postscript picture prosvetni glasnikmuzickasu.edu.rs/.../2015/11/npp-1996-srpski-jezik.pdffrancuski...

9

Na osnovu ~lana 24. stav 1. Zakona o sredwoj {koli („Slu`-

beni glasnik Republike Srbije”, broj 50/92),

ministar prosvete donosi

P R A V I L N I K

O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NASTAV-

NOM PLANU I PROGRAMU ZA STICAWE OBRAZOVAWA U

ÊTVOROGODI[WEM TRAJAWU U STRU^NOJ [KOLI ZA

PODRU^JE RADA KULTURA, UMETNOST I JAVNO INFOR-

MISAWE

^lan 1.

U Pravilniku o nastavnom planu i programu za sticawe

obrazovawa u ~etvorogodi{wem trajawu u stru~noj {koli za pod-

ru~je rada kultura, umetnost i javno informisawe („Slu`beni

glasnik Republike Srbije – Prosvetni glasnik”, broj 9/93) u po-

glavqu „SCENSKI UMETNICI” nastavni planovi i programi

za obrazovne profile baletski igra~ i folklorni igra~ zamewuju

se nastavnim planovima i programima igra~ – klasi~an balet,

igra~ – moderne igre i igra~ – narodne igre i u poglavqu „MU-

ZI^KI UMETNICI” nastavni planovi i programi za obrazov-

ne profile muzi~ki izvo|a~ i muzi~ki saradnik zamewuju se na-

stavnim planovima i programima za obrazovne profile muzi~ki

izvo|a~, muzi~ki izvo|a~ – xez muzike, muzi~ki izvo|a~ – muzike za

estradu, muzi~ki saradnik – teoreti~ar, muzi~ki saradnik – etno-

muzikolog i muzi~ki izvo|a~ – rana muzika.

Nastavni planovi i programi iz stava 1. ovog ~lana od{tam-

pani su uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo.

^lan 2.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u „Prosvetnom glasniku”.

Broj 601-01-23/96-01

U Beogradu, 19. juna 1996. godine

Ministar,

prof. dr Dragoslav Mladenovi}, s. r.

NASTAVNI PLANOVI

ZA MUZI^KU I BALETSKU [KOLU

Podru~je rada: KULTURA, UMETNOST I JAVNO INFORMI-

SAWE

Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^, MUZI^KI SARAD-

NIK, IGRA^

Trajawe obrazovawa: ÊTIRI GODINE

GODINA HLV – BROJ 4 BEOGRAD, 8. JUL 1996.

Cena ovog broja 55,50 dinara

Godi{wa pretplata 330 dinara (akontacija)

Rok za reklamaciju 10 dana

PostScript Picturec:\slike\grbrs eps

PROSVETNI GLASNIK

* U~enici baletske {kole nemaju ~asove fizi~kog vaspitawa.

**Italijanski jezik je strani jezik koji obavezno u~e u~enici odseka solo pevawe.

A. OP[TEOBRAZOVNI PREDMETI NASTAVE U MUZI^KOJ I BALETSKOJ [KOLI

Francuski jezik je strani jezik koji obavezno u~e u~enici

odseka klasi~an balet.

U~enici koji u prethodnom {kolovawu nisu u~ili drugi

strani jezik mogu da u~e francuski ili italijanski jezik.

NAZIV PREDMETA

R A Z R E D

DRUGI TRE]I ÊTVRTI

ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. UKUPNO

1. Srpski jezik 3 105 3 105 3 105 3 96 411

2. Strani jezik** 2 70 2 70 2 70 2 64 274

3. Drugi strani jezik 2 70 2 70 2 70 2 64 274

4. Informatika1

blok

35

30

1

blok

35

30

blok 60 blok 60 250

5. Istorija sa istorijom kulture

i civilizacije2 70 2 70 1 35 – – 175

6. Biologija 2 70 – – – – – – 70

7. Fizika 2 70 – – – – – – 70

8. Sociologija – – 1 35 – – – – 35

9. Psihologija – – – – 2 70 – – 70

10. Filozovija – – – – – – 2 64 64

11. Fizi~ko vaspitawe* 2 70 2 70 2 70 2 64 274

SVEGA A: Muzi~ka

baletska

16

14

590

520

13

11

485

415

12

10

480

410

11

9

412

348

1967

1693

PRVI

Miodrag

Stamp

SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIK

Zbir ~asova u tabeli VI je ta~an po{to klaviristi i orguqa{i u tabeli V nemaju predmet uporedni klavir

Strana 2 – Broj 4 8. jul 1996.

B. STRU^NI PREDMETI ZAJEDNI^KI ZA UÊNIKE SVIH ODSEKA MUZI^KE [KOLE

NAZIV PREDMETA

R A Z R E D

DRUGI TRE]I ÊTVRTI


1. Teorija muzike 1 35 – – – – – – 35

2. Muzi~ki instrumenti 1 35 – – – – – – 35

3. Harmonija – – 3 105 2 70 2 66 241

4. Istorija muzike sa upoznavawem

muzi~ke literature– – 1 35 3 105 2 66 206

5. Muzi~ki oblici – – 1 35 1 35 2 66 136

6. Kontrapunkt – – – – 2 70 2 66 136

7. Nacionalna istorija muzike – – – – – – 1 33 33

SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822

PRVI

V. STRU^NI PREDMETI ZAJEDNI^KI ZA SVE UÊNIKE MUZI^KE [KOLE OSIM ZA UÊNIKE TEORETSKOG ODSEKA

NAZIV PREDMETA

R A Z R E D

DRUGI TRE]I ÊTVRTI


1. Solfe|o 2 70 2 70 2 70 2 66 276

2. Uporedni klavir* 1 35 1 35 1 35 1 33 138

SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414

PRVI

* Uporedni klavir nemaju klaviristi i orguqa{i na VI odseku, ali zato imaju korepeticiju

3

NAZIV PREDMETA

R A Z R E D

DRUGI TRE]I ÊTVRTI


1. Glavni predmet – instrument ili

solo pevawe105 3 105 3 105 3 99 414

2. Korepeticija – za klaviriste

i orguqa{e1 35 1 35 1 35 1 33 138

3. Kamerna muzika 1 35 1 35 2 70 2 66 206

4. Orkestar – hor 2 70 2 70 2 70 2 66 276

5. îtawe s lista 1 35 1 35 1 35 1 33 138

6. Etnomuzikologija – – – – 1 35 1 33 68

SVEGA VI 7 245 7 245 9 315 9 297 1102

SVEGA A 16 590 13 485 12 480 11 412 1967

SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822

SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414

SVEGA VI 28 1010 28 1010 32 1180 32 1105 4305

PRVI

ODSEK VOKALNO-INSTRUMENTALNI (VI)

Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^

SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIK Broj 4 – Strana 38. jul 1996.

ODSEK ZA XEZ ( XEZ )

Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^ – XEZ MUZIKA

68331351––––7. Udara~ki instrumenti

136662702––––6. Big bend

136662702––––5. Aranìrawe

140––––7027024. Razvijawe sluha

1383313513513513. Istorija xez muzike

2766627027027022. Mali ansambli

4149931053105310531. Glavni predmet (instrument – pevawe)

R A Z R E D

ned. ned. ned. ned.god. god. god. god.

NAZIV PREDMETA PRVI DRUGI TRE]I

UKUPNO

ÊTVRTI

UKUPNO XEZ

SVEGA A 16 590 12 485 12 480 11 412 1967

SVEGA XEZ 8 280 8 280 11 385 11 363 1308

SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822

SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414

29 1045 28 1045 34 1250 34 1171 4511

ODSEK ESTRADNE MUZIKE (EM)

Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^ – MUZIKE ZA ESTRADU

R A Z R E D


NAZIV PREDMETAPRVI DRUGI TRE]I

UKUPNO

ÊTVRTI

UKUPNO EM

SVEGA A 16 590 13 485 12 480 11 412 1967

SVEGA EM 9 315 9 315 13 455 13 429 1514

SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822

SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414

30 1080 30 1080 36 1320 36 1237 4717

136662702––––8. Veliki orkestar

136662702––––7. Gluma i vokal

136662702––––6. Aranìrawe


1383313513513514. Istorija estradne muzike

1383313513513513. Etnologija

2766627027027022. Mali ansambli

4149931053105310531. Glavni predmet (instrument – pevawe)

R A Z R E D

SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIKStrana 4 – Broj 4 8. jul 1996.

ODSEK TEORETSKI (TO)

Obrazovni profil: MUZI^KI SARADNIK – TEORETIÂR

R A Z R E D



UKUPNO

ÊTVRTI

UKUPNO TO

SVEGA TO 9 315 10 350 13 455 15 527164

7

SVEGA A 16 590 13 485 12 480 11 412196

7

SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822

27 975 28 1010 33 1215 35 1236 4436

6533

32

1

blok

–

–

–

–

–

–

–

–

–

–

–

–9. Audiovizuelna tehnika

66662––––––8. Uvod u komponovawe

68331351––––7. Etnomuzikologija

136662702––––6. Dirigovawe

70––351351––5. Svirawe horskih partitura

2766627027027024. De~ji orkestar

2766627027027023. Hor

2766627027027022. Klavir

4149931053105310531. Solfe|o – glavni predmet

ODSEK ETNOMUZIKOLOGIJA ( ETNO )

Obrazovni profil: MUZI^KI SARADNIK – ETNOMUZIKOLOG



UKUPNO

ÊTVRTI

UKUPNO ETNO

SVEGA A 16 590 13 485 12 480 11 412 1967

SVEGA ETNO 9 315 9 315 9 315 10 362 1307

SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822

SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414

30 1080 30 1080 32 1180 33 1170 4510

6533

32

1

blok––––––7. Audio vizuelna tehnika

136662702––––6. Narodni ansambli

140––––7027025. Hor

1383313513513514. Etnologija

1383313513513513. Etnomuzikologija

2766627027027022. Narodna igra

4149931053105310531. Glavni predmet

(tradicionalno svirawe ili pevawe)

R A Z R E D

R A Z R E D


ODSEK ZA RANU MUZIKU ( RM )

Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^ – RANA MUZIKA

Uslov za poha|awe ovog fakultativnog odseka je {kolovawe na jednom od ranije navedenih odseka muzi~ke {kole (VI, XEZ, EM,

TO i ETNO)



UKUPNO

ÊTVRTI

SVEGA RM

ÊMBALO, ORGUQE,* LAUTA

5 175 5 175 6

7

210

245

6

7

198

231

758

826

68331351––––5. Istorija igre i kostima

68331351––––4. Generalbas

(samo za ~embalo, orugqe, lautu)

2766627027027023. Svirawe u ansamblu

1383313513513512. Uvod u ranu muziku

2766627027027021. Glavni predmet

(instrument – pevawe)

* êmbalisti, orguqa{i i lautisti u ááá i áâ razredu imaju nedeqno po 1 ~as vi{e od ostalih u~enika ovog odseka.

UKUPNO VI 28 1010 28 1010 32 1180 32 1105 4305

UKUPNO XEZ 29 1045 28 1045 34 1250 34 1171 4511

UKUPNO EM 30 1080 30 1080 36 1320 36 1237 4717

UKUPNO TO 27 975 28 1010 33 1215 35 1236 4436

UKUPNO ETNO 30 1080 30 1080 32 1180 33 1170 4510

UKUPNO RM

ÊMBALO, ORGUQE, LAUTA

5 175 5 175 6

7

210

245

6

7

198

231

758

826

FAKULTATIVNI PREDMETI



UKUPNO

ÊTVRTI

33331––––––13. Audio vizuelna tehnika

96963––––––12. Istorijsko balske igre

66662––––––11. Uvod u komponovawe

136662702––––10. Igre HH veka

136662702––––9. Dirigovawe


2766627027027027. Stara srpska muzika

2766627027027026. Solo pevawe

276662702702702

5. Instrument (duva~ki, udaraqke, kontra-

rabas, citra, cimbalo, tradicionalno pe-

vawe, tracicionalno svirawe, mandolina)

2766627027027024. De~ji orkestar

70––––702––3. Geografija

70––––––7022. Hemija

210––––105310531. Matematika

326

R A Z R E D

R A Z R E D

R A Z R E D

SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIKStrana 6 – Broj 4 8. jul 1996.

OBAVEZNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

NAZIV PREDMETA

PRVI DRUGI TRE]I NapomenaÊTVRTI

R A Z R E D

NAZIV PREDMETA


nast. dando 5 danado 2 danado 2 danado 2 dana5. Ekskurzije

11114. Koncerti

11113. Javni ~asovi

22222. Interni ~asovi

~asova30 do 7030 do 7030 do 7030 do 701. Dodatni rad

FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

do 3 danado 3 danado 3 danado 3 dana8. Ostale aktivnosti

ne

nastavni

danido 15 danado 15 danado 15 danado 15 dana7. Kampovi

do 7 danado 7 danado 7 danado 7 dana6. Seminari

~asovablok 30blok 30blok 30blok 305. Reparacija instrumenata

~asovado 33do 35do 35do 354. Izdava~ka delatnost

~asova333535353. Muzi~ka omladina

~asova333535352. Istraìva~ke aktivnosti u~enika

~asova11111. Takmi~ewa*

*Republi~ka: muzi~kih {kola Srbije, klavir – Ni{, limeni duva~i – Novi Sad,....

Savezno

Me|unarodna

G. STRU^NI PREDMETI ZAJEDNI^KI ZA SVE UÊNIKE SREDWE BALETSKE [KOLE



UKUPNO

ÊTVRTI

UKUPNO KB

SVEGA KB 16 560 21 735 22 704 22 704 2703

SVEGA A 14 520 11 415 10 410 9 348 1693

SVEGA G 2 70 2 70 6 192 7 224 556

32 1150 34 1220 38 1306 38 1276 4952

ODSEK KLASIÂN BALET (KB)

Obrazovni profil: IGRA^ – KLASIÂN BALET



UKUPNO

ÊTVRTI

96963––––––4. Istorijsko-balske igre

128642642––––3. Gluma i vokal

128642642––––2. Istorija igre

204––6427027021. Scensko narodne igre

SVEGA G 2 70 2 70 6 192 7 224 556

12841284702––5. Moderna igra

198642642702––4. Klasi~na podr{ka

140––––7027023. Klavir

4311284128410537022. Repertoar

1608384123841242012420121. Klasi~an balet – glavni predmet

R A Z R E D

R A Z R E D


ODSEK MODERNA IGRA (MI)

Obrazovni profil: IGRA^ – MODERNA IGRA

UKUPNO MI

SVEGA MI 18 630 18 630 20 640 20 640 2540

SVEGA A 14 520 11 415 10 410 9 348 1693

SVEGA G 2 70 2 70 6 192 7 224 556

34 1220 31 1115 36 1242 35 1212 4789



UKUPNO

^ETVRTI

128642642––––5. Igre HH veka

128642642––––4. Koreografija

140––––7027023. Klavir

53612841284140414042. Klasi~an balet

1608384123841242012420121. Moderna igra – glavni predmet

ODSEK NARODNA IGRA (NI)

Obrazovni profil: IGRA^ – NARODNA IGRA



UKUPNO

^ETVRTI

UKUPNO NI

SVEGA NI 19 665 19 665 20 640 21 672 2642

SVEGA A 14 520 11 415 10 410 9 348 1693

SVEGA G 2 70 2 70 6 192 7 224 556

35 1255 32 1150 36 1242 37 1244 4891

UKUPNO KB 32 1150 34 1220 38 1306 38 1276 4952

UKUPNO MI 34 1220 31 1115 36 1242 35 1212 4789

UKUPNO NI 35 1255 32 1150 36 1242 37 1244 4891

64––642––––8. Muzi~ki oblici

70––––3513517. Teorija muzike

70––––3513516. Solfe|o

1343213213513515. Etnomuzikologija

1666423213513514. Etnologija

39616059637027023. Klasi~an balet

402963963105310532. Tradicionalno pevawe i svirawe

1340320103201035010350101. Narodna igra – glavni predmet

R A Z R E D

R A Z R E D


ORGANIZACIJA RADA

ODSECI:

1. MUZI^KE [KOLE:

VOKALNO-INSTRUMENTALNI;

XEZ;

ESTRADA;

TEORETSKI;

ETNOMUZIKOLO[KI;

izborni odsek RANA MUZIKA

2. BALETSKE [KOLE:

KLASIÂN BALET;

MODERNA IGRA;

NARODNA IGRA.

OBRAZOVNI PROFILI

1. MUZI^KE [KOLE:

MUZI^KI IZVO\A^;

MUZI^KI IZVO\A^ – XEZ MUZIKE;

MUZI^KI IZVO\A^ – ESTRADNE MUZIKE;

MUZI^KI SARADNIK – TEORETIÂR;

MUZI^KI SARADNIK – ETNOMUZIKOLOG;

MUZI^KI IZVO\A^ – RANE MUZIKE.

2. BALETSKE [KOLE:

IGRA^ – BALETSKI IGRA^;

IGRA^ – MODERNE IGRE;

IGRA^ – NARODNE IGRE.

1. ODSEK VOKALNO-INSTRUMENTALNI

Glavni predmet je INSTRUMENT ili PEVAWE. U okviru

ovog odseka izu~avaju se slede}i instrumenti: VIOLINA, VIO-

LA, VIOLONÊLO, KONTRABAS, GITARA, TAMBURA,

MANDOLINA, HARFA, KLAVIR, ORGUQE, HARMONIKA,

FLAUTA, OBOA, KLARINET, FAGOT, SAKSOFON, TRUBA,

TROMBON, HORNA, TUBA, TENORHORN, BARITONHORN,

UDARAQKE, CIMBALO, CITRA i PEVAWE.





UKUPNO

ÊTVRTI

33331––––––9. Audiovizuelna tehnika

128642642––––8. Igre HH veka

140––––7027027. Klavir

1666423213513516. Etnologija

2766627027027025. Tradicionalni instrument, de~ji

orkestar, tambure, cimbalo, citra

6426427027024. Kreativna igra

70––––702––3. Geografija

70––––––7022. Hemija

210––––105310531. Matematika

OBAVEZNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

NAZIV PREDMETA


R A Z R E D

NAZIV PREDMETA


nas. danido 5 danado 2 danado 2 danado 2 dana5. Ekskurzije

11114. Koncerti

11113. Javni ~asovi

22222. Interni ~asovi

30 do 7030 do 7030 do 7030 do 701. Dodatni rad

FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

do 3 danado 3 danado 3 danado 3 dana7. Ostale aktivnosti

do 15 danado 15 danado 15 danado 15 dana6. Kampovi

nenastavni

dani

do 7 danado 7 danado 7 danado 7 dana5. Seminari

~asovado 32do 32do 35do 354. Izdava~ka delatnost

~asova323235353. Muzi~ka omladina

~asova323235352. Istraìva~ke aktivnosti u~enika

11111. Takmi~ewa*

*Republi~ko: baletskih {kola Srbije....

Savezno

Me|unarodna


2. ODSEK XEZ


ovog odseka izu~avaju se slede}i instrumenti: VIOLINA, KON-

TRABAS, GITARA, BAS GITARA, KLAVIR, KLAVIJATURE I

SINTISAJZER, SAKSOFON I KLARINET, TRUBA, TROM-

BON, UDARAQKE i PEVAWE.

3. ODSEK ESTRADE


ovog odseka izu~avaju se slede}i instrumenti: VIOLINA, KON-

TRABAS, GITARA, KLAVIR I KLAVIJATURE, HARMONI-

KA, FLAUTA, KLARINET i PEVAWE.

4. ODSEK TEORETSKI

Glavni predmet je SOLFE\O i HARMONIJA.

5. ODSEK ETNOMUZIKOLO[KI

Glavni predmet je TRADICIONALNO PEVAWE i SVI-

RAWE.

Pored obaveznih odseka u muzi~koj {koli postoji i IZBOR-

NI ODSEK ZA RANU MUZIKU koji moè da se izu~ava u isto

vreme sa nekim drugim odsekom. Glavni predmet je INSTRU-

MENT ili PEVAWE. U okviru ovog odseka izu~avaju se slede}i

instrumenti: GUDA^KI INSTRUMENTI, LAUTA, RENESAN-

SNE HARFE, ÊMBALO, ORGUQE, DUVA^KI INSTRU-

MENTI i PEVAWE.

1. ODSEK KLASIÂN BALET

Glavni predmet je KLASIÂN BALET.

2. ODSEK MODERNA IGRA

Glavni predmet je MODERNA IGRA.

3. ODSEK NARODNA IGRA

Glavni predmet je NARODNA IGRA.

ISPITI

U muzi~koj ili baletskoj {koli polaù se slede}i ispiti:

– prijemni;

– godi{wi;

– razredni;

– popravni;

– maturski.

PRIJEMNI ISPIT polaè se pre upisa u á razred u jun-

skom i avgustovskom roku.

Kandidat za upis u á razred muzi~ke {kole na VOKALNO –

INSTRUMENTALNI odsek polaè prijemni ispit za instru-

ment koji je zavr{io u osnovnoj muzi~koj {koli, odnosno u grupi

srodnih instrumenata.

Na TEORETSKI odsek ima pravo da se upi{e u~enik koji je

zavr{io osnovnu baletsku {kolu i poloìo prijemni ispit.

Na odsek za RANU MUZIKU mogu se upisati kandidati ko-

ji se {koluju na jednom od odseka sredwe muzi~ke {kole (VI,

XEZ, EM, TO, ETNO).

Do {kolske 1999/2000. godine na odsek NARODNA IGRA u

baletsku {kolu upisuju se u~enici bez zavr{ene osnovne baletske

{kole, pod uslovom da poloè propisani prijemni ispit.

[kola vr{i proveru psihofizi~kih preduslova za bavqewe

muzi~kom ili igra~kom strukom.

GODI[WI ISPITI se polaù na kraju nastavnog perio-

da teku}e {kolske godine.

Najmawe dve nedeqe u muzi~kim {kolama i tri nedeqe u ba-

letskim {kolama se koriste za druge oblike vaspitno-obrazovnog

rada i pripremu u~enika za polagawe godi{wih ispita kao i za

wihovo odràvawe.

Godi{wi ispiti se obavqaju iz slede}ih predmeta:

ODSEK VOKALNO-INSTRUMENTALNI

a) glavni predmet – instrumenta ili solo pevawa u á, áá i ááá

razredu

b) solfe|o u á, áá, ááá i áâ razredu

v) ~itawe s lista u á, áá, ááá i áâ razredu

g) uporedni klavir u áá i áâ razredu

d) harmonija u ááá i áâ razredu

|) kontrapunkt u ááá i áâ razredu

e) etnomuzikologija u ááá i áâ razredu

ODSEK ZA XEZ

a) glavni predmet u á, áá i ááá razredu


v) razvijawe sluha u á i áá razredu

g) uporedni klavir u áá i áâ razredu

d) harmonija u ááá i áâ razredu

|) kontrapunkt u ááá i áâ razredu

e) aranìrawe u ááá i áâ razredu

ODSEK ESTRADE



v) etnomuzikologija u á, áá, ááá i áâ razredu

g) razvijawe sluha u á i áá razredu

d) uporedni klavir u áá i áâ razredu

|) harmonija u ááá i áâ razredu

e) kontrapunkt u ááá i áâ razredu

`) aranìrawe u ááá i áâ razredu

z) gluma i vokal u áâ razredu

ODSEK TEORETSKI

a) solfe|o u á, áá i ááá razredu

b) harmonija u ááá razredu

v) klavir u á, áá, ááá i áâ razredu

g) kontrapunkt u ááá i áâ razredu

d) dirigovawe u ááá i áâ razredu

|) etnomuzikologija u ááá i áâ razredu

ODSEK ETNOMUZIKOLO[KI

a) glavni predmet – tradicionalno svirawe ili pevawe u á,

áá i ááá razredu



g) narodna igra u á, áá, ááá i áâ razredu

d) uporedni klavir u áá i áâ razredu

|) harmonija u ááá i áâ razredu

e) kontrapunkt u ááá i áâ razredu

ODSEK RANE MUZIKE


ODSEK KLASIÂN BALET

a) klasi~an balet u á, áá i ááá razredu

b) scensko-narodne igre u á, áá i ááá razredu

v) klavir u á i áá razredu

g) moderna igra u áá, ááá i áâ razredu

d) gluma i vokal u áâ razredu

|) istorijsko-balske igre u áâ razredu

ODSEK MODERNA IGRA

a) moderna igra u á, áá i ááá razredu

b) klasi~an balet u á, áá, ááá i áâ razredu

v) klavir u á i áá razredu

g) scensko-narodne igre u á, áá i ááá razredu

d) gluma i vokal u áâ razredu

|) istorijsko-balske igre u áâ razredu

ODSEK NARODNA IGRA

a) narodna igra u á, áá i ááá razredu

b) tradicionalno pevawe i svirawe u á, áá, ááá i áâ razredu


g) scensko-narodne igre u á, áá i ááá razredu

d) solfe|o u á i áá razredu

|) teorija muzike u á i áá razredu

e) klasi~an balet u ááá i áâ razredu

`) istorijsko-balske igre u áâ razredu

z) gluma i vokal u áâ razredu

Nastavni~ko ve}e moè u~enika koji je osvojio nagradu na

republi~kom, saveznom ili me|unarodnom takmi~ewu u~enika mu-

zi~kih i baletskih {kola osloboditi polagawa godi{weg ispita

iz predmeta iz koga je te {kolske godine osvojio nagradu. Nastav-

ni~ko ve}e moè, tako|e, koncert koji je u~enik odrào u toku

drugog polugodi{ta priznati kao godi{wi ispit.

Broj 4 – Strana 98. jul 1996.


Godi{wi ispit polaù i u~enici koji ubrzano napreduju u

dva ispitna roka. U januarskom ispitnom roku polaù ispite raz-

reda u koji su upisani, a ispite iz narednog razreda u ispitnim

rokovima koje odredi {kola.

Godi{wi ispit mogu polagati i u~enici koji su u raskoraku

op{teobrazovne i stru~ne nastave, s tim da mogu u toku dve godine

{kolovawa zavr{iti ~etiri razreda op{teobrazovne nastave.

MATURSKI ISPIT u sredwoj muzi~koj i baletskoj {koli

u~enici polaù:

Obrazovni profil MUZI^KI IZVO\A^ za sve odseke,

maturski ispit se, pored pismenog zadatka iz srpskog jezika – ma-

terweg jezika, sastoji iz ispita iz GLAVNOG PREDMETA.

Za obrazovni profil MUZI^KI SARADNIK – TEORE-

TIÂR maturski ispit se, pored pismenog zadatka iz srpskog je-

zika – materweg jezika, sastoji iz ispita iz GLAVNOG PREDME-

TA – SOLFE\A i HARMONIJE.

Za obrazovni profil MUZI^KI SARADNIK – ETNOMU-

ZIKOLOG maturski ispit se, pored pismenog zadatka iz srpskog

jezika – materweg jezika, sastoji iz izpita iz GLAVNOG PRED-

META i pismenog rada iz ETNOMUZIKOLOGIJE.

Za obrazovni profil IGRA^ maturski ispit se, pored pi-

smenog zadatka iz srpskog jezika – materweg jezika, sastoji iz is-

pita iz GLAVNOG PREDMETA.

Muzi~ke i baletske {kole su obavezne da za u~enike svih od-

seka tokom {kolske godine organizuju raznovrsne oblike aktiv-

nosti: smotre, interne i javne ~asove, kolokvijume, koncerte, in-

terna takmi~ewa i sl. Ove aktivnosti istovremeno sluè i za

proveru napredovawa i ste~enih izvo|a~kih sposobnosti. Obave-

zno je u~e{}e svakog u~enika u ovim oblicima provere bar dva pu-

ta godi{we sa razli~itim programima. Bez ovog u~e{}a u~enik ne

moè polagati godi{wi ispit iz instrumenta, solo pevawa, odno-

sno baleta – igre.

S obzirom na javnu i kulturnu delatnost {kole nastavni~ko

ve}e moè doneti odluku o pove}awu fonda ~asova hora i orkestra

za odre|eni period u kome se vr{e pripreme za koncerte i druge

javne nastupe {kole.

ORGANIZACIJA NASTAVE

U muzi~koj i baletskoj {koli nastava je individualna, grup-

na i razredna.

âs traje 45 minuta.

PODELA ODEQEWA NA GRUPE

MUZI^KA [KOLA

Nastava po ovom nastavnom planu i programu se izvodi:

a) individualno – za instrument i solo pevawe – pevawe na

svim odsecima gde je glavni predmet, s tim da na jednom od tri ~a-

sa nedeqno, sem za gitaru, harfu, klavir, orguqe i harmoniku u~e-

stvuje, pored nastavnika glavnog predmeta, i korepetitor;

b) u grupama od po dva u~enika – korepeticija za klaviriste

i orguqa{e, ~itawe s lista i svirawe horskih partitura i gene-

ral-bas za ~embalo, orguqe i lautu;

v) u grupama od po tri u~enika – kamerna muzika;

g) u grupama od po osam u~enika – solfe|o, harmonija, kon-

trapunkt, muzi~ki oblici, teorija muzike, dirigovawe, uvod u kom-

poziciju, razvijawe sluha, aranìrawe;

d) u grupama od po 10 u~enika – mali ansambli;

|) u grupama od po 15 u~enika – svi ostali stru~ni predmeti;

e) u grupama od po 16 u~enika – informatika, strani jezik;

`) u grupama od po 20 u~enika – big bend;

z) u grupama od po 30 u~enika – de~ji orkestar;

i) u grupama do 60 u~enika hor i orkestar.

BALETSKA [KOLA

a) individualno – instrument (klavir);

b) u grupama do 6 u~enika – klasi~an balet, klasi~na podr-

{ka, moderna igra, tradicionalno pevawe i svirawe, gluma;

v) u grupama do 8 u~enika – solfe|o, teorija muzike;

g) u grupama do 10 u~enika – scensko-narodne igre, istorij-

sko-balske igre, igre HH veka;

d) u grupama do 12 u~enika – ostali predmeti;

|) u grupama od po 16 u~enika – narodna igra i informatika;

e) za predmet repertoar i koreografija – prema koreogra-

fiji koja se traì;

`) ostali stru~ni predmeti u grupama do 15 u~enika.

NASTAVNI PROGRAMI

ZA MUZI^KU I BALETSKU [KOLU

CIQ I ZADACI

Ciq nastave u muzi~kim i baletskim {kolama je da se obez-

bedi reproduktivno kreativan i muzi~ko-estetski razvoj u~eniko-

ve li~nosti uz osposobqavawe za profesionalno bavqewe muzi-

kom i igrom i daqe {kolovawe na vi{im i visokim {kolama za

muziku i igru.

Zadaci:

– negovawe i prihvatawe kulturnog nasle|a, tradicije, kao i

univerzalnih kulturnih i umetni~kih vrednosti;

– razvijawe teorijskog mi{qewa, muzi~kog ukusa, sposobno-

sti za diferencirawe razli~itih vrsta muzike;

– razvijawe instrumentalnih izvo|a~kih sposobnosti i sa-

vladavawe najzna~ajnijih kompozicija za pojedine instrumente;

– razvijawe smisla za kolektivno muzicirawe, i grupno

igrawe, u okvirima mawih (kamerna muzika) i ve}ih (hor, orke-

star, veliki ansambli) grupa;

– upoznavawe sa svim disciplinama koje ~ine ukupnost mu-

zi~ke i igra~ke umetnosti, izvo|a{tva, istorije, teorije, kompo-

zicije;

– razvijawe smisla za igru i koreografiju kod nas i u svetu;

– upoznavawe i razvijawe ose}aja za na{ muzi~ki folklor i

wegovu raznovrsnost i bogatstvo;

– upoznavawe sa nacionalnim vrednostima na svim muzi~-

kim planovima – izvo|a{tva, stvarala{tva, koreografisawa;

– razvijawe individualne kreativnosti;

– razvijawe teorijskog mi{qewa u igri i baletu i

– podizawe op{teg kulturnog i obrazovnog nivoa sredine.

OP[TEOBRAZOVNI NASTAVNI PREDMETI

SRPSKI JEZIK I KWI@EVNOST

CIQ I ZADACI

Ciq nastave srpskog jezika i kwièvnosti jeste obrazova-

we i vaspitawe u~enika kao slobodne, kreativne i kulturne li~-

nosti kriti~kog uma i oplemewenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave srpskog jezika i kwièvnosti su da:

– upoznaje u~enika sa kwièvnom umetno{}u;

– razvija humanisti~ko i kwièvno obrazovawe na najboqim

delima jugoslovenske i svetske kulturne ba{tine;

– usavr{ava literarnu recepciju, razvija kwièvni ukus i

stvara trajne ~itala~ke navike;

– upu}uje u~enike na istraìva~ki i kriti~ki odnos prema

kwièvnosti i osposobqava ih za samostalno ~itawe, doìvqava-

we, razumevawe, tuma~ewe i ocewivawe kwièvnoumetni~kih dela;

– obezbe|uje funkcionalna znawa iz teorije i istorije kwi-

èvnosti radi boqeg razumevawa i uspe{nog prou~avawa umetni~-

kih tekstova;

– osposobqava u~enike da se pouzdano sluè literaturom i

drugim izvorima saznawa;

– {iri saznajne vidike u~enika i podsti~e ih na kriti~ko

mi{qewe i originalna gledi{ta;

– vaspitava u duhu op{teg humanisti~kog progresa i na na~e-

lu po{tovawa, ~uvawa i boga}ewa kulturne i umetni~ke ba{tine,

civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima jugo-

slovenske i svetske zajednice;

– uvodi u~enike u prou~avawe jezika kao sistema;

– razvija jezi~ki senzibilitet i izraàjne sposobnosti u~e-

nika;

– osposobqava u~enike da teorijska znawa o jezi~kih pojava-

ma i pravopisnoj normi, uspe{no primewuje u praksi;

– vaspitava u duhu jezi~ke tolerancije prema drugim jezici-

ma i varijantnim osobenostima srpskog jezika;

– vaspitava u duhu jezi~ke tolerancije prema drugim jezici-

ma i varijantnim osobenostima srpskog jezika;

– razvija umewa u pismenom i usmenom izraàvawu;

– podsti~e u~enike na usavr{avawe govorewa, pisawa i ~i-

tawa, kao i na negovawe kulture dijaloga;

– osposobqava u~enike da se uspe{no sluè raznim oblici-

ma kazivawa i odgovaraju}im funkcionalnim stilovima u razli-

~itim govornim situacijama;

– podsti~e i razvija trajno interesovawe za nova saznawa,

obrazovawe i osposobqavawe za stalno samoobrazovawe.



á RAZRED

(3 ~asa nedeqno, 105 ~asova godi{we)

A. KWI@EVNOST (66 ~asova)

UVOD U PROUÂVAWE KWI@EVNOG DELA (12)

Priroda i smisao kwièvnosti

Pojam i smisao kwièvnosti; kwièvnost kao umetnost;

kwièvnost i druge umetnosti; usmena i pisana kwièvnost; ulo-

ga kwièvne umetnosti u dru{tvu; kwièvnost i prou~avawe kwi-

èvnosti, nauka o kwièvnosti; teorija, istorija kwièvnosti i

kwièvna kritika.

Umetni~ki doìvqaj, utisci, razumevawe, saznavawe i do-

ìvqavawe umetni~kih vrednosti u kwièvnom delu.

Struktura kwièvnog dela

Tema, motiv (mawa tematska jedinica); fabula i siè; lik,

karakter, tip, narator, pisac; ideje, misli i poruke, smisao kwi-

èvno-umetni~kog dela; kompozicija kwièvnog dela (na prime-

rima lirskog, epskog i dramskog dela); jezik u kwièvno-umetni~-

kom delu (pi{~ev izbor i raspore|ivawe re~i), sredstva umetni~-

kog izraàvawa.

Dela za obradu

Sunce se devojkom èni – lirska narodna pesma

Banovi} Strahiwa – epska narodna pesma

Devojka brà od kowa – narodna pripovetka

Laza Lazarevi}: Prvi put s ocem na jutrewe – umetni~ka

pripovetka

Sofokle: Antigona – tragedija

Ivo Andri}: O pri~i i pri~awu (beseda prilikom primawa

Nobelove nagrade)

KWI@EVNOST STAROG VEKA (10)

Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobe-

nostima kwièvnosti starog veka.

Ep o Gilgame{u – odlomak

Homer – Ilijada (odlomak – âá pevawe)

Biblija – iz Starog zaveta; Legenda o potopu; Iz Novog za-

veta; Jevan|eqe po Mateju – Stradawe i vaskresewe Hristovo

SREDWOVEKOVNA KWI@EVNOST (11)

Po~eci slovenske pismenosti; zna~aj rada ]irila i Meto-

dija i wihovih u~enika. Najstarija slovenska pisma (glagoqica,

}irilica); staroslovenski jezik i recenzije staroslovenskog jezi-

ka; najstariji spomenici ju`noslovenske kulture (Ba{~anska plo-

~a, Samuilov natpis, Briìnski spomenici, Miroslavqevo jevan-

|ewe); me|usobne veze i uticaji pisane i usmene kwièvnosti.

Sava Nemawi} (Sv. Sava): @itije sv. Simeona (odlomak) –

Bolest i smrt sv. Simeona

Jefimija: Pohvala knezu Lazaru

Despot Stefan Lazarevi}: Slovo qubve

Usmeno predawe o sv. Savi – narodne pesme, pri~e i legende

(izbor)

NARODNA (USMENA) KWI@EVNOST (11)

Narodna (usmena) kwièvnost: pojam, bitne odlike, osnovne

teme i motivi, umetni~ka vrednost i zna~aji (sinteza).

Narodna poezija i wen zna~aj u ìvotu i istoriji srpskog

naroda.

Srpska djevojka – narodna pesma

Kneèva ve~era – narodna pesma

Marko pije uz ramazan vino – narodna pesma

Dioba Jak{i}a – narodna pesma

Ropstvo Jankovi} Stojana – narodna pesma

Boj na Mi{aru – narodna pesma

HUMANIZAM I RENESANSA (11)

Humanizam i renesansa u Evropi i kod nas i glavni pred-

stavnici – pojam, osobenosti, zna~aj.

Fran~esko Petrarka: Kanconijer (izbor soneta)

Viqem [ekspir: Romeo i Julija

Migel de Servantes: Don Kihot – odlomak

[i{ko Men~eti}: Prvi pogled

Xore Drì}: Gor~ije àlosti jesu li gdi komu

Marin Drì}: Novela od Stanca

BAROK I KLASICIZAM (6)

Barok i klasicizam i wihovi glavni predstavnici u Evropi

i kod nas – pojam, osobenost, zna~aj.

Ivan Gunduli}: Osman (odlomci iz á i âááá pevawa)

Molijer: Tvrdica

LEKTIRA (5)

Dante Aligijeri: Boànstvena komedija – odlomak iz Pa-

kla, pevawe â – Paolo i Fran~eska

Danilo Ki{: Rani jadi

Izbor iz poezije savremenih pesnika prema izboru u~enika

i nastavnika – D. Radovi}, M. Anti}, Q. Simovi} i dr.

KWI@EVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavqaju se, pro{iruju, usvajaju i si-

stematizuju osnovni kwièvnoteorijski pojmovi.

Lirsko, epsko, dramsko pesni{tvo.

Lirske („ènske”) i epske (juna~ke) pesme. Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostav-

niji oblici epske proze: mit, predawe, bajka, pri~a, ìtije – ì-

votopis, biografija – pohvala, slovo.

Dramska poezija – odlike, podela: tragedija, komedija, drama

u uèm smislu re~i. Farsa. Drama i pozori{te. Dramski junak.

Stih i proza: metrika, heksametar, deseterac, cezura.

Sredstva umetni~kog izraàvawa

Epitet, pore|ewe, personifikacija, hiperbola, gradacija,

antiteza, metafora, lirski paralelizam. Simbol. Humanizam, re-

nesansa, petrarkizam, barok, klasicizam.

B. JEZIK (25 ~asova)

OP[TI POJMOVI O JEZIKU (2)

Jezik kao sredstvo komunikacije – osnovni pojmovi.

Osnovni pojmovi o kwièvnom – standardnom jeziku. Wegov

nacionalni i kulturni zna~aj. Odnos kwièvnog jezika i dijalek-

ta. Kwièvno-jezi~ka kultura i wen zna~aj.

Srpski jezik – mesto u porodici slovenskih jezika.

Nare~ja srpskog jezika. Kwièvni jezici na srpskom jezi~-

kom podru~ju do HáH veka.

JEZI^KI SISTEM I NAUKE KOJE SE WIMA BAVE (5)

Jezik kao sistem znakova.

Fonetika i fonologija. Glasovi i foneme. Slog. Prozodija.

Morfologija. Re~i i morfeme. Vrste morfema. Morfolo-

gija u uèm smislu promena re~i. Gra|ewe re~i.

Sintaksa. Re~enica kao jezi~ka i komunikativna jedinica.

Leksikologija. Lekseme. Leksi~ki fond – re~nik, leksika.

Gramatike i re~nici srpskog jezika i na~in wihove upotrebe.

FONETIKA (8)

Glasovni i fonolo{ki sistem srpskog kwièvnog jezika

(ponavqawe i utvr|ivawe sistematizacije glasova i fonema i wi-

hovih karakteristika).

Morfologija. Morfofonolo{ke alternacije i wihova ulo-

ga u promeni i gra|ewu re~i. Alternacije u srpskom kwièvnom

jeziku – pro{irivawe i utvr|ivawe ranije ste~enog znawa. Pravo-

pisna re{ewa.

Akcenatski sistem srpskog kwièvnog jezika – i wegovo

obeleàvawe. Klitike – proklitike i enklitike. Kontrastirawe

akcenatskog sistema kwièvnog jezika i regionalnog dijalekta –

gde je to potrebno. Sluèwe re~nikom za utvr|ivawe pravilnog

akcenta.

PRAVOPIS (10)

Osnovni principi pravopisa srpskog kwièvnog jezika.

Pravopisi i pravopisni priru~nici – i sluèwe wima.

Pisawe velikog slova.

V. KULTURA IZRA@AVAWA (14 ~asova)

USMENO IZRA@AVAWE (7)

Artikulacija glasova, kwièvna akcentuacija, melodija re-

~enice, ja~ina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora, pauza – lo-

gi~ka i psiholo{ka i wihova izraàjna funkcija. Akcenat, re~i,



grupe re~i, re~enice – smisaonica. Otklawawe nestandardne ak-

centuacije iz u~eni~kog govora.

Izraàjno ~itawe i kazivawe napamet nau~enih kra}ih pro-

znih i dijalo{kih tekstova. Recitovawe stihova.

Kori{}ewe gramofonskih plo~a, zvu~nih zapisa i magneto-

fonskih traka u podsticawu, proceni i snimawu izraàjnog ~ita-

wa, kazivawa i recitovawa.

Stilske ve`be

Funkcionalni stilovi; razgovorni kwièvno-umetni~ki

jezik.

PISMENO IZRA@AVAWE (7)

Pravopisne ve`be.


Stilske ve`be

Saìmawe pismenog sastava uz poja~avawe wegove informa-

tivnosti, otklawawe suvi{nih re~i i neprikladnih izraza.

Doma}i pismeni zadaci (~itawe i analiza na ~asu).

êtiri pismena zadatka godi{we.

áá RAZRED


A. KWI@EVNOST (72 ~asa)

PROSVETITEQSTVO (5)

Prosvetiteqstvo – reformatorski pokret u Evropi: kult ra-

zuma, progresa, prirodnog prava, ose}ajnosti, verska tolerancija.

Geopoliti~ki i duhovni okviri srpskog naroda – Velika seoba

Srba. Izme|u sredwovekovnih i modernih pojava u kwièvnosti –

barokne tendencije: G. St. Venclovi}, Z. Orfelin. Kwièvnost

epohe prosvetiteqstva (sentimentalizam, klasicizam).

Dositej Obradovi}: Pismo Haralampiju; @ivot i prikqu-

~enija (á deo)

Jovan Sterija Popovi}: Tvrdica

ROMANTIZAM (32)

Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, zna~aj,

glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji

i prosvetiteqstvu; odlike stila, ànrova i motivsko-tematskih

tendencija, razvoj lirike, drame – tragedije i me{anih oblika.

Poetika romantizma – Viktor Igo:„Predgovor Kromvelu” –

odlomak

Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin: Ciganin, Evgenije Owegin

– odlomci

[andor Petefi: Sloboda sveta

Henrih Hajne: Lorelaj

Vuk Stafanovi} Karaxi}: reformator jezika i pravopisa

(iz Predgovora Srpskom rje~niku), sakupqa~ narodnih umotvori-

na (O podjeli i postawu narodnih pjesama); kwièvni kriti~ar i

polemi~ar (Kritika na roman „Qubomir u Jelisijumu”); pisac –

istori~ar, biograf („@itije Hajduk-Veqka Petrovi}a”)

Qudevit Gaj: Proglas – Danica Ilirska (odlomak)

Petar Petrovi} Wego{: Gorski vijenac

Branko Radi~evi}: Kad mlidijah umreti, \a~ki rastanak

]ura Jak{i}: Ve~e, Pono}

Jovan Jovanovi} Zmaj: \uli}i, \uli}i uveoci, Jututunska

narodna himna

Laza Kosti}: Me|u javom i med snom, Santa Maria della SaluteKonstantin Miladinov: Tuga za jugom

Ivan Maùrani}: Smrt Smail-age êngi}a

France Pre{ern: Sonetni venac

Avgust [enoa: Seqa~ka buna

REALIZAM (30)

Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, zna~aj, glavni

predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac

na pozitivisti~ku sliku sveta, dominacija proze, obele`je kwièv-

nog lika – motivisanost, tipi~nost, individualnost – i realisti~-

kog stila. Realizam u Evropi – poetika realizma (Balzak: Predgo-

vor Qudskoj komediji – odlomak). Poetika realizma u srpskoj kwi-

èvnosti (Svetozar Markovi}: Pevawe i mi{qewe – odlomak).

Onore de Balzak: î~a Gorio

Nikolaj Vasiqevi~ Gogoq: Revizor

Gi de Mopasan: Dva prijateqa – novela

Jakov Igwatovi}: Ve~iti mladoèwa

Milovan Gli{i}: Glava {e}era

Laza Lazarevi}: Vetar

Radoje Domanovi}: Danga

Stevan Sremac: Zona Zamfirova

Branislav Nu{i}: Narodni poslanik

Simo Matavuq: Povareta

Vojislav Ili}: Grm; Sivo, sumorno nebo; Tibulo

Ante Kova~i}: U registraturi – Detiwstvo Ivice Ki~mano-

vi}a

Janko Kersnik: Seqakova smrt

LEKTIRA (5)

Lav Nikolajevi~ Tolstoj: Ana Karewina ili Rat i mir

Ivo Andri}: Most na @epi i druge pripovetke

Dragoslav Mihailovi}: Kad su cvetale tikve




Lirska poezija – osobenost kwièvnog roda; lirska pesma;

kompoziciona struktura lirske pesme; kwièvno-umetni~ki – pe-

sni~ki jezik: slikovitost – konkretnost, emocionalnost, simbo-

li~nost, preobraàj zna~ewa, ritmi~nost i harmoni~nost; versi-

fikacija, sistemi versifikacije, trohej, jamb, daktil; stih; stro-

fa; rima.

Realisti~ka pripovetka i roman.

Romanti~no, realisti~no, humoristi~no, satiri~no, gro-

teskno.

Sredstva umetni~kog izraàvawa (stilske figure): metafo-

ra, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, poli-

sindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aliteracija,

asonanca, igra re~ima.

Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).


KWI@EVNI JEZIK (5)

Standardizacija (postanak i razvoj) kwièvnog jezika i

pravopisa (HáH i HH vek).

Kwièvnojezi~ke varijante. Funkcionalni stilovi.

Osnovni principi jezi~ke kulture. Priru~nici za negovawe

jezi~ke kulture i na~in wihovog kori{}ewa.

MORFOLOGIJA (U U@EM SMISLU) (10)

Vrste re~i. Promenqive i nepromenqive re~i.

Imenice. Imeni~ke kategorije (pade` i broj; rod). Vrste

imenica. Osnovno o deklinaciji imenica.

Pridevi. Pridevske kategorije (rod, broj, pade`, vid, ste-

pen pore|ewa). Vrste prideva. Osnovne karakteristike deklina-

cije i komparacije prideva.

Zamenice. Imeni~ke zamenice: li~ne zamenice; neli~ne

imeni~ke zamenice (zamenice: ko, {to itd.). Pridevske zamenice.

Osnovno o promeni zamenica.

Brojevi: glavni i redni brojevi. Vrste glavnih brojeva: os-

novni brojevi, zbirni brojevi, brojne imenice na – ica (dvojica,

trojica itd.).

Glagoli. Neprelazni, prelazni i povratni glagoli. Podela

glagola po vidu. Morfolo{ke glagolske kategorije: vreme i na-

~in; lice i broj (i rod – kod oblika koji razlikuju mu{ki, ènski

i sredwi rod); stawe (aktiv i pasiv); potvrdnost/odri~nost.

Osnovno o konjugaciji (glagolske vrste, li~ni i neli~ni oblici,

oblici pasiva).

Prilozi. Vrste priloga.

Pomo}ne re~i: predlozi, veznici i re~ce. Uzvici.

PRAVOPIS (5)

Sastavqeno i rastavqeno pisawe re~i. Pravopisni znaci.

Skra}enice. Rastavqawe re~i na kraju retka.



Pri~awe doga|aja i doìvqaja (prikazivawe ose}awa).

Opisivawe bi}a, predmeta, radwi, pojava (ta~no, verno, sa-

èto).



Samostalno izlagawe u funkciji interpretacije kwiè-

vnog teksta. Uo~avawe jezi~kih postupaka i stilogenih mesta kwi-

èvnog teksta – ~itawem i obrazlagawem. Dijalog u funkciji ob-

rade teksta.

Izraàjno kazivawe napamet nau~enih lirskih pesama i

kra}ih monolo{kih tekstova. Dosledno usvajawe ortoepske norme

i usvajawe ve{tine govora.

Stilske ve`be

Funkcionalni stilovi; nau~ni.


Pravopisne ve`be: pisawe brojeva i odri~nih oblika gla-

gola. Pisawe skra}enica.

Pismeni sastavi.

Izrada plana pismenog sastava, usavr{avawe teksta; pisawe

poboq{ane verzije pismenog sastava (uno{ewe novih podataka,

otklawawe bezna~ajnih pojedinosti).

êtiri {kolska pismena zadatka.

ááá RAZRED



MODERNA (29)

Moderna u evropskoj i jugoslovenskim kwièvnostima.

Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).

[arl Bodler: Albatros

Anton êhov: Ujka Vawa

Bogdan Popovi}: Antologija novije srpske lirike

Aleksa [anti}: Pretprazni~ko ve~e; Ve~e na {koqu

Jovan Du~i}: Zalazak sunca; Jablanovi

Milan Raki}: Iskrena pesma; Dolap

Vladislav Petkovi} Dis: Tamnica; Mo`da spava

Sima Pandurovi}: Svetkovina

Vladimir Nazor: [uma spava

Bora Stankovi}: Ko{tana; Ne~ista krv

Jovan Skerli}: O Ko{tani

Petar Ko~i}: Mra~ajski proto

Ivan Cankar: Kraq Betajnove

ME\URATNA I RATNA KWI@EVNOST (30)

Evropska kwièvnost u prvim decenijama HH veka (pojam,

osobenosti i zna~aj); manifest futurizma, ekspresionizma i nad-

realizma; kwièvni pokreti i struje u jugoslovenskim kwièvno-

stima izme|u dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna

kwièvnost). Ratna kwièvnost.

Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama

Frederiko Garsija Lorka: Romansa mese~arka

Rabindrant Tagore: Gradinar

Milutin Boji}: Plava grobnica

Du{an Vasiqev: ôvek peva posle rata

Milo{ Crwanski: Sumatra, Seobe á

Ivo Andri}: Ex PontoMom~ilo Nastasijevi}: Tuga u kamenu

Tin Ujevi}: Svakida{wa jadikovka

Kosta Racin: Bera~i duvana

Isak Samokovlija: Rafina avlija

Veqko Petrovi}: Sala{ar

Rastko Petrovi}: Qudi govore

Isidora Sekuli}: Gospa Nola

Miroslav Krleà: Gospoda Glembajevi

Dobrica Cesari}: Oblak

Oskar Davi~o: Hana (á pesma)

Ivan Goran Kova~i}: Jama

Aco [opov: O~i

Jure Ka{telan: Svijetli{ u tmini

LEKTIRA (10)

Izbor lirike evropske moderne: Rilke, A. Blok, Apoliner.

Izbor iz me|uratne poezije: D. Maksimovi}, R. Petrovi}.

Ernest Hemingvej: Starac i more

Ivo Andri}: Na Drini }uprija

Mihail A. [olohov: Tihi Don – odlomci




Lirika

Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.

Stih

Jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Sredstva kwi-

èvnoumetni~kog izraàvawa (stilske figure): metonimija, si-

negdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitawe, inverzija,

elipsa, refren.

Epika

Oblici umetni~kog izraàvawa: pri~awe (naracija), opisiva-

we (deskripcija), dijalog, monolog, unutra{wi monolog, doìvqeni

govor, pi{~ev komentar, kazivawe u prvom, drugom i tre}em licu.

Drama

Drama u uèm smislu (osobine): moderna drama (psiholo-

{ka, simbolisti~ka, impresionisti~ka); dramska situacija; scen-

ski jezik – vizuelni i akusti~ni scenski znakovi; publika, glu-

mac, gluma, reìja, lektor, scenograf.


GRA\EWE REÎ (5)

Osnovni pojmovi o izvo|ewu (derivaciji) re~i. Va`niji mo-

deli za izvo|ewe imenica, prideva i glagola.

Osnovni pojmovi o gra|ewu sloènica. Polusloènice.

Pravopisna re{ewa.

LEKSIKOLOGIJA (SA ELEMENTIMA TERMINOLOGIJE

I FRAZEOLOGIJE) (6)

Zna~ewski (semanti~ki) i formalni odnosi me|u leksema-

ma: sinonimija; antonimija; polisemija i homonimija; metafo-

ri~na i metonimijska zna~ewa.

Stilska vrednost leksika i funkcionalni stilovi; poetska

leksika, varijantska leksika, dijalektizmi i regionalizmi, arha-

izmi i istorizmi; neologizmi; àrgonizmi; vulgarizmi – poveza-

ti sa upotrebom re~nika.

Re~i iz stranih jezika i klakovi – doslovne prevedenice,

odnos prema wima. Re~nici stranih re~i. Razumevawe najva`nijih

prefiksa– i prefiksoida – i sufiksa – i sufiksoida – poreklom

iz klasi~nih jezika.

Osnovni pojmovi o terminologiji i terminima. Terminolo-

{ki re~nici.

Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeolo{kim jedinica-

ma. Stilska vrednost frazeolo{kih jedinica. Kli{ei i pomodni

izrazi.

SINTAKSA (5)

Sintaksi~ne jedinice; re~enica u {irem smislu (komunika-

tivne re~enice) i re~enice u uèm smislu (predikatske re~eni-

ce); re~i (leksem i morfosintaksi~ke re~i); sintagme – imeni~-

ke, pridevske, prilo{ke i glagolske.

Osnovne konstrukcije i wihovi modeli, predikatske re~e-

nice: subjekatsko-predikatska konstrukcija, reakcijske konstruk-

cije, s pravim i nepravim objektom, kopulativne i semikopulativ-

ne konstrukcije, s imenskim i dopunskim predikativom. Prilo-

{ke odredbe. Bezli~ne re~enice.

Imeni~ke sintagme. Tipovi atributa. Apozitiv i apozicija.

PRAVOPIS (4)

Transkripcija re~i iz stranih jezika (osnovni principi i

primeri). Ve`be na ~asu.



Kazivawe i recitovawe napamet nau~enih kwièvnoumet-

ni~kih tekstova.

Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicisti~ki.


Stilistika. Leksi~ka sinonimija i vi{ezna~nost re~i, iz-

bor re~i – preciznost. Poja~avawe i ublaàvawe iskaza: obi~no,

ublaèno i uve}ano zna~ewe re~i; prenesena zna~ewa re~i – figu-

rativna upotreba imenica, glagola i prideva.

Pismene ve`be

Novinarska vest, ~lanak, izve{taj, intervju, komentar i dr.

Prikaz kwièvno-scenskog ili filmskog dela. Uve`bavawe teh-

nike izrade pismenih sastava.

Doma}i pismeni zadaci (~itawe i analiza na ~asu).

êtiri pismena zadatka.



áâ RAZRED



PROUÂVAWE KWI@EVNOG DELA (10)

SMISAO I ZADACI PROUÂVAWA KWI@EVNOSTI

Stvarawe kwièvnoumetni~kog dela i prou~avawe kwièv-

nosti (stvarala~ki, produktivni i teorijski odnos prema kwi-

èvnoj umetnosti).

îtalac, pisac i kwièvno delo. Recepcijski – primala~ki

odnos prema kwièvnosti.

Dela za obradu

Vasko Popa: Kaleni}

Desanka Maksimovi}: Traìm pomilovawe – izbor

Branko Miqkovi}: Poeziju }e svi pisati

Branko ]opi}: Ba{ta sqezove boje

Vladan Desnica: Proqe}a Ivana Galeba – odlomci

SAVREMENA KWI@EVNOST (35)

Bitna obele`ja i najzna~ajniji predstavnici evropske i ju-

goslovenske kwièvnosti

Alber Kami: Stranac

Luis Borhes: êkawe – kratka pri~a

Samjuel Beket: êkaju}i Godoa

Stevan Rai~kovi}: Kamena uspavanka

Miodrag Pavlovi}: Rekvijem

Vesna Parun: Ti koja ima{ nevinije ruke

Blaò Koneski: Veziqa

Edvard Kocbek: Re~i umiru

Ivo Andri}: Prokleta avlija

Me{a Selimovi}: Dervi{ i smrt

Mihajlo Lali}: Lelejska gora

Dobrica ]osi}: Koreni

Antonije Isakovi}: Kroz grawe nebo

Ranko Marinkovi}: Ruke – novela

Danilo Ki{: Enciklopedija mrtvih

Du{an Kova~evi}: Balkanski {pijun

LEKTIRA (15)

Viqem [ekspir: Hamlet

Fjodor M. Dostojevski: Zlo~in i kazna ili Bra}a Karamazovi

Milorad Pavi}: Hazarski re~nik

Izbor iz svetske lirike HH veka – Odn, Sezar, Prever, Pa-

sternak, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski, Sengor, Sajfers.

Izbor iz savremene jugoslovenske kwièvnosti – B. [}epa-

novi}, M. Be}kovi} i dr.

Izbor kwièvnih kritika i eseja – I. Sekuli}, B. Mihajlo-

vi}, P. Xaxi}, M. Pavlovi}, N. Milo{evi}, S. Luki}.



stematizuju kwièvnoteorijski pojmovi.

Lirika

Lirsko izraàvawe: stvarala~ke mogu}nosti posredovawa

jezika izme|u svesti i zbiqe; asocijativno povezivawe raznorod-

nih pojmova; sugerisawe; podsticawe i upu}ivawe; ~itao~eva reak-

cija; jedinstvo zvukova, ritmova, zna~ewa i smisla.

Epika

Strukturni ~inioci proznog kwièvnoumetni~kog dela:

objektivno i subjektivno pripovedawe; fiktivni pripoveda~; po-

merawe pripoveda~kog gledi{ta; sveznaju}i pripoveda~; tok sve-

sti; umetni~ko vreme; umetni~ki prostor; na~elo integracije.

Tipovi romana: roman lika, prostora, stepenasti, prstena-

sti, paralelni; roman toka svesti; roman – esej; defabuliziran

roman.

Drama

Struktura i kompozicija drame; antidrama; anti-junak.

Drama i pozori{te; radio, televizija, film.

Putopis. Esej. Kwièvna kritika.


SINTAKSA (13)

Pade`ni sistem. Pojam pade`nog sistema i predlo{ko-pa-

de`nih konstrukcija. Osnovne imeni~ke, pridevske i prilo{ke

vrednosti pade`nih odnosno predlo{ko-pade`nih konstrukcija.

Predlo{ki izrazi.

Kongruencija: definicija i osnovni pojmovi; gramati~ka i

semanti~ka kongruencija.

Sistem zavisnih re~enica. Tri osnovna tipa vrednosti za-

visnih re~enica: imeni~ke, pridevske i prilo{ke zavisne re~e-

nice. Glavne vrste zavisnih re~enica: izri~ne (sa upravnim i ne-

upravnim govorom), odnosne, mesne, vremenske, uzro~ne, uslovne,

dopunske, namerne, poredbene i posledi~ne. Vezni~ki izrazi.

Sistem nezavisnih re~enica. Obave{tajne, upitne, zapoved-

ne, èqne i uzvi~ne re~enice.

Osnovni pojmovi o negaciji.

Glagolski vid.

Glagolska vremena i glagolski na~ini – osnovni pojmovi.

Vremenska i modalna zna~ewa li~nih glagolskih oblika: prezen-

ta, perfekta, krweg perfekta, aorista, imperfekta, pluskvamper-

fekta, futura, futura drugog, kondicionala (potencijala) i im-

perativa. Glagolski prilozi. Infinitiv.

Naporedne konstrukcije (koordinacija). Pojam neposrednog

odnosa. Obeleàvawe neposrednog odnosa. Glavni tipovi napo-

rednih konstrukcija: sastavne, rastavne, suprotne, iskqu~ne, za-

kqu~ne i gradacione.

Raspore|ivawe sintaksi~kih jedinica – osnovni pojmovi.

Informativna aktualizacija re~enice i na~in wenog obeleàva-

wa – osnovni pojmovi. Komunikativna kohezija.

PRAVOPIS (5)

Interpunkcija.



Retorika; razgovor, kratak monolog. Govor. Odnos izme|u

govornika i auditorija. Ve`be javnog govorewa pred auditoriju-

mom (upotreba podsetnika; improvizovano izlagawe; kori{}ewe

mikrofona).


Stilistika

Funkcionalni stilovi; administrativno-poslovni (molba,

àlba, poslovno pismo).

Oblici pismenog izraàvawa

Prikaz, osvrt, rasprava, kwièvne paralele, esej.

Pravopis

Interpunkcija (ve`bawe).

Doma}i pismeni zadaci sloènijih zahteva (~itawe i ana-

liza na ~asu).

êtiri pismena zadatka godi{we.

NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program srpskog jezika i kwièvnosti namewen je ~etvoro-

godi{wem obrazovawu i vaspitawu u svim stru~nim {kolama, od-

nosno muzi~kim i baletskim {kolama.

Zavisno od razreda i sadràja godi{wi fond ~asova ovog

predmeta raspore|en je tako da je za podru~je kwièvnost izdvoje-

no oko 60 odsto ~asova, a za druga dva – jezik i kultura izraàvawa

– oko 40 odsto ~asova.

U okviru tog fonda planirani sadràji se obra|uju sa 70

odsto ~asova. Ostalih 30 odsto ~asova predvi|eno je za ponavqawe,

utvr|ivawe, ve`bawe i sistematizovawe programa.

Ciq i zadaci ~ine celinu i ostvaruju se tokom ~etiri godi-

ne, sistematski i kontinuirano, u svim predvi|enim programsko-

-tematskim podru~jima i vidovima rada.

Svi sadràji raspore|eni su po razredima, podru~jima,

oblastima i temama uz primenu na~ela postupnosti, korelacije,

integracije i primerenosti uzrastu.

Sadràji kwièvnosti konkretizovani su po razredima,

segmentima (kwièvnost i lektira) a obuhvataju kwièvnoteorij-

sko i kwièvnoistorijsko prou~avawe kwièvnoumetni~kih dela

i kwièvnosti ànrovski raspore|enih.

Podru~je jezik obuhvata izu~avawe jezika kao sistema. U sa-

dràje ovog podru~ja ugra|eni su elementi op{te lingvistike i

pravopisa.

Podru~je kultura izraàvawa obuhvata oblike i vrste u

oblasti usmenog i pismenog izraàvawa (po razredima). U ovoj



oblasti planirane su govorne i pismene ve`be, doma}i zadaci i

pismeni zadaci, koji treba da se rade naizmeni~no }irilicom i

latinicom.

Radi {to uspe{nije realizacije brojnih zahteva i sadràja

neophodna je i stalna saradwa nastavnika srpskog jezika i kwi-

èvnosti sa nastavnicima drugih predmeta (istorije, srodnih op-

{testru~nih i uèstru~nih predmeta), stru~nim saradnicima

({kolskim bibliotekarom – medijatekarom, pedagogom, psiholo-

gom), i organima (stru~nim aktivima i ve}ima), roditeqima u~e-

nika i me|uop{tinskom – regionalnom prosvetno-pedago{kom

slu`bom (prosvetnim nadzornicima za srpski jezik i kwièv-

nost); tako|e je korisna saradwa nastavnika i sa odre|enim in-

stitucijama (narodna biblioteka, dom kulture, bioskop, lokalne

novine, radio-stanica i dr.).

Kvalitet i trajnost znawa, umewa, ve{tina i navika u~eni-

ka umnogome zavise od principa, oblika, metoda i sredstava koji

se koriste u obrazovno-vaspitnom procesu. Zbog toga savremena

nastava srpskog jezika i kwièvnosti pretpostavqa ostvarivawe

bitnih zadataka i sadràja programa uz maksimalnu mogu}u misao-

nu aktivnost u~enika (subjekata u nastavi), po{tovawe odre|enih

didakti~kih principa (posebno: svesne aktivnosti u~enika, nau~-

nosti, primerenosti, postupnosti, sistemati~nosti i o~igledno-

sti), kao i adekvatnu primenu onih nastavnih oblika, metoda, po-

stupaka i sredstava ~ije su vrednosti utvrdile savremena praksa i

metodika nastave srpskog jezika i kwièvnosti (pre svega: razni

vidovi grupnog i individualnog rada primereni mogu}nostima

u~enika, metode – dijalo{ka, tekstualno-grafi~ke demonstracije

i samostalnih radova u~enika, sredstva – uxbenici, priru~nici,

razne vrste tekstova i grafi~kih prikaza, grafofolije, plo~e i

kasete, nastavni i drugi filmovi, radio i televizijske emisije i

sl.). Izbor odre|enih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sred-

stava uslovqen je, pre svega, nastavnim sadràjem i ciqevima

(obrazovnim, vaspitnim i funkcionalnim), koje treba ostvariti

na jednom ~asu srpskog jezika i kwièvnosti.

Redovna nastava srpskog jezika i kwièvnosti izvodi se u

specijalizovanim u~ionicama – kabinetima za ovaj predmet, koji

treba da budu opremqeni u skladu sa normativom za sredwe stru~-

ne {kole. Delimi~no, ona se organizuje i u drugim {kolskim pro-

storijama – biblioteci-medioteci, ~itaonici, audiovizuelnoj sa-

li i sl.

U nastavi srpskog jezika i kwièvnosti koriste se uxbeni-

ci i priru~nici (koje odobrava ministar prosvete Republike Sr-

bije) i bibliote~ko-informacijska gra|a od zna~aja za ostvariva-

we zadataka i sadràja programa ovog predmeta, odnosno za siste-

matsko osposobqavawe u~enika za samostalno kori{}ewe raznih

izvora saznawa u nastavi i van we.

Ovaj program donosi izvesne promene i novine koje treba

imati u vidu prilikom planirawa – globalnog i operativnog – i

realizacije predvi|enih zadataka i sadràja. Posebno su zna~ajne

ove promene i novine u programu: izmewen je nedeqni i godi{wi

fond ~asova u svim razredima sredwih stru~nih {kola kao i na-

~in raspodele predvi|enog godi{weg fonda ~asova na pojedine

segmente programa; obezbe|en je adekvatniji odnos izme|u ~asova

obrade i drugih tipova ~asova; korigovani su ciq i zadaci nasta-

ve, izmeweni su struktura i sadràji podru~ja kwièvnost i je-

zik, u program je ukqu~en sadràj iz prou~avawa kwièvnog dela.

Uvedena je oblast lektire, ukqu~eni su novi autori i naslovi, od-

re|eni su osnovni kwièvnoteorijski pojmovi koji se usvajaju to-

kom obrade odgovaraju}ih dela, stvoreni su preduslovi za kreativ-

no ispoqavawe nastavnika i prilago|avawe vaspitno-obrazovnog

rada razli~itim situacijama u praksi, kao i za poja~avawe stvara-

la~ke saradwe nastavnika i u~enika.

A. KWI@EVNOST

Ovo programsko-tematsko podru~je obuhvata dela iz jugoslo-

venske i svetske kwièvnosti, koja su raspore|ena u kwièvnoi-

storijskom kontinuitetu od starog veka do danas.

Od istorijskog kontinuiteta odstupa se samo u poglavqu

„Uvod u prou~avawe kwièvnog dela” u á razredu i „Prou~avawe

kwièvnog dela” u áâ razredu, kao i u poglavqu „Lektira” u sva

~etiri razreda.

Program á razreda je za po~etak predvideo „Uvod u prou~ava-

we kwièvnog dela” (kwièvnoistorijski pristup) kako bi se

izbeglo naglo prelaèwe sa tematskog prou~avawa, karakteri-

sti~nog za nastavu ovog predmeta u osnovnoj {koli, na prou~avawe

istorije kwièvnosti, tj. izu~avawe kwièvnoumetni~kih dela u

istorijskom kontekstu. Uz taj osnovni razlog treba imati u vidu i

druga preimu}stva ovakvog pristupa: nastavnik }e ste}i uvid u

kwièvnoteorijska znawa koja su u~enici poneli iz osnovne {ko-

le. Ta znawa }e se sistematizovati, pro{iriti i produbiti ~ime

}e se ostvariti vaqaniji put za sloèniji i studiozniji pristup

kwièvnim delima kakav zahteva program kwièvnosti u sred-

wim stru~nim {kolama.

Profesor srpskog jezika i kwièvnosti u muzi~kim i ba-

letskim {kolama treba da po|e od pretpostavke da je u~enik u

osnovnoj {koli stekao osnovna znawa:

– iz teorije kwièvnosti: tema, motiv, fabula, lik, karak-

ter, struktura proznog kwièvnog dela, kwièvni rodovi i vrste,

osnovna jezi~kostilska izraàjna sredstva, usmena i pismena

kwièvnost, struktura lirske pesme, stih, strofa, rima, ritam,

struktura dramskog dela, dijalog, monolog, dramska vrsta, drama i

pozori{te, film, radio-drama, televizijska drama;

– iz osnova scenske i filmske kulture: slika, re~, zvuk,

filmska muzika, situacija, radwa, junaci filma, elementi film-

skog izraza, filmske vrste, od sinopsisa do scenarija; film, te-

levizija, kwièvnost – sli~nost i razlike.

Sa ste~enim znawima, koja se u programu sredwih stru~nih

{kola pro{iruju i produbquju, u~enik moè aktivno da u~estvuje

u prou~avawu kwièvnog dela.

Prou~avawu kwièvnog dela dato je, tako|e, posebno mesto u

áâ razredu, kada su u~enici zreliji i sposobniji za upoznavawe

slojevitije strukture kwièvnoumetni~kog dela i kwièvnih me-

todologija.

Interpretativno-analiti~ki metodi~ki sistem je osnovni

vid nastave kwièvnosti i wega treba primewivati prilikom

upoznavawa u~enika sa izabranim kwièvnim delima koja su pred-

vi|ena programom. Naravno, ne treba o~ekovati da se sva progra-

mom predvi|ena dela obra|uju na nivou interpretacije kao najpo-

trebnijeg analiti~ko-sinteti~kog pristupa kwièvnom delu. Na-

stavnik treba da proceni na kojim }e delima raditi interpreta-

ciju, a na kojim osvrt, prikaz ili, pak, problemsko-stvarala~ki

metodi~ki sistem.

Nema sumwe da ovakav program kwièvnosti u muzi~kim i

baletskim {kolama povremeno traì i primenu eksplikativnog

metodi~kog sistema kada se mora ~uti nastavnikova re~, i to naj-

~e{}e prilikom davawa informacija o epohama koje se prou~ava-

ju, kao i u svim drugim situacijama u kojima nastavnik ne moè ra-

~unati na u~enikova predznawa (na primer: osnovne informacije

o po~ecima pismenosti, da je wegov model pravilnog, ~istog i bo-

gatog jezika kakvom treba da teè wegovi u~enici).

Kwièvna dela iz programa „Lektire” imaju ravnopravan

tretman s delima iz obaveznog programa kwièvnosti i obra|uju

se po istom metodi~kom sistemu. Treba napomenuti da se iz lekti-

re koja je data po izboru u~enika i nastavnika ne moraju obraditi

svi pisci, ve} kwièvno delo onog pisca za koje se opredequju

u~enici i nastavnik.

B. JEZIK

Program nastave jezika u muzi~kim i baletskim {kolama

koncipiran je tako da omogu}i u~enicima sticawe znawa i o jezi-

ku kao dru{tvenoj pojavi i o jeziku kao sistemu znakova. Ciq je da

u~enici, pored znawa o svom materwem jeziku, steknu i op{telin-

gvisti~ka, odnosno sociolingvisti~ka znawa neophodna obrazova-

nom ~oveku. Ova op{ta znawa su funkcionalno povezana sa nasta-

vom materweg jezika. Glavni deo tih znawa obra|uje se u segmentu

„Op{ti pojmovi o jeziku” (na po~etku programa za prvi i na kraju

programa za ~etvrti razred), kao i u uvodnom delu segmenta „Kwi-

èvni jezik” (u prvom razredu) i segmentu „Jezi~ki sistem i nauke

koje se wime bave”, ali se op{ti pojmovi obra|uju i tokom cele na-

stave – u vezi sa odgovaraju}im temama o srpskom kao materwem je-

ziku. Insistirawem na jednom teorijski i metodi~ki vi{em ni-

vou izu~avawa jezi~kih pojava daje se novi kvalitet nastavi koja

obuhvata i znawa s kojima su se u~enici sretali u osnovnoj {koli.

Ova znawa, pored svoje op{teobrazovne vrednosti i zna~aja za

olak{awe i poboq{avawe nastave srpskog jezika, treba da poslu-

è i lak{em savla|ivawu gradiva iz stranih jezika.

Deo programa „Kwièvni jezik” (prvi i drugi razred) vi-

{estruko je zna~ajan. Wegovom realizacijom u~enici treba da

steknu znawa i izgrade odgovaraju}e stavove o srpskom kwièv-

nom jeziku, o jezi~koj politici i toleranciji u Jugoslaviji i o

zna~aju kwièvnojezi~ke norme i jezi~ke kulture. Ovaj deo pro-

grama ukqu~uje i nastavu o razvoju kwièvnih jezika na srpskom

jezi~kom podru~ju i posebno o postupku i funkcionalnom razvoju

modernog srpskog kwièvnog jezika, {to je od posebnog zna~aja za

nastavu kwièvnosti.



U segmentu programa posve}enog organizaciji i funkcio-

nisawu jezi~kog sistema ne obra|uju se samo ~isto gramati~ki

aspekti jezi~kog sistema ve} se obuhvataju i funkcionalni aspek-

ti. Zato su, izme|u ostalog, u sintaksu uneti i elementi lingvi-

stike teksta i gramatike. Poseban je zna~aj dat leksikologiji –

koja se nadovezuje na deo o tvorbi re~i – i to ne samo da bi u~eni-

ci stekli vi{a znawa o re~ni~kom blagu svoga jezika nego i da bi

razvili pravilan odnos prema raznim pojavama u leksici.

U obradi svih segmenata programa treba se nadovezati na

znawa koja su u~enici stekli prilikom prethodnog {kolovawa.

Me|utim, ovde nije re~ o prostom obnavqawu i utvr|ivawu ranije

ste~enih znawa nego o dobijawu celovite slike o materwem jeziku

i, kao {to je ve} re~eno, o usvajawu jednog kvalitativno vi{eg

pristupa prou~avawu jezi~ke organizacije i jezi~kih zakonitosti.

Veoma je va`no da se nastava jezika poveè sa ostalim delo-

vima ovog nastavnog predmeta. Naime, ova nastava pruà lingvi-

sti~ka znawa koja }e biti podloga za tuma~ewe jezika i stila u

okviru prou~avawa kwièvnih dela, s tim {to ova dela pruàju i

odgovaraju}i materijal za uo~avawe estetske funkcije jezika. S

druge strane, nastava jezika se mora povezati i sa nastavom kultu-

re izraàvawa. Time }e lingvisti~ka znawa – o akcenatskom si-

stemu, gra|ewu re~i, leksikologiji, sintaksi itd., kao i prou~ava-

we pravopisa doprineti da u~enici boqe i potpunije usvoje kwi-

èvnojezi~ku normu i da poboq{aju svoje izraàjne sposobnosti.

V. KULTURA IZRA@AVAWA

Ve`be u usmenom izraàvawu u muzi~kim i baletskim {ko-

lama treba da daju odre|eni stepen pravilne artikulacije, akcen-

tuacije, intonacije, ritma i tempa u ~itawu i kazivawu lirskog,

epskog i dramskog teksta. Primeri za ove ve`be uzimaju se iz sva-

kodnevnog ìvota (pri~awe o vlastitim i tu|im doìvqajima, o

izmi{qenim doga|ajima). Ove se ve`be realizuju u toku obrade

kwièvnog teksta na taj na~in {to }e nastavnik, direktor, svojim

~itawem, govorewem, uz pomo} gramofonske plo~e ili magneto-

fonskog snimka realizovati odgovaraju}e elemente pravilnog

usmenog izraàvawa kako bi ih u~enici uo~ili. Ste~ena znawa

transformi{u se u ve{tine i umewa na taj na~in {to u~enici in-

terpretirawem kwièvnih tekstova nastoje da sami dostignu od-

govaraju}i stepen ve{tine i umewa ove vrste. Ste~ene sposobno-

sti se daqe uve`bavaju razli~itim oblicima usmenog izraàvawa

u~enika (izve{tavawe, raspravqawe, referisawe i dr.). Ve}ina

predvi|enih oblika ove nastave neposredno se ukqu~uje u nastavu

kwièvnosti ili pripreme za izradu pismenih sastava.

U prvom razredu, delimi~no i u ostalim, veoma je uputno da

nastavnik u~enicima demonstrira metodologiju izrade pismenog

sastava. U tom smislu korisno je kombinovati indukciju i deduk-

ciju. Na odabranom uzorku (rasprava, izve{taj i dr.) treba anali-

zirati wegovu kompoziciju, funkciju odeqaka i ostale elemente

(primerenost stila i sl.). Zatim se u~enicima moè dati zadatak

da pripreme gra|u o jednoj temi, ili da prikupqenu gra|u ne obli-

kuju ve} da se to uradi na ~asu. Ve`ba u metodologiji izrade pi-

smenog sastava na osnovu prikupqene gra|e trebalo bi da bude de-

monstracija celokupnog postupka izrade pismenog sastava: od ana-

lize teme, odre|ivawa wenog teì{ta, selekcije prikupqene gra-

|e, rasporeda pojedinosti s gledi{ta dobre kompozicije, do obli-

kovawa gra|e i rada na usavr{avawu teksta. Racionalizacija na-

stave u ovom poslu postiè se na taj na~in {to }e uzorak teksta

biti u vezi s kwièvnim delom iz programa za odre|eni razred.

Okvirni broj ~asova koji je predvi|en za usmeno i pismeno

izraàvawe ozna~ava ukupno vreme, a ne i broj ve`bi u toku na-

stavne godine (preporu~uje se organizovawe ve}eg broja kra}ih ve-

`bi s precizno odre|enim ciqevima).

Tokom nastavne godine u~enicima se daju pismeni zadaci (u

skladu sa oblicima i vrstama navedenim u programu kulture izraà-

vawa). Po pravilu, nastavnik je obavezan da pregleda i analizira za-

datke svih u~enika. Odabrani zadaci (ne samo najuspe{niji) ~itaju

se i komentari{u na ~asu (delu ~asa). Pored pismenih, u skladu sa

zahtevima programa, nastavnik daje u~enicima i druge vrste kon-

kretnih doma}ih zadataka (usmenih, prakti~nih – primerenih mogu}-

nostima u~enika i wihovoj optere}enosti raznim obavezama).

Izrada {kolskog pismenog zadatka, po pravilu, traje jedan

~as. Izuzetno, kada to pojedini oblici pismenog izraàvawa izi-

skuju, izrada zadataka moè trajati i duè od jednog ~asa.

P R V I S T R A N I J E Z I K

(peta, {esta, sedma i osma godina u~ewa)

CIQ I ZADACI

Ciq nastave stranih jezika je sticawe, pro{irivawe i pro-

dubqivawe znawa i umewa u svim jezi~kim aktivnostima, upozna-

vawe kulturnog nasle|a stvorenog na datom stranom jeziku i ospo-

sobqavawe za daqe obrazovawe i samoobrazovawe.

Zadaci nastave stranih jezika su da u~enici:

– usvoje govorni jezik u okviru novih 1.000 re~i i izraza

ukqu~uju}i i terminologiju zna~ajnu za datu struku, {to u toku

osam godina u~ewa jezika ~ini ukupan fond od 2.400 re~i i izra-

za produktivno, a receptivno i vi{e;

– neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obra}awe posebne

pa`we na one ritmi~ke i prozodijske sheme koje su bitne u usme-

nom izraàvawu;

– razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se

izraàvaju u okviru tema iz svakodnevnog ìvota i op{tih tema

struke, uz iskazivawe li~nog stava i raspoloèwa;

– ovladaju tehnikom informativnog ~itawa, razumeju sloè-

nije jezi~ke strukture u tekstu i upoznaju osobenosti jezika struke

~itawem tekstova vezanih za teme iz oblasti date struke;

– daqe savla|uju osnove ortografije radi korektnog pisme-

nog izraàvawa u okviru usvojene leksike i jezi~kih struktura;

– razvijaju razumevawe pisanog teksta, pisawe rezimea, nala-

za, izve{taja i osposobqavaju se za wihovu usmenu interpretaciju;

– sti~u nova saznawa o karakteristikama zemaqa i naroda

~iji jezik u~e, wihovog na~ina ìvota i obi~aja;

– osposobqavaju se za vo|ewe razgovora o na{oj zemqi, we-

nim prirodnim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

– {ire svoju op{tu kulturu, razvijaju me|ukulturnu saradwu

i toleranciju i svoje intelektualne sposobnosti;

– osposobqavaju se za daqe obrazovawe i samoobrazovawe u

oblasti jezika i struke kori{}ewem re~nika, leksikona i druge

priru~ne literature.

ZAJEDNI^KI DEO PROGRAMA

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


OP[TA TEMATIKA

Iz ìvota mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmi-

~ewa.

Porodica i dru{tvo: spoqni izgled i osobine ~lanova po-

rodice; ~lanovi porodice u ku}i i van we; situacije iz svakodnev-

nog ìvota; odnosi u porodici i dru{tvu.

Iz savremenog ìvota i tekovina kulture i nauke naroda

~iji se jezik u~i i na{ih naroda: prirodne lepote i za{tita ~o-

vekove sredine; putovawe i kori{}ewe saobra}ajnih sredstava; iz

istorijske i kulturne pro{losti; zna~ajni kulturni centri; kul-

turne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz ìvota i

rada poznatih qudi; aktuelne teme od vaspitnog zna~aja.

STRU^NA TEMATIKA od á do áâ razreda obra|uje se u onom

stranom jeziku koji je relevantan za odre|eni obrazovni profil.

Uvod u osnovnu terminologiju vezanu za struku.

Sa uvo|ewem stru~ne tematike po~iwe se u drugom polugodi{tu.

Za stru~nu tematiku se predvi|a do 10% od ukupnog godi-

{weg fonda ~asova.

[kolski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u sva-

kom polugodi{tu.

áá RAZRED


OP[TA TEMATIKA

Iz ìvota mladih: zabavni i sportski ìvot; {kolovawe i

obrazovawe.

Porodica i dru{tvo: ~lanovi porodice u dru{tvenom ì-

votu; sredstva javnog informisawa; proslave, praznici; vremen-

ski uslovi i prognoza vremena.


~iji se jezik u~i i na{ih naroda: teme iz savremenog ìvota;

odabrani kulturno-istorijski spomenici; doga|aji iz ìvota i

rada poznatih stvaralaca; primeri qudske solidarnosti.

Op{te teme vezane za struku i prakti~an rad u struci.


{weg fonda ~asova.


kom polugodi{tu.



ááá RAZRED


OP[TA TEMATIKA

Iz ìvota mladih: druèwe; slobodno vreme.

Porodica i dru{tvo: ìvot i obi~aji; pravila pona{awa u

raznim situacijama; odnos pojedinca prema ìvotnoj sredini.


~iji se jezik u~i i na{ih naroda: zbivawa u svetu; zna~ajni isto-

rijski doga|aji; razni vidovi umetni~kog i nau~nog stvarala{tva;

za{tita kulturnog blaga.

STRU^NA TEMATIKA


Za stru~nu tematiku predvi|a se do 20% od ukupnog godi-

{weg fonda ~asova.

[kolski pisani zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom

polugodi{tu.

áâ RAZRED

(2 ~asa nedeqno, 64 ~asa godi{we)

OP[TA TEMATIKA

Iz ìvota mladih: problemi mladih danas; izbor zanimawa

i planovi za budu}nost; mladi i me|unarodna saradwa.

Porodica i dru{tvo: problemi savremene porodice.


~iji se jezik u~i i na{ih naroda: nove tehnologije i wihova pri-

mena u raznim sferama ìvota; savremena dostignu}a nauke; me|u-

narodne humanitarne organizacije i wihov zna~aj za dobrobit qu-

di i mir u svetu; poznate li~nosti iz javnog i kulturnog ìvota.

STRU^NA TEMATIKA

Teme vezane za struku i prakti~an rad. Zna~ajna dostignu}a u

struci u na{oj zemqi i zemqi/zemqama ~iji se jezik u~i.


{weg fonda ~asova.


kom polugodi{tu.

Komunikativne funkcije (á – áâ razred): obnavqawe, utvr-

|ivawe i pro{irivawe onih komunikativnih jedinica sa kojima se

u~enik upoznao u osnovnoj {koli; oslovqavawe poznate i nepozna-

te osobe; iskazivawe dopadawa i nedopadawa, slagawe i neslagawe

sa mi{qewem sagovornika; traèwe i davawe dozvole; ~estitawe

i iskazivawe lepih èqa; pozivawe u goste, prihvatawe i nepri-

hvatawe poziva; obave{tewe i upozorewe; predlagawe da se na{to

uradi; odobravawe ili neodobravawe ne~ijih postupaka; prigovo-

ri, àlbe; izraàvawe ~u|ewa, iznena|ewa, uverenosti, pretpo-

stavke ili sumwe; davawe saveta; iskazivawe simpatija, preferen-

cije, sau~e{}a; izraàvawe fizi~kih tegoba, raspoloèwa.

ENGLESKI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


á. REÊNICA

Obnoviti re~eni~ne modele obuhva}ene programom za osnov-

nu {kolu.

Red re~i u re~enici. Mesto priloga i prilo{kih odredbi.

– Pitawa

a) „WH” questions„Where are you going?” „How can we get there?”b) Alternativna pitawa

„Did you take a bus or did you walk?”v) U~tiva pitawa

„Would you open the window, please?”g) Pitawa sa predlogom na kraju

„What are you looking for?”– Neupravni govor

a) Izjave – bez promene glagolskog vremena (glagol glavne

re~enice u jednom od sada{wih vremena)

„I’ll come as soon as I can.” He says that he will come as soon ashe can.

b) Molbe, zahtevi, naredbe

„Come back!” He told me to come back.„Will you pass me the bread, please.” He asked me to pass him

the bread.v) Pitawa sa promenom reda re~i – bez promene glagolskog

vremena (glagol glavne re~enice u jednom od sada{wih vremena).

– Yes/No questions„Have you seen Mary?” He wants to know if I have seen Mary.– „WH” questions„Where are you going?” He asks me where I am going.

áá. IMENI^KA GRUPA

1. ^lan

– Obnoviti i utvrditi upotrebu odre|enog i neodre|enog

~lana.

– Odre|eni ~lan uz imena godi{wih doba, obroka i naziva

dràva.

The spring of 1957 was very warm. The breakfast we had yester-day was very good. He lives in the USA.

– Neodre|eni ~lan u izrazima za vreme, koli~inu, meru i u

uzvi~nim re~enicama.

50 miles an hour, 15 dinars a kilo, two pounds a yard,What a mess!– Nulti ~lan uz imena sportova i igara i u izrazima go by

car/bas i dr.

He plays volleyball. I enjoy travelling by plane.2. Imenice

– Mnoìna imenica – obnoviti

– Kongruencija imenica sa glagolom u jednini news, inform-ation, furniture, mathematics i dr.

The news is on at ten o’clock. Mathematics is a difficult subject. – Zbirne imenice sa glagolom u mnoìni people, cattle, policeThere were a lot of people in the street. The cattle are sold.– Sinkretizam jednine i mnoìne sheep, deer, trout i dr.

– Drugi nominali – gerund

a) U funkciji subjekta

Swimming is my favourite sport.b) U funkciji objekta (posle glagola like, hate, start, stop i dr.).

She likes cooking.3. Zameni~ki oblici

a) Zamenice

– Obnoviti li~ne, pokazne, prisvojne, relativne i odri~ne

zamenice predvi|ene programom za osnovnu {kolu..

– Uzajamno-povratne zamenice – each other, one anotherMary and Peter see each other almost every day. People from dif-

ferent countries can hardly understand one another.– IT uz kopulativne glagole

It is raining. It is cold.– Neodre|eno – ONEI lost a friend but you gained one.b) Determinatori

– Neodre|eni determinatori – some, anyThey want some paper. I don’t have any bread left. There are so-

me French books over there.– Odri~ni determinator noThere’s no water in the glass. There are no eggs in the fridge. 4. Pridevi

Obnoviti pore|ewe prideva.

5. Brojevi

Decimali, razlomci; osnovne ra~unske radwe.

6. Kvantifikatori

Obnoviti many/much, a lot of/lots of, few/little

ááá. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

– Vreme

Obnavqawe

a) The Present Perfect – pro{iriti upotrebu prilo{kim od-

redbama lately, recently.b) The Present Perfect Continious She has been living in London for two years now.v) The Past PerfectWhen we came the train had already left.– Na~in

Modalni glagoli

a) can /be able to, be allowed to/ – zna~ewe mogu}nosti, dozvo-

le, voqe, zahteva.



Sorry, but I can’t come tomorrow. You can’t go swimming.I can mail the letter for you. Can you pass the bread, please? b) could – zna~ewe zahteva i zna~ewe dozvole

Could you pass the bread, please? You could mail the letter forme. Could I see your driving licence?

v) must (have to, be obliged to) – zna~ewe obaveze, potrebe

You must be there by ten. I have to go now.– Pasiv

Pasivne konstrukcije za isticawe bezli~nosti i za navo|e-

we nau~nih ~iwenica.

The new motorway has been opened to traffic. Oxygen is found inthe air.

– Dvo~lani glagoli (frazalni i predlo{ki)

apply for, shout for, bring up i dr.2. Prilozi

Pore|ewe priloga

Naj~e{}i frekventativi (often, usually, always)3. Predlozi

Najfrekventniji predlozi za orijentaciju u vremenu i pro-

storu.

áâ. LEKSIKOLOGIJA I LEKSIKOGRAFIJA

a) Derivacija

Obrazovawe prideva

– prefiksima il-, im-, ir-, un-, in-– sufiksima -able, -ful, -less b) naj~e{}i idiomi i fraze

v) struktura i upotreba dvojezi~nih re~nika.

áá RAZRED


á. REÊNICA

Red re~i u re~enici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.

– Pitawa.

a) Upitno-odri~na pitawa

Why hasn’t he arrived yet?b) Idiomatska pitawa (R – receptivno)

Do you feel like (having) a cup of coffee?v) Tag questionsShe’s pretty, isn’t she?g) Kratka pitawa

When? Where? Who with? What about? – Funkcionalni tipovi re~enica

a) Oblici koji imaju funkciju izjava

I feel very tired today.b) Oblici koji imaju funkciju pitawa

You are coming?v) Oblici koji imaju funkciju zapovesti

Go away! Will you open the window, please?– Slagawe vremena

I know that he likes /liked / will like you.– Pogodbene re~enice

a) Realne

I’ll come if I can. b) Potencijalne

I would write to you if I knew your address.v) Irealne (R)

If I had seen him, I would have told him to come.– Neupravni govor

a) Izjave sa promenom glagolskog vremena – glagol glavne

re~enice u jednom od pro{lih vremena

„I have been ill for a long time.” She said that she had been ill fora long time.

b) Pitawa sa promenom reda re~i i promenom glagolskog

vremena (glagol glavne re~enice u jednom od pro{lih vremena)

– Yes/No questions„Are you coming with us?” She asked me if I was coming with them.-”WH” questions„When did you see him?” She wanted to know when I had seen him.


1. ^lan

– Generi~ki ~lan

A horse is an animal. The telephone is a useful invention.– ^lan uz nazive novina i ~asopisa

Vogue, The National Geographic Magazine, The New York Times– Neodre|eni ~lan u izrazima

be at a loss, all of a sudden, in a short time, be in a hurry i dr.

– Nulti ~lan uz nazive praznika

Christmas, May Day2. Imenice

– Zbirne imenice sa glagolom u jednini i mnoìni (family,team i dr.).

My family is a large one. My family are living in different parts ofthe country.

– Adjektivalna upotreba imenica

love poems, a five pound note– Genitiv mere

a mile’s distance, a day’s walk3. Zameni~ki oblici

a) Zamenice

– Pokazne zamenice – the former, the latterMary and Peter are the best pupils in class. The former is good at

languages and the latter is good at biology. – Prisvojne zamenice

The book isn’t mine.– Povratne zamenice – emfati~na upotreba

I did it myself.b) Determinatori

– Obnoviti nau~ene determinatore

4. Pridevi

– Pridevi u nominalnoj funkciji

the blind, the rich, the poor i dr.

5. Brojevi

– Vremenski period sa odre|enim ~lanom

the forties, the fifties– Prosti brojevi u funkciji rednih brojeva

page three, act one i dr.

6. Partitivni kvantifikatori

a loaf of bread, a slice of lemon, a bottle of wine i dr.


1. Glagoli

– Vreme i aspekt glagola – obnavqawe

– Na~in

Modalni glagoli – sa infinitivom prezenta

a) may, might – zna~ewe mogu}nosti

He may come today. We might go to the concert tonight.b) should – zna~ewe obaveze, potrebe

You should do as he says.v) would – zna~ewe verovatno}e

That would be his mother.g) ought to – zna~ewe preporuke, obaveze

You ought to go now. Ought he to work so hard?Savezni na~in (R)

I wish I were there. I wish I could help.– Pasiv

Pasivne konstrukcije sa direktnim i indirektnim objektom.

The book was given to her. She was given a nice present.– Gerunda) posle prideva busy, worthShe is busy cleaning her flat. The book is worth reading.b) posle predloga

She is fond of reading. She left without saying anything.-Causative have (get) (P)When did you have your hair cut? – Dvo~lani glagoli – frazalni i predlo{ki

take off, give up, look after, take after i dr.

2. Prilozi

– Mesto priloga u re~enici

He went to the station by taxi.


a) derivacija

Obrazovawe glagola

– prefiksima dis-, mis-, un-– sufiksima -en, -ize, -fyb) naj~e{}i idiomi i fraze

v) struktura i upotreba jednojezi~kih re~nika.

ááá RAZRED


á. REÊNICA

Sloèna re~enica

a) nominalne klauze

They all know that she wouldn’t come.



b) relativne klauze

– restriktivne

The lady who/that was here yesterday has gone to London.I have lost the book which/that I bought this morning.Obratiti pa`wu na kontaktne re~enice (izostavqawe rela-

tivne zamenice u akuzativu).

– nerestriktivne

My brother Bob, whom you met yesterday, is coming with us. Hegot lost on Snowdon, which was enveloped in fog.

v) adverbijalne klauze

– za na~in i pore|ewe (R)

She treats me as if I were a child. – za mesto

Tell me where to go.– za vreme

Come as soon as you can.Inverzija – iza neither, nor, soShe is a real beauty and so is her sister.I can’ t swim. Neither can Mary.I like reading. So does my brother.


1. ^lan

– Odre|eni ~lan u prilo{kim frazama, sa komparativom

proporcije, ispred imena zgrada, institucija.

The book is on the table. The more I know him the less I like him.The Empire State Building is in the USA.

– Odre|eni generi~ki ~lan ispred prideva (etnika) da ozna-

~i naciju

The Germans wanted to defeat the British but they failed. – Nulti ~lan uz geografska imena, ispred imenica bed, pri-

son, school, u paralelnim strukturama hand in hand, arm in arm i dr.

Africa, England, Ben Nevis, Greenland, go to bed, go to school2. Imenice

– Pluralia tantum

scissors, trousers – i dr.

– Relativni pluralia tantum oblici

jeans, glasses i dr.

– Sinkretizam jednine i mnoìne

means, series, speciesThere has been an interesting series of concerts yesterday. There were several series of lectures at the university last year.– Nebrojive imenice u funkciji brojivih imenica.

Two coffees, please.3. Zameni~ki oblici

Zamenice

– Bezli~na upotreba li~nih zamenica mnoìne

(we, you, they)They say she left for London a week ago.– Op{ta li~na zamenica ONEOne never knows what may happen next.– Neodre|ene zamenice (some, somebody, someone, something,

any, anybody, anyone, anything)Someone is knocking at the door. Ther was something very plea-

sing in her eyes. Some like it hot . Did you see anyone there? 4. Pridevi/adjektivali

– Komparativ jednakosti i komparativ nejednakosti

as + adjective + as; not so / as + adjective + asShe is as tall as her sister. He isn’t so bad as you may think.– Participi

a) kao adjektivali

the stolen money, the wounded soldier i dr.

b) u nominalnoj funkciji

The accused stood up.5. Brojevi

Ozna~avawe nule u razli~itim kontekstima

– u aritmetici: nought / naught, zero– u sportu: nil / nothing; love (u tenisu)

– 0 – u brojevima telefona, soba i dr.


1. Glagoli

– vreme

Obnavqawe

– aspekt

a) The Present Perfect – zna~ewe budu}nosti

I’ll come as soon as I have finished reading the book.

b) The Future Perfect (P)I shall have written the letter by the time you come. – Modalni glagoli

a) sa infinitivom perfekta

He ought to have done it by now. It must have been nine o’clockwhen I came back home.

b) would / used to – zna~ewe navike

The old man would go every day to the park to feed the pigeons.When we lived by the river, we used to go swimming every day.

– Gerund

a) posle izraza

It’s no use (crying), I can’t help (laughing).b) posle glagola continue, go on, keep on, avoid, prefer i dr.

She kept on talking for hours. She prefers reading to playing tennis.– Objekat sa infinitivom (R)

They want her to study medicine.– Dvo~lani glagoli – frazalni i predlo{ki

drink up, give in, call on i dr.

2. Prilozi

– Obnavqawe i utvr|ivawe

– Konverzija priloga i prodeva – daily, early, fast, pretty i dr.

It is a daily newspaper. It appears daily.– Prilozi izvedeni sa – ly, uz promenu zna~ewa.

He works hard. He hardly works at all.3. Veznici

either....or, neither....nor


a) derivacija

Obrazovawe imenica

– prefiksima co-, dis-, in-, mis-, over-– sufiksima -dom, -ness, -ful, -ment, -tion, -thb) idiomi i fraze

v) struktura i kori{}ewe stru~nog re~nika, re~nika sino-

nima

â. FONOLOGIJA

Pomerawe akcenta pri promeni vrste re~i

(PERmit, perMIT)

áâ RAZRED


á. REÊNICA

Adverbijalne klauze

a) uzro~na

Since we live by the river we can swim every day.b) namerna

He left early in order to catch the 5 o’clock train.– Skra}ivawe klauza (R)

a) vremenskih klauza

(As I was) coming home I met an old friend of mine. After I have done my homework I went out for a walk. Having done my homework I went our for a walk.b) relativnih klauza

The man (who is) sitting next to her is my best friend.


1. ^lan

– Pregled upotrebe ~lana

– ^lan ispred vlastitih imena

A Mr Smith is waiting for you. Is this the Mary we met last night?– Odre|eni ~lan uz delove tela (u pasivu i posle predloga)

She was red in the face. He was wounded in the leg.2. Imenice

– Obnavqawe, utvr|ivawe i sistematizacija mnoìne ime-

nica i slagawa imenica sa glagolom

3. Zameni~ki oblici

a) Zamenice

– Neodre|ena li~na zamenica ONE – PROP ONEThere are expensive shoes and there are cheap ones.b) Determinatori


4. Pridevi

Obnavqawe i utvr|ivawe upotrebe i pore|ewa prideva

5. Brojevi

– Upotreba rednih brojeva

– Brojevi u funkciji imenice

Hundreds of people were hurt in the earthquake.




1. Glagoli

– Vreme i aspekt – obnavqawe

– Infinitiv

a) posle upitnih re~i

I don’t know how to solve the problem. I’ve no idea which bus to take.b) posle prideva

I am glad to have met you. This bag is too heavy to carry. v) BE + infinitiv

The train is to leave at 9.15. The two leaders are to meet in Moscow.g) BE ABOUT + infinitiv

The plane is about to take off.– Pasiv


– IT + passive verb + clause (P)It is said that..... It was decided to.... – Dvo~lani glagoli (frazalni i predlo{ki)

look up, call up i dr.

2. Prilozi

Obnavqawe i sistematizacija vrste priloga i mesta prilo-

ga u re~enici.

3. Predlozi

Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretawa, mesto i

na~in.


a) derivacija

Obrazovawe sloènica i deminutiva

leaflet, gosling i dr.

breakdown, ironing-board i dr.b) idiomi i fraze

v) enciklopedijski re~nici (op{ti i posebni).

FRANCUSKI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


Jezi~ka gra|a savladana u osnovnoj {koli integri{e se sa

novom gra|om i neprestano primewuje, pro{iruje i usavr{ava.

PASIVNE KONSTRUKCIJE

est + particip perfekta

La Bastille est prise en 1789.La Tour Eiffel est construite en 1889.– ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva:

Il a été / était / élu présidentElle sera / serait / recompensée...

FINALNE REÊNICE sa upotrebom pour + inf.

INFINITIVNE REÊNICE – tipa

Je le vois venir.

PITAWA:

Qui est-ce qui / queQu’ est-ce qui / queQue;

Qui est-ce qui ira au musée? Qu’ est-ce qui vous intéresse aumusée? Qui est-ce que vous y avez rencontré? Qu’ est-ce que vous avezvu? Qui avez-vous vu? A qui vas-tu téléphoner? – A mon .... A quoi pen-sez vous? De quoi s’agit-il?

ODGOVORI

C’ est .... qui / que i druge ranije nau~ene konstrukcije.

INDIREKTNA PITAWA

Dis-moi à quoi tu penses. Je te demande ce que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce remède?

NEGACIJA

pas du tout, non plus, personne, rienCe film ne me pla t pas du tout.

A moi non plus!Quelqu’ un est venu? – Non, personne n’ est venu.

KAZIVAWE PRETPOSTAVKE

si + imperfekt / kondicional:

Si nous étudions, nous réussirions.

KAZIVAWE VREMENA

avant de ....quandAvant de partir il lui a donné son adresse. Quand l’ as tu recontré? Je l’ ai rencontré quand je suis rentré.

KAZIVAWE @EQE, VOQE, NAMERE

infinitivom:

J’ aimerais (je voudrais) voir les chefs-d’ oeuvre du Louvre. Il faut lutter contre la pollution de l’ air et de l’ eau. Il travaille beaucoup pour gagner sa vie.

ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA – zna~ewe prideva

zavisno od mesta

un homme pauvre – le pauvre homme; un soldat brave – un bravesoldat; un homme d’âge moyen – le Moyen âge i sl.

ODREDBE ZA VREME

– dani u nedeqi: prochain / dernier;il y a / dans;pendant / depuis;dimanche prochain, jeudi dernier; la semain dernière; l’année

prochaine. Le lundi et le jeudi il travaille jusqu’ à cinq heures. Elle estsortie il y a vingt minutes. Elle revient dans une heure. Ce congrès auralieu dans dix mois ou dans un an ....

ODREDBE ZA NAÎN

Ie conduit predemment (de manière prudente) avec prudence.Elle parle français couramment, sans difficulté ....

ODREDBE ZA MERU I KOLIÎNU

une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pasmal de, environ .... i sl.

Combien d’ élèves ont vu cette émission! Une trentaine. / Environ30./ Il y a pas mal de livres à ce sujet; j’ en ai lu plusieurs....

SLAGAWE VREMENA – samo sa indikativom i to:

Présent – présent (istovremena radwa)

Présent – Passé composé (pre)

Présent – Futur (posle)

Il me dit qu’ elle part.Il me dit qu’ elle est partie.Il me dit qu’ elle partira.

IMENI^KA GRUPA

Slagawe determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u

izgovoru (gde postoje) i razlikovawe nastavaka u tekstu.

les déterminants interrogatifs – exclamatifs – relatifsQuel film avez-vous vu? Quel beau film! C’ est un artiste pour qui

les jeunes ont beaucoup de sympathie.les déterminants indéfinis quelques, plusieurs, certains, autre, tout tous les pays; tous les soirs; toute la journée; tout le monde....

NASTAVCI IMENICA I PRIDEVA

teur / triceacteur / actriceal / aux; ail / aux i neki izuzeci na – s/, ou – s / x trous, genoux

TVORBA REÎ

Naj~e{}i prefiksi i sufiksi.

GLAGOLSKA GRUPA

SUBJUNKTIV PREZENTA – objasniti princip tvorbe, a

primewivati samo u datim re~eni~nim modelima. (R)



Kazivawe svr{ene i nesvr{ene radwe u govoru (passé com-posé – imparfait) – nau~eno u osnovnoj {koli primewivati i usavr-

{avati.

Slagawe participa perfekta sa subjektom.

ORTOGRAFIJA

– Interpunkcija – osnovna pravila.


Podela re~i na slogove.

LEKSIKOLOGIJA

Derivacija: sufiksi i prefiksi.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura dvojezi~nih re~nika.

áá RAZRED


SLO@ENA REÊNICA

a) Zavisna re~enica u indikativu:

Dès que l’ avion a atterri, les passagers sont descendus.Pendant que nous volions au-dessus des Alpes, il y avait une tem-

pète...Vous pensez (croyez, dites, vous êtes sûr) que vous passerez l’

examen?Izraziti i pomo}u infinitiva:

Vous êtes sûr de passer l’ examen? Vous pensez réussir? J’ espèrepartir demain. (J’ espère que je partirai demain.)

Ostale vrste re~enica ne obra|uju se posebno ali treba ukaza-

ti na izraàvawe uzroka (parce que...., puisque, à cause de...), i na smi-

sao re~enice sa drugim ~e{}im veznicima kada se pojave u tekstu.

b) Zavisna re~enica u subjunktivu:

Upotreba subjunktiva prezenta (izraàvawe futura).

Izraàvawe:

– èqe: Je souhaite qu’ elle vienne. Elle voudrait que vous l’ at-tendiez;

– zapovesti, voqe: Je veux que tu dises la vérité. Il faut que vousappreniez ces vers.

Ukazati na mogu}nost izraàvawa pomo}u infinitiva: Il fa-ut apprendre ces vers. Je lui conseille de finir ses études – umesto:

qu’elle finisse....

GLAGOL

Prosti perfekt (passé simple) – princip tvorbe, prepoznava-

we u tekstu. (R)

Kondicional (budu}e vreme u pro{losti); pluskvamperfekt.

Hipoteti~ne re~enice (pregled sve tri mogu}nosti).

Si nos amis français venaient, ils visiteraient Belgrade. Si nos amis français étaient venus (l’ année dernière), ils auraient

visité Belgrade.Prve dve poznate mogu}nosti ove godine povezati sa tre}om

i razlikovati zna~ewa.

UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR

Savez-voua....Dites / Dis.... Je vous demandeQui.... oùQui a gagné le prix? Dites-moi qui a gagné le grand prix. Où se

trouve la poste? Savez-vous où se trouve la poste?Qu’ est-ce que / ce queQu’ est-ce qu’ on produit dans cette usine?Je vous demande ce qu’ on y produit.Est-ce que / siEst-ce que le congrès international aura lieu dans un mois?Savez-vous si le congrès aura lieu?

IMPERATIV – INFINITIV

Pomo}u queMichel, venez (viens) chez nous demain.Dites à Michel de venir demain chez nous.Il m’ a dit: „Invite Michel.” Il m’a dit d’inviter Michel.Ce film est très amusant.Elle me dit que ce film est très amusant.

SLAGAWE VREMENA

Uz primenu gradiva iz prethodne godine obraditi i prime-

re za istovremenu, prethodnu i budu}u radwu u pro{losti:

Je pensais (j’ ai pensé) qu’ il était / avait été / serait / là.

SLAGAWE PARTICIPA PERFEKTA SA OBJEKTOM

La lettre que j’ ai reçue m’ a fait un grand plaisir.

LEKSIKOLOGIJA

Gra|ewe sloènica.

Zna~ewe re~i (osnovno i preneseno).

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezi~kih re~nika.

ááá RAZRED


PASIVNE KONSTRUKCIJE

par + agens (L’ énergie solaire est captée par les végétaux.)de + agens (Dans la guerre, le peuple fut saisi d’ un élan inouî)bez agensa

La lune s’ est formée, il y a eu moins 4,5 milliards d’ années.être nommé + im

Il est nommé secrétaire.

INVERZIJA

Budu}i da je inverzija u upitnim re~enicama obra|ena rani-

je, ovde se ukazuje na:

– sloènu inverziju (R)

Votre ami n’ est-il pas venu?lequel de (P)Lequel de ces peintres préférez-vous?kombinaciju sa quel (P)Dans quelle mesure le journal peut être utile comme source hi-

storique.Upitna re~ + inf.

Pourquoi répondre? Comment réagir?subjekat + zamenica

Depuis quand m’ attendez-vous?sujekat + imenica

Qui est cet homme?

INFINITIV

Aktivizirati infinitiv u funkciji objekta i iza glagola

percepcije napomenutih u á i áá razredu:

Il croit partir demain.On les voit s’ intéresser au développement de la biologie.

PARTICIP PREZENTA

Je l’ ai écouté jouant du piano.

GERUNDIV

Je l’ ai écouté en jouant du piano.On n’ invente qu’ en travaillant.

BEZLI^NE KONSTRUKCIJE

Unipersonalni glagoli

il fait – il pleut – il fautÊtre + pridev

il est possible, il est probable(ukazati na subjunktiv)

SUBJUNKTIV

Utvrditi {to je re~eno u á i áá razredu, aktivno usvojiti su-

bjunktiv prezenta i ukazati na javqawe ovog na~ina u tzv. bezli~-

nim konstrukcijama i iza izvesnih glagola.

Subjunktiv perfekta – oblici i upotreba (R)

KONDICIONALNE REÊNICE – izraàvawe

hipoteti~nosti

– irealnost u sada{wosti

S’ il était ici maintenant, je serais heureux.– irealnost u pro{losti

S’ il avait travaillé, il aurait réussi à l’ examen.



Nominalizacija – aktivirati kori{}ewe imenice umesto

zavisne re~enice.

Dès que l’ exposition fut ouverte, il partit.Après l’ ouverture de l’ exposition, il partit.glagol – imenica sa istim korenom:

construire – la constructionréaliser – la réalisationsuccéder – la succession

BROJEVI – ~itawe razlomaka

FONETIKA

Osnovne samoglasni~ke opozicije (lit / lu / loup) i sl.

Vezivawe uslovqeno „h aspiré” i „h muet”.

Intonacija re~enice.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura stru~nog re~nika i wegovo kori{}ewe.

áâ RAZRED


SLO@ENA REÊNICA

– prepoznavawe odnosa glavne i zavisne re~enice u tekstu,

uo~avawe subjunktivnih konstrukcija.

Kauzalni odnos

– uzro~na re~enica: parce queJe suis fatigué parce que je travaillais tout la nuit.– carIl n’est pas venu car il est malade.– uzro~na konstrukcija

pour + im

Ces matières sont choisies pour la commodité du travail.– à cause deElle n’ est pas venue à cause des raisons connues.Izraàvawe ciqa, namere

– finalna re~enica

– pour + inf.

– pour que + subjunktiv

afin de, afin queIzraàvawe suprotnosti

– tandis queLe tableau est plain, tandis que la nature est profonde.Malgré + im.

Malgré l’universalité de son oeuvre, son intérieur reste inconnu.– au lieu de + inf.

Au lieu de s’ occuper de ses trouvailles il les a emportées dans lalaboratoire.

