povrede grudnog kosa

7/26/2019 Povrede Grudnog Kosa

1/30

JAVNA USTANOVA SREDNJA MJEOVITA KOLAGRAANICA

MATURSKI RAD

POVREDE GRUDNOG KOA

Mentor: Uenik:

Prof. Dr. Suvada Hajdarevi Enis Huskanovi

Graanica, maj 2!".

1


2/30

JAVNA USTANOVA SREDNJA MJEOVITA KOLA GRAANICA

POVREDE GRUDNOG KOA

#$anovi komisije:!..................................................

2..................................................

%..................................................

Graanica, maj 2!".

S&D'(&):

2


3/30


4/30

!".2 Povrede Aron@a..................................................................................................................2

!.&06)U#&0...........................................................................................................................2one strane Ffacies $atera$es su konvkesnei u ?ot?unosti i@ oA$ikuju reAra meusoAno odije$jena s !! meureAreni@ ?rostora koji suis?unjeni meureArenim miCiimai ve=ivom. Gornji otvor ?rsnoB koCa Fa?ertura t@oracissu?erior je AuAreast tj. Ciri ?ostrance neBo u sredini. StraBa Ba omeuje ?rvi ?rsni kra$jeak,s?rijeda Bornji ruA ?rsne kosti, sa svake strane ?o jedno ?rvo reAro. aBnut je ?rema do$je ina?rijed tako da je anteriorni dio otvora na nioj ra=ini od ?osteriornoB. &ntero I ?osteriornidijametar BornjeB otvora i=nosi oko - cm,a transver=a$ni oko ! cm. Donji otvor Fa?ertura

t@oracis inferior sa stranje strane omeuje !2. ?rsni kra$jeak, Aono !!. i !2. reAro, a s?rijeda@rskavice !., 8.,


7/30

3. POVREDE GRUDNOG KOA

Pri ?ovredi BrudnoB koCa i orBana u njemu Aitna su tri me@ani=ma ?ovrede: ?rvi ti? ?ovreda je

i=a=van uAr=anjima kada se tije$o na$a=i u Ar=inskoj inerciji. DruBi ti? ?ovrede toraksa su snanekom?resije i udari koji nadmaCuju ske$etnu ?ot?oru ?ri kojoj se si$a kom?resije ?renosi naintratoraka$ne orBane. 5rei ti? ?ovrede su $oka$i=ovane im?aktacije si$e koje ?renose dejstvoosovinom stvarajui ?rodornu ?enetrantnu ranu koja =adire u intratoraka$ni ?rostor. 'ane oAinoi=a=ivaju =aoCtreni ?redmeti i ?rojekti$i. ajveim dije$om udarna si$a ?renosi ve$iki dio svojeenerBije na unutraCnje toraka$ne orBane i ?okreu nove me@ani=me $e=ije. Pri ?ovredi toraka$ni@orBana odma@ moramo ra=$uiti stanja: Bdje su traumom uBroene vita$ne funkcije venti$acije i$icirku$acije. Sreom, ovi@ ?acijenata ima manje od !J svi@ toraka$ni@ ?ovreda, Bdje ?ri ?rvom?reB$edu ?acijenti imaju staAi$ne vita$ne funkcije, a$i se moBu ?oBorCati u ranom?osttraumatskom ?eriodu u fata$ni is@od =AoB ne?re?o=nate ?ovrede srca, ?$ua i ve$iki@ krvni@

sudova toraksa FS$ika !. Pri tu?im udarnim ?ovredama toraksa najeCe =atiemo frakturereAara, rjee sternuma. Pri serijskoj frakturi reAara i$i dvostrukom ?re$omu sa sindromom?okretnoB ka?ka ?renesena udarna si$a stvara kontu=ione ?ovrede ?$ua, miokarda, ru?turutoraka$ne aorte, ve$iki@ Aron@a. +ve ?ovrede su direktno =avisne od jaine si$e, Ar=ine i trajanjadejstva. 5i? ?ovreda toraksa =avisie od $oka$i=acije dejstva si$e. Pri ve$ikim Ar=inama nasta$edece$eracione i$i indirektne ?ovrede, osim direktnoB dejstva akce$eracije, isto tako su ra=orne. Ume@ani=mu ?ovrede uestvuju kom?resija, Bnjeenje, uvrtanje i$i tor=ija, a$i i cije?anje orBana itkiva =avisno od mjesta fiksacije i moAi$nosti orBanaK aorta ?rska u A$i=ini $iBamentaarterio=uma, a B$avni Aron@ u A$i=ini @i$usa ?$ua.

7


8/30

Slika 1. Prenoenje udarnog talasa pri povredi zida grudnog koa. Incizije urgentne

torakotomije: A) prednja lijeva torakotomija: akutni zastoj srca; B) posterolateralna: povrede

plua, povrede torakalne aorte i ezoagusa; !) medijalna sternotomija sa proirenjem incizije

prema vratu: povrede srca, ascendentne aorte i krvni" sudova aortnog luka; #) medijalna

sternotomija $ pednji medijastinum i srce; %) sternotomija i prednja torakotomija &torakotomija

u vidu otvorene knjige'. Pristup krvnim sudovima koji poti(u od luka aorte; ) transverzalna

torakotomija: o*ostrane povrede torakalni" organa i medijastinuma.

8


9/30

4.POREMEAJI VENTILACIJE

Pri ?reB$edu uo$jiv je ?oremeaj venti$acije. Pacijenti sa o?strukcijom Bornji@ disajni@ ?uteva sucijanotini i$i Aoje ?e?e$a, disanje je stridoro=no, ?raeno krk$janjem, disajni ?okreti sunedovo$jni. a?aamo snano uv$aenje su?rak$aviku$arni@ i interkosta$ni@ ?rostora, =ateBnute

