalitetu i vrsti (l. 104, 108. i 112. ovog pravilnika), o veliini plodova, broju komada u pola kilograma (npr. "80/90"), kao i vrstu suvih ljiva ako se radi o proizvodima iz l. 103. i 112. ovog pravilnika.

Suene (suve) smokve

lan 114.

Suene (suve) smokve, osim uslova propisanih u lanu 101. ovog pravilnika za suvo voe, moraju ispunjavati i sledee uslove:

1) da imaju sladak i prijatan ukus, slamasto utu boju i plodove sa peteljkama;

2) da su suene kao celi plodovi i da imaju elastino meso;

3) da ne sadre vie od 25% vode;

4) da nemaju tragova fermentacije;

5) da plodovi nisu plesnivi, da nemaju mrlja niti mehanikih oteenja i da nemaju stran ukus i miris;

6) da nisu zaraene ivim i mrtvim insektima, ni delovima insekata;

7) da plodovi na povrini nisu posuti skrobnim materijama;

8) da sadraj sumpor-dioksida ne prelazi 0,015%.

lan 115.

Prema kvalitetu, suene smokve se stavljaju u promet kao suene smokve ekstra kvaliteta, suene smokve I i suene smokve II kvaliteta.

Deklaracija za suenu smokvu, pored elemenata predvienih u lanu 5. ovog pravilnika, mora da sadri i podatak o kvalitetu suene smokve, kao i podatak o sadraju SO2 u gotovom proizvodu ako je upotrebljen.

lan 116.

Suene smokve ekstra kvaliteta moraju imati ujednaenu slamasto utu boju i takvu veliinu plodova da u jednom kilogramu ima najvie 70 komada.

lan 117.

Suene smokve I kvaliteta moraju imati svetlo mrku boju i takvu veliinu plodova da u jednom kilogramu ima najvie 110 komada (sorte zamorica), odnosno najvie 90 komada (sorte rezavica). U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova sa mrljama i oiljcima.

lan 118.

Suene smokve II kvaliteta obuhvataju plodove sorti: argulja, crnica, civulja, modrulja i popisa, a krupnoa plodova mora biti takva da u jednom kilogramu ima najvie 140 komada.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova sa mrljama i oiljcima.

lan 119.

Suene smokve II kvaliteta mogu se staviti u promet i u rinfuznom stanju.

lan 120.

Zabranjeno je pakovanje suenog voa i suenog groa u tekstilne vree koje ne obezbeuju ouvanje kvaliteta suenog voa.

Sueno (suvo) groe

lan 121.

Sueno groe je proizvod dobiven suenjem zdravog, tehnoloki zrelog groa vinove loze - Vitis vinifera L.

lan 122.

Sueno groe je proizvod dobiven suenjem besemenih sorti groa, odnosno suenjem groa iz koga su semenke odstranjene. Shodno tome, proizvod mora biti deklarisan kao besemeno suvo groe, ili kao suvo groe sa odstranjenim semenkama.

Izuzetak od odredbe stava 1. ovog lana, suvo groe dobiveno suenjem groa sorte malaga i njoj slinih sorti, moe se staviti u promet kao ceo, odnosno deo grozda sa celim peteljkama, s tim da bude deklarisano.

lan 123.

Prema kvalitetu sueno groe se stavlja u promet kao: suvo groe ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

lan 124.

Suvo groe ekstra kvaliteta mora imati ujednaenu karakteristinu utu boju za bele, odnosno mrko-crnu za crne ili crvene sorte groa. Pored toga, mora da ispunjava i sledee uslove:

1) da sadraj vlage nije vei od 19%;

2) da je bez mehanikih i drugih neistoa;

3) da broj oteenih bobica ne prelazi 1%;

4) da je sadraj ukupnih eera najmanje 48%;

5) da broj peteljki ne prelazi 5% u odnosu na broj bobica;

6) da sadraj sumpor-dioksida nije vei od 0,015%.

lan 125.

Suvo groe I kvaliteta mora imati ujednaenu utu do uto-mrku boju za bele, odnosno mrko-crnu za crne ili crvene sorte groa. Dozvoljava se do 5% zrna druge boje. Pored toga, suvo groe I kvaliteta mora da ispunjava i sledee uslove:


2) da je bez mehanikih neistoa;


4) da je sadraj ukupnih eera najmanje 45%;

5) da broj peteljki ne prelazi 7% u odnosu na broj bobica;

6) da sadraj sumpor-dioksida nije vei od 0,015%.

lan 126.

Suvo groe II kvaliteta mora imati kakakteristinu boju. Dozvoljava se da do 10% bobica bude druge boje od osnovne. Pored ovih, suvo groe II kvaliteta mora da ispunjava i sledee uslove:


2) da je prisustvo mehanikih neistoa minimalno, odnosno u tragovima;

3) da sadraj sumpor-dioksida nije vei od 0,015%;


5) da sadraj ukupnih eera nije manji od 43%;

6) da broj peteljki ne prelazi 8% u odnosu na broj bobica.

lan 127.

Deklaracija za suvo groe, osim uslova odreenih u lanu 5. ovog pravilnika, mora sadrati oznaku kategorije kvaliteta i procenta SO2 u gotovom proizvodu (ako je upotrebljen).

lan 128.

Suvo groe II kvaliteta moe se staviti u promet i u rinfuznom stanju.

18. Voni sok u prahu

l. 129. do 133.

PRESTAJU DA VAE - sa 33/95 - Pravilnikom o kvalitetu vonih sokova, vonih nektara, vonih sokova u prahu i srodnih proizvoda

19. Meani proizvodi od voa i povra

lan 134.

