Univerzitet Crne Gore Fakultet primijenjene fizioterapije, Igalo Seminarski rad Tema : Povrede nerava ruku student : Svetlana Kameva 494/12 profesor : Dr. Petar Kavari

Univerzitet Crne Gore Fakultet primijenjene fizioterapije, Igalo

Seminarski rad Tema : Povrede nerava ruku student : Svetlana Kameva 494/12 profesor : Dr. Petar Kavari 4.12.2014. IgaloUvodPovreeni nerv esto reaguje neuropatskim (neuralginim) bolom.Tipini predstavnici ovakvih bolova su:-Bol u postamputacionom patrljku-Fantomski bol-Postavulzioni bol-Kauzalgija

* Za razliku odpovredakoje uglavnom oteujupojedinani nerv, oboljenja zahvatajuvie nerava, te se oznaavaju i kaopolineuropatije. Kod njih se, pored neuropatskog bola kao vodeeg, a slino kao i kod povreda, javljaju i drugi simptomi oteenja perifernih nerava.

Fantomski bol

stalni ili povremeni, tupi, sevajui, arei ili pulzirajui bol nakon amputacije u ekstremitetu kojeg nema. Pojaavaju ga promene vremena i emocionalni stres.U oko 80% sluajeva, nakon amputacije oseaj fantomskog ekstremiteta, oseaj da je amputirani ekstremitet i dalje prisutan

Mehanizan nastanka fantomskog bola nije do kraja razjanjen.

Postavulzioni bol

Nastaje nakontraumatske avulzije(istrgnua) nervnih korenova iz kimene modine

Povreda najee nastaje pri padu na ispruenu ruku, to dovodi do naglog povlaenja i upanja korenova iz kimene modine. Ruka je obino potpuno oduzeta, sa estom pojavom bola po fantomskom fenomenu, odnosno slinofantomskom bolu, sa razlikom da ekstremitet u ovom sluaju nije amputiran, nego potpuno oduzet.

Kauzalgija (kompleksni regionalni bolni sindrom)

Osnovni simptom je bol u ekstremitetima, obino najizraeniji u akama ili stopalima.

Tipaan znak oboljenja je ialodinija izazivanje ili pojaavanje bola nebolnim stimulansima (blagim dodirom).

Bol je praenvaskularnim promenama.este su itrofine promene: suva i ispucala koa, ukrueni zglobovi, ispucali nokti, otoci, pojaano ili smanjeno znojenje.

Drugi naziv za kauzalgiju jekompleksni regionalni bolni sindrom, a koristi se i nazivrefleksna simpatika distrofija.Bol u postamputacionom patrljku (stump pain)

stalan ili povremen, tup ili otar, spontan ili izazvan pritiskanjem.Pacijenti ga ponekad opisuju kao arei, pulzirajui, praen lokanim oseajem vruine, hladnoe ili grenjem.

Posledica oteenja tkiva patrljka (zglobovi, ligamenti, tetive), ali je najee uzrokovanneuromom, izratajem koji se formira na preseenom nervu.

Neurom u amputacionom patrljku se moe napipati, ali je njegovo prisustvo mogue dokazati i pregledompomou magnetne rezonance. Povrede brahijalnog pleksusa

Gornja paraliza-ledirani su korenovi C5C6. Posledica istezanja ramena pri padu, kod ranjavanja u predelu vrata, kod dece pri poroaju itd.Oduzetost bicepsa, deltoideusa, brahijalisa, brahioradijalisa, suraspinatusa, infraspinatusa i romboideusa. Ruka visi ekstendirana u laktu u unutranjoj rotaciji, refleksi bicepsa i brahioradijalisa su snieni. Ovaj oblik oteenja zove se Erb-Dienova paraliza.

Srednja paraliza- lediran je koren C7,

Donja paraliza- ledirani su korenovi C7 i T1. Istezanje abdukovane ruke u zglobu ramena, hirurkih intervencija u predelu aksilarne regije, prisustva vratnog rebra ili Pankosovog sindroma Slabot ili oduzetost malih miia ake i fleksora ruja, a u kasnijem periodu se javlja i hipotrofija tih miia uz deformaciju po tipu kandaste ake. Ovaj oblik oteenja naziva se Klumpkeova paraliza Klaus Bernard Hornerov sindrom.