e?iBastrine miCie, sva ?omona res?iratorna musku$atura na?eta. &ko res?iratorni ?okreti =idaBrudnoB koCa nisu vid$jivi, ne ?ostoji adekvatna venti$acija, to su =naci a?neje. +snovni us$ov da?acijent ?reivi je oAe=Ajeenje Bornji@ disajni@ ?uteva. akon us?ostav$janja venti$acije Bornji@disajni@ ?uteva Ai$o odstranjenjem ?re?reke, uvoenjem endotra@ea$noB tuAusa Ai$otra@eostomijom, odravanje ?oremeaja venti$acije ?$ua treAa traiti u ko$a?su ?$ua =AoB?oveanja intra?$eura$noB ?ritiska krvi, =AoB ?risustva va=du@a i$i ?okretnoB ka?ka. +va trifaktora se moBu isk$juiti ins?ekcijom =ida BrudnoB koCa i fi=ika$nim ?reB$edom. &ko ?ostojirana na =idu BrudnoB koCa kro= koju se ?ri ins?iraciji usisava va=du@, =nak je otvorenoB usisnoB?neumotoraksa ?raen ko$a?som ?$ua. uni ?ostu?ak je =atvaranje, ?rekrivanje raneva=e$inskom Ba=om i stvaranje us$ova =a =atvoreni ?neumotoraks koji ?acijent Ao$je ?odnosi.+vaj ?rivremeni ?ostu?ak mora Aiti do?unjen intra?$eura$nom ?odvodnom drenaom, kako Ai ses?rijei$a o?asnost od nastanka venti$noB ?neumotoraksa. a?et res?iratorno ne?okretan@emitoraks =nak je venti$noB ?neumotoraksa i$i @ematotoraksa koji su ?raeni kom?resijom?$ua. Pomjeranje tra@eje ?rema su?rotnoj strani, naCikane vene vrata, ?ojava su?kutanoBemfi=ema, ?erkutorna @i?ersonornost i neujno disanje dovo$jni su =naci =a ?ostav$janjedijaBno=e venti$noB ?neumotoraksa, =a ra=$iku od @ematotoraksa Bdje su vene na vratu ?ra=ne,?erkutorni =vuk tu?, disanje je neujno i$i os$aA$jeno. Meutim, dvije treine ?acijenata su sa?neumo@ematotoraksom. +d ve$ike koristi je rendBenski snimak toraksa. Pri venti$nom?neumotoraksu i Ae= rendBenskoB ?reB$eda, na osnovu fi=ika$ni@ na$a=a, i=vodimo drenau

intra?$eura$noB ?rostora. 0od @ematotoraksa i$i ?neumo@ematotoraksa na ?reB$ednimrendBenskim snimcima ?$ua moemo otkriti =nake ru?ture dijafraBme, aorte, Aron@usae=ofaBusa, kontu=ione ?romjene na ?$uima, te je ?rije torakostomije i uvoenja intratoraka$nedrenae ?otreAno uraditi eks?$orativnu ?unkciju intra?$eura$noB ?rostora. a osnovu naknadni@rendBenski@ snimaka u toku toraka$ne drenae i stanja ?acijenta moe se ?ostaviti indikacija =ai=voenje urBentne torakotomije. Su?kutani emfi=em ?rate ?neumotoraks, ?ovrede Aron@a,tra@eje i e=ofaBusa. Prije rendBenskoB snimanja treAa oAi$jeiti, ako ?ostoje, u$a=nu i i=$a=nuranu. a rendBenskim snimcima toraksa moBu se =a?a=iti frakture reAara, ?o$oajmedijastinuma, sadraj intra?$eura$noB ?rostora, na$a= strani@ tije$a.

9


10/30

5.POREMEAJI CIRKULACIJE

aB$a uBroenost cirku$acije sa ?adom arterijskoB ?ritiska u traumi toraksa sem krvarenja moeAiti ?os$jedica tam?onade ?erikarda. *enti$acija ?$ua je ouvana. aArek$e vene vrata =atiemooAino u ?acijenata kada i= stojeeB ?re$a=i u $eei ?o$oaj. 5en=ioni ?neumotoraks u ?oetku

moe da imitira tam?onadu ?erikarda. o, ?risustvo rane u A$i=ini srca i visok centra$ni venski?ritisak uka=uju na ?ostojanje tam?onade. 0ada centra$ni venski ?ritisak u toku nadoknadetenosti Ar=o raste, ?oAuuje sumnju na stvaranje tam?onade srca. astajanje eks?an=ivnoB@ematoma nad Bornjom a?erturom toraksa i Aa=i vrata je =nak ?ovreda ve$iki@ krvni@ sudovakoji ?o$a=e sa $uka aorte, te je moBue kontro$u krvarenja ?ostii kro= torakotomiju.

6.RUPTURE DIJAFRAGME

5orakoaAdomina$ne ?ovrede sa ru?turom dijafraBme nose o?asnost od intraaAdomina$noBkrvarenja i ?rodora intraaAdomina$ni@ orBana u intratoraka$ni ?rostor. Sem Cto moBu Aitiudruene ?ovrede aAdomina$ni@ i toraka$ni@ orBana, ?rodor ko$ona i$i e$uca u intra?$eura$ni?rostor moe da imitira ?neumotoraks sa ko$a?som ?$ua i stvara res?iratornu insuficijenciju. a?reB$ednim rendBenskim snimcima u intra?$eura$nom ?rostoru na$a=imo @idroaerine sjenkee$uca i$i ko$ona, Cto uka=uje na ?ro$a?s aAdomina$ni@ orBana. 'u?ture e=ofaBusa ?ri traumitoraksa su rijetke, a$i kada nastanu, onda su udruene sa ?ojavom ?neumomedijastinuma i$i?neumotoraksa. Prvi urBentni o?erativni ?ostu?ci koje moe i=vesti $jekar ?ri ?ovredi toraksa su:endotra@ea$na intuAacija, tra@eostomija, torakocente=a, ?erikardiocente=a i ?odvodna drenaa

intra?$eura$noB ?rostora.

10


11/30

7.INDIKACIJE A URGENTNU TORAKOMIJU ! AKUTNI TORAKS

UrBentnu torakotomiju radi oAuen @irurCki tim, a$i ne na mjestu akcidenta i u toku trans?orta,ve u o?eracionoj sa$i i$i ?rostoriji =a inten=ivnu njeBu. /ndikacije =a urBentnu i$i ne?osrednutorakotomiju su s$jedee:

I Srani =astoj nakon ?enetrantni@ ?ovreda BrudnoB koCa i$i tu?i@ udarni@ ?ovreda.I Posttraumatski kardiovasku$arni ko$a?s koji nastaje ?ri krvarenju u toraksu, aAdomenu,

?ri ?erikardija$noj tam?onadi. Pri iskrvarenju, resuscitacija se ?ostie u %J ?acijenata,dok =AoB kom?$ikacija i udrueni@ ?ovreda ?reivi oko


12/30

I *a=duCna emAo$ija ?ri ?ovredi ?$ua. *a=duCna emAo$ija nastaje ?ri artificije$nojventi$aciji utiskivanjem va=du@a ?reko ?ovrijeeni@ ?$uni@ vena ka sistemskojcirku$aciji arterije.