U grupu meani proizvodi od voa i povra spadaju proizvodi koji se proizvode od voa i povra, odnosno od povra i voa. Svojstva dobivenih proizvoda zavise od koliine upotrebljenog voa, odnosno povra.

U proizvode od voa i povra spadaju proizvodi koji od ukupno upotrebljene mase voa, odnosno povra sadre najmanje 60% voa, odnosno 40% povra.

U proizvode od povra i voa spadaju proizvodi koji od ukupno upotrebljene mase povra, odnosno voa sadre najmanje 60% povra, odnosno 40% voa.

Meani proizvodi od voa i povra mogu se proizvoditi od sveeg, smrznutog, sterilisanog i suenog voa i povra.

Kod proizvoda iz st. 2. i 3. ovog lana odnos zastupljenosti mase voa i povra od 60 : 40 delova rauna se kod smrznutih, sterilisanih i suenih proizvoda (celih i u komadima), slatka, kompota i kandiranih proizvoda, dok se kod ostalih grupa taj odnos izraava kao 60% prema 40% suve materije.

lan 135.

Proizvodi od voa i povra, odnosno povra i voa nose naziv zavisno od zastupljenosti osnovnih sirovina, npr.: meana marmelada od voa i povra, odnosno meana marmelada od povra i voa.

lan 136.

Meani proizvodi od voa i povra moraju ispunjavati uslove predviene ovim pravilnikom za istu grupu proizvoda od voa ili samo od povra, osim mirisa i ukusa koji kod tih proizvoda moraju biti prijatni.

lan 137.

Pre poetka proizvodnje meanih proizvoda od voa i povra, organizacija udruenog rada je duna da donese proizvoaku specifikaciju.

lan 138.

Deklaracija, pored osnovnih podataka iz lana 5. ovog pravilnika, mora sadrati i podatke o vrsti voa i povra, i to prema redosledu zastupljenih koliina koje se nalaze u sastavu proizvoda.

20. Niskokalorini proizvodi od voa

lan 139.

Kao niskokalorini proizvodi od voa, nazivaju se samo oni proizvodi kod kojih je sadraj suve materije najmanje za 20% nii od sadraja suve materije koja je predviena ovim pravilnikom za klasine proizvode. Smanjenje sadraja suve materije obuhvata samo dodati eer.

Osim nabrojanih vrsta proizvoda od voa, u grupu niskokalorinih proizvoda od voa mogu se podvesti i proizvodi koji se dobijaju meanjem voa i povra a imaju karakteristike navedenih proizvoda.

lan 140.

Niskokalorini proizvodi od voa moraju ispunjavati uslove kvaliteta predviene ovim pravilnikom za klasine proizvode od voa, osim sadraja suve materije.

lan 141.

U proizvodnji niskokalorinih eliranih proizvoda od voa dozvoljava se upotreba pektina i odgovarajuih preparata za eliranje kao i dozvoljene kalcijumove soli u koliini koja je neophodna za pravilno eliranje. Sve ostale karakteristike moraju biti iste kao kod klasinih proizvoda od voa.

lan 142.

U proizvodnji niskokalorinih proizvoda od voa, kao to su: dem, marmelada, voni sir i sl. moe se upotrebiti kao konzervans sorbinska kiselina najvie do 0,08% ili kalijum sorbat najvie do 0,1%.

lan 143.

Pre poetka proizvodnje niskokalorinih proizvoda od voa, organizacija udruenog rada je obavezna da donese proizvoaku specifikaciju.

lan 144.

Deklaracija za niskokalorine proizvode od voa mora da sadri i podatak o sadraju ukupne suve materije, koliini dodatog eera i kalorinoj vrednosti u 100 g proizvoda.

21. Citrus baze

lan 145.

Citrus baze su proizvodi dobiveni meanjem koncentrisanog soka odgovarajue vrste citrus voa i homogenizovanog vrstog ostatka ploda (kora i pulpa).

Citrus bazama se mogu dodati potrebna prirodna sredstva za popravku boje, mirisa, ukusa i konzistencije.

lan 146.

Pri proizvodnji citrus baza mogu se koristiti: saharoza, glukoza, glukozni sirup, fruktoza, invertni eer, limunska kiselina, jabuna i askorbinska kiselina, dozvoljeni stabilizatori i emulgatori, prirodna eterina ulja, prirodne arome i prirodno identine arome boje i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup.

Citrus bazama se ne smeju dodavati vetaka sredstva za popravku boje, arome ili kojih drugih organoleptikih svojstava. Dodavanje prirodnih aroma i boja mora biti posebno deklarisano.

lan 147.

Ukupna suva materija citrus baza mora da bude najmanje 42%, osim za bazu limuna za koju se dozvoljava 32% suve materije (mereno refraktometrom na 20C) ukljuujui suvu materiju iz dodatog eera.

Uee suve materije koncentrisanog soka u citrus bazi mora biti najmanje 25%, raunato na ukupnu suvu materiju baze.

lan 148.

Citrus baze se mogu skladititi i stavljati u promet pod uslovima koji garantuju ouvanje kvaliteta proizvoda.

Citrus baze se mogu konzervisati hemijskim konzervansima i to natrijumbenzoatom koncentracije do 0,18% i kalijumsorbatom koncentracije do 0,15%. Natrijumbenzoat i kalijumsorbat mogu se upotrebiti u kombinaciji najvie do 0,18% koncentracije.

lan 149.

Deklaracija za citrus baze koje se stavljaju u promet mora sadrati i sledee podatke:

1) o ukupnom sadraju suve materije;

2) o procentu uea suve materije iz soka ili koncentrata;

3) o dodatim sredstvima upotrebljenim radi korekcije;

4) o dodatim konzervansima, sa navedenom koncentracijom.

lan 150.