– sans que + subjunktiv (P)

Il fut prêt à nous le dire sans attendre que les autres l’ acceptent.Superlativ – ukazati na neke specifi~ne konstrukcije koje

se javqaju u tekstu:

Une plante des plus rares.C’ est le plus important.Le meilleur peintre de notre temps.Venez le plus vite possible.– le seul, l’ unique + subjunktiv

Il est le seul qui soit venu.Imenice sa dva roda – pluralia tantum

TVORBA REÎ

– sloènice:

le chef d’ oeuvre; l’ avant-garde; la main d’ oeuvre....Derivacija re~i

a) pomo}u prefiksa:

ultra, infra, sous, sur ....b) pomo}u sufiksa:

able, ible, ais, ain ....Nominalizacija – supstantivirawe nekih gramati~kih kate-

gorija

– infinitiv:

le devoir, le pouvoir– particip prezenta:

le passant, le combattant– particip perfekta

le passé, le blessé, la découverte

– pridev:

l’ inconscient, le beau, l’ essentiel– adverb:

le bien, le mal, le mieux

LEKSIKOLOGIJA

Naj~e{}i idiomi i frazeologizmi.

Oboga}ivawe fonda stru~ne terminologije.

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba enciklopedijskih re~nika.

NEMA^KI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


Sadràji programa obra|eni u osnovnoj {koli integri{u

se s novim elementima u sistematizovane {ire celine na vi{em

nivou.

POSTAVQAWE PITAWA I DAVAWE ODGOVORA

Novi modeli.

Disjunktivna pitawa.

Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?Negativno pitawe.

Hast du dieses Buch noch nicht gelesen? Doch, ich habe es gelesen.Izri~na re~enica kao pitawe.

Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?Pitawe u neupravnom govoru.

Ich frage dich, ob er kommt. Er fragte mich (warum, wo, wann,wie, wer, wohin, was, usw....)

Odgovori puni ili elipti~ni (uvek u dijalogu).

KAZIVAWE RADWI I STAWA U SADA[WOSTI,

PRO[LOSTI I BUDU]NOSTI

– radwa izraèna pluskvamperfektom.

Er hatte das schon längst gesehen.– radwa zavisne re~enice de{ava se istovremeno sa radwom

glavne re~enice.

Veznici: während, solange, seit (dem)Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater. Solan-

ge ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken.– radwa zavisne re~enice de{ava se pre radwe glavne re~e-

nice.

Veznici: nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, prete-

rit u glavnoj re~enici).

Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen. Siekam zum Bahnhof, als der Zug schon Abgefahren war.

– radwa zavisne re~enice de{ava se posle radwe glavne re-

~enice.

Veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe re~enice).

Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, be-vor (ehe) ich ins Kino gehe.

KAZIVAWE ZAPOVESTI

Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen!Rauchen verboten!

ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA

Izraàvawe jednakosti – nejednakosti.

Er ist genau so alt wie du.Er ist älter als ich.Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i

atributivnoj funkciji.

Mein jüngerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am he-ißeste. Der heißeste Monat Juli ...

SISTEMATIZACIJA KATEGORIJA KOJIH U MATERWEM

JEZIKU NEMA ILI SU BITNO RAZLIÎTE

^LAN

Odre|eni, neodre|eni.

Odre|eni ~lan uz geografske pojmove: nazive planina, mora,

jezera, reka, zemaqa mu{kog, ènskog roda i u mnoìni, zatim uz

imena dana u nedeqi, meseca u godini, godi{wih doba.



Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen.Die Save mündet in die Donau. Die Türkei liegt im Süden. Der Balkanist eine Halbinsel. Der Montag ist der erster Arbeitstag in der Woche.Der Frühling ist die schonste Jahreszeit.

BEZ ^LANA

– li~na imena, imena zemaqa sredweg roda, imena gradova,

kontinenata; predikativno upotrebqeni nazivi poziva; gradivne

imenice; uzvici i izrazi.

Hans ist Student. Jugoslawien ist eine Bundesrepublik. Bonn istdie Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland. Kaufst du Brot? Hil-fe! Feuer! Tag um Tag; weder Mensch noch Tier; zu Bett gehen; zuWort kommen.

Infinitiv sa „zu” uz neke glagole i izraze (receptivno)

Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keineZeit (Lust, keinen Wunsch) tanzen zu gehen.

ORIJENTACIJA U VREMENU I PROSTORU

Pro{iriti mogu}e odgovore na ranije obra|ena pitawa u

vezi s orijentacijom u vremenu i prostoru.

Wann...Heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn

Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. Juni 1976.Wie lange...?Seit wann...?eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr,

seit zwei Wochen, seit unserer Begegung.Wo...? draußen, drinnen, überall, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nir-

gends.Wohin...? dorthin, aufwärts, heimwärts, fort, bergauf, bergab, überallhin,

nirgendwohin.Woher...? Prepozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za me-

sto.

hierher, daher, dorther, aus der Schule, bis zur Ecke, auf demLande, am Fenster, vor der Tür usw.

KAZIVAWE PRETPOSTAVKI, UZROKA,

NAMERE (RECEPTIVNO)

Modalni glagoli u slu`bi izraàvawa pretpostavki ili

namere.

Er dürfte zu Hause sein. Das müßte wahr sein. Ich möchte hierbleiben.

KONJUKTIV PREZENTA I PRETERITA POMO]NIH

I MODALNIH GLAGOLA

– u re~enicama i frazama za izraàvawe èqe i mogu}nos-

ti, sumwe, nestvarnosti.

So wäre es vielleicht besser.– pluskvamperfekt u pomenutim slu~ajvima (receptivno).

Hätte ich ihn nie gesehen!

TVORBA REÎ

Sloènica (imenica + imenica, imenica + pridev), pre-

fiksirawe glagola, izvedene imenice i pridevi.

Schulzimmer, Schulhof; Hochhaus; aufstehen, beantworten, anzie-hen, Einheit, Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.

SINONIMI, HOMONIMI I ANTONIMI, FRAZE I

LEKSIKOLIZOVANI SPOJEVI REÎ (receptivno)

lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch neh-men; in Bewegung setzen.

IZGOVOR

Odnos glasova i slova.

Podela glasova. Duìna i kvalitet vokala. Diftonzi.

Akcenat re~i. Melodija osnovnih tipova re~enica.

ORTOGRAFIJA

Interpunkcija – osnovna pravila.

Podela re~i na slogove.


LEKSIKOGRAFIJA

Struktura dvojezi~nih re~nika i sluèwe wima.

áá RAZRED


NEGACIJA

Pro{irewe liste odri~nih re~i.

nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht, nirgendwohinEr läuft niemals (nirgends, nirgendwohin).Das habe ich niemals gehört. Das ist gar nicht schwer.keinesfalls, keineswegsDas war keinesfalls die richtige Antwort. Er wird keineswegs heu-

te ankommen.

ODREDBE KVANTITETA

– osnovni, redni, decimalni brojevi. Osnovne mere. Ra~un-

ske radwe. Monete.

Tausend, Million, eine Hälfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zweiLiter Milch, 2,40 m – zwei meter vierzig, 2,40 DM – zwei Mark vierzig.

SISTEMATIZACIJA KATEGORIJA KOJIH U MATERWEM

JEZIKU NEMA ILI SE BITNO RAZLIKUJU

Infinitivne konstrukcije

zu, um ... zu, ohne ... zu, statt zuEr beschleß gleich nach Hause zu gehen. Ich kam früher, um mit

dir zu reden. Sie verließen das Zimmer, ohne uns zu bergüßen. Statt zuregnen, begann es zu schneien.

KAZIVAWE PRETPOSTAVKI, NAÎNA,

@EQE, PORE\EWA

Konjuktivi u prostoj re~enici za izraàvawe èqa, mogu}-

nosti, sumwe, pretpostavki, nestvarnosti.

Ewig, lebe unsere Freiheit: Möge er kommen! Hätte er das gewußt!

KONDICIONALNE REÊNICE

Potencijalne

Er wäre zufrieden wenn du kämest. Ich würde dich besuchen,wenn ich Zeit hätte.

Irealne (receptivno)

Veznik: wennEr wäre gekommen, wenn er die Einladung bekommen hätte.

NAMERNE REÊNICE

Veznici: damit, daßWir gehen früh in die Schule, damit wir alles vorbereiten. Gib

acht, daß du nicht zu spät kommst.

NAÎNSKE REÊNICE

Veznici: indem, statt daß, ohne daßEr betrat den Saal, indem er alle herzlichst begrüßte. Sie ging an

mir vorbei, ohne daß sie mich bemerkte. Statt daß ich auf den Bus warte,gehe ich lieber zu Fuß.

POREDBENE / KOMPARATIVNE REÊNICE (receptivno)

Veznici: wie, als, als obSie ist so schön, wie man mir er zählte. Alles endete viel besser,

als ich erwarten konnte. Er sieht aus, als ob er krank sei.

TVORBA REÎ

Zameni~ki prilozi – gra|ewe i upotreba

Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran... Woran denkst du?Ich denke immer daran.

PREFIKSACIJA PRIDEVA

unmoglich; Wandtafel, Hochschule, Schnellzug, beantworten

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura jednojezi~kih re~nika i sluèwe wima.

ááá RAZRED


Pored utvr|ivawa gradiva koje je obra|eno i sistematizova-

no u prethodnim godinama, u ovom razredu se obra|uje:



ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA

Opisna komparacija pomo}u partikula: ganz, besonders,höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ).

Sie ist eine sehr fleißige Studentin. Das war eine besonders(höchst) angenehme Reise.

Potencirawe superlativa

Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das allerschönsteMädchen in der Schule.

NEUPRAVNI GOVOR

Za istovremenost konjuktiv prezenta ili preterita

Sie sagt: „Ich schreibe einen Brief an meinen Freund.”Sie sagt, daß sie einen Brief an ihren Freund.Sie sagt, schreibe einen Brief an ihren Freund.Za radwu koja se desila pre momenta govora; perfekt ili

pluskvamperfekt konjuktiva

Sie sagt: „Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen.”Sie sagt, sie habe / hätte einen Roman von T. Mann gelesen.Sie sagt, daß sie........ gelesen habe / hätteZa radwu koja se de{ava posle momenta govora: futur konjuk-

tiva ili oblik „würde”

Sie sagt: „Ich werde einen Roman von T. Mann lesen.”Sie sagt, sie werde / würde einen Roman von T. Mann lesen.Sie sagt, daß sie......... lesen werde / würde

INFINITIVNE KONSTRUKCIJE

Izraàvawe modaliteta

a) sein + zu + infinitiv

Dieses problem ist zu lõsen.b) lassen + sich + infinitiv

Das läßt sich leicht erklären. Deine Härdschrift läßtsich schner lesen.

PASIV RADWE I PASIV STAWA

– u funkciji isticawa nekog procesa i rezultata ili ciqa

neke radwe, dok se vr{ilac ili uzro~nik radwe moè i ne mora

navesti:

Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Autowurde sehr billig verkauft.

MODALNI GLAGOLI + INFINITIV PREZENTA

PASIVA (receptivno)

Dabei muß die Temperatur der Luft beachtet werden. Hierbeisollte die Meinung der Gegner in Betracht genommen werden.

LEKSIKOLOGIJA

– strane re~i i internacionalizmi, termini i terminolo-

gizirane re~i iz op{teg jezika.

LEKSIKOGRAFIJA

Re~nik sinonima, antonima, homonima; frazeolo{ki ra~nik.

áâ RAZRED


Obnavqati i utvr|ivati gradivo obra|eno u prethodnim raz-

redima, sa taì{tem da receptivna upotreba jezika sve vi{e po-

stane produktivna.

PARTICIP á I áá

a) atributivna upotreba

das spielende Kind; der ausgefullte Antrag, die gestellten Fragen,b) adverbijalna upotreba

Sie gingen erzählend durch den Garten. Sie saß lesend am Tisch.Sie kam gut informiert an. Herzlich lächelnd begrübte seine Gäste.

v) predikativna upotreba

Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet.g) participi kao deo nominalne grupe re~i sa redosledom

elemenata

Die gestern bestellten Bücher; die erzelten Arbeitsleistungen.

INFINITIV

Sa zu, ohne zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih

re~enica.

Es ist wichtig pünktlich zu sein. (Es ist wichting, daß man pünk-tlich ist.). Er braucht nur einige Minuten um die Aufgabe zu lösen. (Erbraucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst.)

RED REÎ U REÊNICI SA TE@I[TEM

NA POLO@AJU GLAGOLA

– sistematizacija

LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski re~nici.

RUSKI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


REÊNICA

Odnos re~i u re~enici: nezavisno i zavisno sloène re~e-

nice. Upravni i neupravni govor.

IMENICE

Varijante pade`nih nastavaka: lokativ jednine na -u: o be-

rege/ na beregu, o lese/ v lesu, o krae/ na kra� ; nominativ mnoì-

ne na -a, � , -˝ �, -e: gorodÆ, u~itel� , derev˝ �, gra`dane.

Imenice kojima se ozna~avaju profesije qudi, wihova nacio-

nalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na -i� , -ie, -

m� .

Imenice pluralia tantum (receptivno).

Nepromenqive imenice (receptivno).

Prezimena na -ov, -ev, (Petrov, Fedeev i sl.).

Obnavqawe i sistematizacija osnovnih imeni~kih promena.

ZAMENICE

Odri~ne zamenice: nikto, ni~to, nikako� , ni~e� . Neodre|e-

ne zamenice: kto-to, kto-nibud , nekator�x, neskol ko.

Obnavqawe i sistematizacija obra|enih zamenica u osnov-

noj {koli.

PRIDEVI

Pore|ewe prideva: komparativ prideva tipa: star{ix, mlad-

{ix,; prost oblik superlativa: bliàx{ix, prostex{ix, hud{ix.Prisvojni pridevi na -ov, -ev, -skix. Pridevi za ozna~avawe pro-

stora i vremena: segodn� {nix, zde{nix.Rekcija prideva: uo~avawe razlika izme|u ruskog i materweg

jezika (bol nox ~em, gotov{�x k ~emu, sposobn�x k ~emu i sl.)

BROJEVI

Principi promene osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4; 5 – 20 i 30; 40,

90, 100; 500 – 900; 1000 i wihova upotreba u naj~e{}im strukturama

za iskazivawe koli~ine (broja) i vremena s predlozima: s – do, s –

po, ot – do, k i dr. Iskazivawe vremena po satu u razgovornom i

slu`benom stilu.

êtiri osnovne ra~unske radwe (receptivno).

GLAGOLI

Naj~e{}e alternacije osnove u prezentu i prostom budu}em

vremenu. Tvorba vida pomo}u prefiksa, sufiksa, osnove.

Potencijal – gra|ewe i upotreba.

Glagoli kretawa: u odre|enom pravcu, neodre|eno kretawe i

kretawe jednom u oba pravca: aktivirawe do sada obra|enih glago-

la kretawa (idti – hodit , ehat˝-ezdit , begat˝– beàt , pl�t˝– pla-

vat , nesti – nosit , vezti – vozit˝vezti – vozit ; receptivno usvaja-

we novih glagola kretawa; gnat˝– gon� t , polzti – polzat .

Glagolski prilozi (receptivno)

Rekcija glagola: uo~avawe razlika izme|u ruskog i materweg

jezika (poblagodarit˝kog za ~to, poèrtvovat˝kem-~em, napomi-

nat˝o kom-~� m, i sl).

PRILOZI

Prilozi i prilo{ke odredbe za mesto, vreme, na~in i koli-

~inu.

Pore|ewe priloga.

PREDLOZI

Najfrekventniji predlozi ~ija se upotreba razlikuje u od-

nosu na materwi jezik (dl� sa genitivom, iz – za sa genitivom u

odredbi odvajawa od mesta i uzroka, iz-pod s genitivom u odredbi

odvajawa od mesta, k sa dativom u vremenskoj odredbi, po sa dati-



vom u atributskoj, prostornoj i uzro~noj odredbi i sl.)

VEZNICI

Najfrekventniji prosti i sloèni veznici u nezavisno

sloènim i zavisno sloènim re~enicama (a, da, i, ili, esli, po-

ka, potomu, ~to, tak kak, pered tem kak i sl.).

REÊNI^NI MODELI

Re~eni~ne modele predvi|ene programom za osnovnu {kolu i

daqe primewivati u razli~itim varijacijama i kombinacijama.

Pri tom teìti da se uo~e sli~nosti i razlike u izraàvawu is-

tih odnosa u ruskom i materwem jeziku. U ovom razredu posebnu pa-

`wu posvetiti, pre svega u obliku ve`bi, modelima u potvrdnom

odre~nom i upitnom obliku za iskazivawe slede}ih odnosa.

SUBJEKATSKO-PREDIKATSKI ODNOSI

Re~enice sa imenskim predikatom

a) kopule: b�t , stat , � ad� t s�Ego otec b�l vra~om, a on stanet inìnerom.

to utver`denie � vl� ets� sporn�m.

b) otsustvo kopule

Ego brat tokar˝po metallu.

Ona segodn� ves� la� .

On sil nee vseh.

OBJEKATSKI ODNOSI

Re~enice sa:

a) direktnim objektom

M� kupili nov�x u~ebnik.

´ ne polu~il otveta.

b) indirektnim objektom

On ih poblagodaril za pomo¨ .

ta fotografi� napominaet o pro{lom.

v) zavisnom re~enicom

Brat v pis me soob¨t ~to on letom priedet k nam.

PROSTORNI ODNOSI

Re~enice s odredbom

a) izraènom prilogom

´ idu tuda (vniz, naverh, vnutr˝domo� ).

On ostals� tam (vnizu, naverhu, vnutri).

b) izraènom zavisnim padeòm.

Ma{ina po� vilas˝iz-za ugla.

Ko{ka v�lezla iz-pod divana.

M� dolgo gul� li po gorodu.

VREMENSKI ODNOSI

Re~enice sa odredbom

a) izraènom prilogom

´ pro{� l ran {e teb� .

b) izraènom zavisnim padeòm

Oni vernulis˝k ve~eru (k trem ~asam).

´ segodn� rabotal s p� ti do semi ~asov.

NAÎNSKI ODNOSI

Re~enice sa odredbom izraènom prilogom

On horo{o govorit po-russki.

On pi{et bolee krasivo, ~em t�.Ona po� t krasivee vseh.

UZRO^NI ODNOSI

Re~enice sa odredbom izraènom zavisnim padeòm.

On ne priehal v srok po bolezni.

ATRIBUTIVNI ODNOSI

Re~enice s atributom

a) u superlativu

A. S. Pu{kin � vl� ets� veli~ax{im russkim po�tom.

b) u zavisnom padeù

´ zab�l tetrad˝po russkomu � z�ku.

ORTOGRAFIJA

Interpunkcija – osnovna pravila. Podela re~i na slogove.

Pisawe velikih slova.

LEKSIKOLOGIJA

Naj~e{}i prefiksi i sufiksi.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura dvojezi~nih re~nika i sluèwe wima.

áá RAZRED


REÊNICA

Re~enice sa glagolskim prilozima Upotreba net i ne u re-

~enici.

IMENICE

Varijante pade`nih nastavaka (na leksi~kom nivou): geni-

tiv jednine na -u, genitiv mnoìne bez nastavka.

Izvedene i sloène imenice. Skra}enice (vuz, Komsomol,

MGU).

Sinonimi, antonimi, homonimi. Me|ujezi~ki homonimi i

paronimi.

ZAMENICE

Op{te zamenice: sam, sam�x, l� box, ka`d�x.

Odri~ne zamenice: nekogo, ne~ego.

PRIDEVI

Duì i kra}i oblici prideva. Obavezna upotreba kra}eg ob-

lika (u predikatu sa dopunom).

BROJEVI

Redni i zbirni brojevi.

GLAGOLI

Imperativ za 3. lica jednine i 1. i 3. lice mnoìne. Naj~e-

{}i prefiksi kod gra|ewa glagola i wihova uloga u promeni gla-

golskog vida.

Pro{lo vreme glagola od infinitiva sa suglasni~kom

osnovom.

Glagolski prilozi (obnavqawe, aktivirawe i sistematiza-

cija).

Radni glagolski pridevi i trpni pridev pro{log vremena

(receptivno).

PRILOZI

Najfrekventiji modeli za gra|ewe priloga: pridevska osno-

va + O (tiho, skromno, i sl.); pridevska osnova + I (po-russki,

prakti~eski i sl.).

PREDLOZI

Najfrekventiji predlozi ~ija se upotreba razlikuje u odno-

su na materwi jezik (u, okolo, vokrug sa genitivom u odredbi me-

sta, po s dativom i lokativom u vremenskoj odredbi; v i na u odred-

bi mesta: rabotat˝na zavode, u~it s� v universitete i sl.).

VEZNICI

Najfrekventiji veznici i vezni~ke re~i (hot� , pre`de ~em,

~tob�; ~to, kotor�x, gde, kogda i sl.).

REÊNI^NI MODELI

Re~eni~ne modele predvi|ene programom za prvi razred i

daqe primewivati u razli~itim varijacijama i kombinacijama. U

áá razredu posebnu pa`wu posvetiti modelima u potvrdnom, od-

ri~nom i upitnom obliku za iskazivawe slede}ih odnosa.


Re~enice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu.

´ b�l bolen grippom.

On sposoben k matematike.

OBJEKATSKI ODNOSI

Re~enica sa objektom u ifinitivu.

Vra~˝sovetoval mne otdohnut .

´ ugovoril tovariä mol~at .



Sloèna re~enica

Vra~ sovetoval mne, ~tob� � otdohnul.

PROSTORNI ODNOSI

a) Re~enice sa odredbom izraènom zavisnim padeòm.

´ teb� budu `dat˝u (okolo, vozle) pam� tnika.

Ona ìv� t u svoih roditelex.Mo� brat rabotaet na zavode, a sestra u~its� v universite-

te.

b) Sloèna re~enica

M� po{li tuda, kuda, vela uzka� tropinka.

VREMENSKI ODNOSI

a) Re~enice sa odredbom izraènom zavisnim padeòm.

Oni sobira� ts� po ve~eram.

to slu~ilos˝po okon~anii voxn�.b) Re~enice sa glagolskim prilogom

Vozvraä� s˝domox, � vstretil tovariä.

Kon~iv rabotu, on poehal domox.v) Sloèna re~enica

Kak tol ko skr�los˝solnce, stalo holodno.

NAÎNSKI ODNOSI

a) Re~enice sa glagolskim prilogom

Dru z� vozvraälis˝domox veselo razgovariva� .

On pozdorovils� kivnuv golovox.b) Sloèna re~enica

M� vs� sdelali tak, kak skazal u~itel .

On okazals� sposobnee, ~em � predpolagal.

UZRO^NI ODNOSI

a) Re~enice sa glagolskim prilogom

Ne nahod� nu`nogo slova, on zamol~al.

Po~uvstvovav golod, brat re{il poobedat˝bez men� .

b) Sloèna re~enica

Tak kak brat po~uvstvoval golod, on re{il pobedat˝bez men� .

CIQNI ODNOSI

a) Re~enice sa odredbom u ifinitivu

Mat˝otpustila do~ku gul� t .

M� pri{li prostit s� / ~tob� prostot s� .

b) Sloèna re~enica

^tob� pravil no govorit , nu`no horo{o usvoit˝grammati-

ku.

LEKSIKOLOGIJA

Naj~e{}i deminutivi imenica i prideva.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura jednojezi~kih re~nika i sluèwe wima.

ááá RAZRED


REÊNICA

Jedno~lane re~enice neodre|eno-li~ne i uop{teno-li~ne.

Pretvarawe neodre|eno-li~nih re~enica u li~ne i obrnuto ( V

kioske proda� t gazet� proda� ts� v kioske). Pretvarawe pasivnih

konstrukcija u aktivne i obrnuto (Plan v� polnen zavodom – Zavod

v�polnil plan).

IMENICE

Rod abrevijatura (skra}enica). Poznatiji na{i i strani ge-

ografski nazivi sa specifi~nostima u rodu, broju i promeni.

ZAMENICE

Neodre|ene zamenice sa: -to, – nibud , -libo; koe-.

PRIDEVI

Posebni slu~ajevi obrazovawa kra}eg oblika: bol {ox – ve-

lik; malen kix -mal; zlox -zol. Posebni slu~ajevi obrazovawa su-

perlativa: veli~ax{ix, malex{ix. Elativ.

BROJEVI

îtawe decimala i razlomka: 0,1 -nol˝cel�h odna des� ta� ;

0,01 – nol˝cel �h odna stota� ; 0,001 -nol˝cel �h odna t�s� ~na� ; 1,1

-odna cela� (odno celoe) odna des� ta� ; 2,4 dve cel�h ~etr�re

des� t�h; 1/2 odna vtora� (polovina); 3/4 tri ~etv� rt�h (tri ~etvr-

ti).

GLAGOLI

Glagolski pridevi – aktivni i pasivni (gra|ewe i upotreba).

Glagoli sa zna~ewem oba vida (receptivno). Glagoli kreta-

wa sa prefiksima – aktivno kori{}ewe.

PRILOZI

Sistematizacija priloga. Iskazivawe opozicije mesto: pra-

vac parovima priloga prostornog zna~ewa kao npr.: tam – tuda,

zdes˝– s� da, gde – kuda i sl.

PREDLOZI

Predlozi karakteristi~ni za funkcionalne stilove (nau~-

ni, poslovni, publicisti~ki i sl.): v vide, v zavisimisti ot, v ka-

~astve, v prcesse, v rezul tate, vsledstvie, po mere, po pri~ine, pri

uslovi� i sl. (Receptivno).

VEZNICI

Veznici karakteristi~ni za funkcionalne stilove : podob-

no tomu, kak, po mere toga, kak; v zavisimosti ot togo, kak; v re-

zul tate togo, ~to; v sv� zi tem, ~to; ne smotr� na to, ~to i sl. (Re-

ceptivno).

REÊNI^NI MODELI

Re~eni~ne modele predvi|ene za prethodne razrede i daqe

primewivati u razli~itim kombinacijama. U ááá razredu posebnu

pa`wu posve}ivati modelima za iskazivawe slede}ih odnosa i

zna~ewa:


a) Re~enice sa subjektom izraènim konstrukcijom: nomi-

nativ + s + instrumental: M� s vami op� t˝v {kole.

b) Re~enice s kopulama: � vl� t s� , naz�vat s� , sliìt˝i sl.

Metal� � vl� �t s� horo{imi provodnikami �lektri~estva.

Glina sluìt s�r em dl� kerami~eskih izdelix.v) Re~enice sa kupolom est˝Organizam est˝ìvoe suëstvo.

g) Re~enica za �to u prediktu

Zoloto – �to dragocenn�x metall.

d) Re~enice sa trpnim glagolskim pridevom u predikatu

Les posaèn nedavno.

Proekt zdani� sozdan arhitektorom.

PROSTORNI ODNOSI

Re~enice sa prilo{kim odredbama za mesto, pravac i trasu.

´ tam nikogda ne b�l, no o~en˝ho~u poehat˝tuda.

Severna� ego ~ast˝leìt za pol� rn�m krugom.

Avala raspoloèna v dvadcati kilometrah ot Belgrada.

Poezd pribliàets� k teritorii Dal nego Vostoka.

On pro{� l ~erez vs� Sibir .

KVANTITATIVNI ODNOSI

a) Re~enice sa odredbom za meru i koli~inu

B�l moroz v tridcat˝gradusov.

Predmet vesom v p� t˝kilogrammov.

b) Re~enice sa odredbom za pribli`nu koli~inu

´ pridu minut ~erez des� t .

V klasse b�lo u~enikov tridcat .

ATRIBUTIVNI ODNOSI

a) Re~enice sa atributom izraènim pridevom i mogu}no-

sti zamene prideva imenicom:

M� dolgogul� li po moskovskim ulicam

M� dolgogul� li po ulicam Moskv�.b) Re~enice sa atributom izraènim predlo{ko – pade`nom

konstrukcijom ili padeòm bez predloga.

M� kupili bro{ku iz zolota.

Na �tox ulice mnogo pom� tnikov arhitektur�.

LEKSIKOLOGIJA



Naj~e{}i idiomi i frazeologizmi.

Polisemija.

Terminologija. Usvajawe osnovne terminologije date struke.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura stru~nog re~nika i wegovo kori{}ewe.

áâ RAZRED


REÊNICA

Upitna re~enica – specifi~nosti izraàvawa pitawa u ru-

skom jeziku.

Odri~na re~enica – specifi~nosti izraàvawa odricawa u

ruskom jeziku.

Pretvarawe participskih konstrukcija u sloène re~enice

i obrnuto.

IMENICE

Skra}enice i nazivi mernih jedinica iz Me|unarodnog si-

stema jedinica. Rod nepromenqivih imenica. Imenice pridev-

skog i participskog porekla. Pregled najtipi~nijih sufiksa za

gra|ewe prideva.

BROJEVI

îtawe razlomka matemati~kih znakova i radwi: 1 2/7 -odna

cela� dve sed m�h; 5 9/10 – p� t˝cel�h dev� t˝des� t�h; 22 = dva v kva-

drate ravno ~et�r� m; 23 -dva v kube; 28 -dva v os mox stepeni; 2n –

dva stepeni en; 9 – koren˝kvadratn�x iz dev� ti; 3/64 – koren˝ku-

bi~eskix iz {estides� ti ~et�reh.

GLAGOLI

Glagolski pridevi – sistematizacija i promena. Pregled

najtipi~nijih sufuksa i prefiksa za gra|ewe glagola. Sistemati-

zacija usvojenih glagola koji se rekcijski razlikuju od ekviva-

lentnih glagola u materwem jeziku.

PREDLOZI

Sistematizacija predlo{ko-pade`nih konstrukcija po se-

manti~kom principu – za iskazivawe objekatskih, prostornih,

vremenskih, uzro~nih, ciqnih, na~inskih i atributivnih odnosa

(u obimu datih re~eni~nih modela).

VEZNICI

Sloèni veznici.

REÊNI^NI MODELI

Re~eni~ni modeli uvedeni u nastavu tokom prethodnih raz-

reda obnavqati tako da u~enici postanu svesni:

a) da se jedan isti smisao (zna~ewe, odnos) u ruskom jeziku

moè iskazati sredstvima razli~itog nivoa;

b) da se jedan te isti smisao ~esto na razli~ite na~ine is-

kazuje u ruskom jeziku i materwem jeziku u~enika. U áâ razredu po-

sebnu pa`wu posvetiti slede}im modelima i wihovom stilskom

diferencirawu;


a) re~enica sa glagolom predstavl� t˝sobox u predikatu

Geometri~eska� figura predstavl� et sobox ~ast˝ploskosti

b) Re~enice sa glagolima imet , ime ts� u predikatu

M� imeem fotografii na{explanet�, sdelann�e iz kosmosa.

b) Re~enice sa analiti~kim glagolskim predikatom

Dann�e podverga� ts� obrabotke v VM.

OBJEKATSKI ODNOSI

Objekat uz negirane glagole

On ne emeet prava tak govorit˝Razve t� ne znae{˝�tu devu{ku?

PROSTORNI ODNOSI

a) Re~enice sa prilo{kim odredbama za mesto, pravac, odva-

jawe od mesta i trasu (sistematizacija)

Idite vniz. M� b�li vnizu. Oni pri{li snizu.

Mnogo takvih pam� tnikov vokrug nas. ´ teb� budu `dat˝

okolo pam� tnika.

M� povesili zerkalo nad um�val nikom.

Zerkalo visit nad um�val nikom.

Solne~n�e lu~i prohod� t skvoz˝/ ~erez steklo.

Oni dolgo ìli za granicex. Oni priehali iz-za granic�.K reke nu`no b�lo idi po lesu / lesom.

VREMENSKI ODNOSI

a) Re~enice sa prilo{kom odredbom za vreme (sistematizacija)

On rodils� 15 ma� 1971 goda. On rodils� v 1971 godu.

Za neskolbko dne˝do na~ala voxn� on priehal domox.b) Sloèna re~enica

Pre`de ~em t� bude{˝otve~at , horo{o podumax.

CIQNI ODNOSI

a) Re~enice s prilo{kom odredbom za ciq i namenu (siste-

matizacija)

´ idu v apoteku za lekarstvom.

´ idu v apoteku kupit˝lekarstvo.

S cel˝ � izmereni� sil� primen� �t dinamometr.

b) Sloèna re~enica

^tob� opredelit˝napravlenie, nuèn kompas.

UZRO^NI ODNOSI

a) Re~enice sa prilo{kom odredbom za uzrok (sistematizacija)

Tovariï po~emu-to ne pri{li.

Blagodar� pomoï druga, � v�polnil zadanie.

B) Sloèna re~enica

Tak kak b�lo {umno, m� ni~ego ne mogli pon� t .

USLOVNI ODNOSI

Sloèna re~enica

Esli nagrevat˝tela, to oni ras{ir� �ts� .

ATRIBUTIVNI ODNOSI

Re~enice sa kongruiranim i nekongruiranim atributom

(sistematizacija)

U~itel˝prover� l u~eni~eskie tetradi.

U~itel˝prover� l tetradi u~enikov.

to ~empion mira po {ahmatam.

PRAVOPIS I INTERPUNKCIJA

Pisawe -i i -in. Upotreba zareza kod izdvojenih obrta,

uvodnih i umetnutih re~i i re~enica, zavisno sloènih re~enica,

sloènih vezni~kih izraza. Transliteracija ruskih re~i latini-

com (pri telegrafskom op{tewu).

LEKSIKOLOGIJA

Me|ujezi~ki homonimi i paronimi. Stru~ni termini. Idoi-

mi i frazeologizmi.

LEKSIKOGRAFIJA

Kori{}ewe enciklopedijskih re~nika i enciklopedija.

NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA PRVOG

STRANOG JEZIKA (UPUTSTVO)

OBJA[WEWE PROGRAMA

Predloèni program prvog stranog jezika predstavqa nasta-

vak programa osnovne {kole i sa wime ~ini zaokruènu celinu.

Program je namewen u~enicima stru~nih {kola u ~etvorogo-

di{wem trajawu i obezbe}uje kontinuitet u~ewa onog stranog je-

zika koji je u~enik zapo~eo u osnovnoj {koli.

Strukturu programa ~ine:

a) zahtevi i sadràji koji su zajedni~ki za sva ~etiri strana

jezika;

b) zahtevi i sadràji koji su diferencirani po jezicima i

prema zahtevima u obrazovnom profilu {kole.

U odnosu na ostvarivawe ciqa i zadataka, nastava stranih

jezika u stru~nim {kolama treba da obezbedi da se u toku ~etvoro-

godi{weg u~ewa nastavi sa daqim usvajawem op{teg jezika, da

u~enici upoznaju osnovne karakteristike stru~nog jezika i da se

na tekstovima stru~ne sadrìne upu}uju u kori{}ewe stru~nih

re~nika i na~in izraàvawa specifi~an za tu vrstu tekstova.



Imaju}i ovo u vidu, za svaki razred je utvr|en odnos izme|u op{te

i stru~ne tematike i on varira u zavisnosti od razreda. Okvirni

tematski sadràji za stru~nu tematiku utvr|eni su u zajedni~kom

delu programa, za svaki razred posebno. Stru~na tematika u svakom

razredu treba da bude uskla|ena sa sadràjima op{testru~nih i

uèstru~nih predmeta.

Jezi~ki programi nadovezuju se na programe osnovnog obra-

zovawa i vaspitawa i imaju linearno-spiralnu strukturu. Progra-

mi se zasnivaju na sintaksi~koj progresiji, a jezi~ki zahtevi su

formulisani u kategorijama deskriptivne gramatike sa elementi-

ma komunikativnog pristupa. Neki zahtevi su ozna~eni sa (R) {to

zna~i da se u datom razredu o~ekuje savladavawe samo na receptiv-

nom nivou.

Komunikativne funkcije su u ovom programu dobile posebno

mesto. Navedene su na kraju zajedni~kog dela programa i predvi|e-

ne su za obradu od á do áâ razreda.

Predvi|ena su dva {kolska pismena zadatka u svakom razre-

du (á-áâ razred). Jedan od wih se moè zameniti pismenom prove-

rom objektivnog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvati

vi{e aspekata znawa u~enika (razumevawe slu{awem, razumevawe

~itawem, primenu ste~enog znawa iz gramatike i sl.).

NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA

Efikasnost ostvarivawa zadataka nastave stranih jezika

uslovqena je aktivnim u~e{}em svakog u~enika u vaspitno-obra-

zovnom procesu i wegovom punom motivisano{}u za rad. Ovo se

moè posti}i kori{}ewem odgovaraju}ih nastavnih sredstava i

oblika rada (AV sredstva, najraznovrsniji autenti~ni materijali

koji su u skladu sa programom i interesovawem u~enika, lak{i

stru~ni tekstovi, nizovi slika, {eme, tonske i video kasete; grup-

ni ili individualni oblici rada, rad u parovima i sl.).

Slu{awe i govor predstavqaju naizmeni~ne aktivnosti u

sporazumevawu, stoga je veoma va`no da svaki u~enik podjednako

dobro savlada oba ova umewa. To se postiè razgranatim sistemom

ve`bi, po~ev od ve`bi postavqawa pitawa i davawa odgovora,

pripremawa dijaloga, dijalo{kih oblika usmerenog i slobodnog

razgovora, vo|ewa intervjua, reprodukovawa i rezimirawa bilo

odslu{anog ili pro~itanog teksta, osposobqavawa za preno{ewe

i tuma~ewe primqene poruke do ve`bi iz primewene gramatike

radi sistematizacije usvojene gramati~ke gra|e. Pri ovako orga-

nizovanom radu, nastavnik je voditeq, organizator i koordinator.

Pored navedenih usmenih oblika rada preporu~uju se i raz-

li~iti oblici pismenih ve`bi: diktat poznatog i nepoznatog

teksta, ve`be transformacije i dopuwavawa, pro{irivawe i sa-

ìmawe re~enica ili teksta, osposobqavawe za pisawe bele{ki

i wihovu interpretaciju, pisawe vo|enih sastava, popuwavawe

razli~itih formulara, pisawe pisama, molbi, biografija i sl.

Osposobqavawu za rad sa re~nikom i drugim izvorima informa-

cija treba posvetiti posebnu pa`wu.

Gramatika je neophodno sredstvo u u~ewu jezika. Tuma~i se u

meri koja je potrebna za shvatawe zakonitosti jezika, a uve`bava

se primenom razli~itih vrsta manipulativnih i komunikativnih

ve`bi: supstitucija, dopuwavawe, saìmawe, prestilizacija pre-

ma datom zahtevu i sl.

îtawe (informativno ~itawe, ~itawe u sebi) po svojoj va-

`nosti i upotrebqivosti u nastavne svrhe ima jedno od central-

nih mesta. Po{to su u~enici u osnovnoj {koli ve} savladali

osnovne navike i tehnike informativnog ~itawa, u sredwoj {ko-

li se ovo umewe daqe razvija i neguje. Va`no je da se u~enici pri-

kladnim zadacima (npr. pitawa tipa „ta~no/neta~no”, pitawa sa

vi{estrukim izborom odgovora, unapred postavqena pitawa, i sl.)

upu}uju da sami sebe proveravaju u kojoj meri su razumeli to {to su

pro~itali. Jezi~ko poga|awe na osnovu konteksta pri tome igra

va`nu ulogu, ali nikako se ne moè zanemariti i uloga re~nika

(dvojezi~nih i jednojezi~nih), jer ~itawe i kori{}ewe re~nika

imaju poseban zna~aj za daqe obrazovawe i samoobrazovawe i za

kori{}ewe stranog jezika u struci.

[to se ti~e rada na stru~nim tekstovima, sam karakter tek-

sta i jezik kojim je pisan odredi}e na~in obrade i daqu eksploa-

taciju tog teksta. Sigurno je da }e shvatawe sadrìne stru~nog

teksta biti olak{ano kori{}ewem crteà, fotografija i fil-

ma. Uz ovo, ukoliko u~enik dubqe ulazi u samu struku, utoliko mu

je lak{e da shvati stru~ni tekst na stranom jeziku. Stru~ni re~-

nik, dobrim delom me|unarodni, po pravilu ne ~ini ve}e te{ko}e.

Prilikom obja{wavawa stru~ne leksike ne treba se zadràvati

samo na tuma~ewu zna~ewa nepoznate re~i, ve} treba upu}ivati

u~enike da uo~avaju i wene morfolo{ke oznake, poloàj u re~eni-

ci, sastav re~i, i sl. Najprecizniji na~in proveravawa da li je

tekst shva}en (ovde se pre svega misli na stru~ni tekst) je prevod.

Prevod ne treba dati preuraweno; on treba da bude rezultat usme-

ravanog rada u~enika i wegovog napora da na osnovu svog jezi~kog

znawa i iskustva razume tekst.

Da bi stru~ni tekst {to vi{e pribliìo u~eniku, nastav-

nik treba da u~enika upozna sa odre|enim brojem jezi~kih signala

karakteristi~nih za stil stru~nih tekstova i osposobi ga da te

signale i koristi.

Po pravilu, ve}i deo raspoloìvog vremena treba posvetiti

uve`bavawu jezi~kih sadràja i razvijawu umewa, tj. aktivnom ra-

du u~enika na ~asu. Me|utim, savladavawe stranog jezika ne sme da

bude samo sticawe umewa; ono ima {iru obrazovnu i vaspitnu

funkciju. Stalna intelektualna aktivnost zahteva od u~enika pa-

`wu, zapaàwe pojedinosti, pam}ewe i primenu misaonih aktiv-

nosti kao {to su analiza, sinteza, indukcija i dedukcija.

Teme date u programu ne treba poistove}ivati sa tekstovima

u uxbeniku. Nastavnik zato selektivno prilazi tim tekstovima i

bira one koji najvi{e doprinose realizaciji ciqeva i zadataka

nastave. Neke teme se, na primer, mogu ostvariti preko usmerenih

govornih ve`bi. Isto tako u~enicima treba preporu~iti da prate

odabrane filmove i emisije na televiziji i radiju, kao svojevr-

stan i stalan doma}i zadatak. Na ~asu, sadràj ovih emisija pred-

stavqa}e temu za razgovor, tuma~ewe leksike, pojedinih fraza i

izraza, uve`bavawe i primenu komunikativnih govornih modela.

Nastava stranog jezika, pored predmeta struke, ima dodir-

nih ta~aka i sa drugim nastavnim predmetima, kao {to su: mater-

wi jezik u~enika, istorija, geografija, muzi~ka i likovna umet-

nost i sl. Korelacija me|u wima je neophodna jer omogu}uje efika-

snije rezultate u nastavi.

OBRAZOVNI STANDARDI OD á DO áâ RAZREDA

U á razredu u~enik treba da:

– usvoji predvi|ene morfosintaksi~ke strukture i oko 250

novih re~i i izraza ukqu~uju}i i terminologiju vezanu za datu

struku;

– razvija usmeno izraàvawe uz korektan izgovor i intona-

ciju i osposobi se za dvosmernu komunikaciju;

– razvija sposobnost razumevawa sagovornika (neposredno i

putem medija) o temama iz svakodnevnog ìvota;

– osposobi se za davawe osnovnih informacija o sebi, na-

{oj zemqi i ste~enim saznawima u okviru obra|ene tematike;

– osposobi se za ~itawe u sebi i razumevawe razli~itih vr-

sta pisanih tekstova uz pomo} re~nika;

– korektno se pismeno izraàva u okviru usvojene leksike i

ranije obra|ene tematike.

U áá razredu u~enik treba da:



struku;

– se osposobi za u~e{}e u razgovoru o aktuelnim temama u

okviru predvi|ene i ranije obra|ene tematike;

– se osposobi za davawe usmenih i pismenih rezimea onih

sadràja sa kojima se upoznao neposredno, putem ~itawa i preko

sredstava javnog informisawa;

– stekne sposobnosti ~itawa u sebi sa {irim obimom jezi~-

ke gra|e od one koja je produktivno usvojena;

– prepoznaje zna~ewa nepoznatih re~i u kontekstu;

– razvije sposobnosti za pismeno izraàvawe, pi{e kra}e

sastave u vezi sa obra|enim temama i datim tezama.

U ááá razredu u~enik treba da:



struku;

– usavr{i spontano usmeno izraàvawe;

– razume usmeno izlagawe sagovornika i saop{tava mi{qe-

we i stavove;

– osposobi se za samostalno izlagawe odre|enih tematskih

celina i pisawe rezimea, izve{taja, nalaza i sl;

– koristi razne izvore informacija (usmene i pisane) i da

ih interpretira;

– osposobni se za ~itawe sloènijih tekstova na jeziku

struke i op{tem jeziku, uz kori{}ewe re~nika;

– osposobi se za usmeno i pismeno prevo|ewe kra}ih saop-

{tewa sa stranog na materwi jezik.

U áâ razredu u~enik treba da:


novih re~i i izraza, ukqu~uju}i i terminologiju vezanu za datu



struku;

– osposobi se za preno{ewe, prevo|ewe i tuma~ewe poruka;

– razvija sposobnost ~itawa sloènijih tekstova na jeziku

struke i op{tem jeziku, uz kori{}ewe re~nika;

– osposobi se za razumevawe pisanog stru~nog teksta, pisa-

we rezimea, nalaza, izve{taja i sl. i da ih usmeno interpretira;

– osposobi se za davawe podataka o sebi, dosada{wem {ko-

lovawu i interesovawima, kao i za usmeno i pismeno prevo|ewe

kra}ih saop{tewa i razgovora sa stranog na materwi jezik i

obratno.

Da bi se program uspe{no ostvario nastavu treba organizo-

vati u grupama do 20 u~enika.

D R U G I S T R A N I J E Z I K

(prva, druga, tre}a i ~etvrta godina u~ewa)

CIQ I ZADACI

Ciq ove nastave je usvajawe drugog stranog jezika, sticawe

novih znawa i ovladavawe novim jezi~kim sistemom {to doprino-

si pro{irivawu i boga}ewu izraàjnih i intelektualnih sposob-

nosti u~enika, podizawu op{teg obrazovnog i kulturnog nivoa,

razvijawu estetskih i moralnih vrednosti i izgra|ivawu svesti o

potrebi saradwe i tolerancije me|u narodima.

Zadaci u~ewa drugog stranog jezika su:

– upoznavawe osnovnih karakteristika sistema jezika i jezi~-

kih struktura i usvajawe oko 1.500 najfrekventnijih re~i i izraza

ukqu~uju}i i terminologiju zna~ajnu za dati obrazovni profil;

– usvajawe pravilnog izgovora i intonacije;

– razumevawe sagovornika i usmenih izlagawa o temama iz

svakodnevnog ìvota;

– ovladavawe tehnikom glasnog ~itawa i ~itawa u sebi i

osposobqavawe za razumevawe jednostavnih tekstova sa temama iz

svakodnevnog ìvota, kao i upoznavawe osobenosti jezika ~ita-

wem lak{ih tekstova vezanih za teme iz oblasti struke;

– savladavawe osnova ortografije radi korektnog pismenog

izraàvawa u okviru usvojene leksike i jezi~kih struktura;

– osposobqavawe za davawe informacija o sebi, na{oj zemqi,

wenim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim tekovinama;

– upoznavawe tekovina kulture i civilizacije naroda ~iji

se jezik u~i;

– osposobqavawe za izvr{avawe radnih zadataka u struci;

– izgra|ivawe svesti o potrebi saradwe i tolerancije me|u

narodima;

– ovladavawe metodama za daqi samostalan rad na boga}ewu

i usavr{avawu ste~enog jezi~kog znawa.

ZAJEDNI^KI DEO PROGRAMA

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


OP[TA TEMATIKA

Teme iz oblasti {kolskog, porodi~nog i dru{tvenog ìvota.

Iz ìvota mladih: raspored ~asova; situacije u razredu; sve~a-

nosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlete – ekskurziju; druèwe.

Porodica i dru{tvo: predstavqawe ~lanova porodice, wi-

hove osobine i interesovawa; dnevni poslovi ~lanova porodice u

ku}i i van we; kupovina (u samousluzi, robnoj ku}i i sl.); obroci

i jela; odlazak u goste, prijem gostiju; praznici; saobra}ajna sred-

stva; traèwe i davawe informacija.

U okviru ove tematike obraditi: dane u nedeqi, mesece, go-

di{wa doba, vreme na ~asovniku, vremenske prilike.

STRU^NA TEMATIKA (á – áâ razred) obra|uje se u onom

stranom jeziku koji je relevantan za odre|eni obrazovni profil.

Uvod u osnovnu terminologiju vezanu sa struku.

Samo za u~enike solo pevawa:

Organi za emitovawe glasa; nau~no-tehni~ko postavqawe

pevanih glasova; tehnika disawa – udisaj, izdisaj, „mezzo respiro”,

obustavqawe disawa; intonacija; ~etiri osnovne kategorije qud-

skog glasa; ozna~avawe dinamike i tempa; varijacije tempa.


{weg fonda ~asova (sa uvo|ewem stru~ne tematike po~iwe se u

drugom polugodi{tu).


kom polugodi{tu.

áá RAZRED


OP[TA TEMATIKA

Teme iz prethodne godine koje se ti~u svakodnevnog ìvota

i rada u porodici, {koli i mestu u kome u~enik ìvi integri{u

se u nove {ire teme: kra}a putovawa, posete pozori{tu, muzeju,

obilazak znamenitih mesta i sl.

Osnovni podaci iz istorije i kulture zemaqa ~iji se jezik u~i.

Zbivawa u svetu i na{oj zemqi.

Glavni grad. Prirodne lepote i kulturni centri zemaqa ~i-

ji se jezik u~i i na{e zemqe.

STRU^NA TEMATIKA



Terminologija vokalne tehnike; muzi~ki izrazi i simboli;

javni nastupi; festivali; takmi~ewa; dur, mol, povisilice, snizi-

lice, kvintni krug navi{e, intervali, obrtaji intervala.


{weg fonda ~asova.


kom polugodi{tu.

ááá RAZRED


OP[TA TEMATIKA

Teme iz savremenog ìvota i zbivawa u zemqama ~iji se je-

zik u~i i u na{oj zemqi.

Kulturno-istorijski spomenici i druge znamenitosti karak-

teristi~ne za razumevawe kulture i obi~aja naroda ~iji se jezik

u~i. Primeri qudske solidarnosti. Za{tita ~ovekove sredine.

Nacionalni praznici. Putovawa (informacije na stanici,

aerodoromu, u turisti~koj agenciji, hotelu, restoranu itd.).

STRU^NA TEMATIKA



Opera; koncerti; gostovawa; konkursi; iz istorije muzike:

podaci i lak{i tekstovi vezani za zna~ajne li~nosti u muzi~kom

ìvotu.


{weg fonda ~asova.


kom polugodi{tu.

áâ RAZRED


OP[TA TEMATIKA

@ivot i rad u~enika u {koli i van we. [kolovawe. Me|u-

narodna saradwa omladine. Aktuelne teme iz svakodnevnog ìvo-

ta. Sredstva javnog informisawa. Dostignu}a savremene nauke.

Iz ìvota i rada znamenitih qudi. Kulturno-istorijsko blago ze-

maqa ~iji se jezik u~i i na{e zemqe.

STRU^NA TEMATIKA

Teme vezane za struku i prakti~an rad u struci. Zna~ajna do-

stignu}a u struci.


Terminologija vokalne tehnike – pro{irivawe znawa ste-

~enog u prethodnim razredima. Odlomci horskih deonica i pozna-

tih arija iz dela italijanskih kompozitora. Anegdote iz ìvota

muzi~ara. Dana{wi muzi~ki ìvot u na{oj zemqi i Italiji. Naj-

osnovnija znawa iz muzi~ke kritike.


{weg fonda ~asova.


kom polugodi{tu.

Komunikativne funkcije (á – áâ razred)



Govorne modele koji se upotrebqavaju u komunikaciji u re-

alnim ìvotnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znawa

jezika pro{irivati, oboga}ivati i nijansirati iz razreda u raz-

red: privla~ewe pa`we; oslovqavawe poznate i nepoznate osobe;

predstavqawe sebe i tre}eg lica; iskazivawe dopadawa i nedopa-

dawa; slagawe odnosno neslagawe sa sagovornikom; traèwe i da-

vawe dozvole; ~estitawe i iskazivawe lepih èqa; pozivawe u go-

ste; prihvatawe odnosno neprihvatawe poziva; izraàvawe mogu}-

nosti i nemogu}nosti da se ne{to uradi; obave{tewe i upozore-

we; odobravawe ili neodobravawe ne~ijih postupaka; predlagawe

da se ne{to uradi; izricawe zabrane i naredbe; izraàvawe ~u|e-

wa, iznena|ewa, uverenosti, pretpostavke i sumwe; iskazivawe

fizi~kih tegoba, raspoloèwa, neraspoloèwa, radosti, zabri-

nutosti, upozorewa; davawe saveta.

NAPOMENA:

Ovaj program realizuju u~enici koji su u prethodnom {kolo-

vawu izu~avali samo jedan strani jezik.

U~enici koji su u prethodnom {kolovawu izu~avali dva

strana jezika nastavqaju sa u~ewem ta dva jezika i u sredwoj {ko-

li, izuzev ako odre|eni obrazovni profil ne zahteva druga~ije.

ITALIJANSKI JEZIK

(prva, druga, tre}a i ~etvrta godina u~ewa)

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


á. REÊNICA

– Prosta re~enica: potvrdna, upitna, odri~ana.

Tu sei Italiano. Tu sei Italiano? Sei tu Italiano?No, io non sono Italiano, ma Jogoslavo.– Sloèna re~enica:

Suo figlio scrive e legge e non ha che cinque anni di età.– Red re~i u re~enici. Mesto priloga i prilo{kih odredbi.

Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.Ci sono posti liberi in loggione.


1. ^lan

– Odre|eni i neodre|eni ~lan

– Osnovna upotreba odre|enog i neodre|enog ~lana

– Predlozi s ~lanom (pade`ni predlozi)

– ^lan uz imena dana u nedeqi, meseci i godi{wih doba

– Odre|eni ~lan uz glavne i redne brojeve.

2. Imenice

– Rod imenica

– Pravilna mnoìna imenica

– Mnoìna imenica na: -io, -co, -go, -ca, -ga– Naj~e{}i primeri nepravilne mnoìne:

a) imenice koje zavr{avaju na nagla{eni vokal:

la città-le cittàb) imenice koje se zavr{avaju na -i, la tesi-le tesi ....v) imenice koje se zavr{avaju na konsonant:

il bar – i bar, ....g) skra}ene imenice: la foto – le foto, ....d) jednoslo`ne imenice: il re – i re, ....3. Zamenice

– Nenagla{ene li~ne zamenice. Oblici u~tivog govora:

„Lei”, „Loro”.

– Upitne zamenice

– Prisvojne zamenice. Posebni slu~ajevi upotrebe prisvoj-

nih zamenica. Prisvojni oblici u u~tivom govoru.

– Pokazne zamenice u jednini i mnoìni.

4. Pridevi

– Najfrekventniji opisni pridevi

– Gra|ewe ènskog roda i mnoìne

– Pridevi na: -co (bianco), -go (largo), -ca i -ga.– Prisvojni pridevi

– Pridevi na – issimo (fortissimo, pianissimo ....)5. Brojevi

– Glavni brojevi

– Redni brojevi

– Upotreba glavnih i rednih brojeva pri ozna~avawu datuma

i sati.


1. Glagoli

– Indikativ prezenta pomo}nih glagola, pravilnih glagola

á, áá i ááá kowugacije. Glagoli: andare, dare, stare, fare, dire, uscire,venire, tenere. Na~inski glagoli.

– Pro{lo vreme „passato prossimo”; naj~e{}e napravilni

participi pro{li:

– Budu}e vreme

Saèti nastavci za gra|ewe budu}eg vremena: andrò, vedrò, ....Oblici budu}eg vremena sa glasovnim posebnostima: rima-

rrò, ....– Predbudu}e vreme (il futuro anteriore)2. Prilozi

– Vrste priloga (za na~in, mesto i vreme)

Mario la sera esce raramente. Abito lontano dal centro. Egli devepartire subito.

– Prilo{ke re~enice: ci, vi3. Predlozi

Naj~e{}i predlozi u funkciji izraàvawa odnosa:

di, a, da, in con su, per (bez ~lana i sa ~lanom)

4. Veznici

Naj~e{}i veznici za pojedine vrste nezavisno sloènih re-

~enica.

áâ. LEKSIKOLOGIJA

Najjednostavniji idiomi i fraze.

â. LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i kori{}ewe dvojezi~nih re~nika.

áá RAZRED


á. REÊNICA

Zavisne re~enice (subordinacija)

– Vremenske sa quando, mentre, mentre che, dopo che (osnovna

sintaksa). (Io mi lavo quando sorge il sole. Mentre ti aspettavo, ho ca-pito che eri partito).

– Uzro~ne sa perché. (Vado a pesseggio perché è bel tempo).– Namerne. (Siamo in Italia per imparare la lingua italiana).Uzvi~ne. Che vergogna! Abbiamo lavorato tanto!)Nezavisne sloène re~enice.

(I due amici sono al bar e parlano di come hanno passato il finesettimana).

Neupravni govor:

a) izjave (Tuo zio dice che Belgrado è una bella città).b) molbe, zahtevi, naredbe (Ti ha chiesto di avere pazienza e di

aspettare ancora dieci minuti).v) pitawa (Roberto domanda a Paolo se Maria è italiana).


1. ^lan

– Pro{irivawe znawa o upotrebi odre|enog i neodre|enog

~lana.

– Glavna pravila o upotrebi imenica bez ~lana.

– Partitivni ~lan.

– Upotreba ~lana uz geografska imena.

2. Imenice

– Imenice s dva oblika (nomi mobili):a) il ragazzo – la ragazza ....b) il professore – la professoressa ....v) l’uomo – la donna ....g) imenice na -tore: l’attore – l’attrice;il direttore – la direttrice; ....d) imenice na -sore: l’uccisore – l’ucciditrice; .... |) imenice na -ista: il pianista – la pianista,pianisti – le pianistee) imenice na -ida: il suicida – la suicida– imena ìvotiwa

– imena vo}aka

3. Zamenice

– Li~ne zamenice – pregled nenagla{enih i nagla{enih ob-

lika (oblici za subjekat, pravi objekat i nepravi objekat)

– Slagawe participa sa objektom

– Upotreba re~ice „ne” i re~ica „ci”, „vi”



– Li~ne zamenice uz come i pridev povero (Un giovanotto co-me te. Povero me!)

– Posebno zna~ewe zamenice lo (Lo chiamavano maestro, manon lo era.)

– Povratno – prisvojne zamenice

4. Pridevi

– Pore|ewe prideva – komparativ, relativ i apsolutni su-

perlativ

– Mesto prideva u obliku superlativa

(Il più diligente scolaro – Lo scolaro più diligente; Il meno riccopaese d’Europa – Il paese meno ricco d’Europa)

– Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji prideva

(Ha parecchi soldi. Legge troppi romanzi gialli).– Pridevi „bello” i „quello”


1. Glagoli

– Pro{lo nesvr{eno vreme – imperfekat

– Pretpro{lo vreme „trapassato prossimo” – Upotreba pro{lih vremena

– Pogodbeni na~in „condizionale semplice” i „condizionalecomposto”

– Upotreba pogodbenog na~ina

2. Prilozi

– Pore|ewe priloga

– Na~inski prilozi na -mentea) allegramente; ....b) diligentemente; ....v) gentilmente; ....g) particolarmente; ....– Troppo, molto, parecchino, tanto, poco u funkciji priloga

(Abbiamo bevuto parecchio. Avete mangiato tanto).3. Predlozi

Pro{irivawe znawa o upotrebi predloga:

di, a, da, in, con, su, per

áâ. LEKSIKOLOGIJA

Prave izvedenice tipa: libro – libraio; giornale – giornalaio ....Neprave izvedenice kao: cacciare – caccia; foglia – foglio; ....

â. LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i kori{}ewe dvojezi~nih re~nika

ááá RAZRED


á. REÊNICA

– Relativne (osnovna pravila): Questo è il libro che mi piace dipiù).

– Komparativne (Portarono meno di quello che avevo aspetta-to). (receptivno).

– Posledi~ne (Sono talmente stanco che non riesco di stare inpiedi).

– Dubitativne (Che farei senza di te?) (receptivno).

– Limitativne (Carlo, per quanto ne so io, è un ottimo ragaz-zo). (receptivno)


1. ^lan

Upotreba ~lana uz:

a) vlastita li~na imena (Il buon Carlo; la buona Silvia; la De-ledda; ....)

b) imena gradova (Roma è antica; L’antica Roma....: Telefono aRoma le ultime notizie da Belgrado; Telefono all Avana le ultime noti-zie dal Cairo.).

2. Imenice

– Neke nepravilnosti imenica mu{kog roda: il sistema – i si-stemi; il problema – i problemi; il poema – i poemi; il poeta – i poeti; ....

– Imenice ènskog roda tipa „la guardia”– Defektne imenice koje imeju samo jedninu i defektne

imenice koje imaju samo mnoìnu (gli occhiali: ....).3. Zamenice

– Zdruèni oblici li~nih zamenica (pregled)

– Nenagla{ene i li~ne povratne zamenice kao dodaci uz in-

finitiv, imperativ, gerundij, apsolutni particip i re~ „ecco”.

– Li~no povratne zamenice

– Odnosne zamenice (nepromewiv i promewiv oblik)

– Zna~ewe zamenice cui (La regazza il cui fratello suona il violi-no, la cui madre canta molto bene ....)

– Zna~ewe zamenice chi (Per chi mi prendi)– Zna~ewe relativne zamenice il che (.... caratterizzati da un

inizio lento e solenne .... il che era in contrasto con ....).4. Pridevi

– Pridev santo;– Pore|ewe prideva: buono, cattivo, grande, piccolo, alto, bas-

so, celebre, misero– Posebnost komparacije: maggiore, minore, migliore, peggiore.


1. Glagoli

– Zapovedni na~in. Odri~ni oblici zapovednog na~ina.

Skra}eni oblici zapovednog na~ina: va, da, sta, fa, di.– Glagolski prilog sada{wi. Upotreba gerundija. Zna~ewe

strukture stare = gerundij (Sto leggendo un libro interessante).– Trpno stawe – pasiv

– „Passato remoto”. Posebni oblici

– Upotreba i slagawe vremena u indikativu.

2. Prilozi

Pore|ewe priloga: bene, male, molto, poco (pregled).

3. Predlozi

Upotreba predloga u raznim vrstama re~enica. Predlo`ni

izrazi.

áâ. LEKSIKOLOGIJA

a) Gra|ewe imenica sufiksima -ante, -ente, -enza, -ezza, -eria.... (cantare – cantante; partire – partenza; dolce – dolcezza;)

b) Nekoliko najva`nijih homonimskih serija

â. LEKSIKOLOGIJA


áâ RAZRED


á. REÊNICA

-Dopusne re~enice uz: anche se, sebbene i benché (Anche se ionon metterei mai piede in un ospedale sono andata .... Sebbene fuorideluviasse, essi decisero di partire).

– Uzro~ne uz: non perché (Quei due si vedono spesso perchéstanno bene assieme e non perché di sposarsi).

– Na~inske re~enice uz: come se (Canta come se fosse rauco).– Pogodbene re~enice:

a) realne (Se dico, faccio).b) potencijalne (Se avessi tempo, andrei in Italia).v) irealne (Se avessi avuto tempo, sarei andata in Italia).– Namerne uz kowunktiv (Ti dico questo perché tu sappia rego-

larti).


1. ^lan

Pro{irivawe znawa o izostavqawu ~lana.

2. Imenice

– Imenice s dva oblika mnoìne (il labbro – le labbra – i lab-bri; ....)

– Rod nekih imenica: il carcere – la carcere; il grege – la grege (is-

to zna~ewe); il fronte – la fronte; il fine – la fine (razli~ito zna~ewe).

3. Zamenice

– Ponavqawe i pro{irivawe znawa s teì{tem na: pronomiaffissi, due pronomi, due pronomi affissi

– Li~no-povratne zamenice uz infinitiv (Prima di andarme-ne ....)

– Neodre|ene zamenice: ognuno, qualcuno, alcuni, niente– Neodre|ena korelativna zamenica chi .... chi (I bambini

adesso scappavano, chi di qua chi di là).4. Pridevi

– Pokazni pridevi

– Neodre|eni pridevi: ogni, qualche, qualunque, qualsiasi– Prisvojni pridev altrui (Un gatto altrui – dei gatti altrui ....)




1. Glagoli

– Kowuktiv sada{weg vremena

– Upotreba kowunktiva u zavisnim re~enicama

– Kowuktiv pro{lih vremena

– Pravila o upotrebi pojedinih vremena kowuktiva

– Kowunktiv u glavnim re~enicama

– Slagawe vremena

– Neodre|eni glagolski oblici:

a) Infinitiv. Upotreba i zna~ewe infinitiva. Sloèni

infinitiv (Pareva essere stata una bella ragazza. Secondo alcuni do-veva aver avuto un grande amore).

b) Particip prezenta i particip pro{li.

2. Prilozi

– Pregled prilo{kih grupa

– Izmeweni oblici priloga: benino, prestino, maliccio ....3. Predlozi

Pro{irivawe znawa o upotrebi predloga u re~enici.

Glagol + predlog + infinitiv (naj~e{}i primeri).

4. Veznici

– Dopusni: quantunque, sebbene, benchè, ancorché, per quanto,nonostante che, malgrado che

– Namerni: affinché, acciocché– Pogodbeni: se, purché, a patto che, a condizione che, qualora,

nel caso che

áâ. LEKSIKOLOGIJA

a) Gra|ewe prideva sufiksima: -abile, -evole, -ibiledesiderare – desiderabile; pagare – paghevole; correggere – cor-

reggibile; ....)b) Gra|ewe glagola sufiksima: -ecchiare; -icchiare, -ucchiare(sonno – sonnecchiare) ....– Prefiks -ri (zna~ewe i upotreba)

v) Gra|ewe deminutiva, augmentativa, pejorativa i re~i od

mila sufiksima: -ino (carino), -etto (poveretto), -ello (poverello), -olino (magrolino), -icello (grandicello), -uccio (caruccio), -one (allegro-ne ....), -otto (grassotto ....), -accio (poveraccio...), -astro (verdastro ....)

â. LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i kori{}ewe dvojezi~nih i stru~nih re~nika.

FRANCUSKI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


Iskazi, pitawa i odgovori u prostim, prostopro{irenim, po-

tvrdnim i odre~nim re~enicama – u slede}im govornim modelima:

C’est / ce n’est pas.a) déterminant + nomC’est la salle. C’est un beau restaurant. C’est ma place. C’est no-

tre professeur.b) déterminant + nom + de ....C’est l’hôtel de mon père. C’est un café-bar.v) adjectif + adverbe:C’est bon, ce n’est pas occupé.g) présentations:C’est Paul. C’est le père de Marie. C’est Monsieur .... (Madame).

C’est mon frère (na soeur).C’est ....? Qui, c’est.Non, ce n’est pas ....Est-ce que c’est ....? Oui,....... Non, .......Qu’est-ce que c’est?Qui est-ce? C’est ....Ce sont .... Ce ne sont pas ....Ce sont ....? Est-ce que ce sont ....Sujet + Verbe ê’tre + Attributa) déterminant + nomParis est une grande ville. Michel est un bon élève.b) adjectif qualificatifNotre école est moderne. Sa classe est grande.v) nom (profession, nationalité):Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière.Nous sommes Yougoslaves. Ils sont Français.

Pitawa: Est-ce que .... i pozitivan i negativan odgovor:

Est-ce que son père est garçon au restaurant? Oui .... Non ....Sujet + Verbe + Complément d’objet direct – uglavnom avoir,

prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, écrire i sa

upotrebom partitivnog „de”.Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.Je lis un roman intéressant.Sujet + Verbe + Complément d’objet indirect – uglavnom sa

glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, réserver,désirer, télèphoner ....

Je vais téléphoner à ta chambre. Le client désire un café.Pitawa: A qui ....?A qui vas-tu montrer la chambre? A un client.Sujet + Verbe + Comnplément ciroconstanciela) de lieu:aller à .... venir de .... se trouver .... habiter .... sa predlozima i

prilozima kao: dans, sur, devant, derrière, chez, en, à gauche, à droite,ici, loin,; à (en), au – za gradove i zemqe;

b) de temps:sa naj~e{}im odredbama za vreme, kao: aujourd’hui, mainte-

nant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier,novembre .... (mois de l’année) et les saisons ....

Pitawa: Quand ....? Quelle heure est-il?Il part à trois heures? Il arrive demain. Il est quatre heures.Quel jour .... Quelle date ....Aujourd’hui, c’est lundi, le ....Comment ....?Comment allez-vous?Il y a / Il n’y a pasPitawa: est-ce qu’il y a, y a-t-il de ....?Il y a du .... de la .... des .... un, une, beaucoup de .... assez de ....; il

n’y a pas de ....Qu’est-ce qu’il y a à (dans, sur, chez, etc)Qu’est-ce qu’il y a dans notre hôtel?Dans ce super-marhé il y a ....Izraàvawe èqe, molbe, zapovesti

Viens ici! Ecoutez attentivement!Parlez bas, s’il vous pla t! Ne fumez pas dans cette salle. Veuillez

me suivre, suivez-moi ....Impératif + ComplémentDites – lui de venir ....Impératif + Complément d’objet (direct, indirect)Montrez-moi votre passeport.Il faut + infinitifIl faut mettre la table .... servir des clients ....Naj~e{}i oblici opisnog kazivawa, bez tuma~ewa gramati~-

kih oblika:

Je vous prie de .... J’aimerais .... Je voudrais ....Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji,

uve`bava se na raznim primerima slede}e gramati~ko gradivo:

GROUPE DU NOMLes substantifs et les adjectifs qualificatifs – razlikovawe roda i

broja u govoru i u pisawu.

Les pronoms: personnels, atones et toniques (sujet, objet); inter-rogatifs (qui, que).

Les déterminants possessifs, demonstratifs, interrogatifs (quel)numéraux; les articles / défini, indéfini, contracte).

Slagawe determinanata sa imenicom u rodu i broju uz uo~a-

vawe razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.

GROUPE DU VERBEPrésent et Futur prochain, Passé récent.Compléments: direct, indirect, circonstanciels – sa imenicama i

determinantama u okvirima navedenih modela, sa zamenicama

uglavnom samo u datim primerima sa imperativom (montrez-moi ....dites-moi .... donnez-moi .... apportez-moi).

NAJÊ[]I GLAGOLSKI IZRAZI

Il fait .... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel tempsfait-il? Avoir .... chaud, froid, faim, soif.

NAJÊ[]I IZRAZI I FRAZE (pri pozdravqawu, zahvaqivawu

iz vokabulara sa radnog mesta):

Bonjour, bonsoir, au revoir, à bient t, bon voyage, s’il vous plait, jevous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Medames,Messieurs_Dames); plait’il ....? comment? Pardon .... vous dites?



Aller .... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien?Très bien, merci .... a va .... voilà la carte .... voilà tre présent (absent, as-sis, debout).

Prendre un café (le petit déjeuner, le diner, l’autobus, le train,l’avion) i sl.

LEKSIKOGRAFIJA


áá RAZRED


Gradivo iz prve godine integri{e se u nove oblike i kori-

sti u razli~itim govornim situacijama sa ve} usvojenom i novom

leksikom.

Izrazi:

Il faut + infinitif,

Il faut travailler.On doit + infinitif,

On doit servir ....Kako postaviti pitawa:

a) par l’intonation seule:Tu viens chez moi? Oui, .... Non, ....b) est-ce que ....Est-ce que c’est fini?qu’est-ce queQu’est-ce que vous faites?v) par l’inversionVient-il ce soir? Descendez-vous dans notre hôtel?g) pronoms interrogatifs (qui-sujet et objet) à qui, de qui, à quoi,

avec qui, pour qui ....Qui est venu? Que fait-il? De quoi s’agit-il? A quoi pensez-vous?

Pour qui est cette lettre?d) adjectifs interrogatifsQuelle est son adresse? Quel pays allez-vous visiter?|) adverbes interrogatifsOù va-t-il? D’où vient-il? Depuis quand attendez-vous ici?Comment est-il venu? (En voiture, par le train, à pied, à bicyclet-

te, ....)Pourquoi va-t-elle à Belgrade? Parce qu’elle veut voir la ville.Les questions indirectes:Dites-moi combien de gar ons travaillent ici. Je vous demande

pourquoi il part.U okviru ovih struktura obra|uju se slede}i gramati~ki ob-

lici.

GROUPE DU NOM Slagawe determinanata sa imenicom u rodu i broju uz uo~a-

vawe razlika u izgovoru i prepoznavawe nastavaka u tekstu. Upo-

treba odre|enog ili neodre|enog ~lana u najtipi~nijim slu~ajevi-

ma i glavna pravila o upotrebi imenica bez ~lana. Pregled de-

terminanata (iz pro{le godine) dopuniti: tous les déterminantspossessifs; les déterminants indéfinis: chaque, autre, certain, quelques;tout (u razli~itim zna~ewima kao: tout pays, tout pays indépendant,tous les pays ....). Mogu}nost kazivawa posesivnosti (pored adjectifspossessifs i pomo}u à moi, à toi .... itd.).

GROUPE DU VERBEPassé composé – avec avoir et avec être – uz ukazivawe na slaga-

we sa participom kada se takvi slu~ajevi pojave u tekstu.

Imparfait, Futur, Conditionnel présent. Upotreba imperfekta

za nesvr{enu (trajnu) radwu u pro{losti; pro{log vremena za svr-

{enu radwu – u govornom jeziku. Kondicional samo u frazama,

kao: je voudrais une tasse de thé. Elle aimerait une chambre. Pourriez-vous donner votre passeport?

GOVORNI MODELI SA PRIMERIMA

Sujet + Verbe + Complément d’objet (direct, indirect): Je montre cette salle à mes clients. Je leur montre cette salle. Tu

me montreras la piscine. Oui, je te montrerai.Sujet + Verbe + Adverbe:Il conduit attentivement.Sujet + Verbe + Complément ciroconstanciel de lieu en (au) aux

– pour les pays, les continents, les régions (en Yougoslavie, au Monténég-ro, aux Etats-Unis, en Afrique, au Japon, en Egypte, en Provence .... etc).

Comparaison des adjectifs qualificatifs et des adverbes (plus –aussi – moins ....); (meilleur, mieux); kao:

Elle est plus jeune que lui. Il parle fran ais aussi bien que toi, mie-ux que son frère. Cette robe est plus élégante mais moins chère que cel-le-là. C’est mon meilleur ami.

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezi~nih re~nika.

ááá RAZRED


SINTAKSA REÊNICE

Zavisne re~enice (subordinacija)

a) vezni~ke re~enice:

Vremenske sa quand (osnovna sintaksa) dès que, avant que,pendant que.

Uzro~ne sa parce que, puisque.Pogodbene sa si (Si je vien, si j’avais ....)b) objekatske re~enice sa que: najva`niji glagoli koji zah-

tevaju indikativ, odnosno subjunktiv.

Slagawe vremena. Samo u slu~ajevima kada je u objekatskoj

re~enici sa que indikativ, a u glavnoj neko pro{lo vreme.

b) zavisno-upitne re~enice; najva`niji obrti.

g) relativne re~enice sa qui, que – osnovna pravila.

Upotreba infinitiva: nekoliko najva`nijih glagola koji

infinitivnu dopunu vezuju:

1. bez predloga,

2. pomo}u de,

3. pomo}u à.

Konstrukcija pour + infinitiv prezenta.

Particip prezenta i gerundiv u funkciji zavisne re~enice.

Morfologija sa sintaksom re~eni~kih delova.

A) IMENI^KA GRUPA

Imenice

Pro{irivawe znawa o gra|ewu ènskog roda i mnoìne.

^lanovi

Odre|eni, neodre|eni i partitivni – osnovna pravila upo-

trebe. Partitivno de posle izraza za koli~inu.

Demonstrativi kao determinanti.

Posesivi kao determinanti.

Brojevi

Sistem prostih i rednih brojeva i razloma~ki brojevi.

Pridevi

Pro{irivawe znawa o gra|ewu ènskog roda i mnoìne.

Pore|ewe prideva. Pridevi sa dva oblika u mu{kom rodu.

Predlozi

Upotreba à, de, en, par, dans.

B) GLAGOLSKA GRUPA

1. Zamenice

Li~ne zamenice. Sistematizacija nenagla{enih i nagla{e-

nih oblika.

Zamenica on.

Prilo{ke zamenice: en, y (osnovna pravila upotrebe).

2. Glagoli

Vremena indikativa: futur, imperfekt, pluskvamperfekt.

Vremena subjunktiva: prezent: kodicional prezenta. Parti-

cip perfekta.

Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Sla-

gawe participa perfekta – osnovna pravila.

3. Prilozi

Pregled prilo{kih grupa.

FONETIKA

Ve`be iz fonetike:

1. Osnovne samoglasni~ke opozicije:

– obrazac lit (eu) loup– obrasci peur / père, le / les, mener / mené, je dis / j’ai dit2. Izgovor poluvokala.

3. Vezivawe u grupi determinant + imenica i u grupi li~na

zamenica + glagol.

4. Inovacija proste i prostopro{irene potvrdne i upitne

re~enice.



PRAVOPIS

Pravopis oblika predvi|enih za ovaj razred. Dijaktri~ki

znaci.

LEKSIKA

Nekoliko najva`nijih homonimskih serija.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i kori{}ewe jednojezi~nih re~nika.

áâ RAZRED


SINTAKSA REÊNICE

Zavisne re~enice (subordinacija).

a) vezni~ke re~enice:

Pogodbene sa si (si j’avais eu)Finalne sa pour que, afin queb) objekatske re~enice sa que; najva`niji glagoli koji zah-

tevaju indikativ, odnosno subjunktiv.

v) relativne re~enice sa dont, où – osnovna pravila.

Upotreba infinitiva. Konstrukcije avant de + infinitiv,

sans + infinitiv, après + infinitiv.

Particip prezenta u pridevskoj funkciji.

MORFOLOGIJA SA SINTAKSOM REÊNI^KIH DELOVA

A) IMENI^KA GRUPA

1. Imenice

Imenice sa dva roda.

2. ^lan

Odre|eni ~lan. Glavni slu~ajevi odsustva ~lana.

Demonstrativi u funkciji pronomena. Poja~awe sa ci i là.

Posesivi u funkciji pronomena.

3. Pridevi

Mesto prideva uz imenicu

4. Prilozi

Upotreba à, de, en, par, dans – {ira sintaksa.

B) GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

Vremena indikativa: anteriorni futur, prosti perfekt (u

pisanom jeziku).

Vremena subjunktiva: perfekt. Kondicional perfekta. In-

finitiv perfekta. Particip perfekta i gerundiv.

Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Pa-

siv. Najva`niji aspekatski glagoli.

2. Prilozi. Prilo{ki izrazi.

FONETIKA

Ve`be iz fonetike:

1. Osnovne samoglasni~ke opozicije:

– obrazac vent / vont, vin– obrasci chien / chienne, bon / bonne, paysan / paysanne.2. Fonetske posledice aspirovanog h.

3. Nazalni vokali u vezivawu (mon ami, un ami, en allant nasu-prot ancien appartement).

4. Mesto akcenta u francuskom.

PRAVOPIS

Pravopis oblika predvi|enih za ovaj razred.

LEKSIKA

Nekoliko homonimskih serija.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i kori{}ewe stru~nog re~nika.

NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA

DRUGOG STRANOG JEZIKA (UPUTSTVO)

OBJA[WEWE PROGRAMA

Strukturu programa ~ine:

a) zahtevi i sadràji koji su zajedni~ki za date jezike;

b) zahtevi i sadràji koji su diferencirani po jezicima i

prema zahtevima obrazovnog profila.

U izradi ovog programa primeweni su isti principi kao i

u izradi programa prvog stranog jezika, tj. princip spiralnog

programirawa. Prilikom usvajawa gradiva insistira se na komu-

nikativnom pristupu, a gramatika se u~i kognitivno. Program

pruà celinu i daje solidnu osnovu za daqe usvajawe jezika i

obrazovawe u struci.

Nastava drugog stranog jezika ima odlike po~etne nastave.

Imaju}i u vidu uzrast u~enika koji zapo~iwu u~ewe drugog

stranog jezika, programski zahtevi su dati „zgusnutije” nego {to

je to slu~aj u programima prvog stranog jezika.

U po~etku nastave potrebno je odvojiti oralno od pisanog,

radi efikasnijeg usvajawa izgovora i karakteristi~ne intonaci-

je. Oralna nastava treba da traje do dve nedeqe. U po~etnoj fazi,

direktna metoda kori{}ewem audiovizuelnih sredstava olak{ava

stvarawe govornih navika stranog jezika i umawuje te{ko}e koje

nastaju kao posledica interferencije materweg jezika i prvog

stranog jezika.

Efikasnost ostvarivawa zadataka nastave stranih jezika

uslovqena je aktivnim u~e{}em svakog u~enika u vaspitno-obra-

zovnom procesu i wegovom punom motivisano{}u za rad. To se mo-

è posti}i izvo|ewem nastave u grupi do 20 u~enika i kori{}e-

wem odgovaraju}ih nastavnih sredstava i oblika rada.

Pismeno izraàvawe se neguje odgovorima na pitawa, pisa-

wem teza za opis, rezimea, pisama, kra}ih sastava, popuwavawem

formulara i sl.

Gramatika se tuma~i u meri koja je neophodna za shvatawe za-

konitosti jezika, a usvaja primenom razli~itih tipova manipula-

tivnih i komunikativnih ve`bi.

Po pravilu, ve}i deo raspoloìvog vremena (2/3 od ukupnog

fonda ~asova) treba posvetiti uve`bavawu jezi~kih sadràja i

razvijawu umewa, tj. aktivnom radu u~enika na ~asu. U~enik je u

centru nastavnog procesa, a nastavnik organizator i koordinator

u~eni~kih aktivnosti.

Predloèna tematika je odabrana tako da ne remeti normal-

no usvajawe jezika. Zasniva se na zadacima nastave i treba da do-

prinese uspe{noj realizaciji tih zadataka. Teme su date okvirno

i ne treba ih poistove}ivati sa odre|enim narativnim tekstom u

uxbeniku. Zbog toga je izbor tekstova selektivan.

NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA ITALIJANSKOG

JEZIKA (UPUTSTVO)

Ovaj program je namewen u~enicima solo pevawa prvog, dru-

gog, tre}eg i ~etvrtog razreda sredwe muzi~ke {kole i onima koji

po~iwu da u~e italijanski kao drugi strani jezik. Jezi~ki sadr-

àji nisu isti u svim segmentima za u~enike solo pevawa i za u~e-

nike koji italijanski u~e kao drugi strani jezik. Zato fond ~aso-

va predvi|en za savladavawe gradiva neophodnog u~enicima solo

pevawa, treba kod u~enika kojima je italijanski jezik drugi stra-

ni jezik i nije u funkciji struke, popuniti kreativnim radom,

produbqivawem pre|enog gradiva, raznovrsnim ve`bama i sl.

U istom razredu solo peva~kog odseka naj~e{}e su u~enici

razli~itog uzrasta i obrazovawa. Ve}ina uporedo poha|a zavr{ne

razrede drugih sredwih {kola ili fakultete. Zato treba uskladi-

ti pristup materiji i biti elasti~an u primeni ovog programa. U

svim razredima stalno usavr{avati elemente izgovora – ritam i

melodiju re~enice, intonaciju, akcentuaciju. Posebno obratiti

pa`wu na pravilan izgovor italijanskih vokala, udvostru~enih

suglasnika i glasova „gli” i „gn”. U tu svrhu je preporu~qivo kori-

stiti savremena audiovizuelna sredstva. Uporno uve`bavati izra-

àjno ~itawe. Nivo ste~enog znawa, naro~ito u prvim godinama

u~ewa je u velikom raskoraku sa teìnom tekstova sa kojima se

u~enici suo~avaju ve} u prvom razredu na ~asovima solo pevawa u

ciqu savladavawa vokalne tehnike, a pravilan izgovor i razumeva-

we teksta su jedan od uslova brèg napredovawa u~enika u struci.

Zato se preporu~uje nastavniku italijanskog jezika stalna sarad-

wa sa nastavnicima solo pevawa i obrada solo peva~ke literature

na dodatnim ~asovima, kao i povremeno pra}ewe internih i javnih

nastupa u~enika.

Programom nisu predvi|eni ispiti na kraju {kolske godi-

ne ve} se ocena zakqu~uje na osnovu postignutih rezultata u toku

{kolske godine.

OBRAZOVNI STANDARDI OD á DO áâ RAZREDA

U toku á razreda u~enik treba da:

– upozna i usvoji fonolo{ki sastav jezika i one prozodij-



ske elemente koji su bitni za usmeno izraàvawe i komunikaciju;

– aktivno usvoji oko 350 re~i i izraza ukqu~uju}i i termi-

nologiju vezanu za struku i ovlada predvi|enim morfosintaksi~-

kim strukturama;

– osposobi se za jednostavnu usmenu komunikaciju usvajawem

re~eni~kih struktura;

– upozna i usvoji osnovna pravila ~itawa, osposobi se za ~i-

tawe u sebi i razumevawe pro~itanog teksta;

– upozna osnovna pravila grafije i ortografije u okviru

ste~enih znawa.

U toku áá razreda u~enik treba da:

– usvoji, korektno reprodukuje i koristi u govoru oko 400

novih re~i i izraza, ukqu~uju}i i terminologiju vezanu za struku i

ovlada predvi|enim morfosintaksi~kim strukturama;

– usavr{i izgovor i intonaciju;

– razvije govorno sporazumevawe, razume sagovornika i u~e-

stvuje u razgovoru; samostalno monolo{ki izlaè kra}e celine;

– prepoznaje nau~ene strukture u pisanom jeziku i ~ita tek-

stove poznate sadrìne sa razumevawem smisla celine i zna~ewa

poznatih re~i u novom kontekstu;

– daqe upoznaje pravila ortografije;

– pi{e kratke sastave na osnovu pitawa, slike ili teze.

U toku ááá razreda u~enik treba da:

– usvoji oko 400 novih re~i i izraza, ukqu~uju}i i termino-

logiju vezanu za struku, ovlada predvi|enim morfosintaksi~kim

strukturama u usmenom izlagawu, opisivawu i dijalogu u okviru

obra|enih tema;

– osposobi se za razumevawe usmenih izlagawa sagovornika

(neposredno ili putem medija);

– daqe se osposobi za razumevawe nepoznatog teksta uz kori-

{}ewe re~nika i za pismenu reprodukciju savladanih re~eni~kih

struktura i leksike i pisawe kra}ih sastava, pisama i sl;

– osposobi se za kori{}ewe re~nika i razvijawe samostal-

nog rada.

U toku áâ razreda u~enik treba da:

– usvoji oko 350 novih re~i i izraza, ukqu~uju}i i termino-

logiju vezanu za struku, predvi|ene morfosintaksi~ke strukture u

spontanom izraàvawu i razgovoru o obra|enim temama;

– razume razli~ite re~eni~ne strukture i leksiku u usmenim

izlagawima sagovornika (neposredno ili putem medija) i u tek-

stovima, {ire od obima usvojene jezi~ke gra|e;

– osposobi se za davawe osnovnih informacija o na{oj ze-

mqi u okviru obra|ene tematike i poslova vezanih za struku;

– razvije globalno razumevawe lak{ih tekstova bez kori-

{}ewa re~nika i prepoznaje zna~ewe re~i u kontekstu.

INFORMATIKA

CIQ I ZADACI

Ciq nastavnog predmeta INFORMATIKA je sticawe

osnovne ra~unarske pismenosti i osposobqavawe u~enika za kori-

{}ewe ra~unara u daqem {kolovawu i budu}em radu.

Zadaci nastave informatike su:

– upoznavawe u~enika sa ure|ajima i karakteristikama per-

sonalnih ra~unara;

– upoznavawe u~enika sa elementima operativnih sistema

personalnih ra~unara;

– upoznavawe u~enika sa karakteristikama programskih pro-

izvoda i kori{}ewem gotovih programa;

– osposobqavawe u~enika za obradu teksta na ra~unaru;

– upoznavawe u~enika sa osnovnim elementima programirawa;

– osposobqavawe u~enika za rad sa notnim zapisima na ra~u-

naru;

– upoznavawe u~enika sa grafi~kim i multimedijskim mo-

gu}nostima ra~unara;

– upoznavawe u~enika sa mogu}nostima eksperimentisawa sa

zvukom na ra~unarima i podsticawe za kreativnu primenu ra~una-

ra u muzici i igri;

– upoznavawe u~enika sa ra~unarskim komunikacijama.

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED

(1 ~as nedeqno, 35 ~asova godi{we + 30 ~asova u bloku)

PREDMET IZUÂVAWA INFORMATIKE (2)

Podatak i informacija. [ta je informatika? [ta je ra~u-

narstvo? Odnos informatike i ra~unarstva. Zna~aj informatike

i ra~unarstva u savremenom dru{tvu.

RAÛNARSKI SISTEM (13)

Sastav ra~unarskog sistema. Mikrora~unar (mikroprocesor

i operativna memorija). Kako radi ra~unar. Ulazni ure|aji (tasta-

tura i mi{). Izlazni ure|aji (monitor i {tampa~). Ulazno-izla-

zni ure|aji (modem i zvu~na kartica). Spoqne memorije (disketa,

disk, kompakt disk i magnetna traka). Povezivawe mikrora~unar-

skog sistema (ukqu~ivawe i iskqu~ivawe sistema).

OPERATIVNI SISTEM MS-DOS (20)

Uloga operativnog sistema. Komande DOS-a. Koncept teka i

kataloga. Rad s katalozima. Rad s tekama. Kopirawe teka i katalo-

ga. Izdavawe strukture kataloga. Kopirawe sa formatirawem.

Bezbednost teka. Editor teksta. Komandni programi. Konfiguri-

sawe DOS-a. Po~etne aktivnosti DOS-a.

OPERATIVNA SREDINA WINDOWS (15)

Elementi grafi~ke komunikacije. Koncept Windowsa (pro-

zor, meni, ikona, kursor, informativni boks i dijalo{ki boks).

Kako radi Windows? Pomo} korisniku. Standardne programske

grupe. Rad s aplikativnim programima. Pode{avawe parametara

sistema.

GOTOVI PROGRAMI (15)

Program kao proizvod. Prodaja i kupovina programa. Kori-

{}ewe gotovih programa (instalirawe programa, izvr{avawe

programa i komunikacija korisnika sa programom). Primeri go-

tovih programa: procesor teksta, grafi~ki programi, muzi~ki

programi i igre.

áá RAZRED

(1 ~as nedeqno, 35 ~asova godi{we + 30 ~asova u bloku)

OBRADA TEKSTA NA RAÛNARU (25)

Vrste obrade teksta. Struktura teksta. Forma tekstualnih

dokumenata. Uno{ewe i ispravke teksta. ûvawe i {tampawe tek-

sta. Pretraìvawe i zamena teksta. Rad sa blokovima teksta.

Formatirawe reda i paragrafa. Rad sa fontovima. Naslovi, za-

glavqa i poglavqa. Obeleàvawe stranica. Rad sa tabelama i cr-

teìma.

OD IDEJE DO PROGRAMA (5)

Postavka problema. Projektovawe programa (re{avawe pro-

blema, zapis algoritma, komunikacija korisnika s programom),

razvoj programa (pisawe programa, provera ispravnosti progra-

ma), ispitivawe performansi programa i zavr{no uobli~avawe

proizvoda.

PRVI KORAK U PROGRAMIRAWU (5)

Programski jezik BASIC. Prvi program. Od izvornog do iz-

vr{nog programa. Integrisana radna sredina. Uno{ewe i edito-

vawe programa. Izvr{avawe programa. Testirawe programa.

[tampawe programa.

TIPOVI PODATAKA, PROMENQIVE I STRUKTURE (15)

Rad sa brojevima (numeri~ka konstanta i promenqiva, uno-

{ewe i izdavawe brojeva, programske strukture). Rad sa tekstom

(znakovna konstanta i promenqiva, uno{ewe i izdavawe znakov-

nih podataka, znakovni relacijski izraz).

STRUKTURE PODATAKA, GRAFIKA I ZVUK (15)

Strukture podataka. Ra~unarska grafika. Zvuk (muzi~ki ton,

programirawe melodija). Datoteka. Potprogrami.

ááá RAZRED

(60 ~asova u bloku)

PROGRAMI ZA RAD U MUZICI (30)

Potreban hardver: zvu~na kartica, poja~ava~, zvu~nici i MI-DI klavijatura. Instalirawe hardvera. Potreban softver: pro-

gramski paket za rad u muzici. Instalirawe softvera. Uno{ewe



notnog zapisa sa tastature, mi{em ili preko MIDI klavijature.

Editovawe notnog zapisa. Uno{ewe teksta u notni zapis. Pode-

{avawe tempa i izvo|ewe kompozicije. ûvawe i {tampawe not-

nog zapisa.

PROGRAMI ZA CRTAWE (20)

Ra~unarske grafi~ke aplikacije (prezentaciona grafika,

crteì u izdava{tvu, crteì u projektovawu – CAD, ra~unarske

igre). Osnovni grafi~ki elementi: du`, izlomqena linija, pra-

vougaonik, elipsa i kriva linija. Rad sa objektima: selekcija,

preme{tawe, brisawe, kopirawe. Transformacije objekata: {ire-

we i saìmawe. Kori{}ewe teksta u grafi~kom okruèwu. Pove-

zivawe crteà sa drugim aplikacijama.

MULTIMEDIJSKE APLIKACIJE (10)

Potreban hardver: CD-ROM. Integracija teksta, zvuka i

slike. Hiper-tekst (~vorovi i veze). Objekti u hipertekst sistemu:

tekst, grafika, slika, zvuk i film. Primeri multimedijskih

aplikacija.

áâ RAZRED

(60 ~asova u bloku)

EKSPERIMENTI SA ZVUKOM (45)

Fizi~ki elementi zvuka. Sinteza zvuka u ra~unarima. Mu-

zi~ki tonovi u ra~unaru. Formati za ~uvawe zvu~nih zapisa (CMF,MOD, MID, VOC i WAV). MIDI jezik i MIDI format. Softver za

rad sa zvukom. Snimawe zvuka i obrada digitalizovanog signala.

Pojam digitalizacije zvuka. Odre|ivawe najpovoqnije frekvenci-

je i rezolucije digitalizovawa prema karakteristikama zvuka koji

se unosi u ra~unar. Editovawe zvuka. Pojam i primena efekata.

Samostalno primewivawe digitalnih efekata na snimqeni sig-

nal u ciqu eksperimentisawa. Obrada zvuka u muzi~kom kontekstu.

RAÛNARSKE KOMUNIKACIJE (15)

Zna~aj ra~unarskih komunikacija. Ra~unarske mreè (mre-

`na kartica, komunikacione linije, komunikacioni softver).

Organizacija ra~unarskih mreà (topologija mreè, mre`ni pro-

tokoli, model klijent-server). Kori{}ewe mreà (prijava i odja-

va korisnika, neposredna komunikacija, prenos teka, pretraìva-

we baza podataka i komercijalni servisi). Primeri nekih mreà

(povezivawe dva ra~unara, lokalna mreà, BBS, Internet).


Zadatak nastave informatike u á razredu jeste upoznavawe

u~enika sa ure|ajima ra~unarskog sistema i funkcijama operativ-

nog sistema. Nastava treba {to vi{e da se oslawa na prakti~an

rad u~enika. U~enici treba da se upoznaju sa karakteristikama

programskih proizvoda i da prakti~no rade sa nekim gotovim pro-

gramima. Ciq ovog rada nije potpuno upoznavawe nekih aplikaci-

ja, ve} ovladavawe kori{}ewem ra~unara.

U áá razredu u~enici treba da ovladaju obradom teksta, pri

~emu ne treba insistirati na svim funkcijama sloènih progra-

ma za rad sa tekstom, ve} samo onih koje su predvi|ene programom.

Drugi deo nastave odnosi se na upoznavawe programirawa. Ovu na-

stavu treba shvatiti kao ciq da u~enici upoznaju proces izrade

programa i boqe razumevawe rada programiranih ma{ina. Naro-

~ito ne treba insistirati na sloènim zadacima koji obeshra-

bruju u~enike.

U ááá razredu u~enici se upoznaju sa zvukom, grafikom i in-

tegracijom ovih elemenata u multimedijskim primenama. U ovoj

nastavi se izdvaja ovladavawe kori{}ewem programa za uno{ewe

notnih zapisa i izvo|ewe kompozicija na ra~unaru. Na ovome tre-

ba da je teì{te nastave za razliku od grafike koja treba da ima

informativan karakter. Multimedijske primene treba ilustrova-

ti dobrim sadràjima muzi~kog karaktera sa CD-ROM-ova. Ovde

se misli na istoriju muzike, muzi~ke instrumente i sl.

Nastava u áâ razredu obuhvata dve razli~ite teme. U prvoj

temi se upoznaju uslovi eksperimentisawa sa zvukom na ra~unari-

ma. Ova tema treba da pruì mogu}nosti u~enicima da osete sve

prednosti primene ra~unara u radu sa zvukom. Kod u~enika treba

podsticati razmi{qawe o kreativnoj primeni ra~unara u muzici.

Druga tema se odnosi na ra~unarsku komunikaciju. To je aktuelna

tema savremenog sveta i treba pokazati prednosti ovog vida komu-

nikacija u odnosu na klasi~nu komunikaciju.

Teme koje zahtevaju odgovaraju}i softver, kao {to su tekst

procesori, rad u muzici i sl. treba osveàvati novim verzijama

ovih programa. Ovo treba da je stalna obaveza nastavnika da prati

nove programske proizvode i da ih uvodi u nastavu.

Nastava informatike treba da se odràva u kabinetu koji je

opremqen ra~unarskom opremom i izvodi se u grupama do 16 u~eni-

ka na ~asu. Ra~unari moraju biti odgovaraju}e konfiguracije i br-

zine kako bi se nastava normalno odvijala. Za jednu grupu u~enika

trebalo bi obezbediti po {tampa~.

U á, áá i ááá razredu jedan ra~unar mogu da koriste po dva u~e-

nika, a u áâ razredu bi trebalo da svaki u~enik ima svoje mesto uz

ra~unar. Svaki u~enik bi trebalo da ima minimum dve diskete da

bi na wima sa~uvao svoj rad.

Kroz ovaj program svaki u~enik, koji zavr{i sredwu muzi~ku

ili baletsku {kolu, treba da bude osposobqen da rukuje PC ra~u-

narom pod DOS i WINDOWS operativnim sistemom.

Obaveza nastavnika je da sistematski prate sve novine u

primeni ra~unara u obradi zvuka i slike, odnosno materije koja je

specifi~na za ove dve vrste {kola.

ISTORIJA SA ISTORIJOM KULTURE I CIVILIZACIJE

CIQ I ZADACI

Ciq nastave istorije je da u~enici steknu osnovna znawa o

pro{losti, o nastanku i razvoju razli~itih civilizacija, wiho-

vih religija, kultura i umetnosti.

Izu~avawem ovog predmeta, na osnovu razli~itih izvora, po-

sebno ostataka materijalne kulture i umetnosti, sti~e se predsta-

va o celokupnom razvoju qudskog dru{tva i duhovnim i materijal-

nim tekovinama koje je ono stvorilo tokom nekoliko milenijuma

svoga postojawa. Poznavawe istorije, istorije civilizacije i

kulture razli~itih naroda i wihovo me|usobno upore|ivawe omo-

gu}avaju shvatawe istorijskih i umetni~kih tokova u pro{losti i

sada{wosti.

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


ISTORIJA CIVILIZACIJE (1)

Pojmovi civilizacije, kulture, umetnosti, periodizacije.

PRAISTORIJA (7+2)

Periodizacija praistorijskog doba.

PALEOLIT (2)

Na~in ìvota, ostaci materijalne kulture, najstariji umet-

ni~ki predmeti: skulpture Venera, slikarstvo iz pe}ina Evrope,

Azije i Afrike.

MEZOLIT (1)

Lepenski vir.

NEOLIT (2+1)

Promene u na~inu ìvota, zemqoradwa, nagli ekonomski

razvoj, ostaci materijalne kulture (gra|evine, tkanine) i umet-

ni~kih dela (grn~arija, skulpture), nalazi{ta u na{oj zemqi

(Vin~a, Star~evo).

DOBA METALA (2+1)

Zna~aj otkri}a i obrade metala, glavne odlike doba i pode-

la; bakarno doba, osobenosti;

– doba bronze (pojava istorijskih civilizcija);

– gvozdeno doba, ostaci materijalne kulture (keramika,

predmeti od metala, simboli~ni znakovi, pe}insko slikarstvo,

megaliti, Hal{tat, Laten, istorijske civilizacije, nalazi{ta u

na{oj zemqi).

STARI VEK (18)

MESOPOTAMIJA (2+1)

Istorija Sumera, Asiraca, Persijanaca, Heta, Feni~ana,

Jevreja, organizacija dru{tva, nau~na i tehni~ka dostignu}a, oso-

benosti wihovih religija, civilizacija, umetnost (arhitektura,

skulptura, slikarstvo, primewena umetnost).



EGIPAT (2+1)

Istorija egipatske civilizacije, organizacija privrede i

dru{tva, religija, umetnost (arhitektura, skulptura, slikarstvo,

primewena umetnost).

INDIJA I KINA (1)

Osnovne osobenosti indijske i kineske civilizacije, reli-

gije i umetnosti.

EGEJSKA CIVILIZACIJA (2)

Osnovne osobenosti kulture na Kikladima, umetnost (gra|e-

vine, keramika, idoli).

Istorija kritske kulture, religija, mitologija, umetnost

(arhitektura, skulptura, slikarstvo).

Istorija Mikene, mitologija, umetnost.

GR^KA (3+1)

Istorija gr~ke civilizacije: kultura, religija i mitologi-

ja. Podela na: Arhajski period (kultura i umetnost), Klasi~ni pe-

riod (filozofija, razvoj nauka, pozori{na i likovna umetnost,

poznati umetnici: Poliklet, Miron, Fidija), áâ vek i Helenizam

(pojam helenizma, zna~aj Aleksandra Velikog, filozofija, umet-

nost, poznati umetnici Skopas, Praksitel i Lisip).

ETRURCI (1)

Poreklo i op{te osobenosti etrurske civilizacije, umet-

nost (arhitektura, skulptura, slikarstvo).

RIM (3+1)

Istorija osvajawa, dru{tvene organizacije, religija, pode-

la na: Vreme republike (filozofija, besedni{tvo, pravo, istori-

ja, umetnost), Vreme carstva (pojava hri{}anstva, filozofija,

istorija, rimska umetnost i ranohri{}anska umetnost, lokalite-

ti u na{oj zemqi: Sirmijum, Gamzigrad i dr. ), pad Rima.

SREDWI VEK (20)

VIZANTIJA (5+2)

Nastanak i istorija Vizantije, doba Justinijana (osvajawa,

religija, filozofija, pravo, istorija, umetnost), dolazak Slovena

na Balkan. Ikonoborstvo, doba najve}eg uspona (filozofija, pra-

vo, umetnost), dinastija Komnina, prvi pad Carigrada, Latinsko

carstvo (kultura i umetnost), obnova Carstva i dinastija Paleo-

loga (kultura, umetnost), propast Carstva.

SRBI U SREDWEM VEKU (4+1)

Pokr{tavawe, pismenost, nastanak dràve, vreme kraqev-

stva, (crkva, kultura i umetnost), vreme carstva (umetnost), raspad

carstva, despotovina (kultura i umetnost), turska osvajawa.

Specifi~nost bosanske kulture, umetnost.

ISLAM (1)

Pojava i {irewe islama, osnovna obele`ja kulture i umet-

nosti i {irewe uticaja na druge narode.

ZAPADNA EVROPA (5+1)

Seoba naroda, zna~aj Karla Velikog (kultura i karolin{ka

umetnost), vladavina Otona (kultura i otonska umetnost), krsta-

{ki ratovi i wihov zna~aj za kulturu i umetnost, razvitak grado-

va, nastanak univerziteta, razvoj trgovine. Umetni~ki stilovi:

romanika – pojam, op{te osobenosti, arhitektura, skulptura i

slikarstvo (u Francuskoj, Nema~koj, Italiji, [paniji), gotika –

naziv i op{te odlike, arhitektura, skulptura i slikarstvo (u

Francuskoj, Engleskoj, Nema~koj, Italiji, Flandriji).

ODJECI ROMANIKE I GOTIKE

U NA[IM ZEMQAMA (1)

RENESANSA (20)

VELIKA OTKRI]A, RAZVOJ NAUKE, UZROCI I POJAVA

RENESANSE (9+3)

Italija, gradovi-dràve: kultura i umetnost Firence, se-

verne Italije (Milano, Venecija). Zna~aj Mikelan|ela i Leonar-

da da Vin~ija. Renesansa u Flandriji, reformacija (Luter) i re-

nesansa u Nema~koj (Direr, Kranah), renesansa u Francuskoj i

pojava manirizma (Venecija, El Greko).

POSLEDICE OTKRI]A AMERIKE (2)

Kolonizacija, kulture Maja, Inka i Acteka.

PROTIVREFORMACIJA (2+1)

PRILIKE I KULTURA U NA[IM ZEMQAMA (3+1)

áá RAZRED


SVET U EKSPANZIJI (24)

RAZVOJ NAUKE I FILOZOFIJE, POJAVA I ZNAÊWE

NOVOG STILA U UMETNOSTI (7+1)

Barok. Barok u Italiji (Boromini, Bernini, Karava|o, Ti-

jepolo), u Francuskoj (Versaj, Pusen), Engleskoj, [paniji (Zurba-

ran, Velaskez), Flandriji (Rubens, Van Dajk), Holandiji (Rem-

brant, Hals, Vermer).

POJAVA ROKOKOA (2)

Op{te odlike (Vato, Bu{e, Fragonar).

NA[I NARODI U Hâáá I Hâááá VEKU (3+1)

@ivot pod stranom vla{}u, pojava baroka (fru{kogorski

manastiri, Kra~un, Kokoqa).

DRUGA POLOVINA Hâááá VEKA (8+2)

Doba apsolutizma, prosve}enosti, francuska revolucija,

pojava istorijskih stilova u umetnosti: klasicizam u Francuskoj

(Suflo, David, Engr) i Italiji (Kanova), kod Srba (A. Teodoro-

vi}), bidermajer (K. Danil kod Srba).

HáH VEK (24)

NAU^NA I TEHNI^KA DOSTIGNU]A (3+1)

Ubrzani razvoj nauke, filozofija, vreme velikih imperija,

obnova stilova u umetnosti, romantizam u Francuskoj (@eriko,

Delakroa, Koro), Engleskoj (Blejk, Konstejbl), [paniji (Goja),

kod Srba (balkanski stil u arhitekturi, \. Jak{i}).

REALIZAM U UMETNOSTI (3+1)

Francuska (Kurbe, Mane, Domije), Rusija (peredvi`nici,

Rjepin), Srbija (\. Krsti}, Ubavki}).

U POSLEDWOJ ÊTVRTINI VEKA POJAVA

IMPRESIONIZMA (3+1)

Francuska (Mone, Renoar, Dega, Roden).

NEOIMPRESIONIZAM (3+1)

Pisaro, Sera; postimpresionizam – Van Gog, Gogen, Tuluz-

-Lotrek

KUBIZAM (3+1)

Sezan, Pikaso, Brak. Secesije (Klimt). Novi pravci u arhi-

tekturi (Ajfel, Gaudi).

PRILIKE U SRPSKIM KRAJEVIMA I UMETNOST (3+1)

ááá RAZRED

(1 ~as nedeqno, 35 ~asova godi{we)

HH VEK (35)

RAZVOJ PRIRODNIH NAUKA I TEHNIKE (9+3)

Filozofija. Ubrzano javqawe stilova u umetnosti: ekspre-

sionizam (fovizam u Francuskoj: Matis, Ruo, Sutin; u Nema~koj:

grupa Most, Koko{ka, Bekman, Kandinski), apstraktna umetnost

(Pikaso, Mondrijan, Delone), futurizam (Kara, Bo~oni), suprema-

tizam (Maqevi~), metafizi~ko slikarstvo (De Kiriko), umetnost

kod nas.



IZME\U DVA RATA (9+3)

Razvoj nauke i tehnike, krize, pojava dadaizma (Arp, Di{an,

Ernst, Pikabia), nadrealizma (Dali, Tangi, Magir), novih ten-

dencija u arhitekturi (Rajt, Gropijus, Le Korbizije), apstrakcije

u skulpturi (Brankusi, Mur, \akometi)

POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA (8+3)

Ponovni napredak nauke i tehnike, u umetnosti se istraù-

ju nove mogu}nosti i smewuju se, ~esto apstraktni, pravci: en-

formel, pop-art, ali i figuralni: hiperrealizam.


Predmet obuhvata interdisciplinarni pregled istorijskih

podataka, a naro~ito osnovna obja{wewa o razvoju nauke i tehni-

ke, o religiji, filozofiji, o razli~itim granama umetnosti.

Istorijske ~iwenice i podaci treba da posluè kao osnova za ob-

ja{wavawe nastanka kulture, civilizacije i umetnosti i wihovog

razvoja. Predavawa moraju da prate reprodukcije umetni~kih dela,

video i filmske projekcije o spomenicima, umetnicima, epohama.

Neophodno je povezivawe umetni~kih stilova sa stilovima u kwi-

èvnosti, muzici, da bi se stekla celovita slika o kulturi odre-

|enih epoha.

BIOLOGIJA

CIQ I ZADACI

Ciq nastave biologije je da u~enicima pruì op{ta znawa

koja se sti~u usvajawem obrazovno vaspitnih sadràja uz kori{}e-

we metoda svojstvenih nau~nom pristupu ~ime se kod u~enika raz-

vija kriti~ko mi{qewe, te`wa za otkrivawem i proverom sposob-

nosti razumevawa savremene nauke.

Izu~avawem biologije u~enici produbquju znawa koja su

stekli u osnovnoj {koli, osposobqavaju se za sticawe novih zna-

wa i samoobrazovawe.

Izu~avawem pojedinih sadràja iz biomedicine u~enici

upoznaju raznovrsne faktore koji uti~u na sistem ~ovek – zdravqe

– bolest, neke osnovne metode kojima se savremena biomedicina

sluì u za{titi zdravqa da bi formirali pozitivan stav o zna~a-

ju zdravqa radi podizawa zdravstvene kulture.

Zadaci nastave su:

– upoznavawe sa osnovnim karakteristikama ìvota;

– upoznavawe sa gra|om }elije, ciklusom }elije i wenim zna-

~ajem za ìvot na Zemqi;

– upoznavawe sa karakteristikama metabolizma i zna~aj za

ìvi svet;

– upoznavawe sa funkcijom i fiziologijom pojedinih orga-

na i organskih sistema kao i sa mehanizmima kontrole funkcio-

nisawa organizma;

– upoznavawe sa principima biologije razvi}a ~oveka i hu-

mane genetike;

– upoznavawe sa osnovnim principima nege organa i siste-

ma organa i formirawe osnovne zdravstvene i ekolo{ke kulture.

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


UVOD (1)

Biologija, predmet i zadaci. Osnovne karakteristike ì-

vih bi}a. Nivoi organizacije biolo{kih sistema.

BIOLOGIJA ]ELIJE I TKIVA (5+2)

Gra|a i struktura }elije i }elijskih organela.

]elijske deobe i zna~aj }elijskih deoba.

Gra|a i karakteristike ìvotiwskih tkiva.

RAZVI]E ÔVEKA (6+2)

Stvarawe i sazrevawe polnih }elija, oplo|ewe. Intrauteri-

no razvi}e. Kontrola trudno}e. Kontracepcija i za{tita od pol-

nih bolesti.

Adolescencija. Mladala~ko doba i problemi vezani za peri-

od sazrevawa (toksikomanija i bolesti zavisnosti).

OSNOVI HUMANE GENETIKE (4+2)

Genetika ~oveka: geni, nasle|ivawe i varirawe osobina kod

qudi.

Nasledne bolesti i pra}ewe osobina preko rodoslovnog

stabla.

Geneti~ka uslovqenost pona{awa qudi.

Geneti~ko savetovali{te i zna~aj za porodicu i dru{tvo.

ZDRAVSTVENA I EKOLO[KA KULTURA (5+2)

Pojam i definicija zdravqa. Odnos mentalnog i telesnog

zdravqa.

Zdravstveni i estetski zna~aj sprovo|ewa li~ne higijene.

Kvalitet ìvota i uticaj savremenog na~ina ìvota na

zdravqe ~oveka.

@ivotna sredina i uticaj zaga|iva~a ìvotne sredina na

zdravqe ~oveka.

Uticaj {kole na formirawe zdravstvenih navika i ekolo-

{ke kulture.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA

KOSTI I MI[I]I ÔVEKA (4+2)

Gra|a i vrste kostiju.

Veze izme|u kostiju. Zglobovi, zglobovi i pokreti koji se

vr{e u zglobovima.

Gra|a i vrste mi{i}a.

Veze mi{i}a i kostiju i veze mi{i}a i nerava. Ishrana mi-

{i}a. Rad, zamor i odmor mi{i}a.

Povrede i profesionalna oboqewa kostiju, zglobova i mi-

{i}a. Samopomo} i prva pomo}.

KARDIOVASKULARNI SISTEM I SISTEM ORGANA

ZA DISAWE (7+4)

Telesne te~nosti. Krvne grupe, transfuzija.