I 5orakotomija nije indikovana ?ri:I @ematotoraksu Bdje BuAitak krvi ne ?re$a=i - m$ na sat ?reko intra?$eura$noB drenaK

I otkrivanju ma$i@ strani@ tije$a i$i ?rojekti$a koji su i=van ve$iki@ krvni@ sudova, te ne?ostoji o?asnost od miBracije niti ero=ije =ida krvnoB suda, venti$nom ?neumotoraksu,Bdje se reeks?an=ija ?$ua ?ostie drenanom torakostomijomK

I ?neumomedijastinumu koji je ?os$jedica ?ovrede ?$unoB ?aren@ima, a ne tra@ejeAron@usa i$i e=ofaBusa, drenana intra?$eura$na dekom?resija je dovo$jna da se?neumomedijastinum rea?sorAujeK

I torakoaAdomina$nim ?ovredama koje su i=a=vane ?rojekti$ima ma$e Ar=ine i$i Aodeom.akon @irurCkoB =Arinjavanja intraaAdomina$ni@ ?ovreda, =a toraka$ne ?ovrede sa ma$im@ematotoraksom i$i ?neumotoraksom dovo$jna je ?odvodna drenaa intra?$eura$noB?rostora.

".POVREDE IDA GRUDNOG KOA

12


13/30

/ntratoraka$ni orBani su doAro =aCtieni ske$etom =ida BrudnoB koCa i musku$aturom.'es?iratorni miCii BrudnoB koCa sin@ronim radom sa dijafraBmom stvaraju neBativanintra?$eura$ni ?ritisak koji je osnovni us$ov s?ontane venti$acije ?$ua i rada venti$acione ?um?e.Poremeaj inteBriteta =ida BrudnoB koCa nastaje ?re$omima reAara i sternuma, ?enetrantnimranama. AoB sin@ronosti rada =ida BrudnoB koCa, intra?$eura$noB ?rostora i ?$ua, $e=ija jednoB

od nji@ i=a=iva ?oremeaj funkcije osta$i@ dije$ova FS$ika 2.

Slika 2. Penetrantne povrede zida grudnog koa: A) otvoreni pneumotoraks; B) laceracija

plunog paren"ima re*arnim okrajcima.

#.PENETRANTNE POVREDE

13


14/30

Penetrantne ?ovrede =ida BrudnoB koCa nanesene Aodeom, ?rojekti$om i$i =aoCtrenim?redmetom stvaraju komunikaciju i=meu =ida BrudnoB koCa i intra?$eura$noB ?rostora. *e$iina?ovrede ?rojekti$om =avisi od enerBije koju ?rojekti$ nosi. Povrede oCtricom i ma$oka$iAarskim?rojekti$om stvaraju samo ?rodornu ranu na =idu BrudnoB koCa, =a ra=$iku od ve$ikoAr=inski@?rojekti$a, koji stvaraju ta$asni udar koji se Ciri van ?rodornoB kana$a rane. Pri $e=iji

interkosta$ni@ arterija i a. mamarije interne, kao i kod krvarenja i= sistemski@ arterija uintra?$eura$ni ?rostor, =a ra=$iku od krvarenja i= ?$ua, nakon reeks?an=ije ?$ua krvarenje ne?restaje, ve se mora uraditi o?erativna @emosta=a. 0ada rana na =idu BrudnoB koCa us?ostavikomunikaciju sa intra?$eura$nim ?rostorom, nestaje neBativni intra?$eura$ni ?ritisak, te je u$a=akva=du@a u ?$ua ?reko Aron@ija smanjen. 0ada je otvor rane na =idu BrudnoB koCa manji odtra@ea$noB i$i B$otinoB ?romjera, u toku ins?irijuma joC se ostvaruje neBativan intra?$eura$ni?ritisak i s?o$jaCnji va=du@ Aude usisan kro= ranu, te se =AoB toBa =ove i usisni ?neumotoraks.Smanjenje neBativnoB intra?$eura$noB ?ritiska smanjuje vo$umen va=du@a koji u$a=i ?rekoAron@ija. Smanjena venti$acija ?$ua se manifestuje njeBovim dje$iminim ko$a?som. &ko je

otvor na =idu BrudnoB koCa vei od $umena tra@eje, nastaje ?ot?uni ko$a?s ?$ua, jer se i=jednae?ritisci: s?o$ja u intra?$eura$nom ?rostoru i u tra@oAron@ija$nom staA$u ?ovrijeene strane. /=ko$aAiranoB ?$ua smanjuje se dotok krvi ka srcu, otvara se arteriovenski Cant, nastaje retencijaAron@ija$ne sekrecije i ?os$jedica je @i?oksija.

#.1 K$%&%'(% )&*+%

DijaBno=a ?enetracije u intra?$eura$ni ?rostor je jednostavna. Sem na$a=a rane na =idu BrudnoBkoCa, uje se ?ri svakom ins?irijumu usisni =vuk va=du@a. Pacijent je dis?neian, cijanotian,

ima neujno ve=iku$arno disanje na strani ?ovrede. a ?reB$ednim rendBenskim snimcima moBuse =a?a=iti ?neumo@ematotoraks i ko$a?s ?$ua. erijetko ?ostoje udruene ?ovredeintratoraka$noB orBana. &ko ne ?ostoji usisavanje va=du@a kro= ranu, i nema ?neumotoraksa,onda su rane ne?enetrantne i$i se na$a=e u= uski ?rostor =adnjeB i ?rednjeB medijastinuma Ae=otvaranja intra?$eura$noB ?rostora.

#.2 T,-/*&

14


15/30

Privremenim =atvaranjem rane na =idu BrudnoB koCa: ok$u=ivnim =avojem, va=e$inskom Ba=om i?rekrivanjem ad@e=ivnim trakama s?reavamo u$a=ak va=du@a i= s?o$jne sredine u tokuins?irijuma u intra?$eura$ni ?rostor, Cto omoBuava dje$iminu reeks?an=iju ?$ua. DruBi?ostu?ak je da se uvoenjem endotra@ea$noB tuAusa i ?od ?o=itivnim ?ritiskom omoBueventi$acija i reeks?an=ija ?$ua Ae= =atvaranja rane, dok se ?acijent ne ?ri?remi =a o?erativnu