Citrus baze moraju da ispunjavaju i sledee uslove:

1) u razblaenom stanju citrus baze, sa vodom do sadraja suve materije od 10%, organoleptika i fizika svojstva moraju odgovarati vou od koga je baza proizvedena;

2) ukus, miris i boja citrus baze, razblaene vodom do sadraja suve materije od 10%, moraju biti svojstveni vrsti voa od koga je baza proizvedena.

lan 151.

Baze ostalih vrsta voa moraju se proizvoditi po proizvoakoj specifikaciji.

22. Ostali proizvodi od voa

Stona maslina

lan 152.

Konzervisana stona maslina (maslinka), Olea europaea sativa Hoffg. Link, je proizvod dobiven preradom zdravih, istih, dovoljno zrelih plodova masline, konzervisanih na odgovarajui nain radi ouvanja kvaliteta i proizvodnih svojstava proizvoda. Proizvod moe biti pakovan sa ili bez odgovarajueg naliva i pogodno odabranih ingridijenata.

lan 153.

Prema boji, stepenu zrelosti i nainu prerade, proizvode se:

1) zelene stone masline odgorene;

2) zelene stone masline neodgorene;

3) crne stone masline odgorene;

4) crne stone masline neodgorene;

5) crne stone masline prirodno smeurane neodgorene;

6) punjene stone masline.

Pod odgorenim stonim maslinama podrazumevaju se masline ija je gorina uklonjena tretiranjem alkalnim rastvorom natrijum-hidroksida (NaOH).

Zelene stone masline proizvode se od vrstih, celih i potpuno razvijenih plodova masline, koji su otporni na pritisak prstiju, a ubrani su pre pune zrelosti. Boja im mora biti svetlozelena do slamastouta.

Zelene stone odgorene masline tretiraju se alkalnim rastvorom natrijum-hidroskida (NaOH), zatim stavljaju u rastvor natrijum-hlorida i konzerviu jednim od sledeih naina:

- biolokom fermentacijom mlenom kiselinom;

- biolokom fermentacijom i pasterizacijom;

- sterilizacijom ili pasterizacijom;

- dodatkom hemijskih konzervansa;

- smrzavanjem.

Zelene stone neodgorene masline konzerviu se direktnim stavljanjem u rastvor natrijum-hlorida da bi se podvrgavale biolokoj fermentaciji.

Crne stone masline proizvode se od vrstih, celih zrelih plodova masline ija je pokoica glatka i sjajna, a posle prerade mogu imati izvesno omekanje. Boja moe biti crvenkastocrna, ljubiastocrna, tamno ljubiasta do ukastocrne ili tamnokestenjaste. Ako su neodgorene, imaju jae izraen karakteristian ukus.

Crne stone odgorene masline tretiraju se alkalnim rastvorom natrijum-hidroksida (NaOH), a posle prirodne oksidacije konzerviu se na jedan od sledeih naina ili njihovom kombinacijom:

- slanim rastvorom;


- dodavanjem hemijskih konzervansa.

Crne stone neodgorene masline konzerviu se direktnim stavljanjem plodova crne masline u rastvor natrijum-hlorida i konzerviu se na jedan od sledeih naina ili njihovom kombinacijom:

- slanim rastvorom;


- dodavanjem hemijskih konzervansa.

Crne prirodno smeurane stone neodgorene masline proizvode se od plodova masline ubranih u punoj zrelosti, smeuranih jo na stablu, a konzerviu se slanim rastvorom natrijum-hlorida.

Punjene stone masline proizvode se od plodova iz kojih je uklonjena kotica i koje su punjene jednim ili sa vie odgovarajuih proizvoda, kao to su zaini, povre i voe, to mora biti posebno deklarisano.

U proizvodnji stone masline mogu se, pored natrijum-hlorida (kuhinjske soli), upotrebljavati zaini, povre, voe, maslinovo ulje i aditivi navedeni u sledeoj tabeli:

Vrsta aditivaNajvea dozvoljena koliina

ANTIOKSIDANSI:

- L - askorbinska kiselinado 200 mg/kg

KISELINE:

- siretna kiselinado 15 g/kg (pojedinano

- mlena kiselinaili u kombinaciji)

KONZERVANSI:

- benzoeva kiselina i njene

Na i K solido 1 000 mg/kg (izraeno kao benzoeva kiselina)

- sorbinska kiselina i njene Na i K solido 500 mg/kg (izraeno kao sorbinska kiselina)

lan 154.

Stone masline stavljaju se u promet kao:

1) zelene odgorene stone masline (maslinke) u slanom rastvoru;

2) zelene neodgorene stone masline (maslinke) u slanom rastvoru;

3) crne odgorene stone masline (maslinke) u slanom rastvoru;

4) crne neodgorene stone masline (maslinke) u slanom rastvoru;

5) punjene stone masline (maslinke);

6) crne prirodno smeurane stone masline (maslinke).

Nain konzervisanja mora biti istaknut na deklaraciji.

lan 155.

Konzervisana stona maslina mora da ispunjava sledee uslove:

1) da je boja plodova karakteristina za odgovarajui tip masline;

2) da su plodovi celi, ujednaene veliine i dovoljno vrsti;

3) da plodovi imaju karakteristian miris i ukus;

4) da je slani rastvor bistar, do opalescentan, prirodnog mirisa i ukusa;

5) da je rastvor u malim pakovanjima bistar, a u velikim nehermetikim pakovanjima, namenjenim prepakivanju, moe biti slabo opalescentan;

6) da ne sadri stranu materiju;

7) da kod zelene stone masline podvrgnute mlenoj fermentaciji sadraj ukupnih kiselina, izraenih kao mlena kiselina, iznosi najmanje 0,4%;

8) da sadraj kuhinjske soli (natrijum-hlorida) kod zelene stone masline podvrgnute mlenoj fermentaciji iznosi najmanje 5%, a pH najvie 4, a za nehermetina pakovanja sadraj kuhinjske soli iznosi najmanje 6%, a pH najvie 4,5. Kod crnih stonih maslina u slanom rastvoru sadraj kuhinjske soli ne sme biti manji od 7%;

9) da sadraj benzoeve kiseline i njenih soli ne sme biti vei od 1 000 mg/kg sorbinske kiseline i njenih soli 500 mg/kg, a sadraj askorbinske kiseline moe biti najvie 200 mg/kg.