Automatizam srca. Regulacija rada srca i krvotok. Krvni

pritisak i puls.

Uticaj faktora sredine na kardiovaskularni sistem i pro-

fesionalna oboqewa srca i krvnih sudova.

Regulisawe i zna~aj disawa. Kapacitet plu}a.

Fiziologija disawa. Tehnike disawa.

Formirawe glasa i govora. Princip govora i govorne mane.

Nega glasa i naj~e{}a profesionalna oboqewa organa za

disawe i glasnih ìca i faktori koji {tetno deluju na glas i or-

gane za disawe.

PROMET MATERIJA I ENERGIJE

I ZNAÂJ ENZIMA (3+2)

Hrana i zna~aj hrane za organizam. Enzimi i wihov zna~aj za

organizam.

Principi pravilne ishrane i potrebe organizma za gradiv-

nim, energetskim i za{titnim materijama.

Pravilna ishrana i posledice nepravilne ishrane.

KARAKTERISTIKE UROGENITALNOG SISTEMA (2+1)

Stvarawe {tetnih materija u organizmu i izlu~ivawe.

Refleks mokrewa.

ENDOKRINE @LEZDE (2+1)

Vrste hormona i wihov zna~aj u kontroli funkcionisawa

organizma.

FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA (5+3)

Pojam nervnog centra i centralna sinapsa.

Funkcija autonomnog i perifernog nervnog sistema.

Refleksi.

Vi{a nervna delatnost.

Nervna regulacija gladi i è|i, seksualnog pona{awa i

emotivnog pona{awa. Neurofiziolo{ke osnove u~ewa i pam}ewa,

centri i mehanizmi pam}ewa.

Fiziolo{ki mehanizmi formirawa motornih navika. Od-

mor i san.

RECEPTORI I RECEPCIJE (4+1)

Receptori i podela receptora.



Fiziologija vida.

Recepcija sluha. Analizator sluha. Ja~ina zvuka koju regi-

struje ~ulo sluha ~oveka.

Profesionalna o{te}ewa sluha, ravnoteè i vida.


Program je tako koncipiran da sa programom iz biologije

za osnovnu {kolu ~ini jedinstvenu celinu.Sadràji programa

imaju op{teobrazovni karakter i time su u funkciji formirawa

op{te, zdravstvene i ekolo{ke kulture u~enika; struktura progra-

ma je specifi~na zato {to je u funkciji profila {kole. Program

iz biologije je koncipiran tako da pojedine nastavne teme pred-

stavqaju logi~ne celine.

Za realizaciju programa va`no je dobro planirawe i pro-

gramirawe gradiva. Prilikom izrade plana rada (globalnog i

operativnog) treba predvideti oko 70% ~asova za obradu novog

gradiva i oko 30% za ponavqawe, utvr|ivawe i proveru znawa. U

toku realizacije programa potrebno je voditi ra~una o psihofi-

zi~kom uzrastu u~enika i o wihovom prethodno ste~enom znawu.

Realizacija obrazovno-vaspitnih zadataka u biologiji zavisi od

primene odgovaraju}ih oblika i metoda rada, kao i kori{}ewa sa-

vremenih nastavnih sredstava. Obradu nekih nastavnih sadràja

mogu realizovati i odgovaraju}i istaknuti stru~waci za odre|ene

oblasti. Za uspe{nu realizaciju nastavnog plana i programa neop-

hodno je veliko angaòvawe i stru~na pripremqenost nastavnika

realizatora, odnosno potrebno je li~no usavr{avawe kroz semina-

re i savremenu stru~nu literaturu koju {kola treba obavezno da

obezbe|uje.

Kako i koliko }e uspe{no u~enici savladati gradivo, zavi-

si od pravilnog dimenzionisawa vaspitno-obrazovnih zahteva na

nivou obave{tenosti, razumevawa i primene ste~enog znawa.

FIZIKA

CIQ I ZADACI

Ciq nastave fizike – akustike je da se u~enici upoznaju sa

osnovnim fizi~kim zakonima vezanim za prostirawe zvuka i we-

govo pona{awe u razli~itim sredinama. Veoma je va`no da se fi-

zi~ke pojave vezane za zvuk prakti~no poveù sa umetni~kim izvo-

|ewem na instrumentima, da bi u~enici shvatili kako se zvuk sa

wihovog instrumenta generi{e, mewa i prostire do slu{alaca.

Zadaci:

– sticawe osnovnih saznawao fizici zvuka i wegovim para-

metrima;

– upoznavawe sa razli~itim instrumentima u ciqu upore|i-

vawa akusti~kih osobina odre|enih grupa instrumenata;

– upoznavawe u~enika sa elektronskim instrumentima i

principom rada istih;

– sticawe osnovnih znawa o akustici prostora i pravilnog

ozvu~avawa prostorija.

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


OBNAVQAWE OSNOVNIH POJMOVA (8 + 3)

1. Periodi~no, kru`no i oscilatorno kretawe. Amplituda,

period, frekvencija oscilovawa (jedinice). Prosto harmonijsko

kretawe.

2. Slobodne, prigu{ene i prinudne oscilacije. Mehani~ka

rezonancija.

3. Talasi: nastanak i vrste talasa (popre~ni i uzdu`ni);

preno{ewe energije talasnim kretawem; progresivni i stoje}i

talasi. Veze brzine, talasne duìne i frekvencije progresivnih

talasa.

4. Interferencija i difrakcija talasa.

Demonstracioni ogled:

– 1. Oscilovawe klatna i zvu~ne viqu{ke.

PRIRODA I OPSEG FREKVENCIJE ZVUKA (2 + 1)

1. Frekvencije i talasne duìne zvuka. Infrazvuk i ultrazvuk.

ZVU^NI IZVORI (6 + 4)

1. Izvori zvuka. Zategnuta ìca, oscilacije {tapova, vazdu-

{nih stubova, plo~e i membrane.

2. Rezonancija kod zvuka. Rezonatori.

Demonstracioni ogledi:

– 1. Oscilovawe raznih tela ({ipki, ìca) pri~vr{}enih

na jednom ili na dva kraja. Oscilacije vazdu{nih stubova.

– 2. Zvu~na rezonancija (zvu~na viqu{ka i menzura).

ZVU^NI TALASI (4 + 2)

1. Prostirawe zvu~nih talasa (homogena elasti~na sredina).

Vrste talasa u vazduhu, fluidima i ~vrstim telima. Brzina zvuka u

razli~itim sredinama.

2. Doplerov efekat u akustici. Zvu~ni zid i udarni talas.

EMISIJA TALASA SA ZVU^NIH IZVORA (1 + 1)

1. Na~in i efikasnost zra~ewa zvu~nih izvora (efekat rezo-

natora).

FONOMETRIJA (4 + 2)

1. Osnovne merne jedinice za zvuk. Merewe energije zvu~nih

izvora – snage, ja~ine zvuka.

2. Qudsko uho i subjektivni ose}aj ja~ine zvuka. Veber-Feh-

nerov zakon.

FIZI^KA I FIZIOLO[KA SVOJSTVA ZVUKA (6 + 3)

1. Visina tona (f; prag ~ujnosti), ja~ina tona (akusti~ki

pritisak, prag bola), boja tona.

2. Odre|ivawe poloàja izvora zvuka. Udaqenost izvora zvu-

ka. Smer izvora zvuka.

MUZI^KI INSTRUMENTI I TONOVI (8 + 4)

1. Muzi~ka skala tonova i muzi~ki intervali (odnosi). Tem-

perirana skala.

2. Na~ini pobu|ivawa oscilacija i wihovo poja~avawe kod

razli~itih tipova instrumenata.

3. Spektralne karakteristike razli~itih muzi~kih instru-

menata (pore|ewe tonskog opsega koncertnog klavira sa duva~kim

instrumentima, guda~kim instrumentima i qudskim glasom).

4. Kvalitet zvuka. [um i ton. Osnovni ton i vi{i harmoni-

ci. Prost i sloèn zvuk. Spektralne karakteristike zvuka.

Demonstracioni ogledi:

– 1. Na~in rada metronoma.

– 2. Pobu|ivawe oscilovawa kod ì~anih, duva~kih instru-

menata i udaraqki.

AKUSTIKA PROSTORIJA (8 + 4)

1. Zvu~ni talasi u prostorijama. Apsorpcija zvuka, odbijawe

zvuka. Reverberacija. Bojewe zvuka (EXO). Gluva soba; udari ili

izbijawa.

2. Optimalne akusti~ke osobine prostorija (zapremina, ob-

lik prostorije, vreme reverberacije). Akusti~ko oblikovawe (ras-

pored reflektivnih i apsorptivnih povr{ina).

3. Postavqawe zvu~nika.


Koncept nastavnog programa fizike, izbor sadràja pro-

grama i na~in wegovog struktuisawa odre|eni su slede}im pola-

znim postavkama:

– pojave kao {to su oscilovawe, talasi i rezonancija prote-

ù se kroz sve oblasti fizike;

– zvuk treba posmatrati kao mehani~ki talas odre|enog op-

sega frekvencija, pri ~emu treba uo~iti nove kvalitete sa prome-

nom frekvencije (infrazvuk-zvuk-ultrazvuk);

– akustika je oblast fizike u kojoj se obra|uju zvu~ne pojave;

– upotreba mnogih muzi~kih instrumenata se zasniva na

efektima rezonancije;

– nastavni program fizike u prvom razredu sredwe {kole

nadovezuje se sadràjno i strukturno na nastavni program fizike

u osnovnoj {koli.

Metodi~ko izvo|ewe sadràja programa u nastavi, po ovom

konceptu, treba da se oslawa na osnovnu fizi~ku ideju da se pod

zvukom podrazumevaju sve pojave vezane sa mehani~kim oscilacija-

ma ~ija se frekvencija kre}e u granicama osetqivosti ~ula sluha;

u fizici se ove pojave posmatraju sa gledi{ta oop{tih fizi~kih

zakona, ali se pri tom treba voditi ra~una i o subjektivnom, odno-



sno fiziolo{kom ose}aju ~ula sluha.

Iza naslova svake od tematskih celina nalaze se, u zagradi,

po dve cifre. Prva cifra ozva~ava broj ~asova za neposrednu ob-

radu novih sadràja, a druga broj ~asova za utvr|ivawe, obnavqawe

i vrednovawe odre|enih sadràja. Analogno tome ozna~eni su i

demonstracioni ogledi.

SOCIOLOGIJA

CIQ I ZADACI

Ciq nastave sociologije je da u~enici upoznaju osnovne

probleme dru{tva i kulture.

Zadaci nastave sociologije su da u~enici:

– shvate zna~aj rada i podele rada kao ekonomske kategorije,

osnove stvarawa i razvoja ~oveka i dru{tva i da uo~e odnos prirode

i ~oveka u tehnolo{kom dru{tvu i savremene ekolo{ke probleme;

– upoznaju strukturu i organizaciju dru{tva, dru{tvene gru-

pe i zajednice, dru{tveno raslojavawe i principe populacione

politike;

– shvate zna~aj kulture i civilizacije, vrste kulturnih zna-

~ewa i perspektive razvoja savremenog dru{tva.

SADR@AJI PROGRAMA

áá RAZRED


PREDMET SOCIOLOGIJE (2)

1. Odre|ivawe predmeta sociologije, sociologija i druge

dru{tvene nauke.

2. Razvoj i zadaci sociologije kao nau~ne discipline.

PRIRODA, ÔVEK I DRU[TVO (6)

1. Rad i podela rada kao osnova razvoja ~oveka i dru{tva.

2. Dru{tvena proizvodwa:

– ~inioci proizvodwe;

– oblici i zakonitosti dru{tvene proizvodwe;

– razvoj oblika vrednosti (su{tina i osnovne funkcije novca).

3. Prirodna i dru{tvena sredina

– ekolo{ki problemi

4. Dru{tvo i stanovni{tvo, populaciona politika

5. Priroda i ~ovek u savremenom tehnolo{kom dru{tvu

STRUKTURA I ORGANIZACIJA DRU[TVA (12)

1. Elementi dru{tvene strukture

2. Dru{tvene grupe

3. Dru{tvene zajednice

4. Brak i porodica, narod, nacija

5. Dru{tveno raslojavawe

6. Dràva globalna dru{tvena ustanova

7. Politi~ke organizacije, pokreti, udruèwa grana i sin-

dikati

8. Ustav, prava i slobode gra|ana

9. Demokratija i mehanizmi vlasti

PROMENE I RAZVOJ DRU[TVA (3)

1. Vrste dru{tvenih promena i dru{tvena pokretqivost

2. Dru{tveni razvoj i wegovi ~inioci

KULTURA I DRU[TVO (12)

1. Kultura i civilizacija

2. Jezik

3. Religija

– nastanak religijske svesti;

– mit i mitologija;

4. Obi~aji i moral

5. Umetnost

6. Masovna kultura i podkultura

7. Kultura i li~nost


Program obuhvata nekoliko celina i to: odre|ewe predmeta

sociologije, shvatawe prirode ~oveka i dru{tva, sadràje iz eko-

nomije, strukture i organizacije dru{tva, kulture i dru{tva sa

posebnom razradom sadràja iz oblasti religije. Posebno su ob-

ra|ena pitawa promena i razvoja dru{tva.

Za realizaciju ovih sadràja i ostvarivawe postavqenih za-

dataka bitno je da u~enici usvoje osnovne pojmove iz ove oblasti i

da formiraju kriti~ki odnos prema svetu, razumeju protivure~no-

sti koje nastaju u razvoju dru{tva i da odrede svoje mesto i akti-

van stav. Karakteristike sadràja omogu}avaju primenu razli~i-

tih oblika rada i nastavnih metoda koje angaùju u~enike.

Budu}i da su op{ta obele`ja qudske aktivnosti sadràna u

radu, rad se posmatra kao su{tinsko svojstvo ~oveka, wegovog stva-

rala{tva i istorije kao i u sklopu prirodne i dru{tvene podele

rada. U ovom delu programa najdirektnije se povezuju sadràji so-

ciologije sa politi~kom ekonomijom i antropologijom.

Prilikom obrade teme „Struktura i organizacija dru{tva”

treba posebnu pa`wu posvetiti metodskim jedinicama o dràvi,

politi~kim organizacijama, pravima i slobodama gra|ana, demo-

kratiji i mehanizmima vlasti. Ovo tim pre {to u~enici muzi~kih i

baletskih {kola nemaju poseban predmet „Ustav i prava gra|ana”.

Pri obradi sadràja o kulturi i dru{tvu treba primeniti

strukturalni i sistemski pristup. Posebnu pa`wu treba posveti-

ti religiji, po~ev od nastanka religijske svesti do pojave monote-

isti~kih religija. Pri tome treba koristiti {to vi{e primera i

rezultate kulturolo{kih istraìvawa i novih studija iz oblasti

sociologije, kulture i religije. Prilikom obrade ovog odeqka

treba uvaàvati u ve}oj meri interesovawa u~enika.

Koriste}i odgovaraju}e metode u nastavi, u~enike bi treba-

lo posebno stimulisati da postavqaju pitawa i vode rasprave o

wima. Posebnu pa`wu treba pokloniti raspravi o kretawima sa-

vremenih dru{tava, aktuelnim problemima morala, alternativne

kulture, ekologiji. Na konkretnim pitawima treba obja{wavati

postojawe razli~itih sociolo{kih teorija.

PSIHOLOGIJA

CIQ I ZADACI

Usvajawem znawa iz psihologije omogu}ava se:

– shvatawe materijalne osnove i razvojnosti psihi~kog ì-

vota i formirawe nau~nog shvatawa sveta i odnosa izme|u li~no-

sti, kulture i umetnosti;

– upoznavawe sa osnovnim vrstama psihi~kih procesa, oso-

bina i stawa, posebno onih koji se ispoqavaju u stvarala{tvu u

okviru umetni~kih delatnosti, sa wihovim karakteristikama i

tokom razvoja, kao i osnovnim pitawima vezanim za li~nost kao

celinu;

– razumevawe psiholo{kih osnova umetni~kih delatnosti;

– sticawe znawa i razvijawe sposobnosti neophodnih za pe-

dago{ku delatnost i uop{te komunikaciju sa qudima;

– upoznavawe sa osnovnim oblastima i mogu}nostima prime-

ne psiholo{kih saznawa u konkretnim uslovima umetni~ke delat-

nosti posebno u oblasti stvarala{tva;

– sticawe potpunijeg uvida u situacije karakteristi~ne za

adolescentni uzrast i doba zrelosti i boqe razumevawe sopstve-

nog pona{awa i pona{awa drugih;

– razvijawe kriti~kog mi{qewa i stvarala~kih sposobnosti;

– upoznavawe sa racionalnim metodama u~ewa, planirawa rad-

nih i slobodnih aktivnosti i re{avawe svakodnevnih problema;

– preventivno delovawe na nastajawe poreme}aja u psihi~-

kom ìvotu i pona{awu.

SADR@AJI PROGRAMA

ááá RAZRED


OSNOVE OP[TE PSIHOLOGIJE

PREDMET, GRANE I METODE PSIHOLOGIJE (2)

Predmet, teorijski i prakti~ni zadaci psihologije – psiho-

logija kao sistem nau~nih disciplina.

Metodologija psiholo{kog istraìvawa – prikupqawe, ob-

rada i interpretacija rezultata.

ORGANSKE OSNOVE I SOCIJALNI ÎNIOCI

PSIHI^KOG @IVOTA (2)

ûla i centralni nervni sistem – uloga leve i desne hemis-

fere kore velikog mozga, lokalizacija psihi~kih funkcija.

Razvoj psihi~kog ìvota ~oveka – filogenetski i ontoge-

netski razvoj.



OSE]AJI I OPA@AJI (4)

Ose}aji i opaàji – pojam i vrste.

Princip opaàwa – grupisawe draì; psiholo{ki i soci-

jalni ~inioci opaàwa.

Pa`wa – ~inioci i osobine pa`we.

Opaàwe osoba – prva impresija; opaàwe uzroka svog i po-

na{awa drugih; gre{ke u opaàwu osoba.

UÊWE, PAM]EWE I ZABORAVQAWE (6)

Pojam, oblici i vrste u~ewa – vrste u~ewa prema sloèno-

sti i prema sadràju.

U~ewe motornih ve{tina – pojam, karakteristike i tok na-

predovawa u u~ewu.

Transfer u~ewa – pojam i vrste, oblast u kojima se javqa

(transfer u oblasti sposobnosti i u oblasti motornih aktivnosti).

Pam}ewe i zaboravqawe – pojam i vrste.

Psiholo{ki uslovi uspe{nog u~ewa – sposobnosti, metode

i motivacija za u~ewe.

MI[QEWE I SPOSOBNOSTI (5)

Pojam i karakteristike mi{qewa – mi{qewe i govor.

Vrste mi{qewa – imaginativno i realisti~ko; konvergent-

no i divergentno mi{qewe.

Pojam i vrste sposobnosti – senzorne, intelektualne i mo-

torne sposobnosti.

Priroda i struktura intelektualnih ssposobnosti, merewe.

EMOCIJE (3)

Pojam emocija i emocionalnog reagovawa – fenomenolo-

{ki, fiziolo{ki i akcioni nivo.

Razvoj emocija – organske promene pri emocijama.

Emocije i li~nost.

MOTIVACIJA (3)

Pojam i vrste motiva – motivacioni ciklus.

Li~ni i socijalni motivi. Hijerarhija motiva.

Saznajni motivi – interesovawa i wihov razvoj; interesova-

we za umetnost.

LI^NOST KAO ORGANIZACIJA

PSIHI^KOG @IVOTA (9)

Pojam i struktura li~nosti – telesna svojstva, sposobnosti,

temperament, karakter.

Razvoj li~nosti – biolo{ki i socijalni ~inioci razvoja.

Razdobqa u razvitku pojedinca i wihove psiholo{ke karak-

teristike – li~nost adolescenta; zrelost li~nosti.

Dinamika li~nosti – shvatawe o uzrocima qudskog pona{a-

wa. Osuje}ewa i sukobi motiva; realisti~ka i nerealisti~ka rea-

govawa na osuje}ewa. Mehanizmi odbrane.

Pregled op{tih teorija li~nosti – podela i op{te karakte-

ristike.

Poreme}aji psihi~kog ìvota i pona{awa – pojam normal-

nosti i problemi prilago|avawa.

Vrste poreme}aja – neuroze, psihoze, psihopatije. Delikven-

cija, alkoholizam i narkomanija. Prevencija poreme}aja.

Psiholo{ke osnove rada u grupi – komunikacija (saznajna i

socijalna); saradwa i takmi~ewe, efikasnost grupe.

OSNOVE PSIHOLOGIJE STVARALA[TVA

STVARALA[TVO I UMETNOST U NAUCI (7)

Pojam stvarala{tva, stvarala{tvo u razli~itim oblastima

umetnosti.

Umetnost i psihologija – grane psihologije umetnosti. Mo-

gu}nost primene psiholo{kih saznawa u umetnosti.

Emocionalna, saznajna, estetska i eti~ka komponenta umet-

ni~kog dela.

Inteligencija i stvarala{tvo – pojam, distribucija i vrste

stvarala{tva.

Razvoj stvarala~kih sposobnosti kod dece – zna~aj igre i

spontanosti; stvarala~ka ma{ta.

Obdarenost – pojam, identifikacija, vaspitawe i obrazova-

we obdarenih.

UMETNOST KAO OBLIK KOMUNIKACIJE (2)

Proces umetni~ke komunikacije – umetnik, umetni~ko delo,

publika.

Posrednici u tuma~ewu umetnosti – umetnik, stru~na recen-

zija i kritika, masmediji. Zna~aj masmedija. Vrednosno ocewiva-

we i argumentacija.

OSNOVE PSIHOLOGIJE MUZIKE

MUZIKA KAO PREDMET PSIHOLO[KOG

ISTRA@IVAWA (2)

Osnovni problemi i pristupi – psihometrijsko, kognitivno

i razvojno stanovi{te.

PSIHOAKUSTI^KE I FIZIOLO[KE

OSNOVE MUZIKE (2)

Draì, ~ulni organ i fiziolo{ka osnova ~uvstva.

Psiholo{ki podaci o visini, glasnosti, boji i trajawu.

OPA@AWE MUZIKE (3)

Zakonitosti opaàwa pojedinih muzi~kih komponenti – me-

lodija, ritam, harmonija.

Opaàwe muzi~kog dela.

Reagovawe na muziku – emocionalno reagovawe, preferen-

cije, muzi~ki ukus.

MUZI^KO IZVO\EWE (3)

Vidovi muzi~kog izvo|ewa – ~itawe s lista, ekspertsko iz-

vo|ewe.

Tenzija u muzi~kom izvo|ewu – izvori, efekti, kontrola.

MUZI^KE SPOSOBNOSTI (3)

Problem definisawa; priroda i struktura muzi~kih spo-

sobnosti.

Psiholo{ka procena muzi~kih sposobnosti – konvergencija

muzi~kog i psiholo{kog pristupa.

MUZI^KI RAZVOJ (2)

Vidovi, tok i tempo razvoja.

Determinante muzi~kog razvoja.

USPE[NOST U UÊWU MUZIKE (2)

Muzi~ki i psiholo{ki ~inioci. Li~nost muzi~ara.

Vanmuzi~ke komponente.

OSNOVE PSIHOLOGIJE U UMETNI^KOJ IGRI

OSNOVNI PROBLEMI UMETNI^KE IGRE (2)

Pojam igre – razlikovawe igre, plesa i baleta kao umeti~ke

igre; stil i oblici umetni~ke igre.

Struktura i dinamika igre – igrovni proces (sadràj, muzi-

ka, pokret, estetski doìvqaj); psiholo{ke komponente igre

(emocionalna, saznajna, estetska, eti~ka).

SADR@AJ IGRE (2)

Psiholo{ka analiza baletskog dela – ideja dela i ideja iz-

vo|ewa dela (predstave); istovetnost i razli~itost dela i wego-

vog izvo|ewa. Karakteristike sadràja predstave (savremenost,

aktuelnost, istinitost).

Psiholo{ka analiza likova i uloga – dramaturgija igre (su-

kobi, predmet sukoba, linija razre{ewa).

Muzika kao komponenta baletskog dela – osobenost baletske

muzike i weni lajt motivi.

POKRET (2)

Doìvqaj tela „shema tela”

Estetski oblikovan pokret – forma, izraz i dinamika po-

kreta (ritam, tempo, akcenti, pauze, harmonija, proporcija, snaga).

PSIHOLO[KE OSNOVE STVARALA[TVA

UMETNI^KE IGRE (4)

Psiholo{ki procesi igra~ke kreacije – empatija, imitaci-

ja i dr.

Motivacija – potrebe koje pokre}u na igru; struktura li~no-

sti i motivacija igra~a.



Procena igra~kog potencijala – dispozicije za igru (tele-

sne, psihomotorne, stvarala~ke).

Govor igre – mimi~ki jezik, slikovito prikazivawe; komu-

nikacija igre (izvo|a~, delo, publika).


Karakteristike programa

Program utvr|uje sadràje nastave psihologije koji treba da

omogu}e u~enicima da psiholo{ke pojave upoznaju razvojno, steknu

fundamentalna op{ta znawa o wima, wihovo me|udejstvo u li~no-

sti, kao i da ih upoznaju sa aspekta povezanosti sa socijalnim po-

na{awem qudi. Predmet nagla{ava i specifi~no prakti~ne

aspekte psihi~kih pojava vezanih za obrazovni profil za koji se

u~enik priprema, ili pak za koji daje osnovu za daqu pripremu za

vi{e stupweve obrazovawa; priprema u~enike i za samostalno ~i-

tawe psiholo{ke literature.

Program ima ~etiri oblasti koje je potrebno povezati u jed-

nu celinu: osnove op{te psihologije, osnove psihologije stvara-

la{tva, osnove psihologije muzike i osnove psihologije u umet-

ni~koj igri.

U okviru svake oblasti istaknuto je po nekoliko tematskih

celina. Za svaku od wih je naveden pribliàn broj ~asova. Unutar

svake tematske celine, odvojeno, navedene su uè teme uz koje su

istaknute glavne pojave koje u~enici treba da upoznaju i kqu~ni

pojmovi koje treba da usvoje. U ve}ini slu~ajeva svaki pasus (pone-

gde i red) moè se shvatiti kao nastavna jedinica ili koli~ina

gradiva koju nastavnik treba da obradi na jednom ~asu, ukoliko

ceo ~as posve}uje novom gradivu. Zavisno od ukupne organizacije

nastave, nastavnih metoda, uxbenika i drugih sredstava, nastavnik

moè prilikom obrade neke teme podeliti sadràje na jo{ mawe

celine kao {to ih moè spojiti u ve}u celinu. Zna~ajno je pri to-

me da pri razradi nastavne teme i nastavne jedinice polazi od da-

tih zadataka predmeta uz dobro sagledavawe sadràja cele teme.

Od ukupnog broja ~asova predvi|enih za jednu temu nastavnik

odre|uje koliko }e iskoristiti za obradu a koliko za utvr|ivawe

i proveru znawa.

Obrada tematskih sadràja

Obrada programskih sadràja i ostvarivawe zadataka uveli-

ko zavisi od didakti~ko-metodi~ke artikulacije godi{weg plana

i programa rada na pojedinim tematskim celinama. Program omo-

gu}ava metodi~ki pristup u realizaciji kojim je mogu}e pove}ava-

ti, sa proticawem nastavnog procesa, udeo metoda koje aktiviraju

individualnu i grupnu projekciju samih u~enika. Pri tom je vrlo

bitno da se u~ewe psihologije poveè sa ìvotnim iskustvima

u~enika, sa wihovim saznawima i onim {to u~e u drugim predme-

tima i da se, gde je mogu}e, u obradi sadràja koriste primeri iz

muzi~kog, odnosno stvarala{tva umetni~ke igre.

PRVA OBLAST sadrì vi{e celina, odnosno nastavnih te-

ma. Obradom prve dve treba posti}i da u~enici steknu sliku o

glavnim podru~jima istraìvawa i primene savremene psihologi-

je i da uo~e biolo{ku i dru{tvenu uslovqenost psihi~kog ìvota.

Treba nastojati da u~enici razumeju i usvoje osnovne pojmove, uo~e

razliku izme|u nau~nog i nenau~nog tuma~ewa nekih psihi~kih po-

java. Neki od pojmova }e se koristiti u obradi ostalih tema, te

treba nastojati da se wihovo razumevawe i usvajawe postepeno

produbquje (npr. bazi~na i aplikativna istraìvawa, posmatrawe

i samoposmatrawe, objektivni i subjektivni podaci).

Kod navedenih devet tema istaknuti su kqu~ni pojmovi pa je

neophodno da u~enici razumeju wihov sadràj, me}usobnu poveza-

nost, teorijski i prakti~ni smisao. Veoma je va`no da u~enici

shvate finkcionalnu povezanost izme|u psihi~kih pojava (npr. od-

nos izme|u op{tih i specijalnih sposobnosti; sposobnosti i stva-

rala{tva; znawa i mi{qewa; sposobnosti, motiva i u~ewa i dr.),

kao i prakti~ne implikacije wihovog prou~avawa, posebno sa

aspekta struke i obrazovnog profila za koji se u~enik priprema.

Posledwa tema iz prvog dela „Li~nost” obuhvata kohezione

i integracione elemente u razmatrawu psihi~kih pojava. Struktu-

ru, dinamiku i razvoj li~nosti treba prikazati kao tri ugla gle-

dawa na celinu psihi~kih pojava. Obrada sadràja ovog dela pru-

à priliku ~estog kori{}ewa pojava formiranih obradom pret-

hodnog gradiva. Sadràji posve}eni teorijama li~nosti treba da

u~enike suo~e sa otvorenim problemima psiholo{ke nauke i da ih

podstaknu na samostalno ~itawe psiholo{ke literature. Obradom

osnovnih vrsta promena i poreme}aja psihi~kog ìvota i pona{a-

wa treba posti}i da u~enici na izdiferenciran na~in opaàju te

pojave i da steknu uvid u okolnosti pod kojima se one pojavquju

(npr. delikvencija, alkoholizam i sl.).

Oslawawe na prethodno obra|ene sadràje i primere koji

se mogu na}i u literaturi i svakodnevnom ìvotu omogu}uje na-

stavniku da u ovom delu nastavu postavi kao problemsku. To zna~i,

da u~enici, u ciqu pripreme za obradu novih sadràja, samostal-

no, analizom odre|enih poglavqa iz uxbenika ili predloène li-

terature identifikuju pojmove koje smatraju neophodnim za opis i

razumevawe wihovog psiholo{kog sadràja.

DRUGA OBLAST usmerena je na bliè upoznavawe psiholo-

gije stvarala{tve. U okviru sadràja ovog dela u~enik treba da

shvati ne samo pojmove koji se tu obja{wavaju, ve} da se pripremi

i da se bavi tom delatno{}u; u prvom redu treba uputiti u~enika

na stvarala~ku ma{tu, maksimalnu produktivnost, ve`bawe, ali i

na razvoj sposobnosti za kreativan rad, mi{qewe i pona{awe.

TRE]A OBLAST psihologija m u z i k e treba da bude ilu-

strovana kod svih sadràja sa konkretnim primerima muzi~ke de-

latnosti. Pri razmatrawu principa opaàwa u muzici, prave}i

analogiju sa vizuelnim opaàwem, ukazati na sli~nosti i razlike

i dati ilustracije zakonitosti opaàwa i uloge iskustva u audi-

tivnom modalitetu. Kada se diskutuje o razlici izme|u pojedinih

vidova reagovawa na muziku, u~enici treba na osnovu izlagawa na-

stavnika i analize sopstvenih iskustava da razumeju distinktivne

odlike pojedinih vidova reagovawa. U vezi sa opaàwem muzike

ukazati na ulogu pa`we u selekciji onoga {to }e da se prati pri

slu{awu i va`nosti memorije, kao ~inilaca koji pomaù (uo~ava-

we konture melodije, grupisawe tonova po visini i temporalnoj

blizini, uo~avawe tonaliteta i sl). Povezivawe sa muzi~kim pri-

merima i sopstvenom praksom posebno je va`no za temu muzi~kog

izvo|ewa u vezi sa obradom sadràja – ~itawa s lista, ekspertsko

izvo|ewe, kao i pri obradi problema tenzija pri izvo|ewu. Deo o

sposobnostima treba izlagati neprestano imaju}i u vidu celinu

(ovo se odnosi na odeqak o li~nosti muzi~ara). Svaki vid muzi~-

kih sposobnosti treba tretirati razvojno a testirawe u muzici kao

jedan od na~ina procene sposobnosti. Testirawe ne treba predsta-

viti samo kao tehni~ko pitawe vezano za selekciju i dijagnozu, ve}

kao muzi~ko-psiholo{ki relevantan problem, kao sredstvo istra-

ìvawa ~ija primena daje odgovore na teorijska pitawa strukture

sposobnosti ili dostizawe razvojnih nivoa. Uop{te uzev, ovaj deo

gradiva treba da bude, {to je vi{e mogu}e, oslowen na prethodno

obra|ene teme iz psihologije kao i na svakodnevna muzi~ka i osta-

la iskustva u~enika kako bi u~enici {to potpunije shvatili poje-

dine probleme i bili u stawu da u svojoj aktuelnoj i budu}oj delat-

nosti koriste znawa psihologije. Od nastavnih sredstava teì{te

treba da bude na auditivnim (trake, kasete, muzika sa plo~a) ali se

koriste i vizuelna sredstva – notni tekst, slike (npr. Gra|a uha i

sl.), testovi muzi~kih sposobnosti.

ÊTVRTA OBLAST omogu}ava, uz oslawawe na prethodno

obra|ene sadràje, produbqavawe specifi~no prakti~nih aspeka-

ta psiholo{kih pojava vezanih za umetni~ke igre. U ostvarivawu

sadràja ovog dela neophodno je, {to je vi{e mogu}e, koristiti

analiti~ke i deskriptivne metode konkretnog umetni~kog sadr-

àja (od repertoarske politike baleta do, ako je to mogu}e, video

projekcije filmova sa primerima iz svih oblasti umetni~ke

igre). U tu svrhu mogu se koristiti i neke projektivne tehni~ke

li~nosti – npr. Slike o sebi („ko sam ja” i „kakav bi voleo da bu-

dem”), analiza aluminacije sebe kao igra~a, analiza potrebe (mo-

tivacije) za igru i dr.

U okviru tematske celine „Pokret” koristiti razne ve`be

iz psihomotorne redukcije (imenovawe i dodirivawe delova tela

na sebi i drugima; igre pam}ewa kombinacija imenovanih delova

tela – npr. dodirni desno rame, ispruì levu ruku, uspravi glavu,

zategni mi{i} i dr.). Ovo je ve`ba pam}ewa i razvijawa svesti o

svom telu u koordinaciji pokreta kao celine. Mogu se koristiti

i drugi primeri.

FILOZOFIJA

CIQ I ZADACI

Ciq nastave filozofije u muzi~kim i baletskih {kolama

je unapre|ivawe op{teg obrazovawa upoznavawem glavnih sadrà-

ja i razvojno-istorijskih tokova filozofskog mi{qewa.

Zadaci nastave filozofije su:

– kriti~ko razumevawe filozofskih problema i wihovih

re{avawa na primerima reprezentativnih dostignu}a filozof-

ske misli, kao i osposobqavawe za razumevawe drugih teorijskih



i prakti~nih problema;

– unapre|ivawe i razvijawe op{teg, teorijskog i humani-

sti~kog mi{qewa;

– razvijawe i unapre|ivawe esteti~kog ukusa.

SADR@AJI PROGRAMA

áâ RAZRED


UVOD U FILOZOFIJU (6)

Ime, pojam i odre|ewe filozofije – izvori filozofije;

filozofija i mit.

Odnos filozofije prema posebnim naukama, religiji i

umetnosti.

Osnovna filozofska pitawa i discipline.

Estetika kao posebna filozofska disciplina.

ANTI^KA FILOZOFIJA (15)

Kosmolo{ko razdobqe – Miletska {kola i Heraklit.

Pitagorejska {kola.

Elejsko u~ewe o bi}u.

Atomisti – Leukit i Demokrit.

Antropolo{ko razdobqe – sofisti i Sokrat.

Platonov sistem idealizma.

Platonovo shvatawe umetnosti.

Aristotel – klasifikacija nauka i u~ewe o prvim princi-

pima i na~elima postoje}eg.

Aristotelova estetika – odnos pesni{tva i istoriografi-

je, funkcija tragedije.

Helenisti~ko razdobqe – Epikurejska i Stoi~ka {kola.

Plotin – misticizam i odre|ewe lepote.

SREDWOVEKOVNA FILOZOFIJA (5)

Filozofija i hri{}anstvo.

Odnos vere i razuma; filozofije i teologije.

Problem univerzalija.

Shvatawe umetnosti u sredwem veku – Avgustin i Akvinski.

FILOZOFIJA NOVOG DOBA (20)

Filozofija renesanse i preporoda – preporod nauka i umet-

nosti.

Frensis Bekon – nova metoda istraìvawa i kritika idola.

Rene Dekart – u~ewe o metodi i supstanciji.

Spinoza i Lajbnic – u~ewe o monadama i problem teodikeje

– filozofija.

Empiristi~ka filozofija – Hobs, Lok, Hjum i Berkli.

Filozofija francuske prosve}enosti.

Esteti~ka shvatawa francuskih materijalista i prosvetiteqa.

Kantov agnosticizam; etika du`nosti.

Kantova estetika – u~ewe o lepom i uzvi{enom.

Fihte – u~ewe o slobodi i odre|ewe ~oveka.

[elingov sistem objektivnog idealizma.

Hegelov sistem spekulativnog uma – istorija filozofije,

filozofija istorije; filozofija prava i filozofija religije.

Hegelova filozofija umetnosti i estetika.

Nastanak, razvoj i osnovne teme Marksove filozofije –

shvatawe ~oveka, istorije, slobode i otu|ewa.

SAVREMENA FILOZOFIJA (10)

Pozitivizam i pragmatizam – Kant, Vitgen{tajn i Djui.

Iracionalizam – [openhauer i Ni~e.

[openhauerovo shvatawe muzike i Ni~eovo shvatawe umet-

nosti

Filosofija egzistencije – Krejkegord i Jaspers.

Hajdegerova i Sartrova filozofija – shvatawe umetnosti.

FILOZOFIJA UMETNOSTI (8)

Filozofsko pitawe o biti umetnosti; „o potrebi umetno-

sti” i o krizi umetnosti.

Mogu}nost estetike kao nauke.

Esteti~ke kategorije – lepo, ru`no, uzvi{eno, tragi~no, ko-

mi~no.

Kriterijumi umetni~kog i estetskog prosu|ivawa.

[ta je muzika uop{te?

Nova estetika muzike.


Program filozofije u muzi~kim i baletskim {kolama u osno-

vi je isti kao i za sve sredwe stru~ne {kole sa fondom od dva ~asa.

Razlika je u tome {to je dat naglasak na filozofiju umetno-

sti i estetiku, budu}i da se radi o ovom profilu {kola.

Uvedeno je {esto poglavqe kojim se programskim sadràji-

ma daje akcenat na profil {kole.

Struktura programa filozofije ista je kao i za ostale {ko-

le uz izvesna saìmawa i naglasak na estetiku.

Naro~itu pa`wu treba posvetiti uvodnom delu, s obzirom na

zna~aj uvoda za uvo|ewe u predmet filozofiju.

U obradi svih razdobqa filosofije treba izlagati ono {to

je filosofski i civilizacijski najve}i doprinos. Posebnu pa-

`wu treba obratiti na razdobqa i filozofe koji su dali zna~a-

jan doprinos estetici i filozofiji umetnosti. Na primer: Pla-

tonu, Aristotelu, renesansi, {to je i nagla{eno u sadràju pro-

grama.

U vezi sa istorijom filozofije neophodno je naglasiti raz-

voj filozofskih disciplina i u~ewa, kao i uo~avawe trajnih fi-

lozofskih pitawa i problema ~oveka.

U realizaciji programa nastavnik treba da primewuje sa-

vremene i raznovrsne metode rada kako bi se u~enici osposobili

za kompetentnu raspravu o filozofskim problemima.

Naro~ito je bitno koristiti tekst metodu {to podrazumeva

izvorni tekst ili autoritativnu interpretaciju.

U~enike treba uvoditi u filozofiju primerenim tekstovi-

ma, samostalnijim radovima u~enika i sli~no.

U procesu utvr|ivawa stepena ovladavawa nastavnim sadr-

àjima treba na}i optimalnu meru izme|u „znawa”, sposobnosti i

samostalnosti u~enika. Nikako ne bi bilo dobro da se nastava

svede prete`no na razgovor i diskusiju. Zbog toga {to je i filo-

zofija „znawe”. U~enici moraju ste}i pouzdana znawa o odre|e-

nim, za filozofski na~in mi{qewa, bitnim kategorijama i poj-

movima.

U ciqu uspe{nijeg realizovawa programa potrebno je da na-

stavnici sa~iwavaju kompletne orijentacione i mese~ne planove

rada i da koriste odgovaraju}u literaturu.

Pored uxbenika u~enicima se mogu preporu~iti i slede}e

kwige:

– Ernst Fi{er: O potrebi umetnosti

– Ivan Foht: Uvod u estetiku

– Teodor Adorno: Filosofija muzike

FIZI^KO VASPITAWE

CIQ I ZADACI

Ciq nastave fizi~kog vaspitawa je: zadovoqavawe osnov-

nih bio-psiho-socijalnih potreba u~enika u oblasti fizi~ke kul-

ture; formirawe pravilnog shvatawa i odnosa prema fizi~koj

kulturi; trajno podsticawe u~enika da ove aktivnosti ugrade u

svakodnevni ìvot i kulturu ìvqewa.

Zadaci nastave su:

– kvalitativno i kvantitativno razvijawe fizi~kih sposob-

nosti i sportsko-motori~kog obrazovawa, zapo~etih na ranijim

stupwevima obrazovawa;

– osposobqavawe u~enika za samostalan rad i samokontrolu

u odràvawu fizi~ke kondicije, zdravqa i nezi tela;

– stvarawe uslova u kojima u~enik doìvqava radost stvara-

la~kog angaòvawa u sportskim i rekreativnim aktivnostima;

– pro{irivawe znawa koja doprinose objektivnom sagleda-

vawu vrednosti i mogu}nosti fizi~ke kulture.

STRUKTURA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Sadràji programa usmereni su na:

1. Razvijawe fizi~kih sposobnosti;

2. Sportsko-tehni~ko obrazovawe;

3. Povezivawe fizi~kog vaspitawa sa ìvotom i radom

RAZVIJAWE FIZI^KIH SPOSOBNOSTI

Na svim ~asovima nastave fizi~kog vaspitawa predvi|a se:

1. Razvijawe osnovnih elemenata fizi~koh sposobnosti ka-

rakteristi~nih za ovaj uzrast i pol, kao i elemenata motorne ume-

{nosti koji sluè kao osnova za pove}awe radne sposobnosti, ne-

govawe zdravqa i napredovawe u sportsko-tehni~kom obrazovawu;



2. Preventivno-kompenzacijski rad na spre~avawu postural-

nih poreme}aja;

3. Osposobqavawe u~enika za samostalno negovawe i samo-

kontrolu fizi~kih sposobnosti i zdravqa.

Programski zadaci odre|uju se individualno, prema polu,

uzrastu i fizi~kom razvoju svakog pojedinca, na osnovu orijenta-

cionih vrednosti, koje su sastavni deo Uputstva za vrednovawe i

ocewivawe napretka u~enika, kao i jedinstvene baterije testova i

metode za wihovu proveru i pra}ewe.

Sportsko-tehni~ko obrazovawe realizuje se u á, áá i ááá re-

zredu kroz zajedni~ki program (atletika, ritmi~ko-sportska gim-

nastika, ve`be na spravama i tlu) i kroz program po izboru u~eni-

ka. U áâ razredu sportsko-tehni~ko obrazovawe realizuje se kroz

program po izboru u~enika.

A. ZAJEDNI^KI PROGRAM

á RAZRED


1. ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijawu

vode}ih motornih osobina za datu disciplinu.

1. 1. Tr~awe

Usavr{avawe tehike tr~awa na kratke i sredwe staze

1. 2. Skokovi

Skok udaq racionalnom tehnikom

Skok uvis jednom od racionalnih tehnika

1. 3. Bacawe

Bacawe kugle racionalnom tehnikom (u~enici 5 kg, u~enice

4 kg)

Takmi~ewe u atletskim disciplinama

2. VE@BE NA SPRAVAMA I TLU

2. 1. Ve`be na tlu

Za u~enike i u~enice:

Premet strance udesno, premet strance ulevo, vaga pretklo-

nom i raznoèwem i sp. Postavqawem ruku na tlo i odrazom staj-

ne noge kolut napred.

2. 2. Preskoci

Za u~enice: kow u {irinu, visine 110 cm, zgr~ka i razno{ka

Za u~enike: kow u {irinu, visine 120 cm, zgr~ka i razno{ka

2. 3. Krugovi

Za u~enike (dohvatni krugovi):

Iz mirnog visa vu~ewem vis uzneto, spust u vis stra`wi, iz-

dràj, vu~ewem vis uzneto, spust u vis predwi, saskok

2. 4. Razboj

Za u~enike (paralelni razboj):

Iz wiha u uporu, predwihom saskok sa 1/1 okretom prema

pritki.

Na po~etku razboja, iz wiha u uporu, u zawihu sklek, predwi-

hom upor, zawih u uporu, sklek predwihom upor itd.

Za u~enice (dvovisinski razboj):

Ispod v/p licem prema n/p naskok u vis, osloncem i odrazom

jedne noge o n/p zawih, predwihom premah zgr~eno jednom nogom u

zis leè}i je{u}i; prehvat na n/p; premah odno`no zano`nom i

sp. saskok sa okretom za 90 stepeni (odno{ka), zavr{iti bokom

prema pritki.

2. 5. Vratilo

Za u~enike (dvohvatno vratilo):

Iz visa predweg potrkom, naupor ja{u}i, prehvat u pothvat,

kovrtqaj unapred u upor ja{u}i, uz pomo}, premah odno`no nazad

do upora, odrivom od pritke saskok nazad uvito.

2. 6. Greda

Za u~enice:

êono prema desnom kraju grede; zaletom i suno`nim odsko-

kom u upor ja{u}i; okret za 90 stepeni do seda ja{u}eg bo~no-hvat

ispred tela; prednoìti visoko (izdràj); zamahom nogama unazad

do upora ~u~e}eg (ili osloncem stopala iza tela pre}i u upor ~u-

~e}i); ~u~aw, predru~iti; usprav, odru~iti; hodawe u usponu do

kraja grede; vaga pretklonom i zanoèwem, usklon, odru~iti; sa-

skok jelewi, zavr{iti bokom pored grede.

2. 7. Kow sa hvataqkama

Za u~enike:

Premah odno`no desnom napred zamah ulevo, zamah udesno,

zamah ulevo i sp. Premah levom napred, premah desnom nazad, zamah

ulevo, zamah udesno i sp. Odnoèwem desne saskok sa 1/2 okreta

ulevo, levoru~ke, do stava na tlu, levi bok uz kowa.

3. RITMI^KO SPORTSKA GIMNASTIKA

Za u~enice

3. 1. Ve`be bez sprava – proste ve`be

Zamasi:

– celim telom u sve tri osnovne ravni, trupom, rukama, noga-

ma u sve tri osnovne ravni

Hodawe i tr~awe:

– gimnasti~ko hodawe i tr~awe

Poloàji na tlu:

– poloàji u kleku i sedu, u leàwu, u uporu na lopaticama

3. 2. Ve`be bez sprava – sloène ve`be

Talasi:

– celim telom bo~ni talasi napred, nazad; ~eoni talasi;

– talasi jednom i obema rukama.

Skokovi suno`nim odrazom:

– skok sa zgr~enim prednoèwem jedne ili obe noge;

– skok sa zanoèwem obe noge;

– skok sa predno`nim raznoèwem;

– skok sa bo~nim raznoèwem

Ravnoteè:

Stavovi na dve noge (poloàji u usponu na dve noge): „fik-

sirani” i „prolazni”

Stavovi na jednoj nozi:

– ve`be po izboru u predwoj, bo~noj i zadwoj ravnoteì

Okreti:

– prosti okreti na dve ili jednoj nozi za 45, 90, 180 i 360

stepeni (istoimeni i raznoimeni)

– okreti prednoèwem i odnoèwem (zanoèwem) zamahom

slobodne noge i jednoj ravni (~eonoj ili bo~noj)

– okreti kru`nim zamahom:

– istoimeni okret sa zgr~enim odnoèwem slobodne noge

– raznoimeni okret sa zgr~enim odnoèwem slobodne noge

Poluakrobatske ve`be – kotrqawa:

– kolut napred i nazad

– povaqka napred do stava u uporu na grudima

– povaqka napred preko ramena i spojeno kolut napred

– akrobatski okret osloncem na lopatice

Sastavi bez rekvizite

– jedan sastav od 16 taktova bez muzi~ke pretwe

– jedan sastav od 24 takta sa odgovaraju}om muzi~kom pratwom

3. 3. Ve`be sa spravama

Ve`be sa vija~om:

Suno`ni skok sa obrtawem vija~e napred pokretima u zglo-

bu {ake

Suno`ni skok sa duplim obrtawem vija~e napred

Suno`ni skok sa ukr{tenim obrtawem vija~e napred

Kruèwe vija~om vodoravno iznad glave; kruèwe otvorene

vija~e u bo~noj ravni

Skok preko dvostruke vija~e

Sastav sa vija~om u 4/4 taktu od 16 taktova bez muzi~ke pretwe

4. SPORTSKA IGRA (PO IZBORU)

Ponavqawe i uve`bavawe prethodno nau~enih elemenata.

Obuka novih elemenata individualne tehnike i kolektivne takti-

ke u skladu sa izbornim programom za datu igru.

U~estvovawe u odeqewskim, {kolskim i me|u{kolskim tak-

mi~ewima

MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI



Atletika: troboj (tr~awe na 100 m, bacawe kugle, skok uvis

ili udaq)

Ve`be na spravama i tlu:

U~enici: nastavni sadràji programa ve`bi na tlu, presko-

ka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu

U~enice: nastavni sadràji programa ve`bi na tlu, presko-

ka, grede i dvovisinskog razboja

Ritmi~ko sportska gimnastika:

U~enice: jedan sastav od 24 takta sa odgovaraju}om muzi~kom

pratwom.

áá RAZRED


1. ATLETIKA

Uve`bavawe i usavr{avawe disciplina troboja


2. 1. Ve`be na tlu:

U~enice:

Dva povezana premeta strance udesno, dva povezana premeta

strance ulevo; stav na {akama, kolut napred.

2. 2. Preskoci:

Za u~enice: kow u {irinu, visine 110 cm, sklonka

Za u~enike: kow u {irinu, visine 120 cm, sklonka.

2. 3. Krugovi

Za u~enike (dosko~ni krugovi): wih, zawihom saskok uz pomo}.

2. 4. Razboj

Za u~enike (paralelni razboj):

Iz upora sede}eg razno`no pred rukama, prehvatom napredi

dizawem skloweno stav o ramenima (uvitno), spust napred u upor se-

de}i razno`ni, prehvat rukama iza butina snoìti, zawihom saskok.


Ispod v/p licem prema n/p naskok u vis; klim, premah zgr~eno

jednom nogom do visa ja{u}eg; prehvat na n/p; premah odno`no zano-

`nom do upora srta`weg; zamahom nogama unapred saskok (sased).

2. 5. Vratilo

Za u~enike (dosko~no vratilo):

Naskok u vis (nazna~iti) klimom predwih zawih, predwi-

hom u upor ja{u}i, prehvat, kolut napred, prehvat, spad, zawihom

saskok

2. 6. Greda

Za u~enice:


kom naskok u upor ~u~e}i (uz pomo}); okret za 90 stepeni ulevo, us-

prav u uspon, skok suno`nim odskokom , tr~awe do kraja grede; sa-

skok zgr~eno, zavr{iti le|ima prema kraju grede (bo~no)


Za u~enike:

Iz upora pred rukama, kolo zano`no levom, kolo zano`no

desnom


Za u~enice

3. 1. Ve`be sa ~uwem

Dràwe ~uwa, mlinovi, bacawe i hvatawe ~uwa, udarawe ~u-

wevima, lukoviti i kru`ni zamasi sa ~uwem, kotrqawa.

Sastav sa ~uwem u 3/4 taktu od 16 taktova bez muzi~ke pretwe

Sastav sa ~uwem u 3/4 taktu sa muzi~kom pratwom

3. 2. Ve`be sa obru~em

Dràwe obru~a, kotrqawa i vrtewa obru~a na tlu, bacawe i

hvatawe obru~a, zamasi i kruèwa obru~em, skok preko kotrqaju-

}eg obru~a

Sastav sa obru~em u 4/4 taktu od 16 taktova bez muzi~ke pretwe

Sastav sa obru~em u taktu 4/4 od 24 takta sa muzi~kom pratwom




ke u skladu sa izbornim programom za datu igru

U~estvovawe u odeqewskim, {kolskim i me|u{kolskim tak-

mi~ewima


Poligon spretnosti i ve{tine

Poligon obuhvata 24 stanice sa elementima atletike, ve`bi

na spravama i tlu i sportske igre (po izboru u~enika), kao i eleme-

nata motorne ume{nosti. Odràva se u sali. Nastavnik odre|uje

sadràj poligona zavisno od pola, i vreme za izvr{ewe poligona

ááá RAZRED


1. ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na usavr{ava-

wu tehnike i razvijawu motornih osobina za datu disciplinu

1. 1. Tr~awe

Tr~awe na 1.000 m u~enici i 8oo m u~enice

[tafeta 4h100 m u~enici i u~enice

1. 2. Skokovi

Skok udaq odabranom tehnikom

Skok uvis odabranom tehnikom

1. 3. Bacawe

Bacawe kugle racionalnom tehnikom (u~enici 6 kg, u~enice

4 kg)

Takmi~ewe u atltskom troboju


2. 1. Ve`be na tlu

Za u~enike i u~enice:

Kombinacija ve`bi proizvoqnim redosledom; dve ve`be iz

akrobatike; okret na jednoj nozi; dva povezana skoka; jedna ravno-

teà; plesni koraci

2. 2. Preskoci

Za u~enice: kow u {irinu, visine 110 cm, zgr~ka, razno{ka i

sklonka

Za u~enike: kow u {irinu, visine 125 cm, zgr~ka i razno{ka

sa zanoèwem.

2. 3. Krugovi

Za u~enike (dosko~ni krugovi):

Iz visa zawih, predwihom vis strmoglavi, vis uzneto, spust

u vis stra`wi, izdràj, vu~ewem vis uzneto, spust u vis predwi,

saskok.

2. 4. Razboj

Za u~enike (paralelni razboj);

U sredini razboja naskok u potpor, predwih, zawih, predwi-

hom upor do seda ja{u}eg (nazna~iti), prehvat skloweno do stoja o

ramenima (nazna~iti), skoloweno kolut napred do seda razno`no,

odrivom kroz predwih zawihom saskok.


Licem prema n/p; zaletom i suno`nim odskokom (moè i sa

daske) naskok u upor predwi; premah odno`no desnom (levom) u

upor ja{u}i; prehvat na vi{u pritku i sp. premah odno`no levom

(desnom) vis sede}i na n/p, licem prema v/p; predwih i sp. saskok u

predwihu (zavr{iti le|ima prema v/p).

2.5. Vratilo

Za u~enike (dohvatno vratilo):

Kovrtqaj unazad u uporu.

2. 6. Greda

Za u~enice:


kom naskok u upor ~u~e}i na levoj nozi, desnom odnoìti (upor

~u~e}i odno`ni); okret na 90 stepeni ulevo do upora ~u~e}eg; us-

prav, odru~iti; hodawe u usponu dokoracima; vaga pretklonom i

zanoèwem, isdràj, usklon; suno`nim odskokom skok sa prome-



nom nogu; okret na 90 stepeni u usponu; saskok unapred sa predno-

`nim raznoèwem (le|ima prema gredi).


Za u~enike:

Ve`ba od ~etiri prethodno nau~ena elementa.


Za u~enice

Ve`be na spravama

3. 1. Ve`be sa loptom

Kotrqawa lopte po tlu i telu, bacawe i hvatawe lopte, rit-

mi~ko udarawe loptom po tlu, zamasi i kruèwa loptom, balansi-

rawe sa loptom – „osmoce” sa loptom, skok preko kotrqaju}e lopte.

Sastav sa loptom u 3/4 taktu od 16 taktova bez muzi~ke pratwe

Sastav sa loptom u 3/4 taktu od 24 takta sa muzi~kom pratwom.




ke u skladu sa izbornim programom za datu igru.

U~estvovawe u odeqenskim, {kolskim i me|u{kolskim tak-

mi~ewima.


Atletika: tr~awe na 800 m u~enici, i na 500 m u~enice, ba-

cawe kugle, skok uvis i skok udaq. Takmi~ewe u troboju (tr~awe,

skok, bacawe).

Ve`be na spravama i tlu:

U~enici: nastavni sadràji programa ve`bi na tlu, presko-

ka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu.

U~enice: nastavni sadràji programa ve`bi na tlu, presko-

ka, grede i dvovisinskog razboja. Takmi~ewe na nivou odeqewa

ili {kole.

Ritmi~ko sportska gimnastika;

U~enice: jedan sastav sa loptom od 24 takta sa odgovaraju}om

muzi~kom pratwom.

áâ RAZRED


Realizuje se program fizi~kog vaspitawa po izboru. U~e-

stvovawe na tri takmi~ewa na nivou odeqewa ili {kole u izabra-

noj sportskoj grani.

PROGRAM PO IZBORU UÊNIKA

U~enici na osnovu svojih sposobnosti i interesa opredequ-

ju se za jedan sport u kome se obu~avaju, usavr{avaju i razvijaju svo-

je stvarala{tvo tokom cele {kolske godine. To mogu da budu rit-

mi~ko-sportska gimnastika, plivawe, rukomet, fudbal, odbojka,

ko{arka, rvawe, a prema specifi~nim geografskim klimatskim i

drugim uslovima veslawe, kajakarewe, klizawe i drugi sportovi

za koje u~enici pokaù interes.

Da bi se izbor ostvario svaka {kola je du`na da obezbedi

prostorne i druge uslove za realizaciju bar ~etiri sporta.

Na po~etku svake {kolske godine nastavni~ko ve}e, na pred-

log stru~nog aktiva nastavnika fizi~kog vaspitawa, utvr|uje spor-

tove za koje u~enici u toku {kolske godine mogu da se opredele.

U~enici se za izbornu nastavu opredequju kao odeqewe u ce-

lini.

RITMI^KA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI

Savla|ivawe osnovnih elemenata: dokorak, mewaju}i korak,

galop u svim pravcima, valcer-korak, polkin korak, daleko-visoki

skok; skok makaze itd.

Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i kreta-

wu bez sprava i sa spravama, koriste}i pri tome razli~itu dina-

miku, ritam i tempo. Primena savladane tehnike estetskog pokre-

ta i kretawa u kratkim sastavima. . Savladati najmawe pet narod-

nih plesova.

Priprema sastava za takmi~ewe i za priredbe. U~e{}e na

takmi~ewima i priredbama.

Na ~asu ritmi~ko-sportske gimnastike, bez obzira da li se

radi o u~ewu ili usavr{avawu pokreta, muzika je stalni pratilac.

Osnovni zahtev je da muzika bude jednostavna, izraàjna i dostup-

na grupi. Primena muzike moè se ostvariti na slede}i na~in:

– improvizacijom na svakom ~asu u skladu sa karakterom pla-

niranih ve`bi. Ovakav pristup je mogu} jedino u uslovimakada ~as

prati pijanista, {to se moè smatrati idealnim uslovima rada.

Me|utim, u {kolskoj, a i u sportskoj praksi, to je sve re|e, a u

{koli je to i nemogu}e posti}i;

– kori{}ewem „gotove” muzike, koja se odabere u skladu sa

sadràjem i strukturom ~asa. Mogu}e je koristiti muzike svih

ànrova (klasi~nu, narodnu, savremenu, de~ju itd.) .

Za sve ve`be ritmi~ko-sportske gimnastike koje imaju ka-

rakter mekih i slivenih kretawa, a koje se izvode sa velikom am-

plitudom, koriste se muzike u 3/4 taktu i to od umerenog do laga-

nog tempa. Me|utim, za sva nagla{ena kretawa koristi se muzika u

2/4 i 4/4 taktu od umerenog do brzog tempa. Kod izbora i pripreme

muzike za ~as ritmi~ko-sportske gimnastike potrebno je da to bu-

du mawe ili ve}e muzi~ke celine koje imaju svoj po~etak i kraj.

Zna~aj i uloga muzike na ~asu ritmi~ko-sportske gimnastike

je vi{estruk. Pre svega, ako se javqa kao va`no sredstvo e s t e t s k

o g v a s p i t a w a. Na samom ~asu sti~e se osnovna muzi~ka pisme-

nost povezuju}i pojmove r i t a m, d i n a m i k a,tempo i m e l o d i j

a.... sa telesnim kretawem i pokretom. Muzika je vaàn podsticaj za

skladnije i lep{e izvo|ewe pokreta i kretawa i doprinosu razvoju

ose}aja za lepotu pokreta. Kori{}ewe muzike u procesu u~ewa ve-

`bi doprinosi razvijawu izraàjnosti koja je u ovoj disciplini i

u radu sa ènskom decom i omladinom posebno zna~ajna.

Muzika na ~asu ima odgovaraju}i emocionalni uticaj. Pri-

sustvo i usmerenost pa`we na slu{awe muzike i uskla|ivawe kre-

tawa sa wom doprinosi lak{em savla|ivawu fizi~kih i psihi~-

kih naprezawa.

Po~etak ve`be (okretawa) treba uvek uskladiti sa po~etkom

muzi~ke fraze (po~eti na neparan muzi~ki takt), a ve`bu (kreta-

we) osmisliti tako da se zavr{i sa zavr{etkom muzi~ke fraze.

Ovo je posebno va`no kod sukcesivnog ukqu~ivawa u rad da bi se

kretawe odvijalo kontinuirano. Va`no je da se kod dece blagovre-

meno stvori navika da ve`baju uz muziku jer ona ne samo da podsti-

~e na ve`bawe ve} ga ~ini prijatnijim i efikasnijim.

RUKOMET

Tehnika rukometa. Pokrivawe i otkrivawe igra~a, oduzima-

we lopte, ometawe protivnika. Op{ti principi postavqawa

igra~a u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igra~a i napad

protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad „~ovek za ~oveka”.

Uigravawe kroz trena`ni proces. Pravila igre. U~estvovawe na

razrednim, {kolskim i me|u{kolskim takmi~ewima.

FUDBAL

Tehnika fudbala. Pokrivawe i otkrivawe igra~a, oduzima-

we lopte i ometawe protivnika. Op{ti principi postavqawa

igra~a u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Ui-

gravawe kroz trena`ni proces. Pravila malog fudbala. U~estova-

we na razrednim, {kolskom i me|u{kolskim takmi~ewima.

KO[ARKA

Tehnika ko{arke. Bacawe na ko{ iz mesta i iz tr~awa, sko-

kom sa jednom ili obema rukama – sa raznih odstojawa od ko{a.

Postavqawe i kretawe igra~a u napadu i odbrani. Odbrana „zo-

nom” i ~ovek na ~oveka. Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontra-

napad u raznim varijantama i princip blokova. Pravila igre i su-

|ewa. U~estvovawe na razrednim, {kolskim i me|u{kolskim tak-

mi~ewima.

ODBOJKA

Tehnika odbojke. Igra sa isturenim i povu~enim centrom.

Sme~irawe i wegova blokada. Uigravawe kroz trena`ni proces.

Pravila igre i su|ewe. U~estovawe na odeqewskim, razrednim,

{kolskim i m|u{kolskim takmi~ewima.

PLIVAWE

Usavr{avawe jedne le|ne i jedne prsne tehnike plivawa sa

startnim skokovima i okretima. Trening radi postizawa {to bo-

qih individualnih rezultata. Pravila pliva~kih takmi~ewa.

U~estvovawe na {kolskim, me|u{kolskim, klubskim i drugim

pliva~kim takmi~ewima.

KLIZAWE

Programski zadaci u klizawu obuhvataju: savla|ivawe



osnovne tehnike klizawa (vo`we napred, unazad, zaustavqawe,

okret unazad iz vo`we napred, prestupaju}i korak, enac, kadetski

skok i sl.), weno usavr{avawe, trena`ni proces, upoznavawe pra-

vila takmi~ewa – kako bi se u~enici {to boqe pripremili za tak-

mi~ewa i kliza~ke revije koje odgovaraju wihovim dostignu}ima.


Nova sportsko-tehni~kog znawa i sportska dostignu}a u~e-

nika u izabranom sportu se vrednuju razrednim, {kolskim, me|u-

{kolskim i drugim takmi~ewima, s tim da svki u~enik iz izabra-

nog sporta u toku jedne {kolske godine u~estvuje na najmawe tri

takmi~ewa.

POSEBNE AKTIVNOSTI

Iz fonda radnih dana {kola u toku {kolske godine organizuje:

a) dva celodnevna izleta sa pe{a~ewem (ukupno u oba pravca):

á razred do 12 km

áá razred do 14 km

ááá razred do 16 km

áâ razred do 18 km

b) dva krosa – jesewi i prole}ni

Stru~ni aktiv nastavnika fizi~kog vaspitawa utvr|uje pro-

gram i sadràj izleta, kao i duìnu staze za kroseve, i to prema

uzrastu u~enika.

[kola organizuje i sprovodi sportska takmi~ewa kao jedin-

stven deo procesa nastave fizi~kog vaspitawa:

– u ritmi~ko-sportskoj i sportskoj gimnastici (u zimskom

periodu)

– u atletici (u prole}nom periodu)

– u tri sportske igre (u toku {kolske godine).

Sportska takmi~ewa se organizuju za sve u~enike a sprovode

se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi {kola.

[kola organizuje logorovawe i zimovawe u~enika kako bi

ste~ena znawa u fizi~kom vaspitawu i drugim nastavnim oblasti-

ma primenili u praksi.

Program i sadràj aktivnosti u~enika na logorovawu i zi-

movawu priprema aktiv nastavnika fizi~kog vaspitawa, a usvaja

nastavni~ko ve}e.

U program logorovawa obavezno treba uvrstiti:

– savladavawe prirodnih prepreka: vojno-tehni~kih poligo-

na (tr~awe sa ga|awem, bacawem bombe i plivawem)

– osposobqavawe u~enika za spasavawe davqenika i pruà-

we pomo}i ve{ta~kim disawem

– pruàwe prve pomo}i i transport povre|enih i rawenih

– kretawe uz pomo} geografske karte i busole (na izletima

u prirodi)

U program zimovawa uvr{tena je i obuka skijawa.

ORGANIZACIJA RADA

Nastava se u svim razredima organizuje u ciklusima koji

traju pribli`no 10 – 12 ~asova (uzastopnih). Nastavniku fizi~-

kog vaspitawa je ostavqeno da, zavisno od potreba, precizira tra-

jawe svakog ciklusa, kao i redosled wihovih sadràja.

Sadràj ciklusa je:

– za proveru nivoa znawa na kraju {kolske godine – jedan

– za atletiku – jedan

– za ve`be na spravama i tlu – jedan

– za sport po izboru u~enika – dva

– za povezivawe fizi~kog vaspitawa sa ìvotom i radom –

jedan

Kako u áâ razredu nema programa iz atletike i ve`bi na

spravama, sport po izboru se ostvaruje u ~etiri ciklusa.


Sadràji programa usmereni su na razvijawe fizi~ke spo-

sobnosti, sportsko-tehni~ko obrazovawe, povezivawe fizi~kog

vaspitawa sa ìvotom i radom.

Razvijawe fizi~kih sposobnosti

Program predvi|a da se razvijawe fizi~kih sposobnosti

ostvaruje na svakom ~asu fizi~kog vaspitawa u svim razredima od

á do áâ.

Programirawe vr{i nastavnik fizi~kog vaspitawa prema

stawu, mogu}nostima i potrebama svakog u~enika. Da bi se to

ostvarilo u~enici svakog odeqewa se prema svojim mogu}nostima

dele u tri homogene grupe, a nastavnik fizi~kog vaspitawa odre-

|uje ve`be i dozira optere}ewe za svaku od ovih grupa.

Na svakom ~asu fizi~kog vaspitawa jedan deo vremena treba

posvetiti:

– razvijawu osnovnih elemenata fizi~ke kondicije – snage

(ruku, nogu, trbu{nih i le|nih mi{i}a), brzine, ravnoteè,

spretnosti, preciznosti i izdr`qivosti.

– u~vr{}ivawu normalnog dràwa tela u mirovawu i kretawu

S obzirom na to da je fizi~ka kondicija preduslov za uspe-

{no sportsko-tehni~ko obrazovawe, podela odeqewa na radne gru-

pe prema sposobnostima (motornim, kondicionim) treba da se

primewuje i kada se ostvaruje sportsko-tehni~ko obrazovawe.

Sportsko-tehni~ko obrazovawe

Realizuje se u okviru zajedni~kog programa (atletika i ve-

`be na spravama i tlu) i programa po izboru. Da bi se obezbedili

dru{tveni interesi zajedni~ki program je detaqno razra|en i

treba da ga usvoje svi u~enici, pa su u tom smislu po razredima i

predvi|eni minimalni obrazovni zahtevi koje svaki u~enik treba

da ostvari.

Povezivawe fizi~kog vaspitawa sa ìvotom i radom

Sadràj programa predvi|a aktivnosti kojima se fizi~ko

vaspitawe direktno povezuje sa ìvotom i radom. Ove aktivnosti

realizuju se delom na ~asovima fizi~kog vaspitawa, i za to je

odvojen jedan ciklus, a delom tokom {kolskih radnih dana.

Pri tom treba voditi ra~una o slede}em:

a) Izleti, krosevi, logorovawe i druge aktivnosti organi-

zuju se na nivou {kole uz saradwu nastavnika srodnih predmeta i

ostalih nastavnika. Sadràj ovih aktivnosti treba planirati na

nivou nastavni~kog ve}a, odnosno predvideti izmene iz vi{e

obrazovno-vaspitnih sadràja.

Na taj na~in bi se realizacijom ovih oblika rada neposred-

no povezivala sva obrazovno-vaspitna podru~ja.

b) [kolska i me|u{kolska takmi~ewa {kola organizuje se

po sistemu koji ne iziskuje velike materijalne tro{kove putova-

wa,a stimuli{e u~e{}e svih u~enika.

Godi{wi plan, program i realizacija izleta, kurseva, logo-

rovawa, takmi~ewa, zimovawa i drugih oblika rada utvr|uje na po-

~etku {kolske godine nastavni~ko ve}e na predlog stru~nog akti-

va nastavnika fizi~kog vaspitawa.

Aktiv nastavnika fizi~kog vaspitawa samostalno odre|uje

redosled obrade pojedinih sadràja programa i ciklusa.

âsovi u toku nedeqe treba da budu raspore|eni u jednakim

intervalima, ne mogu se odràvati kao blok-~asovi. Nastava se ne

moè istovremeno odràvati za dva odeqewa ni na sportskom te-

renu, ni u sali za fizi~ko ve`bawe (koja je po svojoj povr{ini i

higijenskim zahtevima predvi|ena za jedno odeqewe).

U svim razredima nastava fizi~kog vaspitawa se realizuje

odvojeno za u~enike i odvojeno za u~enice, a samo u {kolama koje

imaju po dva paralelna objekta za fizi~ko vaspitawe.

PRA]EWE I VREDNOVAWE NAPRETKA I DOSTIGNU]A

UÊNIKA

Pra}ewe napredovawa u~enika u fizi~kom vaspitawu oba-

vqa se sukcesivno, u toku ~itave {kolske godine na osnovu meto-

dologije u okviru koje se primewuje jedinstvena baterija testova

(za celu Republiku) za utvr|ivawe telesnog razvoja i ;predvi|enih

standarda u oblasti sportsko-tehni~kog dostignu}a u~enika.

Za pra}ewe telesnog razvoja i fizi~kih sposobnosti sluì

baterija testova koja obuhvata:

– za telesni razvoj (telesna visina i teìna)

– za brzinu (tr~awe na 30 m)

– za eksplozivnu snagu nogu (skok udaq iz mesta)

– za op{tu snagu (bacawe medicinke)

– za koordinaciju (bacawe i hvatawe lopte u odre|enoj vre-

menskoj jedinici)

– za receptivnu snagu ruku (zgibovi)

– za izdr`qivost (tr~awe 500, 800 m)

Provera se obavqa na kraju svake nastavne godine. Postig-

nuti rezultati se vrednuju na osnovu Kriterijuma za procenu fi-

zi~kog razvoja i vaspitawa fizi~kih sposobnosti dece i omladi-

ne uzrasta od 7 do 19 godina (normativi).

Rezultati provere sluè svakom pojedincu da, upore|uju}i



utvr|eno stawe sa ranijim, oceni napredak.

Za pra}ewe sportsko-tehni~kih dostignu}a sluè minimal-

ni obrazovni zahtevi na osnovu kojih se, nakon provere motornog

znawa, vrednuje postignuti rezultat.

Rezultati provere sluè nastavnicima fizi~kog vaspitawa

kao osnov za programirawe rada u narednom periodu, posebno za

individualni pristup, i odre|ivawe radnih zadataka za svakog,

ili grupu u~enika.

Rezultati provere se unose u dnevnik rada nastavnika fi-

zi~kog vaspitawa koji je sastavni deo slu`bene dokumentacije na-

stavnika i {kole.

Vrednovawe i ocewivawe se vr{i na osnovu slede}ih eleme-

nata:

– fizi~ke sposobnosti u~enika

– sportsko-tehni~kih dostignu}a i

– odnosa u~enika prema fizi~koj kulturi

Pri ocewivawu fizi~kih sposobnosti uzima se u obzir ni-

vo fizi~kih sposobnosti svakog pojedinca, ostvaren u toku {kol-

ske godine, prema wegovim individualnim mogu}nostima.

Sportsko-tehni~ka dostignu}a se ocewuju utvr|ivawem obi-

ma i nivoa sadràja programa, preciziranih u drugom tematskom

podru~ju ove oblasti.

Ocewivawe odnosa u~enika u fizi~koj kulturi obavqa se

pra}ewem u~enikove aktivnosti na vlastitom fizi~kom usavr{a-

vawu, u~vr{}ewu zdravqa, nezi tela, izvr{avawu zadataka u smislu

negovawa fizi~kih sposobnosti, ostvarenom stepenu navika za

stalnim ve`bawem, odnosu prema drugovima tokom ve`bawa, to-

kom sportskih takmi~ewa i izleta, kao i pra}ewem aktivnosti

u~enika u ostalim oblicima.

U oblasti fizi~kog vaspitawa primewuju se broj~ane ocene

od 1 do 5.

Stru~nim uputstvom o na~inu i postupku ocewivawa u~enika

iz ove oblasti propisani su i detaqno obja{weni postupci i kri-

terijumi za ocewivawe..

B. FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

DRU[TVENE I SLOBODNE AKTIVNOSTI UÊNIKA

Sportsko-rekreativne aktivnosti

Osnovni ciq sportsko-rekreativnih aktivnosti je da u slo-

bodnom vremenu organizuje aktivnost u~enika u ovoj oblasti tako

da im obezbedi zdravu i kulturnu zabavu i razonodu, da zadovoqi

wihove posebne èqe, da im pomogne da razviju pozitivan odnos

prema fizi~koj kulturi, formiraju ~vrste navike za telesnim ve-

`bawem.

U okviru sportsko-rekreativnih aktivnosti ostvaruju se

slede}i konkretni zadaci:

– obuhvat {to ve}eg broja u~enika posebnim programom fi-

zi~kog ve`bawa koji zajedno sa op{tim programom ~ini jedin-

stvenu celinu, odnosno jedinstven sistem {kolskog fizi~kog vas-

pitawa;

– zadovoqewe novih i sve raznovrsnijih èqa i interesa

{kolske omladine za bavqewem raznim granama fizi~kog ve`ba-

wa u slobodnom vremenu;

– otkrivawe mogu}nosti i lepote stvarawa u fizi~koj kul-

turi, u sportu, gimnastici, igri, plesu i pomagawe u~enicima da

svestrano razviju svoje prirodne sposobnosti za ovaj ili onaj vid

fizi~kog ve`bawa;

– podsticawe u~enika da nau~e kako da fizi~ko ve`bawe

integri{u u svoj svakodnevni ìvot i da aktivnosti u ovoj obla-

sti razviju kao svoju trajnu potrebu i obavezu.

Sportsko-rekreativne aktivnosti podrazumevaju ove aktiv-

nosti i discipline koje obavezna nastava fizi~kog vaspitawa ne

moè da obuhvati.

Sadràj rada ~ine sportsko-rekreativne aktivnosti ne-

formalnih grupa u sportovima za koje se grupa samostalno oprede-

li (sve sportske igre, stoni tenis, streqa{tvo, plivawe i sl.);

treninzi i takmi~ewa u sportovima za koje se u~enici samostal-

no, na osnovu èqa i predispozicija, opredele (atletika, ve`be

na spravama, rukomet, fudbal, odbojka, ko{arka, stoni tenis, pli-

vawe i sl.); zabavna takmi~ewa i nadmetawa, izleti i druge aktiv-

nosti radi zabave i razonode, specijalni te~ajevi za osnovno upo-

znavawe nekih grana fizi~kog ve`bawa i sportskih disciplina

koje u~enici ranije nisu upoznali ili u wima èle da prodube

svoja znawa (rvawe, karate, xudo, klizawe, {ah itd.).


OSNOVNE KARAKTERISTIKE PEDAGO[KI

ORGANIZOVANOG PROCESA UÊWA

U organizaciji procesa u~ewa u {koli sredweg obrazovawa

od zna~aja je poznavawe procesa sticawa motornih ve{tina i to

kako za organizaciju ostvarovawa programa prakti~ne nastave, ve-

`bi i ferijalne prakse tako i za nastavu u celini.

Ve{tine su namerno i dobro nau~ene, stabilno organizova-

ne koordinisane aktivnosti koje omogu}avaju da se u odnosu na ne-

ki objekat ili odre|enu situaciju postigne ciq uz minimalnu

produktivnost i sa minimumom utro{ka energije i/ili vremena.

Uspe{no ovladavawe motornim ve{tinama ukqu~uje ~itav niz sen-

zornih, centralnih i motornih mehanizama.

Motorne ve{tine mogu biti povezane u vi{e ili mawe slo-

èn sklop motornih pokreta i nau~ene do visokog stepena uve-

`banosti (govori se o „automatizmu”). One se, me|utim, odlikuju

i mogu}no{}u mewawa i prilago|avawa u novoj situaciji {to go-

vori o wihovoj fleksibilnosti i ulozi svesne kontrole u toku

wihovog izvo|ewa. Ova svojstva odvajaju ve{tine od sli~nih obli-

ka nau~enih motornih radwi koje se nazivaju navike, a koje karak-

teri{e krutost, stalnost, nepromewivost i vezanost za relativno

sli~ne situacije.

Stepen postignute senzomotorne i motorne koordinacije je

zna~ajno obele`je dobro nau~ene ve{tine. Stvarawe predstave

ili slike o organizaciji motorne ve{tine je jedan od najva`nijih

zadataka u procesu u~ewa ve{tine. Ta slika se mewa, upotpuwuje i

logi~ki strukturi{e za vreme u~ewa motornih pokreta. Upravo za-

hvaquju}i tim promenama dolazi do izgradwe same ve{tine. Dobro

nau~ena ve{tina se izvodi lako, skladno, bez nepotrebnih pokre-

ta, bez napetosti, kod svakog pojedinca ima specifi~an op{ti iz-

gled uskla|en sa nekim drugim wegovim karakteristikama.

Osnovu u~ewa razvoja i izvo|ewa motornih ve{tina ~ine

perceptivne i motorne sposobnosti pri ~emu dolazi najpre do

spajawa ili sadejstva perceptivnih i motornih faktora, a zatim i

do interakcije i sa drugim dispozicijama li~nosti (inteligenci-

jom, motivacijom i dr.).

Da bi se stvorila slika o organizaciji ve{tine, postiglo

optimalno trajawe, koordinisawe i povezivawe pokreta treba

obezbediti odre|ene uslove:

1. Obezbe|ivawe potrebnih informacija je nuàn uslov sti-

cawa motornih ve{tina. Informacije se koriste za stvarawe pla-

na, {eme, predstave motorne ve{tine, za utvr|ivawe spremnosti i

dono{ewa odluke da se ona izvede, da se proveri ispravnost we-

nog izvo|ewa, itd. Va`nost koju treba uzeti u obzir jeste fizio-

lo{ka i peiholo{ka ograni~enost ~oveka da registruje, prima i

vr{i kontrolu informacija, tj. ograni~enost „kapaciteta” i

„kontrole” informacija. Treba se ~uvati prekomernog broja in-

formacija pri u~ewu i izvo|ewu ve{tina jer one mogu da dovedu

do pove}awa gre{aka, odlagawa izvo|ewa ili potpunog odustajawa

od u~ewa. Stoga nastavnik treba da poseduje sposobnost za selek-

ciju pravih i dovoqnih informacija a onaj koji ih prima treba da

ima visok stepen pa`we i sposobnosti da ih diskriminira prema

va`nosti u odre|enoj situaciji.

2. Formirawe odgovaraju}e predstave o strukturi pokreta

koji treba nau~iti je slede}i vaàn zahtev u postupku obu~avawa.

To prakti~no zna~i da onaj koji u~i neku radwu izve{}e je onako

kako ju je u glavi, u obliku predstave, uobli~io. Razvoj i formira-

we predstave ide od stvarawa vizuelne, preko vizuelno-motorne

do motorne predstave u~ene ve{tine.

Osnovni na~in za stvarawe vizuelne predstave o nekoj mo-

tornoj ve{tini je demonstracija izvo|ewa te radwe. Demonstrira-

we radwe moè da se izvede na razne na~ine koji moraju da zadovo-

qe odre|ene pedago{ko-psiholo{ke zahteve:

– demonstracija treba da bude izvedena na isti na~in i u is-

tom poloàju u kakvom se nalaze u~enici;

– izvo|ewe treba da omogu}i da svi u~enici dobro vide sve

elemente i pokrete radwe;

– ve{tinu treba izvesti u savr{enom obliku i u celini;

– cela ve{tina ne sme da bude izvedena suvi{e brzo tako da

u~enici ne uspeju da „uhvate” sve pokrete, redosled, poloàj tela itd;

– voditi ra~una da emocionalni faktor ne deluje negativ-

no. Ako je ve`ba sloèna i te{ka, a izvede se brzo u celini, moè

da ima negativne emocionalne efekte, nesigurnost, zbuwenost,

nepoverewe u sebe itd. Da ne bi do{lo do eventualnih negativnih

emocionalnih efekata nastavnik treba da izvede ve{tinu lagano,



po potrebi i vi{e puta a zatim da je izvede i po delovima;

– treba koristiti motivacione podsticaje, hrabrewe, bodre-

we, ulivawe sigurnosti itd;

– demonstrirawe ve{tine moè da se izvede i pomo}u fil-

ma, televizije ili drugih savremenih vizuelnih sredstava;

– postupak demonstrirawa treba da prati verbalni opis koji

dopuwuje i olak{ava proces formirawa ve{tina. Verbalni opis,

u obliku razli~itih misaonih procesa, izvodi analizu neke ve{ti-

ne, daje obja{wewe za{to se taj pokret izvodi na taj na~in, kakav

poloàj telo treba da zauzme, kojim mi{i}ima se zapo~iwe pokret,

koji su mi{i}i opu{teni kada se iz jednog pokreta prelazi u drugi

itd. Na ovaj na~in treba saop{titi ono {to je vaspitno i obrazov-

no najefektnije i najprimenqivije za u~enike. Verbalni opis je

put angaòvawa mi{qewa i govora najpre u razvoju vizuelne pred-

stave motorne ve{tine, a zatim i u procesu prilaza sa vizuelne na

vizuelno-motorne predstave i kasnije samo na motorne predstave.

U stvarawe motorne predstave, a zatim i u izvo|ewu ve{ti-

na, odlu~uju}u ulogu imaju kinestezi~ki ili motorni ose}aji. Ki-

nestezi~ka osetqivost (mi{i}i, zglobovi, tetive) ispoqena u

formi motornih opaàja, a zatim motornih predstava, omogu}uje

izvo|ewe motornih pokreta, ali se istovremeno u procesu ve`ba-

wa ova osetqivost poboq{ava i razvija. Stvarawe vizuelno-mo-

torne i motorne predstave je uslov izvo|ewa ve{tine.

3. Ponavqawe je nuàn uslov uspe{nog u~ewa motorne ve-

{tine. Me|utim, ponavqawe radi ponavqawa, „drilovawe”, nije

vrsta ponavqawa zna~ajna za u~ewe motorne ve{tine. Ovakvo po-

navqawe moè da ima i suprotne efekte. Efekti ponavqawa zavi-

se od toga koje psiholo{ke aktivnosti prate ponavqawe motorne

ve{tine i u kakvim se uslovima odvija. Ponavqawe kao nu`ni

deo u~ewa motorne ve{tine ima povoqne efekte ako je plansko,

sistematsko, ako ima jasno postavqen ciq kome se svesno teì.

Tako|e, u procesu ponavqawa uspe{no je samo ono ve`bawe (u~e-

we) koje je pra}eno i drugim va`nim ~iniocima u~ewa: podstica-

we, raznovrsnost ve`bawa, zna~ewe onog {to se u~i, sposobnost

razlikovawa elemenata u ve{tini itd.

4. Znawe rezultata, tj. informacija o rezultatu u izvo|ewu

(uspehu ili neuspehu) neke motorne ve{tine je ne samo zna~ajno,

ve} je nuàn uslov za uspe{nost u u~ewu. Da bi imale pozitivan

efekat na daqe u~ewe, informacije o rezultatu treba da budu:

– {to preciznije, ta~nije i na specifi~an na~in date;

– neposredno po izvr{ewu radwi saop{tene;

– podsticajne, odnosno da motivi{u u~enike;

– u po~etku u~ewa kritike treba da budu retke, a podsticaji

i pohvale ~e{}e.

5. Ve}i uspeh u~ewa motornih ve{tina postiè se ako se u~i

„vremenski raspore|eno”, sa pauzama, nego ako se u~i koncentri-

sano u neprekidnom vremenu.U~ewe koje je vremenski raspore|eno

usporava javqawe umora, spre~ava monotoniju koja je ~esto prisut-

na pri izvo|ewu repetitivnih motornih pokreta, a pauze izme|u

u~ewa deluju blagotvorno na ono {to je prethodno u~eno. Za vreme

pauze onaj koji je u~io sklon je da o tome razmi{qa, da analizira,

da dovodi u vezu sa drugim, da u „mislima ve`ba”, {to sve ima po-

zitivan uticaj na uspe{nost u~ewa.

Kod motornih ve{tina kra}i vremenski periodi u~ewa daju

uspe{nije rezultate. Zna~ewe pojma „kratki period” u u~ewu mo-

tornih ve{tina odre|en je prirodom i zahtevima ve{tine, sposob-

no{}u, motivacijom i drugim osobinama li~nosti zna~ajnim za

u~ewe. Vreme koje se koristi za ve`bawe u kontinuitetu je ogra-

ni~enio, jer ima situacija kada je daqe prakti~no ve`bawe neko-

risno, npr. kada se smawi interes za daqe ve`bawe, kada se javi

umor itd. [to se ti~e duìne pauze, naro~ito ako se radi o slo-

ènim ve{tinama i na ranijem stupwu u~ewa korisnije je zgusnu-

to u~ewe sa kra}im pauzama, a kada se ovlada „osnovnim” („pra-

vim”) pokretima onda periodi ve`bawa mogu da budu raspore|eni

u duèm vremenskom periodu, a to zna~i sa ve}im pauzama. Treba

se dràti pravila da pauze nikada ne budu toliko duga~ke da se za-

boravi ono {to se prethodno u~ilo.

Zna~i, ve}ina motornih aktivnosti najboqe se u~i u krat-

kim periodima koji su raspore|eni kroz duì period vremena,

{to dokazuje da je raspore|eno u~ewe u svakom slu~aju u prednosti

nad skoncentrisanim. Duìna intervala izme|u dva u~ewa u zavi-

snosti je od stupwa u~ewa, teìne i sloènosti ve{tine i osobi-

ne onog koji u~i. Zato u~ewu svake ve{tine treba pri}i uvaàvaju-

}i individualne razlike.

U vezi sa metodom u~ewa celine ili po delovima vaqa re}i

da i jedan i drugi na~in imaju prednosti i nedostataka i da zavi-

se od ve}eg broja faktora: sloènost i duìna vremena potrebnog

za izvo|ewe motorne ve{tine, sposobnosti, prethodno iskustvo,

stepen povezanosti i koordinacije delova u ve{tini itd. Pretpo-

stavqa se da je najpoèqnije da se u~ewe ve{tine po~ne metodom

celine, posebno ako ta ve{tina zahteva visok stepen koordinaci-

je i pove}an napor za weno organizovawe u celinu. Potom je po-

trebno izvesno vreme posvetiti savla|ivawu osnovnih ili „ni-

ìh” jedinica, tj. pojedinih delova, me|utim, {to je mogu}e pre

treba pre}i na u~ewe ve{tine u celini. Kombinovana metoda ce-

lina-delovi-celina najpogodnija je za u~ewe.

6. Napredovawe u u~ewu motornih ve{tina najboqe je pratiti:

1. Merewem vremena (brzine) koje je potrebno da bi se izve-

la neka radwa

2. Ispitivawem ta~nosti izvo|ewa ve{tine

3. U~inkom koji se postiè wenim izvo|ewem.

Za u~ewe motornih ve{tina, posebno onih sloènijih, ti-

pi~no je da se posle po~etnog napredovawa javqa izvestan zastoj,

ili plato. Uzroci javqawa platoa su razli~iti: smawewe motiva-

cije, potreba da se nau~eni elementi ve{tine poveù u celinu (us-

postavi koordinacija pokreta), umor, duè pauze u ve`bawu (pona-

vqawu). Plato moè ukazivati i na relativno krajwe dostignu}e u

izvo|ewu radwe, posebno kada se radi o jednostavnijim. Me|utim,

kod sloènih ve{tina plato je obi~no jedan stupaw u napredova-

wu i u~ewu, odnosno zastoj posle koga dolazi do daqeg napredova-

wa. Kada kod u~enika uo~i pojavu platoa u u~ewu nastavnik mora

da razmotri uzroke i proceni {ta treba daqe preduzeti: motivisa-

ti u~enika, zahtevati dodatno ve`bawe, skratiti pauzu u ve`bawu,

produìti pauzu (odmor), promeniti metodologiju sopstvenog ra-

da sa u~enikom i sl.

NASTAVNI PROGRAMI ZA

SVE ODSEKE MUZI^KE [KOLE

TEORIJA MUZIKE

á RAZRED


NOTNO PISMO: note i pauze razli~itog trajawa; linijski

sistem i pomo}nice; kqu~evi; predznaci; imenovawe tonova. (2)

TONSKI SISTEM I WEGOVA OKTAVNA PODELA: ~itawe

i pisawe tonova u razli~itim kqu~evima i u raznim oktavama. (2)

RITAM I METRIKA: osnovne i nepravilne ritmi~ke podele;

sabirawe i produàvawe ritmi~kih vrednosti; grupisawe kra}ih

vrednosti u okviru ritmi~ke jedinice i ritmi~kih jedinica u

taktove; razlozi i vrste metri~ke podele muzi~kog toka; prosti,

sloèni i me{oviti taktovi; normalni poredak naglasaka i

wegovi poreme}aji (sinkopa, ritmi~ki, melodijski i motivski

naglasak, ve{ta~ki akcenti); promenqiva metrika; poliritmija

i polimetrija; ametri~an muzi~ki tok. (6)

INTERVALI: polustepen i celi stepen, dijatonski i hromatski;

veli~ine i vrste intervala; polustepenska mera intervala i

wihov enharmonizam; obrtaji intervala; melodijski i harmonski

intervali; konsonanca i disonanca. (4)

LESTVICE: vrste tetrahorada; dijatonske durske i molske

lestvice; kvintni krug; modusi; lestvice specifi~ne gra|e

– pentatonska, celostepena, umawena, orijentalno-folklorne

lestvice; hromatska lestvica; lestvi~ni intervali. (6)

AKORDI: pojam i vrste akorada, wihovi oblici– osnovni i

obrtaji; lestvi~ni akordi i wihova mnogostranost; akordi

u novijoj muzici – tercni vi{ezvuci, akordi s dodatim

disonancama, kvartni akordi, klasteri. (8)

TONALITET: pojam i strukturalna osnova tonaliteta, wegovo

melodijsko i harmonsko ispoqavawe; kadenca; srodnost

tonaliteta; na~ini promene tonaliteta (4)

Dinamika; tempo; artikulacija; ornamentika; pomo}ni znaci i

skra}enice; razni izrazi. (3)




Vaqa uvek imati na umu da je t e o r i j a muzike, u stvari, u

najve}oj meri p r a k t i ~ a n predmet i da pre svega kao takav ima

svoj smisao i vrednost, ~ine}i osnovu za izu~avawe drugih, sloè-

nijih muzi~ko-teorijskih disciplina, za solfe|o, i za svakojako

prakti~no muzicirawe. Zato i nastava ovog predmeta treba da se

tek u nu`noj meri bavi na~elnim tuma~ewima i sistematizacijom

– u ~emu u~enike treba prevashodno uputiti na uxbenik – a da dale-

ko najve}u pa`wu posveti prakti~nim ve`bama, usmenim i pisme-

nim (uvek i sa osloncem na realan zvuk!), kroz koje }e se pouzdano

ovladati pre svega intervalima, lestvicama i akordima, ali tako-

|e i svim elementima muzi~ke pismenosti, neophodnim za svakog

{kolovanog muzi~ara. Temeqno i potpuno ra{~i{}avawe pojmova

ve} na ovom stupwu {kolovawa veoma je va`no za daqi rad na mno-

gim predmetima, kako u daqem toku sredwe muzi~ke {kole, tako i

na studijama. Isto tako treba insistirati da se u~enici naviknu

na pravilno, precizno i pregledno pisawe notnog teksta bilo ko-

je vrste, kao uvek ~itkog muzi~kog „rukopisa”; ovo naro~ito kroz

doma}e zadatke, koji se – po prirodi predmeta i ve} nagla{enoj

potrebi wegovog prakti~nog savladavawa – name}u kao nu`ni u

velikom broju. Ipak, i usmeno ve`bawe na ~asu je sasvim neophod-

no, pri ~emu vaqa nastojati i na brzini odgovora, jer samo brz od-

govor odraàva stvarno i pouzdano znawe, kada se radi o pitawi-

ma ove vrste!

Vaqa napomenuti da je, s obzirom na doneta predznawa u~e-

nika iz osnovne muzi~ke {kole, mogu}e – i poèqno, radi ~vr{}e

veze sa ìvom muzi~kom praksom – da se pojedine oblasti, u pro-

gramu pojedina~no razloène (ritmika, metrika, intervali, le-

stvice, akordi), prikazuju i praktikuju u uzajamnom proìmawu, a

ne previ{e odvojeno, {to nosi opasnost odlaèwa u apstrakciju!

Iz istog razloga vrlo je bitno da se sve razmatrane pojave prika-

zuju i kroz prakti~ne primere iz muzi~ke literature (ukqu~uju}i

narodnu muziku), a naro~ito one poznatije – {to olak{ava i do-

bro razumevawe i trajno pam}ewe odre|enih pojmova.

MUZI^KI INSTRUMENTI

SADR@AJI PROGRAMA

á RAZRED


Osnovni pojmovi o zvuku – definicija, osobine, alikvotni

niz, prirodno i temperovano {timovawe, kamerni ton, , reflek-

sija, rezonanca. (1)

Podela muzi~kih instrumenata. Op{ta na~ela stvarawa zvu-

ka na pojedinim wihovim vrstama. (1)

Guda~ki instrumenti – gra|a, izvo|a~ka tehnika, istorijat,

literatura. (6)

Trzani ì~ani instrumenti – harfa, gitara, istorijske i

folklorne varijante. (2)

Klavir i ~embalo – gra|a, izvo|a~ka tehnika, literatura.

Istorijske varijante. (4)

Drveni duva~ki instrumenti. Srodnost i razlike. Transpo-

zicija. (5)

Limeni duva~ki instrumenti. Zajedni~ka svojstva tehnike i

zvuka. Ventilni mehanizmi i wihovo dejstvo. Istorijski razvoj. (4)

Duva~ki instrumenti sa mehom. Gra|a, funkcionisawe,

istorijat i literatura orguqa. Harmonika i ostali instrumenti

ovog roda. (3)

Qudski glas. Razlike izme|u vokalnog i instrumentalnog

medija. (1)

Udaraqke. Osnovne zvu~ne razlike zavisno od materijala i

na~ina proizvodwe zvuka. Uloga i notacija. (3)

Elektri~ni muzi~ki instrumenti. Sinteti~ki zvuk. (1)

Instrumentalni ansambli. Glavne vrste kamernih sastava i

orkestara, wihova zvu~na svojstva, mogu}nosti i literatura . Uobi-

~ajena postavka instrumenata u orkestru i poredak u partituri. (3)

Uporedno sagledavawe instrumentarijuma – op{ta zvu~na

svojstva pojedinih vrsta i grupa instrumenata, tonski rasponi,

zna~aj i uobi~ajene uloge, istorijski tok razvoja. (1)

Programu odgovara vaè}i uxbenik „Muzi~ki instrumenti”

Dejana Despi}a, izdava~ Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Be-

ograd – Novi Sad i „Nota” Kwaèvac, (á izdawe 1989).


Teì{te u prikazivawu instrumenata treba staviti na

glavne predstavnike svoje vrste i one koji u savremenoj praksi

imaju najistaknutiju ulogu i najzna~ajniju literaturu (violina,

violon~elo, harfa, klavir, flauta, oboa, klarinet, fagot, horna,

truba, trombon, orguqe, timpani); ostale prikazati prevashodno u

pore|ewu s wima, kao varijante.

Bezuslovno treba insistirati na prepoznavawu instrumena-

ta po zvuku i po izgledu, kroz {to ve}i broj dobro odabranih mu-

zi~kih primera iz najpoznatije literature, kao i slika (crteà)

instrumenata, a prema mogu}nostima i kroz prikaz najva`nijih

instrumenata uìvo, ili video snimkom. Poseta javnim ~asovima

u {koli, kao i eventualnim koncertima, posebno orkestarskim,

tako|e treba da pomogne uspe{nije usvajawe gradiva.

Probleme notacije, kqu~eva, transpozicija, kao i upoznava-

we specifi~nih izvo|a~kih uputstava i termina, treba obraditi

(i) kroz pismene ve`be, eventualno doma}e zadatke, a tako|e anali-

zom partitura i pojedinih instrumentalnih deonica u literaturi.

HARMONIJA

áá RAZRED


UPOZNAVAWE MATERIJE I SVRHE PREDMETA. STROGI

HARMONSKI STAV (3)

Pojam i uloga harmonije, kao oblikotvornog, izraàjnog,

koloristi~kog i stilskog ~inioca u muzici. Strogi i slobodni

harmonski stav. Kratko obnavqawe pojmova o akordima i wihovo

prepoznavawe u slobodnoj fakturi. Op{ti pojmovi o vanakord-

skim tonovima – kroz analizu jednostavnih primera. Obim, podela

i uloga glasova u strogom harmonskom (horskom) ~etvoroglasu.

TROZVUCI GLAVNIH STUPWEVA (15)

Postavqawe kvintakorada glavnih stupweva ( u duru i harm-

onskom molu) u ~etvoroglasni harmonski stav. Vezivawe – pisme-

no i na klaviru – kvintakorada glavnih stupweva. Kvintno srod-

stvo i susedni odnos. Stroga, slobodna i poluslobodna veza. Za-

brawena kretawa i kriti~ni tonovi. Promena sloga i poloàja.

Obnavqawe i utvr|ivawe gradiva (3)

TONALITET I FUNKCIJE (6)

Pojam tonaliteta i wegovo ispoqavawe kroz odnos glavnih

trozvuka. Kadenca. Svirawe i prepoznavawe osnovnih kadencira-

ju}ih obrta iz sva tri po~etna poloàja. Uloga i primena kaden-

ciraju}eg kvartsekstakorda. Toni~na, subdominantna i dominant-

na funkcija – wihovi glavni predstavnici (T, S i D) i zamenici

(âá, ááá, áá i âáá stupaw). Tercna srodnost akorada. Usmeni harm-

onski diktat: prepoznavawe akordskih funkcija, glavnih i spo-

rednih trozvuka.

SPOREDNI TROZVUCI (15)

Kvintakord âá stupwa; varqiva kadenca (i na klaviru).

Kvintakord áá stupwa. Kvintakordi ááá i âáá stupwa. Prividni

dominantni odnos akorada; sekvence: â-á/âá-áá/.... i á-áâ/âáá-ááá....

i á-â/âá-ááá/.... u duru i molu (i na klaviru).

Obnavqawe i utvr|ivawe gradiva. (3)

OBRTAJI KVINTAKORADA (18)

Sekstakordi glavnih trozvuka. Sekstakordi sporednih tro-

zvuka. Svirawe sekvence sa sekstakordima: â6-á/áâ

6-âáá/.... Kvart-

sekstakordi – obrtajni, zadrì~ni, skretni~ni i prolazni. Svi-

rawe potpune autenti~ne i pro{irene kadence sa kadenciraju}im

kvartsekstakordom.


HARMONIZACIJA MOLDURA, PRIRODNOG

I MELODIJSKOG MOLA (3)

Obnavqawe i utvr|ivawe gradiva.(3)

ÊTVOROZVUCI (18)

Glavni ~etvorozvuci. Dominantni septakord i wegovi obr-

taji. Septakord áá stupwa i obrtaji; akord sa dodatom sekstom.

Svirawe pro{irene kadence sa upotrebom kvintsekstakorda áá

stupwa. Septakord âáá stupwa i obrtaji.




VANAKORDSKI TONOVI (6)

Zadrìca (jednostruka). Prolaznica (jednostruka). Skret-

nica (jednostruka). Prethodnica. Slobodni (usko~ni) i napu{te-

ni (isko~ni) vanakordski tonovi; te{ka prolaznica i skretnica,

prolazna i skretni~na zadrìca. Figurirani harmonski stav.


Obavezno raditi po jedan pismeni zadatak u polugodi{tu.

ááá RAZRED


SPOREDNI ÊTVOROZVUCI (4)

Figurativna („slu~ajna”) i sekventna pojava sporednih ~e-

tvorozvuka (á, áâ, ááá i âá stupwa). Sekvenca prividnih dominant-

nih odnosa sa primenom ~etvorozvuka (jednog ili oba) u modelu.

PETOZVUCI (4)

Dominantni nonakord, wegovi obrtaji i razre{ewa.

SLO@ENIJE I HROMATSKE POJAVE VANAKORDSKIH

TONOVA (6)

Dvostruke i trostruke zadrìce, skretnice i prolaznice.

Skretni~no okruèwe akordskog tona (4-2-3, 2-4-3 i sl.). Hromat-

ski vanakordski tonovi. Pojam alteracije, realteracije, unakr-

snice, otvorene i skrivene hromatike.

NAJVA@NIJI ALTEROVANI AKORDI KLASI^NE

HARMONIJE (10)

Tonalno stabilne i tonalno labilne alteracije, wihova

uloga u formirawu alterovanih akorada. Alterovani akordi dija-

tonskog i hromatskog tipa – strukturalne razlike. Princip van-

tonalnih akorada. Dominantina dominanta (DD), dominanta za

subdominantu(DS) i wihovi zamenici. Napolitanski sekstakord

(N). Prekomerna dominanta (+D). Dominantina dominanta kao

tvrdo umaweni êtvorozvuk (– DD) i wen zamenik kao dvostruko

umaweni (– âááD).


VIDOVI PROMENE TONALITETA (2)

Mutacija, tonalno istupawe, tonalni skok, modulacija. Vr-

ste modulacija i wihov zna~aj u muzi~kim oblicima. Neposredna i

posredna modulacija.

DIJATONSKA MODULACIJA (20)

Sredstva dijatonske modulacije i na~ini izvo|ewa. Obna-

vqawe mnogostranosti trozvuka. Modulacione grupe (neposredna

modulacija). Modulacija preko posrednog tonaliteta (~etvrta gru-

pa). Svirawe na klaviru neposrednih dijatonskih modulacija.


OSTALI ALTEROVANI AKORDI (10)

Vantonalne dominante i wihovi zamenici za áá, âá i ááá stu-

paw. Dominanta napolitanskog akorda (DN). Mogu}ne alteracije

u okviru akorada dominante, subdominante i âáá stupwa. Svirawe

kadenca sa primenom alterovanih akorada (DD, N). Svirawe hro-

matskih sekvenca sa modelima D2-T

6(hromatika u basu) i DD7-D7

(lanac dominantnih septakorada). Pregled klasi~nog fonda alte-

rovanih akorada.

Obnavqawe u itvr|ivawe gradiva. (2)

PEDAL (2)

Pojam i vidovi pedala (orglpunkta), prvenstveno analiti~-

ki. Tipi~an harmonski tok na zavr{nom pedalu tonike (miksoli-

dijsko istupawe T-DS-S-D-T, i wegove varijante

Obavezno raditi po jedan pismeni zadatak u polugodi{tu.

ZAHTEVI NA GODI[WEM ISPITU

Pismeni ispit:

a) harmonizacija zadatog soprana;

b) harmonizacija obeleènog basa.

Usmeni ispit:

a) dva pitawa iz pre|enog gradiva;

b) svirawe na klaviru jedne neposredne dijatonske modula-

cije i jednostavnijeg generalbasa.

áâ RAZRED


HROMATSKA MODULACIJA (16)

Pojam i sredstva hromatske modulacije. Hromatska modula-

cija pomo}u prezna~ewa akorada (dijatonskog i hromatskog tipa).

Modulacija pomo}u promene sklopa akorada. Modulacija pomo}u

hromatske i prividne tercne srodnosti. Modulacija pomo}u elip-

ti~nih veza. Svirawe jednostavnijih hromatskih modulacija.


ENHARMONSKA MODULACIJA (16)

Pojam i sredstva enharmonske modulacije. Enharmonska za-

mena i enharmonsko prezna~ewe. Enharmonsko prezna~ewe umawe-

nog ~etvorozvuka. Enharmonsko prezna~ewe dominantnog ~etvoro-

zvuka (enharmonizam male septime). Enharmonsko prezna~ewe tvr-

do umawenog ~etvorozvuka. Enharmonsko prezna~ewe prekomernog

trozvuka. Svirawe jednostavnijih enharmonskih modulacija (pomo-

}u umawenog i dominantnog ~etvorozvuka).


PREGLED RAZVOJA HARMONSKIH STILOVA (8)

Primeri iz literature za osnovna obele`ja i sredstva harm-

onije u stilu baroka (J. S. Bah, Hendl), klasike (Hajdn, Mocart,

Betoven), ranog romantizma ([ubert, [uman, [open), zrelog ro-

mantizma (List, Brams) i nacionalnih {kola (Grig, Musorgski,

St. Mokrawac). Osnovne informacije i primeri za harmonske po-

stupke u impresionizmu (Debisi), kod klasika HH veka (Proko-

fjev, Stravinski, Bartok, [enberg, Hindemit) i kod jugosloven-

skih kompozitora (Hristi}, Slavenski).

OBNAVQAWE I UTVR\IVAWE CELOKUPNOG GRADIVA

HARMONIJE (16)

Obavezno raditi po jean pismeni zadatak u polugodi{tu.


Pismeni ispit: a) harmonizacija zadatog soprana;

b) harmonizacija obeleènog basa.

Usmeni ispit: a) tri pitawa iz celokupnog pre|enog gradi-

va harmonije;

b) svirawe jedne modulacije na klaviru.


Izu~avawe ovog predmeta omogu}ava da u~enik i usvoji

osnovne zakonitosti i logiku harmonskog jezika, razvije harmon-

ski sluh, a ne samo da se osposobi da korektno (ili {ablonski)

radi harmonske zadatke.

Nastava harmonije ne sme da se ograni~i samo na teorijsko

upoznavawe u~enika sa sadràjima programa, ve} od po~etka treba

nastojati da se u~enik osposobi da svesno analizira harmonski

stav. Pri tom je veoma va`no da svaka teorijska postavka bude oì-

vqena zvukom i primerima iz literature; svaka novoobra|ena

akordska veza treba da bude odsvirana vi{e puta i pa`qivo odslu-

{ana. Radi toga su u programu zastupqeni i (usmeni) harmonski

diktati, tako da se prepoznavawem funkcija i karakteristi~nih

veza u~enik od po~etka navikava da ~ u j e harmoniju. U toku izra-

de zadataka u~enik ne treba da koristi klavir, ali kad je zadatak

ura|en treba ga svakako odsvirati, kako bi rezultat mogao biti

proveren sluhom. Poèqno je da u~enici otpevaju zadatak koji je

ura|en na tabli, jer se tako, pored zvu~nog doìvqaja harmonskog

toka i provere melodijske linije svakog glasa, dobija i autenti~an

efekat (boja), s obzirom da se radi o zami{qenom horskom stavu.

U vezi s izradom zadataka vaqa voditi ra~una da se na zada-

tom basu formira muzikalna sopranska linija i obratno – pri

harmonizaciji soprana dobra linija basa. Teì{te treba, naravo,

staviti na harmonizaciju soprana, jer tu u~enik moè najvi{e da

pokaè koliko je ovladao logikom harmonskog izraàvawa. Zbog

toga je ve} u áá razredu uvedena i metodska jedinica Vanakordski

tonovi (u jednostavnijim vidovima), jer je wihova upotreba ne sa-

mo zna~ajna nego i neophodna u izradi iole razvijenog i dobro

osmi{qenog zadatka. Iz istog razloga se i izvestan broj „slu~aj-

nih” kvartsekstakorada obra|uje ranije. Ostalo gradivo iz ovih

oblasti ostvaruje se u ááá razredu.

U toku rada postepeno treba pre}i i na re{avawe neobele-

ènog basa, po{to wegova izrada pruà u~eniku ve}e mogu}nosti,

ali zahteva i vi{e samoinicijative, kao i temeqnije poznavawe



materije. Najboqe je da posle svake savladane jedinice (preko obe-

leènog basa i harmonizacije soprana) u~enici izrade i nekoli-

ko neobeleènih basova, primewuju}i ste~ena znawa (ve} po~ev od

saekstakorada glavnih stupweva!). Sve izra|ene zadatke treba i

analizirati.

Osim svirawa kadenca, sekvensa, dijatonski i (jednostavni-

jih) hromatskih i enharmonskih modulacija, predvi|eno je i svira-

we generalbasa (ispitni program na kraju ááá razreda). Ove ve`be

treba zapo~eti ve} u áá razredu, posle obrade svih kvintakorada.

Postepeno ovladavawe odgovaraju}im harmonskim vezama na kla-

viru doprine}e potpunijem usvajawu gradiva uop{te. Razume se da

nastavnik vr{i izbor najpogodnijih zarataka; uz to, poèqno je

zadavati i kra}e, jednostavnije soprane za direktno harmonizova-

we na klaviru.

U gradivu ááá razreda se posle gradiva iz dijatonike (koje se

nadovezuje na prethodnu godinu) predvi|a u redosledu i postepeno

uvo|ewe hromatskih elemenata – najpre u vidu hromatskih figura-

tivnih tonova, a odmah zatim i najva`nijih klasi~nih alterova-

nih akorada – radi pribliàvawa realnoj harmonskoj praksi kla-

si~ara i oboga}ewa harmonskog fonda za izradu zadataka jo{ uvek

u okviru jednog tonaliteta. Tek potom sledi i mogu}nost promene

tonaliteta, a za wom se pro{iruje daqe akordski fond ostalim

alterovanim – u okviru toga i vantonalnim – akordima. Hromat-

ska modulacija se nadovezuje u áâ razredu. Me|utim, mogu}no je ve}

u ááá razredu ukazati na primenu napolitanskog akorda u toj vrsti

modulacije, jer se ta primena proceduralno ne razlikuje od na~ina

dijatonskog modulirawa (prezna~ewe akorda). Pedal (na kraju ááá

razreda) treba obraditi prevashodno na primerima iz literature,

a mawi broj zadataka posvetiti nekim tipi~nim re{ewima sa to-

ni~nim pedalom na zavr{etku.

Po{to se enharmonskom modulacijom zaokruùju sadràji

klasi~ne hrmonije, trebalo bi ostatak ~asova organizovati tako

da se obnavqawe gradiva odvija uporedo sa nastavnim jedinicama

iz oblasti „Pregled razvoja harmonskih stilova” – kako se konti-

nuitet u prakti~nom radu ne bi prekidao. Sam pregled harmonskih

stilova treba dati saèto i u najva`nijim potezima, sa istica-

wem najkarakteristi~nijih obele`ja i sredstava, jer se po novoj

koncepciji izu~avawa harmonije na FMU taj predmet (tokom tri

godine) obra|uje upravo kao svojevrstan pregled harmonskih sti-

lova, nadovezuju}i se na (pretpostavqeno) poznavawe sredstava i

tehnike tradicionalne harmonije, ste~eno u sredwoj {koli. Stil-

ski karakteristi~ni primeri treba bezuslovno da budu prikazani

i zvu~no, a ne samo vizuelno i analiti~ki.