oAradu rane. Dije$ovi tkiva, koaBu$uma krvi u rani na =idu BrudnoB koCa i$i ?$ua moBu stvoritiventi$ni me@ani=am koji e od otvorenoB na?raviti venti$ni i$i ten=ioni ?neumotoraks. Pacijent?ostaje dis?neian, disanje se ?oBorCava, ra=vija se ?otkoni emfi=em, vene na vratu naAreknu,s$ijede ?ad arterijskoB ?ritiska i cijano=a. ajAo$ja =aCtita od ove kom?$ikacije je uvoenje tuAatorakostomije sa ?odvodnom drenaom. 5uAus se uvodi kro= =id BrudnoB koCa van ?rostora rane.0ada ?ostoji vei defekt na =idu BrudnoB koCa, Ba=a koja ?okriva otvore rane moe Aiti usisana uintra?$eura$ni ?rostor. Svi o?erativni ?ostu?ci ?ri oAradi ?enetrantne rane =ida BrudnoB koCai=vode se u o?Ctoj endotra@ea$noj aneste=iji. +?erativno se odstranjuje strani sadraj i=intra?$eura$noB ?rostora, uradi se deAridman rane sa odstranjenjem devita$i=ovanoB tkiva. o,

rane nanesene ve$ikoAr=inskim ?rojekti$ima stvaraju fraBmentaciju reAara i ve$iku nekro=umiCia, tako da oCteenje tkiva moe Aiti i do " cm Cire od ?rodornoB kana$a rane. &ko je defektna =idu BrudnoB koCa vei i ne moe se ?okriti tkivom =ida, onda se koriste vasku$ari=ovanimiCini renjevi Fm. $atisimus dorsi, m. ?ektora$is i$i m. rektus aAdominis. &ko ?ostoji masivnakontaminacija tkiva i ?ored deAridmana, rana se ostav$ja otvorenom. U ovim oko$nostimane?ovo$jna je ?rimjena ?rotetikoB materija$a =a =atvaranje rane. Pacijent se moe odravati naartificije$noj venti$aciji, a =atvaranje defekta =ida BrudnoB koCa se moe ostvariti tek nakonsmirivanja infekcije, Ai$o miCinim renjevima Ai$o konim ka$emima.

10. FRAKTURE REARA

15


16/30

+Aino ?re$omi reAara nastaju i=van ?o$ja dejstva udarne si$e na =id BrudnoB koCa. 0ada je si$audara od sternuma ?rema kimi, ?re$omi reAara su na s?o$jaCnjoj krivini reAara u Aonoj $iniji.Direktno dejstvo si$e na ma$oj ?ovrCini stvara frakture u ?o$ju dejstva si$e. )ednostavne frakturereAara su Ae= dis$okacije okrajaka i nisu udruene sa ?ovredom ?$ua, imaju oA$ik fisure i$ifrakture koje se u ?o$ovini s$uajeva ne moBu ni rendBenski doka=ati ve se otkrivaju nakon tri

nedje$je sa stvaranjem ka$usa. 9rakture reAara sa dis$okacijom fraBmenata udruene su sa$e=ijama interkosta$ni@ miCia, te se =a?aaju ?ato$oCka ?okret$jivost i kre?itacije. 9rakturereAarni@ @rskavica i kosto@ondra$ni@ ve=a ne moBu se =a?a=iti na rendBenskim snimcima.)ednostavne frakture reAara se u =dravi@ $judi Ar=o remode$iraju i =arastaju Ae= oCteenja. Uk$inikoj ?rocjeni je Aitnija enerBija koju je =id BrudnoB koCa ?rimio u toku ?ovrede. M$adi $judii=dre snanu udarnu si$u toraksa, a da ne Aude ?raena frakturom reAara =a ra=$iku od stariji@?acijenata. Po $oka$i=aciji frakture reAara moe se s$utiti o ve$iini si$e. 9rakture viCe od etirireAra su =nak da je sem =ida BrudnoB koCa i ?$ua ?rimi$o =natan dio enerBije i da se moBuoekivati intertoraka$ne ?ovrede. ajeCa fraktura nastaje od /* do / reAra. &nterio?osteriorna

kom?resija smanjuje $uk reAarne krivine i ?rska s?o$jaCnji koCtani s$oj reAra. +vi ?re$omi rijetkostvaraju ?ovrede ?$unoB ?aren@ima ?re$om$jenim okrajkom reAra. 0od direktne im?aktacije si$e?re$om$jeni okrajci reAara Audu utisnuti u ?aren@im ?$ua i $aceriraju njeBovo tkivo. Gornja etirireAra =ida BrudnoB koCa su =aCtiena jakom $enom na?rijed ?ektora$nom musku$aturom i Borek$aviku$om. Pri ?re$omima ovi@ reAara moemo oekivati i ?ovrede tra@eoAron@ija$noB staA$a.Pre$omi ?rvoB reAra su osoAiti =AoB svoB ?o$oaja i me@ani=ma frakture. Prvo reAro je ve=ano=B$oAovima, i=meu sternuma i ?rvoB toraka$noB ?rC$jena =a njeBa se ?ri?aja medija$ni ska$enskimiCi, =atim kostok$aviku$arni $iBament i ?rednji ska$enski miCi. a direktne ?re$ome ?rvoBreAra ?otreAno je dejstvo estoke si$e. /ndirektni ?re$omi ?rvoB reAra moBu da nastanu kada sesi$a ?renosi ?reko k$aviku$e i sternuma kao Nkormi$ske ?ovredeO, =atim naB$i @i?ereksten=ioni

?okreti vrata i B$ave ?ri ve$ikim Ar=inama raskidaju $iBamentni s?oj i i=a=ivaju frakturu / reAra.+va ?ovreda je udruena sa kraniocereAra$nim i $e=ijama Aran@ija$noB ?$eksusa. 0ada ?ostoji?re$om ?rvoB i druBoB reAra, treAa oekivati i ve$ike intratoraka$ne ?ovrede uk$juujui i $e=ijetra@eje $uka aorte. *ita reAra =AoB svoje ve$ike moAi$nosti su rjee i=$oena ?re$omima, a$i seudarne ?ovrede $ako ?renose na unutraCnje orBane. 5ako ?ovrede i ?re$omi ovi@ reAara suudruene sa ?ovredama jetre, s$e=ene i AuAreBa.

10.1 K$%&%'(% )&*+%

16


17/30


18/30

0$aviku$a je jedina kost koja s?aja Brudni koC sa rukom. Povrede su esto udruene sa?ovredama =ida BrudnoB koCa. o, ako nema neurovasku$arni@ oCteenja, =a ?re$om k$aviku$edovo$jna je jednostavna, ti?ina imoAi$i=acija. Pri dejstvu ve$ike snaBe ?re$omi k$aviku$e moBuAiti udrueni sa ?ovredama arterije i vene su?k$avije. 0$aviku$osterna$na dis$okacija kada=au=ima ?osteriorni ?o$oaj u odnosu na manuArijum moe i=a=vati kom?resiju ve$iki@ krvni@

sudova vrata i tra@eje. >r=a manue$na re?o=icija dis$okacije i raste=anje ramenoB ?ojasa ?remakimi odstranjuju ovu o?asnost.