Kod pasterizovanih maslina svih vrsta sadraj NaCl moe biti smanjen na 2%, ali vrednost pH moe biti najvie 4,3 od koliine proizvoda.

Sterilisane masline svih vrsta nemaju ogranienja u pogledu koncentracije NaCl i vrednosti pH.

Kod masline prepakovane u plastinu ambalau male zapremine, dozvoljava se prisustvo 0,1% kalijum sorbata.

Deklaracija za masline, pored osnovnih podataka iz lana 5. ovog pravilnika mora da sadri podatak o koliini dodatih sastojaka i zemlju iz koje je proizvod uvezen.

lan 156.

Za proizvode od badema, lenika, kikirikija, indijskog oraha, rogaa i kokosa, proizvoa je duan da donese proizvoaku specifikaciju.

III. PROIZVODI OD POVRA

lan 157.

Pod proizvodima od povra, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) smrznuto povre;

2) sterilisano povre;

3) pasterizovano povre;

4) marinirano povre (povre u siretu);

5) bioloki konzervisano povre;

6) sok od povra;

7) koncentrisani sok od povra;

8) sueno povre;

9) umak od povra;

10) ostali proizvodi od povra.

lan 158.

Povre koje se koristi za industrijsku preradu mora ispunjavati sledee uslove:

1) da je u stadijumu tehnoloke zrelosti;

2) da je svee i zdravo;

3) da nema stranih primesa;

4) da nema strani ukus i miris;

5) da ne sadri vie od 3% plodova oteenih od bolesti i tetoina, vie od 5% plodova sa mehanikim oteenjima, ni vie od 5% plodova oteenih od mraza, s tim da ukupno oteenih plodova nema vie od 8%;

6) da ne sadri vidljive ostatke sredstava za zatitu bilja i tragove mehanike neistoe.

1. Smrznuto povre

lan 159.

Smrznuto povre je proizvod dobiven od sveih plodova ili delova plodova povra, posebno pripremljenih, konzervisanih primenom niskih temperatura (smrzavanjem). Temperatura smrzavanja mora biti -35C ili nia tako da se u sreditu proizvoda, odnosno jedinice pakovanja obrazuje temperatura od -15C ili nia.

Odmrznuto povre treba da sadri svoje prvobitne glavne sastojke i svojstva.

Smrznuto povre se posle odmrzavanja ne sme podvrgnuti smrzavanju.

lan 160.

Pod pripremom povra za smrzavanje, u zavisnosti od vrste povra, podrazumeva se: klasiranje, odstranjivanje peteljki, pranje, seenje, ljutenje, blaniranje, tretiranje limunskom i L-askorbinskom kiselinom ili sumpordioksidom, ako je to ovim pravilnikom predvieno, a po potrebi, i pakovanje u odgovarajuu ambalau.

lan 161.

Prema brzini smrzavanja, smrznuto povre se moe proizvoditi: smrzavanjem, brzim smrzavanjem i trenutnim smrzavanjem.

Smrzavanje je postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie u vremenu duem od 1 asa.

Brzo smrzavanje je postupak kojim se smrzavanje postie u vremenu od 10 do 60 minuta.

Trenutno smrzavanje je postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie u vremenu kraem od 10 minuta.

lan 162.

Smrznuto povre se moe staviti u promet samo u smrznutom stanju, a u zavisnosti od brzine smrzavanja, naina pripreme, proizvodnje - kao smrznuto povre, brzo smrznuto povre i trenutno smrznuto povre.

lan 163.

Smrznuto povre se mora pakovati u odgovarajuu ambalau koja mora biti higijenski ispravna i nepropustljiva za vodenu paru.

Smrznuto povre koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledee uslove kvaliteta:

1) da je isto, zdravo i bez strane primese;

2) da su boja, aroma i ukus svojstveni vrsti povra od kojeg je proizvedeno;

3) da sadraj pesticida i sredstava za zatitu bilja mora biti u skladu sa propisanim normama o maksimalno dozvoljenim koliinama pesticida u ivotnim namirnicama.

lan 164.

Smrznuto povre se odrava i uva u rashladnim ureajima koji moraju da ispunjavaju odreene minimalne uslove u pogledu odravanja temperature, ambalae i higijene.

lan 165.

Smrznuto povre uva se na temperaturi od -18C ili nioj. Prilikom manipulacije sa smrznutim povrem, dozvoljava se porast temperature najvie za 1C, mereno u sreditu jedinice pakovanja, odnosno plodova ako su plodovi pojedinano pakovani.

lan 166.

Transport smrznutog povra vri se transportnim sredstvima koja obezbeuju iste higijenske uslove i temperaturu odravanja, predviene za odravanje smrznutih proizvoda u komorama.

lan 167.

Ako se smrzava jedna vrsta povra, naziv proizvoda je "smrznuta", "brzo smrznuta", odnosno "trenutno smrznuta" boranija, graak i sl.