U svakom razredu su predvi|ena po dva pismena zadatka, odno-

sno po jedan u svakom polugodi{tu, u trajawu od dva {kolska ~asa.

ISTORIJA MUZIKE SA UPOZNAVAWEM

MUZI^KE LITERATURE

áá RAZRED


MUZI^KA KULTURA PRETKLASNOG DRU[TVA

I STAROG VEKA (4)

Muzi~ka kultura prvobitne zajednice i naroda Istoka.

Muzika Stare Gr~ke i Rima.

Zvu~ne ilustracije: primeri iz folklora, primeri gr~kih

himni, notni primeri muzike naroda na niskom razvojnom stupwu,

inserti muzike naroda Istoka i Stare Gr~ke.

MUZI^KA KULTURA SREDWEG VEKA (9)

Gregorijanski koral. Vizantijska muzika. Vi{eglasje od áH

do Háâ veka, Svetovna sredwovekovna muzika. Sredwovekovna teo-

rija i notacija.

Zvu~ne i notne islustracije: tipi~ni primeri jednoglasne

duhovne i svetovne muzike sredweg veka, prvi oblici vi{eglasja.

MUZIKA RENESANSE (21)

Stilske karakteristike renesanse, Ars nova u Francuskoj i

Italiji, Renesansa u flamanskim zemqama. Protestantski koral.

Francuska muzika zrele renesanse. Rimska {kola. Palestrina,

Laso. Venecijanska {kola. Engleski virxinalisti.

Zvu~ne i notne ilustracije: izbor iz duhovnih i svetovnih

kompozicija stvaralaca Ars nove i predstavnika franko-flaman-

ske {kole, izbor iz stvarala{tva Palestrine i Lasa, vokalna i

vokalno-instrumentalna muzika Hâá veka. Muzika virxinalista.

ááá RAZRED


BAROK (35)

Stilske karakteristike baroka. Nastanak opere. Firentin-

ska kamerata. Monteverdi. Opera u Veneciji i Napuqu. Francuska

lirska tragedija i Lili. Nema~ka i engleska opera Hâáá veka. Du-

hovna muzika baroka. Instrumentalna muzika Hâáá i Hâááá veka:

Freskobaldi, Bukstehude, Koreli, Vivaldi.

Vrhunski predstavnici baroka: J. S. Bah i G. F. Hendl (ana-

liti~ki prikaz svih ànrova i etape ovih stvaralaca).

Na prelazu izme|u baroka i klasike: Tartini, Kupren, D.

Skarlati.

Dela za slu{awe: izbor iz stvarala{tva Monteverdija, ita-

lijanskih i francuskih operskih majstora. Izbor iz dela Fresko-

baldija, Bukstehudea, Korelija i Vivaldija.

Bah: izbor iz vokalno-instrumentalnog stvarala{tva – „Pa-

sija po Mateju”, Misa ha-mol, svetovne i duhovne kantate, izbor iz

muzike za ~embalo: Francuske, Engleske svite, „Dobro temperova-

ni klavir” i dr. Izbor iz kamernog i orkestarskog stvarala{tva.

Jedan violinski koncert (po izboru), jedan koncert za ~embalo

(po izboru). Brandenbur{ki koncerti, orkestarske svite (ha-mol,

De-dur). Orguqska dela.

Hendl: izbor numera iz oratorijuma, oratorijum „Mesija”,

Kon~erta grosa or. 3 i or. 6, orguqski koncerti (izbor), svite

„Muzika na vodi”, „Muzika za vatromet”, izbor iz operskog stvara-

la{tva.

Izbor iz muzike Tartinija, Kuprena i Skarlatija (sonate).

PRETKLASIKA I KLASIKA (35)

Stilske karakteristike pretklasike. Opera seria Hâááá ve-

ka u Italiji, Francuskoj – @. F. Ramo. Opera bufo i opera ko-

mik, balad opera i zing{pil. Pergolezi, Gretri. Glukova re-

forma opere.

Manhajmska, be~ka i berlinska {kola.

Stilske karakteristike klasike. Muzi~ka klasika: J. Hajdn,

V. A. Mocart, L. V. Betoven (analiti~ki prikaz svih kqu~nih

ànrova ovih stvaralaca).

Dela za slu{awe: izbor iz operskog stvarawa (Pergolezi,

Gluk: „Orfej i Euridika”, „Al~esta”), izbor iz dela manhajmskih

majstora i Bahovih sinova.

Hajdn: izbor iz simfonija, sa akcentom na posledwe, „Lon-

donske”, izbor iz kamernog stvarala{tva, izbor iz koncerata (Es-

dur za trubu), jedan violinski, jedan klavirski, izbor iz klavir-

skih sonata, najzna~ajniji delovi iz oratorijuma „Stvarawe sveta”

ili „Godi{wa doba”.

Mocart: izbor pojedinih odlomaka iz opere „Figarova è-

nidba”, „Don \ovani”, „ârobna frula” (video snimci), izbor

simfonija: Es-dur, ge-mol, Ce-dur, izbor iz klavirskih sonata, iz

kamernog stvarawa, Serenada. Divertimento „Mala no}na muzi-

ka”, izbor iz koncerata za razne instrumente, Rekvijem (odlomci).

Betoven: presek kroz svih devet simfonija, presek kroz kla-

virske sonate iz sva tri stvarala~ka perioda, odabrani kvarteti

iz sva tri stvarala~ka perioda, jedna violinska sonata („Prole}-

na”, „Krojcerova”), izbor iz koncertnog stvarawa, presek kroz

klavirske koncerte, Violinski koncert De-dur, Misa solemis

(odlomci).

ROMANTIZAM á (35)

Stilske karakteristike romantizma. Rani romantizam: [u-

bert, Mendelson, [uman, [open (ili po ànrovima: klavirska

muzika ranih romanti~ara, solo pesma, instrumentalni koncert i

razvoj simfonije).

Dela za slu{awe: izbor iz najzna~ajnijih dela ranoroman-

ti~ne muzike za klavir ([uberta, Mendelsona, [umana, [opena),

solo pesme ([uberta i [umana), koncerata (Mendelsona, Vebera,

[opena, [umana), simfonije ([ubert, [uman, Mendelson, de-

taqna analiza [ubertove „Nedovr{ene” simfonije).

Programska muzika. Berlioz, List.

Dela za slu{awe: Berlioz, detaqna analiza „Fantasti~ne

simfonije”, List, sonata ha-mol, Koncert za klavir i orkestar

Es-dur, simfonijske poeme (izbor), izbor iz klavirske muzike,

presek kroz sve tri sveske „Godine hodo~a{}a”, rapsodije i dr.

Ranoromanti~na opera u Italiji, Francuskoj i Nema~koj.

Dela za slu{awe: izbor iz dela Rosinija (numere i scene iz

„Seviqskog berberina”), Belinija („Norma”) i Donicetija, Ma-



jerbera i Vebera („ârobni strelac”).

Vagner, Verdi, veristi, francuska opera u drugoj polovini

HáH veka.

Dela za slu{awe: izbor scena i presek muzi~kih drama od

„Holan|anina lutalice” do „Parsifala”. Verdi: odabrane scene

i numere iz opera: „Nabuko”, „Rigoleto”, „Trubadur”,”Travijata”,

„Aida”, „Otelo”, „Falstaf”. Rekvijem (odlomci). Izbor iz opera

Pu~inija („Toska”, „Madam Baterflaj”), Gunoa („Faust”), Bizea

(„Karmen”, scene i numere).

áâ RAZRED


ROMANTIZAM áá (36)

Nema~ka instrumentalna muzika druge polovine HáH veka:

Brams, Brukner, Maler, [traus, francuska instrumentalna muzi-

ka druge polovine HáH veka – Frank.

Dela za slu{awe: izbor iz klavirskog stvarawa Bramsa, iz-

bor iz simfonija (á-áâ), izbor iz koncerata i kamernog stvarawa.

Brukner – izbor iz simfonija, Te Deum. Maler: jedna simfonija

po izboru, jedan ciklus solo pesama. [traus: izbor iz simfonij-

skih poema, „Saloma”, igra velova, „Kavaqer s ruòm”. Frank:

simfonija de-mol, Preludijum, koral i fuga, sonata za violinu i

klavir A-dur (detaqna analiza).

Nacionalne {kole u HáH veku.

Ruska nacionalna {kola. Glinka, Petorica i âjkovski.

ê{ka nacionalna {kola – Smetana, Dvoràk.

[panska, norve{ka i finska muzika – De Faqa, Grig, Si-

belijus.

Dela za slu{awe: Glinka, fragmenti iz opere „Ivan Susa-

win”, „Ruslan i Qudmila”. Borodin – odabrane scene i arije iz

opere „Knez Igor”, „Bogatirska” simfonija, „Iz sredwe Azije”.

Musorgski: scene iz opere „Boris Godunov”, „Slike sa izlo`be”,

izbor solo pesama. Rimski-Korsakov: scene i arije iz poznatih

opera, „[eherezada”. âjkovski: izbor iz simfonijskog stvarala-

{tva (áâ, â i âá simfonija) i iz ostalih orkestarskih dela, iz-

bor iz koncerata, izbor scena iz opera „Evgenije Owegin”, „Pi-

kova dama”, izbor iz muzike za balete („Labudovo jezero” i dr.), iz-

bor iz kamernog i klavirskog stvarawa („Godi{wa doba”).

Smetana: izbor odlomaka iz opere „Prodana nevesta”, izbor

iz ciklusa simfonijskih poema „Moja domovina”. Dvoràk: sim-

fonija „Iz novog sveta”, Slovenske igre, Koncert za violon~elo.

Izbor iz dela De Faqe, Griga i Sibelijusa.

IMPRESIONIZAM (8)

Debisi, Ravel, Skrjabin.

Dela za slu{awe: izbor iz klavirskog, kamernog, vokalnog i

orkestarskog stvarala{tva Debisija, fragmenti iz opere „Peleas

i Melisanda”. Ravel: izbor iz klavirskog, vokalnog i kamernog

stvarala{tva, [panska rapsodija, „Ciganin”, „Bolero”, jedan

klavirski koncert. Skrjabin: izbor iz klavirske i simfonijske

muzike.

STILSKE KARAKTERISTIKE MUZIKE HH VEKA (22)

Ekspresionizam, izvori i glavni predstavnici: [enberg,

Berg i Vebern.

Nacionalne {kole u muzici HH veka. Stravinski, Bartok,

Jana~ek.

Neoklasicizam u evropskoj muzici HH veka. [estorica u

Francuskoj. Hindemit, Prokofjev, [ostakovi~.

Stilska stremqewa u muzici druge polovine HH veka (od

1945. do danas).

Dela za slu{awe: izbor iz razli~itih, reprezentativnih

ànrova [enberga, Berga i Veberna,. Stravinski: odlomci iz ba-

leta „Petru{ka”, „Posve}ewe prole}a”. Bartok: Muzika za uda-

raqke, ì~ane instrumente i ~elestu, Koncert za orkestar, izbor

iz guda~kih kvarteta, Alegro barbaro, za klavir. Sati: izbor iz

dela za klavir. Prokofjev: Klasi~na simfonija, „Romeo i Julija”

(odlomci), izbor iz klavirske muzike, koncerata i simfonija.

[ostakovi~: izbor iz simfonijske, kamerne i klavirske muzike.

[tokhauzen, Bulez, Mesijen, izbor iz stvarala{tva.

(Savremena dela, ako je to mogu}e, slu{ati u ìvom izvo|e-

wu, na festivalima ove vrste muzike).


Predmet istorija muzike sa upoznavawem muzi~ke literature

jedinstven je predmet koji se izu~ava tokom tri godine. Predmet

se ne polaè na kraju, ve} se iz gradiva i slu{awa izvodi jedna za-

jedni~ka ocena.

Nastavna gra|a sistematizovana je po istorijsko-stilskim

celinama u ciqu sticawa {to {ireg op{temuzi~kog obrazovawa

u~enika kao i povezivawa ovog predmeta sa ostalim stru~nim (mu-

zi~ki oblici, harmonija, kontrapunkt) kao i {ire stru~nim pred-

metima (istorija kwièvnosti, istorija, istorija umetnosti).

Svaka ve}a jedinica iz gradiva mora biti propra}ena zvu~nim, tj.

Slu{nim primerima, dok najve}i stvaraoci moraju biti i slu{no

i analiti~ki obra|eni. U tu svrhu treba uvek birati najpopular-

nija dela, deci dostupna i jednostavna za pam}ewe. Neophodno je

{to vi{e u~enike angaòvati prilikom slu{awa muzike, kori-

ste}i partiture, note, likovne ili filmske, video priloge. Izu-

~avaju}i najzna~ajnije pojave i stvaraoce u~enici treba da se slu-

è svom raspoloìvom literaturom: J. Andrejs: Historija muzike

á, áá i ááá, Roksanda Pejovi}: Istorija muzike á, áá, Sowa Marinko-

vi}: Istorija muzike, B. Radovi}: Mala istorija muzike, pa, samim

tim metoda rada ne treba da bude iskqu~ivo verbalna i narativna,

ve} dijalo{ka, na osnovu pro~itanog a i slu{anog. Tako|e je po-

èqno da se koriste razli~iti testovi, za odre|ene stvarala~ke

oblasti ili likove, za upore|ivawe razli~itih oblasti, stilova

ili ànrova. Ovim predmetom potrebno je razviti qubav prema

muzici, interesovawe za posetu koncerata, aktivno slu{awe muzi-

ke preko razli~itih sredstava. Za pojedine oblasti mogu}e je ura-

diti seminarske radove, ~itati ih javno i time razvijati proces

mi{qewa, povezivawa, zakqu~ivawa i razvijati elemente pisme-

nosti i izraàvawa.

MUZI^KI OBLICI

áá RAZRED


ELEMENTI MUZI^KOG OBLIKA (8)

Re~enica i period pravilne konstrukcije. Strukturalni i

tematski elementi re~enice i perioda – dvotakt, motiv i rad sa

motivom; figura i pasa`. Odstupawe od pravilne gra|e re~enice

i perioda. Niz i lanac re~enica.


OBLIK PESME (12)

Dvodelna pesma (tipovi a b i a a b a). Trodelna pesma (tipo-

vi a b a i a b c). Sloèna trodelna pesma.

PRIMENA OBLIKA PESME (4)

Mali instrumentalni komadi, menuet, skerco, mar{, stili-

zovane igre.


ANALIZA ODGOVARAJU]IH DELA IZ MUZI^KE

LITERATURE (4)

ááá RAZRED


RONDO (6)

Pretklasi~ni i klasi~ni á, áá i ááá vrste.

VARIJACIJE (6)

Ornamentalne, karakterne, kontrapunktske (~akona i pasa-

kaqa).


SVITA (4)

Barokna svita, novija svita (u glavnim crtama).


SONATA (10)

Istorijski razvoj sonate (u osnovnim crtama) – barokna so-

nata, Skarlatijev sonatni oblik. Klasi~an sonatni stav – u jedno-

stavnim, mawe-vi{e pravilnim primerima.




áâ RAZRED


SONATNI RONDO (4)

SONATNI CIKLUS KLASIÂRA (6)

Poredak i broj stavova, me|usobni kontrasti, tipi~ni obli-

ci pojedinih stavova u ciklusu.

SLO@ENIJI OBLICI SONATNOG STAVA POSLE KLA-

SICIZMA. Mogu}na odstupawa od pravilnog oblika (6)

RAZVOJ SONATNOG CIKLUSA U ROMANTIZMU, po~ev od

Betovenovih kasnijih opusa (6)

PRIMENA SONATNOG CIKLUSA U KAMERNIM

I ORKESTARSKIM KOMPOZICIJAMA (4)

OBLIK KONCERTA i wegov istorijski razvoj (6)


OSTALI INSTRUMENTALNI OBLICI (8)

Uvertira, slobodni oblici (fantazija, rapsodija, balada i

sl.); programska muzika – simfonijska poema.


VOKALNI I MUZI^KO-SCENSKI OBLICI (2)

Specifi~nosti vokalnih oblika; odnos teksta i muzike (u

glavnim crtama). Solo pesma. Horska pesma: madrigal, novija hor-

ska pesma, oblik rukoveti u na{oj muzici. Re~itativ i arija. Ope-

ra i muzi~ka drama. Balet (u osnovnim crtama). Oratorijum, kanta-

ta, pasija. Misa i rekvijem, liturgija i opelo.



Da bi u~enici usvojili odre|ene pojmove i shvatili wihovu

uzajamnu povezanost, da bi im se olak{ao pristup u analizi mawih

i ve}ih celina, kao i sloènijih oblika, neophodno je obratiti

pa`wu na redosled i fleksibilnost u izlagawu gradiva pojedi-

nih metodskih jedinica.

Polazak od re~enice i perioda, kao elementa muzi~kog ob-

lika, a tek potom izu~avawe wihovih strukturalnih odnosno te-

matskih elemenata – dvotakta i motiva, predlaè se zato {to su

u~enicima re~enica i period najbliè i najlak{e obuhvatne

formalne celine, poznate bilo kroz svirawe muzi~ke literature,

ili kroz rad na harmoniji, ~iji se zadaci uglavnom i postavqaju

kao re~enice i periodi~ne celine, po~ev od u~ewa kadence i po-

lukadence. Poèqno je, me|utim, da se posebna pa`wa posveti

upravo mikrostrukturi oblika, jer weno temeqno razumevawe i

analiti~ko upoznavawe ima presudan zna~aj za daqe uspe{no sna-

laèwe i u sloènijim formalnim celinama. U prvoj godini u~e-

wa predmeta za to je ostavqeno dovoqno vremena.

Najvi{e ~asova je predvi|eno za dobro savladavawe oblika

pesme i sonate, kao kqu~nih, koje ~ine osnovu mnogih muzi~kih de-

la razli~itih ànrova, naziva i namena. Razume se da i analiti~-

ki rad , iz tih razloga, treba da se na tim oblicima najvi{e zadr-

ì. U vezi s analizom – ne samo ovih oblika – posebno vaqa na-

glasiti potrebu zvu~nog prikaza svakog analiziranog primera, a

nikako ne samo wegove vizuelne, apstraktne analize.

Prilikom obrade pojedinih metodskih jedinica bi}e po-

trebno da se u~enicima objasne i neki pojmove iz oblasti kontra-

punkta (npr. Kantus firmus u vezi sa pasakaqom, imitacija i in-

verzija kod ìge u sviti, fugato kod barokne sonate i sl.), moè

pre no {to su oni obra|eni na ~asovima predmeta kontrapunkt.

Takvo povezivawe, kao i ono sa oblikotvornim ~iniocima harmo-

nije (kadence, sekvence, tonalni odnosi i preokreti itd.), upravo

treba da uvek ukazuje na tesnu uzajamnu povezanost i interakciju

triju muzi~kih „disciplina” koje su metodski razdvojene u sklopu

muzi~kog {kolovawa.

KONTRAPUNKT

ááá RAZRED


OSNOVI VOKALNOG KONTRAPUNKTA (4)

Istorijski razvoj kontrapunkta. Modusi – vrste i karakte-

ristike. Kontrapunktska melodija. Kantus firmus.

DVOGLASNI KONTRAPUNKT VOKALNOG STILA (10)

Disonance i konsonance u dvoglasu. Kadence dvoglasnog sta-

va. Me{oviti kontrapunkt (floridus) – oblikovawe melodije u

floridusu i wene ritmi~ko-metri~ke osobenosti; tretman disonan-

ce u floridusu. Slobodan dvoglasni stav. Komplementarni ritam.


IMITACIJA (6)

Pojam i vrste imitacije. Interval imitacije. Preobraàj

odgovora u imitaciji – inverzija, augmentacija, diminucija, re-

trogradni odgovor.

TRETMAN TEKSTA U VOKALNOM KONTRAPUNKTU (8)

Izrada dvoglasnog polifonog stava sa tekstom.


TROGLASNI POLIFONI STAV (15)

Karakteristike troglasnog stava. Sazvu~ja i kadence u tro-

glasu. Floridus u troglasu. Primena disonance (konsonantna

kvarta, parazitska disonanca). Troglasni stav sa dva floridusa

na kantus firmus. Imitacioni troglasni stav, sa tekstom.


VOKALNI POLIFONI OBLICI (10)

Kanon (pojam i vrste). Tehnika izrade kanona; izrada jedno-

stavnijih primera. Motet – analiti~ki, a prakti~no po jedan od-

sek moteta na dati tekst, u dvoglasu i u troglasu.



Pismeni ispit: izrada jednog odseka troglasnog moteta na

dati tekst.

Usmeni ispit:


b) analiza jednog moteta – u osnovnim potezima.

áâ RAZRED


OSNOVI INSTRUMENTALNOG KONTRAPUNKTA (6)

Stilsko-istorijske razlike izme|u vokalnog (strogog) i in-

strumentalnog (slobodnog) stila polifonije. Melodika, ritmika

i metrika instrumentalnog kontrapunkta. Harmonska osnova i

stil barokne polifonije. Tretman disonance u baroknoj polifo-

niji. Izrada stilske melodije barokno-polifonog tipa, razli~i-

tih ritmi~kih profila.

DVOGLASNI INSTRUMENTALNI POLIFONI STAV (12)

Predstavqawe harmonske osnove dvozvucima. Izrada slobod-

nog dvoglasnog stava. Vrsta imitacije u baroknoj polifoniji –

analiti~ki i prakti~no (u oktavi, u kvinti, u tonalnoj inverzi-

ji). Kanon – vrste i tehnike; prakti~na izrada u oktavi. Obrtajni

kontrapunkt – prakti~no u oktavi, ostali informativno; smisao

i primena obrtajnog kontrapunkta. Sekvenca u kontrapunktskim

oblicima – analiti~ki i prakti~no.

Obnavqawe i utvr|ivawe gradiva (2)

INVENCIJA (8)

Oblik i tonalni plan invencije. Dvoglasna invencija –

prakti~no jedna do dve cele invencije. Troglasna invencija – ana-

liti~ki.


VI[EGLASNI INSTRUMENTALNI STAV (8)

Harmonske, melodijske i ritmi~ke karakteristike vi{egla-

snog polifonog stava. Prakti~na izrada troglasnog stava, bez

primene imitacije. Trostruki obrtajni kontrapunkt – analiti~ki.

FUGA (20)

Oblik i tonalni plan fuge. Odgovor – realan, tonalan, mo-

duliraju}i. Kontrasubjekt – sve i prakti~no. Ekspozicija fuge –



prakti~no, troglasna. Pro{irena ekspozicija i kontra-ekspozi-

cija. Me|ustavovi u fugi. Sprovodni i zavr{ni deo fuge. Streta

i orglpunkt (pedal). Fuga sa dve ili vi{e tema (tipovi fuge – bez

ulaèwa u pojedinosti). Primena fuge. Fugato (analiti~ki).


OBLICI BAROKNE INSTRUMENTALNE POLIFONIJE –

INFORMATIVNO (2)

Preludijum, koralna predigra, tokata, fantazija, ri~erkar.



Pismeni ispit: izrada ekspozicije troglasne fuge na zada-

tu temu, sa tonalnim odgovorom, bez velikog me|ustava;

Usmeni ispit:


b) analiza jednostavnije troglasne ili ~etvoroglasne fuge

J. S. Baha.


Da bi se karakter renesansne polifonije pribliìo u~eni-

cima, neophodno je na po~etku (uz metodsku jedinicu „osnovi vokal-

nog kontrapunkta”) koristiti zvu~ne ilustracije – preslu{ati od-

lomak mise i bar jedan motet Palestrine. Preslu{avawe odgovara-

ju}e literature vaqa sprovoditi i kasnije, naro~ito prilikom ob-

rade tretmana teksta, vi{eglasnog stava i vokalnih polifonih

oblika (motet). Istom ciqu doprine}e i pevawe zadataka izra|e-

nih na ~asu, {to je neobi~no va`no i za razvoj polifonog sluha.

Barokna polifonija je u~enicima blià, s obzirom da je

slu{aju i sviraju od po~etka svoga muzi~kog obrazovawa. Ipak, i

ovde }e zvu~ne ilustracije doprineti boqem uvidu u stilske oso-

benosti barokne muzike i pruìti pouzdaniju osnovu za prakti~an

rad, a i za analiti~ko sagledavawe.

Obrada gradiva barokne polifonije zahteva dosta elasti~-

nosti. I ovde prakti~an rad zapo~iwe od izrade drugog glasa na

zadati (svojevrstan) kantus firmus, za ~ime sledi samostalno pi-

sawe dvoglasa, potom i troglasa – preko zadatog harmonskog plana

i harmonskog ritma, sa zadatim po~ecima glasova ili bez wih, pa

sve do izrade odgovaraju}ih polifonih oblika.

Obrada polifonih sekvenca zahteva posebnu pa`wu i kon-

tinuiranu praksu, paralelno sa savladavawem ostalog gradiva, jer

sekvence u polifoniji ~ine va`no „vezivno tkivo”, ~ija dobra iz-

rada zna~ajno uti~e na kvalitet celine. Posebnu pa`wu vaqa po-

svetiti dobroj izradi moduliraju}ih sekvenca, najpre prema zada-

tom modelu, a potom po sopstvenom, sa datim tonalnim ciqem ti-

pi~nih usmerewa. Nu`no je raditi i dvoglasne i troglasne se-

kvence.

Tematska oblast „fuga” zastupqena je sa 20 ~asova, od kojih

najmawe 6 treba posvetiti izradi troglasne ekspozicije, na datu

ili sopstvenu temu koja zahteva realan, ili tonalan, ili moduli-

raju}i odgovor. Darovitiji u~enici mogu poku{ati da komponuju i

fugu u celini, kod ostalih se zahteva izrada troglasne ekspozici-

je sa velikim, moduliraju}im, sekventnim me|ustavom (u ispitnom

zadatku – bez wega).

U oba razreda treba predvideti izradu po jednog pismenog

zadatka u svakom polugodi{tu, u trajawu od dva {kolska ~asa.

NACIONALNA ISTORIJA MUZIKE

áâ RAZRED

(1 ~as nedeqno, 33 ~asa godi{we)

IZVORI I KORENI SRPSKE MUZIKE (1)

Po~eci muzike kod Slovena. Srpska sredwovekovna muzika,

svetovna i duhovna. Turski period (Hâ – Hâááá vek).

POÊCI GRA\ANSKE MUZIKE – Hâááá VEK (1)

ROMANTIZAM U SRPSKIM ZEMQAMA (4)

Muzika u Milo{evoj Srbiji. Prethodnici Kornelija Stan-

kovi}a.

Kornelije Stankovi} i po~eci romantizma.

Davorin Jenko i ~e{ki muzi~ari u Srbiji HáH veka.

JOSIF MARINKOVI] (2)

STEVAN MOKRAWAC (4)

VOJVO\ANSKI MUZIÂRI PERIODA ROMANTIKE (2)

Isidor Baji}

SRPSKA MUZIKA NA PRELAZU U HH VEK (1)

Bini~ki, Krsti}, Joksimovi}.

MUZIKA HH VEKA (21)

Prvi moderni pravci HH veka. Kowovi}, Milojevi}, Hri-

sti}, Slavenski.

Stojanovi}, Paunovi}, Manojlovi}.

Nastavqa~i nacionalnog smera: Taj~evi}, @ivkovi}, Na-

stasijevi}, Bandur, Vukdragovi}.

Predstavnici evropske moderne u me|uratnom periodu (pra-

{ka grupa): Logar, Milo{evi}, ôli}, Risti}, Mari}, Vu~kovi},

Raji~i}.

Tendencije u srpskoj muzici posle áá svetskog rata. Josif,

Radi}, V. Mokrawac, Obradovi}, Radovanovi}, Maksimovi}, De-

spi}, Ozgijan, Z. Hristi}, M. Mihajlovi}, Jevti}, Kulenovi},

Trajkovi}, Eri}, Hofman.

Dela za slu{awe: izbor iz zapisa srewevekovne muzike. [le-

zinger: Igre za orkestar. Stankovi}: izbor dela za klavir, („[to

se bore misli moje”), obrade narodnih melodija za hor, izbor iz du-

hovne muzike (Liturgija). Jenko: Uvertira „Kosovo”, izbor iz hor-

ske muzike. Tolinger: „Listi}i” za klavir, „Kosovka” za hor i or-

kestar (odlomci). Marinkovi}: izbor iz solo pesama, horova i Ko-

la, izbor iz duhovne muzike. Mokrawac: analiza Rukoveti, Kozara i

Primorskih napjeva, izbor iz duhovne muzike (Liturgija, Opelo) i

dr. I. Baji}: izbor iz klavirske muzike, solo pesama i horova. Bi-

ni~ki: odlomci iz opere „Na uranku”, izbor iz horske muzike.

Kowovi}: pregled opera (od „Kneza od Zete” do „Otaxbine”),

scene i odlomci iz „Ko{tane”, izbor iz solo pesama, horske muzi-

ke („Vragolan”), izbor iz kamerne muzike. Simfonija ce-mol.

Milojevi}: izbor iz solo pesama, klavirske muzike i horske

muzike („Muha i komarac”), Intima za guda~ki orkestar, balet

„Sobareva metla”, odlomci.

Hristi}: odlomci iz baleta „Ohridska legenda”, izbor iz

solo pesama, horova. Opelo u be-molu, oratorijum Vaskresewe (od-

lomci).

Slavenski: Balkanofonija, Sonata reli|oza, izbor iz horo-

va („Voda zvira”), kvarteti („Pesme moje majke”), Simfonija ori-

jenta (odlomci).

Stojanovi}: minijature za violinu i klavir, izbor iz vio-

linskih koncerata.

Taj~evi}: izbor iz solo pesama i horova („êtiri duhovna

stiha”), izbor iz klavirske muzike (Balkanske igre). @ivkovi}:

izbor iz horske muzike. Nastasijevi}: odlomci iz opere „\ura|

Brankovi}”. Vukdragovi}: kantate („Svetli grobovi”), vokalna

lirika (izbor).

Logar: numera iz opere „Pokondirena tikva” i baleta

„Zlatna ribica”. Milo{evi}: izbor iz dela. Risti}: izbor iz sim-

fonija (áá i âááá). Mari}: odlomci iz „Pesama prostora”i Vizan-

tijskog koncerta. Raji~i}: 3. Klavirski koncert, odlomci iz ope-

re „Simonida”, izbor iz minijatura za klavir.

Josif: Snovi|ewa. Radi}: Spisak, odlomak iz kantate „]e-

le kula”. V. Mokrawac: odlomci iz simfonija, izbor iz klavirske

muzike („Odjeci”). Obradovi}: Mikrosimfonija, odlomak iz Kon-

certa za violon~elo. Despi}: izbor iz klavirske muzike. Radova-

novi}: odlomak iz Audiospacijala. Maksimovi}: izbor iz vokalne

muzike. Mihajlovi}: Nokturni, „[ta sawam”. Trajkovi}: Arion za

gitaru i guda~e. Kulenovi}: Bugi za klavir i orkestar. Jevti}: iz-

bor iz koncertantne muzike. Eri}: Cartoon.


Obiman program neophodno je realizovati uz zvu~ne prime-

re, kojih je namerno ve}i broj kako bi nastavnik mogao da izvr{i

dodatni, sopstveni izbor. Sva raspoloìva literatura (Andreis,

Cvetko, \uri}-Klajn: Historijski razvoj muzi~ke kulture u Jugo-

slaviji, R. Pejovi}: Jugoslovenska istorija muzike, Vlastimir Pe-

ri~i}: Muzi~ki stvaraoci u Srbiji) treba da posluì i da se ko-

risti, kako bi mawi deo ~asa predstavqao izno{ewe biografskih

i dr. informacija, a ve}i „ozvu~ewe” materije. Dela za slu{awe u

HH veku birana su tako da predstavqaju ne samo tipi~na ostvare-

wa odre|enog autora, ve} su zna~ajna kao me|a{i razli~itih stil-

skih usmerewa. Potrebno je studioznije i duè zadràvawe na

dwlima najve}ih stvaralaca koja treba obraditi kroz analizu i



prikaz celokupnog rada; npr Mokrawac: Rukoveti ili Kowovi}:

muzi~ke drame. Podrazumeva se korelacija sa op{tom istorijom

muzike, istorijom umetnosti i istorijom kwièvnosti. U koliko

je mogu}e, koristiti video snimke i druge vrste prezentacije sa-

vremene muzike (televizijske emisije), posete festivalima savre-

mene muzike, koncertima. Na~in proveravawa gradiva treba da bu-

de raznovrstan – pored narativnog, do dijalo{ke metode, sistema

testirawa, do seminarskih radova koji bi pojedinu materiju pro-

dubili sa vi{e aspekata – analiti~kog, istorijskog i sl.

SOLFE\O

ZA SVE ODSEKE SEM TEORETSKOG

á RAZRED


MELODIKA

– Obnavqawe tonaliteta do ~etiri predznaka– dijatonika,

mutacije i modulacije;

– dijatonske modulacije na dominantu ili paralelu – po~et-

ni tonalitet do dva predznaka;

– dvoglasno pevawe – dijatonika;

– pevawe srpskih narodnih pesama.

INTONIRAWE I OPA@AWE

– Opaàwe osnovnih tonova, grupe tonova i dvozvuka u tona-

litetu;

– opaàwe hromatskih tonova – obim kvarte: a1 – de2 i e1 – a1

– i wihovo imenovawe abecedom, bez pevawa;

– harmonske veze: glavni stupwevi, strogo vezivawe akorada;

– opaàwe i intonirawe {timova do ~etiri predznaka.

RITAM

1. Ritmi~ko i ravnomerno ~itawe – inserti iz literature.

2. Ritmi~ke figure i vrste takta:

– utvr|ivawe figura ~etvorodelne podele sa pauzama i liga-

turama i suprotstavqawe punktiranog ritma i triole;

– deoba trodela u ritmovima trodelne podele jedinice;

– obnavqawe narodnih ritmova.

DIKTATI

– Melodijski i ritmi~ki diktati u okviru gradiva iz melo-

dike i ritma – usmeni i pismeni.

ISPITNI ZAHTEVI

1. Usmeni diktat – prema melodijskoj etidi;

2. Melodijska etida;

3. Ritmi~ka etida.

áá RAZRED


MELODIKA

– Dijatonika: pregled tonaliteta do sedam predznaka;

– postavka alteracija – tonaliteti do dva predznaka;

– dijatonske modulacije prvog kvintnog srodstva i mutacije;

– pevawe srpskih narodnih pesama;

– upoznavawe modusa informativno – pevawe lestvice i ka-

dence.


– Opaàwe i intonirawe {timova i dvozvuka u tonalitetu;

– opaàwe dijatonskih i hromatskih tonova – de1 – de2;

– harmonske veze: troglas, stroge harmonske veze, glavni

stupwevi i akordi na áá i âáá

– tonaliteti do ~etiri predznaka;

RITAM

– Ravnomerno i ritmi~ko ~itawe inserata iz literature i

instruktivnih ve`bi;

– utvr|ivawe deobe trodela, obrada duole i osmodelna pode-

la ritmi~ke jedinice;

– promene vrste takta – prema primerima iz literature.

DIKTATI

– Zapisivawe pojedina~nih i grupe tonova i dvozvuka u tona-

litetu;

– jednoglasni melodijsko-ritmi~ki diktati iz gradiva me-

lodike;

– zapisivawe srpskih narodnih pesama.

ISPITNI ZAHTEVI

1. Usmeni diktat – prema melodijskoj etidi;

2. Melodijska etida;

3. Ritmi~ka etida.

ááá RAZRED


MELODIKA

– Alteracije: skokovi u alterovane tonove i napu{tawe al-

terovanih tonova skokom;

– postavka alt-kqu~a i primeri iz literature u alt-kqu~u;

– modulacije u tonalitete prve i druge kvintne srodnosti sa

ve}im melodijsko-ritmi~kim zahtevima, kao i u udaqene tonalitete;

– jednoglasne i dvoglasne srpske narodne pesme;

– vi{eglasni primeri iz literature.

OPA@AWE I INTONIRAWE

– Opaàwe modusa;

– sistematizacija {timova;

– harmonske veze: dijatonske modulacije.

RITAM

– Ravnomerno ~itawe u alt-kqu~u;

– ritmi~ko ~itawe – promene metra i ritmi~kih vrsta;

– polimetrija: 3:2, 2:3, 4:3 i 3:4.

DIKTATI

– Ritmi~ki diktati u okviru gradiva iz ritma;

– melodijski diktati: alteracije i modulacije.

ISPITNI ZAHTEVI

1. Jednoglasni pismeni diktat – modulacije ili alteracije;

2. Dvoglasni pismeni diktat – homofoni dvoglas, dijatonika;

3. Ritmi~ko ~itawe sa lista – iz godi{weg gradiva;

4. Pevawe melodijskog primera sa lista.

áâ RAZRED


MELODIKA

– Labilne alteracije – elipse i vantonalne dominante;

– modulacije – dvoglasno i troglasno pevawe;

– jednoglasne i dvoglasne narodne pesme sa promenom metra

ili sa harmonskim promenama.


– Opaàwe modusa i motiva sa modalnim elementima;

– opaàwe i intonirawe harmonskih veza – mutacije i modu-

lacije.

RITAM

– Tenor-kqu~ – ravnomerno i ritmi~ko ~itawe;

– nepravilne ritmi~ke grupe – utvr|ivawe gradiva ááá razre-

da i obrada kvintole i septole;

– ritmi~ko ~itawe instruktivnih primera i inserata iz li-

terature.

DIKTATI

– Jedoglasni diktati – prema gradivu iz melodike;

– dvoglasni diktati – dijatonika i modulacije;

– ritmi~ki diktati – prema gradivu iz ritma;

– zapisivawe narodnih pesama sa tekstom.

ISPITNI ZAHTEVI

1. Jednoglasni diktat – modulativni primer ili primer sa

alteracijom;

2. Zapisivawe dvoglasnog homofonog primera, dijatonika i

hromatske promene;



3. Zapisivawe srpske narodne pesme sa tekstom;

4. Ritmi~ko ~itawe sa lista;

5. Pevawe primera sa lista iz gradiva melodike.


Nastava solfe|a treba da obezbedi razvoj muzi~kog sluha i

muzi~ke pismenosti sinhronizacijom procesa opaàwa i repro-

dukcije. Samim tim, metodologija i sadràji programa usmeravaju

se ka zami{qawu notne slike na osnovu slu{nog muzi~kog sadr-

àja i, suprotno, zami{qawe zvuka (glasom i na svom instrumen-

tu) na osnovu uvida u notni tekst. Jedino tako instrumentalisti

mogu ~uti u sebi ono {to treba da odsviraju, a teoreti~ari da budu

pripremqeni za savla|ivawe svih teorijskih disciplina.

Postoje}i obrazovni smerovi imaju veoma sli~ne sadràje

programa. Razlika se najvi{e ogleda u tome {to se kod instrumen-

talista vi{e forsira instrumentalno ritmi~ko ~itawe i opaà-

we intervala i akorada, a kod teoreti~ara rad i na opaàwu i na

reprodukciji. Harmonski sluh, pevawe sa lista, ~iste intonacije

i instrumentalno ritmi~ko ~itawe postupno se razvijaju tokom

~etvorogodi{weg {kolovawa. Zahtev koji se postavqa vokalno-in-

strumentalnim izvo|a~ima koncipiran je tako da omogu}ava u~e-

nicima produàvawe {kolovawa na svim odsecima fakultetske

nastave, {to, uostalom, potvr|uju i ispitni zahtevi u IV razredu i

zahtevi za proveru ispuwenosti uslova na fakultetima u na{oj ze-

mqi (pa i u inostranstvu).

Organizacija ~asa solfe|a umnogome doprinosi uspe{noj

realizaciji programa. Predlaè se ustaqeni rad na opaàwu i

intonirawu (na po~etku ~asa), pevawe sa lista i diktat (melodij-

ski i ritmi~ki, a sa kombinovawem istih – jednog ~asa duì rad

na ritmu, slede}eg na melodici) i ritmi~ko ~itawe (u kombinaci-

ji sa ravnomernim ~itawem).

Predmetni nastavnici mogu dobiti osnovnu orijentaciju za

savla|ivawe pojedinih nastavnih oblasti u datim uputstvima:

MELODIKA

Funkcionalna postavka tonova u tonalitetu i tonalno po-

stavqawe modulacija, alteracija i ostalih tonalnih problema.

Predlaè se rad na transponovawu motiva, naro~ito za utvr|iva-

we stupweva u okviru harmonskih funkcija i u pripremnom radu

za pevawe modulacija (alteracija i modusa). Imenovawe tonova:

solmizacijom – u pevawu sa lista i ritmi~kom ~itawu, a abecedom

– u opaàwu i intonirawu akorada, kao i usmenoj analizi interv-

ala pre pevawa.

Priprema za pevawe jednog melodijskog primera izvodi se

opaàwem tonova i melodijskih motiva (sa problematikom u me-

lodijskom primeru), dakle – intonirawe tonova i motiva, ritmi~-

ko ~itawe solmizacijom, uzimawe intonacije ({tim) od kamerto-

na i – pevawe primera. Preporu~uje se nastavnicima da etide sa

modulacijama harmonizuju na klaviru, bez svirawa melodijske deo-

nice. Naravno, harmonizacija je poèqna i kod savla|ivawa dru-

gih melodijskih oblasti, ali je kod modulacija najpotrebnija.

Instruktivni primeri sluè za pripremawe pevawa (ili

ritmi~kog ~itawa) vokalno-instrumentalne literature, dakle, ne

smeju biti dominantni u odnosu na umetni~ku muziku.

Dvoglasno i troglasno pevawe podrazumeva rad na ~istoj in-

tonaciji, a to }e biti pripremqeno stabilnom fiksacijom le-

stvi~nih stupweva preko wihove uloge u glavnim harmonskim

funkcijama. Dvoglasno i troglasno pevawe po~iwe se u osnovnoj

{koli, ali je i sada potrebno prvo raditi na kratkim motivima i

na jednovremenom pevawu svih deonica. Za dvoglase se preporu~uje

slede}i na~in rada:

– grupno ili pojedina~no pevawe (po dvoje) oba glasa;

– pevawe jedne deonice dok nastavnik drugu izvodi na klavi-

ru (ili glasom);

– pevawe jedne deonice, a svirawe druge na klaviru (pojedi-

na~no).

Za obradu troglasa koristiti iste sadràje rada koji se ob-

ra|uju u harmonskim vezama. Tako }e se olak{ati i troglasno peva-

we i opaàwe harmonskih veza (literatura A. Oluji}: Razvoj harm-

onskog sluha).


U ovoj oblasti se napu{ta zastarela praksa opaàwa i in-

tonirawa bez imenovawa, bez oslawawa na tonalitet i na apsolut-

nu intonaciju od kamertona. Do pojave odgovaraju}e literature, za

ovu oblast pomo}i}e sugestije nastavnika koji su odavno pre{li

na svesno opaàwe tonova, intervala i akorada.

Rad na opaàwu osnovnih tonova sa postupnim uvo|ewem

hromatskih odvija se svirawem pojedinih tonova u duèm trajawu,

a sa asocijacijom na Ce-dur. Dakle, tonovi se mogu imenovati sol-

mizacijom. Poèqno je da se opaèni tonovi tokom godina i za-

pisuju u linijskom sistemu. Za opaàwe apsolutnih visina (abece-

dom) koristi se suprotan na~in rada: svirawe tonova u kratkom

trajawu sa duòm pauzom izme|u dva tona, s tim da se u po~etku naj-

vi{e pojavquje sam kamerton, a kasnije se hromatski tonovi javqa-

ju potpuno slobodno, sa i bez realterovawa istih. Da ne bi do{lo

do zabune oko enharmonskih tonova, najboqe je utvrditi tonske

nizove: e-ef-fis-ge-gis-a-be-ha-ce-cis-de s tim da se u I razredu

ve`bawa odvijaju u okviru jedne ~iste kvarte, pa posebno druge(e-

a, a-de), bez povezivawa svih tonova u okviru jednog diktata. Opa-

àwem osnovnih tonova (na celoj klavijaturi) razvija se tonalni

na~in mi{qewa i opaàwa onim istim redosledom uvo|ewa hro-

matskih tonova kojim su se pojavqivali na prelazu iz modalnosti

u dur-mol sistem. Opaàwe u malom obimu, sa ~estim hromatskim

promenama tonova, ne re{ava se intervalski ve} pam}ewem ton-

skih visina sa orijentacijom prema tonu koji se prvi urezuje u

svest ~estim ponavqawem. Spajawem ova dva na~ina rada znatno se

ubrzava rad na melodijskim diktatima i na pevawu sa lista. I u

ovom programu umesto slobodnih dvozvuka traì se opaàwe poje-

dina~nih tonova.

Intonirawe intervala i akorada vezuje se za tonalitet i za

kamerton. Rad na {timovima (intonirawu i opaàwu toni~nog

trozvuka na osnovu datog kamertona) treba negovati jo{ od osnov-

ne muzi~ke {kole. Svesno opaàwe i svesno imenovawe {timova

i harmonskih veza znatno }e doprineti razvoju sluha, a samim tim

i razvoju muzikalnosti na{ih u~enika. Ne treba zaboraviti da je u

na{im krajevima evidentna nerazvijenost harmonskog sluha, s ob-

zirom na na{u jednoglasnu folklornu muzi~ku tradiciju (litera-

tura A. Oluji}, navedeno delo).

RITAM

Inovacije ritmi~ne nastave omogu}avaju odvajawe dana{we

nastave solfe|a od jednog ve} zaboravqenog predmeta, notna peva-

wa koje je ostavilo traga u shvatawu i realizaciji solfe|a. Dakle,

pojavquje se instrumentalni solfe|o, okretawe nastave prema po-

trebama lakog ~itawa instrumentalnog teksta „u tri dimenzije”,

kako kaù instrumentalisti: ritmi~ke figure i vrste – artikula-

cije i frazirawe – tempo. Naravno postupnost u radu i odgovara-

ju}a literatura sa metodskim uputstvima za rad u~ini}e ovu disci-

plinu izvodqinom. Jedino tako solfe|o moè u potpunosti da za-

dovoqi potrebe korelacije i koordinacije sa instrumentalnom

nastavom.

U nastavi ritma opredequje se za smer: od zvuka ka notnoj

slici i tuma~ewu, i to preko melodijskih primera iz literature,

a ne preko posebno pisanih ve`bi. One sluè u toku rada za usavr-

{avawe nekih ritmi~kih problema, ali samo kao most od prvih

zvu~nih impresija do ~itawa instrumentalnog teksta!

Za ritam i za obradu melodike treba {to vi{e koristiti

originalne kompozicije, sa eventualnim neznatnim adaptacijama

za solfe|o (bez mewawa tempa i bez transponovawa). U ciqu pri-

bliàvawa potrebama nekih smerova muzi~kih struka na studija-

ma, uvodi se ~itawe alt i tenor kqu~a, ali tek od ááá razreda i pre-

ma mogu}nostima pojedinih klasa.

Ritmi~ke vrste i figura prate od á do áâ razreda razvoj na-

stave na ritmovima suprotnih vrsta: ritmovima parne distribuci-

je (dvodelnim podelama ritmi~ke jedinice), trodelnim ritmovima

i ritmovima na{e narodne muzike. Treba posebno obratiti pa-

`wu na razlike u akcentovawu suprotnih vrsta i figura, a prema

uputstvima datim u uxbenicima autora Z. Vasiqevi}, Solfe|o-ri-

tam, á – ááá.

U oblasti ritmi~kog ~itawa predvi|a se obrada dve vrste

etida, jednih sa lak{im figurama i osnovnim vrstama taktova –

da bi se preko wih uvodili teì zahtevi iz frazirawa. Artikula-

cije i akcentovawa, i, sa gradivom te godine, ali sa mawim zahte-

vima u pogledu tempa i svih onih oznaka koje prate instrumental-

nu literaturu.

Za vreme ritmi~kog ~itawa, opaàwe vrste takta, pevawa

melodijskih primera, neophodno je koristiti precizno taktirawe

sa jasno nazna~enim po~etkom svake jedinice brojawa. Kod rit-

mi~kih i melodijskih diktata tako|e se predlaè taktirawe – sve

do onog momenta kada ve}ina u~enika u razredu ne ovlada unutar-

wim ose}ajem o proticawu vremena i ritmi~kom pokretu u taktu,



odnosno dvotaktu.

DIKTATI

Ve`be diktata treba sprovoditi na svakom ~asu. Ne moè se

jednostavno re}i „usmeni diktat prethodi pismenom” jer se pisme-

ni ne priprema samo usmenim diktatom. Naime, opaàwe pojedi-

na~nih tonova i fiksacija stupweva u dijatonici daje mogu}nost

da se pri|e melodijskom diktatu bez nekih drugih priprema, s tim

da se tonske visine zapisuju u jednakom trajawu. Ritmi~ki diktati

i opaàwe pojedina~nih tonova spaja se postepeno sa graduira-

wem zahteva naizmeni~no iz melodike i ritma. Opaàwe motiva,

kao vid usmenih diktata, koristi se naro~ito kod opaàwa modu-

lacionih prelaza, tako da ova vrsta opaàwa prethodi jednogla-

snom diktatu sa modulacijama. Dakle, spajawe ritmi~kog diktata

i opaàwa tonova – zajedno sa postavkom {tima, slu{awem dija-

tonskih kretawa u harmonskim vezama (~ime se u~vr{}uje u svesti

tonalitet) daju sna`nu osnovu za pismeni diktat. Opaàwe in-

tervala (ili slobodnih dijatonskih dvozvuka) u tonalitetu pri-

prema rad na dvoglasnom diktatu. Paralelno sa tim, mogu}e je ob-

raditi i polifono kretawe dvoglasa posebno pra}ewem doweg

glasa koji se teè ~uje iz fiziolo{kih razloga (teè se primaju

niski tonovi od vi{ih).

U okviru organizacije ~asa, treba planirati 2/3 vremena za

razne vidove opaàwa, a samo 1/3 za pevawe melodijskih primera.

Jedino se na taj na~in solfe|u omogu}uje uspe{no ostvarivawe

programskih zahteva i ciqeva same nastave.

UPOREDNI KLAVIR

za u~enike SVIH ODSEKA sem TEORETSKOG i KLAVIRI-

STA, ORGUQA[A i SOLO PEVAÂ na VOKALNOINSTRU-

MENTALNOM ODSEKU

á RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Durske skale sa belih dirki (Ce, Ge, De, A, E, Ha, Ef) u

osminama u obimu dve oktave, sa autenti~nom kadencom na kraju (á,

áâ, â, á – uski slog).

Trozvuci (istih tonaliteta) simultano i razloèno trogla-

sno,, kroz dve oktave paralelno.

[KOLA ZA KLAVIR

U nedostatku po~etne {kole za stariji uzrast moè se kori-

stiti:

J. Kr{i}: Po~etna {kola

Nikolajev: Po~etna {kola

Bajer: Po~etna {kola i druge

ETIDE

J. Kr{i}: Klavirska ~itanka za áá razred

Divernoa op. 176 – izbor teìh

Lemoan op. 37 – lak{e.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 40 ve`bi iz neke po~etne {kole;

b) tri etide;

v) ~etiri kompozicije po slobodnom izboru, razli~itih sti-

lova i karaktera;

g) dve klavirske pratwe malih komada za solo instrument

(violina, gitara....) ili kompozicije za ~etiri ruke (Jela Kr{i}:

„Zasvirajmo zajedno” á sveska).

áá RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Sve durske skale u osminskim triolama u obimu tri oktave

paralelno.

Molske skale sa belih dirki (a, ha, ce, de, e, ef) u osminama,

kroz dve oktave paralelno, sa autenti~nom kadencom na kraju (á,

áâ, â, á – uski slog).

Svi durski i molski trozvuci navedenih tonaliteta simul-

tano i razloèno ~etvoroglasno, kroz dve oktave paralelno.

ETIDE

Divernoa op. 176 – teè

Lemoan op. 37

Heler – izbor

Bertini op. 100 – izbor

I ostale etide iste teìne

SONATINE

Vanhal, Andre, Betoven, Klementi, Haslinger i dr....

KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU

Obuhvatiti najmawe kompozitore iz tri epohe; jedna kompo-

zicija treba da bude klavirska pratwa za solo instrument, ili

kompozicija za ~etiri ruke.

OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA

a) {est etida sa razli~itim tehni~kim zahtevima;

b) jedna sonatina ili vi{e stavova razli~itog karaktera iz

raznih sonatina;

v) pet kompozicija po slobodnom izboru razli~itog karakte-

ra i stila od starih majstora do savremenog stvarala{tva.

ZAHTEVI ZA GODI[WI ISPIT

1. Jedna skala;

2. Jedna etida;

3. Jedan stav sonatine;

4. Jedan komad.

ááá RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Durske skale kroz ~etiri oktave paralelno u laganim {e-

snaestinama.

Molske skale u triolama paralelno kroz tri oktave.

Trozvuci durski i molski simultano i razloèno ~etvoro-

glasno kroz ~etiri oktave.

Veliko razlagawe dur i mol trozvuka u osminama kroz dve

oktave.

Dominantni i umaweni septakordi simultano i razloèno

~etvoroglasno kroz dve oktave.

ETIDE

êrni op. 849 – izbor


Berens op. 88 – izbor

Kr{i}-Rankovi}: Zbirka klavirskih kompozicija za savla-

|ivawe tehni~kih problema, I sveska – izbor

I drugi autori virtuoznih komada ili etida odgovaraju}e

teìne.

KOMPOZICIJE POLIFONOG STILA

J. S. Bah: Male kompozicije za klavir

Polifone kompiozicije iz raznih epoha odgovaraju}e teìne


Obuhvatiti kompozicije razli~itog karaktera i stila – bar

jedna da bude za ~etiri ruke (J. S. Bah: Kompozicije za ~etiri ru-

ke) i savladati dve klavirske pratwe za instrument koji u~enik

u~i na vokalno instrumentalnom odseku


a) {est etida sa razli~itim tehni~kim zahtevima;

b) dve kompozicije polifonog stila;

v) ~etiri kompozicije po slobodnom izboru.

áâ RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Durske i molske skale kroz ~etiri oktave paralelno u {e-

snaestinama.

Trozvuci simultano i razloèno, ~etvoroglasno kroz ~eti-

ri oktave. Veliko razlagawe trozvuka kroz dve oktave paralelno.

Dominantni i umaweni septakord simultano i razloèno

~etvoroglasno, a veliko razlagawe kroz dve oktave paralelno.

ETIDE



êrni op. 849 – teè

êrni op. 299 I sveska – lak{e

Berens op. 88 i op. 61 – izbor

Kr{i}-Rankovi}: Izbor etida

Heler op. 100 – izbor etida

I drugi autori etida ili virtuoznih komada odgovaraju}e

teìne.

KOMPOZICIJE POLIFONOG STILA


J. S. Bah: 12 malih preludijuma


Polifone kompozicije iz razli~itih epoha odgovaraju}e te-

ìne.

SONATINE

Klementi, Kulau, Hajdn, îmaroza, Skarlati, Mocart, Beto-

ven i drugi.


J. Kr{i}: Klavirska hrestomatija za áâ razred

Dve kompozicije klavirske pratwe odgovaraju}eg instrumenta.


a) ~etiri etide razli~itih tehni~kih zahteva;

b) tri polifone kompozicije razli~itog karaktera;

v) jedna cela sonatina;

g) tri slobodne kompozicije razli~itog karaktera.


1. Jedna etida;

2. Jedna polifona kompozicija;

3. Jedan stav iz sonatine;

4. Jedan komad po slobodnom izboru.

UPOREDNI KLAVIR

za SOLO PEVAÊ na VOKALNO INSTRUMENTALNOM

ODSEKU

á RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Durske skale u osminama paralelno u obimu dve oktave.

Molske skale u osminama u obimu dve oktave paralelno.

Durski i molski trozvuci simultano i razloèno u obimu

dve oktave troglasno.

Kadenca á, áâ, â, á.

ETIDE

Lemoan op. 37 – izbor

êrni op. 849 – lak{e

Heler – izbor lak{ih etida

I drugi autori de~jih etida i malih komada odgiovaraju}e

teìne.

POLIFONE KOMPOZICIJE


SONATINE

J. Kr{i}-D. [i{manovi}: Izbor sonatina

Klementi – izbor

Dijabeli – izbor

Kulau – izbor.


Dela razli~itog karaktera iz razli~itih epoha na odgovara-

ju}em tehni~kom nivou.


a) 12 etida razli~itog karaktera;

b) tri polifone kompozicije;

v) dve sonatine;

g) tri kompozicije po slobodnom izboru.

áá RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Durske i molske lestvice u paralelnom kretawu u osminama

u obimu dve oktave.

Durski i molski trozvuci ~etvoroglasno simultano i razlo-

èno u obimu dve oktave.

Kadenca á, áâ, â, á.

ETIDE

êrni op. 849 – izbor teìh

êrni op. 299 á i áá sveska – izbor



Heler – izbor.



J. S. Bah: 12 malih preludijuma – lak{i

Polifone kompozicije drugih autora razli~itih epoha od-

govaraju}e teìne.

SONATINE

Klementi, Kulau, Dusek, Dijabeli, Hajdn, Mocart


Dela razli~itog karaktera iz razli~itih epoha na odgovara-

ju}em tehni~kom, nivou.


a) osam etida sa razli~itim tehni~kim zahtevima;


v) jedna cela sonatina ili tri stava iz razli~itih sonatina

razli~itog karaktera;

g) tri kompozicije po slobodnom izboru razli~itog karaktera.


1. Jedna skala;

2. Jedna etida;


4. Dva stava sonatine;

5. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

ááá RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Durske i molske skale u triolama kroz tri oktave paralelno.

Durski i molski trozvuci u malom razlagawu kroz tri okta-

ve ~etvoroglasno.

Dominantni i umaweni ~etvorozvuci u osminama u malom

razlagawu kroz dve oktave.

ETIDE

êrni op. 849 – teè

êrni op. 299 á i áá sveska – teè



Heler – izbor


|ivawe tehni~kih problema, á sveska



J. S. Bah: 6 malih preludijuma – lak{i

Polifone kompozicije raznih autora iz razli~itih epoha

na odgovaraju}em tehni~kom nivou.

SONATINE

Klementi, Kulau, Dijabeli, Dusek, Hajdn, Mocart i drugi

autori


Mali komadi slobodnog oblika raznih autora iz razli~itih



epoha (menueti, skerca, gavote, igre i drugi oblici odgovaraju}e

teìne).


a) osam etida razli~itih tehni~kih zahteva;

b) ~etiri kompozicije polifonog karaktera;

v) jedna cela sonatina;

g) ~etiri kompozicije slobodnog oblika od kojih jedna tre-

ba da bude klavirska pratwa vokalne deonice, solo vesme ili vo-

kalize.

áâ RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Durske i molske skale u {esnaestinama kroz ~etiri oktave

paralelno.

Durski i molski trozvuci u velikom razlagawu kroz dve ok-

tave paralelno.

ETIDE


|ivawe tehni~kih problema, á sveska

Berens op. 61 á sveska

êrni op. 299 á i áá sveska

Heler – izbor teìh etida.


J. S. Bah: 12 malih preludijuma – teì

J. S. Bah: 6 malih preludijuma – lak{ih

Hendl: Male kompozicije

Polifone kompozicije raznih autora iz razli~itih epoha

na odgovaraju}em tehni~kom nivou.

SONATINE

Hajdn, Mocart, Betoven


P. I. âjkovski: Album za mlade op. 39

R. [uman: Album za mlade op. 68

Kabalevski: Kompozicije za klavir op. 27

B. Bartok: Za decu, á sveska

Kompozicije drugih autora iz razli~itih epoha i razli~i-

tih stilova na odgovaraju}em tehni~kom nivou.


a) {est etida;

b) ~etiri polifone kompozicije;

v) dve sonatine;

g) ~etiri kompozicije po slobodnom izboru od ~ega jedna

treba da bude laka klavirska pratwa vokalne deonice, solo pesme

ili vokalize.


1. Jedna skala;

2. Jedna etida;


4. Jedna cela sonatina;


KOREPETICIJA

za KLAVIRISTE i ORGUQA[E

á RAZRED


POÊTNE [KOLE ZA VIOLINU

Dejan Markovi}: á, áá i ááá sveska

Rodionov: Mali komadi za violinu

KOMADI ZA VIOLINU

Dejan Markovi}: Neka uvek bude pesma, á i áá sveska

Hrestomatija á i áá sveska

Zlatne stepenice á i áá sveska

Miranov: Pesme i plesovi starih majstora

KONÊRTINA ZA VIOLINU

J. S. Bah: Laki kon~ertino

Kohler: Kon~ertino Ge-dur

Nikoli}: Kon~ertino Ge-dur

Riding: Kon~ertino ha-mol, Ge-dur i De-dur

Komarovski: Kon~ertino Ge-dur

Portnof: Kon~ertino e-mol i a-mol

A. Vivaldi: Kon~ertino Ge-dur

Dela za violu po izboru nastavnika

KOMADI ZA VIOLONÊLO

Hrestomatija á i áá sveska

Magi: Komadi sa klavirom á i áá sveska

Mac: Mala svita

KOMADI ZA KONTRABAS

Baklanova: Zbirka lakih komada

Uvarova-Miqu{kih Hav{enko: Zbirka klasi~nih komada

KOMADI ZA TAMBURU

P. I. âjkovski: Napolitanska pesma

N. Baklanova: Horovod

@. F. Ramo: Tamburin

L. Bokerini: Menuet

J. Brams: Ma|arska igra br. 5

Fibih: Sonatina de-mol op. 27

KOMADI ZA FLAUTU

M. Mirkovi}-M. Egi}: Zbirka lakih komada

R. le Roj i H. Klasens: á i áá sveska

Razni komadi za KLARINET, OBOU i FAGOT predvi|eni

po programu za á i áá razred osnovne muzi~ke {kole

KOMADI ZA TRUBU

Alojz Strnad: Kompozicije za trubu i klavir

KOMADI ZA HORNU

Dubravko Markovi}: Zbirka lakih kompozicija

Razni komadi za ostale LIMENE DUVA^KE INSTRU-

MENTE predvi|eni po programu za á i áá razred osnovne muzi~ke

{kole

UDARAQKE

D. Palijev: 20 komada za dobo{ uz pratwu klavira – izbor 5

komada

V. Svegirev: Komadi za ksilofon i klavir _ izbor 3 komada

X. Mekenzi: Kon~ertino za timpane i klavir

VOKALNA LITERATURA

Abt: Melodijske ve`be

Panofka: Melodijske ve`be

Voka: Melodijske ve`be

Konkone: Melodijske ve`be

R. Tirnani}: Pesme i arije starih majstora – izbor iz á sveske


a) za korepeticiju u toku godine treba obraditi i uve`bati

najmawe 30 dela razli~itog karaktera i oblika, za razli~ite in-

strumente.

SVAKI UÊNIK JE OBAVEZAN DA DVA PUTA GODI[WE

– ILI JEDANPUT U SVAKOM POLUGODI[TU –

NASTUPI NA INTERNOM ILI JAVNOM ÂSU

KAO KOREPETITOR

áá RAZRED


KOMADI ZA VIOLINU

D. Markovi}: Komadi ááá i áâ sveska

J. Skripa~: áá sveska

P. Nikoli}: Varijacije A-dur



Baklanova: Sonatina

Martinu: Sonatina

Od predklasike do moderne á i áá sveska

Tartini: Sarabanda

Teleman: Sarabanda i Gavota

L. Bokerini: Menuet

Vioko: Alegro

Stojanovi}: Romansa

Mar~elo: Grave i Alegro

Koreli: Alegro De-dur

Rubin{tajn: Preslica

KONÊRTINA I KONCERTI ZA VIOLINU

Baklanova: Kon~ertino

Jan{inova: Kon~ertino

Zajc: Kon~ertino Ge-dur

Hubert: Kon~ertino u stilu Vivaldija

A. Vivaldi: Koncert De-dur; Ge-dur; a-mol i drugi

Komarovski: Koncert A-dur

Vioti: Koncert Ce-dur op. 23

V. A. Mocart: Mali koncert

Teleman: Sonatine

Dela za violu po izboru nastavnika

SONATE I KOMADI ZA VIOLONÊLO

Mac: Svita Ce-dur

Mac: Sonata da kamera

Mati: Komadi áá i ááá sveska

Breval: Kon~ertino

Bodio: Kon~ertino Ce-dur

A. Vivaldi: Koncert Ce-dur; a-mol

[tamic: Koncer Ce-dur

V. A. Mocart: Pesme

L. van Betoven: Pesme

Dela za kontrabas po izboru nastavnika

KOMADI ZA TAMBURU

V. A. Mocart: Turski mar{

B. Figotin: Romansa

Riding: Koncert ha-mol op. 35

Korumarez: [panski ples

Daken: Kukavica

A. Vivaldi: Koncert a-mol

FLAUTA

R. le Roj i H. Klasens: ááá i áâ sveska

Gluk: Pesma Orfeja

V. A. Mocart: Andante Ce-dur

A. Vivaldi: Kon~erto br. 5 Ef-dur

Teleman: Sonata

Razni komadi i lak{i sonatni oblici za SVE DUVA^KE

INSTRUMENTE

UDARAQKE

D. Palijev: 19 komada za timpane i klavir – izbor 5 komada

@. K. Tavernije: „Vesa 2” za vibrafon i klavir

M. Ptaìnski: Skerco za ksilofon i klavir

X. Kvik: Solisti~ke zbirke za marimbu i ksilofon uz prat-

wu klavira – izbor 5 komada

VOKALNA LITERATURA

B. Cveji}: Za mlade peva~e

Izbor lak{ih pesama jugoslovenskih autora (Bini~ki, Mi-

lojevi}, Zajc, Berko i drugi)

Izbor lak{ih operskih arija (podrazumeva se da su lak{e za

pijaniste)

V. A. Mocart: Arija Suzane iz „Figarove ènidbe”

\. Rosini: Serenada Almavive iz „Seviqskog berberina”

P. I. âjkovski: Uspavanka Marije iz „Mazepe”

\. Verdi: Arija Acu~ene iz „Trubadura”

\. Pu~ini: Arija Manon iz „Manon Lesko” i sli~no

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA:



strumente.


– ILI PO JEDANPUT U POLUGO\U – NASTUPI NA

INTERNOM ILI JAVNOM ÂSU KAO KOREPETITOR

ááá RAZRED


DELA ZA VIOLINU

J. Hajdn: Koncert Ce-dur

Rakov: Kon~ertino

Kabalevski: Koncert

J. S. Bah: Koncert E-dur; de-mol

A. Vivaldi: Koncert Ce-dur

Bruh: Ada|o op. 56

Josip Slavenski: Jugoslovenska pesma i igra

V. A. Mocart: Rondo Be-dur i Ge-dur

L. van Betoven: Menuet: Ge-dur; Rondo Ge-dur

Berio: Fantazija op. 100; Valcer op. 58; Ariqe pr. 1; 12 ita-

lijanskih melodija

DELA ZA VIOLU

M. Glinka: Mazurka

Tawejev: List sa albuma op. 33

I. Stravinski: Pastorala

Qadov: Preludij op. 11 br. 1

@ivorad Grbi}: Album za mlade violiste

DELA ZA VIOLONÊLO

Fore: „Posle sna”

Stanojlo Raji~i}: Elegija


L. Bokerini: Koncert Be-dur

A. Borodin: Serenada

P. I. âjkovski: Romansa op. 5

L. Bokerini: Largo i Alegro


DELA ZA TAMBURU

F. [ubert: P~elica

A. Ha~aturjan: Nokturno

P. I. âjkovski: Barkarola

Rakov: Kon~ertino

Kabalevski: Omladinski koncert

J. S. Bah: Koncert E-dur

DELA ZA FLAUTU

Teleman: Sonata Ef-dur

G. F. Hendl: Sonate br. 4, 6 i 7

J. S. Bah: Sonate br. 4 i 6

A. Vivaldi: Koncert br. 1 i 2

Lekler: Sonata ha-mol

DELA ZA OBOU

R. [uman: Romansa

G. F. Hendl: Koncert ge-mol; Sonata br. 2

DELA ZA KLARINET

Stamic: Koncert Es-dur

Perminov: Balada

Bruno Barun: Minijature

DELA ZA FAGOT

V. A. Mocart: Koncert Be-dur á stav

Stanojlo Raji~i}: Pesma i igra

DELA ZA TRUBU

Kalinovski: Zbirka igara i melodija

J. Hajdn: Koncert Es-dur áá stav

DELA ZA HORNU

K. Sen-Sans: Romansa op. 36

Mladen Pozaji}: Stara melodija

Boris Papandopulo: Stara qubavna pesma



Dela za ostale liimene duva~ke instrumente po izboru na-

stavnika

UDARAQKE

K. H. Keper: „Divertimento” za timpane i klavir

N. J. @ivkovi}: „Srpski valcer” za ksilofon ili marimbu

uz pratwu klavira

M. Ptaìnska: 4 prelida za vibrafon i klavir

VOKALNA LITERATURA

Skarlati: Pesme i Arije

îmaroza: Pasme i Arije

J. Hajdn: Pesme

G. F. Hendl: Arije

Mihovil Logar: Uspavanka

Stanojlo Raji~i}: Pesme

Z. M. [kerjanc: Pesme

Radmila Tirnani}: Pesme i arije starih majstora ááá sveska

BALETSKA LITERATURA

Milan Zamurovi}: „Klavirske minijature” za baletske i mu-

zi~ke {kole – sveska 3

P. I. âjkovski: „Labudovo jezero” áá ~in – „Vals nevesta”;

br. 17 Op{ti vals

HORSKA LITERATURA

M. Taj~evi}: Narodne pesme za dvoglasni de~ji ili ènski hor

S. Mokrawac: Rukoveti – po izboru




strumente.


– ILI PO JEDAN PUT U SVAKOM POLUGODI[TU –

NASTUPI NA INTERNOM ILI JAVNOM ÂSU

KAO KOREPETITOR

áâ RAZRED


DELA ZA VIOLINU

F. Mendelson: Koncert e-mol

Vijetan: Koncert be. 2 i 4

L. van Betoven: Romansa Ge-dur i Ef-dur

J. Brams: Uspavanka op. 49 br. 4; Skerco; Valcer op. 39 i op. 15

Bravni~ar: Mladi koncertant áá

Bruh: Koncert ge-mol

B. Bartok: Pet slova~kih narodnih pesama

P. I. âjkovski: Andante kantabile op. 11; Barkarola op. 37

br. 6; Romansa op. 5; Melanholi~na serenada op. 26; Tri komada op. 42

A. Dvoràk: Album za violinu i klavir

E. Grig: Lirski komadi op. 38

J. Hajdn: Serenada

G. F. Hendl: 25 komada

Milivoje Ivanovi}: Od pretklasike do moderne ááá sveska

Jugoslovenski autori za violinu i klavir

Kabalevski: Album komada

Miloje Milojevi}: Elegija

Martinu: Sonatina

D. [ostakovi~{ Tri igre; êtiri preludijuma

V. A. Mocart: Koncerti Ge-dur i A-dur

DELA ZA VIOLU

V. A. Mocart: Koncert Ce-dur

A. Vivaldi: Koncert Ef-dur

J. S. Bah: áá koncert E-dur

Dejan Despi}: Balada

Bozduganov: Komadi za violu

DELA ZA VIOLONÊLO

P. I. âjkovski: Pesma jeseni; Andante kantabile op. 11

Fore: Elegija

Granados: [panska igra

G. F. Hendl: Ada|o i Alegreto

J. Hajdn: Koncert De-dur

L. Bokerini: Menuet; Rondo


DELA ZA TAMBURU

D. Radi}: Pesma i igra

K. Babi}: Alegro za tamburu

N. R. Korsakov: Bumbarov let

Lekler: Tamburin


V. A. Mocart: Koncert Be-dur

DELA ZA FLAUTU

J. S. Bah: Sonata br. 7

Lekler: Koncert Ce-dur

Fore: Fantazija

V. A. Mocart: Koncert Ge-dur i De-dur


DELA ZA OBOU

D. îmaroza: Koncert

Albinoni: Koncert Be-dur i De-dur

B. Bartok: Tri narodne pesme za obou

J. Hajdn: Koncert Ge-dur

V. A. Mocart: Koncert Es-dur

DELA ZA KLARINET

K. M. v Veber: Kon~ertino

Kramar`: Koncert Es-dur

[~edrin: Komadi

B. Bartok: Komadi

DELA ZA FAGOT

David: Kon~ertino

A. Vivaldi: Koncert za fagot a-mol

DELA ZA TRUBU

L. van Betoven: Romansa

Glier: Andante i Varijacije

DELA ZA TROMBON

Lami: Komad sa varijacijama

Kleris: Molitva

Bara: Introdukcija i Serenada

G. F. Hendl: Koncert ef-mol

DELA ZA HORNU

V. A. Mocart: Koncert De-dur; Koncert Es-dur


Kre{imir Baranovi}: Elegija

Petar Stojanovi}: Ada|o i Rondo

Damaz: Uspavanka

R. [uman: Ada|o i Alegro op. 70

K. M. v Veber: Kon~ertino e-mol op. 45

Dela za ostale limene duva~ke instrumente po izboru na-

stavnika

UDARAQKE

K. H. Keper: „Mitologija” – 3 skice za timpane i orkestar

(klavir)

V. [instajn: Sonata br. 1 za timpane i klavir

S. Rafling: Koncert za marimbu, ksilofon, vibrafon i or-

kestar (klavir)

VOKALNA LITERATURA

Petar Kowovi}: Lirika; Moja zemqa

Boris Papandolupo: Pesme

Josif Marinkovi}: Pesme

A. Ha~aturijan: Pesme

Miloje Milojevi}: Pesme

S. Prokofjev: Pesme

Rahmawinov: Pesme

F. [ubert: Pesme

R. [uman: Pesme; Dueti



F. Mendelson: Dueti

Perizoti: Stare arije

Ia albuma „Jugoslovenskih solo pesama” – á, áá i ááá sveska

BALETSKA LITERATURA

Milan Zamurovi}: „Klavirske minijature” za baletske i mu-

zi~ke {kole áâ sveska

L. Delib: „Kopelija” – á ~in – Slavenske teme sa varijacijama

HORSKA LITERATURA

M. Taj~evi}: Narodne pesme za de~ji i ènski troglasni hor

St. Mokrawac: Rukoveti – po izboru

OBAVEZAN MINIMUM PROGRAMA

a) u toku godine u~enik treba da uve`ba najmawe 10 dela raz-

li~itog karaktera i za razli~ite instrumente


– ILI PO JEDANPUT U TOKU SVAKOG POLUGODI[TA –

NASTUPI NA INTERNOM ILI JAVNOM ÂSU KAO

KOREPETITOR


Orguqa{i predmet korepeticiju izvode kao i klaviristi –

sviraju}i klavir.

Predmet korepeticija je veoma povezan sa predmetom kamer-

na muzika i to bi trebalo imati u vidu prilikom ostvarivawa

plana i programa. Trebalo bi imati stalni uvid u ostale predmete

koji sa ovim predmetom ~ine zajedni{tvo, ono {to se naziva – mu-

zika. Tu se pre svega misli na glavni predmet – klavir, a zatim na

harmoniju, solfe|o, muzi~ke oblike i istoriju muzike.

Korepeticija je pokazivawe znawa i umewa pa je neophodno

da se ste~eno znawe na ~asu primewuje i u praksi.

Obuka na ~asovima podrazumeva uputstva za ve`bawe, ukazi-

vawe na odre|enu problematiku i weno re{avawe, dok praksa tre-

ba da omogu}i proveravawe znawa. Kako su mogu}nosti i ve`bawe

i svirawe individualna stvar, treba i korepeticiju posmatrati

na taj na~in. Normalno je da se program ovog predmeta za jednog

u~enika prilago|ava, pre svega, wegovom instrumentalnom nivou,

a zatim wegovoj spretnosti, znawu, brzini savla|ivawa zadataka.

Imaju}i sve to u vidu proizilazi da nastavnik mora biti ve-

liki poznavalac svih problema i osobenosti literature kako bi

svakog u~enika mogao dovesti do kompletnog znawa i umewa u ko-

repeticiji. Ostvarivawe ovog programa treba da bude prilago|eno

individualnom radu mnogo vi{e nego ostalim muzi~kim predme-

tima, izme|u ostalog i zato {to u praksi treba objediniti celo-

kupno znawe iz oblasti muzike.

KAMERNA MUZIKA

á RAZRED


VIOLINA, VIOLA, VIOLONÊLO, KONTRABAS

Dela autora ranog baroka – visoke renesanse – tipa ri~er-

kara, kanona, invencija i drugih polifonih oblika u kojima je

mogu}e ad hoc organizovati ansamble, prema mogu}em potencijalu,

najrazli~itijih instrumenata.

Kalvirska trija Klengela, Roulija, [ugara ....

Najlak{e staroklasi~ne duo i trio sonate – autori: Kore-

li, Lekler, Tartini, Vivaldi, Lokateli, Hendl, Samartini, Mar-

~elo, Vera~ini, Teleman, Albinoni i dr.

Mazas: Dueti za dve violine

Plejel: Dueti za dve violine

Popor: Dueti za dva ~ela

Guda~ki kvarteti za dve violine, violu i violon~elo auto-

ra: Stani}, âjkovski, [kerjanc, Mendelson, Grig, Mac ....

[ubert: Rozamunda

Guda~ki kvarteti za solo violinu i guda~ki kvartet:

Stani}: Andante

G. F. Hendl: Melodija

@. F. Ramo: Gavota

Vera~ini: Largo

Koreli: Andante

Xenkinson: Igra vila

[tamic, Sen-Sans

GITARA

Kod izbora literature uporedo izvoditi komade u kojima gi-

tara ima solisti~ku, a zatim i korepetativnu ulogu.

Po~eti sa kompozicijama renesansno-baroknog perioda, za-

tim klasicizma, a upoznati u~enike i sa delima savremenih muzi~-

kih ànrova.

Vjekoslav Andre: Gitara u kamernoj muzici

Uro{ Doj~inovi}: Antologija muzike za giteru u Srbiji

(Ed. Prometej)

Jovan Jovi~i}: 24 dueta F. Karuqa za dve gitare (Ed. Nota)

Ferdinando Karuqi: Dueti za dve gitare op. 333/áá

Anton Dijabeli: Laki dueti za gitaru i klavir (Ed. Schott,

GA. 22, 23, 24, 25.)

Jizef Kofner: op. 168

I druga dela po izboru nastavnika, a mogu i transkripcije

kompozicija Baha, Betovena, Kuprena, Mocarta, Persla, Ramoa....

TAMBURA i MANDOLINA

S. Vukosavqev: Zbirka dueta

Ivanovi}: Zbirka konpozicija za dve violine i klavir –

prilagoditi za tambure u raznim kombinacijama

V. Andre: Gitara u kamernoj muzici – kompozicije za tri

gitare

J. S. Bah: Bure

V. Krajm~ar: Pastorala

[najder: Menuet

@. F. Ramo: Tamburin

I druga dela po izboru nastavnika

HARFA

Blango: Kon~erto za harfu i klavir

F. [ubert: Ave Marija – violina, harfa

Ovens: Greensleeves varijacije flauta, harfa

M. Ravel: Habanera – flauta, harfa

K. Debisi: Devojka sa lanenom kosom – flauta, harfa

Irske narodne melodije za dve harfe

Druga dela sli~ne teìne

KLAVIR i ORGUQE

KLAVIRSKI DUO – KOMPOZICIJE ZA ÊTVORORU^NO

SVIRAWE I ZA SVIRAWE NA DVA KLAVIRA

V. A. Mocart: Sonata Ce-dur za klavir 19 ~etvororu~no

V. A. Mocart: Sonata De-dur

L. van Betoven: Varijacije na temu „Ich denke Dein”J. Marinkovi}: Sonatina

J. Kr. Bah: Sonata Ef-dur

J. Kr{i}: Izbor iz zbirke „Zasvirajmo zajedno”

D. [ostakovi~: Prelid i Tarantela

Kompozicije za klavir ~etvororu~no i za dva klavira iz do-

ma}ih i stranih zbirki odgovaraju}e teìne, a po izboru nastav-

nika

HARMONIKA

DUO HARMONIKA

V. N. Motov: Lirska pesma

V. N. Motov: Intermeco

V. N. Motov: Estonska polka

V. A. Mocart: Menuet – transkripcija L. V. Gavrilova

P. I. âjkovski: Preludijum op. 21 br. 1 – transkripcija L.

V. Gavrilova

M. Balakirev: Pesma bez re~i – iz svite za klavir – tran-

skripcija L. V. Gavrilova

M. ûrlonis: 4 preludijuma – transkripcija L. V. Gavrilova

D. [ostakovi~: Preludijum Ce-dur

J. Brams: Menust Ge-dur

TRIO HARMONIKA

L. van Betoven: Kavatina (iz kvarteta) op. 130 – transkrip-

cija L. V. Gavrilova

A. Novikov: Putevi – transkripcija L. V. Gavrilova

K. Sen-Sans: Korwa~a – iz svite „Karneval ìvotiwa”

SEKSTET HARMONIKA



F. [ubert: Muzi~ki momenat

I druga dela odgovaraju}a po obimu i zahtevima

FLAUTA

R. Savnik: Fugeta za flautu, obou i fagot

DVE FLAUTE

F. Devijen: 18 lakih dueta

K. F. E. Bah: 10 lakih dueta

Z. B. De Bomortje: [est svita

L. van Betoven: Sonata Ge-dur

TRI FLAUTE

J. J. Kvanc: Tri trija QV 3 30-32

K. J. Pec: Simfonija De-dur

J. Han: Trio flauta ili klarineta

OBOA

K. M. v Veber: Sonata za dve oboe i klavir

K. Hofer: Tema sa varijacijama za obou, klarinet i fagot

KLARINET

F. Devine: 6 dueta za dva klarineta

K. Laslo: Ma|arske melodije za dva klarineta

M. Eliezer: Mala svita za klarinet, flautu i klavir

J. Han: Trio flauta ili klarineta

F. Mendelson: Duo koncertantni op. 114 – dva klarineta

Gabu~i: 50 dueta za dva klarineta

FAGOT

L. van Batoven: Duo br. 1 za klarinet i fagot

L. van Betoven: Duo br. 2 za klarinet i fagot

L. van Betoven: Duo br. 3 za klarinet i fagot

SAKSOFON

Najlak{e staroklasi~ne duo i trio sonate – J. S. Bah, G. F.

Hendl, V. A. Mocart, Fisker, G. F. Teleman, K. V. Gluk i sli~ne

kompozicije i transkripcije odgovaraju}e teìne

TRUBA

\. To{i}: Dueti za dve trube

P. Sikeira: Dueti za limene duva~ke instrumente

TROMBON

B. Slokar: [kola za tenor trombon – izbor dua

R. Miler: [kola za trombon áá deo, – izbor dua

HORNA

V. A. Mocart: Dueti – po izboru

H. Voksman-D. M. Gover: [kola za hornu á i áá sveska – dueti

po izboru

Za ostale duva~ke instrumente odgovaraju}a dela po izboru

nastavnika

UDARAQKE

Instrumenti na kojima se izvodi nastava u sva ~etiri razre-

da su: dobo{, timpani, skilofon, marimba, vibrafon, zvon~i}i,

sve vrste sitnih Latinoameri~kih udaraqki, tam-tamovi (1 – 4 ko-

mada) drvena kutija (wood-blocks 1 – 5 komada) i ostali ritmi~ki

membranofoni inastrumenti.

Tehni~ke ve`be – izvo|ewe raznih kombinacija sloènih

ritmi~kih obrazaca.

Napomena: Nastava za udaraqke se izvodi na taj na~in {to

se u~enici postave za jedan od instrumenata – svako za jedan in-

strument koji pripada grupi ritmi~kih udaraqki – i izvode zada-

te obrasce u svim kombinacijama. Jedni sviraju jednostavne, dok

drugi, na te iste sviraju sola u okviru takta. U~enici se smewuju

tako {to u svakom ponavqawu cele ve`be u~enik svira uvek razli-

~itu deonicu.

Izbor dueta za dobo{ nema~kih, francuskih, ruskih, poq-

skih i bugarskih autora – H. Knauer, V. Snegirev i dr.

^. Memfis: Dueti za dobo{ iz kwige „Etide za razvoj ta~-

nosti i preciznosti u svirawu i za razvoj brzine u ~itawu s li-

sta”

V. Skovera: Ve`be za udara~ke ansamble

J. Stojko: „Etida”, „Skice” i „Ritam” sa ansamble udaraqki

A. L. Skarmolin: 12 dueta za melodijske instrumente

D. Paliev: Ansambli za razli~ite udara~ke instrumente

Z. Metalidi: Komadi i ansambli za udaraqkr

CIMBALO i CITRA po izboru nastavnika

SOLO PEVAWE

Kompozicije starih italijanskih majstora za dva glasa uz

pratwu klavira – Leonardo Leo, Benedeto Mar~elo i dr.

Kompozicije starih italijanskih majstora za glas i gitaru –

Ka~ini

Kompozicije za dva glasa iz ciklusa „Divqu{e” Isidora

Baji}a

Kompozicije za dva glasa Miloja Milojevi}a, Titova, Var-

lamova, Glinke i dr.


a) dva dueta;

b) dva cikli~na dela.

UÊNIK JE OBAVEZAN DA U SVAKOM POLUGODI[TU

NASTUPI, U KAMERNOM SASTAVU, BAR NA INTERNOM

ÂSU

áá RAZRED



Staroklasi~ne duo i trio sonate: Koreli, Lekler, Tartini,

Vivaldi, Lokateli, Hendl, Samartini, Mar~elo, Vera~ini, Tele-

man, Albinoni, \eminijani, Fuks ....

Guda~ki kvinteti – solo violina i guda~ki kvartet:

G. F. Teleman: Menuet

[tamic: Grave

J. Sibelijus: Tu`ni valcer

Martinu: Arabeska br. 5

D. Skarlati: Pastorala

P. I. âjkovski: Tu`na pesma

Lak{a dela za klavirski trio autora Vere Milankovi},

Klengela, Bema .....

H. Sit: Komadi za gida~ki kvartet

H. Persl: Kvarteti

F. A. Mi~e: Kvartet Ce-dur

GITARA

Pored dua svirati i literaturu namewenu sastavima za tri,

~etiri i pet instrumenata.

Vjekoslav Andre: Gitara u kamernoj muzici

Uro{ Doj~inovi}: Antologijas muzike za gitaru u Srbiji

Jovan Jovi~i}: 24 dueta F. Kariqa za dve gitare

GITARA I KLAVIR

A. Dijabeli: Dueti op. 68

M. Guiqani: op. 65; op. 68; op. 93; op. 104.

DVE GITARE

F. Karuqi: op. 333/ááá; op. 34; op. 120; op. 146.

M. Guiqani: op. 16a; op. 55; op. 75; op. 80; op. 92; op. 94.

J. Kofner: op. 80; op. 87; op. 40.

F. Sor: op. 34; op. 38; op. 39; op. 61; op. 62.

L. Von Kal: op. 24; op. 39

TRI GITARE

A. Dijabeli: op. 62

F. Grawani: op. 12

J. Kofner: op. 168

GITARA I FLAUTA ILI VIOLINA

M. Guiqani: op. 25; op. 52; op. 74; op. 75; op. 77; op. 81

F. Grawani: op.8

F. Koruqi: op. 109

Tria, kvarteti i kvinteti L. Bokerinija, M. Guiqanija,

L. Von Kala, F. Karuqa, F. Molinoa i dr.

TAMBURA



E. Kiraq: Narcis – guda~ki kvartet

[uqagin: Muha

S. Vukosavqev: Zbirka terceta

V. Andre: Kompozicije za tri gitare – prilagoditi tamburama


L. Bokerini: Menuet

L. Kal: Lagani trio – á i áá stav


HARFA

Boksa: Nokturno br. 1 – klarinet, harfa

[. Guno: Ave Marija – flauta (violon~elo), harfa

Andrejsen: Intermeco za flautu i harfu

@. Bize: Manuet za flautu i harfu

F. [open: Varijacije na Rosinijevu temu za flautu i harfu

Molnar: Prole}e u moru – flauta, harfa

Druga dela odgovaraju}e teìne

KLAVIR i ORGUQE

KOMPOZICIJE ZA KLAVIR ÊTVORORU^NO

V. A. Mocart: Sonate Be-dur

L. van Betoven: Sonata De-dur op. 6

J. Kr. Bah: Sonata A-dur

F. Pulank: Sonata

E. Grig: Norve{ke igre

M. @ivanovi}: Ala xez

M. @ivanovi}: Xez folk

Ernst Bah: Andante

KOMPOZICIJE ZA DVA KLAVIRA

J. Kr. Bah: Sonata Ge-dur

F. Pulank: Vals – Mizet

R. [uman – K. Debisi: Studije za dva klavira

J. Kr{i}: Zasvirajmo zajedno á i áá – izbor

V. Kr{i} – S. Nikolajevi}: á, áá i ááá deo – izbor

HARMONIKA

DUO HARMONIKA

A. Ha~aturjan: Igra Egine iz baleta „Spartak” – transkrip-

cija A. Surkova

M. Oginski: Poloneza – transkripcija N. I. Rizoqa

J. Benda: Arija

M. Kolesa: Skercino

R. Bojko: Jesewi pejza`

V. Trojan: Tarantela

A. Qadov: Valcer – transkripcija A. Tolma~ova

E. Grig: Elegija – transkripcija F. Bu{eva

A. Salin: Intermeco

TRIO HARMONIKA

J. Drbenko: Seoski harmonika{i

A. Qadov: Muzi~ka tabakera – transkripcija A. Tolma~ova

A. Petrov: Humoreska – transkripcija A. Makarova

V. Zolotarjov: Mar{ vojnika iz „D. svite br. 1” – transkrip-

cija J. I{awina

KVARTET HARMONIKA

L. Qubovski: Preludijum i fuga

Bloh: Sonatina za violinu i harmoniku

I druga dela odgovaraju}ih zahteva i obima

FLAUTA

DVE FLAUTE

R. Valentn: [est sonata

G. F. Teleman: Sonaga Ge-dur

G. F. Hendl: Sonata e-mol

@. K. Nodo: Sonata ha-mol

A. Reih: Varijacije za dve flaute

TRI FLAUTE

J. Hajdn: Tri trija

F. Devijen: Sonata ge-mol

Z. Vauda: Trio flauta

OBOA

F. Berkas: Dueti za dve oboe

KLARINET

@. Lefevr: 12 sonata za dva klarineta

M. Krojcer: Trio za klarinet, fagot i klavir

V. Emanuel: Sonata za klarinet, flautu i klavir

Videman: 30 leochte Duette za dva klarineta

L. van Betoven: Duo br. 1 – klarinet, fagot i klavir



L. van Betoven: Trio Be-dur op. 11 – klarinet, violon~elo i

klavir

FAGOT

P. Sikeira: Dueti za dva fagota, dva trombona

SAKSOFON

Dela J. S. Baha, G. F. Hendla, N. Fedorova, S. Kriti~ka á

kwiga, H. Kloze, M. [oponikova i druga originalna dela ili

transkripcije odgovaraju}e teìne

TRUBA

N. Veikler: Dueti za dve trube

\. To{i}: 4 tria za tri trube

TROMBON

O. di Laso: 2 moteta – 2 trombona

A. Bertoloti: Canone Alla Quinta – 2 trombona

R. [uman: Wilder Reiter – sekstet limenih duva~a

R. [uman: Vojni~ki mar{ – sekstet limenih duva~a

D. Uber: Karneval – 3 trombona

P. M. Diboa: A Petits Pas, 12 tria – 3 trombona

Alte Tanze aus dem Vietorius-Kodex, 17. Jh – sekstet limenih

duva~a

HORNA

P. Kowovi}: Svita „San letwe no}i” – kvintet

@. Iber: Trois pieces brevis – kvintet

R. [uman: Wilder Reiter – sekstet limenih duva~a

R. [uman: Vojni~ki mar{ – sekstet limenih duva~a

V. A. Mocart: Muzi~ke {ale – 2 horne, guda~ki kvartet

E. Boza: Sonatina – kvartet

J. Slavenski: Kvintet

M. Hajdn: Divertimento – kvartet

V. A. Mocart: 12 komada za dve horne

V. Divernoa: 4 trija za tri horne

Dela za ostale limene duva~e po izboru nastavnika

UDARAQKE

Instrumenti na kojima se izvodi nastava navedeni su u pro-

gramu I razreda

Izbor dueta za dobo{ nema~kih, francuskih, ruskih, poq-

skih i bugarskih autora – H. Knauer, V. Snegirev i dr

^. Memfis: Dueti za dobo{ iz kwige „Etide za razvoj ta~no-

sti i preciznosti u svirawu i za razvoj brzine u ~itawu s lista”.

O. Bala`: 8 tria za timpane, dobo{ i tom-tomove

V. Znamenski: Obrada poznatih kompozicija za ansamble

udaraqki

M. I. Pekarski: Muzika za udara~ke instrumente

G. Rojter: Fuga – za ksilofon, vibrafon i marimbu

K. Debisi: Mali Crnac – za dve marimbe ili ksilofon i

marimbu


SOLO PEVAWE

Kompozicije za dva glasa uz pratwu klavira, ili drugog in-

strumenta – gitara, harfa, ~embalo – iz zbirki: Monteverdi, [u-

man, Hendl, Brams, Mendelson, Rubin{tajn i dr.




a) dva dueta;



NASTUPI, U KAMERNOM SASTAVU, BAR NA INTERNOM

ÂSU

ááá RAZRED



Sonate za dva instrumenta iz epohe baroka, predklasicizma

i klasicizma ili lak{e sonate i sonatine romanti~ara: Vivaldi,

Koreli, Pergolezi, Del-Abako, Hendl, Teleman, Mar~elo, Loka-

treli, Albinoni, Gluk, K. F. E. Bah, [tamic, [por, Menda, [u-

bert, Mendelson ....

A. Vivaldi: Sonate za violinu i baso-kontinuo; Sonate za

~elo i baso-kontinuo

G. F. Teleman: Sonate i Sonatine za violinu i baso-kontinuo

G. F. Hendl: Sonate za violinu i baso-kontinuo

Palestrina: Osam ri~erkara za ~etiri instrumenta

F. Kupren: Mala svita za dve violine i ~elo

Vera~ini: Sonate za dve violine i baso-kontinuo

Samartini: Sonata E-dur op. I za dve violine i baso-kontinuo

G. F. Teleman: Koncert za ~etiri violine; Sonata za ~etiri

violine

Koreli: Kamerna muzika za dve violine i klavir

Kalmar: Divertimente za dve violine i ~elo

G. F. Teleman: Mali komadi za dve violine

Plejel: Dueti za dve violine

Popor: Dueti za dva ~ela

Doniceti: Sonata za violinu (ili flautu) i harfu – á stav

Fibih: „S cve}em u ruci” za flautu, violinu i klavir

Enriko Josif: Komad za obou, violinu, klavir i kontrabas

Pilni: Menuet za violinu, ~elo i harfu

Pilni: Nokturno za violinu, ~elo i harfu

Fromer: Serenada za violinu, ~elo i harfu

J. Hajdn: Sonata za dve violine, ~elo i klavir op. 8 broj 4, 5. i 6.

J. S. Bah: Trio sonata za dve violine, ~elo i klavir

J. Brams: Sekstet Be-dur br. 8 za dve violine, dve viole i dva

~ela

GITARA

Vjekoslav Andre: Gitara u kamernoj muzici – poglavqe po-

sve}eno koncertima za gitaru i orkestar

A. Vivaldi: Koncert za gitaru i guda~ko orkestar

F. Karuqi: Koncerti op. 140; op. 127

F. Molino: op. 56

M. Guiqani: op. 30; op. 36; op. 70

DVE GITARE

F. Sor: op. 41; op. 44 bis; op. 53; op. 55

M. Guiqani: op. 35; op. 66; op. 67; op. 69; op. 116

M. K. Tedesko: op. 196

L. Brouver: Mikro komadi za dve gitare

Po izboru nastavnika transkripcije Baha, Skarlatija, De

Faqe, Granadosa, Albeniza (sugeri{u se radovi E. Pujola, M. Lo-

beta, F. Tarege....)

TAMBURA i MANDOLINA

M. Ore{kovi}: @enidba – kvartet; ûj, diko

V. A. Mocart: Mala no}na muzika

J. [traus: Picikato polka

J. Hajdn: Kvartet br. 36

F. K : Mala svita za dve violine i ~elo

L. Kal: Lagani trio á, áá, ááá i áâ stav

V. Andre: Kompozicije za tri gitare


HARFA

G. Doniceti: Sonata – violina (flauta), harfa

Boksa: Nokturno br. 2 i br. 3 – klarinet, harfa

Damas: Sonata – klarinet, harfa

Turnije: Dva romanti~na prelida – violina, harfa

Iber: Entr’acte – violina (flauta), harfa

Tedeski: Elegija – violon~elo, harfa

Druga dela odgovaraju}e teìne

KLAVIR i ORGUQE

F. [open: Varijacije

A. Dvoràk: Slovenske igre – izbor

J. Brams: Ma|arske igre – izbor

J. Brams: Valceri

K. Debisi: Balada

Obrade kompozicija Bewa, Xoplina, Vilijemsa

Z. Dimitrijevi}: Pas de quatreI. Stravinski: Pe}a i vuk – svita

Pojedina~ne kompozicije [uberta, Mendelsona, Bramsa,

Satia, Pulanka i drugih autora

J. Kr{i}: Zasvirajmo zajedno á i áá sveska

V. Kr{i} – S. Nikolajevi}: Klavirski duo á, áá, ááá deo – izbor

HARMONIKA

DUO HARMONIKA

A. [alajev: Valcer – elegija

A. Timo{enko: Mar{ iz svite Ruske slike

Z. Tka~: Praznik

L. Vil~ik: Valcer tabakere

J. Jucevi~: Svita u starom stilu – preludijum i fuga

A. Ribalkin: Koncertni komad

TRIO HARMONIKA

J. Derbenko: Skomra{ina

N. âjkin: Ukrajinska rapsodija

L. Belman: Gotska svita – transkripcija N. Hudakova

Introdukcija i koral

Menuet

Molitva

Tokata

P. I. âjkovski: Minijaturni mar{ ia svite br. 1 op. 43

A. [togarenko: Gopak iz simfonijske svite – transkripci-

ja V. Ste~enka

G. [enderjov: Prole}na {etwa

A. Golubjatwikov: Elegija

B. Britn: Sentimentalna sarabanda – transkripcija V. Zi-

novjeva

KVARTET HARMONIKA

S. Rahmawinov: Humoreska – transkripcija V. Zinovjeva

A. Filipenko: Prole}ni valcer

F. Fugaca: Skerco

V. Trojan: Carev slavuj – svita za violinu, gitaru i harmoniku

I druga odgovaraju}a literatura po obimu i zahtevima

FLAUTA

J. J. Kvanc: Tri dueta op. 2

V. F. Bah: [est dua

V. A. Mocart: Duo De-dur

A. [tadler: Divertimento De-dur

TRI FLAUTE

F. Valter: êtiri skice

ÊTIRI FLAUTE

A. Rejha: Kvartet De-dur op. 12

A. êrepwin: Kvartet op. 60

OBOA

J. D. Zelenka: 6 sonata za dve oboe i fagot

J. Hofmajster: Tercet za tri flaute/oboe

K. Loilet: Trio sonata za obou, flautu i klavir

KLARINET

A. Vildgan: Mali trio za klarinet, flautu i fagot

P. Krejn: Trio za klarinet, fagot i klavir

L. van Betoven: Trio op. 38 – klarinet, fagot, klavir

Glinka: Pateti~ni trio – klarinet, fagot, klavir

F. Mendelson: Koncert za dva klarineta

V. A. Mocart: Divertimento br. 8 – flauta, oboa, klarinet,



horna, fagot

FAGOT

@. F. Ramo: Svita za dva fagota

J. Hajdn: Divertimento za dva fagota

L. van Betoven: Duo za klarinet i fagot

V. A. Mocart: Sonata za fagot i violon~elo (fagot)

SAKSOFON

Dua, tria, kvarteti i kvinteti – standardni sastavi – po iz-

boru

Dela L. van Betovena, R. [umana, E. Griga, F. [open, S.

Krti~ka áá kwiga, M. [oprnikova i sli~ne kompozicije ili tran-

skripcije odgovaraju}e teìne.

TRUBA

\. To{i}: 5 kvarteta za ~etiri trube

TROMBON

J. S. Bah: Sarabande – sekstet limenih duva~a

J. S. Bah: Fuge – sekstet limenih duva~a

A. Farka{: Pesme i Igre – sekstet limenih duva~a

S. Boris: Dve kancone – 3 trombona

G. F. Teleman: Sonata kanonika – 2 trombona

HORNA

Q. Mari}: Duva~ki kvintet

D. Despi}: Viwete – kvintet

K. D. Ditersdorf: Partita in A, in F, in D – kvintet

F. Danci: Kvintet br. á, áá

J. S. Bah: Sarabande – sekstet limenih duva~a

J. S. Bah: Fuge – sekstet limenih duva~a

S. Barber: Letwa muzika – kvintet

N. R. Korsakov: Nokturno za 4 horne

Odgovaraju}a dela, za ostale limene duva~ke instrumente, po

izboru nastavnika

UDARAQKE

J. Kent-Vilijems: Afri~ki ske~evi – za ritmi~ke udaraqke

A. Vivaldi: Koncert za dve violine a-mol – obrada

J. S. Bah: 15 dvoglasnih invencija – obrada

G. Prior: Clapping hands – komad za tri izvi|a~a (tap{a~a)

I. Albeniz: Iberia – ciklus pesama za ansambl udaraqki

A. Vivaldi: Koncert za dva violon~ela ge-mol – obrada


SOLO PEVAWE

D. Despi}: Trio za glas, klarinet i klavir

Lak{i dueti i terceti starih majstora i iz opera V. A. Mo-

carta

J. Hajdn: Terceti

J. Brams: á sveska op. 66 – dueti

J. Brams: á sveska op. 75 – dueti

L. van Betoven: Terceti, kvarteti

R. [uman: Dva glasa za klavir

Kompozicije za dva glasa uz pratwu klavira-âjkovski,

Glinka, Musorgski i dr


a) dva dueta;



NASTUPI, U KAMERNOM SASTAVU, BAR NA

INTERNOM ÂSU

áâ RAZRED


VIOLINA, VIOLA, VILONÊLO, KONTRABAS

Negovati {to vi{e standardnih tipova kamernih sastava –

dua, trija, kvarteta, kvinteta.

F. Kupren: Trio sonata áá (La visionarie) za dva visoka glasa

i baso-kontinuo

Fuks: Koncert za gitaru, violinu, violu i ~elo

D. Skarlati: Kvartet za flautu, dve violine i baso-kontinuo

G. F. Teleman: „Poqska” sonata za violinu, violu i baso-

kontinuo

A. Vivaldi: Trio u Ce-duru za gitaru, violinu i ~elo

\. Tartini: Trio sonate

Lokateli: Trio sonate

Mi~a: Guda~ki kvarteti

Nardini: Guda~ki kvarteti

J. Hajdn: Sonata za dve violione i baso-kontonuo; Sonate za

dve violine; Sonate za violinu i violu; „Londonska” tria za dve

flaute i ~elo; Kvintet Es-dur za klavir, violinu, violon~elo i

dve horne

F. E. Bah: Kvintet za violinu, violu, klavir i kontrabas

[ajdler: Sonata De-dur za gitaru i violinu (ili dve gitare)

V. A. Mocart: Trio Es-dur za violinu, violu i klavir

Albrehtsberger: Sonata za gida~ki trio; Partita za flautu,

harfu i bas

L. van Betoven: Trio Be-dur op. 18 za klarinet, violon~elo

i klavir

Vawhal: Trija op. 20 za klarinet, violinu i ~elo ili fagot

A. Dvoràk: Tercet za dve violine i violon~elo

Z. Kodaq: Intermeco za guda~ki trio

G. Doniceti: Sonata za violinu i harfu

F. [ubert: Kvintet op. 114 za klavir i guda~ki kvartet

L. Bokerini: Kvintet za dve violine, violu i dva violon~ela

V. A. Mocart: Tri kvarteta Ce-dur, E-dur i A-dur za flautu

(violinu), violinu, violu i ~elo

B. [irola: Trio De-dur za klavir, violinu i ~elo

Gnesin: Trio za klavir, violinu i ~elo op. 63

L. van Betoven: Tria op. 3; op. 9 br. 1; op. 9 br. 2; op. 9 br. 3;

op. 8 – serenada; op. 25

K. M. v Veber: Klavirski trio ge-mol op. 63 za violinu, vio-

lon~elo i klavir

GITARA

Akcenat dati na literaturu kamerne muzike HH veka i kla-

sike.

F. Sor: op. 41; op. 54 bis; op. 63

M. Guiqani: op. 130; op. 137; op. 116; op. 65; op. 101; op. 102;

op. 103

J. K. Merc: Dueti za dve gitare

F. Ferandiere: Koncerti

A. I. Kramskoj: Koncerti br. 1 i br. 2

M. M. Ponce: Ju`ni koncert

J. Rodrigo: Koncert Aranhuez, Fantazija za jednog xentlmena

H. Vila Lobos: Koncert za gitaru i mali orkestar

M. K. Tedesko: Koncerti op. 99 i op. 160

TAMBURA

S. Prokofjev: Scena iz baleta Romeo i Julija

V. A. Mocart: Kvartet de-mol

A. Vivaldi: Trio Ce-dur za gitaru, violinu i ~elo – prila-

goditi tamburi

P. êkalov: Fuga br. 5

Grandjani: Sonata op. 2


HARFA

G. F. Hendl: Largo za dve harfe

Manuel de Faqa/[ubert: [panska igra br. 2 za dve harfe

Krumpholc: Sonata Ef-dur – violina (flauta), harfa

M. Ravel: Pavana – violina, harfa

Boaldje: Solo za hornu i harfu

Boksa: Tema s varijacijama – klarinet, harfa

Albrestberger: Partita in Ce – flauta, harfa, violon~elo

Iber: Trio – flauta, violina, harfa

Turnije: êtiri prelida za dve harfe

KLAVIR i ORGUQE

ÊTVORORU^NO SVIRAWE I SVIRAWE

NA DVA KLAVIRA

A. Percijan: Atmosfera – izbor



Z. Hristi}: Katerplet

M. Guld: Pavana

B. Bartok: Mikrokosmos – izbor

A. Dvoràk: Slovenske igre

[uman i Debisi: Studije za dva klavira

J. Kr{i}: Zasvirajmo zajedno á, áá – izbor

V. Kr{i} – S. Nikolajevi}: Klavirski duo á, áá, ááá deo – izbor

HARMONIKA

DUO HARMONIKA

N. Rimski Korsakov: Poqski iz opere „Pan vojvoda” – tran-

skripcija P. Gvozdjeva

N. Lisenko: Rapsodija br. 2 – transkripcija P. Gvozdjeva

I. [amo: Letwe ve~e iz ciklusa „Slike ruskih ìvopisaca”

K. Mjaskov: Koncertna pesma

@. Matis: Koncertni komad

F. Mendelson: Rondo kapri~iozo – transkripcija B. Lario-

nova i V. Savina

I. Albeniz: Tango op. 165 br. 2 – transkripcija V. Rozanova

i P. [a{kina

K. Heist: Fantazija

TRIO HARMONIKA

A. Glazunov: Koncertni valcer – transkripcija A. Tolma~ova

E. Lekuona: Malagenija – transkripcija N. Hudakova

A. Timo{enko: Svita za tri harmonikr – Mar{, Serenada i

Finale

V. Zolotarjov: Rondo kapri~iozo

V. A. Mocart: Mala no}na muzika – transkripcija I. A. Ja-

{kevi~a

J. Derbenko: Livewski perebori

J. Derbenko: Orlovska motawa

J. Derbenko: Kadriq

V. Pikuq: Bolhovske humoreske

J. Hodosko: Izlo`ba

S. Prokofjev: Navo|ewe op. 4 br. 4

A. Repwikov: Dva komada

V. Qutoslavski: Vesela polka

[elb: Kvartet za violinu, harmoniku, klavir i violon~elo

I druga odgovaraju}a literatura po obimu i zahtevima

FLAUTA

DVE FLAUTE

F. Kulau: Tri dua op. 10; Tri dua op. 80; Tri dua op. 81; Tri

dua op. 87

K. Firsteno: [est dueta op. 137

H. Berlioz: Trio za dve flaute i harfu

P. Kihler: Tri komada za flautu, harmoniku i klavir

ÊTIRI FLAUTE

F. Kulau: Kvartet e-mol op. 103

E. Boka: Tri komada

OBOA

J. Hajdn: Duva~ki kvintet – oboa, flauta, klarinet, fagot,

horna

V. A. Mocart: Divertimento br. 9 – flauta, oboa, klarinet,

fagot, horna

L. Van Betoven: Kvintet op. 71 – flauta, oboa, klarinet,

horna, fagot

Iber: Tri brza komada – flauta, oboa, klarinet, horna, fagot

J. K. Bah: Septet – oboa, dva klarineta, dve horne, dva fagota

V. A. Mocart: Serenada – dve oboe, dva klarineta, dve horne,

dva fagota

KLARINET

L. van Betoven: Dva dua za klarinet i fagot

A. Rene: 6 koncertnih dueta za dva klarineta

M. D. Levin: [panska nostalgija za klarinet i flautu

J. Hunt: Kvartet za ~etiri klarineta

V. A. Mocart: 5 divertimenta za drvene duva~e

FAGOT

@. Iber: Trio za obou, klarinet, fagot

M. Glinka: Trio za klarinet, fagot i klavir

G. F. Teleman: Kvartet za flautu, obou, fagot i klavir

J. Hajdn: Kvintet za flautu, obou, klarinet, fagot i hornu

SAKSOFON

Dela J. S. Baha, V. A. Mocarta, L. van Betovena, M. Ravela, J.

Sibelijusa, B. Bartoka, N. Rimskog-Korsakova i druga originalna

dela ili transkripcije odgovaraju}e teìne

S. Krti~ka: áá sveska

H. Kloze: áá sveska

M. [opornikova: Hrestomatija

A. Riv~uni: [kola igre za saksofon

TRUBA

\. To{i}: Tri kvarteta za duva~ke instrumente

TROMBON

D. Iber: Modern Trois – 3 trombona

D. Sper: Dva sonate – 3 trombona

J. Horovic: Music Hall Suite (Brass Quintet)V. A. Mocart: 2 dua (izdawe Musica Budapest)G. F. Teleman: Sonate a 4. – 4 trombona

HORNA

Z. Vauda: Pasteli – kvintet

E. Josif: Divertimento – kvintet

V. A. Mocart: Kvintet – horna, guda~ki kvartet

L. van Betoven: Kvintet

A. Raih: Kvintet Be-dur

J. Brams: Trio – violina, horna, klavir

O. Nikolai: Dueti za dve horne

B. Mariasi: Renesansni komadi za limene duva~ke instru-

mente

Dela za limene duva~ke instrumente odgovaraju}e teìne,

po izboru nastavnika

UDARAQKE

A. Vivaldi: Koncert za tri mandoline Ge-dur – obrada

J. S. Bah: Koncert za dve violine de-mol – obrada

S. Prokofjev: Egipatske no}i – kratki komad za ansambl

udaraqki (obrada)

D. Mio: Smrt tirana – za ansambl udaraqki (obrada)

M. Ravel: [panski sat – kratki komad za ansambl udaraqki

(obrada)


SOLO PEVAWE

Kompozicije starih majstora za glas, violinu i klavir – M.

êsti, B. Paskvini, F. Provernale i dr.

Kompozicije za glas, ~elo i klavir – G. F. Hendl, B. Gafi i dr.

D. Despi}: Kompozicija za glas, klarinet i klavir ili vio-

linu i klavir

F. [ubert: „Pastir na steni” za glas, klarinet i klavir

Dueti i terceti iz opera V. A. Mocarta

J. Brams: áá sveska op. 28 i dr.


a) dva dueta;



NASTUPI, U KAMERNOM SASTAVU, NA JAVNOM ÂSU

ILI KONCERTU


Predmet kamerna muzika je u tesnoj vezi sa predmetima kore-

peticija i ~itawe s lista pa sve to treba imati u vidu prilikom

planirawa programa kako bi se ostvarila korelacija sa navede-

nim disciplinama koje sa ovim predmetima ~ine zajedni{tvo.

Obuka na ~asovima podrazumeva uputsstvo za ve`bawe, ukazi-

vawe na odre|enu problematiku i weno razre{avawe, dok praksa

treba da pruì mogu}nost provere koliko, {ta i kako je ura|eno,

kao i dokle se stiglo.