12.FRAKTURA SKAPULE

9raktura ska?u$e rijetko je udruena sa ?ovredama ramena. +Aino fraktura ska?u$e je i=a=vanadirektnim dejstvom si$e. ajeCe je fraktura tije$a ska?u$e udruena sa serijskim ?re$omimareAara i =nak je estokoB dejstva si$e. Pri frakturama ska?u$e nema ve$iki@ dis$okacija?re$om$jeni@ okrajaka ?oCto je ska?u$a oA$oena jakim miCiima, te nema ?otreAe =aimoAi$i=acijom.

13.FRAKTURE STERNUMA

18


19/30

Povrede sternuma nastaju dejstvom direktne udarne si$e, kako se via ?ri Ar=inskimsaoAraajnim udesima, ?ri kojima sternum udara o vo$an automoAi$a. +?isane su f$eksione ieksten=ione frakture, kada se raskida ve=a i=meu manuArijuma i kor?usa sternuma./m?aktacione frakture sternuma moBu Aiti transver=a$ne i kose i udruene su sa raskidom@ondrokosta$ni@ s?ojeva. 5ako ?re$om$jen sternum stvara oAostrani ?okretni ka?ak. Pri udarnim

frakturama sternuma moBu se oekivati ?ovrede medijastina$ni@ orBana: kontu=ije srca, ru?turatra@eje, $uka aorte, rjee e=ofaBusa i kontu=ije ?$ua.

13.1 K$%&%'(* $%(*

0$iniki dijaBno=a ?re$oma sternuma se ?otvruje odravanjem jaki@ Ao$ova nad sternumom kojise ?ojaavaju ?ri duAokom disanju. PoCto je sternum ?otkono ?ostav$jen, to ?a$?acijomotkrivamo ste?enicu frakture, rjee =a?aamo kre?itacije i $anu ?okret$jivost u srednjoj treini.

/m?aktirani ?re$omi sternuma ne ?riinjavaju ve$ike teBoAe ?acijentu te se ?revide ?ri ?rvom?reB$edu, a =a?aamo i@ na rendBenskim snimcima. o, frakture sternuma sa dis$okacijomfraBmenata moBu da ine kom?resiju ?rema medijastinumu i vratu.

13.2 T,-/*&

/ndikacije =a o?erativnu imoAi$i=aciju sternuma su dis$okacije i $ane ?okret$jivosti. ajednostavne ?re$ome sternuma je dovo$jna fiksacija ianim Cavovima, a ?ri ra=mrskivanjukostiju koriste se su?sterna$ne ?$oe, naroito kada je ?otreAno da ?acijent Aude na artificije$noj

venti$aciji. +?erativnu fiksaciju ?re$om$jenoB sternuma radimo kada ?ostoje ?rekidi i@ondrokosta$an s?oj, i$i udruene ?ovrede reAara sa sternumom, kada sternum ima u$oBudvostranoB ?okretnoB ka?ka FS$ika %.

Slika 3.Prelom sternuma: A) prelom sa dislokacijom; B) impaktirani prelom; !) iksiranje

prelomljeni" okrajaka +i(anim avovima

14.POVREDE PLEURE

19


20/30

U fi=io$oCkim us$ovima inter?$eura$ni ?rostor ini ?ri$juA$jeni s$oj i=meu ?arijeta$ne i viscera$ne?$eure, koji u toku disanja k$i=e jedan u= druBi i omoBuava Ae= ot?ora eks?an=iju ?$ua u tokures?iracije. Pri$juA$jenost viscera$ne i ?arijeta$ne ?$eure odrava neBativan intratoraka$ni ?ritisak.Prodiranjem i$i naku?$janjem stranoB sadraja meu intra?$eura$ne $istove stvara se intra?$eura$ni?rostor. Prisustvo stranoB sadraja u intra?$eura$nom ?rostoru ?oveava intra?$eura$ni ?ritisak.

ajAre ?romjene intra?$eura$noB ?ritiska nastaju ?rodorom va=du@a kada se stvara?neumotoraks. P$eura$ni $istovi imaju s?osoAnost da rea?sorAuju =natnu ko$iinu tenosti iva=du@a i= svoB ?rostora. /ako ?$euru ?okriva jednos$ojni e?ite$ s$ian ?eritoneumu, =AoB AoBatevasku$ari=acije i $imfne drenae moe da fi$trira tenosti i ?roteine oko ! m$ na sat./nf$amatorne reakcije ?$eure mijenjaju njen mikrosko?ski i=B$ed i smanjuju s?osoAnost?ermeaAi$itetaK to je jedan od me@ani=ama stvaranja intra?$eura$noB i=$iva. *e$ika =aCtitna mo?rotiv infekcije intra?$eura$noB ?rostora ?$eura ne ostvaruje se samo doArom vasku$ari=acijom imoBunoCu rea?sor?cije stranoB sadraja ve i reeks?an=ijom ?$ua. 5ako me@anikomevakuacijom BnojnoB sadraja i= intra?$eura$noB ?rostora ?ri inva=ivnim infekcijama moe se

?ostii ?rimarno i=$jeenje kada se oAe=Aijede doAra drenaa, neBativan intratoraka$ni ?ritisak ireeks?an=ija ?$ua =a ra=$iku od a?scesne ko$ekcije tkiva i orBana koji =arastaju ?er secundam.5rea vana s?osoAnost ?$eure je da s$ui kao najAo$ji autoBeni ka$em ?ri toraka$nimo?eracijama =a =atvaranje Aron@o?$eura$ni@ fistu$a, =atim moe da ?os$ui ?rekrivanje sutura nae=ofaBusu, tra@eji, B$avnim Aron@ija$nim staA$ima. akon traume i$i inf$amacije na ?$unom?aren@imu ?$eura je u stanju da stvori ?riras$ice koje ne s?reavaju reeks?an=iju ?$ua, a$i uvajuinteBritet ?$unoB ?aren@ima, suavaju inf$amatorni ?roces =adeA$janim oi$jkom i$iinka?su$acijom.