Ako u jednom pakovanju ima vie vrsta povra, naziv proizvoda je "smrznuto povre", "brzo smrznuto povre" ili "trenutno smrznuto povre" s tim da se pojedine vrste povra oznae po redosledu upotrebljenih koliina.

Deklaracija mora da sadri i procent SO2 u gotovom proizvodu, ako je upotrebljen.

2. Sterilisano povre

lan 168.

Sterilisano povre je proizvod konzervisan iskljuivo postupkom toplotne sterilizacije plodova povra ili njihovih delova u hermetiki zatvorenoj ambalai. Ovaj proizvod se moe upotrebiti neposredno za ishranu ili dalju preradu.

lan 169.

U grupu sterilisanog povra spadaju:

1) graak;

2) boranija;

3) mrkva;

4) uve;

5) pargla i dr.

lan 170.

U proizvodnji sterilisanog povra mogu se upotrebiti kuhinjska so, jestivo ulje, eer, prirodni zaini, ekstrakti prirodnih zaina, macerati prirodnih zaina i dr.

lan 171.

Marmoriranost unutranje povrine limenke ne smatra se nedostatkom kvaliteta sterilisanog povra.

Sterilisani graak

lan 172.

Sterilisani graak stavlja se u promet i deklarie kao sterilisani graak I kvaliteta i sterilisani graak II kvaliteta.

Sterilisani graak I kvaliteta mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima miris, ukus i boju, koji su svojstveni za sterilisani graak;

2) da je naliv opalescentan ili mutan ali ne i eliran i da ga u konzervi ima samo u koliini potrebnoj da prekrije zrna graka;

3) da ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku (homogenizacija obuhvata zrno i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);

4) da zrno graka ne sadri vie od 17% materija nerastvorljivih u alkoholu;

5) da ne sadri vie od 1% primesa poreklom od graka (delovi biljke, mahune graka), raunato na neto-masu proizvoda;

6) da ne sadri strane primese.

Sterilisani graak II kvaliteta mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima miris i ukus, koji su svojstveni za sterilisani graak;

2) da je naliv opalescentan ili mutan i da ga u konzervi ima samo u koliini potrebnoj da prekrije zrna graka;

3) da ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku (homogenizacija obuhvata zrno i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);

4) da zrno graka ne sadri vie od 24% materija nerastvorljivih u alkoholu;

5) da ne sadri vie od 2% primesa poreklom od graka (delovi biljke i mahune graka), raunato na neto-masu proizvoda;


Ako je sterilisani graak II kvaliteta pakovan u staklenu ambalau, dozvoljava se prisustvo manje koliine istaloenog skroba u nalivu.

Sterilisana boranija

Sterilisana boranija se stavlja u promet i deklarie kao I i II kvalitet.

lan 173.

Sterilisana boranija I kvaliteta mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima miris, ukus i boju, koji su svojstveni za sterilisanu boraniju;

2) da ima bistar do slabo opalescentan naliv i da ga u konzervi ima samo u koliini potrebnoj da prekrije plod;

3) da ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku (homogenizacija obuhvata plod i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);

4) da je duina komada kod seene boranije ujednaena, ali to nije merilo kvaliteta;

5) da ne sadri strane primese;

6) da ne sadri vie od 5% zrna, raunato na ukupnu masu ploda u proizvodu;

7) da ne sadri vie od 33% mahuna sa razvijenim koncima, raunato na ukupnu masu ploda u proizvodu;

8) da ne sadri vie od 3% mahuna sa neuklonjenim vrhovima, raunato na ukupnu masu ploda u proizvodu;

9) da su mahune ujednaene boje;

10) da ne sadri vie od 1% primesa poreklom od boranije (delovi stabla, lista), raunato na neto-masu proizvoda.

Sterilisana boranija II kvaliteta mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima miris, ukus i boju, koji su svojstveni za sterilisanu boraniju;

2) da ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku (homogenizacija obuhvata plod i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);

3) da je duina komada kod seene boranije ujednaena, ali to nije merilo kvaliteta;

4) da ne sadri vie od 2% primesa poreklom od boranije (delovi stabla, lista), raunato na neto-masu proizvoda;

5) da je naliv bistar do opalescentan i da ga u konzervi ima samo u koliini koja je potrebna da se pokrije plod;

6) da ne sadri vie od 10% zrna, raunato na ukupnu masu ploda u proizvodu;

7) da ne sadri vie od 5% mahuna sa neuklonjenim vrhovima, raunato na ukupnu masu ploda u proizvodu;

8) da ne sadri vie od 10% mahune sa razvijenim koncima, raunato na ukupnu masu ploda u proizvodu;


Dozvoljava se manja neujednaenost mahuna po boji.

Sterilisani uve

lan 174.

Sterilisani uve je proizvod dobiven meanjem prethodno pripremljenih celih plodova ili delova plodova povra od kojih se kao osnovni smatraju paprika i crveni paradajz.

uve se proizvodi kao upren ili neupren, i takav se stavlja u promet.

lan 175.

Sterilisani uve mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima ukus i miris specifian za uve i povre od koga je proizveden;

2) da plodovi, odnosno komadi plodova nisu raskuvani (kaasti);

3) da je teni deo proizvoda mutan;

4) da proizvod ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku (u homogenizovanom uzorku je obuhvaen plod i teni deo-naliv);


Tragovi nejestivih delova povra koje ulazi u sastav uvea toleriu se.

Za sterilisani uve je obavezna proizvoaka specifikacija.

Kod uvea, seeni komadi povra treba da su ujednaene veliine i oblika, ali to nije merilo kvaliteta.

lan 176.

Deklaracija za uve mora da sadri vrste upotrebljenog povra, po redosledu upotrebljenih koliina.

Sterilisana mrkva

lan 177.