Kompletna paraliza-ruka je potpuno oduzeta uz gubitak senzibiliteta i ugaene reflekse, kasnije se javlja hiptrofija i atrofija miia povreene ruke.

Lezije snopova brahijalnog pleksusaPovrede lateralnog snopa dovode do slabosti miia inervisanih od muskulokutaneusa i lateralnog dela medijanusaOteana ili nemogua fleksija i pronacija podlaktice uz gubitak senzbiliteta u maloj zoni spoljne strane podlaktice.

Povrede medijalnog snopa izaziva slabost miia inervisanih od medijalnog dela medijanusa i ulnarisa uz oteenje funkcije ake.

Povrede zadnjeg snopa kliniki se manifestuju slabou deltoideusa, ekstenzora lakta, ruja i prstiju uz gubitak senzibiliteta na spoljnoj strani podlaktice.

nervus radijalisNastaje od C5doC8, zavrni deo zadnjeg snopa braijalnog pleksusa. Motorna grana za inervaciju tricepsa brachi.

U kubitalnoj jami se deli na senzitivnu i motornu granu.Senzitivna - koa medijalne strane dorzuma ake i dorzalna strana proksimalnog dela prva 4 prsta. Motorna - grana prolazi kroz supinator i daje zavrne granice za extensor digitorum, extensor carpi ulnaris, extensor digiti minimi, extensor pollicis longus et brevis, abductor pollicis longus i extensor indicis.

Tri tipa lezija radijalisa : gornji, srednji i donji tip-Gornji, u predelu aksile, gubitak funkcije tricepsa, uz oslabljenu ili nemoguu ekstenziju podlaktice, ugaen refleks i gubitak senzibiliteta u podruju kutaneus antebrachii posterior.

Srednji, u predelu sulkusa, ili lakta. Slabost ili potpuna oduzetost brachiorad. uz oslabljenu fleksiju lakta, podlaktica visi u poloaju izmeu pronacije i supinacije, reflex snien ili ugaen. Prisutna je slabost ili oduzetost extensora ruja i prstiju, aka visi uz nemogunost dorzalne fleksije.

Donji, u visini gornje treine podlaktice, paraliza ekstenzora proksimalnih falangi II do V prsta i abduktora palca, nesposobnost da ekstendira prste, ali moe dorzalnu fleksiju ake.

Senzibilitet neznatno oteen zbog preklapanja inervacije od strane susednih nerava POVREDE NERVUSA RADIJALISA

Nervus medianus

potie od C5-T1, nastaje spajanjem unutranjeg i spoljanjeg snopa brahijalnog pleksusainervie pronator teres, kvadratus, fl.carpi radialis, fl.superficialis i profundus za 2.i 3.prst, fl.pollicis longus i tri radijalna lumbrikalisaSenzitivna vlakna inerviu kou volarne strane ake

nemogunost pronacije podlaktice, volarne strane ake, fleksije kaiprsta i distalne falange palca uz oslabljenu fleksiju ostalih prstiju, oslabljenu abdukciju i opoziciju palca uz hipesteziju radijalne dve treine dlana i dorzalnog dela distalne i srednje falange I, II,III i IV prsta.

Tri klinika tipa povrede :gornji, kod proksimalnih povreda u predelu aksile ili nadlaktice, kod koga postoji paraliza pronacije podlaktice, fleksije ake u zglobu ruja i fleksije prva tri prsta ruka propovednikasrednji, kod povreda u predelu srednje treine podlaktice, a koji se kliniki manifestuje slabou pronacije uz ostale znake lezije donjeg tipa.donji tip, postoji samo slabost opozicije palca i delom fleksije istog uz atrofiju miia tenara, dok je pronacija ouvana kao i fleksija II i III prsta.Povrede nervusa ulnarisa

potie od C8-T1 segmenta,inervie : flexor carpi ulnaris, flexor digitorum profundus za IV i V prst i palmaris.

U predelu Gionovog kanala, deli se na dve grane: senzitivnu i isto motornu granu koja inervie miie hipotenara, interosealne miie, III i IV lumbrikalni mii, abductor pollicis, flexor pollicis brevis, oponens digiti minimi i abductor digiti minimi.