Kako su i mogu}nosti svirawa i ve`bawa individualna

stvar i kamernu muziku treba posmatrati na taj na~in, bez obzira

koliko je u~enika u grupi na ~asu.

Normalno je da se program za jednog u~enika – dok se u~enik

vodi kroz predmet kamerna muzika – prilago|ava wegovom instru-

mentalnom nivou, wegovoj spretnosti, znawu i brzini savladava-

wa zadataka.

HOR

á RAZRED (2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we), áá RAZRED (2 ~asa

nedeqno, 70 ~asova godi{we), ááá RAZRED (2 ~asa nedeqno, 70 ~a-

sova godi{we), áâ RAZRED (2 ~asa nedeqno, 66 ~asova godi{we)

Hor se formira od u~enika sva ~etiri razreda pa je i pro-

gram jedinstven, ali se samo razlikuje godi{wi fond ~asova.

Ve`bama pravilnog disawa i impostacije u~enike upoznava-

ti sa osnovnim elementima horske vokalne trehnike.

Smisao za ~istotu intonacije, precizan ritam, muzi~ku fra-

zu, harmoniju, polifoniju, agogi~ko i dinami~ko nijansirawe

razvijati ne samo interpretacijom pojedinih dela ve} i tehni~-

kim ve`bama.

Zajdni~kim slu{awem i kolektivnim muzicirawem insisti-

rati na timskom radu i jedinstvu ansambla.

Upoznavati u~enike sa doma}om i stranom horskom litera-

turom i osposobqavati ih za nastupe, kao profesionalne peva~e,

na koncertima.

LITERATURA

Stevan Mokrawac: Rukovet áá, âá, âáá, âááá, áH – lak{e

Stevan Mokrawac: Rukoveti ááá, â, H, Há, Hâ – teè

Stevan Mokrawac: Primorski napjevi – ènski i me{oviti

Stevan Mokrawac: Liturgija – stavovi: Svjati Boè, Tebe

pojem, Svjat, Budi imja gospodwe.......

M. Milojevi}: Muha i komarac

J. Marinkovi}: Zadovoqna reka – sa klavirom

M. Taj~evi}: Magdo – pesma iz stare Srbije

K. Manojlovi}: Sever duva

S. Hristi}: Stavovi iz Opela be-mol: Svjati Boè, Amin,

Vje~naja pamjat

K. Babi}: Sosa sa satom – ènski i me{oviti hor

K. Babi}: @abqa idila – me{oviti hor

Pored navedenih dela repertoar hora treba da sadrì i

Himnu Sv. Savi (obrada K. Babi} ili Z. Vauda)

U horske kompozicije sli~ne teìne spadaju dela slede}ih

kompozitora: K. Stankovi}a, I. Baji}a, M. Taj~evi}a, M. Logara,

V. Ili}a, R. Petrovi}a, D. Radi}a, D. Kosti}a i dr

STRANA LITERATURA

Palestrina, Laso, Veki, Gastoldi, Hasler, Monteverdi i

ostali kompozitori renesanse radi savladavawa kontrapunktnog

horskog stava

Jakobus Galus: Moteti

J. S. Bah: Korali i Kantate

G. F. Hendl: Oratorijumi

Pergolezi: Stabat materV. A. Mocart: Ave verum, Missa brevis, Credo missaJ. Hajdn: Oratorijumi, Mise

P. êsnakov: Svjati Boè qudi tvoja – ènski i me{oviti hor

P. I. âjkovski: Bogorodice Djevo

F. Pulank: Prtites viozes – ènski hor

Transkripcije horova iz opera klasi~ara i romanti~ara


U zavisnosti od sastava u~enika, godina starosti i drugih

uslova {kola moè organizovati horove: ènski, mu{ki i me{o-

viti. Izvestan broj u~enika se upravo u ovom periodu nalazi u fa-

zi mutirawa pa profesor treba da bude veoma pa`qiv u tretmanu

ovakvih glasova. Nemarnost prema ovom problemu moè prouzro-

kovati kasnije trajno o{te}ewe glasnica.

Prema broju u~enika horovi mogu biti velikog sastava ili

kamerni i pevati dvoglasna, troglasna, ~etvoroglasna ili vi{e-

glasna dela.

NAPOMENA: Po~etkom {kolske godine nekoliko ~asova

posvetiti iskqu~ivo ve`bama za kost-abdominalno disawe, ja~a-

we dijafragme i mi{i}a, naro~ito sa le|ne strane. Ovi mi{i}i

su od esencijalnog zna~aja za pravilan apo|o a potpuno nerazvije-

ni, pa ih ve`bama treba aktivirati. Tako|e raditi ve`be za spu-

{tawe laringsa i slobodan rad rezonantnog aparata: jezika, nep-

ca, usana i dowe vilice. Ove ve`be su apsolutno zanemarene a bez

wih je nemogu}e dobiti pravilan, slobodan i lep ton. U toku

{kolske godine ovako tretiranu tehniku obnavqati i trenirati.

LITERATURA

B. [piler: Umetnost solo pevawa

âs treba da sadrì: po~etni, centralni i zavr{ni deo.

Po~etni deo ~asa – deset do petnaest minuta – namewen je

tehni~kim ve`bama i upevavawu. Kroz vokalize i druge ve`be tre-

tirati probleme postavqawa vokala, nekih komplikovanijih su-

glasnika (l, r, t), ve`be za kratki i dugi dah, za legato, stakato,

dikciju i dr.

Centralni deo ~asa – posvetiti delu koje je predvi|eno za

odre|eni ~as. U~enici treba da uve`bavaju pravilan ritam, agogi-

ku i dikciju parlato pevawem nakon ~ega se prelazi na ostale iz-

vo|a~ke elemente. Uve`bavawem notnog teksta uobli~ava se fra-

za, razra|uje dinamika.

Profesor traba da napravi selekciju delova kompozicije ko-

ji zahtevaju posebno uve`bavawe. Naj~e{}e su to intonativni, ali

mogu biti i ostali problemi izvo|a~ke tehnike, gore navedeni.

Upotreba klavira je minimalna, ali profesor mora biti

spreman da kompoziciju te~no odsvira radi uobli~avawa tonske

slike. Wegova spremnost za ~as ne sme biti dovedena u pitawe jer

je time omogu}ena dinami~nost ~asa i anga`man u~enika. U ovoj

fazi rada kompoziciju obra|ivati po deonicama.

Zavr{ni deo ~asa – posvetiti spajawu glasova u raznim kom-

binacijama: sopran-alt, tenor-bas, sopran-bas, alt-tenor itd. Na

kraju spajati sve glasove kori{}ewem elemenata koji su obra|eni

u prva dva dela ~asa.

Scenski nastupi predstavqaju naro~iti stimulans za u~eni-

ke. Ovaj vrlo vaàv segment horskog pevawa ne treba zanemariva-

ti. Profesor bi trebalo da zajedno sa horom proanalizira kvali-

tet i eventualne nedostatke nakon svakog nastupa. Wihov anga`-

man u narednim nastupima bi}e lako uo~qiv.

Na~in ocewivawa: Kao {to je navedeno, scenskim nastupi-

ma ovaj predmet dobija svoj potpuni smisao. Zato je u~estvovawe na

priredbama uslov za dobijawe ocena. U toku {kolske godine tre-

balo bi prirediti najmawe dva koncerta na kojima bi se hor pred-

stavio publici. Zajedno sa nastupima u ocenu hora treba podjedna-

ko uvrstiti prisustvo i anga`man u~enika na probama. Izostanci

sa redovnih ~asova i prisustvo u~enika samo na koncertima gube

smisao i naru{avaju ne samo interpretacionu koncepciju ve} i

princip timskog rada i kolektivnog anga`mana na izradi dela.

Dirigent moè da ocewuje i kvalitet pevawa i nivo nau~e-

ne kompozicije u toku {kolske godine. Za ovakvu vrstu provere je

najzgodnije pevawe u kvartetu, kvintetu.... u zavisnosti od sastava

hora i kompozicije.

U~enik ne moè biti ocewen ako ne prisustvuje nastupima

i izostane sa 2/3 ~asova u toku {kolske godine. Razredne, i druge

vanredne ispite ovog predmeta treba izbegavati jer oni nemaju ap-

solutni nikakav smisao po{to se ovde radi o kolektivnom muzi-

cirawu.

ORKESTAR




Po{to se orkestar formira od u~enika sva ~etiri razreda

program je jedinstven, ali se po razredu ostvaruje razli~it fond

~asova.

U~enike upoznati sa osnovnim principima kolektivnog mu-

zicirawa.

Osposobqavati mlade muzi~are usavr{avawem svih elemena-

ta da aktivno u~estvuju u uobli~avawu umetni~kog dela – intona-

cija, ritam, dinamika, artikulacija i dr.

Upoznavati u~enike sa orkestarskom literaturom i razli-

~itim stilovima i za saradwu sa solistom, odnosno horom.

Prosviravawem ve}eg broja muzi~kih dela sticati orkestar-

sku praksu radi pripremawa za ulazak u profesionalne orkestre,

i javne nastupe na koncertima.

LITERATURA



GUDA^KI ORKESTAR

Lak{a dela

V. \or|evi}: Srpske igre za guda~ki orkestar

J. Slavenski: Svita za guda~ki orkestar

M. Logar: Ce -durska simfonijeta

V. Peri~i}: Pesma i igra za violinu ili klarinet i orkestar

G. F. Hendl: Rinaldo – uvertira

Pahelbel: Kanon i ìga

Albinoni: Ada|o

Ramo: Tamburin A-dur

P. Hindemit: Pet komada za guda~e

M. Taj~evi}: Divertimenta br. 2 i 3

Teà dela

A. Vivaldi: Koncerti; êtiri godi{wa doba

Koreli: Kon~erta grosa


P. Maskawi: Kavalerija rustikana – uvertira

E. Grig: Holberg svita

S. Boì}: Podibarski àl

K. Babi}: Svira |okoza

SIMFONIJSKI ORKESTAR

Lak{a dela

J. K. Bah: Simfonija Be-dur; Simfonija Es-dur

G. F. Hendl: Muzika na vodi; Muzika za vatromet

J. Hajdn: Koncert za klavir i orkestar De-dur i Ge-dur

V. Milankovi}: Vodi~ kroz orkestar – Orkestarska svita

„Iz de~jih pri~a”

Teà dela

K. V. Gluk: Ifigenija na Aulidi – uvertira

J. Hajdn: Simfonija Es-dur br. 85; Ge-dur br. 94; br. 103; De-

dur br. 104

V. A. Mocart: Otmica iz Saraja – uvertira

L. van Betoven: Egmont – uvertira

F. [ubert: Simfonija br. 3 i br. 8

J. Brams: Ma|arske igre


DUVA^KI ORKESTAR

J. Gotovac: Ero s onoga sveta

Hubert Motaj: EuropartyZ. Bozoti: Tamo daleko

A. Dvoràk: Slavenska igra br. 8

P. I. âjkovski: Slovenski mar{ – dosta te{ko

S. Prokofjev: Mar{ iz opere „Zaqubqen u 3 naranxe”

J. [traus: Na lepom plavom Dunavu

J. [traus: Prole}no doba

J. [traus: @ivot umetnika

Valdtempsl: EstupiantinaVinko Savnik: Motiv iz Ospa – potpuri

@. Bize: Karmen – potpuri

J. [traus: Ciganin baron – potpuri

B. Smetana: Prodana nevesta – potpuri

\. Verdi: Travijata – potpuri

F. Supe: Fest – uvertira

\. Verdi: Nabuko – uvertira

\. Verdi: Trubadur – uvertira

\. Rosini: Regina – uvertira

F. Supe: Laka kowica – uvertira

F. Supe: Pesnik i seqak – uvertira

D. Jenko: \ido – uvertira

@. Ofenbah: Orfej u paklu – uvertira

R. Vagner: Tanhojzer – uvertira

Vinko Savnik: Sve~ana kora~nica

K. Fridman: Pozdrav Bernu

F. Linke: Folies BergeereJ. Fu~ik: Florentiner – mar{

V. Savnik: Beograd

V. Mustajba{i}: Stazama heroja

Vlada Mustajba{i}: Sveti Sava

V. Mustajba{i}: Kara|or|e

[ofler: Film starRodionov: Poema

Luj Anderson: Praznik truba~a

Vili Lefler: Diksi parada

K. Bortner: Ekstra post mar{

K. Bortner: Dunav diksi

Hilgar: Manegen diksi

N. Dop{inski: Obala Misisipi diksi

Putarek: Pozdrav Beogradu – mar{

ORKESTAR HARMONIKA

R. Bru~i: Simfonijeta; Preludijum; Arija i Finale; Ima-

ginacija

P. Ozgijan: Metamorfoze

B. Bjelinski: Festivalska simfonijeta; Orfej HH veka;

Divertimento; GaudeamusV. Ivanov: Muzi~ki momenat, Mazurka, Pohod

B. R. Ne{i}: Tri epizode

S. Pa{}an: Srpska svita

L. Me|eri: Preludijum i skerco; Intermeco

A. Govednik: Tokata

H. Breme: Pastorala i fuga na Hendlovu temu; Simfonijska

predigra

V. Jakobi: Simfonijska svita; [panske impresije

R. Virtner: Varijacije za orkestar harmonika

H. Herman: Ruska fantazija

Originalne kompozicije za solo harmoniku i orkestar –

Herman, Mar, Feld, Miler, Rubkov, Rizoq i dr razne transkribo-

vane kompozicije za orkestar harmonika – J. S. Bah, J. Brams, \.

Rosini, A. Borodin, A. Ha~aturijan, A. Dvoràk i dr.

ORKESTAR TAMBURA i MANDOLINA

S. Vukosavqev: Svita iz albuma Isidor Baji}

M. Ne{i}: Neven kolo

I. Hadna|ev: Tambura{ko kolo

M. Popov: Vojvo|anska igra br. 1

M. Vukdragovi}: Andante Kantabile i Alegro

B. Joksimovi}: Svetozarevo kolo

S. Hristi}: Grlica

R. Bru~i: Triptih

T. Ostoji}: Srpsko novosadsko kolo

S. Radosavqevi}: Vojvodino moja

K. Babi}: Dve igre

B. Britn: áá stav Jednostavne simfonije

S. Prokofjev: Scena iz baleta „Romeo i Julija”

A. Dormaìwski: Lihoradu{ka

P. êkalov: Fuga br. 5

L. Pris: Intermeco



âsovi orkestra bi trebalo da u~enicima rasvetle osnovne

zakonitosti koje vladaju profesionalnim orkestrima. U zavisno-

sti od afiniteta i anga`mana profesora – dirigenta ovi orke-

stri mogu postati biseri mladala~kog muzicirawa.

Ukoliko u~enici, iz objektivnih razloga, nisu poha|ali

ovaj predmet u osnovnoj muzi~koj {koli dirigent im na ~asovima

orkestra mora razjasniti osnovne zadatke. U~enici ovog uzrasta

treba da su u stawu da se samostalno pravilno na{timuju u ~emu im

za po~etak pomaù dirigent i stariji u~enici – iskusniji ~lano-

vi orkestra. Osim toga moraju im biti obja{wena zna~ewa pojmova

u partituri kao {to su divisi, detatche, pizz, arco, stacc, registri u

orkestru harmonika, savladati bas, kontru, ~elo u orkestru tambu-

ra i dr. Guda~ima treba negovati smisao za ujedna~ene poteze guda-

la u pogledu kretawa i na~ina upotrebe. Va`no je nau~iti ~lanove

orkestra da razumeju i reaguju na pokrete dirigenta. Za ovako mla-

de ansamble preciznost dirigenta je neophodna.

êtvorogodi{we poha|awe nastave orkestra u sredwoj {koli

trebalo bi da svakom u~eniku obezbedi upoznavawe sa razli~itim

stilovima muzike i na~inom i smislom raznovrsnog muzicirawa.

Za guda~ki, duva~ki i tambura{ki orkestar od primarnog

zna~aja je ta~na intonacija. Pa`qivo kontrolisana intonativna

preciznost negovana u ansamblu ocrta}e se i u solisti~kom svira-

wu ovih u~enika. U~enici se moraju navikavati da slu{aju svoju i

ostale deonice da bi logi~no uobli~ili celokupnu tonsku sliku.

Posebnu pa`wu treba posvetiti frazirungu, artikulaciji, ritmu

i dinamici. U pogledu finog zajedni~kog muzicirawa, kompakt-

nog zvuka neophodno je uskladiti razli~ite instrumente razno-

rodnih grupa (guda~i sa duva~ima). îtawe s lista ne sme biti za-

nemareno.



Nekada su odvojene probe neophodne. One ne treba da traju

dugo da se ne bi izgubila dinamika i smisao rada.

Uloga koncert-majstora i vo|e deonica mora se ne samo raz-

jasniti ve} i negovati. Ovim se anga`man u~enika i inspirativ-

na atmosfera podiù na visok nivo. Svaki u~enik mora znati za-

{to sedi na odre|enom mestu u orkestru, a onaj koji napreduje mo-

è da se nagradi prelaskom za pult bliè koncert-majstoru. Ako

dirigent insistira na pravilnom svira~kom stavu i na~inu sede-

wa na probi tu }e naviku u~enik preneti i u profesionalan orke-

star.

Po~etkom {kolske godine me|u ~lanovima orkestra moè se

organizovati audicija za koncert majstora na kojoj bi prisustvo-

vali i drugi profesori u {koli, kao {to je, npr. {ef orkestra.

Program za audiciju moè da sa~iwava aktuelna kompozicija koju

izvodi orkestar i delo koje se ~ita s lista. U~enici vole izazove;

za ovaj }e uloìti sav svoj trud i znawe, a bez sumwe }e im ovaj

predmet postati jedan od najomiqenijih.

Transkripcije dela su nekada neophodne. Time dirigent

prilago|ava delo svom ansamblu uz uslov da su intervencije ne-

znatne i stru~no ura|ene.

Od ogromne va`nosti su nastupi i treba ih {to ~e{}e orga-

nizovati tokom {kolske godine. Ovde treba negovati i scenski

nastup jer on uvek deluje kako na publiku tako i na izvo|a~e.

Najve}i broj u~enika koji se iz redova sredwe {kole opre-

deli za profesionalno bavqewe muzikom svira u orkestrima, sto-

ga zna~aj ~asova orkestra mora biti jasan ne samo dirigentu i u~e-

nicima ve} i wihovim profesorima glavnog predmeta.

Na~in ocewivawa: Uslov za ocewivawe je u~e{}e na kon-

certima. U {kolskoj godini treba prirediti najmawe dva koncer-

ta. U kriterijum za ocewivawe treba uvrstiti i prisustvo i anga-

`man u~enika na probama. U~enik ne moè biti ocewen ako ne

prisustvuje nastupima i izostane sa 2/3 ~asova u toku {kolske go-

dine. Razredne i druge vanredne ispite iz ovog predmeta treba iz-

begavati jer oni nemaju apsolutno nikakav smisao po{to se ovde

radi o kolektivnom muzicirawu.

Profesor moè da ocewuje i kvalitet svirawa u toku godi-

ne. Za ovakvu vrstu provere je najpreciznije svirawe kompozicije u

kvartetu, kvintetu itd. u zavisnosti od sastava orkestra.

ÎTAWE S LISTA

Nastava predmeta ~itawe s lista obuhvata i upoznavawe or-

kestarske-horske literature.

á RAZRED


VIOLINA

A. Koreli: Kon~erto groso op. 6 br. 7

G. Toreli: Simfonija ce-mol op. 6

A. Vivaldi: Kon~erto groso op. 3

A. Vivaldi: Simfonija

L. Sorko~evi}: Simfonija br. 6 De-dur

L. Sorko~evi}: Simfonija br. 4 Ef-dur

L. Sorko~evi}: Simfonija br. 3 De-dur

K. Stamic: Orkestarski kvartet op. 4

J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 5 De-dur

J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 1 Ef-dur

J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 3 Ge-dur

J. Hajdn: Simfonija br. 31 De-dur

Navedena dela se nalaze u svesci Milorada \uri}a: Orke-

starske studije za violinu, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

VIOLA

J. S. Bah: Simfonija Ef-dur, á stav

J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 1; br. 2 – á stav; br. 3

Ge-dur; br. 4 Ge-dur; br. 5 De-dur; br. 6 Be-dur

J. S. Bah: Koncert za violinu a-mol

J. S. Bah: Koncert za violu E-dur

J. S. Bah: Koncert za flautu, violinu i klavir a-mol

J. S. Bah: Koncert za klavir de-mol

J. Hajdn: Simfonija br. 12; Simfonija br. 16; Simfonija

br. 99

V. A. Mocart: ârobna frula – uvertira

V. A. Mocart: Figarova ènidba – uvertira

Navedena dela se nalaze u svesci Petra Ivanovi}a: Orke-

starske studije za violu, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

VIOLONÊLO

J. Hajdn: Simfonija br. 88; Simfonija br. 94 Ge-dur; Sim-

fonija br. 101 De-dur – âsovnik; Simfonija br. 103 Es-dur; Sim-

fonija br. 104 De-dur – Londonska

V. A. Mocart: ârobna frula – uvertira; Don @uan – uver-

tira; Figarova ènidba – uvertira

V. A. Mocart: Simfonija br. 30 De-dur – Hafnert; Simfo-

nija br. 40 ge-mol; Simfonija br. 41 Ce-dur – Jupiter

L. van Betoven: Simfonija br. 1 Ce-dur op. 21; Simfonija br.

2 De-dur op. 36; Simfonija br. 3 Es-dur op. 55 – Eroika; Simfonija

br. 5 ce-mol op. 67; Simfonija br. 6 Ef-dur op. 68 – Pastoralna;

Simfonija br. 7 A-dur op. 92; Simfonija br. 9 de-mol op. 125

L. van Betoven: Uvertira „Leonora” br. 3 op. 72a

Navedena dela se nalaze u svesci Reqe ]etkovi}a: Orke-

starske studije za violon~elo, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

KONTRABAS

Muzika baroka i pretklasike

G. F. Hendl: Orkestarska svita „Muzika na vodi”

J. S. Bah: Pasija po Mateju – hor i re~itativ

J. S. Bah: Koncert za violinu E-dur

J. S. Bah: Koncert za klavir i orkestar ef-mol

J. S. Bah: âkona de-mol

J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert Be-dur, Ef-dur, Ge-dur

K. V. Gluk: Ifigenija na Tauridi – uvertira

Izraditi sve leè}e poteze gudala.

Sva navedena dela mogu se na}i u zbirci Vojina Dra{kocija

i Jurija Po~evskog: „Orkestarske studije za kontrabas” á deo

GITARA

Jovan Jovi~i}: [kola gitare za mlade po~etnike

Jovan Jovi~i}: [kola za gitaru á i áá deo

S. Prek: Album á, áá, ááá

V. Andre: Zbirka kompozicija za klasi~nu gitaru

Deonice kamerne muzike


SVE VRSTE TAMBURA i MANDOLINA

S. Vukosavqev: Tambura{ki orkestri á

S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 2

J. Wiko{: Tambura{ki orkestri – izabrana dela H

S. Vukosavqev: Varo{ke pesme br. 1

M. Popov: Negotin mar{

M. Popov: Srpska zora mar{

M. Popov: Splet srpkih narodnih igara

HARFA

K. V. Gluk: Orfej i Euridika

G. Doniceti: Qubavni napitak – arija Nemansa Nemorina

M. Glinka: Ivan Susawin – arija

O. Respigi: Stare igre i arije

D. Radi}: Tri grama vremena

á Sopo}ani

áá Kaleni}

ááá Manasija

B. Smetana: Vltava – simfonijska poema

C. Frank: Simfonija u de-molu áá stav

M. Musorgski: No} na golom brdu

\. Pu~ini: Boemi – predigra za ááá ~in

\. Pu~ini: Toska – Molitva iz áá ~ina

@. Bize: Arlezijanka – druga orkestarska svita

á Pastorala

áá Intermeco

ááá Menuet

J. Slavenski: Simfonija Orijenta

KLAVIR i ORGUQE

Po~eta {kole za klavir: Nikolajev, Kr{i}

Gwesina: Klavirska abeceda

Divernoa: Etide op. 76

Le{horn: Etide op. 192

Lemoan: etide

Berens: Etide op. 70

Izbor sonatina za áá razred osnovne {kole



Kompozicije autora Hâáá i Hâááá veka 1a, 1b, 2

Kunc: 200 kratkih kanona

Bah: Male kompozicije

Lahivickaja: Redakcija zbornika polifonih kompozicija

„Na{i kompozitori za male pijaniste” – zbirka

Album jugoslovenskih klavirskih kompozicija

Prvi koraci, á i áá sveska

Prvi uspesi, á i áá sveska

B. Bartok: Mikrokosmos, á i áá sveska

R. [uman: op. 68

Majkapar: op. 16

Kabalevski: 24 lake kompozicije op. 30

D. Skarlati: Male igre i komadi

K. F. E. Bah: Mali komadi za klavir

Zbirke renesansnih kompozicija

R. [uman: Album za mlade

F. [ubert: Zbirka igara

P. I. âjkovski: Album za mlade

S. Prokofjev: „Muzika za decu” op. 65

C. Frank: 18 mawih komada

A. Ha~aturjan: 10 komada

Ve`be za razvijawe memorije i brzog pam}ewa, odgonetawe

nastavnika ili zavr{etka jedne misli ili re~enice, transponova-

we jednostavnih ve`bica u tonalitete za sekundu navi{e i naniè.

HARMONIKA

V. Vukovi}-Terzi}: [kola za klavirsku harmoniku á i áá razred

A. Fakin: [kola za klavirsku harmoniku á i áá razred

M. Bara~kova: Originalne solisti~ke kompozicije doma}ih

i stranih autora á sveska

S. Markovi}: [kola za osnovno muzi~ko obrazovawe klasi~-

ne harmonike á razred

L. Me|eri: Izbor kompozicija za harmoniku

I druga odgovaraju}a literatura

FLAUTA

J. S. Bah: Misa u ha-molu; Pasija po Mateju; Magnifikat;

Boì}ni oratorijum; Pasijapo Jovanu; Kantata br. 46

L. van Betoven: Simfonija br. 1; br. 2; br. 3; br. 4; br. 5

F. Mendelson: Simfonija br. 3; br. 4

A. Dvoràk: Karneval uvertira br. 92; Simfonija br. 2

F. List: Prelidi; Klavirski koncert br. 1

J. Sibelijus: Simfonija br. 5; br. 7

C. Frank: Simfonija de-mol

@. Bize: Arlezijanka svita br. 1; Arlezijanka svita br. 2

H. Berzlioz: Uvertira „Benvenuto êlini”; Uvertira „Ci-

ganski karneval”; Menuet iz „Faustovog prokletstva”

\. Rosini: Uvertira „Semiramida”

M. Ravel: „Moja majka guska”

M. Musorgski: „Hovan{~ina”

K. Debisi: Nokturna

P. Hindemit: Kamerna muzika br. 1

OBOA

J. Hajdn: Simfonija br. 100 Ge-dur – Vojni~ka; Simfonija

br. 101 De-dur – âsovnik; Simfonija br. 103 Es-dur; Simfonija

br. 104 De-dur – Londonska

V. A. Mocart: Koncert za violinu Ge-dur (KV 216)

V. A. Mocart: Simfonija br. 34 Ce-dur (KV 338); Simfoni-

ja br. 35 De-dur (KV 385); Simfonija br. 36 Ce-dur (KV 425); Sim-

fonija br. 38 De-dur – Pra{ka (KV 504); Simfonija br. 40 ge-mol

(KV 550); Simfonija br. 41 Ce-dur – Jupiter (KV 551)

V. A. Mocart: Koncert za klavir De-dur (KV 416); Koncert

za klavir Be-dur (KV 595)

V. A. Mocart: Koncert za violinu A-dur (KV 219)

V. A. Mocart: Koncert za obou Ce-dur (KV 314)

V. A. Mocart: Otmica iz Saraja – Uvertira (KV 384); Figa-

rova ènidba – Uvertira (KV 492); Don @uan – Uvertira (KV527); Tako ~ine sve (Cozi fan tutte) – Uvertira (KV 588)

L. van Batoven: Simfonija br. 1 Ce-dur op. 21; Simfonija

br. 2 De-dur op. 36; Simfonija br. 3 Es-dur op. 55 – Eroika; Sim-

fonija br. 4 Be-dur op. 60; Simfonija br. 5 ce-mol op. 67; Simfo-

nija br. 6 Ef-dur op. 68 – Pastoralna; Simfonija br 7 A-dur op.

92; Simfonija br 8 Ef-dur op. 93; Simfonija br. 9 de-mol op. 125

L. van Betoven: Koncert za klavir br. 1 Ce-dur op. 15

L. van Betoven: Koncert za violinu De-dur op. 61

L. van Betoven: Uvertira „Leonora” br. 3 op. 72a; Uvertira

„Egmont” op. 84

\. Rosini: Seviqski berberin – uvertira; Italijanka u Al-

ìru – uvertira; Svraka kradqivica – uvertira

G. Doniceti: Don Paskvale – uvertira

Navedena dela se nalaze u svesci Qubi{e Petru{evskog:

Orkestarske studije za obou, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

KLARINET

V. A. Mocart: Figarova ènidba; Don @uan; ârobna fru-

la – uvertira; Simfonija Es-dur br. 39; Simfonija ge-mol br. 40

L. van Betoven: Koncert za violinu De-dur; Uvertira Leo-

nora á; Uvertira Leonora áá; Uvertira Leonora ááá; Uvertira Ko-

riolan; Uvertira Egmont; Simfonija br. 1 Ce-dur; Simfonija br.

3 Es-dur; Simfonija br. 4 Be-dur; Simfonija br. 5 c-mol; Simfo-

nija br. 7 A-dur; Simfonija br. 8 Ef-dur (á stav)

\. Rosini: Seviqski berberin – uvertira

F. [ubert: Simfonija br. 8 ha-mol

F. Mendelson: uvertira Fingalova pe}ina; Bajka o lepoj

Meluzini

R. [uman: Simfonija br. 1 Be-dur; Simfonija br. 3 Es-dur

F. List: Prelidi

M. I. Glinka: Ivan Susawin

P. I. âjkovski: [~elkun{~ik

M. P. Musorgski: No} na golom brdu

S. Hristi}: Ohridska legenda

O. Respigi: Rimske fontane (simfonijska poema)

A. Dvoràk: Slovenska igra br. 8

FAGOT

V. A. Mocart: Klavirski koncert de-mol br. 20

L. v Betoven: Prve simfonija – allegro con brioL. v Betoven:Tre}a simfonija – I stav

@. Bize: Karmen

\. Rosini: Italijanka u Alìru

\. Verdi: Sicilijanske ve~eri

P. I. âjkovski: Italijanski kapri~o

J. Hajdn: Simfonija Ge-dur

L. van Betoven: Erioka

F. [ubert: Nedovr{ena simfonija

SAKSOFON

Transkripcije odgovaraju}ih dela po izboru nastavniika

TRUBA

L. van Betoven: Fidelio

R. Vagner: Majstori peva~i

V. A. Mocart: ârobna frula

G. Doniceti: K}i puka

G. Majerber: Hugenoti

J. Hajdn: Godi{wa doba

V. A. Mocart: Figarova ènidba

V. A. Mocart: Simfonija Es-dur

L. van Betoven: Simfonija br. 5 ce-mol

K. M. v Veber: Jubel – uvertira

H. Mar{e: Templar i Jevrejka

K. M. v Veber: Oberon

R. Vagner: Majstori peva~i

H. Berlioz: Faustovo prokletstvo

\. Verdi: Trubadur; Bal pod maskama

R. Vagner: Loengrin

L. van Betoven: Simfonija br. 1 Ce-dur

R. Vagner: Tanhojzer

B. F. Obe: Nema iz Porti~ija

J. Lahner: Pesthner – walzerH. Berlioz: Oslobo|ewe od ropstva

K. Goldmark: Simfonija Es-dur

R. Vagner: Parsifal

L. Spor: Simfonija

F. Mendelson: Hebridi

G. Majerber: Hugenoti

K. Krojcer: Rasipnik

R. Vagner: Valkire

J. Halevi: Jevrejin

Navedena dela se nalaze u svesci Marka Kraw~evi}a: Orke-

starske studije za trubu, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)



TROMBON

L. Kerubini: Vodono{a – uvertira

\. Rosini: Svraka kradqivica – uvertira

@. Ofenbah: Orfej u podzemqu – uvertita

Keler-Bela: Komi~na uvertira

\. Rosini: Seviqski berberin – uvertira; Veqem Tel –

uvertira

V. A. Mocart: Rekvijem – Tuba mirumG. Doniceti: Lu~ija od Lamermura – binska muzika

@. Bize: Karmen – binska muzika

V. A. Mocart: Don @uan; ârobna frula

L. van Betoven: Simfonija br. 5 ce-mol

F. [ubert: Simfonija br. 8 ha-mol („Nedovr{ena”)

\. Verdi: Bal pod maskama; Travijata; Trubadur, Aida

S. Prokofjev: Pe}a i vuk op. 67

R. Vagner: Rienci – uvertira

A. Dvoràk: Simfonija br. 9 (5) e-mol op. 95 („Iz novog sveta”)

L. Delib: Kopelija (Mazurka iz baleta)

G. Majerber: Igra bakqama br. 1 (Fackeltanz)

Navedena dela se nalaze u svesci Vinka Vale~i}a: Orkestar-

ske studije za trombon, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

HORNA

J. Hajdn: Simfonija br. 2 De-dur („Londonska simfonija”)

J. Hajdn: Simfonija br. 18 fis-mol

J. Hajdn: Simfonija br. 16 Ge-dur („Oksfordska simfonija”)

J. Hajdn: Allegro vivace De-dur

J. Hajdn: Godi{wa doba – oratorijum

J. Hajdn: Koncert za violon~elo De-dur

V. A. Mocart: Idomeneo; ârobna frula; Don @uan

TUBA

Po izboru nastavniika

TENORHORN

Po izboru nastavnika

BARITONHORN


UDARAQKE

Dobo{ –

^. Memfis: Etide za razvoj brzine u ~itawu s lista

Timpani –

E. Kene: „timpani” Etide – izbor za 2, 3 i 4 timpana

Ksilofon-vibrafon –

M. Goldenberg: Moderna {kola za ksilofon – izbor etida

koje odgovaraju zahtevima ovog predmeta

V. Veigl: Etide za ksilofon

PRIMERI ZA UPOZNAVAWE ORKESTARSKE LITERATURE

Dobo{ –

J. Gotovac: Simfonijsko kolo

D. Ober: Fra Diavolo; Nijema iz porti~ija


\. Verdi: Sicilijanske ve~eri – uvertira; Nabuko – uvertira

Timpani –

J. S. Bah: Svite za orkestar – jedan primer – ááá svita

V. A. Mocart: Simfonija u Es-duru; ârobna frula – uver-

tira

J. Hajdn: Oksford – Simfonija

L. van Betoven: Missa solemnis u De-duru – Gloria, Agnus Dei;

Prometej – uvertira; Fidelio – uvertira; Egmont – uvertira; Sim-

fonija br. 1 Ce-dur; Simfonija br. 2 De-dur; Simfonija br. 3 Es-

dur; Simfonija br. 4 Be-dur

J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol; Simfonija br. 2 De-dur;

Simfonija br. 3 Ef-dur

Ksilofon –

B. Britn: Vodi~ kroz orkestar

S. Rahmawinov: Simfonijske igre

M. Ravel: Guska – moja mama (svita)

N. R. Korsakov: Pri~a o caru Saltanu

A. Ha~aturijan: Simfonija br. 1

I. Stravinski: Svadba – sve ~etiri slike

S. Prokofjev: Skitska svita

B. Bartok: Sonata za dva klavira i udaraqke

Veliki bubaw i ~inele –

P. I. âjkovski: Labudovo jezero – valcer iz baletske svite

@. Bize: Karmen – uvertira

I. Stravinski: Petru{ka

Tamburina –


Kastawete (koncertne, ru~ne i ru~ne sa dr{kom) -

S. Prokofjev: Klavirski koncert br. 3

P. I. âjkovski: Labudovo jezero – {panska igra

Triangl –

N. R. Korsakov: [eherezada

Marakas –

S. Prokofjev: Romeo i Julija – igra devojaka iz balet

Zvon~i}i (glockenspiel, campanelli) –

J. S. Bah: Pasakaqa


P. I. âjkovski: Labudovo jezero; Uspavana lepotica – vari-

jacije

N. R. Korsakov: Pri~a o caru Saltanu

S. Rahmawinov: Simfonijske igre

A. Glazunov: Koncert za violinu i orkestar

SOLO PEVAWE

Abt: Ve`be za glas i klavir od br. 1 – 10

Vokai: Ve`be sa tekstom

Zbirka za mlade peva~e – lak{e kompozicije starih majstora

(Kaldara, Ka~ini, Ban~ini i dr.)


a) 10 etida;

b) 15 kompozicija razli~itog sadràja, oblika i karaktera;

v) dve kompozicije predvi|ene programom za kamerno muzi-

cirawe;

g) dve kompozicije za orkestar – hor.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna kompozicija „prima vista”;

2. Jedna kompozicija posle odgovaraju}e pripreme (10 – 15

minuta)

áá RAZRED


VIOLINA

J. Hajdn: Simfonija br. 88

J. Hajdn: Simfonija br. 94




J. Hajdn: Simfonija br. 94 Ge-dur

J. Hajdn: Simfonija br. 103 Es-dur

V. A. Mocart: Simfonija br. 35 De-dur

V. A. Mocart: Simfonija br. 41 Ce-dur

V. A. Mocart: Simfonija br. 39 Es-dur

V. A. Mocart: Figarova ènidba – uvertira

F. [ubert: Simfonija br. 8 ha-mol

Navedena dela se nalaze u Milorad \uri~i}: Orkestarske

studije za violinu á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

I druga dela odgovaraju}e teìne i obima

VIOLA

V. A. Mocart: Idomeneo – uvertira; Cosi fan tutte – uvertira

V. A. Mocart: Simfonija br. 35 De-dur – Hafner; Simfoni-

ja br. 36 – Lincer; Simfonija br. 40 ge-mol; Simfonija br. 41 Ce-

dur – Jupiter

L. Kerubini: Vodono{a – uvertira

\. Rosini: Seviqski berberin – uvertira; Svraka kradqi-

vica – uvertira

L. van Betoven: Uvertire „Koriolan” op. 67; „Leonora” br.

1 op. 72a; „Leonora” br. 2 op. 72a; „Leonora” br. 3 op. 72a

L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es-dur – Eroika – op. 55;

Simfonija br. 5 ce-mol op. 67; Simfonija br. 6 Ef-dur – Pasti-

ralna – op. 68





VIOLONÊLO

L. van Betoven: Uvertira „Koriolan” op. 62

F. [ubert: Simfonija br. 4 ce-mol – Tragi~na; Simfonija

br. 2 Be-dur; Simfonija br. 7 Ce-dur; Simfonija br. 8 ha-mol –

Nedovr{ena

R. [uman: Simfonija br. 1 Be-dur op. 38; Simfonija br. 2

Ce-dur op. 61; Simfonija br. 4 de-mol op. 120

F. Mendelson: Simfonija br. 3 e-mol op. 56 – [kotska;

Simfonija br. 4 A-dur op. 90 – Italijanska; Simfonija br. 5 de-

mol op. 107 – Reformacijska

F. Mendelson: Uvertira „Fingalova pe}ina” op. 26

K. M. v Veber: Oberon – uvertira; ârobni strelac – uverti-

ra; Eurijante – uvertira

Veber-Berlioz: Poziv na igru op. 65

H, Berlioz: Fantasti~na simfonija op. 14

H. Berlioz: Harold u Italiji op. 16 – Simfonija sa violom

obligato

H. Berlioz: Rimski karneval op. 17



KONTRABAS

Klasicizm

J. Hajdn: Simfonije br. 99 Es-dur; br. 94 Ge-dur; br. 101 De-

dur; br. 104 De-dur

V. A. Mocart: uvertire iz opra „Don @uan”, „Figarova è-

nidba”, „ârobna frula”, „Otmica iz Seraja”

V. A. Mocart: simfonije Es-dur KV 543; br. 40 ge-mol; br. 41

– Jupiter; br. 35 De-dur – Hafner; br. 36 Ce-dur – Lincer

L. van Betoven: Simfonije br á, áá, ááá, áâ i â

Posvetiti pa`wu ska~u}im potezima gudala.



GITARA

Jovan Jovi~i}: [kola za gitaru áá i ááá deo

V. Andre: Zbirka kompozicija za klasi~nu gitaru

F. Noad: Renesansna gitara (The Renaissance Guitar)F. Noad: Barokna gitara (The Baroque Guitar)F. Noad: Klasi~na gitara (The Classical Guitar)I druga literatura po izboru nastavnika


S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 3 i br. 4

J. Wiko{: Tambura{ki orkestri – izabrana dela Há

S. Vukosavqev: Narodne igre iz Vojvodine

Jugoslovenska edicija: Tambura{ki orkestri – Zvuci tambu-

re br. 1

HARFA

Toma: Miwon

\. Verdi: Aida – introdukcija, hor, scena á duet iz áá ~ina

@. Bize: Karmen – arija iz áá i ááá ~ina

K. Sen-Sans: Samson i Dalila – arija Dalile iz áá ~ina

Adam: @izela – balet áá ~in

[. Guno: Faust

A. Borodin: Knez Igor – kavatina Kon~akovne

M. Musorgski: Soro~inski sajam

\ordano: Andre [enije

Skrjabin: á simfonija

M. Vukdragovi}: Veziqa slobode

D. Radi}: Uspravna zemqa

KLAVIR i ORGUQE

Bertini op. 100: Etide

J. Kr{i}: Klavirska ve`banka

J. S. Bah: Male kompozicije

J. S. Bah: Mali preludijumi

J. S. Bah: Mali preludijumi i fugete

Razne lak{e polifone kompozicije – samo dva glasa

Kabalevski op. 51: Varijacije Ef-dur

Kulau: Varijacije Ge-dur

Prvi uspesi: áá sveska J. Hajdn: Male igre

J. Hajdn: 10 nema~kih igara

J. Hajdn: 12 menueta

J. Hajdn: Lak{e sonatine – izbor iz Zbirke [i{manovi}-

Kr{i}

V. A. Mocart: 14 lak{ih kompozicija

V. A. Mocart: Be~ke sonatine

Gre~aninov: De~ja kwiga

L. van Betoven: Ekoseze i nema~ke igre

L. van Betoven: Varijacije – izbor lak{ih

B. Bartok: Mikrokosmos áá sveska

B. Bartok: Mikrokosmos ááá sveska

Lutoslavski: 12 malih komada

P. I. âjkovski: Album za mlade`

P. I. âjkovski: Godi{wa doba – izbor lak{ih

F. [ubert: Zbirka igara á i áá sveska

F. [ubert: 6 lakih komada

R. [uman: op. 124 AlbumblätterE. Grig: op. 17 Norve{ke igre

E. Grig: Lirski komadi – izbor

HARMONIKA

U~enika upoznati s osnovnim principima transponovawa

na lak{im kompozicijama primerenim áá razredu.

V. Vukovi}-Terzi}: [kola za klavirsku harmoniku ááá razred

A. Fakin: [kola za klavirsku harmoniku ááa sveska

M. Bara~kova: Originalne solisti~ke kompozicije doma}ih

i stranih autora áá sveska

F. Krig: Male kompozicije zaboravqenih majstora Hâááá veka

Z. Vukosavqev: Kompozicije za harmoniku ááá i áâ razred


H. P. Hese: Polifoni komadi á sveska

Q. Mici}: Zbirka etida i odabranih kompozicija ááá i áâ

razred


FLAUTA

L. van Betoven: Simfonija br. 6; br. 7; Koralna fantazija

op. 80; Uvertira „Leonora” br. 3

K. Sen Sans: Simfonija br. 3

R. [uman: Simfonija br. 1

S. Prokofjev: „Romeo i Julija” Svita br. 1; „Romeo i Julija”

Svita br. 2

A. Borodin: „Knez Igor” – Polovecke igre

A. Rusel: „Paukova {uma”

A. Brukner: Simfonija br. 4; br. 6; br. 7; br. 8; br. 9

P. I. âjkovski: „Mocartijana” Svita br. 4; Simfonija br.

5; „Romeo i Julija”

B. Blaher: Varijacije za orkestar

Z. Kodaq: „Igre iz Galante”

L. Delib: Kopelija

R. Vagner: Preludijum iz „Parsifala”

\. Verdi: Rekvijem

J. Brams: Varijacije na Hajdnovu temu

H. Berlioz: Fantasti~na simfonija

E. Elgar: „Zagonetne varijacije”

D. Mijo: Somfonijska svita br. 2

D. Kabalevski: Svita „Kola Brewon”

M. Ravel: Svita „Kuprenov grob”

OBOA

F. [ubert: Simfonija br. 7 Ce-dur; Simfonija br. 8 ha-mol

– Nedovr{ena

F. [ubert: Rozamunda – uvertira

H. Berlioz: Fantasti~na simfonija op. 14

H. Berlioz: Uvertira „Rimski karneval” op. 9

@. Bize: Simfonija Ce-dur

@. Bize: Arlezijanka – svita br. 1; Arlezijanka – svita br. 2

J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 2 De-

dur op. 73; Simfonija br. 3 Ef-dur op. 90; Simfonija br. 4 e-mol

op. 98

J. Brams: Varijacije na Hajdnovu temu op. 56a

J. Brams: Koncert za klavir br. 1 de-mol op. 15; Koncert za

klavir br. 2 Be-dur op. 83

J. Brams: Koncert za violinu De-dur op. 77


Ce-dur op. 61; Simfonija br. 3 Es-dur op. 97;

Simfonija br. 4 de-mol op. 120

R. [uman: Koncert za klavir a-mol op. 54

B. Smetana: Prodana nevesta – Uvertira



J. [traus: Slepi mi{ – Uvertira; Ciganin baron – Uvertira

P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 ef-mol op. 36; Simfonija

br. 5 e-mol op. 64; Simfonija br. 6 be-mol op. 74

P. I. âjkovski: Koncert za klavir br. 1 be-mol op. 23

P. I. âjkovski: Koncert za violinu De-dur op. 35

P. I. âjkovski: [}elkun{~ik; Labudovo jezero – baletska

svita; Romeo i Julija (Uvertira-fantazija)

F. Mendelson: Simfonija br. 3 a-mol op. 56 – [kotska;

Simfonija br. 4 A-dur op. 90 – Italijanska

F. Mendelson: Koncert za violinu e-mol op. 64

F. Mendelson: San letwe no}i op. 21 – Uvertira; Uvertira

„Fingalova pe}ina” op. 26

F. Mendelson: San letwe no}i – Skerco

\. Verdi: Travijata; Nabuko

R. Leonkavalo: Bajaco


Orkestarske studije za obou, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

KLARINET

L. van Betoven: Fidelio; Simfonija br. 2 De-dur; Simfo-

nija br. 6 Ef-dur

G. Doniceti: Qubavni napitak

K. M. V Veber: Poziv na igru

F. [ubert: Rozamunda

F. Mendelson: Simfonija br. 3 a-mol; Simfonija br. 4 A-dur

R. [uman: Simfonija br. 2 Ce-dur; Simfonija br. 4 d-mol;

Koncert za klavir a-mol

F. V Supe: Lepa Galateja

\. Rosini: Italijanka u Alìru – uvertira

K. M. v Veber: ârobni strelac

F. List: Mazepa; Ma|arska rapsodija br. 2 – kadenca

J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol; Simfonija br. 2 De-dur;

Akademska uvertira; Tragi~na uvertira

C. Frank: Simfonijske varijacije

V. Belini: Norma; Mese~arka

B. Smetana: Prodana nevesta á ~in

@. Bize: Karmen – uvertira

\. Pu~ini: Madam Baterflaj áá ~in

V. Belini: Puritanci

X. Ger{vin: Amerikanac u Parizu

M. Ravel: Bolero

FAGOT

L. van Betoven: Leonora

F. Mendelson: Italijanska simfonija

V. A. Mocart: Don @uan – uvertira

L. van Betoven: Klavirski koncert br. 2

J. Brams: Druga simfonija

J. Brams: Tre}a simfonija

P. I. âjkovski: [esta simfonija

L. van Betoven: Klavirski koncert br. 5

L. van Betoven: Peta simfonija – áá stav


SAKSOFON

Transkripcije odgovaraju}ih dela po izboru nastavnika

TRUBA

R. Vagner: Prsten Nibelunga

L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es-dur

R. Vagner: Loengrin; Tristan i Izolda; Sumrak bogova

F. Mendelson: Mirno more; Sre}an put

\. Verdi: Aida

F. Supe: Pesnik i seqak

@. Bize: Karmen

E. Hamperdink: Ivica i Marica

J. S. Bah: Boì}ni oratorijum – Arija

G. F. Hendl: Arija

J. S. Bah: Arija

J. S. Bah: Kantata za sva vremena

G. F. Hendl: Dettinger te DeumAnonimus: Koncert za 7 truba i timpane

J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert Ef-dur

K. Monteverdi: Orfej; Favola in musikaAnonimus: Dve fanfare

L. Mocart: Koncert za trubu


starske studije za trubu, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

TROMBON


K. Orf: Karmina burana

F. List: Prelidi

L. Delib: Kopelija – muzika iz baleta

R. Vagner: Tanhojzer – predigra za operu


V. A. Mocart: ârobna frula – uvertira; Don @uan – áá ~in

P. I. âjkovski: Klavirski koncert br. 1 be-mol

F. [ubert: Simfonija br. 8 ha-mol – Nedovr{ena


Ce-dur op. 61

A. Brukner: Simfonija br. 1 ce-mol; Simfonija br. 2 ce-mol

\. Verdi: Rigoleto

A. Borodin: Polovecke igre iz opere „Knez Igor”

P. I. âjkovski: Uvertira 1812

P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 ef-mol op. 36; Simfonija

br. 5 ce-mol op. 64; Simfonija br. 6 ha-mol op. 74

R. Vagner: Tristan i Izolda

@. Bize: Karmen

J. Brams: Tragi~na simfonija

H. Berlioz: Ma|arski mar{ iz „Faustovog prokletstva” op. 24

M. P. Musorgski: Na} na golom brdu

P. Maskawi: Kavalerija rustikana


M. P. Musorgski: Slike sa izlo`be

B. Bartok: Koncert za orkestar


ske studije za trombon, á sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

HORNA

V. A. Mocart: Klavirski koncert ce-mol (KV 491)

V. A. Mocart: Klavirski kvintet Es-dur (KV 542)

V. A. Mocart: Serenada Es-dur (KV 375); Serenada ce-mol

(KV 388)

V. A. Mocart: Divertimento De-dur (KV 334)

V. A. Mocart: Kvintet Es-dur (KV 407)

V. A. Mocart: Koncertantna simfonija (KV 297b); Simfo-

nija ge-mol (KV 550)

V. A. Mocart: Ada|o Es-dur

TUBA

Po iaboru nastavnika

TENORHORN


BARITONHORN


UDARAQKE

Dobo{ –

^. Memfis: Etide za razvoj brzine u ~itawu s lista

Timpani –

E. Kene: Timpani etide – izbor za 2, 3 i 4 timpana

Ksilofon-vibrafon –



V. Veigl: Etide za ksilofon


Dobo{ –

A. Borodin: Knez Igor – Polovecke igre

A. Ha~aturijan: Spartak, áá ~in baleta

P. I. âjkovski: „1812” – uvertira

M. Ravel: Bolero

J. [traus-otac: Radecki mar{ – sa uvodom na dobo{u solo

Timpani –

G. F. Hendl: Aleluja

V. A. Mocart: Rekvijem

J. Hajdn: Londonske simfonije – simfonija s udarcem tim-

pana; Simfonija s virblom na timpanima



L. van Betoven: Simfonija br. 6 Ef-dur; Simfonija br. 7 A-

dur; Simfonija br. 8 Ef-dur; Simfonija br. 9 de-mol; Koncert za

violinu De-dur; Koncert za klavir Ge-dur br. 4; Koncert za klavir

Es-dur br. 5

J. Brams: Simfonija br. 4 ce-mol; Koncert za violinu De-dur

Ksilofon –

S. Rahmawinov: Simfonija br. 3

A. Ha~aturijan: Gajana áá ~in – igra devojaka i áâ ~in – igra

sabqi

I. Stravinski: @ar ptica – balet; Petru{ka

S. Prokofjev: Aleksandar Nevski – kantata

B. Bartok: Muzika za guda~e, ~elestu i udaraqke

Veliki bubaw i ~inele –

P. I. âjkovski: Labudovo jezero – ~arda{ iz baletske svite

N. R. Korsakov: [eherezada – a2 i vise}a ~inela

L. van Betoven: Simfonija br. 9 de-mol – áâ stav

Tamburina (daire, def) –

@. Bize: Karmen – uvertira za áâ ~in opere

K. Debisi: Igra

Kastawete (koncertne, ru~ne i ru~ne sa dr{kom) –

S. Prokofjev: Drugi koncert za violinu i orkestar

P. I. âjkovski: [~elkun{~ik – balet

@. Bize: Karmen áá ~in

Triangl –

F. List: Klavirski koncert br. 1 Es-dur

Wood block -


Zvon~i}i (glockenspiel, campanelli) –

P. I. âjkovski: Uspavana lepotica – valcer

S. Rahmawinov: Simfonija br. 3; Varijacije na Paganinije-

vu temu

A. Glazunov: Koncertni valcer


O. Respigi: Rimske pinije

SOLO PEVAWE

Abt: Ve`be za glas i klavir – od broja 10

Konkone: op. 9 Ve`be za glas i klavir od 1 – 8

Lak{e kompozicije italijanskih majstora (Karisimi, Ka~i-

ni, Bonan~ini, Falkonieri, Pergolezi, [ubert, Gre~aninov i dr.)


a) 10 etida;



cirawe;


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna kompozicija „prima vista”;2. Jedna kompozicija posle odgovaraju}e pripreme (10 – 15

minuta)

ááá RAZRED


VIOLINA

V. A. Mocart: ârobna frula – uvertira, Arija Morena

V. A. Mocart: Otmica iz Saraja – uvertira

V. A. Mocart: Simfonija br. 38 De-dur


V. A. Mocart: Simfonija br. 40 ge-mol


V. A. Mocart: Simfonija br. 40 ge-mol

B. Smetana: Prodana nevesta – uvertira

J. Majseder: Scena iz baleta

\. Rosini: Viqem Tel – uvertira

L. Delib: Kopelija – svita iz baleta

B. Britn: Jednostavna simfonija II stav

B. Britn: Jednostavna simfonija áâ stav

V. Mokrawac: Divertimento za guda~e

Navedena literatura se nalazi u dvema sveskama Milorada

\uri~i}a: Orkestarske studije za violinu sveska á i áá („Nota”,

Kwaèvac, 1979)

I druga literatura koja odgovara zahtevima

VIOLA

L. van Betoven: Koncert za klavir br. 4 op. 58

L. van Betoven: Simfonija br. 7 A-dur op. 92

L. van Betoven: Koncert za klavir br. 5 op. 73

L. van Betoven: Simfonija br. 9 de-mol op. 125

L. van Betoven: Missa solemnis op. 123

L. van Betoven: Koncert za violinu De-dur

K. M. v Veber: ârobni strelac – uvertira; Eurijente – uver-

tira; Precioza – uvertira; Oberon – uvertira; Jubilarna uvertira

F. [ubert: Simfonija br. 2 Be-dur; Simfonija br. 4 ce-mol

– Tragi~na; Simfonija br. 7 Ce-dur

R. [uman: Simfonija br. 1 Be-dur op. 38

R. [uman: Uvertira „Manfred”

R. [uman: Koncert za klavir a-mol op. 54



VIOLONÊLO

A. Ponkieli: \okonda – Igra satova

\. Rosini: Seviqski berberin – uvertira; Viqem Tel –

uvertira

M. I. Glinka: Ruslan i Qudmila – uvertira

@. Bize: Arlezijanka – Svita br. 1

J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 4 e-

mol op. 98; Simfonija br. 2 De-dur op. 73; Simfonija br. 3 Ef-dur

op. 90

J. Brams: Koncert za klavir br. 2 Be-dur op. 83


P. I. âjkovski: Slovenski mar{ op. 31

P. I. âjkovski: Serenada za guda~e Ce-dur op. 48

P. I. âjkovski: Labudovo jezero – Svita iz baleta – op. 20

P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 Es-dur op. 36; Simfonija

be. 5 e-mol op. 64; Simfonija br. 6 ha-mol op. 74 – Pateti~na

P. I. âjkovski: Koncert za klavir br. 1 op. 23

P. I. âjkovski: Romeo i Julija – uvertira-fantazija



KONTRABAS

L. van Betoven: Simfonija âá, âáá, âááá i áH

L. van Betoven: uvertire Koriolan; Leonora br. 3; Osve}ewe

doma

K. M. f Veber: uvertire Oberon; Precioza; Eurijante; â-

robni strelac

F. [ubert: Simfonije br. 7 Ce-dur; br. 8 ha-mol – Nedovr-

{ena

F. Mendelson: Simfonije br. 3 a-mol; br. 4 A-dur

F. Mendelson: Uvertira „Fingalova pe}ina”

R. [uman: Simfonije br. 1 Be-dur; br. 1 Ce-dur; br. 4 de-mol

F. List: Mazepa – simfonijska poema

J. Brams: Simfonije br. 1 ce-mol; br. 2 De-dur; br. 3 Ef-dur;

br. 4 e-mol

Sva navedena dela mogu se na}i uzbirci Vojina Dra{kocija

i Jurija Po~evskog: „Orkestarske studije za kontrabas” I deo

GITARA

F. Noad: Renesansna gitara (The Renaissance Guitar)F. Noad: Barokna gitara (The Baroque Guitar)F. Noad: Klasi~na gitara (The Classical Guitar)U. Peters: Klasici gitare á – â (Classikov der Gittarre)Laki primeri savremene muzike i primeri u kojima postoji

nepravilan ritam, po izboru nastavnika

I druga literatura po izboru nastavnika



M. Popov: Vojvo|anska igra br. 2

M. Popov: Srpska igra br. 2

S. Vukosavqev: Kon~ertino za basprim i tambura{ki orke-

star

A. Radu: Ples pahuqica, valcer

J. [traus: Na lepom, plavom Dunavu


Z. Muli}: Vrawanska rapsodija

J. Wiko{: Vojvo|anska rapsodija



A. Buci-Pe~a-Z. Muli}: Lolita

HARFA

R. Vagner: Tanhojzer – Volframova romansa o no}noj zvezdi,

ááá ~in

\. Verdi: Trubadur

\. Verdi: Mo} sudbine – Uvertira; Arija Eleonore áâ ~in

@. Masne: Don Kihot

M. Ravel: Pavana za preminulu infantkiwu

Asafjev: Bah~isarajska fontana – balet po Pu{kinu

B. Britn: Orkestarski priru~nik za mlade

S. Hristi}: Ohridska legenda

J. Gotovac: Ero s onoga svijeta

P. I. âjkovski: Romeo i Julija – uvertira, fantazija


D. Obradovi}: Skerco – Uvertira

KLAVIR i ORGUQE

D. Skarlati: Sonate – lak{e

J. S. Bah: Preludijumi iz Dobro temperovanog klavira

J. Hajdn: Sonate – izbor

V. A. Mocart: Sonate – izbor

F. [open: Valceri

F. [open: Mazurke

R. [uman: Bunter blätterF. [ubert: Valceri

P. I. âjkovski: Godi{wa doba – izbor

J. Brams: op. 39 16 valcera

E. Grig: Lirski komadi

K. Debisi: De~ji kutak

S. Prokofjev: Prolazne vizije – izbor

Specimen-Sighl: Reading Test for Pianoforte áâ, âáá, âááá

I druga dela sli~ne teìne po izboru nastavnika

HARMONIKA

Transponovawe sloènijih kompozicija. U~enika upoznati

s osnovnim principima izrade transkripcija za harmoniku na

lak{im kompozicijama klavirske i orguqske literature.

V. Vukovi}-Terzi}: Izbor etida i kompozicija á sveska

V. Vukovi}-Terzi}: Izbor etida za klavirsku harmoniku áá

sveska

V. Vukovi}-Terzi}: Izbor kompozicija za klavirsku harmo-

niku ááá sveska

Q. Mici}: Zbirke etida i odabranih kompozicija áâ i â

razred

A. Fakin: [kola ááá sveska

Z. Vukosavqev: Kompozicije za harmoniku áâ i â razred

H. P. Hese: Polifoni komadi áá sveska



FLAUTA

J. Brams: Simfonija br. 1; br. 2; br. 3; br. 4

M. Musorgski: „No} na golom brdu”

\. Rosini: Uvertira „Svraka kradqivica”

R. [uman: Simfonija br. 1

M. Ravel: Valcer; Koncert za levu ruku; Bolero

G. Maler: Simfonija br. 1; br. 3; br. 4; br. 5; br. 6; br. 8; br. 9

S. Prokofjev: Klasi~na simfonija op. 25

P. Hindemit: „Slikar Matis”; Simfonijeta in E

F. Mendelson: „San letwe no}i” Skerco i Nokturno

N. Rimski-Korsakov: Simfonija br. 2 „Antar”

I. Stravinski: Simfonija u 3 stava

D. [ostakovi~: Simfonija br. 1

âjkovski: Simfonija br. 2 op. 17

M. [oson: Simfonija op. 20

R. V. Vilijems: „Londonska simfonija”

OBOA

D. îmaroza: Tajni brak – Uvertira

\. Rosini: Svilene lestvice – Uvertira

V. Belini: Norma

R. Vagner: Zigfrid – Prsten Nibelunga ááá; Zigfridova

idila

R. Vagner: Uvertira „Faust”

\. Verdi: Rigoleto (á, áá, ááá ~in); Trubadur (á, áá, ááá, áâ ~i-

na); Sicilijanske ve~eri – Uvertira; Mo} sudbine – (Uvertira i á,

áá, ááá ~in); Bal pod maskama (preludijum, á i ááá ~in); Don Karlos

(á, áá, ááá, áâ ~in); Aida (á, áá, ááá, áâ ~in); Falstaf (á, áá, ááá ~in);

\. Pu~ini: Toska (á, áá, ááá ~in); Boemi (á, áá, ááá, áâ ~in);

Madam Baterflaj (á, áá ~in); Turandot (á, áá, ááá ~in)


Orkestarske studije za obou, áá sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

KLARINET

L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es-dur; Simfonija br. 8

Ef-dur;

\. Rosini: Italijanka u Alìru; Semiramida; Seviqski

berberin – á ~in

F. [ubert: Simfonija br. 7 Ce-dur

F. Mendelson: Muzika za San letwe no}i

H. Berlioz: Faustovo prokletstvo; Benvenuto êlini

F. List: Ma|arska rapsodija br. 1; Ma|arska rapsodija br. 2;

Ma|arska rapsodija br. 3

J. Brams: Simfonija br. 3 Ef-dur

C. Frank: Simfonija u de-molu

M. I. Glinka: Kamarinskaja

P. I. âjkovski: Romeo i Julija; Mocartijana; Simfonija

br. 5 e-mol

V. Belini: Kapuleti i Monteki

@. Bize: Karmen

\. Verdi: Trubadur; Mo} sudbine – uvertira; Falstaf; Aida

R. Vagner: Tanhojzer; Loengrin; Holan|anin lutalica; Zig-

fridova idila

O. Respigi: Rimske pinije

X. Ger{vin: Rapsodija u plavom

FAGOT

L. van Betoven: Violinski koncert

D. [ostakovi~: Peta simfonija

P. I. âjkovski: Violinski koncert

P. I. âjkovski: [esta simfonija

N. R. Korsakov: [panski kapri~o

V. A. Mocart: Tako ~ine svi – uvertira

\. Verdi: Mo} sudbine

F. Mendelson: Violinski koncert e-mol

V. A. Mocart: Jupiter simfonija

M. Ravel: [panska rapsodija

SAKSOFON

S. Krti~ka: I kwiga

H. Kloze: I sveska

B. Prozvi}: Hrestomatija

M. [apanikova: Hrestomatija

A. Riv~un: [kola – Igra za saksofon

A. Eberst: Orkestarski album za klarinet I sveska – tran-

skripcija

Transkripcije u Es i Be saksofon

TRUBA

L. van Betoven: Uvertira „Leonora” br. 3 op. 72a

\. Rosini: Viqem Tel – uvertira’; Semiramida – uvertira

N. Rimski-Korsakov: Car Saltan – svita iz opere

H. Berlioz: Rimski karneval – uvertira op. 9

H. Berlioz: Beatrisa i Benedikt – uvertira

@. Bize: Arlezijanka – Svita br. 2

J. Brams: Tragi~na uvertira

F. [ubert: Simfonija br. 7 E-dur

P. I. âjkovski: Italijanski kapri~o op. 45

P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 op. 36

L. van Betoven: Simfonija br. 9 de-mol op. 125

A. Dvoràk: Simfonija br. 9 (5) e-mol op. 95

A. Dvoràk: Koncert za violon~elo ha-mol op. 104

N. Rimski-Korsakov: [panski kapri~o op. 34

N. Rimski-Korsakov: U stepi

S. Rahmawinov: Rapsodija na Paganinijevu temu op. 43

N. Rimski-Korsakov: [eherezada op. 35

R. [traus: Til Ojlen{pigel – simfonijska poema op. 28

M. Ravel: Alborada del graciosoG. F. Hendl: Izrael u Egiptu

@. Iber: Escales



A. Toma: Miwon – uvertira

\. Verdi: Rekvijem

R. Vagner: Faust – uvertira

M. De Faqa: Trorogi {e{ir

Z. Kodaq: Ma|arski psalm

G. [arpantije: Impresije iz Italije

K. Debisi: More

E. Elgar: Enigma varijacije op. 36

A. Brukner: Simfonija br. 4

I. Stravinski: Vatromet op. 4

F. v Supe: Pesnik i seqak – uvertira

P. I. âjkovski: Slovenski mar{ op. 31

E. Altonen: Hiro{ima – simfonija

M. Ravel: Dafnis i Kloe – baletska svita


starske studije za trubu, áá sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

TROMBON

N. Rimski-Korsakov: [eherezada

M. Musorgski: No} na golom brdu; Slike sa izlo`be

J. Brams: Simfonija br. 1 e-mol; Simfonija br. 3 Ef-dur

L. van Betoven: Simfonija br. 5 ce-mol; Simfonija br. 9 de-

mol op. 125

\. Verdi: Travijata; Trubadur; Rigoleto; Don Karlos; Mo}

sudbine – uvertira; Aida

R. Vagner: Loengrin; Valkire – Jahawe valkira

J. Brams: Simfonija br..1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 2 De-

dur op. 73

H. Berlioz: Fantasti~na simfonija op. 14

N. Rimski-Korsakov: [eherezada – simfonijska svita

G. Maler: Simfonija br. 3 de-mol

F. List: Prelidi – simfonijska poema

F. List: Ma|arska rapsodija br. 2

H. Berlioz: Rimski karneval op. 9 – uvertira

P. I. âjkovski: Koncert za klavir br. 1 be-mol op. 23

P. I. âjkovski: Fran~eska da Rimini


ske studije za trubu, áá sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

HORNA

V. A. Mocart: Simfonija de-mol

L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es– dur op. 55; Simfonija

br 6 Ef-dur op. 68; Simfonija br. 7 A-dur op. 92; Simfonija br. 9

de-mol op. 125

F. Mendelson: San letwe no}i – nokturno

J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 3

Ef-dur op. 90; Simfonija br. 4 e-mol op. 98

F. List: Prelidi – simfonijska poema

E. Grig: Koncert za klavir i orkestar a-mol


A. Dvoràk: Koncert za violon~elo i orkestar ha-mol

A. Dvoràk: Simfonija br. 9

L. van Betoven: Kvintet br. 16

L. van Betoven: Sekstet Es-dur op. 71; Sekstet Es-dur op.

81b; Septet op. 20; Oktet op. 103

L. van Betoven: Rondino

L. van Betoven: Violinski koncert De-dur op. 61

L. van Betoven: Klavirski koncert br. 5 Es-dur op. 73

L. van Betoven: Uvertira Egmont op. 84

L. van Betoven: Fidelio op. 72bL. van Betoven: Uvertira Leonora br. 1 op. 138; Uvertira

Leonora br. 3 op. 72a

TUBA


TENORHORN


BARITONHORN


UDARAQKE

Dobo{ –

D. Agostini: Priprema za ~itawe s lista

Timpani –


Ksilofon-vibrafon -



V. Veigl: Etide za vibrafon

D. Fridman: „Dampening & pedaling”


Dobo{ –

N. R. Korsakov: [panski kapri~o; [eherezada ááá i áâ stav

svite

D. [ostakovi~: Simfonija br. 5; Simfonija br. 7; Simfo-

nija br. 8

S. Prokofjev: Poru~nik Kiè

M. Ravel: Dafnis i Kloe

G. Maler: Simfonija br. 3 – dobo{ iza bine

Timpani -


P. I. âjkovski: Romeo i Julija – uvertira fantazija; Sim-

fonija br. 5

A. Dvoràk: Simfonija iz Novog sveta br. 9 i br. 5

B. Smetana: Moja domovina – Vltava

L. Spor: Koncert za violinu br. 7 e-mol, áá stav op. 38

F. B. Mendelson: Simfonija br. 3 [kotska

J. Sibelijus: Simfonija br. 1; Finlandija

R. [traus: Domestika – simfonijska poema; Saloma – opera

\. Verdi: Rekvijem – Misa

G. Maler: Simfonija br. 1 – Titan; Simfonija br. 5

H. Berlioz: Fantasti~na simfonija; Kraq Lir – uvertira;

Benvenuto êlini

S. Prokofjev: Klasi~na simfonija

D. [ostakovi~: Simfonija br. 1

P. Kowovi}: Ko{tana – simfonijski triptih

Ksilofon -

D. [ostakovi~:Simfonije br. 4; Simfonija br. 5; Simfo-

nija br. 6; Simfonija br. 7; Simfonija br. 11

X. Ger{vin: Porgi i Bes – uvertira

H. Tomazi: Aziatski koncert

A. Berg: Vozek – opera

O. Mesien: Chronochromie – za veliki orkestar

Veliki bubaw i ~inele -

\. Verdi: Rekvijem – Misa

P. I. âjkovski: Romeo i Julija – uvertira fantazija

Tamburin (def, daire) -

@. Bize: Arlezijanka iz opere Karmen


Triangl -

L. van Betoven: Simfonija br. 9


M. Ravel: Alborada del graciosoM. Glinka: No} u Madridu – [panska uvertira br. 1

Wood block -

S. Prokofjev: Simfonija br. 5 áá stav

Zvon~i}i (glockenspiel, campanelli) -S. Prokofjev: Aleksandar Nevski – kantata; êtvrti kla-

virski koncert

L. Delib: Lakme – arija sa zvon~i}ima

K. Sen-Sans: Karneval ìvotiwa – Akvarijum

F. List: Tarantela

R. [traus: Don @uan

SOLO PEVAWE

Ve`be iz vokaliza: Abt, Vakai

Ve`be sa tekstom: Kankone op. 9 i dr.

Kompozicije starih majstora: Skarlati, Ka~ini, Kaldara,

Falkonieri, Pergolezi i dr.


a) 8 etida;



cirawe;


ISPITNI PROGRAM



1. Jedna kompozicija „prima vista”;

2. Jedna kompozicija posle odgovaraju}e pripreme (10 – 15

minuta)

áâ RAZRED


VIOLINA

L. van Betoven: ááá simfonija Es-dur op. 55

L. van Betoven: áâ simfonija Be-dur op. 60

L. van Betoven: âá simfonija Ef-dur op. 68

L. van Betoven: âáá simfonija A-dur op. 92

L. van Betoven: áH simfonija de-mol op. 125

L. van Betoven: Leonora br. 3 pr. 72a – uvertira

J. Brams: Koncert za klavir op. 15

J. Brams: á simfonija ce-mol op. 68

J. Brams: áá simfonija De-dur op. 73

F. [ubert: Simfonija ha-mol

A. Adam: @izela – svita iz baleta

A. Dvoràk: áH simfonija e-mol

B. Smetana: Vltava – simfonijska poema br. 2

P. I. âjkovski: Labudovo jezero – baletska svita

P. I. âjkovski: áâ simfonija ef-mol op. 36

P. Kowovi}: Velika ~o~e~ka igra – opera „Ko{tana”

S. Raji~i}: Simfonija in E

Navedena literatura se nalasi u kwigama Milorada \uri-

~i}a: Orkestarske studije za violinu áá sveska („Nota”, Kwaè-

vac, 1979)

I druga literatira koja odgovara po zahtevima i obimu

VIOLA

R. [uman: Simfonija br. 2 Ce-dur op. 61; Simfonija br. 3

Es-dur op. 97; Simfonija br. 4 de-mol op. 120

F. Mendelson: Simfonija br. 3 a-mol op. 56 – [kotska

F. Mendelson: Koncert za violinu e-mol op. 64

F. Mendelson: Simfonija br. 5 de-mol op. 107 – Reforma-

cijska

F. Mendelson: Uvertira „Fingalova pe}ina” – Hebridi –

op. 26; San letwe no}i – uvertira op. 21

F. Mendelson: San letwe no}i – skrco op. 61

F. Mendelson: Simfonija br. 4 de-mol op. 90 – Italijanska

G. Majerber: Hugenoti – opera u 4 ~ina

@. Bize: Karmen – opera u 4 ~ina

\. Verdi: Trubadur – opera u 4 ~ina; Rigoleto = opera u 3

~ina; Aida – opera u 4 ~ina; Bal pod maskama – opera u 3 ~ina;

Otelo – opera u 4 ~ina



VIOLONÊLO

N. R. Korsakov: [eherezada op. 25 – Simfonijska svita

N. R. Korsakov: [panski kapri~o op. 34

A. Dvoràk: Simfonija br. 8 (4) Ge-dur op. 88; Simfonija

br. 9 (5) e-mol op. 95 – „Iz novog sveta”

E. Elgar: Enigma varijacije op. 36


A. Brukner: Simfonija br. 4 Es-dur; Simfionija br. 7 E-dur

G. Maler: Simfonija br. 1 De-dur; Simfonija br. 4 Ge-dur

P. Dika: ârobwakov u~enik – Simfonijska poema

J. Sibelijus: Simfonija br. 2 De-dur op. 43

S. Prokofjev: Simfonija br. 5 op. 100


D. [ostakovi~: Simfonija br. 1 ef-mol op. 10; Simfonija

br. 5 de-mol op. 47



KONTRABAS

R. [traus: Simfonija br. 1 ef-mol

R. [traus: Don @uan – simfonijska poema; Makbet; Smrt i

preobraèwe; Til Ojlen{pigel; „Tako je govorio Zaratustra”,

Don Kihot; @ivot junaka; Simfonija domestika

P. I. âjkovski: Serenada za guda~e

P. I. âjkovski: Svita za orkestar br. 3; br. 4

P. I. âjkovski: Krcko Ora{~i}

P. I. âjkovski: Simfonija br. 1 ge-mol; br. 2 ce-mol; br. 3;

br. 4; br. 5; br. 6

P. I. âjkovski: Manfred; Italijanski kapri~o; Uvertira

1812

P. I. âjkovski: Romeo i Julija; Fran~eska Rimini; Uspa-

vana lepotica

P. I. âjkovski: Evgenije Owegin; Mazepa – opera; Pikova

Dama; ârobnica – opera

\. Verdi: opere Rigoleto; Trubadur; Travijata; Bal pod ma-

skama; Mo} sudbine; Makbet; Don Karlos; Aida; Otelo; Falstaf

\. Verdi: Rekvijem

Kod opera izabirati najzna~ajnije delove za kontrabas.



GITARA

F. Noad: Renesansna gitara (The Renaissance Guitar)F. Noad: Barokna gitara (The Baroque Guitar)F. Noad: Klasi~na gitara (The Classical Guitar)U. Peters: Klasici gitare á – â (Classikov der Gittarre)Primeri savremene muzike i primeri u kojima postoji ne-

pravilan ritam, po izboru nastavnika

I druga literatura po izboru nastavnika


Peratumbas-Hajo: @eqezni~arski mar{

S. Vukosavqev: Apoteoza {une

S. Vukosavqev: Banat, poema

S. Vukosavqev: Kon~ertino za samicu solo i tambura{ki or-

kestar

S. Vukosavqev: Ma|arska rapsodija

K. Babi}: Alegro za tamburu

J. Andri}: Koncert u a-molu za basprim i tambuta{ki orke-

star

M. Vukdragovi}: Lirski intermeco

Rust-M. Popov: Majska {etwa

Vinkler: Andaluzijska igra

Miliker-A. Radu: Laura valcer

A. Rojeldje-A. Radu: Bagdad, uvertira

A. Radu: Qubazni san – rumunska potpurija

A. Ha~atirijan-Z. Miler: Valcer iz baleta „Maske”

M. [tatki}: [panska rapsodija

\.Rosini-Z. Miler: Seviqski berberin – uvertira

B. Smetana-S. Vukosavqev: Igra komedija{a iz „Prodane

neveste”

HARFA

\. Verdi: Bal pod maskama

B. Smetana: Vi{egrad – simfonijska poema

P. I. âjkovski: Labudovo jezero – solo kadenca

A. Dvoràk: Rusalka – arija Rusalke

P. I. âjkovski: Valcer cve}a iz baleta „[~elkun{~ik”

A. Dvoràk: Rapsodija br. 3

@. Masne: Verter

N. R. Korsakov: [panski kapri~o

N. R. Korsakov: Sweguro~ka


\. Pu~ini: Boemi

P. Maskawi: Kavalerija Rustikana

Literatura: Vladeta Milankovi}: Orkestarske studije za

harfu á i áá deo

KLAVIR i ORGUQE

J. S. Bah: Goldberg varijacije – izbor

J. S. Bah: Partite – izbor


V. A. Mocart: Fantazije; Rondo


L. van Betoven: Sonate – izbor lak{ih pojedinih stavova

F. [open: Nokturna – izbor

F. [open: Prelidi – izbor

R. [uman: pr. 15 Kinder SceneF. [ubert: Muzi~ki momenti

F. [ubert: ImpropmptuF. List: Consolosiou – izbor

K. Debisi: Prelidi – izbor

Skrjabin: Prelidi op. 11 – izbor

X. Ger{vin: Prelidi



Rahmawinov: Muzi~ki komadi i prelidi – izbor

HARMONIKA

Transponovawe sloènijih kompozicija. Transkripcije za

harmoniku. Izvo|a~ka redakcija.

V. Vukovi}-Terzi}: Izbor etida áá sveska

V. Vukovi}-Terzi}: Izbor kompozicija ááá sveska

Q. Mici}: Zbirke etida i kompozicija âá razred

êrni-Bukovski: Etide

J. S. Bah: Dvoglasne invencije


Z. Vukosavqev: Kompozicije za harmoniku âá razred


FLAUTA

P. I. âjkovski: Sonfonija br. 4; br. 6; Simfonija „Man-

fred”; „Fran~eska da Rimini”

A. Dvoràk: Simfonija br. 4

B. Smetana: Uvertira za „Prodanu nevestu”

N. Rimski-Korsakov: „[eherezada”; „[panski kapri~o”

\. Rosini: Uvertira „Viqem Tel”

K. Sen Sans: „Karneval ìvotiwa”

A. Toma: Uvertira „Miwon”

M. Ravel: „[panska rapsodija”

S. Prokofjev: Simfonija br. 5; „Pe}a i vuk”

Z. Kodaq: „Hari Jano{„ – Svita

L. Jana~ek: Simfonijeta

K. Debisi: „More”; „Popodne jednog fauna”

P. Hindemit: Simfonijske metamorfoze; Harmonija sveta

A. [enberg: Kamerna Simfonija

R. [traus: „Saloma”

I. Stravinski: „Petru{ka”

OBOA

P. Maskawi: Kavalerija rustikana

U. \ordano: Andre [enije (á, áá, ááá, áâ ~in)

B. Bartok: Koncert za orkestar

A. P. Borodin: Polovecke igre iz opere „Knez Igor”

B. Britn: Ratni rekvijem op. 20

B. Britn: Piter Grajms

E. Eliar: Uvertira „COCKAIGNE” op. 40



S. Rahmawinov: Koncert za klavir br. 2 op. 18; Koncert za

klavir br. 2 op. 30

N. R. Korsakov: [eherezada op. 35

N. R. Korsakov: [panski kapri~o op. 34

R. [traus: Kavaqer s ruòm op. 59 (á, áá, ááá ~in)

R. [traus: Igra Salome op. 54


I. Stravinski: Pol~inela

I. Stravinski: Orfej

I. Stravinski: Posve}ewe prole}a


Orkestarske studije za obou, áá sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

KALARINET

G. Doniceti: Don Paskvale

\. Rosini: Viqem Tel; Svraka kradqivica – uvertira; Se-

viqski berberin

K. M. Veber: Oberon


J. Brams: Simfonija br. 4 e-mol

P. I. âjkovski: Italijanski kapri~o; Simfonija br. 4 ef-

mol; Simfonija br. 6 ha-mol

A. P. Borodin: Polovecke igre iz opere Knez Igor

N. Rimski-Korsakov: [eherezada

B. Smetana: Prodana nevesta

M. P. Musorgski: Boris Godunov

\. Verdi: Rigoleto; Travijata; Mo} sudbine; Bal pod maska-

ma; Don Karlos; Otelo

R. Vagner: Tristan i Izolda; Majstori peva~i

\. Pu~ini: Boemi; Toska; Madam Baterflaj; Devojka sa zapada

O. Respigi: Rimske fontane

R. [traus: Til Ojlen{pigel

M. Ravel: Dafnes i Kloe

I. Stravinski: Pri~a o vojniku; @ar ptica

S. Prokofjev: Klasi~na simfonija

FAGOT

\. Rosini: Seviqski berberin – uvertira

\. Verdi ; Rekvijem


M. Ravel: Bolero

\. Verdi: Aida

D. [ostakovi~: áH simfonija

V. A. Mocart: Figarova ènidba

L. van Betoven: áâ simfonija

P. I. âjkovski: â simfonija


SAKSOFON

S. Krti~ka: áá kwiga

H. Kloze: áá sveska

B. Prozvi}: Hrestomatija

M. [aponikova: Hrestomatija

A. Riv~un: [kola igara saksofon

A. Eberst: áá sveska za klarinet – transkripcija

I druga dela odgovaraju}e teìne – transkripcije, po izbo-

ru nastavnika

TRUBA

M. Ravel: Bolero

M. Ravel: Koncert za klavir Ge-dur

M. Ravel: [panska rapsodija

S. Prokofjev: Zaqubqen u tri naranxe – mar{

S. Prokofjev: Ruska uvertira

F. List: Rapsodija br. 2


I. Stravinski: @ar ptica – svita

O. Respigi: Rimske sve~anosti – simfonijska poema; Rim-

ske pinije – simfonijska poema

L. Rozicki: Pan Tvardovki – balet

Z. Kodaq: Hari Jano{ – svita

D. Skarlati-A. Kasela: Tokata

I. Stravinski: Petru{ka – balet

I. Stravinski: Pul~inela – svita


S. Prokofjev: Skitska svita


X. Ger{vin: Koncert za klavir Ef-dur

B. Britn: Varijacije i fuga na Perslovu temu

D. [ostakovi~: Koncert za trubu op. 35

D. [ostakovi~: Simfonija br. 5; Simfonija br. 9

E. Lalo: [panska simfonija – za violinu i orkestar

S. Prokofjev: Poru~nik Kiè op. 60

S. Prokofjev: Romeo i Julija – Baletska svita br. 1 op. 64 bis

J. Sibelijus: Koncert za violinu op. 47

A. Skrjabin: Poema ekstaze op. 54

K. Debisi: Praznik

S. Prokofjev: Pe}a i vuk

B. Bartok: Koncert za violu

B. Bartok: Koncer za klavir br. 2

Navedena dela se nalaze u svesci Marka Kraw~evi}a – \or-

|a To{i}a: Orkestarske studije za trubu, áá sveska („Nota”, Kwa-

èvac, 1979)

TROMBON

\. Rosini: Viqem Tel – uvertira

A. Borodin: Polovecke igre – iz opere „Knez Igor”

P. I. âjkovski: Uvertira 1812; Fran~eska da Rimini

A. Dvoràk: Simfonija br. 9 e-mol – Iz novog sveta

P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 ef-mol; Simfonija br. 5

ce-mol; Simfonija br. 6 ha-mol

G. Maler: Simfonija br. 3 de-mol


J. Brams: Simfonija br. 3 Ef-dur op. 90; Simfonija br. 4

e-mol op. 98

A. Brukner: Simfonija br. 9 de-mol

A. Toma: Hamlet

R. Vagner: Loengrin – uvodna muzika za áá ~in; Holan|anin

lutalica – uvertira

K. Orf: Karmina burana – oratorijum



M. Ravel: – La vals – koreografska poema

M. Ravel: Dafnes i Kloe – balet

M. Ravel: Bolero

I. Stravinski: Pul~inela – balet

I. Stravinski: Simfonija psalama

I. Stravinski: @ar ptica – baletska svita

P. Hindemit: Koncertna muzika – za guda~e i limene duva~e

I. Stravinski: Simfonija in C R. [traus: Til Ojlen{pigel – simfonijska poema; Tako je

govorio Zaratustra – simfonijska poema


ske studije za trombon, áá sveska („Nota”, Kwaèvac, 1979)

HORNA

A. Brukner: Simfonija br. 4; Simfonija br. 7

R. [traus: Simfonijske poeme „Til Ojlen{pigel” op. 28;

„Iz Italije” op. 16; „Don @uan” op. 20; „Tako je govorio Zaratu-

stra” op. 30; „@ivot junaka” op. 40

P. I. âjkovski: Simfonija br. 4; Simfonija br. 5; Simfo-

nija br. 6

K. Debisi: Popodne jednog fauna

M. Ravel: Pavana; Bolero

G. Maler: Simfonija br. 1; Simfonija br. 5

L. van Betoven: Simfonija br. 1 Ce-dur op. 21; Simfonija

br. 2 De-dur op. 36; Simfonija br. 3 Es-dur op. 55 („Eroika”); Sim-

fonija br. 4 Be-dur op. 60; Simfonija br. 5 ce-mol op. 67; Simfo-

nija br. 6 Ef-dur op. 68 („Pastoralna”); Simfonija br. 7 A-dur op.

92; Simfonija br. 8 Ef-dur op. 93; Simfonija br. 9 de-mol op. 125

F. [ubert: Simfonija br. 4 ce-mol („Tragi~na”); Simfoni-

ja br. 5 Be-dur; Simfonija br. 7 Ce-dur; Simfonija br 8 ha-mol

(„Nedovr{ena”)

F. [ubert: Oktet Ef-dur op. 166

TUBA


TENORHORN i BARITONHORN


UDARAQKE

Dobo{ –

D. Agostini: Priprema za ~itawe s lista

Timpani –


Ksilofon-vibrafon -



V. Veigl: Etide za vibrafon

D. Fridman: „Dampening & pedaling”


Dobo{ -

N. R. Korsakov: Pri~a o caru Saltanu – á svita

D. [ostakovi~: Simfonija br. 9; Simfonija br. 10; Simfo-

nija br. 11

S. Prokofjev: Romeo i Julija – Maske i Tibaltova smrt

M. Ravel: Alborada del graciosoTimpani -

P. I. âjkovski: Simfonija br. 5; Simfonija br. 6

A. Dvoràk: Simfonija br. 4 (br. 8)


E. Elgar: Varijacije br. 7

F. B. Mendelson: Simfonija br. 4 – Italijanska; Simfoni-

ja br. 5 – Reformatorska

J. Sibelijus: Koncert za violinu

R. [traus: Don @uan – simfonijska poema; Elektra – opera

G. Maler: Simfonija br. 6; Simfonija br. 7; Simfonija br. 9

H. Berlioz: Karneval – uvertira; Harold u Italiji

D. [ostakovi~: Simfonija br. 5; Simfonija br, 8; Simfo-

nija br. 9

R. Vagner: Rienci – opera; Holan|anin lutalica – uvertire

á, áá, ááá ~ina

Ksilofon -

D. [ostakovi~: Simfonija br. 14; Simfonija br. 15; Zlatno

doba – polka iz baletske svite; Koncert za violinu br. 1; Koncert

za ~elo br. 2


H. Tomazi: Recurrods de los BalearasP. Kowovi}: Ko{tana – simfonijski triptihon

Veliki bubaw i ~ineli -

M. Musorgski: No} na golom brdu

P. I. âjkovski: Simfonija br. 4

M. Ravel: Alborada del graciosoTamburina (daire, def) -

P. Kowovi}: Ko{tana – simfonijski triptihon

A. Dvoràk: Karneval – uvertira

Triangl -

S. Prokofjev: Romeo i Julija – Maske iz svite


M. Glinka: Hota Aragoneza – [panska uvertira br. 2

R. Vagner: Tanhojzer – deo iz opere

Praporci -

K. Orf: Karmina burana – br. 8

Zvon~i}i (glockenspiel, campanelli) -S. Prokofjev: Skitska svita

L. Delib: Kopelija – igra iz baleta

K. Sen-Sans: Samson i Dalila – svita iz opere

R. Vagner: Zigfrid – ááá ~in

F. List: Ma|arska rapsodija br. 2

P. Dika: ârobwakov u~enik

CIMBALO i CITRA


SOLO PEVAWE

Ve`be iz vokaliza: Kankone op. 9, Abt, Litgen, Aprile,

Mirzojeva, Rosini i dr

Kompozicije starih majstora, romanti~ara, jugoslovenskih

kompozitora, slovenskih kompozitora (Hendl, Martini, Skarla-

ti, Mar~elo, [ubert, Mendelson, List, Bini~ki, Marinkovi},

Milojevi}, Rahmawinov, âjkovski i dr.


a) 8 etida;



cirawe;


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna kompozicija „prima vista”;2. Jedna kompozicija posle odgovaraju}e pripreme (10 – 15

minuta)


Predmet ~itawe s lista povezan je sa glavnim predmetom,

predmetom kamerna muzika i predmetom orkestar {ta i treba ima-

ti u vidu prilikom ostvarivawa plana i programa. Nesumwivo je

da je ovaj predmet povezan i sa drugim muzi~kim disciplinama:

solfe|o, teorija muzike, harmonija, kontrapunkt, muzi~ki oblici

i istorije muzike.

Nastavu izvoditi individualno ili u parovima kako bi

efekat obuke bio {to je mogu}e ve}i. Znawa ste~ena na ~asovima

ovog predmeta treba da omogu}e u~eniku wihovu naj{iru primenu u

praksi.

Nastavu ~itawa s lista treba zapo~eti najjednostavnijim ve-

`bama, etidama ili kompozicijama (~ak jednoglasnim!), koje se ra-

de u niìm razredima osnovne mkuzi~ke {kole. Najva`nije je in-

sistirati na kontinuiranom kretawu kroz tekst – bez prekida ili

zadràvawa. Ritam mora biti izveden bez gre{ke, puls ujedna~en –

u onom tempu u kome se mogu izvesti prethodni zahtevi. Pogre{no

odsvirane note mogu se tolerisati i zbog wih ne treba prekidati

~itawe; pre svirawa treba pregledati tekst (predznaci ....). Kada

se kod u~enika u~vrsti sposobnost neprekidnog kretawa kroz kom-

poziciju i potpuno pravilnog ritmizirawa, mogu mu se postavqa-

ti detaqniji zahtevi u vezi sa tempom, i sa kompletnim muzi~kim

izraàvawem – frazirawe, dinamika, artikulacija, boja....

Postepeno {iriti opseg ~itanog teksta. Nastava podrazume-

va uputstva za ve`bawe, ukazivawe na odre|enu problematiku sa

kojom se sre}emo u muzi~koj literaturi i, svakako, kako je re{iti

i prevazi}i. Praksa treba da omogu}i u~eniku wegov nesmetan rad



nad kompozicijama kod ku}e, na ~asu, na repeticijama orkestra i

kamernih ansambala. Kroz ~etiri godine obuke na ovom predmetu

tehnika „prima vista” treba da bude rutinska i uobi~ajena stvar

kao sastavni i neodvojivi deo kulture u~enika sa sredwim obrazo-

vawem.

ETNOMUZIKOLOGIJA

ááá RAZRED


UVOD

Etnomuzikologija kao nauka o muzi~kom folkloru – razvoj u

svetu i kod nas, prvi fonograf, centsistem; institucije gde se

prou~ava narodna muzika; publikacije, diskografija, arhivi.

FOLKLOR

Pojam, definicija. Srodne nauke – folkloristika, etnolo-

gija. Muzi~ki folklor – podela prema akusti~kim izvorima: vo-

kalna, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika. Ostale

nau~ne discipline: organologija, etnokoreologija.

VOKALNA MUZIKA

Narodna pesma – pojam, nastanak, varijante. Klasifikacije

narodnih pesama po raznim kriterijumima – namena, kwièvne vr-

ste, kalendar. Sinkretizam kao va`na osobenost vokalne tradicije.

Pojam „glas” u srpskom narodnom pevawu i crkvenom pojawu.

Vokalna tradicija u Srbiji: jednoglas, vi{eglas.

Starije seosko dvoglasno pevawe.

Novije seosko dvoglasno pevawe.

INSTRUMENTALNA MUZIKA

Narodni instrument kao ~ovekova „produèna ruka”. Op{ta

klasifikacija narodnih muzi~kih instrumenata. Aerofoni in-

strumenti.

LITERATURA I POMAGALA

D. Golemovi}: Etnomuzikologija, uxbenik za sredwu muzi~ku

{kolu

D. Devi}: Etnomuzikologija, skripte á – ááá, Beograd 1977.

Niz etnomuzikolo{kih radova o raznim problemima iz et-

nomuzikologije

Diskografija na{e narodne muzike, audio i video materi-

jal iz iste oblasti


Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva

áâ RAZRED


Narodno pevawe u Crnoj Gori.

Narodno pevawe u Hrvatskoj.

Narodno pevawe u Bosni i Hercegovini.

Narodno pevawe u Makedoniji.

Narodno pevawe na Balkanu – Bugarska, Gr~ka, Albanija.

Gradska folklorna muzika.

Novokomponovana narodna muzika.

Narodni muzi~ki instrumenti: idiofoni, mambranofoni i

kordofoni.

Instrumentalni ansambli.

Vokalno-instrumentalna tradicija: pevawe uz gusle.

Analiza melopoetskih oblika – stih, oblik, kadence, ritam,

tonski nizovi.



{kolu

D. Devi}: Etnomuzikologija, skripta á – ááá, Beograd 1977.

Niz muzi~kofolklornih monografija i etnomuzikolo{kih

radova o raznim problemima iz oblasti etnomuzikologije

Diskografija na{e narodne muzike i muzike balkanskih na-

roda, audio i video materijal iz iste oblasti


Usmeni ispit sa dva pitawa iz pre|enog gradiva i jednom

melopoetskom analizom narodne pesme.

VIOLINA

á RAZRED


VE@BE I STUDIJE SKALA

[radik: Ve`be za levu ruku

[radik: Ve`be za desnu ruku

[ev~ik: op. 1, 2, 8 i 9

Grigorijan: Skale i arpe|a

K. Fle{: Sistem skala

M. Ivanovi}: Sistematske studije skala

Studije promene pozicija i dvoglasa.

ETIDE

Krojcer: 42 etide

Mazas: Etide op. 36

Fiorilo: 36 etida

Dont: op. 37

Zbirke ruskih autora i druge zbirke po izboru nastavnika

koje odgovaraju mogu}nostima u~enika

DELA VELIKE FORME

A. Vivaldi: Koncerti ge-mol, Ge-dur, A-dur, De-dur áá i ááá stav

Albinoni: Koncert A-dur

Nardini: Koncert a-mol

J. S. Bah: Koncert a-mol


Vioti: Koncert br. 20 i 22

G. F. Hendl: Sonate

Koreli: Sonate

Krojcer: Koncerti br. 13 i 19

V. A. Mocart: Koncert De-dur (Adelaide)Rode: Koncert br. 6, 7, 8 i drugi

DELA MALE FORME

M. Ivanovi}: Festival melodija á i ááá sveska

M. Ivanovi}: Jugoslovenski repertoar

M. Ivanovi}: Od pretklasike do moderne, áá sveska

N. Rimski-Korsakov: Pesma indijskog gosta

D. [ostakovi~: Romansa

L. van Betoven: Kontradansa i Menuet

Vera~ini: Largo

K. V. Gluk: Melodija

A. Vivaldi: Intermeco

J. Hajdn: Menuet De-dur

Daken: Kukavica

A. Koreli: Alegro

Mateson: Arija

@. F. Ramo: Gavota sa varijacijama

Fioko: Alegro

F. [ubert: P~elica i druga dela po izboru nastavnika


a) Studije promene pozicija i dvoglasa;

b) pet durskih, istoimenih molskih i hromatskih skala sa

razloènim trozvucima i ~etvorozvucima;

v) 10 etida;

g) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna predklasi~-

na ili klasi~na sonata;

d) ~etiri male forme – komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Durska i istoimena molska skala – prema tonalitetu jed-

ne od kompozicija iz ispitnog programa – sa razloènim akordi-

ma i dvoglasima, terce, sekste, oktave (skale treba svirati sa po-

tezima iz grupe leè}ih, bacanih, ska~u}ih i kombinovanih);

2. Dve etide od kojih jedna Krojcerova (od broja 5 );

3. Koncert á ili áá i ááá stav, ili cela sonata;

4. Jedno delo male forme (bira se prema u~enikovim sklo-

nostima) – tehni~ke te{ko}e nisu odlu~uju}e.

ISPITNI PROGRAM SE IZVODI NAPAMET



áá RAZRED





[ev~ik: op. 1 (á i áá sveska), op. 8 i op. 9

Grosman: Ve`be za levu ruku



Studije promena pozicija i dvoglasa

ETIDE

Krojcer: 42 etide

Rode: 24 kaprisa op. 22

Kampoweli: Etide

Fiorilo: 36 etida

Zbirke ruskih autora i druge zbirke po izboru

DELA VELIKE FORME

J. S. Bah: Koncert a-mol i ge-mol

J. S. Bah: êtiri invencije

A. Vivaldi: Sonata De-dur

Vioti: Koncerti br. 22 i 24

Vitali: [akona

G. F. Hendl: Sonate

Koreli: La Folia

V. A. Mocart: Koncerti De-dur i Ge-dur


G. F. Teleman: Dvanaest fantazija za violinu solo – izbor

Rode: Koncerti

J. Hajdn: Sonate

I druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika

DELA MALE FORME


M. Ivanovi}: Festival melodija

M. Ivanovi}: Od pretklasike do moderne, áá i ááá sveska

Zlatne stepenice, ááá sveska

P. I. âjkovski: Barkarola, Jesewa pema, Pesma bez re~i


Vjewavski: Legenda, Mazurka, Poqska pesma

Vera~ini: Largo

J. Hajdn: Kapri~o

Daken: Kukavica

A. Dvoràk-Vilhelm: Humoreska

Deplan: Intrada

F. Mendelson-Krajsler: Pesma bez re~i

V. A. Mocart: Menuet De-dur

Paradiz: Sicilijana

Fioko: Alegro

Franker-Krajsler: Si~ilijana i Rigodon

Druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika


a) Studije promena pozicija i dvoglasa;

b) osam durski, istoimenih molskih i hromatskih skala sa

razloènim trozvucima i ~etvorozvucima koje nisu obra|i|vane u

á razredu;

v) 10 etida;

g) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna klasi~na so-

nata (preporu~uju se dva stava iz jedne od Telemanovih fantazija

za solo violinu kao priprema za izvo|ewe Bahovih partita i sona-

ta za violinu solo);

|) ~etiri dela male forme – komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Durska i istoimena molska skala, prema tonalitetu jedne

od kompiozicija iz ispitnog programa, sa razloènim akordima i

dvoglasima; terce, sekste, oktave – skale treba izvoditi sa potezi-

ma iz grupe leè}ih, bacanih, ska~u}ih i kombinovanih;

2. Dve etide od kojih jedna Krojcerova (od broja 10);

3. Koncert á ili áá i ááá stav ili cela sonata;

4. Jedno delo male forme izabrano prema sklonostima u~e-

nika – tehni~ke te{ko}e nisu odlu~uju}e.


ááá RAZRED






O. [ev~ik: op. 1 ááá i áâ sveska

Griegorijan: Skale i arpe|a


E. Giqems: Svakodnevne ve`be violinista (24 skale)

Studija promene pozicija i dvohvata

Pripremne ve`be za prstoredne oktave i decime

ETIDE

Krojcer: 42 etide

Dankla: Etide op. 73

Roveli: Etide


Druge zbirke etida po izboru

DELA VELIKE FORME

J. S. Bah: Koncerti E-dur i de-mol

A. Vivaldi: teì koncerti

Lekler: Koncert de-mol


V. A. Mocart: Koncert Ge-dur, A-dur, Be-dur

Pergolezi: Koncert Be-dur

[por: Koncert br. 7, 8, 9 i 11

Vioti: Koncert br. 22

Rakov: Kon~ertino


J. S. Bah: stavovi iz sonata i partita za violinu solo

G. F. Hendl: Sonata

Lokateli: Sonata ge-mol

Lekler: Sonata De-dur

F. [ubert: Sonatina De-dur

DELA MALE FORME


V. A. Mocart: Menuet

P. Sarasate: Romansa Andaluza

P. Sarasate: [panska igra

Ris: Perpetum mobile

N. Rimski Korsakov: Bumbarov let

Granados-Krajsler: [panska igra

Vjewavski: Legenda

Vjewavski: Mazurka

Du{an Radi}: Pesma i igra


Kosta Manojlovi}: Igra udovica

Vasilije Mokrawac: Stara pesma i igra

Druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju mogu}no-

stima u~enika


a) Studije promene pozicija i dvohvata;

b) pripremne ve`be za prstoredne oktave i decime;

v) osam durskih, istoimenih molskih i hromatskih skala sa

razloènim trozvucima i ~etvorozvucima, koje nisu obra|ivane u

prethodnim razredima – do ~etiri povisilice i ~etiri snizilice,

koje se ~e{}e pojavquju u literaturi, treba stalno usavr{avati;

g) 10 etida;

d) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna sonata;

|) dva lak{a stavova iz partita J. S. Baha;

e) ~etiri dela male forme.

ISPITNI PROGRAM



ma i dvoglasima; skalu treba izvoditi sa potezima iz grupe leè-

}ih, bacanih, ska~u}ih i kombinovanih;

2. Dve etide od kojih jedna Krojcerova u dvozvucima;

3. Jedan stav is partita J. S. Baha za solo violinu;

4. Koncert á ili áá i ááá stav;

5. Delo male forme odabrano prema sklonostima u~enika.




áâ RAZRED





O. [ev~ik: op. 1 ááá i áâ sveska, op. 3




E. Giqems: Svakodnevne ve`be za violiniste

Studije promene pozicija i dvohvati

Prstoredne oktave i decime

ETIDE

Krojcer: 42 etide



Dont op. 35

DELA VELIKE FORME




V. A. Mocart: Koncert Ge-dur, A-dur, De-dur, Be-dur

Bruh: Koncert ge-mol


Vjewavski: Koncert de-mol

Lalo: [panska simfonija

A. Ha~aturjan: Koncert

Ivo Mane Jarnovi}: Koncert De-dur

Petar Stojanovi}: Koncerti

Stevan Hristi}: Fantazija za violinu i orkestar

J. S. Bah: Sonate i partite za violinu solo

Koreli-Leonar: La folija

Vitali: âkona

Vera~ini: Sonate e-mol i ha-mol

F. [ubert: Sonatine

A. Dvoràk: Sonatine

Vasilije Mokrawac: Sonata

Josip Slavenski: Slavenska sonata

DELA MALE FORME

J. S. Bah: Arija na ge ìci – iz Svite br. 3

V. A. Mocart: Rondo Ge-dur, Be-dur, Ce-dur

Lekler: Tamburen

Tartini-Krajsler: Varijacije na temu Korelija

Puwani-Krajsler: Preludijum i Alegro

Franken-Krajsler: Si~ilijana i Rigodon

Ris: Perpetum mobile

P. I. âjkovski: Melodija

P. I. âjkovski: Razmi{qawe

S. Prokofjev: Pet melodija

B. Bartok: Ma|arski napevi

Fran Lotka: @etela~ka i Slepa~ka

Lucijan Marija [kerjanc: Romanti~ni intermeco



Miloje Milojevi}: Srpska igra


@ivorad Grbi}: Nevestina pesma i kolo

Druga dela po izboru nastavnika a koja odgovaraju u~eniku


a) Studije promena pozicija i dvohvata;

b) prstoredne oktave i decime;

v) durske i molske skale kroz ~etiri oktave – Ge, A, Be – u

tonalitetima koji se ~e{}e pojavquju do ~etiri povisilice i ~e-

tiri snizilice i daqe usavr{avati;

g) osam etida;

d) dva dela velike forme: koncert i sonata;

|) dva stava iz partite ili sonate J. S. Baha za violinu solo;

e) ~etiri dela male forme.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide sa razli~itom problematikom;

2. Dva stava iz partite ili sonate J. S. Baha za violinu solo;

3. Koncert – ceo;

4. Virtuozni komad;

5. Jedno delo doma}eg autora


Skale se ne sviraju kao ispitni zahtev ali se preporu~uje

provera znawa iz skala u toku {kosle godine.

VIOLA

á RAZRED


Najjednostavnije durske i molske skale sa kvintakordima u

svim obrtajima sa upotrebom poteza: deta{e, legato, martele i spi-

kato. Iste skale svirati i u dvojnim notama: terce, sekste, oktave.

TEHNI^KE VE@BE

O. [ev~ik: op.1. sveska á i áá

O. [ev~ik: op. 8 i 9

[radik: [kola violske tehnike, sveska á (Pagels, New YorkCiti, International music company)

A. Neinski: Ve`be u dvojnim notama za violu, sveska á (So-

fija, Nauka i iskustvo, 1956)

A. Neinski: Ve`be u dvojnim notama za violu, sveska áá (So-

fija, Nauka i iskustvo, 1960)

A. Vaksman: Ve`be i skale u dvojnim notama za violu (Mo-

skva, „Muzika”, 1957)


ETIDE

Hrestomatija za violu (Moskva, „Muzika”, 1990)

Izabrane etide za violu (M. Rejtih, izdava~ Moskva, „Muzi-

ka”, 1962)

T. Orsag: [kola za violu (saradnici: Teme{vari i P. Lu-

ka~, Budimpe{ta)

E. Kajzer: op. 55.

F. Mazas: op. 36. Sveska á

R. Krojcer: Sveska á

K. Moravec: Izabrane etide i studije (Prag)

Etide za osnovno u~ewe viole (Moskva, „Muzika”, 1965)

Bruni: [kola za violu

SONATE

G. F. Teleman: Sonate a-mol

H. Ekle: Sonata Ge-mol (obrada P. Klengel, „Peters”, Laj-

pcig)

KONCERTI

G. F. Teleman: Koncert Ge-dur (PVM, Krakov)

Hando{kin: Koncert (Moskva, „Muzika”)

Vanhal: Koncert (S. Sigarev, Sofija, „Nauka i iskustvo”,

1957)

KOMADI

Klasi~ni komadi á, áá i ááá sveska (Peters, Lajpcig)

Komadi za violu (D. Buzduganov, Sofija, „Nauka i isku-

stvo”, 1963)

Komadi kompozitora HáH veka (E. Strahov, Moskva, „Muzi-

ka”, 1967)

Zbirka pedago{kog repertoara za violu i klavir za vi{e

razrede, sveska áá (M. Rejtih, Moskva, „Muzika”, 1967)

Komadi (Borisovski, Moskva, „Muzika”, 1965)

Minijature za violu (T. Gonet, PVM, Krakov)

H. Persl: Arije i plesovi (PVM, Krakov)

J. Vitols: Komadi za violu i klavir (Riga, 1964)

E. L. Urai: Arija antika (Grac)

@. F. Ramo: Tamburin (M. Rejtih-F. Krajsler)

A. Koreli: Alegro (M. Rejtih-F. Krajsler)

P. Lokateli: Arija (M. Rejtih-F. Krajsler)

O. Zih: Elegija za violu i klavir (Prag, „Stalni hudebni vyda-vetelstvi”, 1965)

M. Mileti}: Monolog (S. Grgi}, Beograd, Album jugoslo-

venskih kompozitora, 1970)

R. Ko{i}: Andante (S. Grgi}, Beograd, Album jugosloven-

skih kompozitora, 1970)



R. Kambaskovi}: Bagatela (S. Grgi}, Beograd, Album jugoslo-

venskih kompozitora, 1970)

V. Baronijan: Prelid (S. Grgi}, Beograd, Album jugosloven-

skih kompozitora, 1970)


a) po jedna etida iz svakog dela „Hrestomatije”;

b) tri komada;

v) dva koncerta ili dve sonate.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve durske i istoimene molske skale u svim obrtajima

kvintakorda i septakordima u tonalitetima ispitnog programa –

durske skale izvoditi jo{ u tercama, sekstama i oktavama – razlo-

èno i zajedno;

2. Dve etide razli~itog karaktera, od kojih jedna Krojcerova;

3. Koncert á ili áá ili ááá stav;

4. Komad uz pratwu klavira – prvenstveno jugoslovenskih

kompozitora.


áá RAZRED


Trooktavne durske i molske skale sa razli~itim ritmi~kim

pokretima i potezima po redosledu u laganom tempu u dvojnim no-

tama – terce, sekste, oktave.

TEHNI^KE VE@BE

[radik: [kola violske tehnike (Pagels, New York City, In-ternational music company)

A. Neinski: Ve`be u dvojnim notama za violu, sveska á (So-

fija, „Nauka i iskustvo”, 1958)

A. Neinski: Ve`be u dvojnim notama za violu, sveska áá (So-

fija, „Nauka i iskustvo”, 1960)

A. Vaksman: Ve`be i skale u dvojnim notama za violu (Mo-


O. [ev~ik: op. 8 i 9


ETIDE

Hrestomatija (Moskva, „Muzika”, 1990)

Krojcer: áá sveska

Rode:

K. Moravec: Izabrane etide (Prag)

Bruni: [kola za violu

Kompawoli: op. 22 (Milano, Rikordi)

Fiorilo: Etide

SONATE

Treksler: Sonatine (Brajtkof No. 5815)G. F. Teleman: Sonata a-mol (Peters, Lajpcig)

G. F. Teleman: [est sonata – Kanon (transkripcija za dve

viole prof. Kornelij Meres, Bukure{t, „Editura muzikale”, 1967)

H. Ekle: Sonata ge-mol (Paul Klengel, Peters, Lajpcig)

Flekton: Sonata in Ge ([ot, London)

G. F. Hendl: Izabrane sonate (M. Rejtih, Moskva, „Muzika”,

1963)

A. Gedike: Sonata br. 1 (Moskva, „Muzika”, 1959)

KONCERTI

G. F. Teleman: Koncert Ge-dur (VPM, Poqska)

F. A. Hofmajster: Koncert De-dur

L. Firket: Koncert

Hando{kin: Koncert

KOMADI

Klasi~ni komadi á, áá i ááá sveska (Peters, Lajpcig)

Komadi za violu (D. Bozduganov, Sofija, „Nauka i isku-

stvo”, 1963)

Zbirka pedago{kog repertoara (M. Rejtih, Moskva, „Muzi-

ka”, 1966)


ka”, 1962)


ka”, 1966)

Grudzinski: Minijature (VPM 2523)

I. Vitols: Komadi za violu i klavir (Riga, 1964)

I. Lotka-Kalinski: Mala svita (S. Grgi}, Beograd, Album

jugoslovenskih kompozitora za violu i klavir, 1970)

T. Vido{i}: Emprompti (S. Grgi}, Beograd, Album jugoslo-

venskuh kompozitora za violu i klavir, 1970)

@. Grbi}: Nevestina pesma (S. Grgi}, Beograd, Album jugo-

slovenskih kompozitora)


a) po jedna etida iz svakog dela hrestomatije;

b) dva koncerta ili dve sonate;

v) ~etiri komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Durske skale u dvozvucima – terce, sekste, oktave-, a mol-

ske na na~in na koji su se u á razredu izvodile durske skale, odno-

sno prvo razloèno, a zatim zajedno;

2. Dve etide razli~itog karaktera, od kojih jedna, po mogu}-

stvu, Krojcerova;

3. Koncert, sva tri stava;

4. Komad uz pratwu klavira, prvenstveno jugoslovenskih

kompozitora.


ááá RAZRED

(3 ~asa nedeqno, 105 ~asova gosdi{we)

Durske i molske skale kroz tri oktave sa razloènim tro-

zvucima i dvozvucima – terce, sekste, oktave.