Sterilisana mrkva je proizvod dobiven od prethodno pripremljenih delova ili celih korena mrkve, i mora ispunjavati sledee uslove:

1) da je proizvedena od tehnoloki zrele mrkve,

2) da ima ukus, miris i boju svojstvene za mrkvu,

3) da je naliv bistar do slabo mutan i da ga ima samo onoliko koliko je neophodno da se prekriju plodovi;

4) da masa gotovog proizvoda ne sadri vie od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku (homogenizovani koren sa nalivom);


lan 178.

Za parglu i drugo sterilisano povre primenjuju se odredbe ovog pravilnika koje se odnose na sline proizvode, s tim to je organizacija udruenog rada pre poetka proizvodnje duna da donese proizvoaku specifikaciju.

Kod meanog sterilisanog povra deklaracija mora da sadri vrste upotrebljenog povra, po redosledu koliina.

3. Pasterizovano povre

lan 179.

Posterizovano povre je proizvod dobiven konzervisanjem plodova povra ili njihovih delova putem pasterizacije u hermetiki zatvorenoj ambalai. Proizvod se moe upotrebiti neposredno za ishranu ili za dalju preradu.

Za proizvodnju povra konzervisanog pasterizacijom, moe se upotrebiti povre koje odgovara uslovima utvrenim u lanu 158. ovog pravilnika.

lan 180.

U grupu pasterizovanog povra spadaju sledei proizvodi:

1) krastavac;

2) paprika;

3) cvekla;

4) feferoni (slatki i ljuti);

5) ajvar;

6) meane salate;

7) pelati i dr.

lan 181.

Pri proizvodnji pasterizovanog povra mogu se upotrebiti: kuhinjska so, eer, jestivo ulje, zaini, ekstrakti, odnosno destilati prirodnih zaina, kiseline (siretna, limunska, jabuna i askorbinska), ren i ekstrakti i destilati rena.

lan 182.

Ako se pasterizovano povre proizvodi od poluproizvoda, moe da sadri sorbinsku kiselinu do 0,1% ili odgovarajuu koliinu kalijum sorbata ili natrijum benzoata, s tim da u deklaraciji mora da se navede da je proizvod proizveden od poluproizvoda i da se oznai vrsta i koliina upotrebljenog konzervansa.

lan 183.

Pasterizovano povre mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima ukus i miris karakteristian za odgovarajui proizvod;

2) da je vrste konzistencije karakteristine za odnosni proizvod (osim ajvara i pelata);

3) da ne sadi nejestive delove plodova i strane primese, osim peteljke kod celih plodova paprike, feferona i krastavaca;

4) da je naliv bistar do opalescentan, sa izuzetkom pelata, u kome moe da bude mutan, i da ga ima u koliini dovoljnoj da ouva trajnost kvaliteta proizvoda;

5) da proizvod ne sadri vie od 2% kuhinjske soli;

6) da ne sadri vie od 2% kiseline (u homogenizovanom proizvodu) preraunato na siretnu kiselinu;

7) da pasterizovani krastavac pored uslova iz ta. 1. do 6. ovoga lana, moe da sadri i do 0,1% peska.

U proizvodnji salate od celera moe se upotrebiti sumporasta kiselina, s tim da u masi gotovog proizvoda sadraj ne prelazi 0,03% (u homogenizovanom proizvodu).

U proizvodnji pasterizovanog povra seenog u komade, veliina i oblik komada povra treba da su ujednaeni za svaku vrstu povra, ali to nije merilo kvaliteta.

Za meano pasterizovano povre, organizacija udruenog rada duna je, pre poetka proizvodnje doneti proizvoaku specifikaciju.

Deklaracija za pasterizovano povre mora da sadri naziv povra, a za meano pasterizovano povre - i vrste upotrebljenog povra po redosledu koliina zastupljenih u proizvodu.

Ajvar

lan 184.

Ajvar je proizvod dobiven preradom (mlevenjem, pasiranjem, i dr.) paprike sa ili bez dodatka plavog patlidana, zaina ekstrakta i destilata prirodnih zaina.

lan 185.

Ajvar mora da ispunjava sledee uslove:

1) da sadraj ukupne suve materije ne bude ispod 9%;

2) da je ujednaen, bez izdvajanja tenosti i da ima mazivu konzistenciju;

3) da boja odgovara boji upotrebljenog povra. Boja ne mora biti crvena;

4) da nema strani ukus i miris (da nije gorak);


6) da ne sadri vie od 2% dodate kuhinjske soli.

Pre poetka proizvodnje ajvara, organizacija udruenog rada je duna da donese proizvoaku specifikaciju.

Moe se proizvoditi i ljuti ajvar, s tim to se i to mora istai u deklaraciji.

U deklaraciji se moraju oznaiti vrste upotrebljenog povra, po redosledu koliina.

lan 185a.

Ajvar sa povrem je proizvod dobijen preradom (mlevenjem, pasiranjem i dr.) paprike ili paprike i plavog patlidana, sa dodatkom jedne vrste ili vie vrsta drugog povra, zaina, ekstrakata zaina, destilata zaina i eera (saharoza), s tim da ukupna koliina dodatih drugih vrsta povra, osim paprike, ne sme biti vea od 25% (m/m).

lan 185b.

Proizvod iz lana 185a. mora ispunjavati uslove iz lana 185. ovog pravilnika.

Pre poetka proizvodnje ajvara sa povrem, proizvoa je duan da saini proizvoaku specifikaciju.

U deklaraciji za ajvar sa povrem, pored podataka iz lana 5. ovog pravilnika, moraju se oznaiti i vrste dodatog povra po redosledu upotrebljenih koliina.

4. Marinirano povre (povre u siretu)

lan 186.