Oteano ili nemogue stiskanje u pesnicu malog i domalog prsta uz oteanu adukciju palca, kao i Fromentovog znaka.Zbog slaboti flexora pollicis brevsa, javie se, umesto flexije palca u metakarpofalangealnom zglobu hiperekstenzija palca(Denov znak).

Distalne i proksimalne povrede ulnarisa

Distalne - predeo ruja, nemogunost sastavljanja i rastavljanja prstiju, adukcija palca i abdukcija,fleksija i opozicija malog prsta sa atrofijom hipotenara.Proksimalne - slabost ulnarne fleksije i adukcije ake, i fleksije IV i V prsta u svim zglobovima.(kandasta aka)

Ispad senzibiliteta tipian Volarno zahvata unutranju polovinu ake, polovinu IV i ceo V prst, a dorzalno unutranju polovinu nadlanice ukljuujui i proksimalne falange odgovarajuih prstiju

Pritisci na nerve (entrapment)Pritisak na n. medijanus(sindrom karpalnog kanala).Uzrok je pritisak na medijanus nerv u sredini korena dlanaZadebljanje poprenog ligamenta (retinaculum flexorum) preko srednjeg dela dlanaee se via kod: ena (naroito tokom trudnoe), reumatskih oboljenja, onih koji tokom obavljanja posla vrsto steu akama predmete ili se oslanjanju na ake, dijabetiara,... esto nije prisutan nijedan od pobrojanih predisponirajuih faktoraNije retko da se javi istovremeno na obe akeBol se javlja najee nou, kree iz korena ake i iri se prema laktu. Najee su utrnuli palac, kaiprst i srednji prstNespretnost i slabost ake, naroito palca. Dijagnoza: pregled i EMNG snimak....Potrebno iskustvo da bi se ustanovilo da tegobe potiu od ove bolesti, a ne npr od vratne kime, ili pritiska na medijanus na drugim mestima. U ovim nejasnim sluajevima je vano da pregled, dijagnozu i leene sprovede neurohirurg

Pritisak na ulnarni nerv u laktu.- Predisponirajui faktori su stalno savijanje u predelu lakta ili oslanjanje na lakat. Manifestuje se bolom u laktu koji se iri vie u podlakticu. Pored ovoga javlja se utrnulost u predelu malog i domalog prsta, te unutarnjeg dela dlana i podlaktice. Javlja se slabost i atrofija u predelu miia ake i podlaktice. Ukoliko se bolest zapusti aka moe da pone poprimati oblik kande. Operacija se radi rezom u predelu zadnje strane lakta. Podrazumeva oslobadjanje nerva i njegovo premetanje na drugo mesto gde nee biti izloen istezanju prilikom savijanja lakta.

Pritisak na ularni nerv u predelu korena ake(Sindroma Gyonovog kanala)- utrnulost u predelu malog i domalog prsta, nespretnost prstiju, bolovi u korenu ake.

Slika: Pritisak na ulnarni nerv u laktu - 1 je ulnarni nerv, 2 je vezivno tkivo koje vri pritisak na nerv

Pritisak na ularni nerv u predelu korena ake: 2 je ulnarni nerv koji moe biti pritisnut na razliite naine, to je vano prepoznati tokom operacijeREHABILITACIJA POVREDA

Povrede perifernih nerava nisu retka pojava.

cilj da se u to veoj meri povrati izgubljena funkcijupotreban detaljan pregled i sagledavanje opsega lezije, zatim precizan funkcionalan bilans kroz ispitivanje snage miia metodom manuelnog miinog testa, zatim ispitivanje pokretljivosti odgovarajuih zglobova i merenja obima pokretljivosti.

primena odreenih oblika fizikalne terapijetermoterapija, kineziterapija, elektroterapija, hidrokineziterapija,primena ortoza, terapija radom u okviru koje se sprovodi, i senzorna reedukacija ake.

timski pristup. tim strunjaka kojim rukovodi fizijatar, pored njega medicinske sestre, fizio i radni terapeut, ortotiar, socijalni radnik, i po potrebi kliniki psiholog. U irem smislu, neurohirurg, ortoped i drugi.