15.PNEUMOTORAKS

20


21/30

Pneumotoraks je stanje kada u intra?$eura$ni ?rostor ?rodire va=du@ kro= s?o$jaCnju ?enetrantnuranu =ida BrudnoB koCa i$i kro= unutraCnju intratoraka$nu $aceraciju ?$unoB ?aren@ima i Aron@a.'jee ?neumotoraks nastaje i= aAdomena ?ri torakoaAdomina$nim ?ovredama kada istovremeno?ostoji ?enetracija e$uca, ko$ona, dijafraBme i ?arijeta$ne ?$eure. Penetracija e=ofaBusa sa?enetracijom medijastina$ne ?$eure moe Aiti ra=$oB ?neumotoraksa =ajedno sa stvaranjem

medijastina$noB emfi=ema. +Aino je ?neumotoraks i=a=van ?enetrantnom ranom =ida BrudnoBkoCa i $e=ijom ?$unoB ?aren@ima. Pri =atvorenim ?ovredama BrudnoB koCa $aceraciju ?$unoBtkiva i=a=ivaju ?re$om$jeni okrajci reAara, a ?rskanja Au$a a$veo$a Aron@a i=a=ivaju kom?resiju idis$okacije. 5raumatski ?neumotoraks esto ?rati medijastina$ni i su?kutani emfi=em FS$ika 3.Uske ?enetrantne rane =ida BrudnoB koCa oAino ne stvaraju usisni me@ani=am ?neumotoraksa.*a=du@ u intra?$eura$ni ?rostor ?rodire u toku i$i ne?osredno nakon ?enetracije, a rana se oAinos?ontano =atvori s$ojevima miCia i$i koaBu$umom krvi. +vaj traumatski ?neumotoraks s$ian jes?ontanom ?neumotoraksu sa oskudnim k$inikim sim?tomima, naroito kada je ?raen ma$imko$a?som ?$ua. Poremeaj venti$acije =avisi od ve$iine ko$a?sa ?$ua. Pri dje$iminom ko$a?su

?$ua res?iracija ne mora da Aude Aitno ?oremeena jer se iako smanjena venti$acija oAav$ja?reko ko$aAiranoB i =dravoB ?$ua. a ra=$iku od s?ontanoB, traumatski ?neumotoraks ?rateAo$ovi u ?redje$u rane. Pri ve$ikom ko$a?su ?$ua smanjena venti$acija ?omae sku?$janjuintraAron@ija$noB sekreta, smanjenju krvnoB ?rotoka kro= ko$aAirana ?$ua =AoB ?oveanjavasku$arne re=istencije i =naci res?iratorne insuficijencije ?ostaju i=ra=itiji sa dis?nejom,osjeajem BuCenja, i=raenom cijano=om.

Slika 4.raumatski pneumotoraks: A) intrapleuralno nakupljanje vazdu"a i kolaps plua; B)

prodor intrapleuralnog vazdu"a u potko+no tkivo i medijastinum: potko+ni i medijastinalni

emizem

15.1 O,-&% &-/,*(

21


22/30

+tvoreni Fsukcioni, usisivajui ?neumotoraks nastaje ?enetrantnom ranom koja ostav$ja defektna =idu BrudnoB koCa. Povrede su nanesene oAino Cirokom oCtricom, ?rojekti$ima ve$ike Ar=inei$i i=oCtrenim ?redmetima koji dovode do BuAitka tkiva na =idu BrudnoB koCa. &ko je ve$iinaotvora na =idu BrudnoB koCa ?riA$ina dvije treine $umena tra@eje, ?ri ins?iraciji va=du@ Aude?rije usisan kro= otvor rane u intra?$eura$ni ?rostor neBo u ?$ua kro= disajne ?uteve, te Ar=o

nastaje ko$a?s ?$ua na strani ?ovrede. Promjene u intra?$eura$nom ?ritisku u ritmu disanjai=a=vae k$aenje medijastinuma. Hi?oventi$acija je ra=$oB @i?erkarAije i @i?oksije.

15.1.1 K$%&%'(% )&*+%

#uje se =vuk usisavanja va=du@a kro= ranu u toku venti$acije, ?erkutana @i?ersonornost,ausku$tatorno neujno disanje sa dis?nejom, uAr=an ?u$s i ?ad arterijskoB ?ritiska uvode?acijenta u kritino stanje. /ntra?$eura$ni ?ritisak se i=jednaava sas?o$jaCnjim atmosferskim

?ritiskom.

15.1.2 T,-/*&

+snovni o?erativni ?ostu?ci se sastoje od =atvaranja otvora rane na =idu BrudnoB koCava=e$inskim Ba=ama i uvoenja intra?$eura$noB drena sa ?odvodnom drenaom kro= ?oseAanotvor, van rane. &ko je rana kontaminirana sa destrukcijom miCia, ranu oAraujemo ?o@irurCkim ?rinci?ima. &ko se ?neumotoraks sa ?ot?unim ko$a?som ?$ua odrava due od 23sata, naB$a reeks?an=ija ?$ua moe Aiti ra=$oB intersticija$noB edema toB ?$ua. +va nee$jena

kom?$ikacija se moe i=Ajei ?oste?enom reeks?an=ijom. U oko$nostima stvaranja su?kutanoBi$i medijastina$noB emfi=ema Ae= ?neumotoraksa korisno je ?reventivno uvoenje drenaeintra?$eura$noB ?rostora, ako se u Ao$esnika oekuje endotra@ea$na aneste=ija i$i artificije$naventi$acija.

15.2 V-&%$&% &-/,*(

22


23/30

*enti$ni Fkom?resivni ?neumotoraks je stanje ?oremeene venti$acije ?ri ?ovredi =ida BrudnoBkoCa i$i ?$unoB ?aren@ima, Bdje u toku ins?iracije kro= ?ovredu u$a=i va=du@ u intra?$eura$ni?rostor, a ?ri eks?iraciji je s?rijeen njeBov i=$a=ak. +vaj venti$ni me@ani=am u=rokujenaku?$janje va=du@a u intra?$eura$nom ?rostoru ?od veim ?ritiskom neBo Cto je atmosferski?ritisak. *enti$ni me@ani=am se stvara u samoj rani. 0od ?enetrantni@ ?ovreda =ida BrudnoB koCa

venti$ moBu da stvaraju dije$ovi miCia i$i koaBu$um krvi, a na ?$uima $acerirani dio kortika$noBdije$a ?$ua i$i otvorena $e=ija Aron@a. +soAita o?asnost nastaje kada takav ?acijent Audeendotra@ea$no intuAiran i i=vodi se venti$acija ?od ?ritiskom. *isok intra?$eura$ni ?ritisak Ar=odovodi do ?ot?unoB ko$a?sa ?$ua na strani ?ovrede, medijastinum Aude ?otisnut ?rema =dravojstrani, tako da i cervika$ni dio tra@eje Aude ?omjeren na istu stranu. Povean intra?$eura$ni?ritisak kom?rimira ve$ike intratoraka$ne venske sudove, Cto smanjuje dotok krvi ?rema srcu, avene van BrudnoB koCa su ?od ?oveanim venskim ?ritiskom. Smanjenje dovoda krvi ka srcumanifestuje se ?adom arterijskoB ?ritiska, ta@ikardijom i naArek$im venama na vratu.