TEHNI^KE VE@BE

Primroz: Tehnika pam}ewa (Tehnique de memorie)K. M. v Veber: Studije dvohvata, lestvica i arpe|a, á i áá sveska

[radik: [kola za tehniku viole

A. Neinski: Ve`be u dvozvucima, á i áá sveska

K. Fle{: Sistem lestvica

O. [ev~ik: op. 3, 40 varijacija

O. [ev~ik: op. 1, sveska ááá i áâ

[tajner: Tehnika viole, á sveska

ETIDE


Kampawoli: op. 22, 41 kapris (Rikordi – Milano)

Rode: 24 kapri~a op. 22


Krojcer: 60 studija za violu

Hofmajster: 12 etida br. 329 (Hamburg)

SONATE

K. Stamic: Sonata u Be-duru

F. Mendelson: Sonata u Ce-duru

Hamer: Sonata br. 2, 3 i 4

Mar~elo: Sonate u Ge-duru

David: Sonatina

Graun: Sonata u Ce-duru

A. Koreli: Sonata Háá de-mol

Nardini: Sonata de-mol

Fuks: Sonata de-mol

Bunin: Sonata za violu i klavir

G. F. Hendl: Izabrane sonate

Gedike: Sonata be. 1

KONCERTI

G. F. Hendl: Koncert ha-mol

K. Stamic: Koncert De-dur

M. Hajdn: Koncert za violu

J. [ubert: Koncert

Gerster: Kon~ertino op. 16

Bek: Koncert

G. Benda: Koncert Ef-dur

Hof{tetner: Koncert Ce-dur

KOMADI

G. F. Teleman: Svita u De-duru

P. Hindemit: Meditacija

Kalivoda: Nokturna op. 186

F. List: Zaboravqena romansa



M. Glinka: Mazurka

Tawejev: List iz albuma op. 33

A. Qadov: Prelid op. 11 br. 1.

I. Stravinski: Pastorala

D. [ostakovi~: Ada|o

[pik: 5 slika za violu i klavir

N. Dev~i}: Mikromelodija

Alberto Markovi}: Muzika za violu

êkini-M. Mileti}: Madrigal za violu i gitaru

S. Grgi}: Kompozicije jugoslovenskih autora za violu i kla-

vir, sveska á i áá

A. Lvov: 24 kaprisa (Moskva, „Muzika”, 1990)



b) dva koncerta ili dve sonate;

v) ~etiri komada razli~ita po karakteru.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve durske i istoimene molske skale kroz tri oktave sa

razloènim akordima (po Fle{u); sviratih u dvojnim notama:

terce, sekste, oktave;

2. Dve etide razli~itog karaktera, jedna obavezno Krojcerova;

3. Koncert, sva tri stava;

4. Komad, prvenstveno jugoslovenskih autora, uz pratwu kla-

vira.


áâ RAZRED


Poznavawe svih skala u svim vidovima wihovih izvo|ewa.

TEHNI^KE VE@BE

Primroz: Tehnika pam}ewa (Tehnique de memorie)Berber: Studije dvohvata, lestvica i arpe|a, á i áá sveska

[radik: [kola za tehniku viole

A. Neinski: Ve`be u dvozvucima, á i áá sveska

K. Fle{: Sistem lestvica

O. [ev~ik: op. 3, 40 varijacija

O. [ev~ik: op. 1, sveska ááá i áâ

[tajner: Tehnika viole, á sveska

ETIDE




Pala{ko:

Rode: Koncertna etida

Krojcer: 60 studija za violu (nastavak)

Ankoleti: 12 studija op. 125

Hofmajster: 12 etida br 329 (Hamburg)

SONATE

J. Brams: Sonata op. 120/1

P. Hindemit: Sonata za violu solo, op. 25/1

P. Hindemit: Sonata op. 11/4

Honeger: Sonata

F. Mendelson: Sonata u Ce-duru

K. [tamic: Sonata u Be-duru

L. Bokerini: Sonata de-mol

Valentini: Sonata E-dur

Risti}: Sonata za violu

Vlado Milo{evi}: Sonata za violu

Boris Papandopulo: Sonata za violu

Krej~i: Sonata cis-mol, op. 57

D. [ostakovi~: Sonata za violu i klavir op. 147

KONCERTI

David: Koncert za violu

Glazunov: Koncert

J. Hajdn: Koncert De-dur (transkripcija)

J. Kr. Bah: Konvert ce-mol

J. S. Bah: Koncert E-dur (transkripcija)

Domàlicki: Koncert za violu i klavir

Mileti}: Koncert za violu i orkestar

Stojanovi}: Koncert za violu

[ulek: Koncert za violu

KOMADI

K. M. Veber: Andante i Rondo ungareze

P. Hondemit: @alobna muzika

Bruh: Romansa u Ef, op. 85

David: Komad za violu

Bah-Kodaq: Fantazia hromatika

J. Hajdn: Menuet

Domàlicki: Pet bagatela za violu i klavir op. 41

Miroslav Mileti}: Rapsodija za violu i klavir

Primo` Ramov{: Skice za violu i klavir

Primo` Ramov{: Nokturno za violu i klavir

F. Lotka-Kalinski: Sqepa~ka (Red. L. Miranov)

S. Grgi}: Kompozicije jugoslovenskih autora za violu i kla-

vir, á i áá sveska

A. Lvov: 24 kaprisa (Moskva, „Muzika”, 1990)



b) glisanda i flaòleti;

v) ~itawe sa lista kamernih i orkestarskih dela, kao i sola

iz istih;

g) dva stava iz svita ili sonata J. S. Baha;

d) dva koncerta;

|) ~etiri komada razli~ita po karakteru.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide razli~itog karaktera – jedna, po mogu}stvu, u

dvozvucima;

2. Bah – dva stava iz sonate ili partite;

3. Koncert – sva tri stava;

4. Dva primera iz orkastarske literature;

5. Komad uz pratwu klavira – prvenstveno jugoslovenskih au-

tora.


VIOLONÊLO

á RAZRED


SKALE

S. Kaqanov: Tehnika violon~ela

M. Simi}: Skale sa pomo}nim tonovima i trozvucima

TEHNI^KE VE@BE

R. Mac: Uvod u svirawe na pal~aniku

R. Mac: Poloàj i prelazi

Kosman: Triler ve`be

Fejar: Tehni~ke ve`be, áá sveska

ETIDE

Li: 40 etida op. 31

Kumer: Etide

Docauer: Etide áá

Dipor: Etide

Merk: Etide

R. Mac: 30 etida

I. Popari}: Etide

KOMADI

J. S. Bah: Ariozo

D. Poper: Gavota 2.

Vasilije Mokrawac: Stara pesma

P. I. âjkovski: Nokturno

Gopar: Uspavanka

DELA VELIKE FORME

J. Klengel: Kon~erto Ce-dur

G. Golterman: Kon~erto br. 1

A. Vivaldi: Koncert De-dur op. 3 br. 9

J. B. Breval: Kon~ertino Ef-dur



\. Tartini: Koncert De-dur

P. Boni: Largo

J. S. Bah: I svita Ge-dur – 3 stava

J. B. Samartini: Sonata Ge-dur

G. F. Hendl: Sonata ge-mol

A. Vivaldi: Sonata za violon~elo

B. Mar~elo: Sonata Ce-dur

Druga dela iz svetske i doma}e literature odgovaraju}eg teh-

ni~kog nivoa


a) Osam durskih i molskih skala sa trozvucima, razli~itim

potezima i ritmi~kim varijacijama, preko ~etiri oktave;

b) osam etida;

v) tri komada;

g) dva dela velike forme.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa potezima i trozvukom – po izboru komisije;

2. Jedna etida razli~itog tipa tehnike;

3. J. S. Bah: jedan stav iz á svite

4. Prvi stav iz jednog od navedenih koncerata


áá RAZRED


SKALE

S. Kaqanov: Tehnika violon~ela

TEHNI^KE VE@BE

R. Mac: Uvod u svirawe na pal~aniku

R. Mac: Polo`aji i prelazi


Fejar: Tehni~ke ve`be ááá sveska

ETIDE

Li: 40 etida

Merk: Etide

Dipor: Etide

I. Popari}: Etide

R. Mac: 30 etida

Gricmaher: Etide, á sveska

M. Simi}: 40 etida

Docauer: Etide ááá sveska

KOMADI

Sen Sans: Labud

M. Papalis: Sicilijana

Rahmawinov: Serenada

M. Milojevi}: Legenda o Jefimiji

F. Kupren: Pastorala

L. Bokerini: Menuet

DELA VELIKE FORME

Romberg: Koncert De-dur

V. A. Mocart: Koncert za fagot – prerada za violon~elo


J. Kr. Bah: Koncert ce-mol

J. Hajdn: Koncert De-dur – mali

J. S. Bah: Svita

A. Vivaldi: Sonate

A. Koreli: Sonate

\. ^eveto: Sonate

L. Bokerini: Sonata Ce-dur

Druga dela svetske i doma}e literature odgovaraju}eg teh-

ni~kog nivoa


a) osam durskih i molskih skala sa trozvucima, razli~itim

potezima i ritmi~kim varijacijama preko ~etiri oktave;

b) osam etida;

v) ~etiri komada;

g) tri dela velike forme.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa potezima i trozvukom – po izboru;

2. Jedna etida razli~itog tipa tehnike – po izboru;

3. J. S. Bah: dva stava iz á svite;

4. Prvi stav iz jednog od navedenih koncerata;


ááá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale kroz ~etiri oktave, terce, sekste i

oktave; kroz tri oktave sa razli~itim potezima.

TEHNI^KE VE@BE


Fejar: Tehni~ke ve`be

ETIDE

Grocmaher: á sveska

Merk: Etide

Dipor: Etide

Docauer: Etide

I. Popari}: Etide

KOMADI

Granados: Intermeco

Glazunov: Pesma trubadura

Petar Kowovi}: Hajdu~ka

Dejan Despi}: Si~ilijana

David Poper: Mazurka

I. Popari}: Kompozicije za ansamble violon~ela (broj 4, 5,

6 i 8)

SONATE

L. Bokerini: Sonata Ge-dur

Ariosti: Sonata e-mol

Ke d’Erveloa: Svita

Ekler: Sonata ge-mol

KONCERTI

Golterman: Koncert a-mol i ha-mol

Davidov: Koncert br. 1

Rombert: Koncert e-mol br. 4


Leo: Koncert

SVITE

J. S. Bah: Svita br. 2

Koristiti i druga dela odgovaraju}eg tehni~kog nivoa


a) Tri durske i tri molske skale u tercama, sekstama i okta-

vama prevezano bez {trihova;

b) {est etida;

v) ~etiri komada;

g) Bahova svita;

d) sonata i koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa tercama, sekstama i oktavama;

2. Jedna etida;

3. Dva stava iz svite – obavezno Preludijum;

4. Cela sonata ili á ili áá i ááá stav koncerta.


áâ RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale kroz ~etiri oktave sa razli~itim

potezima, terce, sekste i oktave kroz tri oktave.

TEHNI^KE VE@BE




Fejar: Tehni~ke ve`be

ETIDE

Dipor: Etide

Poper: Etide

Docauer: Etide

Fran{om: Kapri~a

Pjati: Kapri~a – prvi kapri~o

Grecmaher: á sveska

I. Popari}: Etide

KOMADI

P. I. âjkovski: Pesma

Fore: Elegija

Albeniz: Malagenija

K. Sen Sans: Alegro apasionato

Poper: Tarantela

I. Popari}: Kompozicije za ansambke violon~ela (broj 4, 5,

6 i 8)

SONATE

L. van Betoven: Sonata br. 1

Breval: Sonata Ge-dur

Franker: Sonata E-dur

L. Bokerini: Sonata A-dur

KONCERTI

Klengel: Koncert de-mol

L. Bokerini: Koncert Be-dur

K. Sen Sans: Koncert a-mol

A. Vivaldi: Koncert a-mol, PV 35

F. E. Bah: Koncert a-mol

SVITE

J. S. Bah: Svita br. 3

Druga dela odgovaraju}eg tehni~kog nivoa


a) Tri durske i tri molske skale u tercama, sekstama i okta-

vama;

b) {est etida;

v) pet komada;

g) Bahova svita;

d) koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide;

2. Virtuozni komad;

3. Kompozicija iz HH veka– po mogu}stvu doma}eg kompozi-

tora;

4. Dva stava iz Bahove svite br. 3 – obavezno Preludijum;

5. Ceo koncert;


KONTRABAS

á RAZRED


SKALE

Durske i molske skale kroz dve oktave, rzloèni trozvuci –

osnovni i kombinovani potezi.

LITERATURA

To{ev: á deo

Madenski: á sveska

[KOLE

F. Simandl: áâ sveska – melizmi, for{lag, nah{lag, grupe-

to, mordent, trileri

F. Simandl: â sveska – pal~eva pozicija

Ludvig [trajher: Pal~eva pozicija

Montag: áâ sveska

(Petraki): Pal~eva pozicija

ETIDE

Hrabe: á sveska

á sveska [torh – Hrabe: á deo (16 etida)

Libon: 12 etida

SONATE

I. Gajar: a-mol

I. Gajar: e-mol

B. Mar~elo: Ef-dur

A. Koreli: e-mol

KOMADI

Po izboru nastavnika a da su odgovaraju}e teìne


a) pet skala;

b) Simandl – obe sveske ili ve`be drugog autora za odgova-

raju}e tehni~ke probleme;

v) L. [trajher prveh deset strana – ili od drugog autora ve-

`be sli~ne problematike i obima;

g) 25 etida;

d) dva komada;

|) jedna sonate.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska ili molska skala kroz dve oktave, razloène

terce i trozvuci;

2. Jedna tehni~ka ve`ba;

3. Jedna etida;

4. Dva stava sinate (lagani i brzi) ili komad sa klavirom.


áá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale kroz dve i tri oktave, razloène ter-

ce, trozvuci, osnovni i kombinovani potezi.

LITERATURA

To{ev: áá deo

Madenski: áá sveska

[KOLE

F. Simandl: âá i âáá sveska

Ludvig [trajher: Pal~eva pozicija

Montag: áâ i â sveska

(Petraki): Pal~eva pozicija

ETIDE

Hrabe: á i áá sveska

I sveska [torh – Hrabe: áá deo

êrni, Krojcer – izbor

SONATE

Fle{, Teleman, Gajar i druge odgovaraju}e kompozicije.

KOMADI



a) pet skala;

b) Simandl – âá sveska cela i polovina âáá sveske ili ve-

`be drugog autpra odgovaraju}uh tehni~kih problema;

v) 25 etida;

g) dva komada;

d) jedna sonate.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska ili molska skala kroz tri oktave, razloène

terce i trozvuci;

2. Jedna tehni~ka ve`ba;

3. Jedna etida;



4. Cela sonata ili dva stava sonate i komad sa klavirom.


ááá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale kroz tri oktave, terce, dvohvati, ar-

pe|a.

LITERATURA

To{ev: ááá deo


[KOLE

F. Simandl: âáá i âááá sveska

[trajher, Montag, (Petraki): Nastavak pal~eve pozicije

ETIDE

Hrabe: áá sveska

F. Simandl – Gradus: á deo

êrni, Krojcer, Nani – izbor

SONATE

Fle{, Teleman, Ekler i druge odgovaraju}e kompozicije.

KONCERTI

[perger, Porpora, Hofmajster, Pihl, Kapu~i

KOMADI



a) pet skala;

b) Simandl – âáá do kraja i âááá sveske – flaòleti ili ve-

`be drugog autpra odgovaraju}uh tehni~kih problema;

v) 25 etida;

g) dva komada;

d) jedna sonate;

|) jedan koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska ili molska skala, razloène terce, trozvuci;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad sa klavirom;

4. Jedan koncert – ceo.


áâ RAZRED


SKALE

Durske i molske skale, terce, dvohvati, arpe|a.

LITERATURA

To{ev: áâ deo


[KOLE

F. Simandl: âááá sveska

[trajher, Montag, (Petraki): Nastavak pal~eve pozicije

ETIDE

F. Simandl – Gradus: áá deo

[torh – Hrabe: áá sveska

(koncertne etide)

J. Novosel: 6 kaprisa za kontrabas

êrni, Krojcer, Nani – izbor

SONATE

A. Vivaldi: e-mol

G. F. Hendl: ge-mol

Farka{

SVITE

Bah, Friba

KONCERTI

Vanhal, Dragoneti, Ditersdorf

KOMADI



a) pet skala;

b) Simandl – âááá do kraja ili ve`be drugog autpra odgova-

raju}uh tehni~kih problema;

v) 10 etida;

g) jedan kapris;

d) dva komada;

|) jedna sonate;

e) dva stava svite;

`) jedan koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna koncertna etida;

2. Dva stava svite;

3. Jedan komad sa klavirom;

4. Jedan koncert – ceo.


NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA U NASTAVI

GUDA^KIH INSTRUMENATA (UPUTSTVO)

Sadràj programa u nastavi guda~kih instrumenata obezbe-

|uje nastavak i nadgradwu edukacije u~enika u wegovom osposob-

qavawu za ukqu~ewe u profesionalnu delatnost a tako|e i za da-

qi nastavak obrazovawa i {kolovawa.

Programi obuhvataju razli~ita stilska razdobqa i obezbe-

|uju mogu}nost sistemati~nog i postupnog savladavawa instrumen-

talno-izvo|a~kih i kreativnih zahteva, u skladu sa pricipom je-

dinstva razvoja muzi~kih i tehni~kih komponenti kod u~enika.

U prvoj godini {kolovawa, nastavnik treba da proveri kva-

litet i vrstu prethodnog profesionalnog razvoja u~enika, odno-

sno prisutnost organskog spoja kreativnih i tehni~ko-izvo|a~kih

komponenti. U tom smislu treba pre svega proveriti nivo {kolo-

vanosti muzi~kog sluha (sposobnost percepcije i apercepcije zvu-

ka) koji mora da vodi i organizuje izvo|a~ke pokrete. Posle prve i

druge godine u~enik treba da poseduje visok nivo sposobnosti

formirawa jasnih zvu~nih pretstava kako bi u samostalnom radu

mogao da razvija i usavr{ava psihomotornu relaciju koja ide od

doìvqaja zvuka prema pokretu, odnosno od pretstave prema wenoj

realizaciji. Ovakva tipologija psihomotorne aktivnosti treba da

bude prisutna kako u formirawu tehni~ko-izvo|a~kih navika tako

i u savladavawu umetni~ke literature.

GITARA

á RAZRED


SKALE

Dijatonske durske i molske skale kroz tri oktave; hromat-

ska skala kroz tri oktave; terce, sekste, oktave, decime, razlagawe

trozvuka i ~etvorozvuka; kadence u sva tri polàja.

Skale i odgovaraju}e intervale i ve`be ve`bati po~ev od

vrlo sporih tempa u legatu i stakatu, koriste}i razli~ite prsto-

rede desne ruke i ritmi~ke varijante (

).

[KOLE I ETIDE

J. Jovi~i}: [kola za gitaru áá, ááá, áâ i â deo

E. Puhol: Escuela ratonadaA. Karlevaro: Cuadernos no. 1, 2, 3, 4

M. Karkasi: Etide op. 60 – broj 1, 2, 3, 6, 7, 11, 12, 14, 19

F. Sor-A. Segovia: 20 etida – broj 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 13, 15

N. Koste: Etide op. 38

M. \ulijani: Etide op. 48

D. Aguado: Etide

L. Lewani: Kapri~a

E. Puhol: Grado Superior – broj 1, 2



Druge etide po izboru nastavnika

CIKLI^NA DELA

M. \ulijano: Sonatine op. 71 – broj 1, 2, 3

F. Karuli: Sonate

F. Molino: Sonate

A. Diabeli: Sonata Ce-dur, A-dur

G. F. Hendl: Sarabanda i varijacije

M. Karkasi: Varijacije De-dur, A-dur

J. A. Logi: Partite a-mol, Ce-dur

S. L. Vajs: Svita „L’Infidelle”Druga dela po izboru nastavnika

KOMADI

Izbor komada od epohe renesanse do HH veka – Daulend,

Sans, Leroa, Nageles, Aguado, Sor, \ulijani, Tarega, Vila-Lo-

bos, Brouver i dr – poèqno je da izbor komada obuhvati neku tre-

molo kompoziciju.


a) Osam etida;

b) osam komada;

v) dva cikli~na dela.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa ve`bama i kadencom;

2. Dve etide;

3. Cikli~no delo;

4. Komad.


áá RAZRED


SKALE


ska skala kroz tri oktave; terce, sekste, oktave, decime, razlagawe

trozvuka i ~etvorozvuka; kadenca u sva tri poloàja.

Skale i sve pripadne ve`be treba ve`bati i daqe i legato i

stakato, uz pro{irewe upotrebe ritmi~kih varijanti; u~enika

osposobiti da moè da svira ve} u brzom tempu – m. m. = 100-112.

[KOLE I ETIDE

J. Jovi~i}: [kola za gitaru ááá, áâ i â sveska

E. Puhol: Escuela ratonadaA. Karlevaro: Cuadernos no. 1, 2, 3, 4

M. Karkasi: Etide op. 60

F. Sor-A. Segovija: 20 etida


M. ]ulijani: Etide op. 48 i op. 100

D. Aguado: Etide

L. Lewani: Kapri~a

E. Puhol: Grado SuperiorDruge etide po izboru nastavnika.

CIKLI^NA DELA

Sonate, sonatine, svite ili varijacije iz literature a po

izboru nastavnika

KOMADI

Izbor komada iz literature za gitaru od renesanse do HH

veka – izbor moè da sadrì i transkripcije (npr dela Albeniza,

Granadosa i dr.).


a) Osam etida;

b) osam komada;


ISPITNI PROGRAM

1. Skala sa ve`bama i kadencama izvedena na vi{e razli~i-

tih na~ina i u potrebnom tempu;

2. Dve etide;

3. Cikli~no delo;

4. Komad.


ááá RAZRED


SKALE


ska skala; terce, sekste, oktave, decime, razloèni trozvuci i ~e-

tvorozvuci; kadence u sva tri poloàja.

Nastaviti rad na skalama kao jednom od osnovnih sredstava

tehni~kog razvoja primenom razli~itih ritmi~kih kombinacija.

Teìti tome da se u~enik sigurno kre}e kroz ve} sasvim brza tem-

pa (mm = 120)

[KOLE I ETIDE

J. Jovi~i}: [kola za gitaru ááá, áâ i â deo

E. Puhol: Escuela ratonadaA. Karlevaro: Cuadernos 1, 2, 3, 4



E. Puhol: Grado superior i etide iz [kole

H. Vila-Lobos: Etide

H. Sagreras: Etide

D. Aguado: Etide

Druge etiode iz literature po izboru nastavnika

J. S. BAH

U ááá razredu u program ulazi i muzika J. S. Baha te je, shodno

tome, tokom godine potrebno uraditi bar dva stava iz neke svite –

ukoliko profesor ne oceni da je mogu}e moè se uraditi i neka

ve}a i sloènija kompozicija, npr. fuga.

CIKLI^NA DELA

Sonate, varijacije, svite iz literature a po izboru nastavnika

KOMADI

Izbor komada iz literature od renesanse do HH veka.


a) Osam etida;

b) osam komada;


ISPITNI PROGRAM

1. Skala sa ve`bama i kadencama izvedena na vi{e razli~i-

tih na~ina i u potrebnom tempu;

2. Dve etide;

3. Dva stava Baha;

4. Cikli~no delo;

5. Komad.

ISPITNI PROGRAM SE SVIRA NAPAMET

áâ RAZRED


SKALE


ska skala; terce, sekste, oktave, decime, razloèni trozvuci i ~e-

tvorozvuci; kadence u sva tri poloàja.

[KOLE I ETIDE

J. Jovi~i}: [kola za gitaru ááá, áâ i â sveska

E. Puhol: Escuela rartonadaA. Karlevaro: Cuadernos 1, 2, 3, 4

H. Vila-Lobos: Etide



E. Puhol: Grado superior i etide iz [kole

D. Aguado: Etide

H. Sagreras: Etide

Druge etide iz literature

J. S. BAH

Dva stava iz neke Bahove svite ili neka Bahova kompozicija

sloènijeg sadràja i forme (npr. âkona de-mol i sl)



CIKLI^NA DELA

Sonate iz {ire literature npr:

F. Sor: Sonata op. 22, op. 25, op. 15

M \ulijani: Sonata op. 15

A. Diabeli: Sonata Ef-dur

M. M. Ponse: Sonatina meridional, Sonata klasika

F. M. Toroba: Sonatina

H. Turina: Sonata

U obzir dolaze i razvijene jednostava~ne sonatne forme kao

{to su:

F. Sor: Grand soloM. \ulijani: Grande Ouverture, Grand sonata Eroika

KOMADI

Izbor komada od epohe renesanse do HH veka – potrebno je u

izbor ukqu~iti bar jednu kompoziciju doma}eg autora: D. Bogdano-

vi}a, V. Trajkovi}a, J. Jovi~i}a, V. Ivanovi}a i dr.

ISPITNI PROGRAM

Zavr{ni ispit moè se, zavisno od programa, koncipirati

na dva na~ina:

1. Jedna koncertna etida ili 1. Jedna koncertna etida

2. Sonata 2. Prvi stav sonate

3. Dva stava Baha 3. Cela Bahova svita ili kompozicija koja

po duìni moè biti ekvivalent sviti

4. Kompozicija doma}eg autora 4. Kompozicija doma}eg autora

5. Komad 5. Komad



Pri izboru kompozicija, naro~ito u á razredu koji je u izve-

snom smislu spona osnovne i sredwe {kole, treba se rukovoditi

idejom afirmisawa pravilnog funkcionisawa svira~kog apara-

ta, tj. Stvarawem ~vrste psihofizi~ke veze izme|u u~enika, in-

strumenta i muzike. Program dakle, pogotovo u po~etku á razreda,

ne mora da sadrì te{ke kompozicije ve} teìna mora biti u zah-

tevima koji se u~eniku postavqaju – npr.: tonska lepota i izraàj-

nost, frazirawe, tempo, dinamika, nijansirawe boja, agogika....

Ovakvim kontinuiranim pristupom u~vrsti}e se kod u~enika kri-

ti~ki odnos prema zahtevima muzi~kog teksta, a to je vaàn korak

u pravcu wegovog osamostaqewa.

Pri postavqawu, ili obradi kompozicija iz programa pro-

fesor je duàn da, bar u nekoliko re~enica, upozna u~enika sa

kompozitorom i sa vremenom i stilom u kojem je delo nastalo. Ra-

li~iti vidovi animacije u~enika u~ini}e interpretaciju ma{to-

vitijom, ubedqivijom i raznovrsnijom.

Kompozicije iz programa mnogobrojne su i raznovrsne. O

wihovom izboru odlu~uje nastavnik ne zaboravqaju}i da etide i

tehni~ke ve`be moraju pokriti sve aspekte tehnike , a da ostale

kompozicije treba da su {to razli~itije i po vremenu nastanka

(stil) i po karakteru.

Izuzetno je va`no da se navedeni postupci po~nu dosledno

promewivati od samog po~etka á razreda sredwe muzi~ke {kole jer

predstavqaju obrazac po kome se odvija profesionalno muzi~ko

{kolovawe i daju ~vrstu i zdravu osnovu za razvoj muzi~ke li~nosti.

TAMBURA E PRIM

á RAZRED


Tokom á razreda osposobiti u~enika da svira, pored TAM-

BURE E PRIM i TAMBURU E BASPRIM i KONTRU.

E PRIM

SKALE

Obrada ~etiri durske, istoimene molske i hromatske skale

sa razloènim akordima, kroz dve oktave.

ETIDE I VE@BE

Fle{: Sistem skala

Baklanova: Etide – sredwe teìne

O. [ev~ik: op. 7

[radik: Ve`be


Koristiti violinsku i ostalu literaturu koja je u opsegu

tambure E PRIM i odgovara teìni programa za á razred. Nastav-

niku se prepu{ta sloboda da tamo gde to lepota melodije zahteva

transponuje kompoziciju za oktavu vi{e ili niè. Isto se prepo-

ru~uje i kod savladavawa pozicija i izvesnih tehni~kih problema.

DELA VELIKE FORME

A. Vivaldi: Koncert a-mol; Koncert Ge-dur á stav

V. A. Mocart: Koncert De-dur

R. Bru~i: Stare igre i arije

Koreli: Sonate

G. F. Hendl: Sonate

KOMADI

M. Ivanovi}: Festival melodije á i áá sveska

K. Daken: Kukavica

Fibih: Poema

K. Babi}: Dve igre

V. Labov: Obrada ruske narodne pesme

I. Baji}: Dve minijature – êkawe, Sawe

Vera~ini: Largo

F. [ubert: P~elica

J. S. Bah: Arija

NARODNO STVARALA[TVO

I. Baji}: Sarajevka

S. Vukosavqev: Veliko buweva~ko kolo

S. Vukosavqev: Varo{ke pesme br. 1 – izbor

S. Vukosavqev: Narodne igre iz Vojvodine – izbor

Vl. Petrovi} Carevac: Svilen konac, Kolo br. 1

Druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju tehni~kim

mogu}nostima u~enika.

E BASPRIM

Pravilno dràwe instrumenta. Postavka leve i desne ruke.

Tremolo.

SKALE

Obraditi ~etiri durske, istoimene molske i hromatske ska-

le sa razloènim akordima.

LITERATURA

S. Vukosavqev: @ice tamburice br 1 i 2

ETIDE, KOMADE I DELA IZ LITERATURE NARODNOG

STVARALA[TVA iz literature za E PRIM prilagoditi za E

BASPRIM (~etiri etide, dva komada i dve narodne pesme-igre

po izboru nastavnika)

KONTRA

Pravilno dràwe instrumenta. Postavqawe leve i desne

ruke. U~ewe svih durskih i molskih akorada i wihovih obrtaja.

SKALE

Obraditi {est durskih i molskih skala.

LITERATURA

S. Vukosavqev: Vojvo|anska tambura

S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1 i 2

Druga dela, gde je kontra u ulozi korepeticije, po izboru na-

stavnika.


STVARALA[TVA iz literature za E PRIM i E BASPRIM

prilagoditi za KONTRU u ulozi korepetitora (~etiri komada i

{est narodnih pesama-igara po izboru nastavnika)


E PRIM

a) sve predvi|ene skale;

b) osam etida – ve`bi;

v) jedno delo velike forme;

g) ~etiri komada;

d) tri narodne pesme;



|) tri narodne igre.

E BASPRIM


b) dve etide;

v) dva komada;

g) dve narodne pesme ili igre.

KONTRA

a) svi durski i molski akordi;

b) dva komada u ulozi korepetitora;

v) ~etiri narodne pesme ili igre u ulozi korepetitora;

g) ~etiri orkestarske kompozicije – deonica kontre.

ISPITNI PROGRAM

E PRIM

1. Jedna durska ili molska skala sa razloènim akordima

kroz dve oktave;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad ili narodna pesma-igra

4. Kon~ertino ili jedan stav iz ve}e forme.

E BASPRIM


kroz dve oktave;

2. Jedna narodna pesma ili igra;

3. Jedan komad.

KONTRA

1. Jedna durska i jedna molska skala sa razloènim akordima;

2. Jedna narodna pesma ili igra u ulozi korepetitora;

3. Jedna orkestarska deonica.

ISPITNI PROGRAM ZA E PRIM SE SVIRA NAPAMET (uz

pratwu klavira ili tambura{ke kontre) a za E BASPRIM i

KONTRU IZ NOTA

áá RAZRED


Tokom {kolske godine nastavqa se osposobqavawe u~enika

za svirawe instrumentata koje su u~ili prethodne godine.

E PRIM

SKALE

Obraditi {est durskih, istoimenih molskih i hromatskih

skala koje nosu obra|ivane u á razredu, sa razloènim akordima i

dvohvatima, kroz dve oktave.

ETIDE I VE@BE

Baklanova: Zbirka etida

[radik: Ve`be

O. [ev~ik: op. 7

M. Ivanovi}: Sistemska studija skala


Druga violinska literatura po izboru nastavnika

DELA VELIKE FORME

A. Vivaldi: Koncert a-mol, De-dur


M. Molcer: Kon~ertino za prim

Rode: Koncerti

J. Hajdn: Sonate

J. Buda{kin: Koncert

KOMADI

K. Daken: Kukavica



S. Vukosavqev: Ada|o



Zlatne stepenice: ááá sveska

F. [ubert: P~elica

Jugoslovensko narodno stvarala{tvo

M. Ne{i}: Kokica

M. Ne{i}: Vojni~ko kolo

Vl. Petrovi} Carevac: Resavka kolo

Vl. Petrovi} Carevac: Acino kolo

S. Vukosavqev: Ardelana

S. Vukosavqev: Ma|arac

S. Vukosavqev: Kolo iz Banata br. 1

E BASPRIM

SKALE


skala sa razloènim akordima, koje nisu obra|ivane u á razredu.


STVARALA[TVA iz literature za E PRIM prilagoditi za E

BASPRIM (~etiri etide, dva komada i ~etiri narodne pesme-

igre po izboru nastavnika)

KONTRA

SKALE

Obraditi {est durskih i molskih skala i d ominantni sep-

takordi sa obrtajima i ostali akordi – prekomerni, umaweni – i

wihova primena.

Upoznavawe sa ulogom KONTRE u orkestru. Upoznavawe sa

instrumentom A KONTRA kroz orkestarsku literaturu.

LITERATURA

S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1 i 2 – izbor

Jugoslovenska edicija: Tambura{ki orkestru – Zvuci tambu-

re br. 1

P. I. âjkovski: Valcer cve}a – transkripcija za tambura-

{ki orkestar Z. Muli}a

\. Rosini: Seviqski berberin – transkripcija Z. Muli}a

@. Bize: Uvertira za operu Karmen – transkripcija Z. Muli}a

Narodno stvarala{tvo za tamburu kao instrument korepeti-

cije, po izbpru nastavnika.


STVARALA[TVA iz literature za E PRIM i E BASPRIM



Obraditi {est orkestarskih kompozicija – deonica za kontru


E PRIM


b) osam etida;

v) dve velike forme;

g) ~etiri komada;



E BASPRIM


b) dve etide;

v) dva komada;

g) jedna narodna pesma;

d) jedna narodna igra.

KONTRA


b) pet narodnih pesama i igara u ulozi korepetitora;

v) ~etiri deonice za kontru iz orkestarske literature.

ISPITNI PROGRAM

E PRIM


kroz dve oktave;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad ili narodna pesma-igra;



4. Koncert á ili áá i ááá stav.

E BASPRIM

1. Jedns durska ili molska skala sa razloènim akordima

kroz dve oktave;

2. Jedna narodna pesma i igra;

3. Jedan komad.

KONTRA


2. Jedna narodna pesma ili igra u ulozi korepetitora;


ISPITNI PROGRAM ZA E PRIM SE SVIRA NAPAMET (uz

pratwu klavira ili tambura{ke kontre) a za E BASPRIM i

KONTRU IZ NOTA

ááá RAZRED


Tokom ááá razreda osposobiti u~enika da svira, pored TAM-

BURE E PRIM i TAMBURU A BASPRIM i ÊLO.

E PRIM

SKALE

Obrada {est durskih i {est molskih skala kroz dve i tri

oktave sa razloènim trozvucima i ~etvorozvucima, kao i sa dvo-

zvucima – terce i sekate.

ETIDE I VE@BE

Kajzer: Etide

Krojcer: Etide

[radik: Ve`be

Fle{: Sistem skala


DELA VELIKE FORME



J. Hajdn: Sonate – po izboru


Rakov: Kon~ertino

KOMADI

N. Rimski Korsakov: Bumbarov let



K. Babi}: Alegro za tambure

Vjewavski: Legenda; Mazurka


F. [ubert: P~elica


V. Jovanovi}: Mil~evo kolo

V. Jovanovi}: Dan~ica – kolo

S. Vukosavqev: Srema~ko kolo

S. Tomi}: Tambura{ko kolo

M. Ne{i}: Radni~ko kolo


J. Mlinko: Prid prozorom

A BASPRIM


Pozicije. Tremolo.

SKALE


le sa razloènim akordima kroz dve oktave.

ETIDE I VE@BE

Baklanova: Etide – izbor etida sredwe teìne

[radik: Ve`be

Fle{: Sistem skala

KOMADI

K. Sen-Sans: Labud

V. Mokrawac: Stara pesma



S. Vukosavqev: Banatski zaplet

S. Vukosavqev: Sitno banatsko

Vl. Pavlovi} Carevac: Nizamski rastanak


ÊLO


Pozicije. Tremolo.

SKALE

Obraditi ~etiri durske i istoimene molske i hromatske

skala sa razloènim akordima.

ETIDE

M. Simi}: 42 etide za violon~elo – izbor

Somlo Klara: Studije za violon~elo

KOMADI

I Vol~kov: Pedago{ki repertoar za violon~elo

Sapo{nikov: Laki komadi

Druga odgovaraju}a dela po izboru nastavnika


Vl. Pavlovi} Carevac: Svilen konac

M. Ne{i}: Kokica



E PRIM


b) {est etida – ve`bi;


g) dva komada;



A BASPRIM


b) dve etide;

v) dva komada;


ÊLO


b) dve etide;

v) dva komada;

v) dve narodne pesme ili igre.

ISPITNI PROGRAM

E PRIM

1. Jedna durska i paralelna molska skala sa razloènim

akordima;

2. Jedna etida;


4. Jedno delo velike forme.

A BASPRIM

1. Jedna durska ili molska skala sa razloènim akordima;

2. Jedan komad;

3. Jedna narodna pesma ili igra.

ÊLO


2. Jedan komad;

3. Jedna narodna pesma – igra.



ISPITNI PROGRAM ZA E PRIM SE SVIRA NAPAMET, a

za A BASPRIM i ÊLO IZ NOTA uz pratwu klavira

áâ RAZRED


Tokom áâ razreda nastaviti sa osposobqavawem u~enika da

svira, pored TAMBURE E PRIM i TAMBURU A BASPRIM i

ÊLO, a osposobiti u~enika da svira i TAMBURA[KI BAS.

E PRIM

SKALE

Obraditi durske i molske skale sa ~etiri, pet i {est pred-

znaka u svim vidovima tehnike; dvozvuci – terce i sekate.

ETIDE I VE@BE

[radik: Ve`be

Krojcer: Etide

Dont: Etide

Rod: 24 kapri~a


DELA VELIKE FORME



F. [ubert: Sonatine

V. A. Mocart: Koncert Ge-dur; Koncert Be-dur

V. Mokrawac: Sonate

P. Stojanovi}: Koncerti

KOMADI


Lekler: Tamburin

M. Milojevi}: Srpska igra

F. List: Kao duh Laure

B. Bartok: Ma|arski napevi


M. Popov: @urka, ciganska igra

S. Vukosavqev: Veliko ba~ko kolo

S. Vukosavqev: Vla{ko kolo

S. Vukosavqev: Svi{tovka

I druga dela sli~ne teìne po izbopru nastavnika

A BASPRIM

SKALE



ETIDE I VE@BE

N. Baklanova: Etide – izbor

Kajzer: Etide

[radik: Ve`be

Fle{: Sistem skala

KOMADI

L. Bokerini: Menuet



I. Baji}: \avoli

M. Ne{i}: Kokica, igra



S. Vukosavqev: Suboti~ko kolo

S. Vukosavqev: Krecavi ketu{

Vl. Pavlovi} Carevac: Ni{ko kolo

Vl. Pavlovi} Carevac: Resavsko kolo

Vl. Pavlovi} Carevac: Ssvilen konac


ÊLO

SKALE

Obraditi ~etiri durske i istoimene molske i hromatske


ETIDE I VE@BE


KOMADI

D. Kristinik: Drobnosti za violon~elo

F. Gricmaher: op. 67

F. Antal: [kola za violon~elo



Vl. Pavlovi} Carevac: Resavka kolo

Vl. Pavlovi} Carevac: Duj, duj


BAS

Pravilan stav pri svirawu i dràwe instrumenta. Postav-

ka leve i desne ruke u osnovnom poloàju. Pravilno dràwe i

upotreba ko`ne trzalice otkucavawem i tremolom.

SKALE

Sve durske i molske skale kroz jednu i dve oktave sa trozvu-

cima i na na~ine.

Usavr{avawe tehnike leve i desne ruke od á do âá pozicije

kroz tambura{ku i ostalu orkestarsku literaturu.

LITERATURA

L. Montag: [kola za kontrabas á i áá


E PRIM


b) {est etida;


g) dva komada;



A BASPRIM


b) dve etide;

v) dva komada;


ÊLO


b) dve etide;

v) dva komada;

v) dve narodne pesme ili igre.

BAS

a) sve predvi|ene skale sa na~inima;

b) sve pozicije;

v) pet orkestarskih deonica.

ISPITNI PROGRAM

E PRIM



3. Jedno delo velike forme – koncert

E BASPRIM

1. Jedan komad ili pesma-igra

A BASPRIM


KONTRA



1. Jedan komad ili pesma-igra – u ulozi korepetitora

ÊLO

1. Jedan komad ili pesna-igra

BAS

1. Dve orkestarske deonice – karakteristi~na mesta.

ISPITNI PROGRAM ZA E PRIM SE SVIRA NAPAMET I

UZ KLAVIRSKU PRATWU, A ZA OSTALE INSTRUMENTE

IZ NOTA i klavirska pratwa je poèqna ali nije obavezna.

TAMBURA A BASPRIM

á RAZRED


Tokom {kolske godine osposobiti u~enika da svira, pored

A BASPRIMA ÊLO i E KONTRU.

A BASPRIM

SKALE


le sa razloènim akordima, kroz dve oktave.

ETIDE – VE@BE

Baklanova: Etide – sredwe teìne

[radik: Ve`be

Fle{: Sistem skala

Violinske etide sredwe teìne po izboru nastavnika

Druga dela po izboru nastavnika.

DELA VELIKE FORME

J. S. Bah: Svita Ge-dur

A. Vivaldi: Koncert De-dur

S. Vukosavqev: Kon~ertino za basprim i tambura{ki orkestar

R. Bru~i: Stare igre i arije

G. F. Hendl: Sonate

KOMADI

L. Bokerini: Menuet

K. Sen Sans: Labud

V. A. Mocart: Turski mar{

P. I. âjkovski: Mar{ iz baleta „[~elkun{~ik”

V. Mokrawac: Stara pesma

@. Daken: Kukavica


M. Ne{i}: Radni~ko kolo




S. Vukosavqev: Narodne igre iz Vojvodine

S. Vukosavqev: Varo{ke pesme br. 1

Vl. Pavlovi} Carevac: Nizamski rastanak

Druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika.

ÊLO


Tremolo.

SKALE



ETIDE


KOMADI

I. Vol~kov: Pedago{ki repertoar za violon~elo – izbor

R. Sapo{wikov: Laki kom,adi za violon~elo – izbor

I druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika.


S. Vukosavqev: Veliko ba~ko kolo


Drugi odgovaraju}i komadi i narodno stvarala{tvo po izbo-

ru nastavnika

KONTRA


SKALE

U~ewe svih durskih i molskih akorada i wihovih obrtaja.


S. Vukosavqev: Vojvo|anska tambura

Druga dela za tamburu u ulozi korepetitora po izboru na-

stavnika.


STVARALA[TVA iz literature za E PRIM i A BASPRIM




A BASPRIM


b) pet etida-ve`bi;

v) dva komada;

g) tri narodne pesme;

d) tri narodne igre;

|) jedno delo velike forme.

ÊLO


b) dve etide;

v) dva komada;


KONTRA

a) svi durski i molski trozvuci;



g) ~etiri orkestarske kompozicije – deonice kontre.

ISPITNI PROGRAM

A BASPRIM


kroz dve oktave;

2. Jedna etida;


4. Jedan od stavova iz ve}e forme.

ÊLO

1. Jedna skala sa razloènim akordima;

2. Jedan komad;


KONTRA


2. Jedan komad, ili narodna pesma ili igra u ulozi korepe-

titora;


ISPITNI PROGRAM ZA A BASPRIM SE SVIRA NAPA-

MET i uz instrumentalnu pratwu dok se program za ÊLO I

KONTRU SVIRA IZ NOTA

áá RAZRED


Tokom {kolske godine nastaviti sa osposobqavawem u~eni-

ka da svira, pored A BASPRIMA ÊLO i E KONTRU.



A BASPRIM

SKALE


skala sa razloènim akordima i dvohvatima, koje nisu obra|ivane

u á razredu, sa na~inima i raznim ritmi~kim kombinacijama – sta-

kato, legato.

ETIDE I VE@BE

Kajzer: Etide

Baklanova: Zbirka etida

Grosman: Ve`be

M. Ivanovi}: Sistemska studija skala

Druga literatura po izboru nastavnika a koja odgovara zah-

tevima programa

Navedena literatura je za violinu ali odgovara i basprimu

s tim {to se, prilikom izbora etida, mora voditi ra~una o opsegu

instrumenta.

DELA VELIKE FORME

J. S. Bah: Svita

A. Koreli: Sonate


V. A. Mocart: Koncert Ge-dur


A. Vivaldi: Koncert Ge-dur

Druga dela po izboru nastavnika.

KOMADI


Rahmawinov: Serenada


A.Ha~aturjan: Nokturno


P. I. âjkovski: Jesewa pesma

K. Korumarjov: [panska igra

Druga odgovaraju}a dela po izboru nastavnika.




S. Vukosavqev: Sitno banatsko kolo, Ardeqana, Ma|arac,

Suboti~ko kolo

Vl. Pavlovi} Carevac: Resavka kolo, Acino kolo


ÊLO

SKALE

Obraditi pet durskih i istoimenih molskih i hromatskih


ETIDE-VE@BE


KOMADI

D. Kristinik: Drobnosti; Pre violon~ela

Somlo Klara: Studije za violon~elo

I druga dela iste teìne po izboru nastavnika


Vl. Pavlovi} Carevac: Resavka, Duj, duj


KONTRA

Upoznavawe sa ulogom kontre u orkestru kroz orkestarsku

literaturu. Uloga kontre kao instrumenta za korepeticiju.

SKALE

Dominantni septakordi sa obrtajima i ostali akordi – pre-

komerni, umaweni – i wihova primena


S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1 i 2 – izbor

Jugoslovenska edicija: Tambura{ki orkestri – Zvuci tambu-

re br. 1

P. I. âjkovski: Valcer cve}a – transkripcija za tambura-

{ki orkestar Z. Muli}a

\. Rosini: Seviqski berberin – transkripcija Z. Muli}a

@. Bize: Uvertira za operu „Karmen” – transkripcija Z.

Muli}


STVARALA[TVA iz literature za E PRIM i A BASPRIM




A BASPRIM


b) pet etida;

v) dva komada;

g) tri narodne pesme;

d) tri narodne igre;

|) jedno delo velike forme.

ÊLO

a) sve predi|ene skale;

b) dve etide;

v) dva komada;


KONTRA

a) svi planom predvi|eni akordi;



g) ~etiri deonice za kontru iz orkestarske literature.

ISPITNI PROGRAM

A BASPRIM


kroz dve oktave;

2. Jedna etida;


4. Koncert á ili áá i ááá stav.

ÊLO


kroz dve oktave;

2. Jedan komad;


KONTRA

1. Jedna narodna pesma ili igra u ulozi korepeticije;



MET i uz instrumentalnu pratwu dok se program za ÊLO I

KONTRU SVIRA IZ NOTA

ááá RAZRED


Tokom {kolske godine osposobiti u~enika da svira, pored

A BASPRIMA i E PRIM i E BASPRIM.

A BASPRIM

SKALE

Obraditi {est durskih i molskih skala kroz dve oktave sa

razloènim trozvucima i ~etvorozvucima , kao i dvozvuke – terce

i sekste.

ETIDE I VE@BE

N. Baklanova: Etide – izbor



[radik: Ve`be

Kajzer: Etide – izbor


DELA VELIKE FORME

A. Vivaldi: Koncerti – teì

J. Hajdn: Sonate – po izboru

Rakov: Kon~ertino

V. A. Mocart: Koncert A-dur

Lekler: Sonata De-dur

Druga dela po izboru nastavnika

KOMADI


K. Babi}: Alegro za tambure


S. Vukosavqev: Diptih

I. Baji}: \avolan

N. Rakov: Komadi u 24 tonaliteta

Vjewavski: Mazurka



S. Vukosavqev: Kolo ia Banata br. 2

S. Vukosavqev: Galop kolo

I. Popov: Dunda kolo

I. Popov: Kolo iz Srbije


E PRIM


Pozicije. Tremolo.

SKALE



ETIDE-VE@BE

N. Baklanova: Etide – izbor etida sredwe teìne

[radik: Ve`be

Fle{: Sistem skala

KOMADI

Ivanovi}: Festival melodija á i áá sveska – izbor

@ Daken: Kukavica



I. Baji}: Sarajevka

M. Ne{i}: Kokica



E BASPRIM


Pozicije. Tremolo.

SKALE


le sa razloènim akordima

ETIDE


I druga dela predloèna za E PRIM i A BASPRIM prila-

go|ena tehni~kim mogu}nostima E BASPRIMA

KOMADI

Koristiti komade predloène za E PRIM i A BASPRIM

a prilago|ena tehni~kim mogu}nostima E BASPRIMA


S. Vukosavqev: Suboti~ko kolo

Vl. Petrovi} Carevac: Svilen konac


I druga dela sli~ne teìne po izboru nastavnika.


A BASPRIM


b) {est etida;

v) dva komada;

g) jedno delo velike forme;



E PRIM

a) sve predi|ene skale;

b) dve etide;

v) dva komada;


E BASPRIM

a) svi predvi|ene skale;

b) dve etide;

v) dva komada;


ISPITNI PROGRAM

A BASPRIM

1. Jedna durska i paralelna molska skala sa razloènim

akordima;

2. Jedna etida;


4. Jedno delo velike forme.

E PRIM


2. Jedan komad;


E BASPRIM


2. Jedan komad;



MET i uz instrumentalnu pratwu dok se program za E PRIM i E

BASPRIM SVIRA IZ NOTA i uz klavirsku pratwu.

áâ RAZRED


Tokom {kolske godine nastaviti sa osposobqavawem u~eni-

ka da svira, pored A BASPRIMA i E PRIM i E BASPRIM, a

dodaje se i TAMBURA[KI BAS.

A BASPRIM

SKALE

Obraditi durske i molske skale sa ~etiri, pet i {est pred-

znaka u svim vidovima tehnike. Dvozvuci – terce i sekste.

ETIDE I VE@BE

[radik: Ve`be

Krijcer: Etide – izbor

Rode: 24 kapri~a – izbor


DELA VELIKE FORME

V. A. Mocart: Koncert A-dur

F. [ubert: Sonatine – izbor

J. Andri}: Koncert za basprim i tambura{ki orkestar

M. Molcer: Svita za basprim i tambura{ki orkestar

KOMADI




B. Bartok: Ma|arski napevi – izbor

I. Baji}: \avolan; Skerco

I. Popov: Vojvo|anska igra br. 1

I. Popov: Vojvo|anska igra br. 2



D. Isakov: Igra iz Vrawa

M. Popov: @urka; Ciganska igra

Vl. Pavlovi} Carevac: Pa{ona kolo

Vl. Pavlovi} Carevac: Sdvilen konac


E PRIM

SKALE



ETIDE-VE@BE


[radik: Ve`be


KOMADI

Rubin{tajn: Melodija

M. Milojevi}: Srpska igra

Lekler: Tamburin

I druga dela iste teìne po izboru nastavnika.




M. Ne{i}: Vojni~ko kolo

M. Ne{i}: Gajda{ko kolo

I druga dela iste teìne po izboru nastavnika.

E BASPRIM

SKALE


le sa razloènim akordima, a koje nisu obra|ene u prethodnoj go-

dini.

ETIDE




I druga dela predloèna za E PRIM i A BASPRIM prila-

go|ena tehni~kim mogu}nostima E BASPRIMA

KOMADI

S. Vukosavqev: Uspavanka

M. Ivanovi}: Festival melodija á i áá sveska

Koristiti komade predloène za E PRIM i A BASPRIM

a prilago|ena tehni~kim mogu}nostima E BASPRIMA.


S. Vukosavqev: Veliko buweva~ko kolo



I druga dela sli~ne teìne po izboru nastavnika.

BAS

Pravilan stav pri svirawu i dràwe instrumenta. Postav-

ka leve i desne ruke u osnovnom poloàju. Pravilno dràwe i

upotreba ko`ne trzalice otkucavawem i tremolom.

SKALE

Sve durske i molske skale kroz jednu i dve oktave sa trozvu-

cima i na na~ine.

Usavr{avawe tehnike leve i desne ruke od á do âá pozicije

kroz tambura{ku i ostalu orkestarsku literaturu.

LITERATURA

L. Montag: [kola za kontrabas á i áá

S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1, 2, 3 i 4


A BASPRIM


b) {est etida;

v) dva komada;

g) jedno delo velike forme;



E PRIM


b) dve etide;

v) dva komada;


E BASPRIM

a) svi predvi|ene skale;

b) dve etide;

v) dva komada;


BAS


b) sve pozicije;

v) pet orkestarskih deonica.

ISPITNI PROGRAM

A BASPRIM



3. Jedno delo velike forme – koncert.

E PRIM


E BASPRIM


KONTRA

1. Jedan komad ili pesma-igra.

ÊLO


BAS

1. Dve orkestarske deonice – karakteristi~na mesta.


MET i uz instrumentalnu pratwu , A ZA OSTALE INSTRU-

MENTE IZ NOTA i klavirska pratwa je poèqna ali nije oba-

vezna

MANDOLINA

á RAZRED





ETIDE

Nenad Sekuli}: [kola za mandolinu

Edvard Ciukza: îtanka za mandolinu (Var{ava 1963)

Krojcer: 42 etide

Mazas: Etide op. 36

Fiorilo: 36 etida

Dont: op. 37

Zbirke ruskih autora i druge zbirke po izboru nastavnika

koje odgovaraju mogu}nostima u~enika



DELA VELIKE FORME

A. Vivaldi: Koncerti ge-mol, Ge-dur, A-dur, De-dur áá i ááá stav

Albinoni: Koncert A-dur


G. F. Hendl: Sonate

Koreli: Sonate

DELA MALE FORME

M. Ivanovi}: Festival melodije á i ááá sveska


M. Ivanovi}: Od pretklasike do moderne, áá sveska

N. Rimski-Korsakov: Pesma indijskog gosta

L. van Betoven: Kontradansa i Menuet

Vera~ini: Largo

K. V. Gluk: Melodija

A. Vivaldi: Intermeco

J. Hajdn: Menuet De-dur

Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu

Ludvik êh: Popularne melodije za mandolinu (Var{ava

1963)


a) Studije promene pozicija i dvoglasa;

b) pet durskih, istoimenih molskih i hromatskih skala sa

razloènim trozvucima i ~etvorozvucima;

v) 10 etida;

g) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna predklasi~-

na ili klasi~na sonata;

d) ~etiri male forme – komada.

ISPITNI PROGRAM



ma i dvoglasima, terce, sekste, oktave

2. Dve etide;

3. Koncert á ili áá i ááá stav, ili cela sonata;

4. Jedno delo male forme (bira se prema u~enikovim sklo-

nostima) – tehni~ke te{ko}e nisu odlu~uju}e.


áá RAZRED




[ev~ik: op. 1 (á i áá sveska), op. 8 i op. 9



Studije promena pozicija i dvoglasa

ETIDE


Edvard Ciukza: îtanka za mandolinu (Var{ava 1963)

Krojcer: 42 etide


Zbirke ruskih autora i druge zbirke po izboru

DELA VELIKE FORME

A. Vivaldi: Sonata De-dur

Vitali: [akona

G. F. Hendl: Sonate

Koreli: La Folia

J. Hajdn: Sonate


DELA MALE FORME



M. Ivanovi}: Od pretklasike do moderne, áá i ááá sveska

Vjewavski: Legenda, Mazurka, Poqska pesma

Vera~ini: Largo


Ludvik êh: Popularne melodije za mandolinu (Var{ava

1963)

Daken: Kukavica

A. Dvoràk-Vilhelm: Humoreska

F. Mendelson-Krajsler: Pesma bez re~i

Paradiz: Sicilijana

Fioko: Alegro

Franker-Krajsler: Si~ilijana i Rigodon

Druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika


a) Studije promena pozicija i dvoglasa;

b) osam durski, istoimenih molskih i hromatskih skala sa

razloènim trozvucima i ~etvorozvucima koje nisu obra|i|vane u

á razredu;

v) 10 etida;

g) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna klasi~na so-

nata;

|) ~etiri dela male forme – komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Durska i istoimena molska skala, prema tonalitetu jedne

od kompiozicija iz ispitnog programa, sa razloènim akordima i

dvoglasima; terce, sekste, oktave;

2. Dve etide;

3. Koncert á ili áá i ááá stav ili cela sonata;

4. Jedno delo male forme izabrano prema sklonostima u~e-

nika – tehni~ke te{ko}e nisu odlu~uju}e.


ááá RAZRED





O. [ev~ik: op. 1 ááá i áâ sveska



E. Giqems: Svakodnevne ve`be violinista (24 skale)

Studija promene pozicija i dvohvata

ETIDE


Krojcer: 42 etide

Roveli: Etide

Druge zbirke etida po izboru

DELA VELIKE FORME




I druge zbirke po izboru nastavnika koje odgovaraju mogu}-

nostima u~enika

DELA MALE FORME


Vjewavski: Legenda

Vjewavski: Mazurka



Kosta Manojlovi}: Igra udovica



Druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju mogu}no-

stima u~enika


a) Studije promene pozicija i dvohvata;

b) pripremne ve`be za prstoredne oktave i decime;

v) osam durskih, istoimenih molskih i hromatskih skala sa

razloènim trozvucima i ~etvorozvucima, koje nisu obra|ivane u

prethodnim razredima – do ~etiri povisilice i ~etiri snizilice,

koje se ~e{}e pojavquju u literaturi, treba stalno usavr{avati;

g) 10 etida;

d) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna sonata;

|) ~etiri dela male forme.



ISPITNI PROGRAM



ma i dvoglasima;

2. Dve etide;

3. Koncert á ili áá i ááá stav;

4. Delo male forme odabrano prema sklonostima u~enika.


áâ RAZRED




O. [ev~ik: op. 1 ááá i áâ sveska, op. 3




E. Giqems: Svakodnevne ve`be za violiniste

Studije promene pozicija i dvohvati

ETIDE


Krojcer: 42 etide

Dont op. 35

Zbirke ruskih autora i druge zbirke odgovaraju mogu}nosti-

ma u~enika

DELA VELIKE FORME


Ivo Mane Jarnovi}: Koncert De-dur

Koreli-Leonar: La folija

I druga dela po izboru nastavnika koje odgovaraju mogu}no-

stima u~enika

DELA MALE FORME

J. S. Bah: Arija na ge ìci – iz Svite br. 3

V. A. Mocart: Rondo Ge-dur, Be-dur, Ce-dur

Lekler: Tamburen

Franken-Krajsler: Si~ilijana i Rigodon



Miloje Milojevi}: Srpska igra


@ivorad Grbi}: Nevestina pesma i kolo


Druga dela po izboru nastavnika a koja odgovaraju u~eniku


a) Studije promena pozicija i dvohvata;

b) prstoredne oktave i decime;

v) durske i molske skale kroz ~etiri oktave – Ce, Ha, A – u

tonalitetima koji se ~e{}e pojavquju do ~etiri povisilice i ~e-

tiri snizilice i daqe usavr{avati;

g) osam etida;

d) dva dela velike forme: koncert i sonata;

|) ~etiri dela male forme.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide sa razli~itom problematikom;

2. Koncert – ceo;

3. Virtuozni komad;

4. Jedno delo doma}eg autora


Skale se ne sviraju kao ispitni zahtev ali se preporu~uje

provera znawa iz skala u toku {kosle godine.

HARFA

á RAZRED


SKALE

Treba obraditi durske i molske skale u obimu od tri oktave

sa razloènim trozvucima, dominantnim i umawenim septakordima.

TEHNI^KE VE@BE

Frojo: Tehni~ke ve`be – po izboru

Labare: Kompletna metoda – po izboru

ETIDE

Naderman: á – Trideset etida – po izbpru

Boksa: á – Etide – po izboru

Naderman: Sonatine á i áá

Sonate – Sonatine

KOMPOZICIJE ZA IZVO\EWE

G. F. Hendl: Sarabanda

Bexik Dobrodinski: Igre iz Svite za harfu

Heselmans: Jesewe li{}e; Menuet; Preludijum br. 2

Glier: U poqu

M. Turnije: Preludijum br. 1 i 2

Gran|ani: Jesen



b) dve sonatine;

v) tri kompozicije za izvo|ewe.

ISPITNI PROGRAM

1. Skale;

2. Dve etide razli~itog karaktera;

3. Jedna kompozicija starog majstora;

4. Jedna sonatina;

5. Jedna kompozicija za izvo|ewe


áá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u oktavama, zatim u razmaku sekste

i decime u kretawu kroz tri do ~etiri oktave u osminama, sa raz-

loènim trozvukom, dominantnim i umawenim septakordima.

TEHNI^KE VE@BE

Labare: Kompletna metoda – po izboru

Magistreti: Tehni~ke studije – po izboru

ETIDE

Naderman: áá – 24 preludija – po izboru

Siker: á – Etide – po izboru

Naderman: Sonatine br. 3, 4 i 5

Vernije: Prvi stav iz Sonate op. 51 br. 1 i op. 51 br. 2

Sonate – Sonatine


J. S. Bah: Dva komada iz „Ana Magdalena”

Haselmans: Patrola

A. Turnije: Preludijum br. 3 i 4

Gran|ani: Tri preludijuma; Duboka reka; Preludijumi

D. Gostu{ki: Nokturno

Haselmans: Melanholi~na serenada



b) dve sonatine;

v) pet komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Skale;


3. Jedna kompozicija starog majstora;

4. Jedna sonatina ili sonata;

5. Jedna kompozicija za izvo|ewe


ááá RAZRED




SKALE

Pored uobi~ajenih trozvuka i ~etvorozvuka po kvintnom kru-

gu navi{e i naniè potrebno je obratiti ve}u pa`wu na svirawe

arpe|a, kao i na alterovane akorde, jer }e se takvi pojavqivati u

literaturi za harfu.

ETIDE

Boksa: Etide op. 318 br. 2 – dvadeset etida (ove Etide se mogu

podeliti u tri grupe prema problematici koja se u wima nalazi)

Grupa „A” – Etide za prste – br. 21, 28, 30, 31, 34, 35, 37, 38,

39 i 40

Grupa „B” – Etide melodijsko-harmonskog karaktera – br. 24,

27, 31 i 33

Grupa „V” – Etide za svirawe stakata – br. 22, 23, 25, 26, 29 i 36

Bah-Gran|ani: Etide – po izboru

STARI STIL

Gran|ani: „Mala klasi~na svita”

G. F. Hendl: Pasakaqa

]ipoli: Gavota i ìga

I druga dela u starom stilu po slobodnom izboru.

SONATNI OBLIK

Naderman: Sonatina br. 6

Majer: Sonata ge-mol

Rozeti: Sonata Ce-dur br. 6

Kardon: Sonate – po izboru

I drugi komadi HáH i HH veka na sli~nom tehni~kom nivou



Gran|ani: Dve narodne francuske pesme; Jesen

Haselmans: Preludijum op. 52

A. Turnije: êtiri preludijuma iz op. 14

Salcedo: Muzi~ka kutija

Rozati: Preludijum

I druga dela doma}ih i stranih kompozitora po slobodnom

izboru


a) etide iz grupe „A” br. 21, 30, 32, 38 i 40;

b) etide oz grupe „B” – br. 24, 27, 31 i 33;

v) etide iz grupe „V” – br. 22, 25 i 26;

g) dve kompozicije starog stila;

d) dve kompozicije sonatnog oblika;

|) dve kompozicije za izvo|ewe.

ISPITNI PROGRAM

1. Skale;


3. Kompoizicija u starom stilu;

4. Sonata;

5. Kompozicija po slobodnom izboru


áâ RAZRED


SKALE

Svirati skale u svim kombinacijama.

ETIDE

Boksa: op. 62 (ove Etide se mogu podeliti u ~etiri grupe ma

da se u pojedinim wetidama pojavquje i proìma vi{e vrsta teh-

ni~kih problema)

Grupa „A” – Etide za prste – br. 1, 4, 5, 6, 13, 16, 17, 19, 22 i 25

Grupa „B” – Etide za arpe|a – br. 10, 12 i 24

Grupa „V” – Etide za oktavne i ritmi~ke etide – br. 3, 7, 15,

17, 20 i 23

Grupa „G” – Etide melodijko-harmonskog karaktera – br. 2,

8, 9, 11, 14 i 21

Bah-Gran|ani: Etide – po izboru

Dusek: Sonata ce-mol

STARI STIL

[panski majstori (Hâá – Hâáá vek): Revizija Kabaleta

Hendl-Renije: Gavota sa varijacijama

Odgovaraju}a dela po izboru nastavnika

SONATNI OBLIK

Krumholc: Sonata u Be-duru op. 17 br. 1; Sonata u De-duru op. 17

Dusik: Sonata u Ce-duru

G. F. Hendl: Kon~erto groso Be-dur u originalu

Ili drugo sonatno delo na istom stupwu tehnike, po izboru

nastavnika


Iber: Fantazija

Iber: Skercato

Votkins: Svita

Haselmans: @itana

Haselmans: Balada

Sen-Sans: Fantazija

Debisi: Mese~ina; Devojka sa lanenom kosom; Arabeska

Granados: [panska igra br. 2

I druge kompozicije HáH i HH veka sli~nog tehni~kog nivoa


a) etide iz grupe „A” – br. 4, 5, 6, 19 i 25;

b) etide iz grupe „B” – br. 14;

v) etide iz grupe „V” – br. 3 i 7;

g) etide iz grupe „G” – br. 2, 9, 11 i 21;

d) jedna kompozicija u cikli~nom obliku ili dve obi~ne;

|) jedna sonata ili koncert;

e) dve kompozicije iz strane literature;

`) jedna kompozicija iz doma}e liyerature.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna teà etide;

2. Jedna kompozicija po izboru;

3. Sonata ili koncert po izboru;

4. Jedna kompozicija za izvo|ewe iz strane literature;

5. Jedna kompozicija za izvo|ewe iz doma}e literature.

ISPITNI PROGRAM SE SVIRA NAPAMET

KLAVIR

á RAZRED


SKALE I AKORDI

Sve durske, molske i hromatske lestvice u razmaku oktave,

terce, sekste i decime kroz ~etiri oktave u {esnaestinama u para-

lelnom kretawu.

Duple oktave kroz dve oktave u osminama i kroz tri oktave u

triolama, u razmaku oktave, terce, sekste i decime u paralelnom

kretawu.

Arpe|a: veliko razlagawe trozvuka, dominantnig i umawe-

nog septakorda sa obrtajima, kroz ~etiri oktave u {esnaestinama,

paralelno (bez kombinacija).

ETIDE

êrni: op. 740, op. 299 – izbor

Kramer-Bilov: Etide – izbor

F. List: op. 1 – izbor

Nojpert: Etide – izbor


J. S. Bah: Troglasne invencije – bar dve napamet

Francuske svite – izbor

G. F. Hendl: Svite – izbor

SONATE I KONCERTI koji dolaze u obzir za rad u sredwoj

{koli ne}e biti svrstavani po pojedinim razredima, ve} }e biti

nabrojani na kraju, kao i izbor KOMPOZICIJA RAZNIH STI-

LOVA. Ovaj izbor je samo podsetnik za nastavnika i ne zna~i da

ga se treba kruto pridràvati – bogatstvo klavirske literature

daje nastavniku mogu}nost da u rad ukqu~i i druga dela sli~nih

zahteva, vode}i ra~una o psihofizi~kim sposobnostima u~enika i

zavisno od wegove spremnosti za kompletne izvo|a~ke zahteve koje

pred wega postavqa odre|eno delo.




a) {est etida – od kojih tri napamet;


v) jedna cela sonata i jedna sonata ili koncert delimi~no;

g) tri kompozicije raznih stilova – po izboru.

SMOTRA TEHNIKE

1. Durske i molske lestvice po belim dirkama, u razmaku ok-

tave, paralelno kroz ~etiri oktave u {esnaestinama, arpe|a tro-

zvuka u osnovnom poloàju (bez obrtaja) kroz ~etiri oktave para-

lelno;

2. Jedna etida iz programa.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida – poèqno da bude êrni;

2. Jedna troglasna invencija J. S. Baha;

3. Jedna cela sonata;

4. Jedna kompozicija po izboru.


áá RAZRED


SKALE I AKORDI



lelnom kretawu.



kretawu.

Duple terce kroz dve oktave u osminama.

Arpe|a: veliko razlagawe trozvuka, dominantnog i umawe-


paralelno (bez kombinacija).

ETIDE

êrni: op. 740, op. 365 – izbor

Klementi: Gradus ad Parnasum – izbor

Mo{eles: op. 70 – izbor

Mo{kovski: op. 72 – izbor

F. List: op. 1 – izbor

Nojpert: Etide – izbor


J. S. Bah: Francuske svite

Engleske svite

Preludijumi i fuge

Dobro temperovani klavir, á i áá – izbor



a) {est etida – od toga tri napamet;


v) dve sonate ili sonata i koncert – jedno delo u celini,

drugo delimi~no;

g) tri kompozicije raznih stilova.

SMOTRA TEHNIKE

1. Sve durske i molske lestvice – svi tonaliteti – kroz ~e-

tiri oktave u {esnaestinama, paralelno, u razmaku oktave, kao i

hromatske skale kroz ~etiri oktave paralelno;

2. Arpe|a trozvuka – veliko razlagawe – u osnovnom poloà-

ju (bez obrtaja) kroz ~etiri oktave paralelno;


ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide razli~itih tehni~kih zahteva – jedna obavezno

Klementi;

2. Tri stava – obavezni sarabanda i jedan brzi stav – iz

Francuske svite J. S. Baha ili Svite G. F. Hendla;

3. Jedna sonata ili koncert – celo delo;



ááá RAZRED


SKALE I AKORDI



lelnom kretawu.



kretawu.

Duple terce kroz ~etiri oktave u {esnaestinama.



paralelno – bez kombinacija.

ETIDE

êrni: op. 740, Tokata

Klementi: Gradus ad Parnasum – izbor

Mo{eles: or. 70 – izbor


F. Mendelson: op. 104

[uman-Paganini: Etide op. 3 – izbor

Arenski: op. 36

Rubin{tajn: op. 23

Kesler: op. 20, op. 100 – izbor


J. S. Bah: Engleske svite

Partite

Italijanski koncert

Preludijumi i fuge

G. F. Hendl: Svite – teè


a) pet etida razli~itih tehni~kih zahteva;

b) dve polifone kompozicije;

v) dve sonate ili sonata i koncert – jedno delo u celini,

drugo delimi~no;

g) tri kompozicije raznih stilova po slobodnom izboru;

d) u toku godine u~enik OBAVEZNO treba javno da izvede á

ili áá i ááá stav koncerta za klavir i orkestar.

SMOTRA TEHNIKE




2. Arpe|o dominantni i umaweni septakord u osnovnom po-

loàju (bez obrtaja) kroz ~etiri oktave u {esnaestinama;




ISPITNI PROGRAM

1. Jedna virtuozna etida;

2. Dva stava iz Engleske svite J. S. Baha, ili dva stava iz

Partite (dva od obaveznih stavova), ili preludijum i fuga;

3. Cela sonata;

4. Jedno delo iz epohe romantizma.


áâ RAZRED


SKALE I AKORDI



lelnom kretawu.



kretawu.

Duple terce kroz ~etiri oktave u {esnaestinama.



paralelno – bez kombinacija.

ETIDE

Mo{kovski: op. 72, op. 48



Kesler: op. 20, op. 100

Klementi – najteè

F. [open: op. Posth., op. 10 i 25 – izbor

List-Paganini: Etide – izbor, Igra patuqaka, @ubor {u-

me, Uzdah

Skrjabin: op. 8 – izbor, op. 2 cis-mol

Rahmawivon: Etide – slike op. 33

Rubin{tajn: op. 23

Arenski: op. 41, op. 36

[imanovski: op. 4


J. S. Bah: Preludijumi i fuge (WTK á i áá )

Italijanski koncert

Partite

Koralne predigre

Kapri~o Be-dur

Tokate itd


a) tri koncertne etide;

b) dve polifone kompozicije – obavezno jedan preludijum i

fuga;

v) jedna sonata;

g) tri kompozicije razli~itih stilova.

SMOTRA TEHNIKE




2. Arpe|o dominantnog i umawenog septakorda u osnovnom

poloàju kroz ~etiri oktave u {esnaestinama;




ISPITNI PROGRAM


2. Jedan preludijum i fuga;

3. Jedna sonata;

4. Jedno romanti~no delo;

5. Jedno delo autora HH veka;

6. Jedno delo jugoslovenskog autora.


NAPOMENA: Na zavr{nom izpitu moraju biti zastupqeni

svi stilovi; ukoliko se ne svira klasi!~na sonata, ve} sonata iz pe-

rioda romantizma ili HH veka, klasi~ni period mora biti zastu-

pqen nekim drugim delom (npr varijacije, fantazija, rondo i sl).

IZBOR LITERATURE ZA SVE RAZREDE

SONATE

V. A. Mocart: KV 279 Ce-dur, KV 280 Ef-dur, KV 281 Be-dur,

KV 309 Ce-dur, KV 310 a-mol, KV 311 De-dur, KV 330 Ce-dur, KV331 A-dur, KV 332 Ef-dur, KV 333 Be-dur, KV 457 c-mol, KV 570

Be-dur, KV 576 De-dur

J. Hajdn: Hob. 20 ce-mol, Hob. 23 Ef-dur, Hob. 43 As-dur,

Hob. 32 ha-mol, Hob. 44 ge-mol, Hob. 46 As-dur, Hob. 49 Es-dur,

Hob. 50 Ce-dur, Hob. 52 Es-dur

L. van Betoven: op. 2 br. 1 ef-mol, pr. 2 br. 2 A-dur, pr. 2 br.

3 Ce-dur, op. 7 Es-dur, pr. 10 br. 1 c-mol, op. 10 br. 2 Ef-dur, op. 10

br. 3 De-dur, op. 13 c-mol, op. 14 br. 1 i 2, op. 22 Be-dur, op. 27 br. 1

i 2, op. 28 De-dur, op. 3` br. 1, 2 i 3, op. 78 Fis-dur, op. 90 e-mol

Klementi: op. 47 br. 2 Be-dur, op. 39 br. 2 Ge-dur, op. 34 br. 1

Ce-dur, op. 26 br. 2 fis-mol, op. 40 br. 2 ha-mol, op. 40 br. 3 de-mol

E. Grig: Sonata e-mol

S. Prokofjev: Sonata br. 1 ef-mol

F. [ubert: Sonate – izbor

KONCERTI

G. F. Hendl: Ef-dur

J. S. Bah: ef-mol, de-mol, A-dur

J. Hajdn: De-dur, Ge-dur, Ce-dur

V. A. Mocart: KV 175 De-dur, KV 238 Be-dur, KV 246 Ce-dur,

KV 271 Es-dur, KV 413 Ef-dur, KV 414 A-dur, KV 415 Ce-dur, KV

449 Es-dur, KV 450 Be-dur, KV 451 De-dur, KV 453 Ge-dur, KV 456

Be-dur, KV 459 Ef-dur, KV 466 d-mol, KV 467 Ce-dur, KV 482 Es-

dur, KV 488 A-dur, KV 491 c-mol, KV 503 Ce-dur, KV 537 De-dur,

KV 595 Be-dur

L. van Betoven: Koncert br. 1, 2 i 3

E. Grig: Koncert a-mol

F. Mendelson: Koncert ge-mol i de-mol

Kabalevski: Koncert a-mol op. 9

D. [ostakovi~: Koncert Ef-dur br. 2

Koncertni komadi za klavir i orkestar – Veber, Mendelson,

Sen-Sans.......

KOMPOZICIJE RAZLIÎTIH STILOVA

D. Skarlati: Sonate – izbor

D. îmaroza: Sonate

Paradizi: Tokata

Galupi: Sonate

J. Hajdn: Varijacije ef-mol, Kapri~o Ce-dur, Ge-dur

V. A. Mocart: Fantazije ce-mol KV 396, KV 475, Ada|o ha-

mol, KV 540, Rondo a-mol, KV 511, Varijacije Ce-dur, De-dur, Ge-

dur itd.

L. van Betoven: Varijacije Ef-dur op. 34, 32 varijacije c-

mol, Rondo Ce-dur i Ge-dur op. 51, Andante favori Ef-dur, Rondo

op. 129 itd.

F. [ubert: Muzi~ki momenti, Emprompti op. 90 i 142

R. [uman: Arabeska, De~je scene, Leptiri op. 2, Abegg vari-

jacije, Varijacije na temu Klare Vik op. 5, Fantasti~ni komadi –

izbor, Novelete – izbor, Romanse op. 28 itd

F. [open: Valceri, nokturna, mazurke, poloneze, tarantele,

emprompti (sva ~etiri), Ekoseze, Balade br. 2 i 3, Skerca br. 1 i 2,

Briqantne varijacije op. 28 itd.

F. List: Petrarkini soneti, Utehe, Qubavni snovi, Polo-

neza Es-dur, Godine hodo~a{}a – izbor, Ma|arske rapsodije – iz-

bor, transkripcije solo pesama [uberta, [umana, [opena itd

F. Mendelson: Pesme bez re~i, Rondo kapri}ozo

J. Brams: Rapsodije, 4 balade, izbor iz op. 117, op. 118, op. 119

P. I. âjkovski: Godi{wa doba, Dumka, Varijacije Ef-dur

Skrjabin: Prelidi – izbor

Rahmawinov: Elegija, Poli{inel, Muzi~ki momenti – iz-

bor, Prelidi – izbor

K. Debisi: Bergamska svita, Estampe, Svita „Za klavir”,

Prelidi – izbor itd

S. Prokofjev: Romeo i Julija, Prolazne vizije, Komadi op. 4

i op. 12 itd

B. Bartok: Rumunske igre, Mikrokozmos – izbor, Alegro bar-

baro itd

D. [ostakovi~: Tri fantasti~ne igre, Prelidi op. 34 itd

DELA DOMA]IH KOMPOZITORA

M. Taj~evi}: Prelidi, Balkanske igre

Milo{evi}: Sonatina

V. Peri~i}: Sonatina

S. Raji~i}: Etide, Igre, Humoreske

Q. Mari}: Preludijumi, Etida, Brankovo kolo

J. Slavenski: Jugoslovenska svita, Svita „Sa Balkana”

V. Mokrawac: Sonata Ce-dur, Fragmenti, Igre, Etide, In-

time

B. Simi}: Varijacije i tokata; Sonatina

D. Despi}: Nokturna, Viwete, Minijature, Humoristi~ne

etide

K. Babi}: Prelidi |okozi, Tokata, Fuga

M. Mihailovi}: Tri preludijuma

D. Radi}:Tri preludijuma, Sonata lesta, Svita za klavir, 4

sonatine

M. Logar: Zlatna ribica, Burleske

K. Miqkovi}: Nevidqive niti

S. Boì}: Nokturno, Lirika Atosa


Predloèni program sastavqen je na osnovu prethodnih, uz

odre|ene korekcije koje su nastale na osnovu sagledavawa rezulta-

ta iz pedago{ke prakse i stalnog napredovawa savremene pijani-

sti~ke pedagogije.

Odre|ene izmene na~iwene su, pre svega, u oblasti svirawa

lestvica i arpe|a. Ono je svedeno, kao kod ve}ine savremenih pija-



nisti~kih {kola, na osnovne elemente, bez kombinacija, suprot-

nog kretawa i sl. To je u~iweno radi sistematskog re{avawa ovog

va`nog dela rada na tehnici, radi ovladavawa svim tonalitetima

a ne beskona~nog zadràvawa na samo par lestvica. Tako iz godi-

ne u godinu moè da se ostvari kvalitativan napredak u tehni~ko-

tonskoj realizaciji, ujedna~enosti, brzini, kroz razli~ite na~ine

izvo|ewa (forte-pesante, piano-leggiero) itd. Naravno, ukoliko

nastavnik èli, moè i daqe da radi sa u~enicima i ove kombi-

nacije, pod uslovom da ve} vladaju pomenutim osnovnim elementi-

ma u svim lestvicama.

Tako|e, izbor dela iz literature treba shvatiti samo kao

podsetnik koji ni u kom slu~aju ne moè biti potpun. Etide i po-

lifona dela svrstane su po godinama u~ewa kao obavezni deo pija-

nisti~ke edukacije svakog u~enika; sonate, koncerti i kompozici-

je raznih stilova predstavqaju podru~je {irih i raznovrsnih mu-

zi~ko-tehni~kih i umetni~kih zadataka koji te{ko podleù form-

alisti~kom svrstavawu u odre|eni razred.

Pedagog mora da sagleda u potpunosti li~nost u~enika sa ko-

jim radi, wegove psihofizi~ke sposobnosti, i da mu pomogne pri

profesionalnom opredeqewu i usmeravawu. On planira i indivi-

dualni program za svakog u~enika (najvi{e za jedno polugodi{te)

vode}i ra~una o postupnosti u pove}avawu zahteva i harmoni~nom

razvoju u~enikovih pijanisti~kih i muzi~kih sposobnosti.

Poseban deo u nastavi, danas veoma vaàn, su pripreme u~e-

nika za takmi~ewa. Ona mogu biti veoma korisna kao podsticaj u

radu, kao motiv za ve}i broj odgovornih javnih nastupa i, naro~ito,

zbog izuzetno koncentrisano usmerenog rada sa talentovanim u~e-

nicima. Tako }e i repertoar u pojedinim slu~ajevima biti usmeren

prema zahtevima na odre|enom takmi~ewu. To ipak ne bi trebalo da

donese prevelika odstupawa u pogledu pre|enog godi{weg progra-

ma, jer je prelaèwe {to ve}eg repertoara u ovim godinama od su-

{tinske va`nosti za svakog budu}eg mladog pijanistu.

Kod izbora sonata i koncerata, treba napomenuti da su so-

nate Hajdna bile gotovo sasvim zanemarene, iako po svojim teh-

ni~kim i muzi~kim zahtevima predstavqaju veoma ozbiqan zadatak

i za u~enike starijih razreda.Tako|e su potpuno zapostavqene so-

nate Klementija, iako visokog umetni~kog kvaliteta i veoma in-

struktivne – deo su repertoara vrhunskih umetnika: Horovica,.

îkolinija itd. Mocartovi koncerti dati su ovde gotovo svi, jer

je zaista {teta da se takvo bogatstvo muzi~kih ideja svede na uvek

ista dva ili tri koncerta koji se kod nas ~uju. Bilo bi to korisno

osveèwe i {irewe vidika i za nastavnike i za u~enike.

SMOTRA TEHNIKE obavezna je za svakog u~enika kroz sva

~etiri razreda sredwe {kole. Bez pozitivne ocene na smotri NE

MO@E se pristupiti godi{wem ispitu. U~enik koji nije zado-

voqio na smotri tehnike mora da je ponovi.

Na svim javnim nastupima, smotri i ispitu ceo program IZ-

VODI SE NAPAMET.

Predloèna literatura je podsetnik za profesora, a puto-

kaz za pripravnike u pogledu izbora programa. Spisak odabranih

kompozicija ne iskqu~uje iz rada ostala sli~na dela i drugih au-

tora koja svojim kvalitetima i zahtevima uspe{no doprinose pro-

fesionalnoj edukaciji u~enika. U toku ~etvorogodi{weg sredweg

{kolovawa u~enik je duàn da javno izvede 2 Betovenove sonate u

celiti, a sonate Hajdna, Mocarta, Klementija, [uberta i drugih

autora predvi|ene su za godi{we izpite tokom celog {kolovawa,

ukqu~iv i maturski ispit.

Izbor i obim programa sa~iwen je za prose~no obdarene,

profesionalno usmerene u~enike. Izuzetno talentovanima, po

proceni Nastavni~kog ve}a, zahteve treba pove}ati, a onima ispod

proseka, koji tokom godine ne mogu da savladaju odre|eni program

za prelaz u slede}i razred preporu~iti blagovremeno usmeravawe

ka odsecima, vi{im {kolama i fakultetima gde }e mo}i da nasta-

ve {kolovawe.

ORGUQE

SADR@AJI PROGRAMA ZA á I áá RAZRED

Usavr{avawe artikulacije, legata – non legata, „melodij-

skog „kre{enda”, upotrebe „àluzija” i „vaqka”.

Kompozicije relativno sloènije homofone fakture, jed-

nostavne polifone fakture, a „trio” sa „kantus firmusom” mini-

malno kolorisanim.

Upoznavawe sa stilovima i nacionalnim {kolama kroz

osnovne oblike orguqskih kompozicija: koralne obrade starijih

majstora i raznih varijacionih oblika; preludijuma i fuga jedno-

stavnije polifone fakture. Barokni registarski ansambli (u

skladu sa mogu}nostima kojima }e se raspolagati). Upoznavawe sa

osnovama registrirawa. Uve`bavawe svih vrsta promene zvuka

kroz odgovaraju}u literaturu.

á RAZRED


TEHNI^KE VE@BE

Roman Armbrust: Pedalne ve`be

Herman Keler: „Umetnost svirawa na orguqama” – pedalne i

manuelne ve`be

J. [ved~uk: „Pedalne ve`be za orguqe”

LITERATURA

Jan Podbielski: Preludijum

Jakub Sova: Salve ReginaJ. J. Fuks: Fuge

\. Kavaconi, Andrea Gabrieli, Vin}enco Pelegrini i dr.

italijanski majstori: Himne, Intonacije, Tokate, Kancone

Samuel [ait, Arnolt [lik, J. J. Froberger, J. Pakelbel i

dr.: Koralne obrade, Varijacije i Fuge

Jan Tituz, Pjer Atewan, Luj Kupren, Andre Rezon, Pjer di

Ma` i dr.: Magnifikati, Svite, Mise, Fuge, Dijalozi itd.

J. S. Bah: „Mala orguqska kwiga”, izbor jednostavnih prelu-

dijuma i fuga (manualiter), korali: ~etvoroglasni sa pedalom i

koralne obrade – dvoglasne i vi{eglasne (manualiter).

Mali komadi, fugete, preludijumi L. Mocarta, J. N. Hime-

la, A. F. Hesa, A. J. Rejha, koralne obrade Bramsa, mali komadi F.

Lista, T. Diboa, C. Frank: Dela za harmonijum ili orguqe


a) Riman i Hvrd~uk – pedalne i manualne ve`be (oko br. 50,

a Hved~uk cela á sveska);

b) po tri kompozicije italijanskih, nema~kih i francuskih

starih majstora;

v) deset najlak{ih korala iz „Male kwige” J. S. Baha;

g) tri preludijuma i fuge (manualiter) starih majstora;

d) osam kra}ih kompozicija autora HáH i HH veka.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve kompozicije starih majstora;

2. Dve koralne obrade iz „Male kwige” J. S. Baha (jedna ho-

mofono-polifona, a druga sa kantus firmusim);

3. Preludijum i fuga starih majstora (moè manualiter);

4. Dve kompozicije autora HáH ili HH veka.

ISPITNI PROGRAM SE SVIRA IZ NOTA

áá RAZRED


TEHNI^KE VE@BE

Roman: Armbrust – pedalne ve`be

Herman Keler: „Umetnost svirawa na orguqana” – pedalne i

manuelne ve`be

H. Keler: kadence, generalbas, osnove gradwe orguqa, grego-

rijanski koral

J. [ved~uk: „Pedalne ve`be za orguqe”

LITERATURA

Pjotr Zelekovski: Fantazija

Diomedes Kabo: Fuga

J. K. Kuha`: Pastorala, Preludijum

B. Paskvini, D. Cipoli, A. Vivaldi, \ambatista Martini:

Varijacije, Tokate, Kancone, Pastorale

N. Le Beg, N. De Griwi, @ak Bojvin, Gilen: Ofertorija,

Mose, Himne, âkone, Fuge, Dijalozi, „Velike igre”, „Pune

igre”, Nezardov re~itativ, Trompetin bas i diskant itd.

\eremi Klark, V. Bird, Xon Bul, O. Gibson, Xon Stenli, H.

Persel, T. Talis: Preludijumi, Koralne obrade, Serenade, Fanta-

zije, Mise, Magnifikati, Mar{evi i dr

J. J. Froberger, J. Pahelbel, G. Bem, X. G. Valter, G. F.

Hendl, G. Mufat, J. K. Kerl i td: Preludijumi i fuge, âkone,

Svite, Tokate, Fantazije, Koralne obrade, Partite

J. S. Bah: Mali preludijumi i fuge (e-mol, Ef-dur, Ge-dur),

Mala orguqska kwiga, Koralne obrade (manualiter)



K. B. Kopìva, J. Zah, J. K. Vanhal. F. K. Briksi: Preludiju-

mi, Fuge, Pastorale itd.

J. G. Albrehtsberger, M. Hajdn, A. J. Rajh: fugete, preludiju-

mi i fuge, mali komadi za orguqe

H. Berlioz, T. Diboa, A. Grdal`: komadi za orguqe, fuge,

tokate, ofertoria itd.

M. Reger: Koralne obrade op. 135a

H. [reder: Preludijum, Trio-Andantino, Dijalog

M. Dipre: Kancona op. 62 br. 2

@an Langl: Preludijum u starom stilu


a) Riman – pedalne i manuelne ve`be do kraja;

Keler – kadence u svim tonalitetima, deset ve`bi iz gene-

ralbasa;

b) po tri kompozicije starih majstora italijanske, francu-

ske i nema~ke {kole;

v) pet koralnih obrada homofono-polifone fakture iz

„Male kwige” J. S. Baha, tri sa imitacijom ili stalnim kontra-

punktom, dva sa kolorisanim kantus firmusim;

g) dva mala preludijuma i fuge J. S. Baha;

d) dve kompozicije varijacionog oblika – ~akona, partita;

|) tri kompozicije autora HáH ili HH veka.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna kompozicija starih majstora varijacionog oblika;

3. Tri korala iz „Male kwige” J. S. Baha, razli~ite fakture;

4. Jedan mali preludijum i fuga J. S. Baha;

5. Dve kompozicije autora HáH i HH veka.


SADR@AJI PROGRAMA ZA ááá I áâ RAZRED

Sadràji programa omogu}avaju upoznavaweu~enika sa osno-

vama gra|e orguqa, vrstama trakture, osnovama intonirawa, kon-

strukcijom cevi, razli~itosti registra i istorijskim razvojem

orguqa; ovladavawe artikulacijom i ostalim dinami~kim i ago-

gi~kim mogu}nostima koje pruà moderan sviraonik – podrazume-

va se moderna ili stara mehani~ka traktura; usavr{avawe u prat-

wi: „gregorijanskog”, protestantskog korala, pratwi me{ovitog

hora, solista – vokalnih i instrumentalnih; ovladavawe izvo|e-

wem jednostavnijih i kra}ih „trio” kompozicija; ovladavawe „re-

gistrirawem” odgovaraju}ih kompozicija po programu; usavr{ava-

we u pedalnoj tehnici.

Skale, razlagawe akorada, skokovi i u brzom tempu, oktave i

ornamenti u pedalu obavezno u áâ razredu.

Savladati interpretirawe oblika stare muzike, baroka,

klasike i mawih oblika muzike HáH i HH veka.

ááá RAZRED


TEHNI^KE VE@BE

Keler: Umetnost svirawa na orguqama

\ermani: á sveska do 15 ve`be

êntemeri: skale i akordi

LITERATURA

\. Freskobaldi: Kapri~o, Bergamska (iz Muzi~kog cve}a),

Tokate I sveska, Francuske pesme

K. Merulo: Tokate za orguqe

A. Skarlati: Sonate, Fuge

A. De Kabezon, J. B. Kabanile, C. Zeisaks, A. Soler: Tiento-

ri~erkar-tokata, Diferencias – varijacije, Glosado, Bataja („Bit-

ka”), Igre

F. Kupren: Mise, Svite

L. Mar{an, J. F. Dendrije, N. Klerambo: Svite, Fuge, Dija-

lozi i dr.

J. P. Svelink: Fantazija, Varijacije, Preludijumi....

J. K. Kerl: Kapri~o „Kuku”

J. Pahelbel: Varijacije, Fuge, Tokate, koralne obrade

D. Bukstehude: Fuga Ce-dur

J. S. Bah: „Mala kwiga”. Mali preludijumi i fuge, koralne

obrade

J. Hajdn: „Muzi~ka kutija”

L. v. Betoven: Ada|o Ef-dur, Pet komada za Flotenuhr

A. Brukner: Fuga de-mol, Postludijum de-mol, Komadi za or-

guqe

J. Brams: Koralne obrade

R. [uman: Komadi za orguqe

M. Reger: Koralne obrade op. 135a

M. Stahuqak: Koralne obrade

Samo Vrem{ak: Sonata

Stanko Premrl: Varijacije, Preludijumi i dr.


a) \ermani: Pedalne ve`be do br. 15, á sveska;

b) pet kompozicija starih majstora – jedan varijacioni ob-

lik i jedna koralna obrada;

v) deset koralnih obrada iz „Male kwige” J. S. Baha;

g) tri mala preludijuma J. S. Baha;

d) dve kompozicije iz perioda klasike;

|) tri kompozicije autora HáH i HH veka.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna koralna obrada Pahelbela ili Bukstehudea;

3. Tri korala iz „Male kwige” J. S. Baha;

4. Jedan Mali preludijum i fuga J. S. Baha;

5. Dve kompozicije autora HáH i HH veka.


áâ RAZRED


TEHNI^KE VE@BE

Keler: Umetnost svirawa na orguqama

\ermani: á sveska do 15 ve`be

êntemeri: skale i akordi

LITERATURA

\. Freskobaldi: Tokata iz áá sveske, La Freskobalda – artija

sa varijacijama

M. Rosini: Preludijumi, Fuge, Komadi za ogruqe

K. Merulo: Tokate á i áá sveska

F. Kupren: Dela za orguqe

L. K. Daken: Boì}i Ge-dur, De-dur

N. Klarambo: Svita br. 2

J. P. Svelink: Fantazije, Varijacije i dr.

D. Bukstehude: Preludijumi i fuge, âkone, koralne obrade

J. Pahelbel: Preludijumi, fuga i ~akona u de-molu, Arije sa

varijacijama, Tokate, Ri~arkari, koralne obrade

Froberger, Kerl, Mufat, Pretorius, [ajt: Tokate, Prelu-

dijumi, Fuge, âkone, Pasakaqe, koralne obrade

J. S. Bah: „Mala kwiga”, Mali preludijumi i fuge, Pastora-

la Ef-dur BWV 540, Preludijum i fuga e-mol BWV 533, Preludi-

jum i fuga ce-mol BWV 549, Preludijum i fuga Ce-dur BWV 545,

Fuga ce-mol BWV 575, Fuga ge-mol BWV 578.

G. F. Hendl: Orguqski koncerti – original

V. A. Mocart: Ada|o Ef-dur

List, Brukner, Brams: mali komadi, koraklne obrade, prelu-

dijumi i dr

L. Belman: Gotska svita

M. Reger: Skerco, Romansa, Perpetum mobile, Intermeco op.80 áá sveska

A. Glazunov: Preludijum i fuga so~. 93

Zoltan Kodaq: Misa de-mol

Samuel Dikom: âkona, Preludijum sa fugom, Peludijum u Ef

E. Aro: Pet kontrasta

S. Prepek: Improvizata u Ce-duru

D. Andri}: Sonata za orguqe

A. Vidakovi}: Fantazija i fuga za orguqe

K. Babi}: Fuga

Vladimir To{i}: Varial


a) \ermani: pedalne ve`be, á sveska;

b) tri kompozicije starih majstora;

v) pet koralnih obrada iz „Male kwige”;

g) dva mala preludijuma i fuge i jedan veliki – BWV 533,

549 ili 545;

d) tri kompozicije HáH i HH veka;



|) dve kompozicije savremenih autora.

ISPITNI PROGRAM


2. Dve koralne obrade J. S. Baha;

3. Preludijum i fuga J. S. Baha;

4. Jedna velika ili dve mawe kompozicije HáH ili HH veka;

5. Jedna kompozicija savremenog autora.



Tokom ~etvorogodi{weg {kolovawa osposobiti u~enike da

u potpunosti ovladaju svirawem na instrumentu. Razvijati sposob-

nosti u~enika kroz neprestano usavr{avawe tehnike svirawa i

negovati i produbqivati ose}aj za zvuk, boju i dinami~ke mogu}no-

sti instrumenta.

U~enik treba u potpunosti da upozna sloènost zvukova i

tehni~ko-izvo|a~ke mogu}nosti ovog sloènog instrumenta i da

se pripremi za nastavak {kolovawa na vi{em stupwu – za studije.

HARMONIKA

á RAZRED


TEHNI^KE VE@BE

Sve durske i molske (harmonske i melodijske ) lestvice: pa-

ralelno, suprotno, terce i sekste (odnos izme|u leve i desne kla-

vijature); oktave i tercoktave lomqene

i simultano.

Sve hromatske lestvice u paralelnom i suprotnom kretawu.

ARPE\O

Durski i molski potpuni kvintakord, dominantni i umawe-

ni septakord u malom i velikom razlagawu i simultano. U~enika

upoznati i sa svirawem u suprotnom kretawu.

Sve lestvice svirati u {esnaestinama, tempo 120 i vi{e

ili u:

– ~etvrtinama (jedanput kroz jednu oktavu);

– osminama (jedanput kroz dve oktave);

– triolama (jedanput kroz tri oktave ili tri puta kroz dve

oktave);

– {esnaestinama (dva puta kroz dve oktave);

– sekstolama (dva puta kroz tri oktave ili tri puta kroz dve

oktave);

– tridesetdvojkama (dva puta kroz ~etiri oktave ili ~etiri

puta kroz dve oktave).

Lestvice jo{ svirati na desnoj klavijaturi po{tuju}i datu

ritmi~ku strukturu, a na levoj u ~etvrtinama i obrnuto. Tempo za

jednu ~etvrtinu 60 i vi{e.

Sve lestvice svirati na osnovnom (standard) basu ili na

melodijskom basu.

ETIDE

Gradus ad Parnasum, á sveska – po izboru

I. Havli~ek, Koncertne etide – po izboru

K. êrni, op. 740 – po izboru u odgovaraju}oj transkripciji

K. êrni, op. 299 – po izboru u odgovaraju}oj transkripciji

Klementi, etide po izboru u odgovaraju}oj transkripciji

Kramer-Bilov, etide po izboru u odgovaraju}oj transkripciji

N. âjkin, Etide za harmoniku – A-dur, ef-mol, e-mol i de-mol

J. [i{akov, „Tri etide za harmoniku” (Moskva, 1962. godine)

M. Dviqanski, „Etida-intermeco” (Moskva, „Sov. kompozi-

tor”, 1975. godine)


J. S. Bah, Dvoglasne i troglasne invencije

J. S. Bah, Mali orguqski prelidojumi i fuge

J. Pahelbel, Dela za orguqe – po izboru

R. [~edrin, Fuga (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1981)

N. Anajev, Fuga a-mol (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1981)

G. F. Hendl, Fugeta Ef-dur (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1981)

G. Dmitrijev, Preludijum i fuga (Moskva, „Sov. kompozitor

”, 1988)

V. êlnokov, Preludijum i fuga ce-mol (Moskva, „Sov. kom-

pozitor”, 1989)

V. Sarijev, Fuga ge-mol (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1989)

A. Qadov, Fuga de-mol (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1971)

M. Glinka, Fuga Es-dur (Moskva, „Muzika”, 1969)

J. [i{akov, Preludijum i fuga de-mol (Moskva, „Sov. kom-

pozitor”, 1978)

KOMPOZICIJE CIKLI^NOG OBLIKA

V. Zolotarjov, De~je svite – po izboru („Antologija”, âááá

sveska)

A. Jemeqanov, „Skice prirode” (Lewingrad, „Sov. kompozi-

tor”, 1960)

V. Bonakov, „4 kompozicije na ruske teme” (Moskva, „Sov.

kompozitor”, 1977)

„Iz de~jeg ìvota” (Moskva, „Muzika”, 1990)

„Pet lirskih pesama” (Moskva, „Muzika”, 1990)

J. Derbenko, Svite i de~je svite – po izboru

G. Vdovin, „Pet trenutaka” (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1979)

V. Merku{in, „Mala svita” (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1982)

A. Bizov, „Ruski crteì” (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1982)

J. Nalbadjan, Svita „Jermenske skice” (Moskva, „Muzika”,

1988)

P. Londonov, „Maskarada igra~aka” (Moskva, „Sov. kompo-

zitor”, 1983)

A. Repwikov, De~ja svita „Suveniri”

KOMPOZICIJE PO IZBORU

N. Rimski-Korsakov, „Bumbarov let” (Moskva, „Sov. kompo-

zitor”, 1980)

D. Skarlati, Sonate – po izboru

D. îmaroza, Sonate – po izboru

P. I. âjkovski, „Godi{wa doba” – po izboru

N. âjkin, „Lirski valcer” (Moskva, „Muzika”, 1984)

P. Londonov, „Seoska slika” (Moskva, „Muzika”, 1980)

C. Frank, Preludijum (Moskva, „Muzika”, 1980)

A. Glazunov, Valcer (Moskva, „Muzika”, 1966)

J. Derbenko, „Trk vremena”

J. [i{akov, „Cirkuski mar{ (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1984)

A. Holminov, „Nokturno” (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1984)

Ribalkin, „Muzi~ki momenat”

M. Golub, „12 preludijuma za harmoniku” – po izboru (Mo-


K. Sen-Sans, „Labud” (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1989)

M. Mo{kovski, „Tarantela” (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1989)

D. [ostakovi~, „[panska igra” (Moskva, „Muzika”, 1970)

Pored navedene literature moè se koristiti i druga koja

odgovara uzrastu i tehi~kim mogu}nostima u~enika.


a) osam etida razli~ite tehni~ke problematike;


v) jedna kompozicija cikli~nog oblika;

g) dve kompozicije, po izboru, razli~itog karaktera.

U toku {kolske godine obaviti najmawe jednu proveru teh-

nike svakog u~enika.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide;

2. Jedna poligona kompozicija;

3. Jedna cikli~na kompozicija;



áá RAZRED


TEHNI^KE VE@BE

Sve durske i molske (harmonske i melodijske ) lestvice: pa-

ralelno, suprotno, terce i sekste (odnos izme|u leve i desne kla-

vijature); oktave i tercoktave lomqene i simultano.

Sve hromatske lestvice u paralelnom i suprotnom kretawu.



ARPE\O

Durski i molski potpuni kvintakord, dominantni i umawe-

ni septalord u malom i velikom razlagawu i simultano. U~enika

upoznati i sa svirawem u suprotnom kretawu.

Sve lestvice svirati u {esnaestinama, tempo 132 i vi{e

ili u:

– ~etvrtinama (jedanput kroz jednu oktavu), tempo 66 i vi{e;

– osminama (jedanput kroz dve oktave);

– triolama (jedanput kroz tri oktave ili tri puta kroz dve

oktave);

– {esnaestinama (dva puta kroz dve oktave);

– sekstolama (dva puta kroz tri oktave ili tri puta kroz dve

oktave);

– tridesetdvojkama (dva puta kroz ~etiri oktave ili ~etiri

puta kroz dve oktave).

Lestvice jo{ svirati na desnoj klavijaturi po{tuju}i datu

ritmi~ku strukturu, a na levoj u ~etvrtinama i obrnuto. Tempo za

jednu ~etvrtinu 60 i vi{e.

Sve lestvice svirati na osnovnom (standard) basu ili na

melodijskom basu.

ETIDE

Gradus ad Parnasum, á i áá sveska – po izboru

I. Havli~ek, Koncertne etide – po izboru

K. êrni, op. 740 – po izboru


Klementi, Etide – po izboru

Kramer-Bilov, Etide – po izboru

[enderjov, „24 koncertne etide” – po izboru (Moskva, „Mu-

zika”, 1990)

G. Ti{kevi~, Etide Ce-dur, Ef-dur (Moskva, 1949)

I. Ilin, Etida Ef-dur (Moskva, 1961)

N. âjkin, Etida De-dur (Moskva, 1961)

O. Pirogov, Etida Ce-dur (Moskva, 1961)

A. Kobiqanski, Etida As-dur (Moskva, 1961)

I. [mit, Etida A-dur (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1975)


J. S. Bah, Mali orguqski preludijumi i fuge – po izboru

J. S. Bah, izbor iz dela za orguqe

J. Pahelbel, izbor iz dela za orguqe

Stara ~e{ka orguqska muzika – po izboru („Peters”, br. 9928a)

P. êkalov, Fuga de-mol (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1973)

F. Vasiqev, Fuge za harmoniku – po izboru

M. ûrqonis, Fuga-koral (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1987)

R. [~edrin, Fuga (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1986)

F. [open, Fuga a-mol (Moskva, „Muzika”, 1981)


V. Zolotarjov, De~je svite – po izboru („Antologija”, âááá

sveska)

J. Derbenko, Svite i de~je svite – po izboru

A. Nagajev, „De~ja svita br. 2” (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1982)

V. Zolotarjov, „Tri komada” (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1982)

V. Bonakov, „Kamerna svita” (Moskva, „Muzika”, 1990)

„Ruska svita” (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1977)

R. [~edrin, „4 kompozicije” iz baleta „Kowi} Grbowi}”

(Moskva, „Muzika”, 1981)

F. [ubert, „3 kompozicije” (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1981)

M. Magidenko, Sonata (Moskva, „Muzika”, 1978)

J. Salavjov, „Lirski triptih” (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1976)

„Balti~ka svita” (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1976)



D. îmaroza, Sonate – po izboru

A. Qadov, „Ekspromt” (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1990)

„Muzi~ka tabakerka” (Moskva, „Muzika”, 1990)

F. [ubert, Skerco (Moskva, „Muzika”, 1967)

A. Repwikov, „Monolog” (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1974)

„Baso ostinato” (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1984)

J. Derbenko, „Ekspromt” (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1986)

„Nova kadriq” (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1987)

J. [i{akov, „Ekspromt u ritmu tarantele” (Moskva, „Sov.

Kompozitor”, 1987)

P. Senica, „Skerco” (Kijev, „Muz. Ukraina”, 1980)

A. Borodin, „Nokturno” (Moskva, „Muzika”, 1982)

G. Kamaldinov, „Lirska fantazija (Moskva, „Sov. Kompozi-

tor”, 1987)

A. Kukubajev, „Skerco” (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1982)

N. Paganini, „Karneval u Veneciji” (Moskva, „Sov. Kompo-

zitor”, 1968)

Pored navedene literature moè se koristiti i druga koja

odgovara tehni~kim mogu}nostima i uzrastu u~enika.


a) osam etida razli~ite tehni~ke problematike;


v) jedna kompozicija cikli~nog oblika;




ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide;



4. Jedna kompozicija po izboru


ááá RAZRED


TEHNI^KE VE@BE

Sve lestvice sa svim elementima iz prethodnog razreda.

Tempo za {esnaestine 144 i vi{e, odnosno 72 i vi{e za ~etvrtine.

Lestvice se mogu dopuniti i drugim tehni~kom ve`bama po

izboru nastavnika (repeticija na tonu, repeticija na akordima,

kratkim mehom na dva i na tri itd.).

ETIDE

K. êrni, op.740 – po izboru


Kramer– Bilov, Etide – po izboru

Gradus ad Parnasum, áá i ááá sveska – po izboru

[enderjov, „24 koncertne etide” – po izboru

M. Dviqanski, Etide Ce-dur, a-mol (Moskva, „Sov. Kompo-

zitor”, 1989)

I. Laher, Etida a-mol (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1989)

G. Rozelen, Etida Ge-dur (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1989)

F. Lekupe, Etida Ce-dur (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1989)

E. Jucevi~, Etide E-dur, e-mol (Kijev, 1963)

K. Mjaskov, Etida A-dur, a-mol (Kijev, 1963)

S. âpki, Etide Ce-dur, ha-mol, a-mol, ce-mol (Kijev, „Mu-

zi~ka Ukraina”, 1963)



J. S. Bah, „Dobro temperovani klavir” – po izboru

D. Bukstehude, izbor iz dela za orguqe

J. Pahelbel, izbor iz dela za orguqe

D. [ostakovi~, „24 preludijuma i fuge” – po izboru

P. Lando, Troglasna fuga (Moskva, „Sov. Kompozitor”,

1987)

N. Rimski-Korsakov, Fuga (Moskva, „Sov. Kompozitor”,

1984)

R. Kemularija, „Polifona kompozicija” (Kojev, „Muzi~ka

Ukraina”, 1985)

A. Aleksandrov, Fuga e-mol (Moslva, „Sov. Kompozitor”,

1987)

A. Poq{ina, Fuga (Moskva, „Muzika”, 1981)

P. êkalov, Preludijum i fuga (Moskva, „Sov. Kompozitor”,

1982)

A. Ha~aturjan, „Re~itativ i fuga” br.2 (Moskva, „Sov. Kom-

pozitor”, 1988)




H. Luk, „Sonata br. 1”

J. Matis, „5 bagatela”

V. Zubicki, De~je svite – po izvoru

I. Jak{evi~, Sonata

V. Podgorni, „Tri kompozicije” (Kijev, „Muzi~ka Ukrai-

na”, 1988)

V. Zolotarjov, „Pet kompozicija” (Kijev, „Muzi~ka Ukrai-

na”, 1981)

„Kamerna svita” („Antologija” â sveska)

B. Bartok, „4 bagatele” (Kijev, „Muzi~ka Ukraina”, 1980)

G. Komrakov, „6 lirskih kompozicija” (Moskva, „Sov. Kom-

pozitor”, 1981)

J. [amo, „Sonata br. 3” (Moskva, „Muzika”, 1986)

V. Bonakov, „Sonata-balada” (Moskva, „Sov. kompozitor”,

1977)

V. Semjonov, „Bugarska svita” (Lewingrad, „Muzika”, 1984)

G. [enderjov, „Ruska svita” („Antologija” â sveska)



J. Hajdn, Sonate – po izboru

V. A. Mocart, Sonate – po izboru

F. Bro`, „Hromatske varijacije”

P. Me|eri, „Prelid i skerco”

A. Repnikov, „Tokata” („Antologija” â sveska)

F. Mendelson, „Fantazija-kapris” (Moskva, „Sov. Kompozi-

tor”, 1989)

A. Holminov, „Koncertna kompozicija” (Moskva, „Muzika”,

1962)

V. Dikusarov, „Skerco” (Moskva, „Muzika”, 1966)

V. Zolotarjov, „Ferapontov manastir” („Antologija” â sveska)

V. Trojan, „Razru{ena katedrala”

A. @urbin, „Koncertna burleska” (Moskva, „Muzika”, 1985)

F. List, „Zaboravqeni valcer” (Moskva, „Sov. Kompozitor”,

1989)

V. Podgorni, „Razmi{qawe” (Kiev, „Muzi~ka Ukraina”, 1988)

M. Dviqanski, „Skerco” (Moskva, „Muzika”, 1982)

Pored navedene literature moè se koristiti i druga odgo-

varaju}a.


a) {est etida razli~ite tehni~ke problematike,

b) jedna polifona kompozicija,

v) jedna kompozicija cikli~nog oblika,




ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide;





áâ RAZRED


TEHNI^KE VE@BE

Sve lestvice sa svim elementima iz prethodnih razreda.

Tempo za {esnaestine 156 i vi{e, odnosno 78 i vi{e za ~etvrtine.