Marinirano povre je proizvod dobiven konzerviranjem plodova ili delova sveih plodova ili bioloki konzerviranog povra siretnom kiselinom. Marinirano povre se pakuje u hermetiku i nehermetiku ambalau.

Pri proizvodnji mariniranog povra moe se koristiti sirovina koja odgovara uslovima utvrenim u lanu 158. ovog pravilnika.

lan 187.

Pri proizvodnji mariniranog povra mogu se upotrebiti sledei dodaci:

1) siretna, limunska, jabuna, vinska i askorbinska kiselina;

2) kuhinjska so i eer, odnosno sredstva za zaslaivanje, radi korekcije ukusa;

3) zaini, ekstrakti zaina i destilati prirodnih zaina;

4) ren, ekstrakti i destilat rena;

5) sorbinska kiselina do 0,1% ili kalijum sorbat do 0,13%, odnosno benzoeva kiselina ili natrijum benzoat do 0,1% i jestivo ulje.

U deklaraciji proizvoda kod koga je upotrebljeno neko od sredstava za zaslaivanje umesto naziva grupe mora biti naveden podatak o vrsti upotrebljenog sredstva za zaslaivanje.

lan 188.

Marinirano povre mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima ukus i miris svojstven povru od koga je proizvedeno;

2) da je vrste konzistencije karakteristine za povre od koga je proizvedeno, odnosno da nije sluzavo i omekano;

3) da u masi gotovog proizvoda sadri do 6% ukupnih kiselina, izraene kao siretna kiselina, i do 3% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku;


Marinirani ren moe da sadri u masi gotovog proizvoda do 0,1% sumpor dioksida.

5. Bioloki konzervirano povre

lan 189.

Bioloki konzervirano povre je proizvod dobiven konzerviranjem povra mlenom kiselinom, koja se stvara fermentacijom eera iz plodova ili delova povra koje se konzervira.

lan 190.

U grupu bioloki konzerviranog povra spadaju:

1) kupus;

2) krastavac;

3) paprika;

4) zeleni paradajz;

5) ostalo povre.

lan 191.

U proizvodnji bioloki konzerviranog povra moe se upotrebiti povre koje ispunjava uslov iz lana 158. ovog pravilnika.

lan 192.

Pri proizvodnji bioloki konzerviranog povra mogu se upotrebiti:

1) kuhinjska so, eer, zaini, kao i ekstrakti prirodnih zaina;

2) do 0,13% kalijum sorbata ili odgovarajua koliina sorbinske kiseline.

lan 193.

Bioloki konzervirano povre mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima ukus, miris i boju karakteristine za odgovarajuu vrstu bioloki konzerviranog povra;

2) da su plodovi soni i elastini, sa konzistencijom karakteristinom za dotini proizvod;

3) da je naliv mutan, bez pojave tegljivosti (sluzavosti), osim kod pasterizovanog kiselog kupusa;

4) da u masi gotovog proizvoda sadraj kuhinjske soli bude od 1,5% do 4%;

5) da sadri od 0,5% do 2,5% ukupnih kiselina, izraenih kao mlena;

6) da ne sadri vie od 0,7% isparljivih kiselina, izraenih kao siretna kiselina;


lan 194.

Naziv proizvoda od povra sastoji se od imena povra kome se dodaje "bioloki konzerviran", osim kupusa koji moe nositi naziv "kiseli kupus".

Dozvoljava se stavljanje u promet bioloki konzerviranog povra u rinfuznom stanju.

6. Sok od povra

lan 195.

Sok od povra je proizvod dobiven preradom sveeg ili smrznutog povra, doradom kae od povra ili bistrog matinog soka od povra, kao i razreivanjem koncentrisanog soka od povra koji je prethodno konzervisan fizikim postupkom.

Sok od povra moe se konzervisati fizikim postupcima.

Prema sadraju nerastvorljivih sastojaka povra, sok od povra moe biti: bistar, mutan ili kaast.

lan 196.

U proizvodnji soka od povra moe se upotrebiti:

1) kuhinjska so;

2) do 5% eera;

3) zaini, ekstrakti zaina i destilati prirodnih zaina;

4) limunska, jabuna, vinska i siretna kiselina;

5) L - askorbinska kiselina.

lan 197.

Sok on povra mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima boju, ukus i miris svojstven povru od koga je proizveden;

2) da nema ukus i miris na plesan, niti drugi strani ukus i miris;

3) da nije prevreo, niti u stanju vrenja osim ako je prevrelost normalno svojstvo ovog proizvoda, s tim to se to mora posebno deklarisati;


lan 198.

Naziv (ime) proizvoda je "sok od povra", sa naznaenjem vrste povra.

Naziv meanog soka od povra mora da sadri podatke o svim upotrebljenim vrstama povra, po redosledu upotrebljenih koliina.

Ako je sok od povra proizveden razblaivanjem koncentrisanog soka od povra, mora se posebno deklarisati.

U deklaraciji za sok od povra i meani sok od povra mora biti naznaeno da li je bistar, mutan ili kaast.

7. Koncentrisani sok od povra

lan 199.

Koncentrisani sok od povra je proizvod dobiven koncentrisanjem soka dobivenog iz sveeg ili smrznutog povra ili koncentrisanjem sirovog ili matinog soka koji je prethodno konzerviran fizikim postupkom.

Koncentrisanje se vri otparavanjem vode i to u vakuum aparatima i smrzavanjem.

Koncentrisani sok od povra mora se proizvoditi po proizvoakoj specifikaciji.

lan 200.

Deklaracija koncentrisanog soka od povra mora da sadri naznaenje procenta suve materije i uputstvo za upotrebu.

lan 201.