15.2.1 K$%&%'(% )&*+%

0$asinu k$iniku s$iku kom?resivnoB ?neumotoraksa karakteriCu: dis?neja, ?erkutorna@i?ersonornost, odsustvo disanja na strani ?ovrede, distendirane vene na vratu, skretanje tra@ejena su?rotnu stranu, @i?oten=ija, ta@ikardija. 0$asini =naci ne moraju uvijek da Audu ?risutni.0ada je ?osrijedi @i?ovo$emija, nee se ?ojaviti ?oveana venska ten=ija i=van BrudnoB koCa,neujno disanje moe da Aude ?os$jedica masivnoB @ematotoraksa. Pri neti?inoj k$inikoj s$iciventi$ni ?neumotoraks moe da imitira stanja akutne tam?onade srca i masivni @ematotoraks.*enti$ni ?neumotoraks ?redstav$ja kritino stanje =a ?acijenta, te =a ?ostav$janje dijaBno=e esto

nije ?otreAan rendBenski, ve k$iniki ?reB$ed.

15.2.2 T,-/*&

+?erativni ?ostu?ak se sastoji u dekom?resivnoj drenai intra?$eura$noB ?rostora. DijaBnostikatorakocente=a moe Aiti od koristi kod nejasni@ s$uajeva. &ko je ?ret@odno na?rav$jenrendBenski snimak, oAino =a?aamo ?ri$juA$jeno ko$aAirano ?$ue ?rema medijastinumu koji je?omjeren u su?rotnu stranu i dijafraBmu ?otisnutu nanie. *e ?ri uvoenju intra?$eura$noBdrena, kro= uinjeni otvor na =idu BrudnoB koCa ?od ?ritiskom i=$a=i va=du@. Uvoenje drena i

?ostav$janje ?odvodne drenae omoBuavaju da se ?acijentu urade kontro$ni rendBenski ?reB$edii da se odredi ?o$oaj intra?$eura$noB drena.

15.3 T,*/*(% -/*,*(

23


24/30

5raumatski @ematotoraks nastaje i=$ivom krvi u intra?$eura$ni ?rostor FS$ika -. 0rvarenje jeoAino ?os$jedica $e=ije sistemski@ krvni@ sudova =ida toraksa, moBu Aiti $edirane interkosta$nearterije i arterija mamarija interna. Povrede arterija su ?raene frakturama reAara i $aceracijamainterkosta$ni@ miCia. Smrtonosno intra?$eura$no krvarenje je ?ri ?ovredi toraka$ne aorte srcakada istovremeno ?ostoji ?ovreda ?arijeta$ne ?$eure i ?erikarda. &rterijsko krvarenje je naB$o,

Ar=o stvara masivni @ematotoraks, te ?rije nastaju =naci iskrvarenja neBo res?iratorneinsuficijencije. DruBi i=vor krvarenja je i= $aceracione ?ovrede i ?enetrantne ?ovrede ?aren@ima?$ua. Sa kortika$noB dije$a ?$ua krvarenje je ?od ma$im ?ritiskom. PoCto ?$ua sadre ve$ikuko$iinu tromAo?$astina, to ma$a s?o$jaCnja kom?resija dovodi do s?ontanoB =austav$janjakrvarenja. Masivni i naB$i @ematotoraks je ?os$jedica ?ovrede ve$iki@ krvni@ sudova @i$usa ?$ua.Da Ai se k$iniki i rendBenski u stojeem stavu ?acijenta =a?a=io @ematotoraks, treAa da se i=$ijeoko %;- m$ krvi u intra?$eura$ni ?rostor, dok u $eeem ?o$oaju ?acijenta =a?aa se kadadostiBne ! m$. Pri istovremenoj $e=iji ?$ua i ?enetraciji =ida BrudnoB koCa nastaje?neumo@ematotoraks kada je vid$jiv nivo krvi u intra?$eura$nom ?rostoru. aku?$janje ve$ike

ko$iine krvi, krvi i va=du@a u intra?$eura$nom ?rostoru stvara ?oveanje toraka$noB ?ritiska:?$ue ko$aAira, ?od kom?resijom ?omjera se medijastinum ?rema =dravoj strani, smanjenjedotoka krvi ka srcu je ?os$jedica smanjenja cirku$irajueB vo$umena i kom?resija naintratoraka$ne venske sudove.

Slika 5. -ematopneumotoraks sa desne i "emotoraks sa lijeve strane grudnog koa.

15.3.1 K$%&%'(% )&*+%

24


25/30

0$inika s$ika @ematotoraksa je ?raena ?adom arterijskoB ?ritiska, ta@ikardijom, @emitoraks jena ?a$?aciju Ao$an, na?et, ?erkutorno je ?$uni =vuk nad @emitoraksom sa os$aA$jenim i$ineujnim ve=iku$arnim disanjem. 5a@i?neja ne mora da je ?raena cijano=om.

15.3.2 T,-/*&

PokuCaj da se i= @ematotoraksa ?unkcijama evakuiCe krv je nedovo$jan, te radije uvodimointra?$eura$ni dren CirokoB $umena %;%" 7@ i=meu */ i *// reAra u srednjoj aksi$arnoj $iniji. UviCe od


26/30

*rste ?ovreda ?$ua su: $aceracije, intra?u$mona$ni @ematomi i kontu=ije. 6aceracije ?$uanastaju ?ri ?enetrantnim ?ovredama BrudnoB koCa Ai$o da su ?osrijedi Aodei Ai$o ?rojekti$i ma$eAr=ine, ?ri ?re$omima reAara, kada oCtri okrajci ?re$om$jeni@ reAara ra=diru ?$uni ?aren@im.'a=diranje ?$unoB tkiva Ai$o da je tu?om udarnom si$om Ai$o ?enetrantnom ranom, ne ra=$ikujuse Aitno sem ?o ve$iini. 6aceracije ?$ua se karakteriCu: cije?anjem a$veo$arne Brae ?$ua,

$e=ijom krvni@ sudova i Aron@ijaK @emato?neumotoraksom res?iratorna insuficijencija ne nastajeto$iko =AoB oCteenja ?$unoB tkiva, ko$iko =AoB ?oremeaja funkciona$ne dinamike venti$acijestvaranjem intra?$eura$noB kom?resivnoB sindromaK ?oveanom moBunoCu stvaranja infekcije.