ETIDE



Kramer-Bilov, Etide – po izboru

[enredjov, „24 koncertne etide” – po izboru

N. Paganini-F. List, „Velike etide” – po izboru (Kijev,

„Muzi~ka Ukraina” 1983)



J. S. Bah, „Dobro temperovani klavir” – po izboru

D. Bukstehude, izbor iz dela za orguqe

D. Skarlati, Fuga (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1968)

D. [ostakovi~, „24 preludijuma i fuge” – po izboru

J. Salavjov, Preludijum, fuga i postludija (Moskva, „Sov.


K. Sarokin, Preludijum i fuga (Moskva, „Sov. Kompozitor”,

1985)

V. Podvala, Preludijum i fuga (Kojev, „Mizo~ka Ukraina”,

1978)

B. êrnogorski, Tokata i fuga (Moskva, „Musika”, 1986)

N. Garlov, Prekudijum i fuga de-mol (Moskva, „Muzika”,

1976)


V. Zolotarjov, „Sonata br. 2” („Antologija” âá sveska)

A. Nagajev, „Sonata br. 1” (Moskva, „Muzika”, 1981)

K. Volkov, „Sonata br. 1” („Antologija” âááá sveska)

A. Holminov, Svita („Antologija” áâ sveska)

J. Derbenko, „5 ruskih slika” („Antologija” âáá sveska)

N. âjkin, „Ukrainska svita” („Antologija” âá sveska)

„Koncertni triptih” (Moskva, „Muzika”, 1988)

V. Podvalka, „Partita in Ge”L. Belman, „Gotska svita” (Moskva, „Muzika”, 1986)

A. Kusjakov, Sonate – po izboru

M. Simanski, „Koncertni triptih” (Moskva, „Sov. Kompo-

zitor”, 1976)

I. [amo, „Tri kompozicije” iz svite „Slike ruskih ìvo-

pisaca” (Moskva, „Sov. kompozitor”, 1987)

I. [amo, „Sonata br. 1” (Moskva, „Muzika”, 1985)

H. Breme, „Diverti~ento in Ef” (Moskva, „Sov. Kompozi-

tor”, 1979)

G. [enderjov, „Karakterna svita” (Kijev, „Muzi~ka Ukrai-

na”, 1985)

J. [i{akov, „Svita a-mol” (Moskva, „Sov. Kompozitor”,

1987)



J. Hajdn, Sonate – po izboru

V. A. Mocart, Sonate – po izboru

A. Govednik, „Introdukcija i rondo-skercando”

L. Me|eri, Skerco

A. @uk, Poema (Kiev, „Muzi~ka Ukraina”, 1985)

R. [~edrin, „Baso ostinato” (Moskva, „Muzika”, 1981)

V. Poqevoj, „Intermeco” (Kiev, „Muzi~ka Ukraina”, 1981)

V. Podgorni, „Preludijum” (Moskva, „Sov. Kompozitor”, 1982)

J. Najmu{in, „Skerco” (Moskva, „Muzika”, 1990)

A. @urbin, „Tokata” („Antologija” âá sveska)

J. Derbrnko, „Tokata” (Moskva, „Muzika”, 1990)

P. Londonov, „Skerco-tokata” (Moskva, „Muzika”, 1982)

F. [ubert-F. List, „[umski car” (Moskva, „Muzika”, 1982)

A. Ha~aturjan, „Valcer” (Moskva, „Muzika”, 1982)

K. Bom, „Perpetjum mobile” (Moskva, „Muzika”, 1988)

Pored navedene literature moè se koristiti i druga odgo-

varaju}a.


a) ~etiri etide razli~ite tehni~ke problematike,

b) jedna polifona kompozicija,

v) jedna kompozicija cikli~nog oblika,


ISPITNI PROGRAM




4. Dve kompozicije, po izboru, razli~itog karaktera.

Poèqno je da najmawe dve kompozicije budu originalno

pisane za harmoniku.


UPUTSTVO ZA IZVO\EWE NASTAVE HARMONIKE

Po{to nastava harmonike u sredwem obrazovawu predstavqa

logi~an nastavak rada iz osnovne muzi~ke {kole, a tom prilikom

~esto dolazi i do promene nastavnika glavnog predmeta, potrebno

je, koriste}i specifi~nosti individualne nastave, izvr{iti

proveru, potvr|ivawe, eventualno korigovawe i pravilno usmera-



vawe znawa ste~enog u osnovnoj muzi~koj {koli. Usavr{avawe je-

dinstva muzi~kog i tehni~kog razvoja u~enika gradi se na detaq-

nom upoznavawe kompletne li~nosti u~enika, wegovih op{tih

psihofizi~kih osobina, muzi~ke i tehni~ke spremnosti, kao i sa-

vih ostalih elemenata bitnih za eventualne izmene u na~inu rada

kroz sloènije i odgovornije zadatke.

Nastavni program za harmoniku je ve}im delom originalno

koncipiran na osnovu iskustava ste~enih u radu i na osnovu odgo-

varaju}ih rezultata dobijenih u na{oj zemqi, a delimi~no orijen-

tisan i prema programskim zahtevima za ostale instrumente. Me-

|utim, izvorna literatura na kojoj se bazira program poti~e,

uglavnom, iz stranih zemaqa: Rusije, Nema~ke, ê{ke i Poqske

dok se me|u transkripcijama preporu~uju odre|ene etide i kompo-

zicije koje odgovaraju harmonici, a posebno mnoge originalne

kompozicije pisane za ruski bajn. Broj etida i odre|enih kompozi-

cija po razredima dat je kao minimum, uz zahtev za maksimum u kva-

litetu izvo|ewa. Me|utim, ne treba sve u~enike zadràti na utvr-

|enom minimumu; naprotiv, treba im dopustiti da napreduju prema

svojim mogu}nostima.

Pojedine alternative, npr. u ispitnom programu, navedene

su radi {ireg izbora prilikom, eventualnog, nedostatka origi-

nalne ili adekvatno transkribovane kompozicije, kao i radi pru-

àwa mogu}nosti za planirawe novih, u me|uvremenu {tampanih

dela. Planirawu gradiva treba pristupiti vrlo studiozno, ne

formalisti~ki, kako se ne bi dogodilo da npr. Svi u~enici jed-

nog razreda sviraju isti program, odnosno kompozicije istim re-

dosledom, iako je sasvim razumqivo da individualna nastava zah-

teva i odgovaraju}e prilago|avawe u~enikovim sposobnostima.

Pa`qivo treba planirati i odre|eni izvo|a~ki program namewen

javnim nastupima, za svakog u~enika posebno.

Paralelno sa stru~nim radom u okviru individualne nastave,

treba negovati i stvarati aktivnog slu{aoca ozbiqne muzike. Ovo

se moè posti}i razvijawem u~enikovog interesovawa, navika i po-

trebe za slu{awem vrednih muzi~kih ostvarewa na svim muzi~kim

instrumentima. Ovo je ujedno i doprinos oboga}ivawu u~enikovog

emocionalnog ìvota i realno sagledavawe odnosa me|u zahtevima

za pojedine muzi~ke instrumente. U vezi s tim treba realno sagle-

dati i zadatke koje postavqa ovaj nastavni program, posebno na bazi

odnosa kvaliteta prema kvantitetu originalnih i transkribovanih

kompozicija. Jasno je da kvalitetne originalne kompozicije pred-

stavqaju osnov u nastavnom procesu, kao i u izvo|a~kom domenu, pa

se time treba rukovoditi prilikom planirawa gradiva, ali je pri-

sutna ~iwenica da se bez pojedinih transkribovanih dela ne moè

ni zamisliti kompletan razvoj muzi~ke li~nosti.

Program muzi~kog obrazovawa treba da omogu}i paralelno

razvijawe muzi~ke i tehni~ke sposobnosti u~enika uz svesno mo-

tivisawe za istrajan rad radi kvalitetnog muzi~kog izraàvawa,

prema tome, i èqa za ovladavawem tehni~kim elementima poti~e

iz potrebe za pravilnim tuma~ewem muzi~kog sadràja.

Sagledavaju}i tehni~ke zadatke desne i leve ruke, uz prila-

go|avawe individualnim mogu}nostima svakog u~enika, treba pra-

vilno odabrati etide, imaju}i u vidu wihovu namenu.

Lepota tona na svakom instrumentu predstavqa vrednost, pa

stoga i posebnu pa`wu treba posvetiti i negovawu tona uz pomo}

tehnike prstiju i meha. Rad na tehnici meha treba uskladiti prema

odre|enoj artikulaciji, stilu i kompletnom muzi~kom izraàva-

wu. Postizawe odre|enog tempa levom i desnom rukom, kroz ujed-

na~en rad prstiju u tehni~kim ve`bama i etidama, tako|e traì da

sluì kvalitetnijem muzi~kom doìvqaju. Upotreba registra tre-

ba da bude pravilno postavqena, u odnosu na pojedine muzi~ke i

tehni~ke zahteve. Upoznavawe i primena melodijskog bariton-ba-

sa doprinosi kvalitetnijem i adekvatnijem izvo|ewu originalnih

i transkribovanih, posebno polifonih kompozicija, uz obavezno

teorijsko i prakti~no poznavawe sklopova i funkcija akordskih

standard basova. Posebnu pa`wu treba obratiti transkribovawu

kompozicija koje se, zahvaquju}i primeni pomenutog melodijskog

basa, odnosno pro{irenom obimu basova strane instrumenta, mogu

izvoditi ~itawem iz originalne literature, kao npr, pojedine

Kramerove etide, Skarlatijeve sonate, Bahove klavirske i orguq-

ske kompozicije i drugo. Za izvo|ewe transkribovanih orguqskih

dela potrebna je posebna tehnika i stilska priprema.

Obavezno je da svaki u~enik u toku {kolske godine, u sva ~e-

tiri razreda, izvede najmawe dve originalne kompozicije za harm-

oniku, kao i da najmawe dva puta nastupi na internom, odnosno

javnom ~asu, ili smotri, kolokvijumu i sl.

Ispitni program treba da obuhvati najmawe dve originalne

kompozicije, odnosno etide, a preporu~uje se svirawe jedne le-

stvice od ~etiri koje su zadate nekoliko dana pre ispita.

Uz navedenu literaturu moè se koristiti i druga, odgova-

raju}a po zahtevima i obimu.

Kompletan izbor literature (etida, polifona kompozicija i

sve kompozicije koje se izvode) treba da bude strogo postavqen, prila-

go|en individualnosti u~enika i interesu wegovog najcelishodnijeg

muzi~kog {kolovawa. Me|utim, u svakom tako prilago|enom izboru

mora da budu zastupqene sve osnovne komponente muzi~ke nastave jer

negovawe kvaliteta tona, ritmi~ke i metri~ke stabilnosti, memori-

je, dinami~kig i agogi~kih odnosa i sli~nog, stavqa pred u~enika i

nastavnika jo{ jedan niz zadataka u pravcu formirawa kompletne mu-

zi~ke li~nosti u~enika i daqe afirmacije instrumenta.

U korelaciji sa ostalim muzi~kim predmetima, a usko veza-

no za kamerno, odnosno orkestarsko svirawe nastava harmonike

treba da deluje i na estetsko, intelektualno i drugo odgovaraju}e

vaspitawe u~enika koriste}i muzi~ku tradiciju na{ih naroda i

narodnosti, kao i muzi~ko nasle|e drugih naroda. Detaqna anali-

za u prakti~nom proveravawu vrednosti pojedinih originalnih

kompozicija za harmoniku, kao i odgovaraju}ih transkripcija, tre-

ba da osamostali u~enika u pravcu wegovog budu}eg odabirawa,

ili eventualnog svirawa kvalitetne originalne literature. Upo-

znavawe sa glavnim stilovima muzi~kog izraàvawa treba da pra-

ti i razvijawe u~enikove sposobnosti kriti~kog zapaàwa i

formirawe wegove muzi~ke kulture kako bi se {to pre osposobio

za samostalan rad, samokontrolu i samokritiku.

Negovawe radnih navika u~enika, izvo|a~kih sposobnosti,

muzi~kog ukusa i qubavi prema vrednim muzi~kim ostvarewima ra-

znih pravaca treba uskladiti paralelno sa razvijawem wegovih

pedago{kih sposobnosti kroz izvo|a~ku aktivnost i detaqnu ana-

lizu osnovnih muzi~kih i tehni~kih postavki u wegovom prakti~-

nom radu na boqem upoznavawu svih izraàjnih karakteristika

ovog instrumenta.

FLAUTA

á RAZRED


LESTVICE

Sve durske i molske lestvice u razlagawu, sa razliènim tro-

zvucima, dominantnim i i umawenim ~etvorozvucima, kroz dve okta-

ve u svim artikulacijama, u {esnaestinama, MM = 100-120, napamet.

TONSKE I TEHNI^KE VE@BE

M. Mois: O zvu~nosti

Q. Dimitrijevi}: Tonske ve`be od 1 do 9

J. Erdeg: Tehni~ke ve`be, á sveska

Tafanel-Gober: Tehni~ke ve`be od 1 do 7

Q. Dimitrijevi}: Ve`be za dvostruki jezik

ETIDE

E. Keler: Etide op. 33, á sveska

T. Berbigije: 18 etida

E. Keler: Etide op. 33, áá sveska

I. Lu~esi: Izbor etida, á sveska

I druge zbirke etida sli~nog sadràja i teìne



G. F. Hendl: Sonata Ge-dur, Sonata a-mol

J. S. Bah: Sonata Es-dur, Sonata A-dur

L. Vin~i: Sonata De-dur

@. K. Nodo: Sonata Ge-dur

A. Vivaldi: Sonata ge-mol

K. F. E. Bah: Sonata Ge-dur

G. Doniceti: Sonata Ce-dur

R. [uman: Tri romense op. 94

R. Hofman: Skerco or. 101

J. Andersen: Skercino op. 55 br. 6

K. Sen-Sans: Romansa op. 37

A. Vivaldi: Koncert Ge-dur op. 10 br. 4

J. A. Hase: Koncert ha-mol

J. G. Linike: Koncert Ge-dur

K. V. Gluk: Koncert Ge-dur

M. Hajdn: Koncert De-dur

A. E. M. Gretri: Koncert Ce-dur

K. F. Abel: Koncert Ce-dur



I druga dela sli~ne teìne i sadràja


a) u toku svakog polugodi{ta, po kvintnom krugu (istoimeni

dur i mol) najmawe dva puta pre}i sve seltvice;

b) na svakom ~asu praktikovati po jednu tonsku i tehni~ku

ve`bu (po izboru nastavnika);

v) dve zbirke etida, odnosno po pet etida mese~no;

g) ~etiri komada;

d) {est sonata i ~etiri koncerta.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica;


3. Delo za izvo|ewe uz pratwu klavira – OBAVEZNO NA-

PAMET

áá RAZRED


LESTVICE

Sve durske i molske lestvice u razlagawu, sa razloènim

trozvucima, dominantnim i umawenim ~etvorozvucima, kroz dve

oktave u svim artikulacijama, u {esnaestinama, MM=110-128, na-

pamet.

TONSKE I TEHNI^KE VE@BE

M. Mois: O zvu~nosti

Q. Dimitrijevi}: Tonske ve`be od 10 do 15

J. Erdeg: Tehni~ke ve`be áá sveska

Tafanel-Gober: Tehni~ke ve`be od 8 do 17

Q. Dimitrijevi}: Ve`be za legato

M. A. Rajhert: Dnevne ve`be op. 5

ETIDE

Tafanel-Gober: 24 progresivne etide

E. Keler: 25 romanti~nih etida op. 66

J. Heker: 24 etide op. 6

G. Gariboldi: Velike etide u stilu op. 134

I druge zbirke etide sli~nog sardàja i teìne

K0MPOZICIJE ZA IZVO\EWE

V. A. Mocart: Sonata Ce-dur, KV 14 br. 5

G. F. Hendl: Sonata e-mol

J. S. Bah: Sonata Ce-dur, Sonata E-dur

G. F. Teleman: Svita a-mol

G. F. Teleman: Háá Fantazija za flautu solo

L. Van Betoven: Serenada op. 8

A. [tamic: âááá kapri~a za flautu solo

E. Kronke: Svita za flautu solo op. 175

V. Tober: Berseza op. 46

F. [open: Varijacije na Rosinijevu temu

B. Martinu: Skerco

A. Vivaldi: Koncert De-dur op. 10 br. 3

\. B. Pergolezi: Koncert Ge-dur

L. Bokerini: Koncert De-dur or, 27

L. Hofman: Koncert De-dur

F. A. Resler-Roseti: Koncert De-dur

Z. Vauda: Nokturno

Snovi za flautu solo

Estampa za flautu solo



a) dva puta u toku svakog polugodi{ta obraditi, po kvint-

nom krugu (istoimeni dur i mol) sve lestvice;

b) na svakom ~asu obraditi po jednu tonsku i tehni~ku ve-

`bu, po izboru nastavnika;

v) dve zbirke etida, odnosno po pet etida mese~no;

v) ~etiri komada;

g) {est sonata i ~etiri koncerta.

ISPITNI PROGRAM




PAMET

ááá RAZRED


LESTVICE

Sve durske i molske lestvice u razlagawu, sa razloènim


oktave u svim artikulacijama, u {esnaestinama, MM=120-134, na-

pamet.

TEHNI^KE VE@BE

M. Mois: Tehni~ke studije i ve`be

M. Mois: Skale i arpe|a

M. Mois: [kola artikulacije

J. Erdeg: Tehni~ke ve`be ááá sveska

ETIDE

T. Bem: 24 kapri~a op. 26

A. B. Firstenau: 24 etide op. 125

F. [indler: 24 Bahove studije

E. Keler: Etide or. 33 ááá sveska



V. A. Mocart: Rondo De-dur


J. S. Bah: Sonata e-mol

K. F. E. Bah: Sonata a-mol za flautu solo

M. Mare: „Ludosti [panije” („Les Folies d’Espagne”) za

flautu solo

M. Kronke: Svita u starom stilu op. 81

F. [ubert: Introdukcija, Tema i Varijacije op. 1

K. Sen-Sans: „Odelet”

M. Blave: Koncert a-mol

F. Devijen: Koncert Ge-dur

K. [tamic: Koncert Ge-dur op. 29

V. Blodek: Koncert De-dur

K. Debisi: Sirings za flautu solo

@. Iber: Pies za flautu solo

A. Honeger: „Igra koze” za flautu solo

M. @ivkovi}: Svita u klasi~nom stilu op. 4



a) sne lestvice ~etiri puta po kvintnom krugu – istoimeni

dur i mol;

b) po jedna tonska i tehni~ka ve`ba na svakom ~asu, po izbo-

ru nastavnika;

v) dve zbirke etida, odnosno pet etida mese~no;

g) ~etiri sonate ili svite;

d) pet komada;

|) tri koncerta.

ISPITNI PROGRAM




PAMET

áâ RAZRED


LESTVICE

Sve durske i molske lestvice u razlagawu sa razloènim


oktave u svim artikulecijama, u {esnaestinama, MM=126-144, na-

pamet.

TEHNI^KE VE@BE

M. Mois: Mehanizam – Hromatizam

M. Mois: Dnevne ve`be

J. Erdeg: Tehni~ke ve`be áâ sveska



ETIDE

V. De Mikelis: 24 etide op. 25

E. Keler: 30 virtuoznih etida or. 75

Tafanel-Gober: 12 velikih virtuoznih etida

J. Andersen: 24 etide or. 15



J. S. Bah: Sonata ha-mol

J. S. Bah: Partita a-mol za flautu solo

A. F. Dopler: Fantazija op. 26

G. Fore: Fantazija op. 79

@. I: Fantazija

@. Enesku: Kantabile i Presto

F. Gober: Nokturno i Alegro skercando

A. Veber: Skerceto

C. [aminad: Kon~ertino or, 107

J. J. Kvanc: Koncert Ge-dur

V. A. Mocart: Koncert De-dur KV 314

V. A. Mocart: Koncert Ge-dur KV 315

K. Rajneke: Koncert De-dur

J. Rivije: Koncert

D. Despi}: Partita or. 60 za flautu solo

P. Ozgijan: Koncertantna svita


U okviru nastavnog plana i programa obuhva}ena je osnova

svirawa na PIKOLO FLAUTI, prilago|avawe specifi~noj po-

stavci usnika na usnama, upoznavawe sa svim tonovima iz zvu~nog

obima instrumenta, wihovo izjedna~avawe po boji, ja~ini i kvali-

tetu, kao i sticawe osnovnih ve{tina u tehnici svirawa pikolo

flaute kroz svirawe lestvica, tehni~kih ve`bi, etida, kompozi-

cija za izvo|ewe i lak{ih primera iz orkestarske literature.

LESTVICE

Sve durske i molske lestvice kroz jednu (u áá polugodi{tu u

razlagawu i kroz dve oktave), sa razloènim trozvucima i ~etvo-

rozvucima u razli~itim artikulacijama, od umerenih osmina do

{esnaestina u tempu: ~etvrtina MM 100.

TEHNI^KE VE@BE

Tafanel-Gober: Tehni~ke ve`be, br. 1 i 2

ETIDE

Q. Dimitrijevi}: [kola za flautu á kwiga, od 23. do 55.

strane (ve`be u rasponu de1 do ce3 – zvu~no od de2 do ce4)

Q. Dimitrijevi}: [kola za flautu áá kwiga (ve`be u raspo-

nu od ce3 do ha3 – zvu~no od ce4 do ha4)

KOMADI, SONATE, KONCERTI

M. Blave: Gavota á iz Koncerta a-mol

M. Koret: Rondo

J. S. Bah: Rondo i Menuet iz Svite ha-mol

G. F. Hendl: Bure i Menuet iz Sonate Ge-dur

J. L. Dusek: Menuet

E. Kronke: op. 92 „Veseli trenutak”

V. Kronke: Gavota

V. Pop: „[panska igra”

G. F. Teleman: Menuet áá iz Svite a-mol

F. J. Gosek: Gavota i Tamburin


G. F. Hendl: Sonata Ef-dur

G. F. Teleman: Sonata Ef-dur

A. Vivaldi: op. H Koncert br. áâ Ge-dur

A. Vivaldi: op. H Koncert br. â Ef-dur

J. G. Linike: Koncert Ge-dur

U druga dela sli~ne teìne i sadràja, po izboru nastavnika

U toku áá polugodi{ta u~enika upoznati sa lak{im solima

za pikolo flautu iz orkestarske literature.


FLAUTA

a) ~etiri puta sve lestvice po kvintnom krugu (istoimeni

dur i mol);

b) na svakom ~asu najmawe po jedna tonska i tehni~ka ve`ba,

po izboru nastavnika;

v) dve zbirke etida, odnosno ~etiri etide mese~no;

g) dve sonate;

d) ~etiri komada;

|) dva koncerta.

PIKOLO FLAUTA

a) sve lestvice kroz dve oktave, uvek u ujedna~enom tempu;

b) sve navedene ve`be iz [kole za flautu á i áá kwiga;

v) deset komada;

g) dve sonate;

d) dva koncerta;

|) osam sola iz orkestarske literature.

ISPITNI PROGRAM

FLAUTA

1. Jedna etida virtuoznog karaktera;

2. Komad virtuoznog karaktera;

3. Koncert – OBAVEZNO NAPAMET

PIKOLO FLAUTA

1. Dva komada uz pratwu klavira;

2. Jedna sonata ili koncert uz pratwu klavira;

3. Dva sola iz orkestarske literature.

OBOA

á RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave,

prema mogu}nostima, razloèni toni~ni trozvuci i dominantni

septakordi u durskim skalama, razloèni toni~ni trozvuci i uma-

weni septakordi u molskim skalama.

Skale treba svirati u osminskom pokretu i u svim artikula-

cijama.

Hromatske skale u osminama od be – ef3.

ETIDE

Vileman: 37 (45) etide

H. Brod: Etide i sonate, á deo

L. Bleze: Tehnika oboe – prvi deo


R. [uman: á romansa

G. F. Hendl: Sonata ce-mol

G. F. Teleman: Sonata ce-mol

J. Levandovska: Sonatina ili neko drugo cikli~no delo

P. Merlot: Air pastoralHofman: Mali komadi za obou i klavir

I ostala dela na nivou prvog razreda po izboru nastavnika

– arije, romanse, serenade, igre.


a) dve razli~ite {kole etide;

b) {est komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala;


3. Jedna kompozicija sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET.

áá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave,

razloèni tehni~ki trozvuk ili dominantni septakord u duru,

razloèni toni~ni trozvuk i umaweni septakord u molu.

Skale treba svirati u {esnaestinskom pokretu i u svim ar-

tikulacijama.

Hromatska skala u {esnaestinama od be do ef3.

ETIDE

Blat: 11 etida



Blat: 25 etide

L. Bleze: Tehnika oboe, drugi deo


G. F. Teleman: Sonata a-mol ili ge-mol

R. [uman: áá romansa

G. F. Hendl: Sonata áá

G. F. Hendl: Koncert br. 1

Koreli-Barbirpli: Koncert

Albinoni: Koncert Be-dur ili De-dur

F. Fore: Grave et allegro giocosoI druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika.


a) dve razli~ite {kole etida;

b) dva komada;

v) jedan komad doma}eg autora;

g) jedna sonata;

d) jedan koncert.

ISPITNI PROGRAM



3. Teleman – jedna od navedenih sonata OBAVEZNO NAPA-

MET.

ááá RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale u obimu instrumenta –

od be do ge3 – razloèni toni~ni trozvuci i dominantni septa-

kord u duru, razloèni toni~ni trozvuk i umaweni septakord u

molu. Skale svirati u {esnaestinskom pokretu, brèm tempu i u

svim artikulacijama.

Sve skale ve`bati sa sekundama i tercama u triolskom i {e-

snaestinskom pokretu, umerenog tempa, legato i non legato.

Hromatska skala u svim artikulacijama, u brzom tempu od be

do ge3. Sve skale se izvode napamet.

ETIDE

[mit: á deo

[mit: áá deo

Ferling: 18 etida

Izbor etida u redakciji Q. Petru{evskog


R. [uman: Romansa a-mol

A. Koreli: Koncert Ef-dur

G. F. Hendl: Koncert ge-mol

J. Iber: Escales No 2

G. Arnani: Romansa

Kolin [arl: Celebres Solos de Concurs per Hautbois et Pianoop. 34 ili op. 40

K. Odak: Rondo

J. Bomartie: Sonata e-mol

F. Beminiani: Sonata á

B. Mar~elo: Sonata Ef-dur, De-dur, de-mol, ge-mol

F. Benda: Sonata in Ef

F. Gal: Sonata

\. B. Pergolezi: Koncert za obou

D. Fon Ditersdorf: Koncert Ge-dur

J. M. Lekler: Koncert Ce-dur

J. Teleman: Koncert ef-mol

Albinoni: Koncert De-dur

G. F. Hendl: Sonate ce-mol, ge-mol

Kolen: Solo de concours br. 1



b) dva komada;

v) jedno doma}e delo;

g) tri sonate;

d) dva koncerta.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala sa trozvucima, domi-

nantnim i umawenim septakordom (non legato);


3. Kompozicija za izvo|ewe sa klavirom OBAVEZNO NA-

PAMET.

áâ RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale u obimu instrumenta –

od be do ge3 – sa razloènim toni~nim i dominantnim septakor-

dom u duru, razloènim toni~nim trozvucima i umawenim septa-

kordima u molu – u {esnaestinskom pokretu, brzom tempu i u svim

artikulacijama.

Sve skale svirati sa sekundama i tercama u triolskom i {e-

snaestinskom pokretu, u brzom tempu, legato i non legato.

Hromatska skala u svim artikulacijama, u veoma brzom tempu

od be do ge3. Sve skale se izvode napamet.

ETIDE

Luft: Etide za obou

Ferling: 48 etida

Izbor etida u redakciji Q. Petru{evskog


îmaroza: Koncert Ce-dur

A. Mar~elo: Koncert de-mol


A. Vivaldi: Koncert Ef-dur

P. Hindemit: Sonata

Radomir Petrovi}: Sonatina

Dejan Despi}: Pastorala za obou solo op. 64

Albinoni: Koncert de-mol br. 9


Kolen: Solo de concours br. 2


Molan Vlajin: Rondino

H. Buser: Asturna op. 84

G. Pjerne: Piece en sol mineur Ph. Gober: Internade ChampetreI. Kova~: Skerco

A. Smailovi}: Pastorala

K. Sen Sans: Sonata op. 166

I. Petri}: Sonatina

H. Bauman: Sonata

V. Belini: Koncert e-mol

D. Molik: Kon~ertino Ce-dur

B. Bjelinski: Koncert

U okviru nastavnog plana i programa obuhva}ena je osnova

svirawa na ENGLESKI ROG, upoznavawe sa svim tonovima iz

zvu~nog obima instrumenta, wihovo izjedna~avawe po boji, ja~ini

i kvalitetu, kao i sticawe osnovnih ve{tina u tehnici svirawa

engleskog roga kroz svirawe lestvica, tehni~kih ve`bi, etida,

kompozicija za izvo|ewe i lak{ih primera iz orkestarske litera-

ture.

LITERATURA

A. M. R. Baret: 40 etida

B. Mar~elo: Sonata za engleski rog i klavir

G. Doniceti: Koncert za engleski rog i orkestar

P. Hindemit: Sonata za engleski rog i klavir



b) dva komada;


g) tri sonate;

d) dva koncerta.

ENGLESKI ROG

a) pet etida;

b) sinata ili koncert.

ISPITNI PROGRAM



OBOA

1. Jedna etida;

2. Kompozicija virtuoznog karaktera;

3. Delo jugoslovenskog ili slovenskog autora.

4. Koncert á, áá, ááá stav OBAVEZNO NAPAMET

ENGLESKI ROG

1. Jedna etida;

2. Jedna sonata ili koncert.

KLARINET

á RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale do visine tona ge3

sa

trozvucima, dominantnim i umawenim septakordima. Skale svira-

ti razlo`eno u laganim osminama i {esnaestinama na slede}i

na~in: sekunde, terce, oktave, trozvuk dominantni i umaweni sep-

takord.

Hromatsku skalu svirati od e malo do ge3 sa malom sekundom.

ETIDE

Kloze: á sveska

Lefevr: Metodo á

Bruno Brun: ááá sveska

L. Videman áâ sveska

Gomabo: 21 kapri~o

Obavezno paralelno raditi dve razli~ite {kole


Bruno Brun: Izbor malih komada

Kompozicije sa klavirom na nivou gradiva á razreda po iz-

boru nastavnika

KONCERT

[tamic: Koncert Be-dur – ceo


a) tri komada;

b) [tamicov koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala kroz tri oktave sa tro-

zvukom, dominantnim i umawenim septakordom;


3. Jedan komad uz pratwu klavira.

KOMAD SE SVIRA NAPAMET.

áá RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale do visine tona ge3 sa




takord.

Hromatski skalu svirati od e malo do ge3 sa malom sekundom.

ETIDE

Kloze: á i áá sveska

@an @an: á sveska

Lefevr: ááá sveska

Bruno Brun: áâ sveska


R. Vagner: Ada|o

Pjerne: Kanconeta

Fibih: Selanka

K. M. v Veber: Varijacije

Druge kompozicije sa klavirom na nivou gradiva áá razreda


KONCERT

Hofmajster: Koncert Be-dur


a) Tri komada;

b) Hofmajsterov koncert.

ISPITNI PROGRAM


zvukom, dominantnim i umawenim septakordom;


3. Komad uz pratwu klavira

KOMAD SE SVIRA NAPAMET.

ááá RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale do visine tona a3

sa




takord.

Hromatsku skalu svirati od e malo do a3 sa malom sekundom.

ETIDE

Ul: á sveska – po izboru

@an @an: á i áá sveska

Blat: 12 kapri~a

Krep{: 350 etida

KOMPOZICIJE SA KLAVIROM na nivou gradiva ááá raz-

reda po izboru nastavnika

KONCERTI

K. M. Veber: Kon~ertino

[tamic: Koncert Es-dur

Per{inov: Balada

Kramer`: Koncert Es-dur

ISPITNI PROGRAM


zvucima, dominantnim i umawenim septakordom;


3. Komad uz pratwu klavira.

KOMAD SE SVIRA NAPAMET

áâ RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale do visine tona a3 sa


ti razlo`eno u laganim osminama i {esnaestinama na slede}e na-

~ine: sekunde, terce, oktave, trozvuk dominantni i umaweni septa-

kord.

Hromatsku skalu svirati od e malo do a3 sa malom sekundom.

ETIDE

Ul: áá sveska 48 etida

Kavalin: 30 kapri~a

\anijeri: 12 etida

@an @an: áá i ááá sveska

KOMPOZICIJE SA KLAVIROM na nivou gradiva áâ raz-

reda po izboru nastavnika

KONCERTI

K. M. Veber: Kon~ertino

Rabo: Solo de konkur

Perminov: Balada

Bonar: Rondo

Bruno Brun: Minijature

K. M. v Veber: Koncert Es-dur, ef-mol

V. A. Mocart: Koncert As-dur

K. Sen Sans: Sonata

Danci: Sonata

Gober: Fantazija

U drugom polugodi{tu áâ razreda, kada su u~enici ve} dobro

savladali probleme na klarinetu, upoznaju se sa BAS KLARINE-



TOM i wegovim tehni~kom mogu}nostima. Tehnika dirki i usnik

su isti kao i kod klarineta, razlika je u veli~ini i zvuku – bas

klarinet zvu~i za oktavu niè od klarineta.

Zbog svoje glomaznosti nije podesan da bude solisti~ki in-

strument pa se iskqu~ivo upotrebqava kao orkestarski instru-

ment i u kamernim sastavima.

Upoznavawe bas klarineta treba da se ogleda u svirawu or-

kestarskog materijala, solo deonica i to:


\. Verdi: solo mesta iz opera „Mo} sudbine”, „Aida”, „Don

Karlos”, „Falstaf”, „Otelo”

R. Vagner: solo mesta iz opera „Tanhojzer”, „Loengrin”,

„Tristan i Izolda”

\. Pu~ini: solo mesta iz opera „Boemi”, „Toska”, „Madam

Baterflaj”

O. Respigi: solo mesta iz opera „Rimske fontane”, „Rimske

pinije”

P. I. âjkovski: solo mesta iz baleta „Romeo i Julija”,

„[~elkun~ik”, „Labudovo jezero”

P. I. âjkovski: solo mesta iz opera „Pikova dama”, „Evge-

nije Owegin”

S. Hristi}: solo mesta iz baleta „Ohridska legenda”

P. Kowovi}: solo mesta iz opere „Ko{tana”

H. Vikman: Kompozicije za dva klarineta, alt klarinet i

bas klarinet

H. Voknam: Kompozicije za 4 klarineta, alt klarinet i bas

klarinet


BAS KLARINET

a) 10 orkestarskih sola.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;

2. Jedan koncert;

3. Jedno virtuozno delo – kompozicija jugoslovenskog ili

slovenskog autora

FAGOT

á RAZRED


SKALE

Treba obraditi sve durske i molske skale u obimu duodeci-

me ili dve oktave, prema mogu}nostima instrumenta, razlièni

toni~ni trozvuci i dominantni septakordi u brzim osminama –

napamet.

ETIDE

Obraditi dve razli~ite {kole etida


J. Vajsenborn: Sveska á, op. 8

Starokalomski: Svita

Hara Laslo: [kola za fagot áá sveska

KOMADI

Mali komadi i transkripcije, odnosno kompozicije sa kla-

virom na nivou gradiva á razred a po izboru nastavnika

Lignpelter: Kon~ertino

Kolomic: Skerco

B. Trudi}: Skerco

M. Stahuqak: Rondo za fagot i klavir op. 21 br. 2

J. Vajsenborn: Romansa

F. Mendelson: Pesme bez re~i op. 85 br. 14

J. Vajsenborn: Andante

Temeqnije upoznavawe tenor kqu~a ~ije je u~ewe zapo~eto u

áâ razredu osnovne muzi~ke {kole.



b) tri komada;

v) jedan kon~ertino.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala sa razloènim toni~-

nim trozvucima i dominantnim septakordima u brzim osminama –

stakato;


3. Kompozicija sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET

áá RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale u obimu dve oktave ili

duodecime, prema mogu}nostima instrumenta. Razloèni toni~ni,

dominantni i umaweni ~etvorozvuci u {esnaestinama – napamet.

ETIDE

J. Vajsenborn: Sveska áá op. 8 od 1 do 25

O. Burdo: Grande Methode Complete – tehni~ke ve`be


J. Vajsenborn: Kapri~o

M. Glinka: Putnikova pesma

M. Musorgski: Stari zamak

L. Milde: Andante ili Romansa

K. Debisi: Mali Crnac

Aleksandra Logo: Svita

B. Bjelinski: 2 invencije



b) tri komada;

v) jedan koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala, sa toni~nim trozvukom

i dominantnim septakordom, razloèno – stakato;



ááá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u obimu tri oktave: Ce, Be, Ha, Cis,

De, ce, be, cis, de.

Ostale skale kroz dve oktave plus kvinta – prema mogu}no-

stima instrumenta.

Razloèni, toni~ni, dominantni, umaweni ~etvorozvuci u

{esnaestinama i hromatske skale.

Ve`be u tenor kqu~u.

ETIDE

Kopra{: Etide áá deo

Milde: Etide op. 24 od 1 do 10

Ubraduz: Tehni~ke ve`be


K. [tamic: Koncert Ef-dur


V. A. Mocart: Koncert Be-dur – á stav

Stanojlo Raji~i}: „Pesma i igra”

Hilmera: Con UmoroDruga odgovaraju}a dela doma}ih autora

Emil Koseto: Koncertantna svita

Bomartije: Sonata ge-mol

Mi{el Koret: Sonata de-mol



b) tri komada;

v) jedan koncert;

g) jedno doma}e delo.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala, sa trozvucima, domi-

nantnim i umawenim ~etvorozvucima – non legato;





áâ RAZRED


SKALE

Obraditi durske i molske skale u obimu tri oktave: Ce, Be,

Ha, De, Cis, ce, be, ha, de, cis.

Ostale skale treba izvoditi kroz dve oktave plus kvinta –

prema karakteristikama instrumenta.

Dominantni i umaweni ~etvorozvuci u {esnaestinama i

hromatske skale.

Ve`be u tenor i violinskom kqu~u.

ETIDE

Milde: Etide op. 24 od 11 do 25

Milde: Koncertne etide op. 25 – pet lak{ih po izboru


J. Kr. Bah: Koncert Be-dur

V. A. Mocart: Koncert Be-dur

A. Vivaldi: Koncert – jedan teì

K. M. Veber: Koncert Ef-dur

A. Vivaldi: Sonata a-mol

David: Kon~ertino

Miro{wikov: Skerco

P. Hindemit: Sonata

J. Petri}: Sonata

I druga odgovaraju}a dela jugoslovenskih autora

U drugom polugodi{tu áâ razreda u~enici treba da upoznaju

KONTRA FAGOT i wegove tehni~ke karakteristike. Po obliku i

na~inu svirawa, odnosno po samoj grif tabeli, sli~an je fagotu.

U orkestru uglavnom ima prate}u ulogu, odnosno duplira i

poja~ava odre|ene basovske deonice, ali i pored toga wemu su po-

verene kratke solo deonice karakteristi~ne za wegovu boju i vrlo

dubok registar.

Posebna literatura ne postoji i koriste se {kole iz pro-

grama za fagot, po izboru nastavnika, a karakteristi~ne solo deo-

nice iz orkestarske literature koji bi trebalo da svaki u~enik

fagotista upozna i savlada su:

G. Maler: Simfonije br. áá i áH

L. van Betoven: Simfonije br. â i áH

D. [ostakovi~: Simfonija br. â

M. Ravel: „Moja majka guska”

M. Musorgski: Slike sa izlo`be

P. Dika: ârobwakov u~enik ......


FAGOT


b) tri komada;


g) jedan koncert;

d) jedna sonata.

KONTRAFAGOT

a) {est orkestarskih sola.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;

2. Koncert á, áá, ááá stav OBAVEZNO NAPAMET;


4. Delo jugoslovenskog ili slovenskog autora.

SAKSOFON

á RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale do visine tona ef3

(fis3) sa trozvucima i dominantnim i umawenim septakordima.

Stakato u laganim osminama i {esnaestinama, trozvuci legato u

savladanom rasponu.

Hromatska skala.

ETIDE

J. Blakman: Sax. Schule á

P. Herer: Saxofon Schule á

B. Brun: ááá sveska za klarinet – po izboru (transkripcije)

J. Jetl: Saxofon Schule áPreporu~uje se upotreba literature za klarinet, obou i

sli~ne, odgovaraju}e instrumente prema saksofonu.


B. Brun: Izbor lakih komada – transkripcija – za saksofon

na nivou gradiva á razreda sredwe {kole

Klaus Peter Bruhman: Romansa

Gerhard Mor: O~ekivawe

F. [ubert: Serenada

Upotrebqavati transkripcije iz literature za violon~elo,

klarinet i obou, na nivou á razreda sredwe {kole



b) jedan komad;

v) jedno jugoslovensko delo.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala sa dominantnim i uma-

wenim septakordima;


3. Komad sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET.

áá RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale do visine tona ef3

(fis3) sa trozvucima, dominantnim i umawenim septakordima.

Stakato u laganim {esnaestinama, {esnaestinama legato. Trozvu-

ci, dominantni i umaweni septakordi u savladanom rasponu.

Hromatska skala.

ETIDE

J. Blekman: I {kola za saksofon

P. Herer: Saksofon {kola áá

B. Brun: áâ sveska za klarinet – etide po izboru

J. Jetl: Saxofon SchuleF. Hauk: Neue saxofon SchuleObavezno raditi dve paralelne {kole.


B. Brun: Izbor malih komada

K. [tamic: Koncer Es-dur – transkripcija

M. Ciri: op. 52 Kapri~o za saksofon i klavir

J. Majer: Noveleta za alt saksofon i klavir



b) dva komada;


ISPITNI PROGRAM


nantnim i umawenim septakordima – ne razloèno, stakato;


3. Komad sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET.

ááá RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale u obimu instrumenata

do ef3 (fis3) sa razloènim trozvucima, dominantnim i umawe-

nim ~etvorozvucima, stakato u {esnaestinama.

Legato trozvuci, dominantni ~etvorozvuci.

Hromatske skale stakato i legato.

Paralelne dijatonske terce.



ETIDE

J. Jetl: 12 etida za alt saksofon

H. Kloze: Quinze etudes chantantes pour le saxofon – najmawe 6

etida

H. Kloze: Methode Complete p. Saxofon – dnevne ve`be i 3

koncertne etide

Melodie suisseMelodie AllemendeMadrid BoleroGustav Bumke: op. 43 áá i ááá sveska, 36 etida i 24 xez etide


Rafel Ginter: op. 71 Kon~ertino za alt saksofon ili Reci-

tativ za alt saksofon i klavir

Perinom: Balada

Friker: Aubade za saksofon i klavir

Bernar Kuc: „Stara Rusija” – fantazija

J. Hajdn: Fantazija

I druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika.



b) tri komada;


ISPITNI PROGRAM


nantnim i umawenim septakordima;


3. Dve kompozicije sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET.

áâ RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u obimu instrumenata do ef3

(fis3) sa razloènim trozvucima, dominantnim i umawenim sep-

takordima.

Paralelne sekunde, terce i kvarte.

Artikulacije primeniti u radu sa svim skalama sa posebnim

teì{tem na figuru dve legato dve stakato.

Hromatska skala stakato, legato.

ETIDE

Kavalini: Izbor kapri~a – transkripcija klarinet

H. Kloze: Metode complete pour tues les saxofones – dnevne ve-

`be po izboru

H. Kloze: Quinle etudes chantantes – teè koncertne etide

Gustav Bumke: áâ i â sveska – tehni~ke ve`be


Zigfrid Karg Elert: op. 153 25 Carien ve`bi i 1 sonata,

sveska á i áá

P. Hindemit: Sonata za alt saksofon

Zigfrid Siara: Sonatine ala xez

Du{an Radi}: Kon~ertino – transkripcija klarineta

Gober: Fantazija – transkripcija

V. A. Mocart: br. 2 Es-dur – transkripcija horne



b) dva komada;

v) jedno jugoslovensko delo;

g) jedan koncert;

d) jedna sonata.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;

2. Koncert á, áá, ááá stav – OBAVEZNO NAPAMET


4. Kompozicija jugoslovenskog ili slovenskog autora.

TRUBA

á RAZRED


SKALE

Obraditi durske i molske skale u obimu duodecime ili dve

oktave – prema mogu}nostima u~enika. Toni~ni trozvuci i domi-

nantni septakordi u laganim {esnaestinama – napamet.

DNEVNE VE@BE

Za ovu vrstu ve`bawa koristiti {kole: Stamp, Kolin, Karu-

zo, [lozberg ili Kalet. Svaka od ovih {kola obra|uje sli~ne

komponente i uz svaku ve`bu stoje iscrpna obja{wewa. Ve`be u~e-

nik moè da koristi prema svojim mogu}nostima. Ove {kole se

rade u sve ~etiri godine.

ETIDE

A. Strnad: áá sveska za sredwu {kolu – od br. 1 – 15

J. Arban: Ve`be za hromatiku

J. Arban: Razloèni dur tonaliteti

J. Arban: Ve`be za legato

\. To{i}: á sveska etida

Zigmund Hering: Kwiga ááá – progresivni truba~

P. Klodonir: 20 malih etida

Zigmund Hering: 32 etide – od 1 – 12

I druge etide sli~nog karaktera i teìne po izboru nastav-

nika


Kogan: Koncert

P. I. âjkovski: Napolitanska igra

S. Bolotin: Lake melodije – izbor

[varc: Romansa

G. F. Hendl: Sonata u Ef-duru (obrada @an Tilde)

J. Ed. Bara: Orijental

\. To{i}: Obrade Mokrawca

I neki drugi komad ili koncert sli~nog karaktera i teìne



b) tri komada;

v) jedno doma}e delo.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna etida sa umerenim tehni~kim zahtevima;

3. Jedna melodijska etida;

4. Jedna kompozicija sa klavirom.

KOMPOZICIJA SA KLAVIROM SE SVIRA NAPAMET

áá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave –

prema mogu}nostima u~enika – i razloèni toni~ni trozvuk i do-

minantni septakord u sporijim {esnaestinama.

DNEVNE VE@BE

Prikazane u á razredu obavezno koristiti

ETIDE

\. To{i}: áá i ááá sveska etida

J. Arban: Hromatske triole

J. Arban: Predve`be za ve`be sa ukrasima – strana 81 kom-

pletne metode

J. Arban: Ve`be za legata

J. Arban: Ve`be za dupli i tripli jezik

Z. Hering: 32 etide – od br. 2 – 22

Z. Hering: êtvrta kwiga

P. Klodomir: 12 karakteristi~nih etida

Krparov: Etide – od br. 1 – 9

I druge etide sli~ne teìne i karaktera po izboru nastav-

nika.




Kuprinski: Kavatina

K. [van: Sonata za trubu i klavir

G. Bali: Andante i Alegro

G. F. Hendl: Arija i Varijacija

M. Silvanski: Koncert za trubu i klavir

I drugi komad sli~ne teìne ili lak{i stav neke cikli~-

ne kompozicije po izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMU PROGRAMA

a) obraditi dve razli~ite {kole etida;

b) ~etiri komada;

v) jednu lak{u cikli~nu kompoziciju;

g) jedan stav koncerta.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala po programu;


3. Komad sa klavirom.

KOMAD SA KLAVIROM SE SVIRA NAPAMET.

ááá RAZRED


SKALE

Obraditi durske i molske skale u obimu duodecime ili dve

oktave – prema mogu}nostima u~enika. Razlièni toni~ni, domi-

nantni i umaweni ~etvorozvuci u {esnaestinama i pristupa~nim

artikulacijama. Hromatska skala – sve napamet.

DNEVNE VE@BE

Obavezno koristiti dnevne ve`be prikazane u á razredu

ETIDE

\. To{o}: áâ i â sveska etida

A. Strnad: Zbirka etida za sredwu {kolu – od br. 50 – 75

J. Arban: Intervali

J. Arban: Dupli i tripli jezik

J. Arban: Ve`be za ukrase

Bali: 15 etida

Krparov: Etide – od br. 10 – 12

I druge {kole etida sli~nih trehni~kih zahteva po izboru

nastavnika

KOMPOZICIJE ZA IZVO\EWE SA KLAVIROM

Vejivanovski: Sonata ge-mol

Volf: „Rostoker svita”

Martinu: Sonatina

Ruwon: Prvi solo za konkurs

Tile: Mali koncert za trubu

[aju: Konkurski komad

Kule: Solo za konkurs

J. Bergmans: La [enil

V. [epelev: Skercino

I. Bobrovski: Skercino

A. Skajo: Komad za konkurs

A. Bokam: Arlekinada

H. Buser: Andante i Skerco

P. Mendez: Hota

E. Marten: Koncertni rondo

E. Bozas: Badina`

L. van Betoven: Arija

A. Gedike: Koncertna etida op. 49

M. Balakirev: Gruzinska pesma

S. Balasawan: Koncertne etide – izbor

L. Kogan: Skerco

B. Mar~eldo: Skercando



b) tri komada;

v) jednu sonatu ili sonatinu;

g) jedan koncert;

d) jedno doma}e delo.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala sa dominantnim trozvu-

cima i umawenim ~etvorozvucima;


3. Dva orkestarska sola;

4. Kompozicija sa klavirom.

KOMPOZICIJA SA KLAVIROM SE SVIRA NAPA-

MET.

áâ RAZRED


SKALE

Ponoviti skale iz prethodnih razreda s tim da se sviraju i u

legato tehnici i u ne{to brìm {esnaestinama.

DNEVNE VE@BE

Obavezno koristiti dvevne ve`be prikazane u I razredu

ETIDE I VE@BE

A. Strnad: Etide za sredwu {kolu – od br. 75 do kraja

J. Arban: Etide – od br. 1 – 8

[arli: 30 etide – od br. 1 – 10

Bi~: Etide – drugi deo

\. To{i}: âá sveska

\. To{i}: Novi zvuci trube

KONCERTI I KOMADI

Butri: Trompetunija

M. Logar: Omladinski koncert za Ce trubu

Arutuwan: Koncert

Vigert: Koncert De-dur

Sen-Sans: Fantazija u es-molu

Fiala: Kon~ertino ge-mol

Humel: Koncert Es-dur

J. Hajdn: Koncert Es-dur

V. A. Mocart: Mali koncert

A. Gedike: Koncert za trubu i orkestar

E. Porino: Kon~ertino

F. Depre: Kon~ertino

G. Delerue: Kon~ertino

R. Buotri: Kon~ertino

J. Ibo: Sonata

P. Hindemit: Sonata

J. M. Defaj: Sonatina

J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 2 (transkripcija Kr-

parev)

J. B. Arban: Varijacije na „Normu” od Belinija

J. B. Arban: Karneval u Veneciji

V. [epelov: Skercino

A. Aratuwan: Koncertni skerco



b) dva komada;

v) jedan stav sonate;

g) jedan koncert;

d) jedno doma}e delo ili delo slovenskog autora.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida cikli~nog karaktera;

2. Koncert – najmawe trostava~ni;

3. Komad virtuoznog karaktera;

4. Kompozicija jugoslovenskog ili slovenskog autora;

5. Kraw~evi}-To{i}: Orkestarske studije.

JEDNA KOMPOZICIJA OD NAVEDENIH SE IZVODI

NAPAMET.

TROMBON

á RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave,

prema mogu}nostima u~enika. Toni~ni trozvuci i dominantni



septakordi napamet.

ETIDE

K. Kopra{: á sveska

R. Miler: Tehni~ke studije 1. deo

E. Gaetke: Dnevne ve`be

F. Poder: 24 studije

E. Getke: Skale

Kolin: Metoda 1. Deo LIP FLEXIBILITY

KOMPOZICIJE

S. Gordon: The icebergR. Kleris: Theme de concours R. Botri: Choral varieR. Kleris: Molitva

Lami: Choral varieGajneber: Sarabanda

CIKLI^NA DELA

Gajard: Sonate – po izboru

ISPITNI PROGRAM

1. Skale predvi|ene za prvi razred;


3. Jedna kompozicija sa klavirom – OBAVEZNO NAPA-

MET.

áá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave,

prema mogu}nostima u~enika. Razloèni toni~ni, dominantni i

umaweni ~etvorozvuci u {esnaestinama.

KQUÊVI

Upoznati tenor kqu~

K. Kopra{: 1. sveska

ETIDE


R. Miler: Tehni~ke studije 1. i 2. deo

E. Getke: Dnevne ve`be

E. Getke: Skale

E. Getke: Etide – ritam, artikulacija

F. Poder: 24 studije

Kolin: Metoda 1. deo LIP FLEXIBILITY

KOMPOZICIJE

R. Butri: Trombonara

P. M. Diboa: Dva mar{a

J. Bergman: La famme a barbeE. Boza: âkona

A. Devanèr: Humoreska

CIKLI^NA DELA

Gajar: Sonate – po izboru


a) tri komada izvesti na javnom ~asu;

b) jedna sonata izvedena na javnom ~asu.

ISPITNI PROGRAM

1. Skale predvi|ene za drugi razred;



MET.

ááá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u obimu dve oktave. Razloèni toni~-

ni trozvuci, dominantni i umaweni ~etvorozvuci. Hromatske ska-

le u {esnaestinama u tempu.

KQUÊVI

Obraditi alt kqu~

ETIDE

K. Kopra{: 2. Sveska

R. Miler: 3. Sveska

F. Vobaron: Etide


E. Getke: Skale

E. Getke: Etide – ritam, artikulacija

Kolin: Metoda 1. i 2. deo LIP FLEXIBILITY; LIP TRILLER

ORKESTARSKE STUDIJE

Vinko Vale~i}: Orkestarske studije za trombon, skripte za

tre}i razredmuzi~ke {kole 1. deo

KOMPOZICIJE

V. Mejer: GalliordI. Desport: Fantazija

I. E. Barat: Introdukcija i serenada

Kazinier: Kapri~a

Mazis: Emprompti

M. Pot: Koncertne etide

CIKLI^NA DELA


J. P. Telman: Kom~ertino |okozo

E. Sa{es: Kon~ertino

Novakovski: Kon~ertino

N. R. Korsakov: Koncert E-dur

ISPITNI PROGRAM


nantnim i umawenim ~etvorozvucima kroz dve oktave – NAPA-

MET;



MET;

4. Jedno cikli~no delo sa klavirom.

áâ RAZRED


SKALE

Obraditi durske i molske skale u obimu dve oktave, razlo-

ène toni~ne ~etvorozvuke, dominantne i umawene ~etvorozvuke i

hromatske skale u brzim {esnaestinama.

KQUÊVI

Etide u tenor i alt kqu~u

ETIDE


F. Vobaron: Etide

R. Miler: 3. sveska


E. Getke: Skale i arpe|a

Kolin: Metoda 1. i 2. deo

ORKESTARSKE STUDIJE

Vinko Vale~i}: Orkestarske studije za trombon – skripta za

~etvrti razred sredwe muzi~ke {kole 2. deo

KOMPOZICIJE

A. Gilman: Morceaus simfoniqueG. Freskobaldi: Tokata

E. Boza: Homagge a baceK. Sen-Sans: Kavatina

K. Odak: Emprompti

V. Lovec: Re~itativ i Arija

CIKLI^NA DELA




A. Vivaldi: Sonate – po izboru

G. F. Hendl: Koncert ef-mol

F. David: Kon~ertino Wes-dur

Vagenzal: Koncert

N. R. Korsakov: Koncert Be-dur

V. Blaèvi}: Koncert br. 2 Des-dur

J. Bo{wak: Tri pesme za trombon i orkestar

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida koncertnog karaktera;

2. Koncert sva tri stava – OBAVEZNO NAPAMET;


4. Delo jugoslovenskog ili slovenskog kompozitora.

HORNA

á RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske i molske skale u obimu duodecime, ili

dve oktave.

Toni~ne trozvuke, dominantne i umawene septakorde izvo-

diti u tempu umerenih osmina.

Trilere bez upotrebe ventila ve`bati u laganom tempu.

ETIDE

E. Kaucki: á sveska

M. Zimolug: Etide áá sveska

Kopra{: á sveska do broja 20


M. Vlajin: 6 Bagatela

Sen Sans: Kon~ertino op. 94

Boca: U Irskoj

Ba{: Nokturno

Sen Sans: Romansa op. 36

V. A. Mocart: Koncert br. 1 De-dur




b) ~etiri kompozicije za izvo|ewe.

ISPITNI PROGRAM




KOMPOZICIJA SA KLAVIROM IZVODI SE NAPAMET.

áá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u obimu duodecime, ili dve oktave.

Toni~ni, dominantni i umaweni ~etvorozvuci u sporim {e-

snaestinama.

Transpozicije u e, Es, De i Ce horni.

Trilere bez upotrebe ventila treba ve`bati u brèm tempu.

Intervale – kvinte, sekste, seprime i oktave – izvoditi, odnosno

svirati odvojeno, sa naglaskom (stakato) i vezano (legato) nagore,

od piano do forte, a na dole od forte do piano u svim durskim i

molskim skalama. Uve`bati upotrebu dvostrukog i trostrukog je-

zika u svirawu.

ETIDE

M. Zimolug: Etide áá sveska

M. Alfonz: á sveska

Kopra{: á sveska, do kraja


A. Glazunov: Reveri

V. A. Mocart: Koncert br. 3 Es-dur

Koreli: I sonata

Matis: Koncert br. 2 op. 24

Olker: LiedR. G. Monteren: Balada



a)dve razli~ite {kole;

b) ~etiri komada;

v) dva dela jugoslovenskih autora.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska skala sa toni~nim, dominant-

nim i umawenim ~euvorozvucima;

2. Tri etide razli~itog karaktera;


KOMPOZICIJA SA KLAVIROM SE SVIRA NAPAMET.

ááá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u obimu duodecime, ili dve okta-

ve. Razloèni toni~ni, dominantni i umaweni ~etvorozvuci u br-

ìm {esnaestinama. Hromatske skale stakato i legato.

ETIDE

Kopra{: áá sveska

Alfons: áá sveska

Gale: Etide op. 57


Koreli: Iz zbirke „Jedanaest sonata”

Prisl: Skerceto

Osborc: Serenada

Mocart: 12 dueta za hornu

Kaucki: Vrasnohorska svita

Mocart: Koncert op. 2 Es-dur

Domeniko: Varijacije

Matis: Koncert br. 1




b) tri komada;

v) jedan kon~ertino;

g) jedna sonata;

d) jedan koncert;

|) jedno doma}e delo.

ISPITNI PROGRAM


nantnim i umawenim ~etvorozvucima – non legato;



KOMPOZICIJA SA KLAVIROM SVIRA SE NAPAMET.

áâ RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale sa razloènim trozvucima (to-

ni~ni i dominantni) i ~etvorozvucima (umaweni) i hromatske

skale u legatu i stakatu, sve u brzom tempu.

ETIDE

Gale: Etide op. 13

Alfons: Etide ááá sveska

Kocer: Etide op. 81

Bekarosi: Deset kapri~a


Mocart: Koncert br. 1 De-dur

Mocart: Koncert br. 2 Es-dur

Matis: Koncert op. 24

Kerubini: Sonata br. 2



Rajnberger: Sonata op. 178

Koreli: Iz zbirke „Jedanaest sonata”

Petar Stojanovi}: Ada|o i Rondo

Du{an Kosti}: Parodija i Groteska

Depui: Varijacije

Depart: Normandijska balada

Hening: Dueti za dve horne

K. Baranovi}: Elegija

J. Begrman: Les LutteursBetoven: Sonata

Kohut: Kon~erto

Desport: Ballade NormandeBone: Suvenir

Solobuh za hornu

J. [traus: Don @uan, Til Ojlen{pigel

P. I. âjkovski: Simfonija br. 5

B. Bartok: Igra~ka svita

F. List: Prelidi

M. Ravel: Pavana



b) tri komada;


g) jedna sonata;

d) jedan koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;

2. Jedna kompozicija virtuoznog karaktera;

3. Kompozicija jugoslovenskog ili slovenskog autora;

4. Koncert á, áá i ááá stav.

KONCERT SE SVIRA NAPAMET.

TUBA

á RAZRED


Upoznavawe u~enika sa osnovama instrumenta. Dràwe in-

strumenta, osobine. Po~etno pravilno disawe i postavqawe usni-

ka. Ve`bawe sa usnikom. Ve`bawe dugih tonova i intervala.

SKALE

Durske i molske skale u celim i polovinskim notnim vred-

nostima, a toni~nim trozvukom.

ETIDE

R. Kicer: [kola za tubu á deo


Lak{i komadi po izboru nastavnika i mogu}nostima u~enika.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica po izboru predmetnog nastavnika;


3. Jedna kompozicija – komad.

áá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u polovinskim notnim vrednostima,

toni~ni trozvuk, dominantni i umaweni ~etvorozvuk.

ETIDE

R. Kicer: [kola za tubu áá deo


Muzi~ki komadi – transkripcije po izboru nastavnika i mo-

gu}nostima u~enika.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;


3. Jedna kompozicija – komad sa klavirskom pratwom.

ááá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u osminama i {esnaestinama, toni~-

ni trozvuk, dominantni i umaweni ~etvorozvuk sa malim i veli-

kim razlagawem.

Hromatske skale.

ETIDE

K. Kopra{: Etide á deo


E. Sa{: Kon~ertino za bas Ef-Be

G. Vihtl: Kon~ertino za bas Ef-Be

Komadi uz klavirsku pratwu

Orkestarske kompozicije – po izboru nastavnika.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;


3. Jedna kompozicija – komad ili koncert sa klavirskom

pratwom.

áâ RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u {esnaestinama, toni~ni trozvuk, do-

minantni i umaweni ~etvorozvuk sa malim i velikim razlagawem.

Hromatske skale.

ETIDE

K. Kopra{: Etide áá deo


E. Sa{: Kon~ertino za bas Ef-Be

G. Vihtl: Kon~ertino za bas Ef-Be

Komadi uz klavirsku pratwu

Orkestarske kompozicije.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida heterogenog zna~aja;

2. Jedna kompozicija – komad sa klavirskom pratwom.;

3. Koncert ili druga cikli~na kompozicija sa klavirskom

ili orkestarskom pratwom.

TENORHORN

á RAZRED


Upoznavawe u~enika sa instrumentom. Osobine i dràwe

instrumenta. Po~etno pravilno disawe i postavqawe usnika. Ve-

`be sa usnikom bez instrumenta. Ve`be sa instrumentom – svira-

we dugih tonova i intervala.

SKALE

Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave, sa

toni~nim trozvukom.

ETIDE

R. Kicer: [kola á deo

J. Arban: [kola á deo


Kra}i komadi i kompozicije po izboru nastavnika i mogu}-

nostima u~enika.

ISPITNI PROGRAM



3. Jedna kompozicija – komad.

áá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave.



Razloèni toni~ni trozvuk, dominantni i umaweni ~etvorozvuk u

osminama.

Hromatske skale.

ETIDE

R. Kicer: [kola áá deo

J. Arban: áá i ááá deo

[losberg: Dnevne ve`be za trubu – po izboru.


Transkripcije i druge kompozicije uz klavirsku pratwu od-

govaraju}e teìne, a po izboru nastavnika.

ISPITNI PROGRAM



3. Jedna kompozicija – komad uz klavirsku pratwu.

ááá RAZRED


SKALE


toni~nim trozvukom, dominantnim i umawenim ~etvorozvukom u

{esnaestinama.

Hromatske skale.

ETIDE

R. Kicer: [kola ááá deo

J. Arben: â i âá deo

K. Kopra{: [kola za trombon á deo – po izboru

R. Kicer: [kola za bariton áá deo – po izboru

[lozberg: Dnevne ve`be za trubu – po izboru


B. Blaèvi}: Dueti uz pratwu klavira

G. Lazarens: Balada

G. Goce: Arija i Poloneza

Orkestarske kompozicije

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica po izboru predmetnog nastavnika, toni~ni

trozvuk, dominantni i umaweni ~etvorozvuk;


3. Jedna kompozicija – koncert uz klavrisku pratwu.

áâ RAZRED


SKALE

Durske i molske skale kroz dve oktave, toni~ni trozvuk, do-

minantni i umaweni ~etvorozvuk u {esnaestinama – brz tempo.

Hromatske skale.

ETIDE

K. Kopra{: á i áá deo

J. Arban: âáá deo – br. 1, 2, 3, 7, 9 i 12

J. Arban: Fantazija br. 1, 2, 3, 4 i 5

R. Kicer: [kola ááá deo

[lozberg: Dnevne ve`be za trubu – po izboru


B. Blaèvi}: Koncert Des-dur

V. Libe: Bravur polka

J. S. Bah: Prole}e se budi

Golterman: Andante

E. Reih: Koncert A-dur


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida heterogenog sadràja;


3. Koncert ili druga cikli~na kompozicija.

BARITONHORN

á RAZRED


Upoznavawe u~enika sa osnovama instrumenta. Osobine i

dràwe instrumenta. Po~etno pravilno disawe. Postavqawe

usnika, ve`bawe sa usnikom bez instrumenta, ve`bawe-svirawe na

instrumentu dugih tonova i intervala.

SKALE


toni~nim trozvukom.

ETIDE

R. Kicer: [kola za bariton á deo


Lak{i komadi – transkripcije po izboru nastavnika i mo-

gu}nostima u~enika.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica po izboru nastavnika;

2. Dve etide razli~itog sadràja;


áá RAZRED


SKALE

Durske i molske lestvice sa toni~nim trozvukom , domi-

nantnim i umawenim ~etvorozvukom u osminama.

Hromatske skale.

ETIDE

R. Kicer: [kola za bariton áá deo.


Kra}i komadi – transkripcije uz klavirsku pratwu

ISPITNI PROGRAM




ááá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale sa toni~nim trozvukom, dominant-

nim ili umawenim ~etvorozvukom u {esnaestinama.

Hromatska skala.

ETIDE

K. Kopra{: [kola za bariton á deo

J. Arban: ááá i áâ deo


B. Tutsel: Kompozicije uz pratwu klavira – po izboru

E. Raih: Koncert za tenor-bariton A-dur

B. Blaèvi}: Koncert za tenor-bariton Des-dur

Kompozicije za trombon ili fagot odgovaraju}e teìne po

izboru nastavnika


ISPITNI PROGRAM



3. Jedna kompozicija – koncert uz klavrisku pratwu.

áâ RAZRED


SKALE

Durske i molske skale \, sa toni~nim trozvukom, dominant-

nim i umawenim ~etvorozvukom.

Hromatske skale.



ETIDE

J. Arban: â, âá i âáá deo

K. Kopra{: [kola za bariton áá deo


Eugen Raih: Studijski koncert za bariton

\. Verdi: Odlomak iz opere „Trubadur”

Golterman: Andante

E. Raih: Koncert za tenor-bariton A-dur

B. Blaèvi}: Koncert za tenor-bariton Des-dur


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida heterogenog sadràja;


3. Koncert ili druga cikli~na kompozicija.

NAÎN OSTVARIVAWA NASTAVE DUVA^KIH

INSTRUMENATA (UPUTSTVO)

Tokom ~etvorogodi{weg osnovnog {kolovawa u~enici se

moraju osposobiti da savladaju sve elementarne muzi~ke i tehni~-

ke probleme vezane za pojedine instrumente. Jedino tako osposo-

bqeni mogu da prate nastavu u sredwoj {koli.

Od samog po~etka prvog razreda mora se voditi ra~una da

profesionalno opredeqeni u~enici moraju biti vo|eni izuzetno

stru~nim nastavnicima koji }e ih odvesti na daqe {kolovawe –

studije.

Striktno se pridràvati programa tako da se u~enik pra-

vilno razvija u profesionalnom smislu. Obratiti pa`wu na si-

stematski rad u toku celokupnog {kolovawa, {to zna~i da u~enik

mora svakodnevno da ve`ba: negovawe tona, intervalske ve`be

zbog korekcije intonacije, skale, etide, komade.

Izuzetno nadarenim u~enicima omogu}iti i ve}i broj od

predvi|enog fonda ~asova i na taj na~in im omogu}iti brì pro-

fesionalni razvoj.

U~eniku prema sposobnosti i afinitetu birati program

kroz koji }e se najboqe razvijati wegova muzikalnost, tehnika,

spremnost i na~in mi{qewa i oblikovawe celokupnog programa

i dela koje izvodi kroz profesionalni rad.

Pedagog je duàn da svojom profesionalnom odgovorno{}u

obu~i i spremi u~enika za daqi nastavak {kolovawa na vi{em

stepenu.

UDARAQKE

á RAZRED


DOBO[

TEHNI^KE VE@BE

Xoni Li Lein: Tehni~ke ve`be za kontrolu palica na dobo{u

„P. A. S.” Internacionalni rudimenti za dobo{ – prvih 40

rudimenata

ETIDE

ârls Memfis: Etide za razvoj ta~nosti i preciznosti u

svirawu i za razvoj brzine u ~itawu sa lista (rudimentalni pri-

stup)

Valentin Snegirev: Etide za dobo{ (rad na dinamici – kla-

si~an pristup)

Izbor iz zbirki etida nema~kih, ruskih, bugarskih, ~e{kih

i poqskih autora (H. Knauer, D Paliev, K Kupinski itd.)

KOMADI

Dobri Paliev: 20 komada za dobo{ solo uz klavir

Nepoznati autor: „Yankee Flamadoodle” za dobo{ i klavir

Zigfrid Fink: Sonata za dobo{ solo

@ak Prez: 10 lakih komada za dobo{ i klavir baziranih na

klasi~nim delima za klavir

TIMPANI

TEHNI^KE VE@BE

D. Paliev: Tehni~ke ve`be za 2, 3 i 4 timpana

@an Batiw: Nova francuska {kola za timpan

ETIDE

D. Paliev: Etide za timpane – izbor

H. Knauer: Etide za timpane á kwiga – izbor

R. Hohrajner: Etide za timpane – izbor

K. Kupinski: Etide za timpane – izbor

E. Koine: Timpani – izbor etida za dva timpana

KOMADI

D. Paliev: 19 komada za timpan uz klavir

X. Mekenzi: „Kon~ertino” za timpane i klavir

KSILOFON I MARIMBA

TEHNI^KE VE@BE

Moris Goldenberg: Moderna {kola za ksilofon – tehni~ke

ve`be

L. H. Stivens: „Method of Movement for Marimba” – izbor

ve`bi

ETIDE

K. Kupinski, F. Volfart, M. Platnov: 15 etida za ksilofon

D. Paliev: Etide za ksilofon – izbor

KOMADI

K. Kupinski: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)

V. Snegirev: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)

N. Multanova: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)

N. J. @ivkovi}: „Zabavni ksilofon” kwiga á – solo

N. J. @ivkovi}: „Zabavna marimba” kwiga á – izbor iz zbirke

J. Mur: Bah za marimbu – izbor iz zbirke

VIBRAFON

Skale – raditi sve skale po kvintnom i kvartnom krugu, tro-

zvuke i ~etvorozvuke.

TEHNI^KE VE@BE

V. Garvud: Tehni~ke ve`be sa 4 palice za vibrafon

L. Torebruno: Metoda za vibrafon – tehni~ke ve`be

ETIDE

L. Torebruno: Etide iz kwige „Metoda za vibrafon” – izbor

V. Vaigl: Etide za vibrafon – izbor

KOMADI

S. Fink: Solo kwiga za vibrafon – izbor

N. J. @ivkovi}: Zabavni vibrafon kwiga á solo


a) sve skale, tehni~ke ve`be i akorde po programu;

b) po {est etide za svaki instrument;

v) po dve kompozicije za izvo|ewe po instrumentu.

ISPITNI PROGRAM

DOBO[

1. Dve etide – jedna moè da bude solo komad;


TIMPANI

1. Jedna solo etida;


VIBRAFON-KSILOFON-MARIMBA

1. Solo etida – izbor instrumenta;

2. Solo komad uz klavir – razli~it instrument od solo etide.

ISPITNI PROGRAM SE SVIRA ZA DOBO[ I TIM-

PANE IZ NOTA, A ZA VIBRAFON, KSILOFON I MARIM-

BU NAPAMET

áá RAZRED




DOBO[

TEHNI^KE VE@BE

X. L. Lein: Tehni~ke ve`be za kontrolu palica na dobo{u


rudimenata

ETIDE

^arls Memfis: Etide za razvoj ta~nosti i preciznosti u svi-

rawu i za razvoj brzine u ~itawu sa lista – rudimentalni pristup

N. J. @ivkovi}: 10 etida za solo dobo{ – klasi~an pristup

Izbor iz zbirki nema~kih, ruskih, bugarskih, ~e{kih i poq-

skih autora (H. Knauer, R. Hohrajner, V. Snegirev, K. Kupinski, D.

Paliev itd.).

KOMADI

D. Paliev: 20 komada za dobo{ solo uz klavir

M. Kolgras: „Six unaccompanied solos” solo

D. Agostini: Rekapitulacija za dobo{ solo

^. Vilkokson: „Modern rudimental swing solos for the advan-ced drummer” solo

TIMPANI

TEHNI^KE VE@BE

D. Paliev: Tehni~ke ve`be za 2, 3 i 4 timppana


ETIDE




H. Knauer: Etide za timpane – izbor

H. Koine: Timpani – izbor etida za 2 i 3 timpana

KOMADI

D. Paliev: 19 komada za timpan uz klavir – komadi za 2 i 3

timpana

Alan Ridut: Sonatine za timpane – solo koamd

Daniel Xons: Sonata za timpane – solo komad

KSILOFON I MARIMBA

TEHNI^KE VE@BE

M. Goldenberg: Moderna {kola za ksilofon – tehni~ke ve`be

J. Ksavier: Marimba 1 – tehni~ke ve`be

ETIDE

K. Kupinski, F. Volfart, M. Platnov: 15 etida za ksilofon

D. Paliev: Etide za ksilofon – izbor

M. Goldenberg: 39 etida za ksilofon solo – izbor

KOMADI

K. Kupinski: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)

V. Snegirev: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)

N. Multanova: Komadi uz ksilofon uz klavir (obrada)

N. J. @ivkovi}: Zabavni ksilofon kwiga á – solo

N. J. @inkovi}: Zabavna marimba kwiga á – solo

X. Mur: Bah za marimbu – izbor iz zbirke

X. Kvik: „Solisti~ka zbirka za marimbu i ksilofon uz kla-

vir”

N. J. @ivkovi}: „Makedonija” za ksilofon ili marimbu i

klavir

VIBRAFON

Skale – raditi sve po kvintnom i kvartnom krugu, trozvuke i

~etvorozvuke.

TEHNI^KE VE@BE

V. Garvud: Tehni~ke ve`be sa 4 palice za vibrafon

L. Torebruno: Metoda za vibrafon – tehni~ke ve`be

ETIDE

L. Torebruno: Etide iz kwige „Metoda za vibrafon” – iz-

bor

V. Vaigl: Etide za vibrafon – izbor

KOMADI

N. J. @ivkovi}: Zabavni vibrafon kwiga á – solo

J. C. Tavenije: „BECA 2” za vibrafon i klavir

A. Cibulka: Stefani Gavite za vibrafon i klavir

S. Fink: Solo kwiga za vibrafon

C. Elbe: „MAGGIOLATA” za vibrafon i orkestar/klavir


a) sve skale, akordi i tehni~ke ve`be po programu;

b) po {est etide za svaki instrument;

v) po dve kompozicije za svaki instrument.

ISPITNI PROGRAM

DOBO[



TIMPANI




1. Solo etida – izbor instrumenta;




BU NAPAMET

ááá RAZRED


DOBO[

TEHNI^KE VE@BE



rudimenata

D. Agostinji: Studije za dobo{ – fundamentalna tehnika-

vi{i nivo

ETIDE

N. J. @ivkovi}: 10 etida za solo dobo{ – klasi~an pristup

^. Kerigen: 12 etida za dobo{ – rudimentalni pristup

D. Agostini: Priprema za ~itawe sa lista – klasi~an pri-

stup

KOMADI

D. Paliev: 20 komada za dobo{ aolo uz klavir

V. [instain: Resital svite za dobo{ solo

D. Agostini: „Mexique snare” za dobo{ solo

^. Vilkokson: „Modern rudimental swing solos for the advan-ced drummer” solo

TIMPANI

TEHNI^KE VE@BE



ETIDE




H. Knauer: Etide za timpane áá kwiga – izbor

H. Koine: Timpani – etide za 3 i 4 timpana

J. Zegalski: 30 etida za 4 timpana – izbor od prvih 15 etida

KOMADI

D. Paliev: 19 komada za timpan uz klavir – komadi za 3 i 4

timpana

S. Hjuston: Svite za timpane – solo komad



I. Anastasov: Epizoda za timpane uz klavir

K. H. Keper: Divertimento za timpane i klavir (original

pratwa za guda~ki orkestar)

KSILOFON I MARIMBA

TEHNI^KE VE@BE


L. H. Stivens: „Method of Movement for Marimba”

ETIDE

M. Goldenberg: 39 etida za ksilofon solo

KOMADI

K. Kupinski: Komadi za ksilofon uz klavir

V. Snegirev: Komadi za ksilofon uz klavir

N. J. @ivkovi}: Zabavni ksilofon, kwiga á – solo

N. J. @ivkovi}: Zabavna marimba, kwiga á – solo

X. Mor: Bah za marimbu – izbor iz zbirke

X. Kvik: Solisti~ka zbirka za marimbu i ksilofon sz kla-

virom

A. Ha~aturijan: „Igra sabqi” za ksilofon i klavir (obrada)

J. Brams: Ma|arska igra br. 5 za ksilofon i klavir (obrada)

Z. Abro: Tiko-Tiko za ksilofon uz klavir (obrada)

M. Ptaìnska: Skerco za ksilofon i klavir

VIBRAFON

TEHNI^KE VE@BE

D. Fridman: Tehnika demfovawa i kori{}ewa pedala na

vibrafonu

ETIDE

D. Fridman: Etide iz kwige „Tehnika demfovawa i kori-

{}ewa pedala na vibrafonu”

L. Torebruno: Etide iz kwige „Metoda za vibrafon” – izbor

KOMADI

N. J. @ivkovi}: Zabavni vibrafon, kwiga á solo

M. Ptaìnska: êtiri prelida za vibrafon i klavir – izbor

S. Rafling: Koncert za marimbu, vibrafon, ksilofon i or-

kestar – jedan stav


a) po {est etida za svaki instrument;

b) po dve kompozicije za svaki instrument.

ISPITNI PROGRAM

DOBO[



TIMPANI




1. Solo etida -izbor instrumenta;




BU NAPAMET

áâ RAZRED


DOBO[

TEHNI^KE VE@BE


„P. A. S.” Internacionalni rudiment za dobo{ – prvih 40

rudimenata

D. Agostini: Studije za dobo{ – fundamentalna tehnika,

vi{i nivo

ETIDE

^. Kerigen: 12 etida za dobo{– rudimentalan pristup

J. Delekluz: 12 etida za dobo{ – klasi~an pristup

D. Agostini: Pripreme za ~itawe sa lista – klasi~an pri-

stup

KOMADI

D. Paliev: 20 komada za dobo{ solo uz klavir

N. J. @ivkovi}: „Pezzo da concerto No 1” solo

D. Agostini: Voz za dobo{ solo

Dr. F-R. Berger: „Ra D’ac” za dobo{ solo

J. Delekluz: „Test – claire” za dobo{ solo (OBAVEZNO DE-

LO za áâ razred)

TIMPANI

TEHNI^KE VE@BE



ETIDE

D. Paliev: Etide za 4 timpana – izbor etida

K. Kupinski: Etide za 4 timpana – izbor etioda

H. Koine: Timpani – etide za 4 i 5 timpana

J. Zegalski: 30 etida za 4 timpana

KOMADI

D. Paliev: 19 komada za timpan uz klavir – komadi za 4 tim-

pana

F. Ferstil: Francuska svita za 4 timpana solo

V. [instain: Sonata Br.1 za timpan uz klavir

K. H. Keper: „Mytho – logica” 3 skice za timpane i orke-

star/klavir

V. [instain: „Timpani /Roto-tom/ solo za melodijsko svi-

rawe – solo

KSILOFON I MARIMBA

TEHNI^KE VE@BE


L. H. Stivens: „Method of Movement for Marimba”

ETIDE

M. Goldenberg: 39 etida za ksilofon solo

C. O. Maser: Etide u Ce-duru op. 6 br. 10 za marimbu solo

KOMADI

K. Kupinski: Komadi za ksilofon uz klavir

N. J. @ivkovi}: Zabavni ksilofon, kwiga áá solo

N. J. @ivkovi}: Zabavna marimba, kwiga á solo

N. J. @ivkovi}: Srpski valcer za ksilofon ili marimbu uz

klavir

M. To{iro: Koncert za ksilofon i klavir

F. Kriger: „Bravura – Fantazija” za ksilofon uz klavir/or-

kestar

A. Atanasov: Rondo za ksilofon i klavir

VIBRAFON

TEHNI^KE VE@BE

D. Fridman: Tehnika demfovawa i kori{}ewe pedala na vi-

brafonu

ETIDE

D. Fridman: Etide iz kwige „Tehnika demfovawa i kori-

{}ewe pedala na vibrafonu”

KOMADI

V. Monti: ârda{ za vibrafon i klavir (obrada)

G. Barton: Zbirka komada za vibrafon solo (obrada)

N. J. @ivkovi}: Zabavni vibrafon, kwiga á solo

M. Ptaìnska: êtiri prelida za vibrafon uz klavir

M. Glentvort: „Blues for Gilbert” solo

S. Fink: Koncert za vibrafon i orkestar (klavirska pratwa)



S. Rifling: Koncert za marimbu, vibrafon, ksilofon i or-

kestar – ceo koncert


a) po {est etida za svaki instrument;

b) po dve kompozicije za svaki instrument.

ISPITNI PROGRAM

DOBO[

1. Solo kompozicija;

2. Kompozicija uz pratwu klavira koja moè biti sastavni

deo svite ili koncerta.

TIMPANI

1. Solo kompozicija;

2. Kompozicija uz pratwu klavira koja moè biti sastavni

deo svite ili koncerta.

MELODIJSKE UDARAQKE (VIBRAFON, SKILOFON, MA-

RIMBA)

1. Dve solo kompozicije;

2. Dve kompozicije uz pratwu klavira (komad, svita, sonata

ili koncert).



BU NAPAMET


Pri izradi Plana i programa za predmet UDARAQKE ima-

ju}i u vidu zadatke i svrhu nastave ovog instrumenta, nastojalo se

da se izborom i klasifikacijom metodolo{kih jedinica i litera-

ture, {to je uslovqeno i psihofizi~kim mogu}nostima u~enika u

pojedinim stadijumima wihovog muzi~kog {kolovawa, razvije wi-

hova qubav prema muzici, sve wihove sposobnosti i da se sa muzi~-

ko-tehni~kog aspekta osposobe za studije i daqe uspe{no bavqewe

delatno{}u profesionalnog muzi~ara – PERKUSIONISTE.

Navedene metodolo{ke jedinice obuhvataju sve muzi~ko-teh-

ni~ke zahteve koji su kao zadatak neophodni da se savladaju kako

bi se formirala kompletna muzi~ka li~nost u~enika. Pomenuti

nastavni program obra|uje tehni~ke elemente potrebne za ovlada-

vawe instrumentima na nivou koji zahteva sredwe muzi~ko obrazo-

vawe. U skladu sa ovim na~iwen je i izbor iz svetske literature

za UDARAQKE koji ukqu~uje: {kole, zbirke tehni~kih ve`bi i

studija, etide, komade i kompozicije slobodne forme. Ostavqeno

je dovoqno prostora i za individualno pro{irewe ove literatu-

re, o ~emu odlu~uje svaki profesor posebno ukoliko je pojedini

u~enik savladao i pre{ao okvire navedenog sadràja. U ovakvim

slu~ajevima profesor se obavezno mora rukovoditi muzi~ko-teh-

ni~kim zahtevima koji odgovaraju po planu i programu razreda u

kome je takav u~enik kao i muzi~ko-tehni~koj zrelosti svakog u~e-

nika pojedina~no.

Navedena literatura obuhvata radove najistaknutijih svet-

skih pedagoga i kompozitora za UDARAQKE nastale u razli~i-

tim vremenskim periodima, samim tim u~enici izu~avaju}i je uz

pomo} profesora upoznaju stilske pravce u muzici.

Posve}ena je i posebna pa`wa izboru i broju zastupqenih

dela pojedinih autora. Mada su neke od pomenutih kompozicija ob-

rade za udara~ke, uglavnom melodijske instrumente, one zna~ajno

doprinose u delu plana koji se bavi poznavawem odre|enih stil-

skih pravaca.

Gradivo je sistematizovano prema tehni~kim i muzi~kim

zahtevima i prilagi|eno izu~avawu i savla|ivawu redovnim, kon-

tinuiranim radom uz obaveznu stru~nu pedago{ku pomo} i nadzor

profesora.

U toku {kolovawa, pored obaveze upoznavawa svih udara~kih

instrumenata, wihovog sklopa i upotrebe, neophodno je u~enike

upoznati i sa istorijskim razvojem udaraqki od wihovog nastan-

ka, preko wihovog razvoja do danas.

CIMBALO

á RAZRED


Savladati opu{teno dràwe palica, ~iista pedalizacija –

ne skra}ivati vrednost nota. Usmeravati u~enika ka shvatawu is-

pravnog frazirawa.

TEHNIKA

Tremolo, udvojeni, usiqeni udari jednog tona, pratwa na-

rodne pesme.

SKALE

Sve durske i molske skale.

AKORDI

Troglasni, mali razloèni, harmonska kadenca u velikom

razlagawu.

ETIDE

J. Dadak: Etida

V. Brada: Osmotaktovke

G. Alaga: Izbor etida

Karkasi: Kapri}ioza

Kajzer: Etide za violinu

Krojcer: Etide za violinu

J. S. Bah: Menueti, Preludi

KOMPOZICIJE ZA NASTUP

A. Pek: Soneti br. 1, 2. I 3.

A. Pek: Poetska etida, Ekloga, Meditacija, Divertimento,

Srata pesma

V. Brada: Ada|o

L. Mazurova:” Preludijum – Tokatina

L. Pap: Devet bagatela za cimbal

B. Sarisi: Sonatina za cimbal

O. Palkovski: Slu-foks etida

A. Ha~aturjan: Etida

M. Cincia: Koncertno brdo

J. Leh: Varijacije za cimbal

G. Koca: Divertimenta (EMB)

G. Alaga: Koncertna etida de-mol

B. Bartok: Ve~e na selu i ostali izbor iz ciklusa Deci

Z. Kanak: Svita za violinu, klarinet, cimbal

Z. Kanak: Na sam cimbal – slobodna fantazija na motiv vla-

{ke pesme sa ritmi~kom pratwom

S. Jakubi~ek: Slova~ke pesme za dva cimbala

Narodne pesme – po izboru

I druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju tehni~-

kim mogu}nostima u~enika


a) sve skale;

b) 30 tehni~kih ve`bi;

v) 10 etida;

g) 10 narodnih pesama;

d) pet komada za izvo|ewe;

GODI[WI ISPIT

1. Dve durske i dve molske skale sa razloènim septakordi-

ma, arpe|o i veliko razlagawe;

2. Dve etide;

3. Jedna kompozicija J. S. Baha;

4. Dva komada razli~itog karaktera;

5. Jedna narodna pesma.


áá RAZRED


Produbqivawe tehni~kih osnova u svirawu cimbala, razvi-

jawe tehni~ke sposobnosti. U~enika usmeravati ka samostalnom

re{ewu instrumentalnog svirawa – pedalizacija, smewivawe pa-

lica, frazirawe i dr.

Raditi na nijansama udara, usmeravati ka muzikalnom izra-

zu, muzi~koj fantaziji i harmonfijskom ose}awu.

Spremati slu{aoce za interpretacione seminare, {kolske

ve~eri.

Potpomagati samopouzdawe u pratwi narodne pesme.

TEHNIKA

Tremolo u dvoglasu kre{endo i dekre{endo; terce, oktave,

sekste, sekvence, tipovi udara, melodijski ukrasi.



SKALE

Sve durske, molske i hromatske skale.

AKORDI

êtvoroglasni, {estoglasni sa obrtima razloèni, arpe|o,

septakordi, umaweni akordi, veliko razlagawe.

ETIDE

V. Brada: Osmotaktne

Mazas: Op. 36 – izbor( etide za violinu)

Krojcer: Izbor (etide za violinu)

Blumenstangel: Op. 33 – izbor (etide za violinu)

A. Ceno: Etide (za gitaru)

J. S. Bah: Preludiji – izbor (za klavir); Invencije – izbor

(za klavir)

I druge etide po izboru nastavnika koje odgovaraju tehni~-



A. Pek: Rapsodije

J. Dadak: Beskidski pozdravi

G. Kurtag: Szálkák (Editio Musica Budapest)A. Pek: Koncertna etida hromatska

L. Jana~ek: Izbor iz ciklusa „Po zaraslom puteqku”

B. Bartok: Pesma

A. Bu{: Polka, Valcer

J. Mazurova: Preludijum, Tokatina

F. Tarega: Izbor kompozicija

Nova~ek: Perpetum mobile

O. Palkovski: Varijacije ge-mol za klarinet (violu) i cimbal

[. îko{: Varijacije na isto~noslova~ku kari~ku

Pal Karoqi: Négy cimbalomdarat (Editio Musica Budapest)Narodne pesme – po izboru



a) sve skale;


v) 10 etida;


d) pet komada za izvo|ewe.

GODI[WI ISPIT

1. Dve durske i dve molske skale sa akordima {estoglasnim,

razloènim sa obrtajima, arpe|o, veliko razlagawe;

2. Dve etide;

3. Jedna kompozicija J. S. Baha (ili Kronera);

4. Dve koncertne kompozicije razli~itog karaktera;

5. Dve narodne pesme.


ááá RAZRED


Nastaviti sa ste~enim tehni~kim i muzi~kim sposobnosti-

ma i pro{irivati ih u ciqu sticawa daqwih tehni~kih i izra-

àjnih elemenata koji su neophodni za savladavawe komplikova-

nijih umetni~kih solo i kamernih kompozicija.

Pove}ati zahteve za kultivisanim svirawem i plemenitosti

tonova, dinamikom, agogikom. Usmeravati ka individualnom izra-

zu u interpretaciji kompozicija za nastup.

Samostalan rad sa narodnom pesmom.

TEHNIKA

Tremolo, intervali, skokovi, sekvence.

SKALE

Sve durske i molske skale u tercama, oktavama i sekstama u

tempu.

AKORDI

Septakordi, umaweni akordi, arpe|o, akordska kadena u tempu.

ETIDE

F. Fiorilo: 36 kapri~a (za violinu)

J. Merk: 20 ve`bi (za violinu)

F. Simandl: Gradus ad Parna (za kontrabas)

J. S. Bah: Sonate i Partite – izbor (za violinu)

D. Skarlati: Stare ~e{ke tabulature (za klavir)

I druge odgovaraju}e etide po izboru nastavnika


A. Pek: Nokturno

L. Sari: Sonatni No. 3 per cimbalo solo (Editio Musica Buda-pest)

K. Kon: Struneni

O. Palkovski: Varijacije na slova~ke teme

Z. Kanak: Sonata za cimbal

K. Debisi: Arabeska

J. Matis: êtiri kompozicije za trubu i cimbal

F. Frolka: Kako kukavica kuka

Z. Kanak: Svita za violinu, klarinet i cimbal

V. Van{a: Epifori za klarinet, cimbal, sopran

A. îriak: Hora lui phatnazija za cimbal i kamerni sastav

L. Jana~ek: Izbor iz ciklusa „Po zaraslom puteqku”

M. Paganini: Moto PerpetuoNarodne pesme – po izboru

Dela po izboru nastavnika koja odgovaraju tehni~kim mogu}-

nostima u~enika


a) sve skale;


v) 10 etida;



|) dve polifone kompozicije.

GODI[WI ISPIT

1. Dve durske i dve molske skale sa arpe|ima i akordskom

kadencom;

2. Dve etide razli~itih tehni~kih zahteva;

3. Jedna kompozicija J. S. Baha (ili D. Skarlatija);

4. Dve kompozicije za izvo|ewe razli~itog karaktera;

5. Jedna narodna pesma – samostalan rad.


áâ RAZRED


Utvrditi ste~ene instrumentalne sposobnosti i celokupni

muzi~ko-umetni~ki fundament.

TEHNIKA

Tremolo u oktavama, sekstama, troglasnim akordima u dina-

mi~kom izvo|ewu.

SKALE

Sve durske i molske skale u tempu.

AKORDI

Akordske kadence i arpe|a.

ETIDE

B. Kampawoli: Izbor (za violinu)

D. Poper: Op. 73, áá deo – izbor (za violon~elo)

J. S. Bah: Sonate i Partite – izbor (za violinu); Francuske

svite – izbor (za klavir)

I druge po izboru nastavnika


Karel Reiner: Koncertne etide

E. Petrovi~: Nokturna (Editio Musica Budapest) A. Barios: Katedrala (za gitaru)

J. B. Ferster: Sawawe ááá (za klavir)

J. Dadak: Kon~ertino za cimbal

J. Burghauser: Mogu}nosti – mali ansambl sa cimbalom

A. Pek: Koncert za cimbal

N. Rimski-Korsakov: Bumbarov let (za violon~elo)



A. Haba: Svita za cimbal op. 91

J. Ne~as: Traèwe – Rapsodijeta za cimbal i kamerni orkestar

O. ^lubna: Slova~ki nokturno za cimbal i kamerni sastav

I. Stravinski: Reg-tajm

O. Palkovski: Varijacije i fuga za cimbal, guda~e i timpa-

ne op. 32

B. Bartok: 15 seqa~kih pesama (za klavir); Rumunske igre (za

klavir)

Narodne pesme – po izboru

I druga dela po izboru nastavnika odgovaraju}e teìne


a) sve skale;


v) 10 etida;



|) dve polifone kompozicije.

GODI[WI ISPIT

1. Dve etide razli~itih rtehni~kih zahteva;


3. Dve koncertne kompozicije razli~itog karaktera;

4. Jedna narodna pesma – samostalan rad;

5. Koncert za cimbalo i kamerni sastav.


CITRA

á RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u obimu tri oktave sa razloènim

trozvucima, dominantnim septakordima (austrijska citra)

TEHNI^KE VE@BE

Albert Vezali: Tehni~ke ve`be, 1. sveska – po izboru

H. Prel: [kola za citre, 1. sveska

ETIDE

A. Vezali: Zbirka etida za citre, 1. sveska – 3759. – po izboru

J. Haustajn: Sonatine 1. – 2. – 3775. – 3776. – po izboru

J. S. Bah: Menueti – po izboru


G. F. Hendl: Sarabande

F. G. Knocinger: Izbor kompozicija za citre – od broja 55 – 100

H. Prel: [kola za citre, 1. sveska – izbor kompozicija koje

udgovaraju tehni~kim mogu}nostima u~enika

Balog [andor: [kola za citru – narodne pesme i igre za

ma|arske citre – po izboru (Budapest, 1993)

ISPITNI PROGRAM

Austrijska citra:

1. Skale;

2. Dve etide razli~itiog karaktera;

3. Jedna sonatina;

4. Jedna kompozicija za izvo|ewe.

Ma|arska citra:

5. Tri narodne pesme ili igre


áá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u oktavama – kroz tri oktave, u osmi-

nama sa razloènim trozvukom, dominantnim septakordima.

Obraditi: duole, triole, kvintole, sekstole.

Metrika, ritmika i tempo (dolce-vobrato i pizzicato).

Ornamentika i flaòleti – austrijska citra.

TEHNI^KE VE@BE

A. Vezali: Tehni~ke ve`be, 2. sveska – po izboru


ETIDE

A. Vezali: Zbirka etida za citre, 2. sveska – 3760. – po izboru

J. Haustajn: Sonatine 3. – 3777. – po izboru

J. Haustajn: Sonate 1-3 (in einem Haft) – 3768. – 3770.

V. Hladki: Etide 1. – 3589.


F. G. Knocinger: Izbor kompozicija za citre – od broja 101

– 133

J. S. Bah: Preludij – izbor (kompozicije za klavir)

H. Prel: [kola za citre, 2. sveska – izbor kompozicija koje

udgovaraju tehni~kim mogu}nostima u~enika

Balog [andor: [kola za citru – narodne pesme i igre za

ma|arske citre – po izboru (Budapest, 1993)

ISPITNI PROGRAM

Austrijska citra:

1. Dve durske i dve molske skale;

2. Akordi;

3. Jedna duà etida;

4. Dve kra}e etide;

5. J. Haustajn: Sonata – po izboru.

Ma|arska citra:

6. Dve narodne pesme;

7. Dve narodne igre.


ááá RAZRED


SKALE

Pored uobi~ajenih trozvuka i ~etvorozvuka po kvintnom kru-

gu navi{e i naniè obratiti ve}u pa`wu na svirawe alterovanih

akorada.

Skale svirati u tercama, sekstama i oktavama kroz ceo mogu-

}i opseg na citri.

Hromatske skale sa propratnim ve`bama u celom mogu}em

opsegu na citri – austrijska citra.

Razlagawe akorda – arpe|o sve mogu}e varijacije.

Tremolo i ukrasni trozvuci – ornamenti.

TEHNI^KE VE@BE

A. Vezali: Tehni~ke ve`be, 3. sveska – po izboru


ETIDE

A. Vezali: Zbirka etida za citre, 3. sveska – 3761.

V. Hladki: Etide, 2. sveska – 3590.

V. M. Hladki: Sveska 3. (Kleine Stücke)A. M. Zaher: 32 etide za desnu ruku (156)

SONATINE I SONATE

J. Haustajn: Sonatine 4. i 5. – 3778. i 3779.

J. Haustajn: Sonate 2. – 3769. (einzeln)


Umlauf-H. Prel: Preludiji i Modulacije – 2312.

Izbor klasi~no-romanti~nih kompozicija i komada autora

HH veka – Bah, [traus, Veber ....


a) studije i tehni~ki materijal po izboru nastavnika;

b) durske i molske skale sa kadencama i propratnim ve`ba-

ma – tonaliteti sa povisilicama – u opsegu tri oktave, iste skale

u tercama, sekstama i oktavama kroz ceo mogu}i opseg citri;

v) hromatske skale sa propretnim ve`bama u celom mogu}em

opsegu na citri;

g) {est etida;

d) jedna sonatina ili cela sonata;

|) jedan preludij;

e) {est kompozicija slobodne forme – austrijska citra;

`) {esta narodnih pesama ili igara – ma|arska stolna citra.

ISPITNI PROGRAM



Austrijska citra:

1. Jedna skala sa odgovaraju}om kadencom – tri oktave uz

propratne ve`be, u tercama, sekstama i oktavama;

2. Jedna etida;

3. Jedna sonata;

4. Jedan preludij;

6. Jedna kompozicija po slobodnom izboru;

Ma|arska citra:




áâ RAZRED


SKALE

Svirati skale u svim kombinacijama, u opsegu tri oktave, sa

odgovaraju}im kadencama i propratnim ve`bama – tonaliteti sa

snizilicama.

Skale u tercama, sekstama i oktavama – sa snizilicama kroz

ceo mogu}i opseg na citri.

Hromatske skale sa propratnim ve`bama kroz ceo mogu}i

opseg na citri.

Ukrasni tonovi – ornamenti.

Svi efekti na citri.

TEHNI^KE VE@BE

A. M. Zaher: [kola za citru (Zitherschule – Ausgabe für Wie-nerstimmung) – 1160.

A. Vezali: Tehni~ke studije, sveska 4., 5. i 6. – 3762. 3763.

3764.

ETIDE

V. Hladki: Etide, 3. sveska. – 3591.

A. Vezali: Etüden für die Mittelstufe, 3. i 4. sveska

SONATE

J. Haustajn: Sonata 3. (einzeln) – 3770.

D. Bogdanovi}: Sonata á i áá

Sonatine i sonate iz {ire svetske literature za citre a po

izboru nastavnika

Svite iz {ire svetske literature za citre a po izboru na-

stavnika

Varijacije iz {ire svetske literature za citre a po izboru

nastavnika


A. Vezali: Capriccen und Übungen für die Meisterstufe, sveska

5. (-3763.) i 6. (-3764.)

Izbor renesansno-baroknih i klasi~no-romanti~arskih ko-

mpozicija i komada autora HH veka – Bah. Hendl. Mocart, [ubert,

[open, [traus ....


a) studije i tehni~ki materijal po izboru nastavnika;

b) durske i molske skale sa odgovaraju}im kadencama i pro-

pratnim ve`bama u opsegu tri oktave, kao i u tercama, sekstama i

oktavama kroz ceo mogu}i opseg na citri;

v) hromatske skale sa propratnim ve`bama u celom mogu}em

opsegu na citri;

g) {est etida;

d) jedna sonata;

|) jedan preludij;

e) {est kompozicija slobodne forme;

`) dve kompozicije jugoslovenskih autora;

z) ~etiri narodne pesme ili igre – za ma|arsku stolnu citru.

ISPITNI PROGRAM

Austrijska citra:

1. Jedna etida;

2. Jedna sonata;

3. Jedan preludij;


5. Jedna kompozicija doma}eg autora;

Ma|arska citra:





Sadràj programa za citru – austrijsku i ma|arsku stolnu –

je tako sa~iwen da odgovara psihi~kim i fizi~kim mogu}nostima

u~enika. Pored ve`bi – etida pomo}u kojih u~enik sti~e tehniku –

spretnost svirawa zastupqeni su i muzi~ki komadi za izvo|ewe

koji su napisani razli~itim stilovima. Pomo}u wih u~enici u~e

kako ih treba izvoditi u pogledu dinamike, frazirawa, vo|ewa

glasova (ako je vi{eglasje) i kako dati komadu jasan oblik. U~e-

nik }e u tim komadima imati prilike da primeni izvo|ewe poseb-

nih tonskih boja koje su svojstvene citri a tu spadaju flaòleti,

gitarv tonovi, glisanda (klizawe po ìcama), zvuci koji se izvo-

de pomo}u kqu~a, noktiju ....

Kad u~enik savlada ovo gradivo u toku {kolovawa on je spo-

soban za daqe studije i svirawe, solisti~ko i u ansamblima.

SOLO PEVAWE

á RAZRED


VOKALIZE – iz zbirki; Konkone op. 9, Lutgen, Zajdler, Vakai,

Aprile, Mirzojeva...

STARI MAJSTORI – Skarlati, Kaldara, Pergolezi,

Bonon~ini, Ben~ini, Gasparini, \ordano ....

PESME – [ubert, [uman, Mendelson ili Brams.

JUGOSLOVENSKI AUTORI – Milojevi}, Bini~ki, Hristi},

Marinkovi} ....

SLOVENSKI AUTORI – Glinka, Hace, Dvoràk, âjkovski,

Dargomi`ski ....


a) [est vokaliza;

b) ~etiri stara majstora;

v) dve pesme;

g) dve kompozicije jugoslovenskih autora;

d) dve kompozicije slovenskih autora.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve vokalize razli~itog karaktera;

2. Jedan stari majstor;

3. Jedna pesma kompozitora HáH veka;

4. Jedna pesma slovenskog ili jugoslovenskog kompozitora.


áá RAZRED


VOKALIZE – iz zbirki Konkone op. 9, Konkone op. 12, Lutgen,

Markezi, Bordowi, Panovka ....

STARI MAJSTORI – Hendl, Gluk, Pajzijelo, Durante, Kavali,

Skarlati, Martini, Mar~elo, Persel ....

KOMPOZITORI HáH VEKA – [ubert, [uman, Brams,

Mendelson, List, Berlioz, Debisi ....

JUGOSLOVENSKI AUTORI – Kowovi}, Hristi}, Milojevi},

Marinkovi}, Z. Jovanovi}, K. Babi} ....

SLOVENSKI AUTORI – Rahmawinov, âjkovski, Glinka,

Rimski-Korsakov, Borodin, Musorgski, Dvoràk ....

OPERSKA ARIJA – prilago|ena uzrastu u~enika.




a) osam vokaliza;

b) pet starih majstora;

v) ~etiri pesme HáH veka;

g) dve kompozicije jugoslovenskih autora;

d) dve kompozicije slovenskih autora;

|) jedna operska arija.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve vokalize razli~itog karaktera.;


3. Dve pesme HáH veka;

4. Jedna kompozicija jugoslovenskog autora;

5. Jedna kompozicija slovenskog autora.


ááá RAZRED


ARIJA IZ ORATORIJUMA, MISE ILI KANTATE – Bah,

Hajdn, Hendl, Pergolezi, Rosini, Fore ....

STARI MAJSTORI – Hendl, Gluk, Mar~elo, Durante, Loti,

êsti, Pu~ini, Joneli .

KOMPOZITORI HáH VEKA – [ubert, [uman, Brams, Volf,

List, Berlioz, Debisi, Vagner ....

KOMPOZITORI HH VEKA – Britn, Pulank, Stravinski,

Ha~aturijan, Fore, Dipark, Respigi, Ravel ....

JUGOSLOVENSKI AUTORI – Raji~i}, Marinkovi}, D. Radi},

K. Babi}, D. Despi}, V. Peri~i}, Kowovi} ....

SLOVENSKI AUTORI – Rahmawinov, Stravinski, âjkovski,

Rimski-Korsakov, Musorgski ....

OPERSKA ARIJA – prilago|ena mogu}nostima u~enika


a) Jedna arija iz oratorijuma, mise ili kantate;

b) ~etiri kompozicije starih majstora;

v) ~etiri kompozicija autora HáH veka;

g) jedna kompozicija autora HH veka;

d) dve kompozicije jugoslovenskih autora;

|) dve kompozicije slovenskih autora;

e) jedna operska arija.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna pesma HáH veka;

3. Jedna pesma HH veka;

4. Jedna pesma jugoslovenskog ili slovenskog kompozitora;

5. Jedna operska arija.


áâ RAZRED


STARI MAJSTORI – Kaldara, Pajzijelo, Pergolezi, Skarlati,

Hendl, Mar~elo, Jomeli, êsti ....

ARIJA IZ ORATORIJUMA, MISE ILI KANTATE – Bah,

Hendl, Hajdn, Pergolezi, Rosini, Fore, Reger, Mocart, Verdi ....

PESMA SLEDE]IH AUTORA – [uman, [ubert, Brams, Volf,

List, Maler, Reger, Debisi, Mendelson ....

KOMPOZITORI HH VEKA – R. [traus, Honeger, Ravel,

Respigi, Dipark, Vebern, Liberman ....

OPERSKA ARIJA – Mocart, Gluk, Pergolezi, Veber, Betoven ....

Verdi, Belini, Doniceti, Rosini, Bojto, Korsakov, âjkovski,

Smetana, Dvoràk, Bize, Pu~ini ....

JUGOSLOVENSKI AUTORI – Raji~i}, Despi}, D. Radi},

V. Peri~i}, K. Babi}, Milojevi}, Bini~ki, Kowovi},

Marinkovi} ....

SLOVENSKI AUTORI – âjkovski, Dvoràk, Slavicki,

Rahmawinov, Musorgski, Rimski-Korsakov ....


a) ~etiri stara majstora;

b) jedna arija iz oratorijuma, mise ili kantate;

v) jedna pesma navedenih autora;

g) jedna pesma kompozitora HH veka;

d) dve operske arije razli~itih perioda;

|) jedna pesma jugoslovenskog autora;

e) jedna pesma slovenskog autora.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna arija iz oratorijuma, mise ili kantate;

2. Jedna arija starog majstora;

3. Jedna pesma autora HáH veka;

4. Jedna pesma autora HH veka;

5. Dve operske arije razli~itih epoha;

6. Jedna pesma jugoslovenskog autora;

7. Jedna pesma slovenskog autora.



Predmet solo-pevawe, s obzirom da su spsobnosti svakog

u~enika razli~ite, primorava pedagoga da za svakog prona|e najbo-

qi mogu}i na~in da u~enik nau~i o stavovima peva~kog instru-

menta kako bi potpuno ovladao glasom, odnosno peva~kom tehni-

kom. Specifi~nost i teìna u ostvarivawu ovog programa je u to-

me {to peva~ nema instrument koji moè da vidi i da na wega,

npr. prstima prenese svoje zvu~ne predstave ve} mora ose}ajem i

li~nom predstavom da vodi svoj glas.

Prema tome, zbog specifi~nosti peva~kog instrumenta, pe-

dagog mora biti krajwe obazriv i fleksibilan prilikom tehnike

rada i u izboru programa. Sve zavisi od glasa koji ima pred sobom.

U radu sa u~enicima treba, pre svega, obratiti pa`wu na stav tela

koje postepeno postaje peva~ki instrument.

Tokom rada u~enik treba da stekne osnovne pojmove iz ana-

tomije i fiziologije glasovnog organa. Postavqawe glasa obra-

|ivati od samog po~etka pa do kraja {kolovawa. Razvijawe smisla

i qubavi za muziku i vredna muzi~ka dela vaàn je zadatak vokal-

nog pedagoga. Izbor melodijskih ve`bi mora biti u skladu sa mo-

gu}nostima u~enika, ali u svakom slu~aju treba polaziti od onih

najkra}ih, raditi na uzlaznim i silaznim tonovima i obratiti

pa`wu na „legato” pevawe. Veoma su korisne ve`be na jednom tonu

sa izmenom vokala. „Atacca” tona mora biti mekana i ~ista. Ne

treba zanemariti ve`be za disawe.

Program treba prilagoditi karakteru glasa koji poseduje

u~enik, ali i uvek izabrati veoma lake vokalize i solo-pesme koje

su predvi|ene planom i programom.

U prvom i drugom razredu, s obzirom na to da u~enici pose-

duju samo osnovno znawe o disawu i postavci glasa, , ~asovi treba

da traju duè. Ve`bawe skala – tehni~ki rad sa u~enikom, koji je

izizetno vaàv deo ~asa, se pro{iruje. Treba raditi ve`be sa ne-

{to ve}im intervalima, trozvuke i ~etvorozvuke. Zbog stezawa gr-

kqanskih mi{i}a, naro~ito u ulaznim ve`bama, treba obratiti

pa`wu da one ne budu preterano duga~ke. U takvim slu~ajevima ko-

risne su silazne ve`be. Preporu~uju se ve`be „staccato”, „porta-

mento” i „martelato”. Celokupan rad treba da se bazira na pra-

vilnom disawu i „apooggiu”.

Prilikom izbora programa pedagog treba da izbegava kom-

pozicije velikog dijapazona sa prenagla{enim emocionalnim

elementom kako ne bi do{lo do forsirawa glasa. U ovom slu~aju

rad na staroj italijanskoj ariji moè biti veoma koristan.

U tre}em i ~etvrtom razredu u~enici treba da savladaju pra-

vilno disawe {to predstavqa osnov za re{avawe mnogih vokalno-

tehni~kih problema. Treba daqe raditi na tehni~kim ve`bama ve-

}eg opsega, kao i intervala i arpe|a.

Teìti ka ujedna~avawu vokala i registara. Pokretqivost

glasa treba da je takva da se sa lako}om mogu savla}ivati arije iz

kantata, oratorijuma i opera.

Od po~etka pa do kraja {kolovawa pedagog, u radu sa u~eni-



kom, treba da se pridràva pravila da ide samo za onim {to je

prirodno i {to ne predstavqa nikakav napor za glas.

Program sadrì kompozicije od renesansnih do savremenih

kompozitora. Izabrani program treba da omogu}i u~eniku upozna-

vawe razli~itih stilova uz primenu dinami~kog nijansirawa.

Ukoliko u~enik poseduje lep glas, odli~an sluh i muzikal-

nost treba mu posvetiti ve}u pa`wu i omogu}iti kompletno mu-

zi~ko obrazovawe i pripremu za daqe {kolovawe.

ODSEK ZA XEZ

MALI ANSAMBLI

á RAZRED


Svirati dela po izboru nastavnika zavisno od instrumenata

koji su te godine zastupqeni na ovom odseku i od postoje}e lite-

rature (koristiti postoje}u literaturu iz nototeke RTV Beograda

ili praviti odgovaraju}e aran`mane).


NASTUPI, KAO ^LAN MALOG ANSAMBLA, NA JAVNOM

ÂSU ILI KONCERTU

áá RAZRED








ÂSU ILI KONCERTU

ááá RAZRED








ÂSU ILI KONCERTU

áâ RAZRED








ÂSU ILI KONCERTU


U nedostatku literature za ove sastave u ovom ànru muzike,

koja naàlost kod nas ne moè da se nabavi u muzi~kim radwama,

predlaù se dva na~ina realizacije programa ovog predmeta:

a) samostalno praviti aran`mane dogovorno (head arr) ili

skicirano i na probi razra|eno ili striktno napisano. Aran-

`mane praviti po ugledu na postoje}e profesionalne aran`mane

– mogu se koristiti materijali iz nototeke RTV Beograd;

b) slu{ati strane aran`mane i „skidati” ih, odnosno zapi-

sivati ih prema slu{awu.

Najboqe se u~i aranziraju}i kompozicije klasika xez stan-

darda – Kol Portera, Xorx Ger{vina, Xeroma Keran ... – kao i do-

ma}ih – Darka Kraqi}a ....

Sami zapisi kompozicija u ovom momentu se mogu nabaviti u

nekim muzi~kim radwama, kao i privatno, ali su to samo melodije

sa harmonkim {iframa koje svaki muzi~ar koji èli da svira xez

mora dobro da zna.

Neophodno je slu{ati vrhunske svetske male sastave i wihov

na~in aranìrawa kompozicija. Prewporu~uju se O. Peterson –

trio, D. Brubek – kvartet, Xez mesenxer, M. Devis, a od doma}ih

Markovi} Gut sekstet, i vokalni kvartet Predraga Ivanovi}a.

Literatura za ovaj predmet se, za sada, lako moè nabaviti u

inostranstvu.

ISTORIJA XEZ MUZIKE

Tokom nastave upoznati u~enike sa:

a) istorijskim razvojem i epohama xeza;

b) savremenim tokovima u ovoj oblasti sa posebnim osvrtom

na ostvarewa najboqih jugoslovenskih xez muzi~ara.

Temeqno poznavawe pojedinih xez epoha treba da doprinese

kvalitetu i autenti~nosti xez muzicirawa u~enika ovog odseka.

Zato se preporu~uje nastavnicima da tokom {kolske godine orga-

nizuju susrete sa na{im najpoznatijim xez muzi~arima koji }e u~e-

nike upoznati sa svojim iskustvima i mi{qewem o xezu.