Koncentrisani sok od crvenog paradajza (koncentrat paradajza) je proizvod dobiven koncentrisanjem soka tehnoloki zrelih plodova crvenog paradajza po odgovarajuem postupku do odreenog sadraja suve materije.

lan 202.

Prema sadraju suve materije (mereno refraktometrom), ne raunajui suvu materiju kuhinjske soli, koncentrisani sok od paradajza se stavlja u promet kao:

1) jednostruki koncentrat crvenog paradajza sa 14 do 16% suve materije;

2) dvostruki koncentrat crvenog paradajza sa 28 do 30% suve materije;

3) trostruki koncentrat crvenog paradajza sa 38 do 40% suve materije;

4) viestruki koncentrat crvenog paradajza sa preko 50% suve materije.

Deklaracija za koncentrat crvenog paradajza mora da sadri podatak o sadraju suve materije.

lan 203.

Pri proizvodnji dvostrukog, trostrukog i viestrukog koncentrata crvenog paradajza, pakovanog u nehermetiku ambalau, moe se upotrebiti do 0,13% kalijum sorbata ili odgovarajue koliine sorbinske kiseline ili do 0,15% natrijum benzoata.

Prisustvo konzervansa je dozvoljeno u proizvodima koji su dobiveni uz dodatak jednog dela trostrukog ili viestrukog koncentrata crvenog paradajza ili u pakovanjima koncentrata crvenog paradajza naknadno doraenog iz trostrukog koncentrata crvenog paradajza, i to u koliini koja proizilazi iz upotrebljene koliine konzervansa pri proizvodnji ovog koncentrata.

Deklaracija koncentrata mora sadrati podatak o tome da je dobiven od trostrukog, odnosno viestrukog koncentrata kao i vrstu i koliinu konzervansa u gotovom proizvodu.

lan 204.

Koncentrat od crvenog paradajza koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima prirodnu crvenu boju zrelog crvenog paradajza, koja moe imati ukastu nijansu, s tim da ne prelazi u mrku;


3) da ima prijatan specifian miris i ukus;

4) da nije prevreo, u stanju vrenja, niti sa znakom zagorelosti;

5) da sadri najmanje 40% redukujuih materija izraenih kao invertni eer u odnosu na suvu materiju proizvoda;

6) da ne sadri vie od 10% dodate kuhinjska soli u odnosu na ukupnu koliinu suve materije;

7) da ne sadri vie od 10% ukupnih kiselina, izraenih kao limunska kiselina u odnosu na ukupu koliinu suve materje, ne raunajui suvu materiju od kuhinjske soli;

8) da ne sadri vie od 0,1% pepela nerastvorljivog u HCl

9) da 1 kg proizvoda ne sadri vie od 20 mg bakra, 2 mg olova i 1 mg arsena;

10) da ne sadri vie od 50 % pozitivnih polja plesni (po Howardu);

11) da ne sadri ukupnih hlorida koji potiu iz sirovine, izraenih kao natrijum hlorid, vie od 13%, raunato na dvostruki koncentrat.

8. Sueno povre

lan 205.

Sueno povre je proizvod dobiven od celih plodova ili delova plodova, sveeg ili tehnoloki zrelog i zdravog povra ili od korena i lista koji su prethodno pripremljeni i po fizikom postupku sueni do te mere da su podesni za due uvanje.

lan 206.

Sueno povre mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima aromu i boju svojstvene odnosnoj vrsti suenog povra;

2) da posle potapanja u vrelu vodu u trajanju od 10 minuta pokazuje dobru sposobnost bubrenja, da upija toliko vode da procent ukupne vode u rehidriranim plodovima ili delovima bude priblian procentu u sveem povru pre suenja;

3) da posle rehidracije dobije miris i ukus sveeg povra od koga je proizvedeno;

4) da nema miris i ukus presuenog (zagorelog) povra, ni strani miris i ukus;

5) da nema mrlja koje su nastale usled fiziolokog oteenja plodova zbog zagorelosti i sl.;

6) da nije plesnivo ni zagaeno mehanikim ili biolokim neistoama i da ne sadri insekte i njihove delove iz bilo kog stadijuma njihovog razvitka;

7) da ne sadri vie od 10% vode, 0,1% pepela nerastvorljivog u HCl i 0,1% SO2.

lan 207.

Deklaracija za sueno povre mora sadrati uputstvo za upotrebu i podatke o koliini sveeg, oienog i za suenje pripremljenog povra, kojoj odgovara sadraj pakovanja suenog povra. Ako je sueno povre dobiveno meanjem vie vrsta povra, deklaracija mora sadrati i podatke o vrstama povra, i to po redosledu upotrebljenih koliina.

Paprika

lan 208.

Mlevena zainska paprika je proizvod dobiven mlevenjem zrelih plodova paprike (Capsicum annum L. var. Longum, grossum, abreviatum, tupicum, itd.). Melju se perikarp i seme.

Mlevena zainska paprika koja se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:

1) da je karakteristino crvena, crveno-narandasta ili bledo-crvena;

2) da je ukus bez ljutine, ljut ili blago ljut;

3) da je miris prijatan i karakteristian;

4) ne sme imati strane mirise i lo ukus (nakiseo, gorak, plesniv, miris na ueglost);

5) ne sme sadravati ive i mrtve insekte ili njihove delove, zagaenja od glodara i plesni vidljive golim okom ili uz upotrebu poveanja od 10 puta;

6) ne sme sadravati strane materije i druge materije biljnog porekla, materije za bojenje, ulje i druge materije koje prividno poboljavaju kvalitet i prikrivaju nedostatke. Ove mat

pravilnik o kvalitetu proizvoda od voca, povrca i pecurki i

Documents