16.1 G*&* -/8$%9*

Primjenom odravanja venti$acije ?reko endotra@ea$noB tuAusa sa formiranjem ?oveanoB?o=itivnoB ?ritiska ?ri $aceraciji ?$ua ?ostoje o?asnosti od va=duCne emAo$ije i ?ored drenae

intra?$eura$noB ?rostora FS$ika ". /ntraAron@ija$ni ?oveani ?ritisak u $aceriranom ?$uu moeda Aude utisnut u $umen otvoreni@ ?$uni@ vena, a ?reko nji@ u $ijevi atrijum i sistemskucirku$aciju. Manifestacije akutne Basne emAo$ije su i=nenadne, u vidu akutnoB BuAitka svijesti isranoB =astoja. Preiv$javanje je rijetko. Smanjenje va=duCne emAo$ije moe se ?ostii ako se?ri venti$aciji ne u?otreA$java ok$u=ivni va$vu$arni sistem na Aa$onima =a venti$aciju.

Slika 6. e"anizam mogue vazdune em*olije pri laceraciji plua kada se ventilacija odr+ava

pod poveanim intra*ron"ijalnim pritiskom

16.2 P,-:- 8,&*

26


27/30


28/30

17.AKLJUAKGrudni koC Ft@ora je koCtano ; @rskavini kave= koji sadri i Ctiti srediCnje orBane diCnoB ikrvoi$noB sistema. Pri ?ovredi BrudnoB koCa i orBana u njemu Aitna su tri me@ani=ma ?ovrede:?rvi ti? ?ovreda je i=a=van uAr=anjima kada se tije$o na$a=i u Ar=inskoj inerciji. DruBi ti??ovrede toraksa su snane kom?resije i udari koji nadmaCuju ske$etnu ?ot?oru ?ri kojoj se si$akom?resije ?renosi na intratoraka$ne orBane. 5rei ti? ?ovrede su $oka$i=ovane im?aktacije si$ekoje ?renose dejstvo osovinom stvarajui ?rodornu ?enetrantnu ranu koja =adire u intratoraka$ni?rostor.0od ?oremeaja venti$acije ?acijenti sa o?strukcijom Bornji@ disajni@ ?uteva sucijanotini i$i Aoje ?e?e$a, disanje je stridoro=no, ?raeno krk$janjem, disajni ?okreti sunedovo$jni.Poremeaji cirku$acije se manifestuju ?adom arterijskoB ?ritiska u traumi toraksa semkrvarenja moe Aiti ?os$jedica tam?onade ?erikarda. 5orakoaAdomina$ne ?ovrede sa ru?turomdijafraBme nose o?asnost od intraaAdomina$noB krvarenja i ?rodora intraaAdomina$ni@ orBana uintratoraka$ni ?rostor. Sem Cto moBu Aiti udruene ?ovrede aAdomina$ni@ i toraka$ni@ orBana,?rodor ko$ona i$i e$uca u intra?$eura$ni ?rostor moe da imitira ?neumotoraks sa ko$a?som

?$ua i stvara res?iratornu insuficijenciju. 'es?iratorni miCii BrudnoB koCa sin@ronim radom sadijafraBmom stvaraju neBativan intra?$eura$ni ?ritisak koji je osnovni us$ov s?ontane venti$acije?$ua i rada venti$acione ?um?e. Poremeaj inteBriteta =ida BrudnoB koCa nastaje ?re$omimareAara i sternuma, ?enetrantnim ranama. Penetrantne ?ovrede =ida BrudnoB koCa naneseneAodeom, ?rojekti$om i$i =aoCtrenim ?redmetom stvaraju komunikaciju i=meu =ida BrudnoBkoCa i intra?$eura$noB ?rostora. DijaBno=a ?enetracije u intra?$eura$ni ?rostor je jednostavna.Sem na$a=a rane na =idu BrudnoB koCa, uje se ?ri svakom ins?irijumu usisni =vuk [email protected] je dis?neian, cijanotian, ima neujno ve=iku$arno disanje na strani ?ovrede.Privremenim =atvaranjem rane na =idu BrudnoB koCa: ok$u=ivnim =avojem, va=e$inskom Ba=om i?rekrivanjem ad@e=ivnim trakama s?reavamo u$a=ak va=du@a i= s?o$jne sredine u toku

ins?irijuma u intra?$eura$ni ?rostor, Cto omoBuava dje$iminu reeks?an=iju ?$ua. +Aino?re$omi reAara nastaju i=van ?o$ja dejstva udarne si$e na =id BrudnoB koCa. 9rakture reAarni@@rskavica i kosto@ondra$ni@ ve=a ne moBu se =a?a=iti na rendBenskim snimcima. 0$aviku$a jejedina kost koja s?aja Brudni koC sa rukom. Povrede su esto udruene sa ?ovredama =idaBrudnoB koCa. 9raktura ska?u$e rijetko je udruena sa ?ovredama ramena. +Aino frakturaska?u$e je i=a=vana direktnim dejstvom si$e. Povrede sternuma nastaju dejstvom direktne udarnesi$e, kako se via ?ri Ar=inskim saoAraajnim udesima, ?ri kojima sternum udara o vo$anautomoAi$a. +?isane su f$eksione i eksten=ione frakture, kada se raskida ve=a i=meumanuArijuma i kor?usa sternuma. Pneumotoraks je stanje kada u intra?$eura$ni ?rostor ?rodire

va=du@ kro= s?o$jaCnju ?enetrantnu ranu =ida BrudnoB koCa i$i kro= unutraCnju intratoraka$nu$aceraciju ?$unoB ?aren@ima i Aron@a. *rste ?ovreda ?$ua su: $aceracije, intra?u$mona$ni@ematomi i kontu=ije. Primjenom odravanja venti$acije ?reko endotra@ea$noB tuAusa saformiranjem ?oveanoB ?o=itivnoB ?ritiska ?ri $aceraciji ?$ua ?ostoje o?asnosti od va=duCneemAo$ije i ?ored drenae intra?$eura$noB ?rostora.

28


29/30

1".LITERATURA

!.@tt?s:[email protected]?edia.orBQikiPrsniRkoJ7-J&!

2. +S+*/ H/'U'G/)E K G. oran, D. Mi$an K !3 decemAra !8-8 Bodine. >eoBrad

29
https://sh.wikipedia.org/wiki/Prsni_ko%C5%A1https://sh.wikipedia.org/wiki/Prsni_ko%C5%A1


30/30

Datum predaje rada: ______________

Komisija: ______________

Predsjednik: ______________

Ispitia!: ______________

"#an: ______________

$I%&'()'( * +,D-:

Datum od.rane rada: ___________ */jena:_________

povrede grudnog kosa

Documents