U~enike treba podsticati da pose}uju koncerte xeza, u~e-

stvuju u „xezm-se{nima” i da sami sviraju xez u duhu i stilu poje-

dinih epoha.

á RAZRED


PRECI XEZA (6)

Afri~ki koreni (1)

Ameri~ko presa|ivawe – stapawe afri~ke i evropske mu-

zi~ke tradicije na tlu SAD (1)

Klasi~ni bluz – slepi Lemon Xeferson, Ledbeli, Big Bil

Brunzi i drugi (3)

Skot Xoplin i muzi~ki regtajm (1)

WU ORLIENS – RA\AWE KLASI^NOG STILA (11)

Prvi zvuci – Kreolska subkultura; prvi uli~ni orkestri (1)

Rasad iz Wu Orliensa – Orixinel Diksilend Xez Bend,

Kriol Xez Bend, Xozef King Oliver, Sidni Be{e, Ximi Nun,

Xoni i Bejbi Dodz, Kid Ori i dr. (2)

Veliki g. Xeli Lord – Xeli Rol Morton i „Red Hot Pe-pers” (1)

Besi Smit i novi bluz – Besi Smit, Klara Smit, Ma Rekni (1)

Bela pritoka – Wu Orliens Ritm Kingz i dr. (1)

Prvi genije: Luj Armstrong – razni sastavi (3)

Biks Bajderbek i „îka{ka xez {kola” (2)

ERA SVINGA – SAZREVAWE XEZ MUZIKE (18)

Pojava velikog orkestra – Fle~r Henderson, Xin Goldket,

Red Alen, Luis Rasel i dr. (1)

Afirmacija klavira – Strajd klaviristi, Fets Voler, Erl

Hajns, Xejms P. Xonson, „bugi vugi” (2)

Dominacija saksofona – Kolman Hokins, Lester Jang, Ben

Vebster, Bad Xonson, Don Bajas i dr. (3)

Djuk Elington – razni orkestri, period 1923 – 1973, ista}i

niz wegovih zna~ajnih solista (3)

Navala sving orkestara – Beni Gudman, Tomi i Ximi Dor-

si, Beni Moten, Kaunt Bejzi, Arti [o, Glen Miler i dr. (3)

Preporod diksilenda – Bank Xonson, Vajld Bil Dejvison, Bo-

bi Heket, Maks Kaminski, Bili Baterfild, Magsi Spenijer i dr. (2)

Mali sving orkstri i vokalni xez – Roj Elrix, Beni Kar-

ter, Bili Holidej, Sara Von, Ela Ficxerald (3)

Preko Atlantika – xez u Evropi; Xango Renart i dr. (1)

áá RAZRED


MODERNO DOBA XEZA á

Bi bap pobuna – op{ti deo (3)

ârli Parker i wegov uticaj – razni ansambli (3)

Dizi Gilespi – mali sastavi i big bend (2)

Tejtum i Pauel prekrajaju klavir – Art Tejtum, Bad Pauel,

Telonijus Monk, Oskar Piterson, Erol Garner, Bil Evans i dr. (4)

ârlijevi i Dizijevi sledbenici – Kliford Braun, Fets

Navaro, Soni Stit, Xej Xej Xonson i dr. (4)



Zahla|ewe na evropski na~in – „Coul” xez i „West coast”xez: Leni Tristano, Xeri Maligen, Dejv Brubek i dr. (4)

Majls Dejvis – razni ansambli. (3)

Moderni Xez Kvartet (3)

Poku{aj sinteze – „Third stream” („Tre}a struja”) u xezu –

Xon Luis, Ginter [uler, Gil Evans, Majls Dejvis i dr. (2)

Napomena: nastavniku se sugeri{e slede}a podela ~asova:

– za obradu novog gradiva 28 ~asova;

– za ostale tipove ~asova 7.

ááá RAZRED


MODERNO DOBA XEZA áá

Hard bap i fanki xez – Horas Silver, ârli Mangas, Art

Blejki, Soni Rolins, Art Farmer, Beni Golson i dr. (5)

Fri xez – Sesil Tejlor, Ornet Kolmen i dr. (4)

Xez-Mesija: Xon Koltrejn – razni ansambli (4)

Gitara u xezu – od ârlija Kristijana do danas (2)

Klavir u xezu posle 1970-te godine – Keit Xaret, Herbi

Henkok, îk Koria, Mekoj Tajner i dr. (4)

Big-Bend posle 1970-te godine – Gil Evans, San Ra, Ted

Xons-Mel Luis, Don Elis, Badi Ri~ i dr. (3)

Razni pravci i struje posle 1970. – soul xez, bosa nova, ri-

tam i bluz, salsa, rok xez i dr. (3)

Xez i ostale umetnosti – xez na filmu, pozori{tu, TV, xez

i kwièvnost (2)

Napomena: nastavniku se sugeri{e slede}a podela ~asova:



áâ RAZRED


DOPRINOSI RAZVOJU XEZA

Ostali kontinenti – Azija, Afrika, Australija, Ju`na

Amerika (2)

Zna~aj evropskog xeza – Francuska, Nema~ka, Velika Bri-

tanija, Italija, [vedska, Poqska, Austrija, Ma|arska, êhoslo-

va~ka, SSSR (5)

XEZ U JUGOSLAVIJI DO 1990.

Najzna~ajniji centri:

Qubqana – Xez orkestri RTQ, dirigenti i solistri (3)

Zagreb – Xez orkestar RTZ, dirigenti i solisti. (4)

Beograd – Xez orkestar RTB, dirigenti i solisti, razni ma-

li ansambli, beogradski xez muzi~ari u Evropi (Du{ko Gojkovi},

Bora Rokvi}, Branislav Kova~evi} i dr.) (10)

Ostali centri: Novi Sad, Sarajevo, Skopqe (2)

Napomena: nastavniku se sugeri{e sledfe}a podela ~asova:




Nastavniku se ostavqa veliki stepen slobode u izboru ono-

ga {to se slu{a, a tako|e se preporu~uje i ukqu~ivawe u~enike u

kreirawe ~asa. Kori{}ewe tonskog i video materijala iz vlasti-

tih diskoteka je ne samo preporu~qivo, ve} i neizbe`no jer se sa-

mo ovim putem mogu nabaviti dobri, a ~esto i veoma retki drago-

ceni snimci koji osvetqavaju istorijski razvoj xeza.

Ovaj program treba shvatiti kao oop{ti programski okvir, a

nastavniku se prepu{ta da izvr{i odre|ena pro{irewa, ili skra-

}ewa ukoliko oceni da je to celishodno. Va`no je obratiti pa`wu

na korelaciju sa ostalim predmetima na ovom odseku, posebno sa

predmetom „mali ansambli” i „Big bend” pa se u tom smislu prepo-

ru~uje nastavniku saradwa sa nastavnicima ova dva predmeta.

Prilikom izrade programa imala se u vidu istorijska gra|a

koju nudi Xejms Linkoln Kolijer u svojoj kwizi „ISTORIJA

XEZA” (izdawe Nolit, Beograd, 1989) koja se, ujedno, preporu~uje

kao referentni uxbenik koji se moè koristiti tokom sve ~etiri

godine. Ova kwiga svojim kvalitetom, obiqem materijala i raspo-

nom koji pokriva predstavqa najboqe {to je do sada objavqeno, na

na{em jeziku, iz ove oblasti.

Nastavnik moè koristiti i sve ostale izvore prevedene

ili u originalu. Posebno se isti~u kapitalna dela kao {to su

kwige Mar{ala Sternsa, Martina Vilijamsa, Neta Hentona, Leo-

narda Federa, Joakima Berenta i drugih.

Podaci za poglavqe o jugoslovenskom xezu mogu se na}i u

ENCIKLOPEDIJI XEZA (zagreba~ko izdawe), kao i u kwizi

Mihajla Blama XEZ U SRBIJI 1927.– 1995.

Bogata diskografija data je u ve} navedenoj Kollijerovoj

kwizi kao poseban prilog, a preporu~uje se, izme|u ostalog, i ko-

ri{}ewe izdatih LP albuma iz oblasti xeza u izdawu diskograf-

ske ku}e PGP RTB.

RAZVIJAWE SLUHA

á RAZRED


Istorija xez-a, á deo (ragtime, prexez period, Wu Orleans,

sving) – karakteristike, glavno predstavnici.

Nomenklatura, terminologija, tonalitet.

Dijatonski sistem, konstrukcija durske skale, stupwevi (C,F, Bb, Eb, G, D, A).

Modusi durske skale.

Intervali – prosti i sloèni, klasifikacija, {ifre, ste-

peni.

Sistem pam}ewa intervala.

Krugovi intervala: kvintni krug, dva kruga velikih sekun-

di, tri kruga malih terci, ~etiri kruga velikih terci, kvintni

(kvartni) krug.

Akordi tercnih struktura – dijatonski trozvuci u duru sa

simbolima i obeleàvawem stupweva, odnois trozvuka i skale,

obrtaji trozvuka, nazivi i simboli, zadrì~ni trozvuk sus4 sa

obrtajima i simbolima.

Funkcionalna harmonija – istorijat.

Klasifikacija dijatonskih trozvuka.

Akordska progresija – definicija i tipovi, funkcionalna

analiza akordskih progresija u duru.

Kadence – autenti~na i plagalna.

Konstrukcija prirodnog (paralelnog) mola i wegovi dija-

tonski trozvuci sa simbolima (A, D, G, F, E, B i F#).

Harmonski i melodijski mol i wihovi dijatonski trozvuci

sa simbolima.

êtiri osnovna kvaliteta trozvuka.

Akordska progresija u molovima.

Kadence u molovima – autenti~na i plagalna.

Funkcionalna analiza akordskih progresija u molovima.

Konstrukcija ~etvorozvuka – septakorda, simboli i obrtaji.

Dijatonski septakordi u duru, simboli i obrtaji, odnos sep-

takorda i skale, zadrì~ni dominantni septakord (7sus4).

Dijatonski septakordi u sva tri mola, simboli i obrtaji,

zadrì~ni septakord (sus4).

[est osnovnih kvaliteta septakorda.

Osnovne funkcije dijatonskih septakorada u akortdskim

progresijama u duru i molu sa zamenama.

Alterovani i supstitucioni akordi, sekundarna dominanta.

Tritonusna supstitucija i supstisucija po umawenim seri-

jama.

Nonakordi sa simbolima – alterovana nona.

Ne-tercne akordske strukture: kvartna, kvintna, sekundna

(cluster), akordi sa horizontalnom crtom – polikordi, i akordi sa

kosom crtom – akordi sa specifi~nim basom.

ISPITNI PROGRAM

1. Kompletna teorija;

2. Audio test intervala – m{ifre i/ili note;

3. Audio test trozvuka – simboli kvaliteta, {ifre obrtaja,

notni zapisi sa ili bez simbola kvaliteta i {ifri obrtaja.

ISPIT TRAJE 120 MINUTA

áá RAZRED


Istorija xez-a, áá deo – sving, bi-bap, post bi-bap, modern –

karakteristike, glavni predstavnici.

Konstrukcija durske skale, modusi i dijatonski ~etvorozvuci

sa simbolima i obrtajima (Ab, Db, Gb, Cb, E, B, F#, C#, doma}i rad).



Odnos akorada i akordske skale, modusi u duru – primena.

Modusi uzlaznog harmonskog mola – primena.

Lidijska prekomerna skala – primena.

Harmonki mol.

Umawena skala.

Celotonska skala.

Prekomerna skala.

Bebop skale.

Pentatonske skale.

Blues skale.

Sinteti~ke skale.

Elementi melodije.

Analiza i razvoj melodije, rad sa melodijom.

Princip improvizacije – tipovi.

Funkcije septakorada i wihove zamene u duru i sva tri mola.

Alterovani i supstitucioni akordi – ponavqawe.

Tritonusna supstitucija i supstitucija po umawenim serija-

ma – ponavqawe.

Kadence varqiva – deceptivna kadenca.

Akordska progresija áá – â – á.

Povratne progresije – turnaround.Akordski obrasci i principi akordskih progresija.

Modulacija – pojam, tipovi.

Funkcionalna analiza i harmonski ritam.

Kontrapunktska obrada stati~ne harmonije.

Hromaticizam u improvizaciji.

ISPITNI PROGRAM

1. Kompletna teorija;

2. Audio test intervala – {ifre i/ili note;

3. Audio test trozvuka – simboli kvaliteta, {ifre obrtaja,

notni zapis sa ili bez simbola kvaliteta i {ifri obrtaja;

4. Audio test dijatonskih septakorada u duru i molu – simbo-

li, {ifre obrtaja, notni zapis sa simbolima i {iframa obrtaja.

TRAJAWE ISPITA 150 MINUTA


Program xez teorija i razvoj sluha koncipiran je tako da

u~enicima pruì potpunu teoretsku osnovu za nastavak {kolova-

wa iz improvizacije, aranìrawa i kompozicije u xez, rok i pop

muzici. Sistematski se u~enici upoznaju sa skalama, intervalima,

trozvucima, ~etvorozvucina, kao i wihovim xez simbolima, sa

osnovama funkcionalne harmonije, funkcionalnom analizom, te-

orijom akordskih skala i odnosom akorada i skale, sa frazira-

wem i notirawem melodija, sa sinkopama i anticipacijama. Upo-

znaju formalne strukture u xez, rok i pop muzici, prou~avaju melo-

diju, rad sa melodijom i principe improvizacije, kao i upotrebu

alterovanih i supsticionih akorada u akordskim progresijama i

modulacijama. Uz ovaj program koristi se za razvoj sluha metod re-

lativnog sofe|a (tonika – DO sistem) pri ~emu je teì{te na

razvijawu harmonskog razumevawa strukture muzike i unutarweg

sluha, bez ~ega se ne moè razviti sposobnost za spontanu impro-

vizaciju. U~enici u toku godine moraju da sviraju na klaviru ka-

dence i akordske progresije sa pravilnim vo|ewe glasova. Povre-

meno se traì komponovawe 4 – 8 taktovnih melodija sa akord-

skim progresijama. êsti doma}i zadaci su obavezni, kao i {kol-

ski probni testovi. Svu potrebnu literaturu }e u~enici dobiti

bilopo~etkom godine (kwiga) ili tokom godine (skripta). Tokom

rada u razredu koristi se, po ptrebi, slu{awe materijala sa kase-

ta. Na po~etku godine, na polugo|u i pred kraj {kolske godine or-

ganizuju se pismeni i audio testovi uz ocewivawe (0% – 100%) sa

kojih se ocene na kraju {kolske godine sabiraju sa ocenom sa is-

pita i to po sistemu 20% + 20% + 20% = 40%. Teì{te testova

i ispita je na audio testovima.

Za sve u~enike, pa i za klaviriste, je obavezno poha|awe na-

stave xez klavira.

ARAN@IRAWE

ááá RAZRED


Osnovni elementi, notacija, ortografija, kaligrafija i

muzi~ka terminologija.

Konstrukcija akorada u uskom slogu (rekapitulacija), term-

inologija. Porodice akorada.

Konstrukcija akorada u polu{irokom i {irokom slogu.

Analiza melodije i blok harmonizacija.

Principi improvizacije.

Improvizacija na zadatu melodiju, ritmi~ke anticipacije.

Blok harmonizacija ritmi~kih anticipacija i improvizoa-

vane melodije.

Polu{iroki i {iroki slog blok harmonizacija.

Tenzija – razre{ewe i wihova blok harmonizacija (Hi-Lo).

Varijacije tenzija-razre{ewa i wihova blok harmonizacija.

Alterovane tenzije i wihova blok harmonizacija. Melodij-

ska analiza.

Ritam sekcija: upoznavawe, karakteristike, uloga, pisawe.

Pisawe za male ansamble: Klavirski trio.

Pisawe za xez kvartet – jedan duva~.

Artikulacija i frazirawe melodije.

Pisawe za xez kvintet – dva duva~a.

Pisawe za xez sekstet – tri duva~a.

Razvoj melodije.

Pisawe za xez septet – ~etiri duva~a kombinovano.

Upotreba tenzija u unutra{wim glasovima polu{irokog i

{irokog sloga. Supstitucije.

Pisawe za xez oktet – pet duva~a kombinovano, vo|ewe glasova.

Princip pisawa i vrste pretwe.

Organizacija aran`mana, forma, trajawe, partitura.

Xez, rok, pop, latin i komercijalni stilovi.

Bluz i Ritam&Bluz.

U toku godine pored stalnih doma}ih zadataka i {kolskih

radova postoji na po~etku godine, na polugo|u i na kraju godine

test i GODI[WE ISPIT koji se sastoje iz pismenog dela i in-

ternog izvo|ewa u~enikovog rada (na polugodi{tu) i javnog izvo-

|ewa u~enikovog aran`mana sopstvene kompozicije (na kraju godi-

ne), napisane za orkestar sa pet kombinovanih duva~a. Prepis no-

ta obezbe|uje u~enik.

GODI[WI ISPIT

1. Pisawe kompozicije za orkestar sa pet kombinovanih duva~a.

áâ RAZRED


Sekcija saksofona (4-glasna): opseg, slogovi, artikulacija.

Stilovi pisawa pratwe.

Akordski obrasci – formule.

Upotreba supstitucionih akorada – ponavqawe.

Posebni na~ini harmonizacije re{avawa melodijskih tenzija.

Sekcija limenih duva~a (5-glasna): opseg, stilovi, artikula-

cija.

Sekcija limenih duva~a solo ili kao pratwa.

Vrste i upotreba prigu{iva~a u sewkciji limenih duva~a.

Upotreba unutarwih tenzija u polu{irokom i {irokom slo-

gu. Supstitucija.

5-Glasna sekcija saksofona: na~ini i stilovi pisawa, du-

binska ograni~ewa.

Pisawe za 5 saksofona i 6 limenih duva~a. Spajawe sekcija.



Koncertantno pisawe za Big band.

Uvodi, modulacije, prelazi i krajevi u aran`manu.

Odnos akorada i skale – ponavqawe.

Netercne akordske strukture: kvartni slog.

Akordski grozdovi (cluster).

Trozvuci – kvintakordi, sekstakordi i kvartsekstakordi –

kao gorwa struktura akorda.

Reharmonizacija.

Tipovi aran`mana po svrsi.

Razvoj aran`mana: faktura, dinamika, harmonija i registri.

U toku godine pored stalnih doma}ih zadataka i {kolskih

radova postoji na po~etku godine, na polugo|u i na kraju godine

test i GODI[WE ISPIT koji se sastoje iz pismenog dela i in-

ternog izvo|ewa u~enikovog rada (na polugodi{tu) i javnog izvo|e-

wa u~enikovog aran`mana sopstvene kompozicije (na kraju godine).

[kolski orkestar svira na internom i javnom izvo|ewu kao i po-

vremeno na orkestarskim probama. Prepis nota obezbe|uje u~enik.

GODI[WI ISPIT



1. Pisawe sopstvene kompozicije.


Program ovog predmeta je koncipiran tako da ga mogu prati-

ti u~enici koji su zavr{ili xez teoriju i razvoj sluha i pruà

neophodna osnovna znawa iz pisawa aran`mana i kompozicija iz

oblasti xez, rok, pop, latin i komercijalne muzike od klavirskog

tria do Big benda.

U okviru predmeta se u~i 4-glasna blok harmonizacija melo-

dijske linije kao osnov za pisawe aran`mana za grupe duva~a od 4

pa do 13 ~lanova uz pratwu ritam sekcije (klavir, gitara, bas i

bubwevi).

Upoznaju se opseg i karakteristike instrumenata i instru-

mentalnih sekcija, wihovo me|usobno povezivawe i zvuk.

U~i se karakteristi~na artikulacija i frazirawe za xez,

rok, pop, latin i komercijalnu muziku, principi pisawa pratwe,

tipovi i organizacija aran`mana kao i rad sa kompozicijom i me-

lodijskom linijom.

Ispitne aran`mane (i eventualno kompozicije) izvodi {kol-

ski ansambl (na ááá godini) ili {kolski Big bend (na áâ godini)

javno, a u toku godine doma}e zadatke na orkestarskim probama.

Za u~enike je obavezno poha|awe improvizacija, xez klavir i

orkestar.

Budu}i da se od u~enika u toku {kolovawa traì, sem pisa-

nih doma}ih zadataka po zadatim temama ili svojim kompozicija-

ma i transkripcija postoje}ih snimaka i slu{awe odre|enih or-

kestara, {kola mora da obezbedi kvalitetan ure|aj za slu{awe u

razredu (sa zvu~nicima) i presnimavawe (dupli kasetofon). Tako-

|e je potreban ure|aj za projektovawe partitura na platno za upo-

znavawe sa literaturom. [kola obezbe|uje fotokopirawe svog ne-

ophodnog pisanog materijala (zadaci, teme, testovi itd.) a u~eni-

ci sami obezbe|uju prepis svojih radova za izvo|ewe. Potrebno je

obezbediti formirawe male fonoteke, nototeke (za orkestar) i

eventualno biblioteke.

BIG BEND

ááá RAZRED (2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we),

áâ RAZRED (2 ~asa nedeqno, 66 ~asova godi{we)

Po{to se orkestar formira od u~enika oba razreda program

je jedinstven, ali se po razredu ostvaruje razli~it fond ~asova.


zicirawa i osposobqavati ih da usavr{avawem svih elemenata ak-

tivno u~estvuju u uobli~avawu dela – intonacija, ritam, dinamika,

artikulacina ....






[kolski orkestar (Big bend) treba da vodi iskusni diri-

gent ili ~lan Big benda, upoznat sa tehnikom rada na razvoju tona,

artikulacije, frazirawa, balansa, stila i ritma. Probe se drè

obavezno jednom nedeqno (tutti) ili dva puta nedeqno (sekcijske).

Za instrumente koji nedostaju mora se obezbediti angaòvawe pro-

fesionalca. Javni nastupi, a povremeno i probe, se snimaju.

Obavezno slu{ati orkestre Glen Milera, Hari Xemsa, Beni

Gudmana, Kaunt Bejzija, Djuk Elingtona ...., a od doma}ih aran`ma-

ne F. Jen~a, Z. Skerla, V. Simi}a ....

UDARA^KI INSTRUMENTI

ááá RAZRED


Kroz rad u ansamblu udaraqki razvijati ose}aj za perkusiju

koji je vaàn za sve polaznike ovog odseka.

Svakom u~eniku dati po jedan ritmi~ki instrument (tri-

angl, vud blok, kastawete, klepetu{e ....) i kroz svirawe odre|enih

ritmi~kih obrazaca razvijati ose}aj za ritam i svirawe u grupi.

LITERATURA

Erih Bahtregel: Ritam {kola

áâ RAZRED


Kroz rad u ansamblu udaraqki razvijati ose}aj za perkusiju

koji je vaàn za sve polaznike ovog odseka.

Svakom u~eniku dati po jedan ritmi~ki instrument (tri-

angl, vud blok, kastawete, klepetu{e ....) i kroz svirawe odre|enih

uslo`wenih ritmi~kih obrazaca razvijati ose}aj za ritam i svi-

rawe u grupi.

Tokom rada potrebno je da svaki u~enik upozna sve udara~ke

instrumentne i rad sa wima.

LITERATURA

Erih Bahtregel: Ritam {kola

KONTRABAS

á RAZRED


Paralelno sa programom koji sledi u~i se i program odseka

za klasi~an kontrabas u obimu 50%. Program odabira, prema po-

trebama savladavawa tehni~kih problema i u~eniku, profesor

kontrabasa na xez odseku.

Po~eti sa ja~awem {ake desne ruke zbog picikato svirawa.

Ve`be se sastoje od stiskawa gumenih kolutova, koji se koriste u

sportu, a zatim sledi ja~awe kaìprsta desne {ake. U kasnijem

periodu se prelazi postepeno na ostale prste desne {ake. Sve to

vreme rade se skale, oktave, kvinte, kvarte i terce.

U~ewe svirawa takizvane „walk” – vok, {etaju}a linije basa,

koriste{}i durski bluz i molski bluz. Raditi na obja{wavawu

{ta zna~i triolski filing. Raditi ve`be sa nizom nealterova-

nih tonova.

U drugom polugodi{tu uvesti ritam ~ejnxiz (rhythmn chan-ges), sa alterovanim skalama. Poja~ati tempo svirawa durskog i

molskog bluza sa pro{irenim harmonskim sklopom. Po~eti obra-

du xez standarda po kompozitorima (Ger{vin, Karmankl, Eling-

ton ....). Raditi xez standarde koji treba da se sviraju u malim an-

samblima, u dogovoru sa ostalim profesorima. Ovi standardi se

rade uz klavirsku pratwu profesora. Koristiti i audio zapise

„Minus One, vol 1”, kao individualno ve`bawe. Upoznavawe rit-

mi~kih figura za bas (latin, rok itd.). Nastavu raditi paralelno

picikato i sa gudalom.

LITERATURA

Mihailo Blam: Moji prvi bluzevi – br. 1

Rufus Rid: The Evolving BassistMihailo Blam: Male xez etide i skale

Clar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda

A. Duplan~i}: Brazil – 200 Songs, vol 1

M. Blam&M. Prodanovi}&M. Karlovi}: Minus One, vol 1 –audio kaseta

Odgovaraju}a literatura drugih autora

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Hromatske oktave od zadatog tona navi{e ili naniè;

3. Jedan bluz;

4. Jedan xez standard – pratwa i eventualno tema.

áá RAZRED






Razlagawe akorada. Kori{}ewe vo|ica za akorde koji slede.

Ve`bati pokrete oktava i umawenih kvinti. Po~eti sa upznava-

wem tehnike svirawa trilera i predudaraca za bazi~ne akordske

tonove. Skale do dve oktave. Pro{irene forme bluza. Xez stan-

dardi grupisani po kompozitorima, i standardi koji }e se svira-

ti u malim ansamblima.

Upoznavawe sa razli~itim muzi~kim periodima preko na~i-

na pratwe i bas linije. Sa tempom i}i na medijum.

LITERATURA




Rufus Rid: The Evolving BassistRej Braun: ExerciseClar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda

A. Duplan~i}: Brazil – 200 SongsM. Blam&M. Prodanovi}&M. Karlovi}: Minus One, vol 2 –

audio kaseta


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Razlagawe akorada sa kori{}ewem umawenih kvinti i ok-

tava;

3. Jedan bluz – tema i pratwa;

4. Jedan xez standard – pratwa i eventualno tema;

5. Jedna latin kompozicija.

ááá RAZRED






Prelazak na brà tempa. Svirawe balada. Skale. Kvartni

skokovi, kvintni skokovi, oktave, umawene kvinte, blu tonovi.

Svirawe bluza iz nekoliko tonaliteta. Rad na xez standardima

koje treba svirati iz razli~itih tonaliteta (npr. svirati Sum-mertime iz G, C, D i F). Transponovati i svurati standarde iz du-

va~kih tonaliteta.

Po~etak improvizacije. Prvi osnovi improvizovanih deo-

nica. Baciti akcenat na sola. Analizirati sola zna~ajnih kontra-

basista.

Paralelan rad picikato svirawa i rad sa gudalom.

Raditi literaturu velikih (Big Band) orkestara.

LITERATURA

Mihailo Blam: Prvi osnovi improvizacije za kontrabas

Pol êmbers (Paul Chambers): Blues – SolosTod Kolman: The Bass TraditionClar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda


audio kaseta


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Balada sa improvizacijom;

3. Bluz – tema, pratwa, solo improvizacija, tema;

4. Jedan xez standard – pratwa, improvizacija, eventualno tema;

5. Neki paterni za pratwu iz oblasti latin muzike ili roka

– fanka.

áâ RAZRED






Rad u brzom tempu (fast tempo). Bluzevi i skale.

Analiza atonalnih i alterovanih sola i improvizacija.

Rad sa sve ~etiri prsta desne ruke. Svirawe sola i improvi-

zacija gudalom i picikatom. Ve`bawe sola u pal~evoj poziciji.

Po~eti rad sa akordskom pratwom na kontrabasu (od dva do

~etiri tona u akordu).

Raditi xez standarde u razli~itim tonalitetima. Svirati

literaturu velikih xez orkestara. Improvizacija. Analiza sola

zna~ajnih kontrabasista.

Raditi paterne drugih muzi~kih ànrova, po~ev od revijal-

ne muzike do roka.

Rad na tremolo svirawu. Poseban akcent dati na sinhroni-

zaciju leve in desne ruke. Obra|ivati kompozicije za male ansam-

ble i veliki xez orkestar.

LITERATURA


Pol êmbers (Paul Chambers): Blues – SolosTod Kolman: The Bass TraditionClar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda


audio kaseta


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Bluz – tema, pratwa, improvizacija, tema – u brzom tempu;

3. Jedan xez standard – pratwa, improvizacija, tema;

4. Improvizacija na zadatu temu;

5. Neki paterni za pratwu iz drugog muzi~kog ànra.

BAS GITARA

á RAZRED


Obnavqawe i daqi rad na upotrebi akordskih tonova. Arpe-

|a – horizontalne i vertikalne kretwe. Veze ááá – âáá. Upotreba u

kompozicijama: Just Friends, All the things You are, Joy Spring. Harmonska upotreba skala u kompozicijama: Take the „A”

Train, The Girl from Ipanema, Green Dolphin Street.îtawe xez – rok ritmike.

LITERATURA

Muzi~ki institut – kompletan program, skripta

Dik Gruv: [kola muzike

âk [er: Inprovizacijski bas metod

Vilijem Kertis: Moderna metoda za bas

Dejvid êski: Xez i Rok ritmovi za basiste

Rej Braun: Bas metod

Rufus Rid: Basista u razvoju



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Harmonska analiza i izvo|ewe dve od {est navedenih

kompiozicija, u malom sastavu

áá RAZRED


Pro{irivawe principa konstruisawa bas linije. Upotreba

tonskih centara. Izvo|ewe klasi~nih dueta (literatura za trombon).

Harmonska analiza i izvo|ewe u malom sastavu kompozicija:

Dolphin Dance, Fee-Fi-Fo-Fum, 500 miles high. îtawe aran`mana u

malom sastavu.

LITERATURA










audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Harmonska analiza i izvo|ewe navedenih standarda.;

2. Prima vista izvo|ewe jednostavnih aran`mana za mali sastav.

ááá RAZRED


Izu~avawe harmonskog i ritmi~kog pristupa sna~ajnih kon-

trabasista: Oskar Petiford, Ximi Blanton, Rej Braun, Pol êm-

bers, Edi Gomez.



Izvo|ewe xez balada, pro{ireni bluz; I’ve got Rhytmn; GiantSteps.

Harmonska, ritmi~ka i dramatur{ka razrada improvizova-

nih solo deonica.

îtawe aran`mana sredwe teìne i malom orkestru.

LITERATURA










audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Analiza i izvo|ewe navedenih standarda.;

2. Prima vista izvo|ewe aran`mana sredwe teìne u malom

orkestru.

áâ RAZRED


Stilovi zna~ajnih bas gitarista: Xako Pastorius, Stenli

Klark, Karol Kej, âk Reni, Roko Prestia, Stiv Saloro.

Analiza i izvo|ewe fusion i novijih xez kompozicija – Bil

Evans, îk Koria, Herbi Henkok.

LITERATURA










audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Analiza i izvo|ewe dva standarda iz programa;

2. Prima vista izvo|ewe dva sloènija aran`mana u {kol-

skom orkestru.

GITARA

á RAZRED


Prstomet i svirawe u visokim pozicijama.

Svirawe i prstomet na jednoj ìci.

Nepoziciono svirawe – najvi{e i naniè.

Ukrasno svirawe sa akcentom na levu ruku uz malo pomo}i

desne.

Sturing, Slides, Pull offs, Hammer ons, Grace notes, Ghost note.Tremolo (vrste)

U~ewe i svirawe bas kqu~a.

Sinkope – u~ewe i svirawe {ifri (akorda).

Poliritam 6/4.

Legato, stakato.

Stilsko svirawe, {timovawe gitare, dobar ton, ritam i tempo.

Doterivawe pesama iz prethodnog {kolovawa i u~ewe novih

(ritam ~enxis)

LITERATURA

Xo Pas: Gitarski stil

Ted Grin: Xez gitara

Mik Gudrik: Napredni gitarist

Milo{ Krsti}: Xez praktikum

V. G. Levit: Studije ~itawa za gitaru

Hervi Vinson: Lead guittarD. Karamarkovi}: PATTERNI za gitaru 1. i 2.



audio kaseta


a) 20 standarda i analiza wihovih akorada;

ISPITNI PROGRAM

1. Dva standarda.

áá RAZRED


Slu{awe i svirawe razli~itih stilova u xezu: regtajm, dik-

si, sving, bi-bap ....

Doterivawe pesama iz prethodnog {kolovawa i u~ewe novih

standarda prema li~nom afinitetu u~enika i izboru nastavnika.

Frazirawe, sinkope, anticipasija, ukra{avawe akorada,

substitucije akorada, paterni durski i molski.

Akordske progresije kroz primere u xez i evrgrin standar-

dima.

Nove forme akorda – akordi sa vi{e zna~ewa i wihovo me-

sto. Alterovani akordi – konstrukcija.

Skale i primena.

Ve`bawe stila kroz kratke melodije od 2 – 4 takta.

LITERATURA

V. G. Levit: Berklee series guitar 1, 2. i 3

V. G. Levit: Dueti

V. G. Levit: Studije ~itawa

V. G. Levit: Melodije i ritam za gitaru

Xon Mehegan: Tonalni i ritmi~ki koncept

Ted Grin: Xez gitara 1, 2.

Mik Gudrik: Napredni gitarist




audio kaseta

ISPITNI PROGRAM


2. Poziciona improvizacija;

3. Svirawe tri standarda.

ááá RAZRED


Hromatska skala i prstomet.

Dijatonski akordi i wihovo kretawe – krug 5, 3, 7 – i upo-

treba.

Nedijatonski akordi.

Tritonusna supstitucija i upotreba.

Lidijska – osnovna, prekomerna, umawena i druge i wihove

primene.

Forme akorada, wihovo vi{ezna~je (dim i 7 ili 9) sime-

tri~no kretawe i razre{ewe. Wihove skale i arpe|a.

Upotreba gitare u komercijalnoj muzici i novi standardi

iz xez i komercijalnog programa. Rock balad, slow rock, folk rock,pop rock, hard rock, rock blues, jazz rock, fank rock, rock blues i uticaj

xeza na bazi~ne bluz progresije.

LITERATURA

Xorx Rasel: Lid. Hrom koncept


Mike Ihde: Rock gitar stylesHarvi Vinson: Lead guitarV. G. Levit: Moderna metoda za gutaru


Rik Severson: Blues and rock guitarClar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda




audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Dve komercijalne kompozicije;

2. Dva xez standarda.

áâ RAZRED


Pentatonske skale.

Kvartna teorija – primena, prstomet.

U~ewe novih standarda.

Slu{awe poznatih gitarista i diskusija o wima. Svirawe,

pam}ewe sola i zapisivawe.

Doterivawe pesama iz prethodnog {kolovawa.

Svirawe razli~itih stilova. Svirawe sa drugim gitaristi-

ma i instrumentima.

Tempo – dupli tempo.

U~ewe uvoda i teme – sa osvrtom na slaba mesta u pesmi. Most

– koda – krajevi. îtawe gitarskih aran`mana. îtawe dueta.

Svirawe u sving i latinoameri~kom maniru.

Simetrija na gitari.

Upoznavawe sa dodatnim gitarskim priborom – eho, wah,

distorzija, flenger i drugo.

LITERATURA

V. G. Levit: Moderna metoda za gitaru 1, 2. i 3

V. G. Levit: Ve`be ~itawa

V. G. Levit: Dueti za gitaru

V. G. Levit: Melodijski ritam

Mik Gudrik: Napredni gitarista

Dan Harli: Jezik xeza

Xo Das: Gitarski stil


Ramon Riker: Kvartni pristup xez improvizaciji

Ramon Riker: Pentatonske skale u xez improvizaciji



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Izvo|ewe tri kompozicije – po izboru u~enika – u malom

sastavu.

KLAVIR

á RAZRED


Rad na ja~awu muskulature {ake i podlaktice leve i desne

ruke. Ve`be se sastoje u upotrebi gumenih loptica i krugova i

lak{ih tegova. Radi dijapazona {ake rade se ve`be oktava, decima

po mogu}nosti i prostih akorada. Obra}ati pa`wu na higijenu

{ake (odsecawe noktiju i zanoktica).

Rad na tu{eu i dinami~kom dijapazonu – pa`qivo postavqa-

ti poloàj {ake. Insistirati na pravilnom sedewu za instrumen-

tom zbog optere}ewa ki~me.

SKALE

Rad na modusima durske skale, kvintnom krugu i po~etak ob-

rade bluza kao forme bez progresija.

Rad na modusima molske skale – prirodni, melodijski i

harmonski. Obrada prostih akorada u uskom slogu.

Odvojeno i paralelno svirawe levom i desnom rukom – se-

kunda, terca, kvarta, kvinta i oktava.

Rad na akordima sa upoznavawem nomenklatura i ~itawa xez

simbola. Po~etak rada na spajawu leve i desne ruke, odnosno basa

u levoj ruci i prostih akorada uskog sloga u desnoj ruci. Kao pri-

mer uzeti lak{e xez standarde.

Kasnije pro{iriti rad na savla|ivawu svirawa melodija u

desnoj ruci sa akordskom pratwom u levoj ruci.

Definitivno savla|ivawe bluz forme i uvo|ewe ritam

~ejnxiz (rhythmn changes).Raditi xez standarde koji treba da se sviraju u malim ansam-

blima, u dogovoru sa ostalim profesorima.

LITERATURA

Oskar Piterson: Xez ve`be i menueti br. 1

Milenko Prodanovi}: Bluz forme i akordske progresije


A. Duplan~i}: Brazil – 200 Songs, vol. 1

M. Blam&M. Prodanovi}&M. Karlovi}: Minus One, vol 1 –

audio kaseta


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala – protivpomak, tercno razlagawe i paralelni

mol;

2. Jedan bluz;

3. Jedan xez standard – tema i pratwa.

áá RAZRED










Po~etak rada na triolskom filingu. Objasniti razliku iz-

me|u ~etvrtine u klasici i ~etvrtine u xezu: svaka ~etvrtina se sa-

stoji od triola (uslovno re~eno) i tako je treba tretirati.

Rad na skalama u triolskom filingu. Svirawe tema u istom

filingu. Promena akorada u istom filingu.

Po~eti sa upoznavawem tehnike svirawa trilera i preduda-

raca.

Po~etak rada na akordskim obrtajima. I}i postepeno sa

uskog na {iroki akorski slog. Raditi na upoznavawu na~ina in-

terpretacije melodije u xezu – artikulacija i akcentovawe.

Pro{iriti formu bluza i postepeno i}i na alterovane skale.

Upoznavawe sa tipi~nim formama xez standarda (A, A, B, A).Postepeno upoznavawe na~ina svirawa razli~itih epoha xe-

za preko zna~ajnih pojanista.

Rad na xez standardima za male ansamble. Grupisawe xez

standarda po kompozitorima.

Rad na memorisawu kompozicija: napamet napisati harmoni-

je odre|enih xez standarda i to koristiti kao pismene tekstove

tokom godine.

LITERATURA

Oskar Piterson: Xez ve`be i menueti br. 2




audio kaseta


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala – protivpomak, tercno razlagawe i paralelni

mol;

2. Jedan bluz;

3. Jedan xez standard – melodija i pratwa.

ááá RAZRED










Obrada brìh tempa u pratwi. Akordska obrada durske i

molske porodice sa xez progresijama.

Po~etak improvizacije – uvod. Poku{ati obja{wewe tako

{to bi u~enik izmenio svaku, npr, tre}u notu u originalnoj kom-



poziciji a na osnovu svog muzi~kjog ukusa, koriste}i pri tom svoje

teorijsko znawe.

Obrada blu tonova. Svirawe bluza u nekoliko tonaliteta.

Rad na xez standardima koje treba svirati iz razli~itih tonali-

teta – transpozicija. Transponovati i svirati standarde iz duva~-

kih tonaliteta.

Upoznavati razli~ita tempa: balada, fast (brzi tempo), me-

dijum, xez valcer, afro kuban, bosa nova.

Po~etak rada na solo deonicama – koriste}i metodu impro-

vizacije.

Raditi literaturu velikih (Big band) orkestara.

LITERATURA

Oskar Piterson: Xez etide, br. 3


Igor Bril: Prakti~ni kurs xez improvizacije



audio kaseta


ISPITNI PROGRAM

1. Akordske progresije do none;

2. Bluz sa progresijama;

3. Jedan xez standard – tema, improvizacija;

4. Akordska pratwa xez valcera ili latina.

áâ RAZRED










Bluzevi i skale. Analiza atonalnih i alterovanih sola i

improvizacije. Rad na paternima drugih muzi~kih oblika – latin,

rok, pank, soul, fju`n ....

Skokovi sa uskih na {iroke akordske slogove i obrnuto.

Poseban akcenat dati na sinhronizaciju leve i desne ruke.

Baciti akcenat na akordsku pratwu.

Uvod u blok improvizaciju. Raditi xez standarde i razli~i-

tim tonalitetima.

Svirati literaturu velikih xez orkestara. Improvizacija.

Analiza sola zna~ajnih xez pijanista. Nastaviti rad na xez stan-

dardima.

LITERATURA

Igor Bril: Prakti~ni kurs xez improvizacije

Dan Haerle: Contemporaray keyboard playerMilenko Prodanovi}: Bluz forme i akordske progresije



audio kaseta


ISPITNI PROGRAM

1. Akordske progresije do 13;

2. Bluz – tema, pratwa, improvizacija sa progresijama;

3. Jedan xez standard – tema, improvizacija, pratwa;


KLAVIJATURE I SINTISAJZER

á RAZRED


Nastavak rada na bluzu sa sloènijim harmonskim progresi-

jama.

Osnove svirawa u bloku – Berkli metoda.

Osnove improvizacije – Berkli metoda.

Tipi~ni {abloni za levu ruku sa posebnim osvrtom na „wal-

king bas”.Alterovani akordi i skale koji nisu obra|ivani u osnovnoj

muzi~koj {koli.

Upoznavawe sa „Hammond” orguqama, Rhodes elektri~nim

klavirom i Mini moog sintisajzerom.

LITERATURA

Berklee: 15 svezaka



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. BLUES 12;2. Balada;

3. Standard tempo MEDIUM TO UP;4. Jedna modernija xez kompozicija;

5. Jedna pop ili rok komercijalna kompozicija.

áá RAZRED


Rad na frazirawu i teìm ritmi~kim frazama – triolski i

{esnaestinski.

[iroki slog akorada i stilsko razvrstavawe.

Upoznavawe sa najranijim stilovima xez klavira – Tedi

Vilson, Art Tatum, Erol Garner.

Upoznavawe sa ROK i ROK XEZ stilovima – osnove.

Osnove programirawa sintisajzera.

LITERATURA

Berklee: 10 svezaka

John Mehegan: á i áá sveska



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM




ááá RAZRED


Daqi rad na upoznavawu stilova sa posebnim osvrtom na BEBOP (Bad Pauel, Oskar Peterson, Horas Silver) – paterni, harm-

onija.

ROCK i ROCK JAZZ stilovi áá.

Osnove programirawa kompjutera.

LITERATURA

John Mehegan: ááá i áâ sveska



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM




áâ RAZRED


Pentatonski i kvartalni pristup improvizaciji i prou~a-

vawe „lidijskog” hromatskog sistema u improvizaciji.

Daqi rad na savremenijim i teìm stilovima – Chick Corea,



Herbie Hanckock.Programirawe kompozija na kompjuteru uz pravqewe aran-

`mana za mali i veliki orkestar – sintisajzeri.

LITERATURA

George Russell: Lydian chromatic conceptPentatonski i kvartni pristup improvizaciji



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM




SAKSOFON I KLARINET

á RAZRED


Utvr|ivawe savladanog ukupnog raspona: alt saksofon od

des do as2, sopran saksofon od as do des3, tenor saksofon od As do

es2, klarinet od e do ge4. Artikulacija, subton, of bit (off beat)frazirawa. „Blu” note (blue notes) i na~in primene.

SKALE

Durske i molske skale u punom rasponu. Sekunde i terce.

Dorski, frigijski, lidijski i miksolidijski modus (kao dijaton-

ski niz nealterovanih tonova) u punom rasponu. Modusi se sviraju

uz klavirsku pratwu nastavnika. Na~in upotrebe „evoid” nota

(avoid notes).Pro{irena bluz skala (sa velikom i malom nonom).

Obrazac (Pattern) áá-â7.

LITERATURA – iz navedene literature vr{i se izbor

za oba instrumenta

Jozef Viola (Joseph Viola): Etide za saksofon á

Hajnc Henig (Heintz Hõnig): Studije za saksofon

Dejvid Beker (David Baker): Modalne studije za saksofon

(Model Studies for Saxophone).Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): Nov pristup xez improvi-

zaciji – tom 1 (A New Approach to Jazz Improvisation Volume 1).Sten Sekler (Stan Seckler): Osnovni priru~nik za alt sakso-

fonistu u xez ansamblu (A Basic Manual for the Lead Alto Saxofonistin the Jazz Ensamble).

Beni Gudman (Benny Goodman): Klasika svinga (Swing Clasic) Beni Gudman (Benny Goodman): Kompozitor i umetnik

(Composer and Artist)Milivoje Markovi}: Studije za saksofon á



audio kaseta

Odgovaraju}i uxbenici drugih autora

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala i jedan modus u punom rasponu;

2. Jedna etida iz {kole Jozefa Viole. Za klarinetiste iz

odgovaraju}eg uxbenika;

3. Xez standard-ritam ~ejnxis (Rhithm Changes) forma A. A.

B. A (32 takta);

4. Bluz – forma 12 taktova (3h4), sa improvizacijom, u zvu~-

nom Be i Ef duru, uz pratwu klavira, konrtabasa i udaraqki sa

u~enicima na prate}im instrumentima.

áá RAZRED


Artikulacija, subton, of bit (off beat) frazirawe. „Blu”

note (blue notes).

SKALE

Durske i molske skale u punom rasponu. Kvarte i kvinte.

Lidijski, miksolidijski, eolski i lokrijski modus (kao dijaton-

ski niz nealterovanih tonova) u punom rasponu. Modusi se sviraju

uz klavirsku pratwu nastavnika. Na~in upotrebe „evoid” nota

(aviod notes).Pro{irene bluz skala (sa velikom i malom sekstom).

Obrazac (Pattern) áá-â7.


za oba instrumenta

Jozef Viola (Joseph Viola): Etide za saksofon á

Hajnc Henig (Heintz Hõnig): Studije za saksofon

Dejvid Beker (David Baker): Modalne studije za saksofon

(Model Studies for Saxophone).Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): Svirajmo zajedno – tom 21

za saksofon i klarinet (GETTIN’IT TOGETHER Volume 21) Sten Sekler (Stan Seckler): Osnovni priru~nik za alt sakso-

fonistu u xez ansamblu (A Basic Manual for the Lead Alto Saxofonistin the Jazz Ensamble).

Beni Gudman (Benny Goodman): Klasika svinga (Swing Clasic) Beni Gudman (Benny Goodman): Kompozitor i umetnik

(Composer and Artist)Milivoje Markovi}: Studije za saksofon á



audio kaseta


ISPITNI PROGRAM


2. Jedna etida iz {kole Jozefa Viole ili nekog drugog ux-

benika. Za klarinetiste iz odgovaraju}eg uxbenika;

3. Xez standard-ritam ~ejnxis (Rhythmn Changes) forma A.

A. B. A (32 takta) u zvu~nom Ce i Es duru;

4. Balada;

5. Bluz sa improvizacijom, uz pratwu klavira, konrtabasa i

udaraqki u zvu~nom Ce i Es duru, sa u~enicima na prate}im in-

strumentima.

ááá RAZRED


Artikulacija i frazirawe.

SKALE

Durske i molske skale u punom rasponu. Sekste i septime.

Dorski, frigijski, lidijski, miksolidijski, eolski i lokrijski

modus (kao dijatonski niz nealterovanih tonova) u punom rasponu.

Modusi se na ~asu sviraju uz klavirsku pratwu nastavnika.

Upoznavawe sa literaturom velikog xez orkestra. Svirawe

jednostavnijih {timova uz audio snimak. Formirawe i svirawe u

saksofonskoj sekciji.

Obrazac (Pattern) áá-â7-á


za oba instrumenta

Jozef Viola (Joseph Viola): Etide za saksofon áá

Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): Ni{ta osim bluza – tom 2

(Nothing but the Bloes Volume 2) Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): áá/â

7/á Progresija tom 2

(The áá/â7/á Progression Volume 3)

Beni Gudman (Benny Goodman): Klasika svinga (Swing Clasic)Beni Gudman (Benny Goodman): Kompozitor i umetnik

(Composer and Artist)Bil Smit (Bill Smith): Xez klarinet (Jazz Clarinet)Arti [o (Artie Show): Koncert za klarinet – Prvi stav

^arli Parker (Charlie Parker): Sad je vreme (Now’s the Ti-me). Tema i improvizacija ^arli Parkera iz uxbenika „CharlieParker Omni book” (strana 74).

Sigard Ra{er (Sigard Rasher): Ve`be za saksofon (Saxopho-ne Exercises).

Pol Devil (Paul Deville): Univerzalni metod za saksofon

(Universal Method for Saxophone)Milivoje Markovi}: Studije za saksofon áá





audio kaseta


ISPITNI PROGRAM


2. Xez standard – izbor: Mack The Knife, Lady Be Good, AllThe Thinga You Are, Summertime, Stella by Starlight, All Of Me, BlueBossa, How High The Moon ....

3. Balada sa improvizacijom;

4. Bluz sa improvizacijom, uz pratwu klavira, konrtabasa i

udaraqki u zvu~nom Ge i De duru, sa u~enicima na prate}im in-

strumentima.

5. Arti [o: Koncert za klarinet á stav – uz pratwu klavira.

áâ RAZRED


Artikulacija i frazirawe.

SKALE

Utvr|ivawe poznavawa durskih i molskih skala, kao i modusa.

Literatura velikog xez orkestra i svirawe u wemu.


za oba instrumenta

Jozef Viola (Joseph Viola): Etide za saksofon áá

Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): Ni{ta osim bluza – tom 2

(Nothing but the Blues Volume 2) Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): áá/â

7/á Progresija tom 3

(The áá/â7/á Progression Volume 3)

Beni Gudman (Benny Goodman): Klasika svinga (Swing Clasic)Beni Gudman (Benny Goodman): Kompozitor i umetnik

(Composer and Artist)Bil Smit (Bill Smith): Xez klarinet (Jazz Clarinet)Arti [o (Artie Show): Koncert za klarinet – Drugi i Tre}i

stav

ârli Parker (Charlie Parker): Sad je vreme (Now’s the Ti-me). Tema i improvizacija ârli Parkera iz uxbenika „CharlieParker Omni book”

Izbor: Confirmation, Moose The Mooche, Yardbird Suite,Now’s The Time, Billies Bounce ....

Sigard Ra{er (Sigard Rasher): Ve`be za saksofon (Saxopho-ne Exercises).

Pol Devil (Paul Deville): Univerzalni metod za saksofon

(Universal Method for Saxophone)Beri Heris (Barry Harris): Video radionica (The Video Wor-

kshop) – ovaj uxbenik je predvi|en za vi{u {kolu; u sredwoj {koli

vr{i se samo osnovno upoznavawe sa ovim metodom.



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida iz odgovaraju}eg uxbenika;

2. Balada, bluz i jedan standard sa improvizacijom uz pratwu

malog ansambla;

Za klarinetiste: Koncert za klarinet Arti [oa uz pratwu

klavira – ili odgovaraju}e delo

3. Bluz i dva standarda kao solisti~ke deonice uz veliki xez

orkestar – isto vaì i za klarinetiste.

TRUBA

á RAZRED


Utvr|ivawe gradiva iz osnovne muzi~ke {kole.

Rad na ~itawu i frazirawu xez muzi~kih kompozicija.

SKALE

Durske, molske skale, modusi, trozvuci, dominantni septa-

kord (D7).

Blues skale.

LITERATURA

X. Koker: Obrasci za xez (Paterns for Jazz)X. Ebersold: áá – â – á

7obrasci za xez



audio kaseta

Kompozicije (standardi) razli~itih autora

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Jedan standard;

3. Bluz (blues).Sve uz pratwu ritam sekcije ili klavira

áá RAZRED


SKALE

Skale – modusi, terce, kvarte.

Bluz skale.

Xez obrasci (Patterns for jazz) áá – â – á

7kadence (progresije)

GRADIVO

Xez standardi

Kompozicije ârli Parkera (be-bap)

Ritam ~einxiz (rhythmn changes)

LITERATURA



audio kaseta

M. Doplan~i}: Non-stop Brazil

ISPITNI PROGRAM

1. Jedan standard (bossa nova);

2. Bluz.

Sve uz pratwu ritam sekcije ili klavira

ááá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u pro{irenom (maksimalnom) opsegu.

Obrasci za xez.

Rad na frazirawu u velikom xez orkestru (big bend-u). Sek-

cijske probe sa ~itawem aran`mana za veliki orkestar (4 trube).

LITERATURA

Bari Haris: BE-BOP WORKSHOP Art Farmer: Xez {kola

Du{ko Gojkovi}: Improvizacija



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Jedan obrazac kroz sve tonalitete;

3. Rhytmn changes – balada – bluz.

áâ RAZRED


SKALE

X. Koker: Patterns for jazz (xez obrasci)

áá – â – á (molske kadence)

Celostepena, poluumawena skala.

GRADIVO

Standardi od svinga do modernijeg xeza

Molski bluz – kroz sve tonalitete



Rhythmn changes – kroz sve tonalitete



audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala (pattern) obrazac;

2. Transkripcija xez sola nekog truba~a;

3. Molski bluz;

4. Balada – vlastita kompozicija;

5. Rhythmn changes (po mogu}stvu u brèm tempu).

OBAVEZNO UZ PRATWU RITAM SEKCIJE

TROMBON

á RAZRED


Utvr|ivawe pre|enog gradiva. Ispravqawe eventualnih gre-

{aka u na~inu duvawa.

îtawe i frazirawe xez muzi~kih kompozicija. Rad na po-

boq{awu artikulacije kao najva`nije stvari za svirawe xeza.

SKALE

Durske, molske, trozvuci, ~etvorozvuci, septakordi i skale

tipi~ne za xez.

Svirawe intervala terce i kvarte u skalama.

Upoznavawe sa preduvavawem po pozicijama.

LITERAURA



audio kaseta

Kompozicije raznih autora po izboru nastavnika

Svirawe delova {timova big-band-a radi frazirawa i arti-

kulacije

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Jedan standard (Rhythmn changes) uz pratwu ritam sekcije.

áá RAZRED


Razlagawe akorada lak{ih kompozicija. Rad na poboq{awu

artikulacije kao najva`nije stvari za svirawe xeza.

Ve`bawe etida radi poboq{awa izdr`qivosti.

Upoznavawe sa raznim stilovima u xezu i razlike u svirawu.

Svirawe improvizacija velemajstora trombona.

SKALE

Sve durske i molske skale sa trozvucima; ~etvorozvuci i

septakordi kaso i akordi u xezu.

Akordi na svakom tonu u skali.

LITERATURA

David Beiker: Jazz solos – transkribovani u bas kqu~u

Xonson X. X.: Solos



audio kaseta


Upotreba {timova big-band-a radi frazirawa i artikulacije

ISPITNI PROGRAM

1. Razloèni xez akordi;

2. Balada;

3. Bluz (12) – uz pratwu ritam sekcije.

ááá RAZRED


îtawe i frazirawe xez muzi~kih kompozicija.

Rad na poboq{awu artikulacije kao najva`nije stvari za

svirawe xeza.

Ve`bawe etida radi poboq{awa izdr`qivosti.

Improvizacija, pojam i upotreba.

Svirawe {timova big-band literature.

Sekcijsko ve`bawe (trombona) big-band literature.

SKALE

Sve durske i molske skale sa trozvucima,; ~etvorozvuci i

septakordi kao i akordi u xezu u maksimalnom opsegu.

Xez obrasci (Patterns for jazz).Modusi i razlagawe.

LITERATURA

Oliver Nelson: Patterns for improvisationDan Harli: Scales for Jazz improvisationClar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda


audio kaseta


Upotreba {timova big-band-a radi frazirawa i artikulaci-

je

ISPITNI PROGRAM

1. Jedan xez obrazac (Pattern for jazz) u vi{e tonaliteta;

2. Balada;

3. Jedan standard, sa improvizacijom – uz pratwu ritam sek-

cije.

áâ RAZRED


îtawe i frazirawe xez muzi~kih kompozicija.

Rad na poboq{awu artikulacije kao najva`nije stvari za

svirawe xeza.

Svirawe teìh {timova big-band literature.

Sekcijsko ve`bawe (trombona) big-band literature.

Improvizacija.

Ve`bawe poznatih standarda uz matricu (Minus One)

SKALE

Utvr|ivawe znawa za sve durske i molske skale sa trozvuci-

ma, ~etvorozvucima i septakordima. Akordi u xezu u maksimalnom

opsegu.

Kadence, progresije, razlagawe.

Xez obrasci (Patterns for jazz).

LITERATURA

Oliver Nelson: Patterns for improvisationDan Harli: Scales for Jazz improvisationârli Parker: Omnibook – transkribovane u bas kqu~u



audio kaseta


Upotreba teìh {timova big-band-a radi frazirawa i arti-

kulacije

ISPITNI PROGRAM

1. Jedan xez obrazac (Pattern for jazz) u vi{e tonaliteta;

2. Improvizacija nekog velikana xeza;

3. Balada;

4. Jedan standard, sa improvizacijom – uz pratwu ritam sek-

cije.

XEZ BUBWEVI

á RAZRED


LITERATURA

^. Memfis: „Contemporary Percussionist”



D. Agostini: Sveska áá

Drumm RudimentF. X. Xons: „Art of playing bruches”T. Rid: „Bass drumm technique”E. Fain&M. Dalgrin: „Four way coordination” od 4 do 14

strane

X. [apin: „Advanced modern drummer”R. Latam: „Advanced funk studies”Clar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda


audio kaseta

Ve`be za ~itawe s lista po izboru profesora

Latinoameri~ki ritmovi (samba, bosa-nova) – literatura po

izboru

ISPITNI PROGRAM

1. Etida za dobo{;

2. Etida za komplet bubweva razli~itog karaktera;

3. Svirawe u ansamblu.

áá RAZRED


LITERATURA

^. Memfis: „Contemporary percussionist”D. Agostini: Sveska áá

Drumm RudimentF. X. Xons: „Art of playing bruches”T. Rid: „Bass drumm technique”E. Fain&M. Dalgrin: „Four way coordination” od 14 do 24

strane

X. [apin: „Advanced modern drummer”R. Latam: „Advanced funk studies”Clar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda


audio kaseta

Ve`be za ~itawe s lista po izboru profesora

Ostali latinoameri~ki ritmovi

ISPITNI PROGRAM

1. Etida za dobo{;



ááá RAZRED


LITERATURA

^. Kerigan: „12 Etudes for Snare Drum”D. Agostini: Sveska áá

Ed Uribe: „The Essence of Brazilian Percussion and Drum Set”E. Fain&M. Dalgrin: „Four way Coordination” od 24 do 40

strane

G. âster: „New Breed”X. d Xonet&K. Peri: „The Art of Modern Jazz Drumming”Clar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda


audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Etida za dobo{;



áâ RAZRED


LITERATURA

^. Kerigan: „12 Etudes for Snare Drum”D. Agostini: Sveska áá

Ed Uribe: „The Essence of Brazilian Percussion and Drum Set”E. Fain&M. Dalgrin: „Four way Coordination” od 40 do 56

strane

G. âster: „New Breed”

X. d Xonet&K. Peri: „The Art of Modern Jazz Drumming”Clar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda


audio kaseta

ISPITNI PROGRAM

1. Etida za dobo{;



PEVAWE

á RAZRED


Rad usmeriti ka umetni~kom izrazu pevawa, posebno u bala-

dama, uz obavezno prisustvo ~iste intonacije i besprekorne dik-

cije. Objasniti razliku interpretacije xez balade i sving kompo-

zicija u ritmi~ko-melodijskom smislu, {to podrazumeva i zadava-

we kompozicija koje }e se izvoditi i u formi balade i u sving

formi.

Upoznavati u~enike sa latinoameri~kom muzikom na osnovu

obja{wewa i ostvarewa ritma u ovoj muzi~koj strukturi. Omogu}i-

ti u~enicima pristup tomskog materijala latinoameri~koh kom-

pozicija (bosanova) u izvo|ewu wihovih autenti~nih velikih maj-

stora (@od @ilberto, Astrid @ilberto ....) kako bi bliè i ja-

snije ustanovili va`nost pravilno interpretivnog ritma u bosa-

novi kroz tekst i melodiju.

Tehni~ke ve`be moraju biti konstantno prisutne, a one se

sastoje iz vokaliza zasnovanih na razlagawu xez harmonija (majeva,

dimova, umawenih, prekomernih i ostalih akorada), kao i na ve-

`bama zasnovanim na starocrkvenim lestvicama (modusima), hro-

matskim skalama i bluz lestvicama (dvanaestice).

Za „sket” pevawe, koje se predvi|a u áá razredu, potrebno je u

ovoj godini postaviti pravilne osnove, {to podrazumeva pravino

i intonatovni besprekorno kori{}ewe tehni~kih i artikulacij-

skih ve`bi (vokaliza) kako u razloènim akordima, tako i u hro-

matskim, starocrkvenim i bluz lestvicama.

LITERATURA

Doma}i autori: Darko Kraqi}, Vojislav Simi}, Aleksandar

Kora}, Predrag Ivanovi}, Mirko [ouc....

Strani autori: Djuk Elington, @obim, Kol Porter, Xorx

Ger{vin, ârli Perker, Majls Dejvis, Roxers ....


a) dve kompozicije doma}ih autora;

b) ~etiri kompozicije stranih autora u formi balade;

v) ~etiri kompozicije stranih autora u sving formi;

g) ~etiri bosanove;

d) dve kompozicije u bluz formi.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna kompozicija u formi balade – strani autor;

3. Jedna kompozicija u sving formi – strani autor;

4. Jedna bosanova.

ISPITNI PROGRAM SE IZVODI NAPAMET UZ KLA-

VIRSKU PRATWU

áá RAZRED


Rad nastaviti na usavr{avawu xez frazirawa, tekstualne i

improvizacijske artikulacije („sket” pevawe), kao i primena ve-

`bi ritmi~ko-melodijskog varirawa na zadatu temu ili motiv uz

obaveznu prisutnost ~iste intonacije. Iz navedene, obavezne su i

ve`be pevbawa svih vrsta intervala, posebno umawenih i preko-

mernih, u svim tonalitetima, kao i ve`be pevawa septakorada

(sedmica, majeva, dimova ....). Nastavnik moè zadavati, po èqi i

slobodnom izboru, povezane ve`be saptakorada u svim tonaliteti-

ma. Tokom ve`bi potrebno je primewivati durske i molske skale,

kao i starocrkvene lestvice – moduse. Obavezni deo nastave su ve-

`be savla|ivawa bluz forme – dvanaestice.

LITERATURA



Doma}i autori: D. Kraqi}, A. Kora}, M. [ouc, B. Simi}, P.

Ivanovi} ....

Strani autori: D. Elinkton, @obim, K. Porter, X. Ger-

{vin, ^. Parker, Kern, Roxers ....



b) 12 kompozicija stranih autora i to:

– tri kompozicije u formi xez balade;

– tri kompozicije u sving formi;

– tri kompozicije u bluz formi;

– tri kompozicije latino-ameri~kog podnebqa.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna forma xez balade – strani autor;

3. Jedna sving forma – strani autor;

4. Jedna bluz forma – strani autor;

5. Bosanova – strani autor.

ISPITNI PROGRAM SE IZVODI NAPAMET UZ IN-

STRUMENTALNU PRATWU

ááá RAZRED


Uz obavezne tehni~ke ve`be iz prethodnih razreda razvijati

kod u~enika izraàjnost umetnosti u pevawu, posebno u xez bala-

dama. Voditi ra~una o postizawu izraàjne dinamike (p, f,cresscendo, decresscendo ....), kao i kod oblikovawa visokih tonova

kod kojih je potrebno napraviti razliku izme|u falseta i pevawa

punim glasom.

Posebnu pa`wu obratiti na poja~an rad „sket” pevawa i po

potrebi zadati da se cela numera u sving i balada formi peva u

sketu, kasnije i sa improvizacijom.

Organizovati i ~asove na kojima }e biti prisutni svi u~e-

nici na kojima }e se upoznati sa radom ostalih i ~uti mi{qewe o

svom radu. Na ovom ~asu zadati jednu numeru svim u~enicima i ob-

jasniti pristup i izvo|ewe.

Novina je, na zajedni~kim ~asovima, vi{eglasno pevawe. Ve-

`be za ovakvo pevawe se sastoje iz razli~itih harmonsko-ritmi~-

kih ve`bi septakorada (majeva, sedmica, dimova ....).

Obratiti pa`wu na bi-bap numere.

LITERATURA

Doma}i autori: Darko Kraqi}, Vojislav Simi}, Aleksandar

Kora}, Predrag Ivanovi}, Mirko [ouc....

Strani autori: Djuk Elington, @obim, Kol Porter, Xorx

Ger{vin, ârli Perker, Majls Dejvis, Roxers ....



b) 12 numera stranih autora:

– tri kompozicije u formi balade;

– tri kompozicije u svingu;

– tri kompozicije u bluz formi;

– tri bosanove;

– dve vi{eglasne numere.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna sving kompozicija – po mogu}stvu sa malim sastavom;

3. Jedna xez balada;

4. Jedna bluz numera;

5. Jedna vi{eglasna numera zajedni~ka za sve u~enike klase.


STRUMENTALNU PRATWU

áâ RAZRED


Osamostaqivati u~enika u izvo|a~kom radu i pro{irivati

wegov repertoar – brzo i efikasno raditi na numerama. U~enik sam

bira numere koje }e izvoditi, naravno uz saglasnost nastavnika.

Raditi balade, sving forme, dabl tajm – preko balada – u

svingu, i obratno, u toku jedne numere. Akcenat stavqati na izra-

àjnost u dinami~kom pogledu i besprekornoj dikciji.

Primewivati zajedni~jki rad u~enika – izmena iskustava i

mi{qewa i uzajamna korekcija.

Obavezno raditi na vi{eglasnim numerama – u~enici sami

improvizuju (aranìraju).

Koristiti saradwu sa ostalim izvo|a~ima, odnosno sa ma-

lim sastavom i big-bendom.

Upoznati u~enike sa studijskim radom.

LITERATURA

D. Elington, X. Ger{vin, K. Porter, @obim, Mancini, Ar-

len, ^. Parker, D. Kraqi}, Kotli}, B. Simi}, M. [ouc ....



b) 16 numera stranih autora:

– ~etiri balade;

– ~etiri numere u sving formi;

– ~etiri numere latino-ameri~kog podnebqa;

– ~etiri bluz kompozicije;

– dve vi{eglasne numere.

ISPITNI PROGRAM


2. Dve sving numere – sa malim sastavom ili big-bendom;

3. Jedna xez balada;

4. Jedna bluz numera;

5. Jedna bosanova;

6. Jedna vi{eglasna numera koju je izaranìrao sam u~enik.


STRUMENTALNU PRATWU


Bazi~ni deo programa je postepeno u~vr{}ivawe osnovnih

interpretativnih elemenata i pristupawe konkretizovanom xez

frazirawu, pri stabilnoj intonaciji i u okviru zadate harmonije.

Tehni~ke ve`be moraju biti konstantno prisutne, pri ~emu ih de-

lom treba izvoditi bez pratwe bilo kakvog harmonskog instru-

menta, radi postizawa stabilnosti u povezivawu unutra{weh slu-

ha i peva~kog aparata (zapravo glasovnog uobli~avawa zami{qe-

nog tona).

Obavezni deo nastavnog programa su organizovani odlasci

u~enika na xez i bluz komcerte, a posebno na koncerte stranih iz-

vo|a~a. Posle koncerta nastavnik je duàn da sa u~wenicima pro-

diskutuje o koncertu, da saslu{a wihovo mi{qewe i utiske.

Obnaveza u~enika je da u svakom polugodi{tu prisustvuje na

po ~etiri xez i bluz koncerta.

Neophodnost predstavqa i ~as sa pratwom harmonskog in-

strumenta.

Tako|e je potrebno omogu}iti dodatni audio-vizuelni mate-

rijal i dostupnu xez literaturu.

ODSEK ESTRADNE MUZIKE

MALI ANSAMBLI

á RAZRED




rature ili pravqenih odgovaraju}ih aran`mana.



ÂSU ILI KONCERTU

áá RAZRED









ÂSU ILI KONCERTU

ááá RAZRED







ÂSU ILI KONCERTU

ISTORIJA ESTRADNE MUZIKE

á RAZRED


OSNOVI ESTRADNE MUZIKE (1)

Narodna, zabavna-evrgrin muzika

NARODNA MUZIKA (4)

Istorijat narodne izvorne muzike balkanskih naroda – ko-

ristiti etnomuzikolo{ke zapise

Savremena narodna muzika

MUZIKA BALKANSKIH NARODA (14)

Instrumentalna i orkestarska muzika

Vokalna kompozicija

– Melodika

– Ritam

– Orkestracija

Narodna izvorna, gradska pesma, romansa i festivalska na-

rodna pesma

ZABAVNA-EVERGRIN MUZIKA (16)

Instrumentalna i orkestarska muzika evropskih naroda –

druga polovina HáH veka i prva polovina HH veka

Vokalna kompozicija – Italija, [panija, Gr~ka, Francuska

i Austrija

– Balska muzika – dvorska muzika

– Operetska i filmska muzika

– Festivalska muzika

Balada, {ansona, Zabavna gradska muzika

áá RAZRED


RAZVOJ NARODNE MUZIKE U HH VEKU (4)

Narodna izvorna muzika balkanskih zemaqa sa posebnim

osvrtom na jugoslovenski folklor

INSTRUMENTALNA MUZIKA (4)

Narodni zapisi

Nove gradske pesme

NARODNA ORKESTARSKA MUZIKA (4)

Carevac, Radeti}, Ja{arevi}

Starogradske grupe

Izborni materijali (3)

Cicvari}i: Narodni zapisi

Ivo Ceneri}: Biseri narodne muzike

RAZVOJ ZABAVNE-EVRGRIN MUZIKE U HH VEKU (4)

Evropska muzika i nova {ansona

Filnska muzika

Muzika za igru – romansa, kancona

AMERIKA I WEN UTICAJ NA ZABAVNU MUZIKU (4)

Net King Kol, Pet Bun, Frenk Sinatra, Din Martin i dr.

Nova pozori{na muzika

– Mjuzikl

– Kabare

DOBA ROKEN-ROLA I BI BAPA (2)

Elvis Prisli, âbi êker

POP MUZIKA (5)

Bitlsi, Roling-Stonsi

AUTORI DOMA]IH ZABAVNIH KOMPOZICIJA (3)

Darko Kraqi}, Vojislav Simi}, Aleksandar Kora}, @arko

Petrovi}, Predrag Ivanovi}, M. Kotli}

POP GRUPE (2)

Indeksi, Bjelo dugme, Korni grupa i dr.

ááá RAZRED


ORKESTARSKA MUZIKA (20)

U toku godine obra|ivati program prilago|en muzici HH ve-

ka sa posebnim osvrtom na narodnu muziku u posledwih 50 godina.

Obraditi muziku balkanskih naroda

Razvoj fuzije svih folklornih elemenata (ritam, melodija)

na ovom podru~ju

Organizovati stalno preslu{avawe muzi~kog materijala i

upoznavati u~enike sa aktuelnim de{avawima na poqu estradne

narodne muzike.

KOMPONOVANA NARODNA MUZIKA (15)

Zabavnu muziku posmatrati kao jedno od glavnih obele`ja

ovog veka. Period od 50-tih godina pa do dana{wih dana prou~a-

vati pa`qivo jer je ova vrsta muzike direktno vezana za politi~ka

zbivawa i fantasti~an tehni~ki razvoj elektronike, koji ima di-

rektan uticaj u svetu i kod nas.

áâ RAZRED


ORKESTARSKA I KOMPONOVANA

ESTRADNA MUZIKA (33)

Preslu{avati i gledati snimqene audio-vizuelne materijale.

Formirati posebnu tabelu kompozitora i izvo|a~a u svetu i

kod nas.


Odre|ena literatura za ovaj predmet ne postoji pa je profe-

soru data mogu}nost da koristi sve edicije, do sada izdavane, koje

se bave estradom. Preporu~uje se ISTORIJA ESTRADNE MUZI-

KE autora Petra Gojkovi}a.

Profesor treba da uskla|uje program i prema programima

koje u~enici ostvaruju na svojim instrumentima.

Koristiti postoje}e materijale RTB-PGP.

ETNOLOGIJA

Program ovog predmeta je identi~an sa programom za etno-

muzikolo{ki odsek i nalazi se u tom delu nastavnog programa.

RAZVIJAWE SLUHA

Program ovog predmeta je identi~an sa programom za Odsek

za xez i nalazi se u tom delu nastavnog programa.

ARAN@IRAWE

Program ovog predmeta je identi~an sa programom za Odsek

za xez i nalazi se u tom delu nastavnog programa.

GLUMA I VOKAL

Razvijawe scenskih mi{qewa, ose}awa dramske radwe, pla-

sti~ne izraàjnosti; upoznavawe sa stilom, ànrom, epohom.

Upoznavawe sa elementima koreografske kompozicije i

scenskom analizom muzi~kog dela.

Osposobqavawe za interpretaciju lika u baletskom reper-

toaru i u savremenim muzi~ko-scenskim oblicima.

ááá RAZRED




á – POJAM DRAMSKIH UMETNOSTI

Balet kao dramska umetnost. Scensko odre|ewe igre (plesa).

áá – OSNOVNI ELEMENTI GLUME

– ve`be osloba|awa, koncentracije, zapaàwa, razvijawa

ma{te;

– radwa, sistem datih okolnosti, ciq, prepreka;

– ritam radwe;

– odnosi;

– radwa i protivradwa, sukob, predmet sukoba.

ááá – DRAMSKA ANALIZA MUZI^KOG DELA

Muzi~ki tekst i dramska radwa:

– muzi~ki izraz, struktura, fraza, tempo, dinamika, ritam;

– muzi~ka tema: razvoj, gradacija, kulminacija, razre{ewe;

– muzi~ke epizode kao odlomci dramskog doga|awa.

áâ – ELEMENTI PLASTI^NOG IZRAZA

– elementi pantomime;

– bespredmetne radwe;

– pantomima kao zamena dijaloga;

– dramska obrada muzi~kih etida – zadata tema ili improvi-

zacija.

â – GOVORNA RADWA

– podtekst;

– dijalog.

âá – PROSTOR KAO ELEMENT DRAMSKOG IZRA@AVAWA

– razli~iti oblici scenskog prostora;

– izvo|a~ i gledalac, preno{ewe energije;

– ambijentacija;

– scenski prostor kao prostor za igru i kao metafora;

– odnos prema prostoru.

áâ RAZRED


á – ELEMENTI OBLIKOVAWA

– pojam stila;

– stil i manir epohe;

– stil kao umetni~ki pravac;

– elementi ànra;

– muzi~ki materijal stilske epohe i dramski izraz.

áá – SCENSKI LIK U DRAMSKOJ LITERATURI

– biografija lika;

– fizi~ke i govorne osobine;

– jezgro lika, karakteristike i kontrakarakteristike;

– temperament;

– odnosi; razvoj lika;

– karakter, tip i lik.

ááá – SCENSKI LIK U BALETSKOJ LITERATURI

– literarno-muzi~ki materijal za stvarawe scenskog lika;

– nalaèwe motiva, siè, libreto;

– muzi~ka dramatizacija;

– stil, epoha i ànr u stvarawu lika.

áâ – GRUPNE I INDIVIDUALNE VE@BE I ZADACI

– pantomimske scene;

– dramska obrada muzi~kih etida kroz igru (ples);

– govorne (dijalo{ke) scene.

â – SINTEZA DRAMSKIH, MUZI^KIH

I IGRA^KIH ELEMENATA

– savremeni muzi~ko-scenski oblici;

– koreodrama.

GODI[WI ISPIT

Sastoji se od grupnih i individualnih ve`bi u kojima su za-

stupqeni elementi rada sa u~enicima:

– pantomima;

– izraàvawe govorom i glasom;


– ve}a scenska celina sa elementima koreodrame.

ORKESTAR

ááá RAZRED (2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we),

áâ RAZRED (2 ~asa nedeqno, 66 ~asova godi{we)

Po{to se orkestar formira od u~enika oba razreda program

je jedinstven, ali se po razredu ostvaruje razli~it fond ~asova.


zicirawa i osposobqavati ih da usavr{avawem svih elemenata ak-

tivno u~estvuju u uobli~avawu dela – intonacija, ritam, dinamika,

artikulacina ....



rature ili odgovaraju}ih aran`mana.


Revijski orkestar treba da vodi iskusni dirigent ili ~lan

Revijskog orkestra. U~enike upoznat sa tehnikom rada na razvoju

tona, artikulacije, frazirawa, balansa, stila i ritma. Probe se

drè obavezno jednom nedeqno (tutti) ili dva puta nedeqno (sek-

cijske). Javni nastupi, a povremeno i probe, se snimaju.

Obavezno slu{ati poznate narodne orkestre i snimke istih.

VIOLINA

Program nastave estradne violine upisuju u~enici kojima je

ovaj odsek interesna sfera ka estradnom obliku muzike u koju spa-

daju: narodna muzika, evergrin i zabavna muzika.

Program sadrì tematiku estradne i klasi~ne {kole u od-

nosu 60% klasi~nog programa i 40% estradnog programa.

á RAZRED


Tahni~ke ve`be, etide, polifone kompozicije i cikli~ne

kompozicije raditi, proporcionalno, po datom predlogu za vikal-

no-instrumentalni odsek.

LITERATURA

Branko Belobrk, Mihajlo Ja}imovi}, Dimitrije Pani}:

Zbirka „Nezaborav”

Nenad Sekuli}: Violina u estradi

Radomir Jankovi}: Harmonika od u~ionice do estrade –

glavne melodije (AD Harmonija, 1994.)

Radomir Jankovi}: Muzika harmonike á, áá i ááá – glavne me-

lodije (Nota, Kwaèvac)

Ratislav Blagojevi}: Najpopularnija narodna kola Balkana

(Nota, Kwaèvac)

\urica ]irkovi}, Radomir Jankovi}: Ritam i melos Balka-

na – zbirka u 10 svezaka

Milivoj Ivanovi}: Album „Popularna kola iz Srbije zaslu-

`nog estradnog umetnika Radojke @ivkovi}”

Romanse, pesme i igre na{ih i drugih naroda i velikih maj-

stora muzike, 6 svezaka – za gitaru i druge instrumente aranìrao

Jovan Trifunovi}

Qubi{a Pakovi}: Kola iz repertoara narodnog orkestra RTS

Qubomir Bo{wakovi}: Narodne igre za klavir

Ivo Ceneri}: Carev~eva narodna lira

\or|e Karaklaji}: Starogradske pesme – 7 svezaka

@arko Petrovv}: Pesme koje se ve~no pamte – 12 svezaka

Aco Doganxi}: 100 nezaboravnih melodija, Album 1. i 2.

Savez udruèwa muzi~kih radnika Hrvatske: 12 albuma (naj-

popularnije narodne, starogradske i evrgrin melodije)

Miodrag Vasiqevi}: Jugoslovenski muzi~ki folklor á i áá

@arko Petrovi}: Solunske pesme

I druga literatura po izboru


O sole mio

Santa Lu~ija

Deca Pireja

Granada

Ke sera sera

Larina pesma

Mese~e srebrni

Paloma blanka



[panske o~i

Rjabinu{ka

Podmoskovske ve~eri

FascinationCiganske pesme – po izboru

Tiho no}i

Milkina ku}a

U ranu zoru

Kad te vidim na sokaku

I druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju tehni~-



a) 10 etida;

b) dva komada klasi~nog karaktera;

v) dve narodne koncertne kompozicije;

g) dve zabavne koncertne kompozicije;

d) jedan klasi~an koncert lak{e forme;

|) pet narodnih kola;

e) tri izvorne kompozicije;

`) dve zabavne i evergrin kompozicije za koncertno izvo|ewe.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala po izboru (dur – mol) kroz tri oktave;

2. Jedno klasi~no delo;

3. Splet narodnih kompozicija;

4. Splet zabavih kompozicija.

Ispitni program izvoditi uz pratwu klavira ili malog an-

sambla

áá RAZRED


Tahni~ke ve`be, etide, polifone kompozicije i cikli~ne



LITERATURA





glavne melodije (AD Harmonija, 1994)




(Nota, Kwaèvac)







Jovan Trifunovi}











I druga dela po izboru


Kore ’ngratoMarekiare

Zorba

Uvelo li{}e

Stranci u no}i

Kad sveci mar{iraju

Jedna dan ìvota

Love storyTrojka

Beli bagrem

O dona ClaraJ. [traus: Na lepom plavom Dunavu

Fijaker stari

Sino} kad je pao mrak

Na kraj sela ~a|ava mehana

Imam jednu èqu

Ciganske pesme – po izboru

I druge odgovaraju}e kompozicije po izboru nastavnika


a) 10 etida;

b) 20 kompozicija razli~itog karaktera – narodna i zabavna

muzika;

v) dva komada klasi~nog karaktera;

g) dve narodne koncertne kompozicije;

d) dve zabavne i evergrin koncertne kompozicije;

|) jedan komad ili koncert klasi~nog karaktera;

e) pet narodnih kola;

`) tri izvorne kompozicije;

z) pet starogradskih pesama.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale – jedna durska i jedna molska;

2. Jedna etida po izboru;



5. Splet starogradskih pesama;

6. Splet zabavnih kompozicija.


sambla

ááá RAZRED


Tehni~ke ve`be, etide, polifone kompozicije i cikli~ne



LITERATURA









(Nota, Kwaèvac)







Jovan Trifunovi}











I druga odgovaraju}a dela po izboru nastavnika


Torna a SorentoO mia bela NapoliNatali

Zelena poqa

Violina cigana

YesterdayQubomora

Sometime



La Ploma

Dve gitare

Kad se setim mila du{o

Jesewe li{}e

Tenesi vals

Tamo daleko


I druga odgovaraju}a dela


a) jedna klasi~na {kola;

b) dve estradne {kole – narodna i zabavna muzika;


g) pet narodnih kompozicija – tri izvorne;

d) dve zabavne i evergrin kompozicije;

|) komad sa klavirom klasi~nog karaktera – koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale – durska i molska;

2. Etida po izboru;



5. Splet zabavnih kompozicija;

6. Splet starogradskih pesama;

7. Splet narodnih kola.


sambla

áâ RAZRED





LITERATURA









(Nota, Kwaèvac)







Jovan Trifunovi}













Funikuli, funikula

O Marija, Mari

Ksimeroni

Mi mutrimani matia muI viva EspagnaMilord

MichellLet it beeLa cumparsitaBesame mu}o

Solenzara

Sowa

Ko lepi san

Zelene o~i

Ruzmarine moj zeleni

Ivanovi}: Dunaski valovi

S. Bini~ki: Mar{ na Drinu – u Ge i A duru


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;

2. Jedan koncert;

3. Grigora{ Diniku: Lastavica ([eva ili ôkrlija);

4. G. Diniku: Hora stakato – verzija Ja{a Hajfec;

5. Hora marti{or;

6. Hora din mu{el;

7. Monti ~arda{;

8. Splet srpskih narodnih melodija (5-7 pesama razli~itog

karaktera, od kojih su dva kola);

9. Splet starogradskih pesama razli~itog karaktera (4-6 pe-

sme);

10. Splet mediteranskih i latinoameri~kih melodija.

ISPIT – JAVNI KONCERT mora da se odrì u saradwi

sa korepetitorom i me{ovitim estradnim ansamblom.

KONTRABAS

á RAZRED





kontrabasa na odseku za estradu.

Po~eti sa ja~awem {ake desne ruke zbog picikato svirawa.

Ve`be se sastoje od stiskawa gumenih kolutova, koji se koriste u

sportu, a zatim sledi ja~awe kaìprsta desne {ake. U kasnijem

periodu se prelazi postepeno na ostale prste desne {ake. Sve to

vreme rade se skale, oktave, kvinte, kvarte i terce.

U~ewe svirawa takizvane „walk” – vok, {etaju}a linije basa,

koriste}i durski bluz i molski bluz. Raditi na obja{wavawu {ta

zna~i triolski filing. Raditi ve`be sa nizom nealterovanih to-

nova.

Koristiti i audio zapise „Minus One”, kao individualno

ve`bawe. Upoznavawe ritmi~kih figura za bas (latin, rok itd.).

Nastavu raditi paralelno picikato i sa gudalom.

LITERATURA






(Nota, Kwaèvac)








Kompozicije sa folklornom tematiokom raznih zemaqa (Ju-

goslavija, Gr~ka, [panija, Latinska Amerika ....)

Deo programa koji obra|uje harmonsku pratwu uklopiti sa

programom drugih instrumenata sa kojima se sara|uje

Obraditi ritmove raznih igara uobi~ajenih u sada{wem

vremenu (valcer, tango, rumba, samba, bosaniova itd.)

Obraditi vi{e pesama i igara u ritmovima na{eg podnebqa

2/4, 3/4, 5/8, 7/8, 9/8, 11/16 itd

I druga literatura po izboru a u dogovoru sa nastavnicima

ostalih instrumenata ovog odseka.


a) po 10 numera iz svake grupe.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;



2. Hromatske oktave od zadatog tona navi{e ili naniè;

3. Zabavni deo: jedna pesma i jedna igra – pratwa i eventual-

no tema.

4. Narodni deo: jedna pesma i jedna igra – pratwa i eventu-

alno tema.

ISPIT SE OBAVQA OBAVEZNO UZ GITARU I JO[

NEKI INSTRUMENT, A PO MOGU]NOSTI SA MALIM

ANSAMBLOM

áá RAZRED






Razlagawe akorada. Kori{}ewe vo|ica za akorde koji slede.

Ve`bati pokrete oktava i umawenih kvinti. Po~eti sa upznava-

wem tehnike svirawa trilera i predudaraca za bazi~ne akordske

tonove. Skale do dve oktave.

Upoznavawe sa razli~itim muzi~kim periodima preko na~i-

na pratwe i bas linije. Sa tempom i}i na medijum.

LITERATURA


Rufus Rid: The Evolving BassistRej Braun: ExerciseBranko Belobrk, Mihajlo Ja}imovi}, Dimitrije Pani}:





(Nota, Kwaèvac)





Jovan Trifunovi}



KOMADI

Od renesanse do HH veka raznih autora









ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Razlagawe akorada sa kori{}ewem umawenih kvinti i ok-

tava;

3. Zabavni deo: jedna pesma i jedna igra – pratwa i eventual-

no tema.

4. Narodni deo: jedna pesma i jedna igra – pratwa i eventu-

alno tema.




ANSAMBLOM

ááá RAZRED






Prelazak na brà tempa. Skale. Kvartni skokovi, kvintni

skokovi, oktave, umawene kvinte. Rad na xez standardima koje treba

svirati iz razli~itih tonaliteta (npr. svirati Summertime iz G, C,

D i F). Transponovati i svirati standarde iz duva~kih tonaliteta.

Po~etak improvizacije. Prvi osnovi improvizovanih deo-

nica. Baciti akcenat na sola. Analizirati sola zna~ajnih kontra-

basista.

Paralelan rad picikato svirawa i rad sa gudalom.

Raditi literaturu velikih orkestara.

LITERATURA


Rufus Rid: The Evolving BassistRej Braun: ExercisePol êmbers (Paul Chambers): Blues – SolosTod Kolman: The Bass TraditionA. Duplan~i}: Brazil – 200 SongsBranko Belobrk, Mihajlo Ja}imovi}, Dimitrije Pani}:










KOMADI

Narodne pesme, igre i romanse naroda Jugoslavije – po izboru

Komadi sa folklornom tematikom Gaspara Sanca, Franci-

ska Tarege, Isaka Albeniza, Enriko Granadosa i drugih

Komadi sa savremenom igra~kom tematikom Karlosa @obi-

ma, Luiza Bonfe i drugih

Razne teme iz rok i xez standarda odgovaraju}e teìne, a po

izboru nastavnika

Obra|ivati folklor zemaqa koje imaju neke specifi~nosti

– Gr~ka, Meksiko, Latinska Amerika ....

Prilagoditi program ostalim instrumentima i obra|ivati

evrgrin i animir muziku, {lagere, lak{e xez kompozicije





ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Zabavna kompozicija sa improvizacijom;

3. Bluz – tema, pratwa, solo improvizacija, tema;

4. Jedna narodna pesma i jedna narodna igra – pratwa i

eventualno tema.




ANSAMBLOM

áâ RAZRED






Rad u brzom tempu (fast tempo). Narodna kola i igre. Zabavna

i rok muzika.

Analiza atonalnih i alterovanih sola i improvizacija.

Rad sa zadatim temama u malim ansamblima.

Rad sa sve ~etiri prsta desne ruke. Svirawe sola i improvi-

zacija gudalom i picikatom. Ve`bawe sola u pal~evoj poziciji.

Svirati literaturu velikih orkestara. Improvizacija. Ana-

liza sola zna~ajnih kontrabasista.

Po~eti rad sa akordskom pratwom na kontrabasu (od dva do

~etiri tona u akordu).

Raditi paterne drugih muzi~kih ànrova, po~ev od revijal-

ne muzike do roka.

Rad na tremolo svirawu. Poseban akcent dati na sinhroni-

zaciju leve in desne ruke. Obra|ivati kompozicije za male ansam-

ble i veliki zabavni i narodni orkestar.



LITERATURA


Tod Kolman: The Bass TraditionRufus Rid: The Evolving BassistRej Braun: ExercisePol êmbers (Paul Chambers): Blues – SolosA. Duplan~i}: Brazil – 200 SongsBranko Belobrk, Mihajlo Ja}imovi}, Dimitrije Pani}:





(Nota, Kwaèvac)







Jovan Trifunovi}



@arko Petrovi}: Pesme koje se ve~no pamte – 12 svezaka



I odgovaraju}a literatura drugih autora

KOMADI






Teme i improvizacije xez standarda, rok, evrgrin i animir

kompozicije odgovaraju}e teìne, a po izboru nastavnika

Harmonska pratwa xez, rok, evrgrin i animir kompozicija

uz saradwu sa ostalim instrumentima

Harmonska pratwa folklora i kompozicija u folklornom duhu



ISPITNI PROGRAM

1. Splet srpskih narodnih melodija (5-7 pesama razli~itog

karaktera, od kojih su dva kola);

2. Splet starogradskih pesama razli~itog karaktera (4-6 pe-

sama);

3. Splet mediteranskih i latinoameri~kih melodija.



6. Jedan xez standard – pratwa, improvizacija, tema;

ISPIT SE OBAVQA SA MALIM ANSAMBLOM

GITARA

Program nastave }e sadràti tematiku klasi~ne i estradne

{kole u odnosu 60% klasi~nog programa i 40% estradnog.

U svim razredima program zahteva vi{e segmenata:

– klasi~ni deo;

– solisti~ki deo sa trzalicom (solo gitara) – svirawe me-

lodija i razliènih akorada;

– svirawe akorada (ritam gitara) se deli na narodni i

estradni deo.

á RAZRED


[KOLE

Jovan Jovi~i}: [kola za gitaru, áá, ááá, áâ i â deo

Emilio Puhol: [kola za gitaru

Dionizio Aguado: [kola za gitaru

Napoleon Koste: [kola za gitaru i dr.

Jovan Jovi~i}: Akordi zas gitaru

ETIDE

Sor-Segovija, Mateo Karkasi, Dionizio Aguado, Napoleon

Koste, Karlevaro, Leo Brouer i drugi

CIKLI^NA DELA

Svite i partite Robera Devizea, Leopolda Silvijusa Vajsa,

Jana Antowina Lo|ija i drugih

Sonatine i sonate Fernanda Karulija, Maura \ulijanija i

Antona Dijabelija

KOMADI


OBAVEZNO URADITI



SOLO GITARA

Za solisti~ki deo svirawa trzalicom koristiti razne pri-

ru~nike i albume Bitlsa, i drugih grupa, kao o razna izdawa xez

standarda (Mi{a Blam, Mi{a Krsti} i drugi)

RITAM GITARA



ZABAVNI DEO



NARODNI DEO

Obraditi vi{e pesama i igara u ritmovima na{eg podnebqa

2/4, 3/4, 5/8, 7/8, 9/8, 11/16 itd



ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;

2. Dva stava iz svite;

3. Sonatina ili jedan stav sonate;

4. Jedan komad;

5. Jedan komad u folklorniom duhu;

6. Solo gitara:

– jedna kompozicija u sporom tempu;

– jedna kompozicija u brèm tempu;

7. Ritam gitara:

– zabavni deo – jedna pesma i jedna igra;

– narodni deo – jedna pesma i jedna igra.

ISPIT ZA SOLO I RITAM GITARU OBAVQA SE

OBAVEZNO UZ KONTRABAS I JO[ NEKI INSTRUMENT, A

PO MOGU]NOSTI SA MALIM ANSAMBLOM

áá RAZRED


[KOLE






ETIDE



CIKLI^NA DELA

Svite Johana Sebastijana Baha, Leopolda Silvijusa Vajsa i

drugih

Sonate Fernando Sora, Maura \ulijanija i Antona Dijabelija

KOMADI


Komadi sa folklornom tematikom Antonia Laura, Eitora,



Viqa-Lobosa, Isaka Albeniza, Enriko Granadosa, Jovana Jovi~i-

}a i drugih

SOLO GITARA

Razne teme evrgrina i lak{e xez kompozicije odgovaraju}e

teìne, a po izboru nastavnika

RITAM GITARA


evrgrin i animir muziku i {lagere

NARODNI DEO

Obra|ivati folklor susednih zemaqa – Makedonije, Bugar-

ske, Rumunije, Ma|arske ....



ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;



4. Jedan komad;


6. Solo gitara:



7. Ritam gitara:






ááá RAZRED


[KOLE






ETIDE



CIKLI^NA DELA

Svite za lautu i violon~elo Johana Sebastijana Baha, Leo-

polda Silvijusa Vajsa i rdugih

Sonate

Fernando Sor: op. 15 i op. 22

Mauro \ulijani: op. 15

KOMADI






SOLO GITARA

Razne teme iz rok i xez standarda odgovaraju}e teìne, a po

izboru nastavnika

RITAM GITARA


evrgrin i animir muziku, {lagere, lak{e xez kompozicije

NARODNI DEO

Obra|ivati folklor zemaqa koje imaju neke specifi~nosti

– Gr~ka, Meksiko, Latinska Amerika ....



ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;



4. Jedan komad;


6. Solo gitara:



7. Ritam gitara:






áâ RAZRED


[KOLE






ETIDE



CIKLI^NA DELA

Sonate Fernando Sora, Mauro \ulijanija, Manuela Ponsea,

Hoakina Turine i drugih

KOMADI






SOLO GITARA

Teme i improvizacije xez standarda, rok, evrgrin i animir

kompozicije odgovaraju}e teìne, a po izboru nastavnika

RITAM GITARA

Harmonska pratwa xez, rok, evrgrin i animir kompozicija

uz saradwu sa ostalim instrumentima

NARODNI DEO

Harmonska pratwa folklora i kompozicija u folklornom duhu



ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;


3. Jedan stav sonate;

4. Jedan komad;


6. Solo gitara:



7. Ritam gitara:



ISPIT SE OBAVQA SA MALIM ANSAMBLOM

KLAVIR

á RAZRED




Razvijawe sluha i odnos prema melodiji i harmonijama. Is-

traìvawe u improvizacijama.

SKALE

Obraditi {to vi{e skala u ritmi~kim varijantama i poseb-

no obraditi razloène trozvuke i ~etvorozvuke skupno ili legato.

TEHNI^KE VE@BE

Raditi tehni~ke ve`be za levu i desnu ruku pojedina~no.

LITERATURA

Za klasi~an program

Narodne izvorne pesme – I. Ceneri}: Biseri narodne muzike

Starogradske pesme

Romanse

Doma}a i inostrana zabavna i evergrin muzika – @. Petro-

vi}: Pesme koje ve~no ìve

Muzika mediterana

Koristiti sve dostupne audio i vizuelne materijale


Klasi~na literatura:

a) ~etiri etide;


v) jedna sonata ili koncert;

Literatura estrade:

a) pet kompozicija izvorne narodne pesme;

b) pet starogradskih pesama;

v) pet romansi;

g) pet kompozicija zabavne muzike;

d) pet evergrin kompozicija;

|) pet kompozicija mediterana.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida êrnijeva;

2. Jedna Hajdnova sonata;

3. á i â stav iz svite za flautu Kloda Boulinga;

4. Dve izvorne narodne pesme;

5. Dve starogradske pesne;

6. Dve romanse;

7. Dve kompozicije zabavne muzike;

8. Dve evergrin kompozicije;

9. Dve kompozicije mediterana.

áá RAZRED


SKALE

Durske i molske skale u svim kombinacijama. Hromatika i

ritmika.

Istraìvawe u domenu improvizacije.

LITERATURA

Za klasi~an program

Narodna muzika balkanskih naroda

Srpska narodna muzika – Vrawe, Kosovo, Vojvodina, [uma-

dija – I. Ceneri}: Biseri narodne muzike

Zabavna muzika – evergrin

Festivalska muzika – doma}a i inostrana – @. Petrovi}:

Pesme koje ve~no ìve

Koncertna popularna muzika


OBAVEZNI MINIMU PROGRAMA

a) tri etide – jedna obavezno od Lista;

b) dve troglasne invencije;

v) jedna cela mala francuska svita;

g) dve kompozicije raznih epoha;

d) pet kompozicija balkanskih naroda;

|) pet kompozicija srpske muzike;

e) pet festivalskih kompozicija;

`) pet dela koncertne popularne muzike.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida F. Lista;


3. áá i áâ astav iz svite Kloda Boulinga;

4. Dve kompozicije balkanskih naroda;

5. Dve kompozicije srpske muzike;

6. Dve festivalske kompozicije;

7. Dve kompozicije koncertne popularne muzike.

ááá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u svim kombinacijama.

Improvizacija na zadatu temu sa improvizacijom.

LITERATURA

B. Karaklaji}: á, áá, ááá i áâ sveska

@. Petrovi}: Pesme koje ve~no ìve

Za klasi~an program

Narodna muzika balkanskih i mediteranskih naroda

Doma}a romansa

Starogradska pesma

Muzika centralne i ju`ne Srbije


Zabavna i pop – rok muzika (orguqska, sintisajzer)

Doma}a i inostrana festivalska i revijska muzika



a) tri etide – jedna obavezno od Rahmawinova;

b) Bah – preludijum i fuga i á stav engleske svite;

v) dve kompozicije po slobodnom izboru;

g) dve kompozicije balkanskih naroda;

d) dve kompozicije mediteranskih naroda;

|) dve romanse;

e) dve starogradske pesme;

`) dve kompozicije centralne i ju`ne Srbije;

z) dve kompozicije pop – rok muzike;

i) dve kompozicije sa festivala;

j) dve kompozicije revijske muzike.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida Rahmawinova;

2. Jedna Betovenova sonata;

3. Bah: Preludijum i fuga;

4. ááá, âá i âáá stav svite Kloda Boulinga;

5. Dve narodne kompozicije balkanskih i mediteranskih na-

roda;

6. Jedna romansa;

7. Jedna starogradska pesma;

8. Dve kompozicije pop – rok muzike;

9. Dve festivalske kompozicije;

10. Dve kompozicije revijske muzike.

áâ RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u svim kombinacijama.

Improvizacija, korepeticija i harmonizacija solisti~ka i

orkestarska.

LITERATURA



Za klasi~an program

Narodna muzika balkanskih i mediteranskih naroda

Doma}a romansa

Starogradska pesma

Muzika centralne i ju`ne Srbije


Zabavna i pop – rok muzika (orguqska, sintisajzer)

Doma}a i inostrana festivalska i revijska muzika





a) jedna etida Lista ili [opena;

b) jedna etida Skrjabina;

v) jedan preludijum i fuga Baha;

g) jedna Mocartova ili Betovenova sonata;

d) dve kompozicije balkanskih naroda;

|) dve kompozicije mediteranskih naroda;

e) dve romanse;

`) dve starogradske pesme;

z) dve kompozicije centralne i ju`ne Srbije;

i) dve kompozicije pop – rok muzike;

j) dve kompozicije sa festivala;

k) dve kompozicije revijske muzike.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide;

2. Jedna preludijum i fuga Baha;

3. Jedno delo romanti~ara;

4. Jedna kompozicija Prokofjeva ili Rahmawinova;

5. Cela svita Kloda Boulinga;

6. Pet kompozicija razli~itog ànra – dve obavezno sa pe-

smom.


Raditi na pribliàvawu u~enika harmonsko-melodijskom

zvuku svih (savremenih) muzi~kih pravaca. To se odnosi na izbor

popularne (izvorne) narodne muzike, zabavne (pop) i mizke sa pri-

mewsama xeza.

Odnos zastupqenosti klasike prema estradi bio bi 60%

klasike prema 40% estrade, sem u áâ razredu gde bi odnos bio 50%

prema 50%.

U zavisnosti od interesa i predispozicija u~enika nastav-

nik }e odabrati i odgovaraju}u literaturu. Kroz sve ~etiri godi-

ne bazi~na literatura }e biti svite za razne instrumentalne kom-

binacije i klavir od Kloda Boulinga po{to je tu napravqena jed-

na od najuspelijih sinteza baroka, klasike, evrgrina i xeza.

Iz godine u godinu }e se raditi na {to ve}em osamostaqiva-

wu u~enika i {to boqem snalaèwu u okviru svih muzi~ko-estrad-

nih pravaca. Krajwi ciq je mladi umetnik koji je vrhunski pozna-

valac i izvo|a~, pre svega klasi~ne muzike i tzv estradne i evr-

grin muzike, a kruna bi bio maturski ispit estradnog umetnika.

HARMONIKA



á RAZRED





NARODNE IGRE – KOLA

Moravac

â~ak

î~ino

Biserka

Bojerka

Rajino cigansko

Vrawski ~o~ek

@ikino

Ilicino

Krupni kokowe{

Glibova~ko

ûkari~ko

Tobxijsko

V. Pavlovi}-Carevac: Svilen konac

Bra}a Baji}: Kolubarski vez

M. Todorovi}-Krwevac: Jaseni~ko

D. Aleksandri}: î~a Obrenovo

M. Spasojevi}: Orijent

Radojka i Tine @ivkovi}: Traktorsko

Pa{ona

I druga dela

IZVORNE NARODNE PESME

Po izboru nastavnika, i u dogovoru sa ostalim nastavnici-

ma instrumenta ovog odseka, a u skladu sa mogu}nostima u~enika.


a) ~etiri etide razli~itog karaktera;

b) ~etiri narodne igre – kola razli~itog karaktera;

v) dve polifone kompozicije;

g) jedna cikli~na kompozicija;

d) tri izvorne narodne pesme.

U toku {kolske godine obaviti najmawe jednu proveru tehnike

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna igra;



6. Jedna izvorna narodna pesma.


áá RAZRED






M. Todorovi}-Krwevac: Dvojnice

M. Todorovi}-Krwevac: Beogradsko

M. Milutinovi}-Bane: Bogdanovo

M. Milutinovi}-Bane: Milutinka

Q. Cvetkovi}: Milenkovo

Q. Cvetkovi}: Qubino

M. Uro{evi}: Milo{evka

B. \oki}: Mitraqez

T. Mili}: Kosa~ko

M. Aran|elovi}-Kemi{: Prstolomka

M. Aran|elovi}-Kemi{: Voz

V. Kandi}: Vukovo grom kolo

V. Kandi}: Kandoro

M. Stojanovi}-Lovac: Lova~ko

Q. Pavkovi}: Narodno oro

Q. Pavkovi}: Bitol~anka oro

Q. Pavkovi}: Vla{ko moravska igra

Q. Pavkovi}: Virtuozna harmonika

Rumunska igra – aran`man Q. Pavkovi}a

Hora Bukuresti – aran`man Q. Pavkovi}a

I druga odgovaraju}a dela




GRADSKE PESME



IZVORNE PESME



IZVORNE PESME U KONCERTNOJ OBRADI




a) ~etiri etide razli~itog karaktera;

b) ~etiri narodne igre razli~itog karaktera;



d) ~etiri kompozicije po slobodnom izboru.




ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica zadata na ispitu;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna igra – kolo;



6. Kompozicija po zlobodnom izboru.


ááá RAZRED







ma instrumenta ovog odseka, a u skladu sa mogu}nostima u~enika,

poznatih majstora na harmonici (npr: Q. Pavkovi}: „Nevestino”,

„Zori~ino kolo”, Bo}ino kolo” i drugih autora....)




GRADSKE PESME



IZVORNE PESME




Srpske i ruske narodne pesme u obradi V. P. Vlasova

Ruske narodne pesme u obradi A. Owegina

V. Podgorni: Parafraza

A. Saliman-Vladimirov: Ruska igra

J. Derbenko: Kako je i{ao i {etao Vawu{a

J. Derbenko: Tanka rjabina

Narodne pesme u obradi V. Ivanova (Kijev „Muzi~ka Ukrai-

na”, 1989)

Narodne pesme u obradi Motova, Jak{evi~a, Londonova i dr.

Francuske estradne kompozicije „Mizet” â, áá, ááá i áâ deo

(Pariz, „Paul Beuscher-Arpège” 1957) – po izboru od 440 kompozicija

K. Bom: Perpetum mobile – obrada A. Nazarenko (Moskva,

„Muzika” 1988)

O. Muntajm: Moldavska igra br. 1 (Kijev, „Muzi~ka Ukrai-

na”, 1988)

Muzika za igru zapadnoevropskih kompozitora (Lewingrad,

MUZIGIZ 1954) – po izboru

V. Semjonov: Varijacije na temu „Po Donu {eta...” (Moskva,

„Sov. Kompozitor”, 1987)

J. [traus: Prole}ni glasovi u obradi I. Jak{evi~a („Anto-

logija – âá deo)




a) tri etide razli~itog karaktera;

b) tri narodne igre-kola razli~itog karaktera;





ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica zadata na ispitu;

2. Jedna etida;




6. Kompozicija po slobodnom izboru.


áâ RAZRED







ma instrumenta ovog odseka, a u skladu sa mogu}nostima u~enika –

dela M. Aran|elovi}a-Kemi{a, M. Kodi}a, D. Aleksandri}a, M.

Mijatovi}a, V. Kandi}a ....


Narodne pesme u koncertnoj obradi V. Ivanova, I. Jak{evi-

~a, J. Derbenka, V. N. Motova, V. P. Vlasova ....

Ruske narodne pesme u koncertnoj obradi – „Antologija” áá deo

Francuske estradne kompozicije „Mizet” á, áá, ááá i áâ deo

(Pariz, „Paul Beuscher-Arpège” 1957) – po izboru od 440 kompozi-

cija

V. P. Vlasov: Xez svita

V. P. Vlasov: Sijamska ma~ka

V. P. Vlasov: Step

V. P. Vlasov: Svi|a mi se ovaj ritam

V. Galkin: Narodne melodije u obradi za harmoniku (Mo-

skva, „Sov. Kompozitor”, 1982)

V. P. Vlasov: Veswanka (Moskva, „Muzika”, 1988)

O. Xojs: Jesewi san – obrada G. [enderjova (Moskva, „Sov.


J. Dranga: Koncertni repertoar harmonika{a – po izboru


O. [arov: Popularne estradne kompozicije za harmoniku –

po izboru (Lewingrad, „Muzika”, 1988)

V. Gridin: Rasipuhau obradi O. [arova za jednu harmoniku

(Lewingrad, „Muzika”, 1984)

X. Ger{vin i O. Piterson: Xez kompozicije – po izboru


A. Danilov: Izabrane kompozicije – po izboru (Moskva,

„Sov. Kompozitor”, 1971)

I ostala dela po izboru nastavnika, i u dogovoru sa ostalim

nastavnicima instrumenta ovog odseka, a u skladu sa mogu}nosti-

ma u~enika.

GRADSKE PESME



IZVORNE PESME







a) tri etide razli~itog karaktera;

b) tri narodne igre;




ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida – po`eqno je da bude koncertna;




5. Dve kompozicije po slobodnom izboru.



Po{to estradna delatnost zahteva ogroman repertoar, izuze-

tan talenat i visok tehni~ki nivo izvo|a~a na ~asovima harmoni-

ke po`eqno je objediniti slede}e:



a) slu{awe muzike – po~eti sa na{om izvornom muzikom, pa

preko suseda (Bugara, Rumuna, Ma|ara ....) sti}i do najudaqenijih

zemaqa sveta;

b) zapisivawe melodija – ve`bati u~enika da putem slu{awa

i putem diktata beleì, {to ta~nije, zadate narodne melodije;

v) svirawe – kao najva`niji segment obrazovno-vaspitnog

procesa.

FLAUTA

Program nastave estradne flaute upisuju u~enici kojima je

ovaj odsek interesna sfera ka estradnom obliku muzike u koju spa-

daju: narodna muzika, evergrin i zabavna muzika.



á RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale sa razloènim toni~nim trozvu-

cima, dominantnim i umawenim ~etvorozvucima.

Tonsko prilago|avawe za estradno izvo|ewe u razli~itim

artikulacijama u obimu do dve oktave.

ETIDE

Garibaldi: 20 etida

Marsel Mois: 25 melodijskih etida

Herbi Man: Tehni~ke ertide



K. V. Gluk: Orfej

Klod Bouling: I stav sonate za flautu i klavir

I. Ceneri}: Biseti narodne muzike


Izborne kompozicije, narodne pesme, romanse, starograd-

ske, zabavne i evergrin muzike


a) jedna klasi~na {kola etida;

b) tehni~ke ve`be u odnosu na zabavnu i narodnu muziku;




|) jedan koncert klasi~ne forme – moè biti komad uz prat-

wu klavira;


`) tri izvorne kompozicije.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale – jedna durska i jedna molska – predvi|ene za

prvi razred;


3. Jedna narodna kompozicija;

4. Jedna zabavna kompozicija.


sambla

áá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale obraditi zajedno sa toni~nim

trozvucima, dominantnim i umawenim ~etvorozvucima.

Tonsko prilago|avawe za estradno izvo|ewe u razli~itim

atrikulacijama. Tehni~ke ve`be u obimu di tri oktave.

ETIDE

T. Bem: 12 etida

Geri Boldi: Grands ExercicesM. Mois: Skale i arpe|a

H. Man: Tehni~ke etide


G. F. Hendl: Sonata br. 3 Ge-dur; Sonata br. 5 Ef-dur

T. Vido{i}: Dijalog za flautu i klavir

Klod Buling: áá i ááá stav Sonate za flautru i klavir

I. Ceneri}: Biseri narodne muzike

B. Karaklji}: ááá i áâ sveska

Izbor sa jugoslovenskih festivala zabavne muzike


a) jedna klasi~na {kola etida i trehni~ke ve`be;

b) dva komada klasi~nog karaktera;

v) pet narodnih koncertnih kompozicija;

g) pet zabavnih i evergrin kompozicija;

d) dva klasi~na komada;

|) pet narodnih kola;

e) tri izvorne kompozicije.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale – jedna durska i jedno molska – po izboru;

2. Jedna etida;





sambla

ááá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale sa razliènim trozvucima i ~e-

tvorozvucima u obimu instrumenta.

Tonske i tehni~ke ve`be u artikulacijama u obimu tri oktave.

ETIDE

Andersen: 24 tehni~ke ve`be

Garibaldi: Velike etide

Herbi Man: Tehni~ke etide


A. Vivaldi: Sonata za flautu i klavir

Rajneke: Balada

Mi{el Blave: Sonata br. 1. i 2. Za flautu i klavir

Klod Bouling: áâ i â stav Sonate za flautu i klavir



Muzika mediterana – Italija, Francuska, [panija



b) tehni~ke ve`be sa trilerima i improvizacijama;



d) tri izvorne narodne kompozicije;

|) pet zabavnih i evergrin kompozicija doma}ih i stranih

kompozitora;

e) jedan klasi~an koncertni komad.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna etida;





sambla

áâ RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale sa razloènim trozvucima i

~etvorozvucima u obimu instrumenta.

Tonske i tehni~ke ve`be u {esnaestinama sa trilerima i

improvizacijama.

ETIDE

Andersen: [kola virtuoziteta – 24 velike etide



Kami: [est velikih etida

Herbi Man: Tehni~ke etide


J. S. Bah: Sonate za flautu i klavir

Fore: Fantazija za flautu i klavir

Klod Bouling: Sonata za flautu i klavir



Muzika mediterana – Italija, Francuska, [panija



b) tehni~ke ve`be sa trilerima i improvizacijama;


g) pet narodnih kompozicija;

d) pet zabavnih i evergrin kompozicija doma}ih i stranih

kompopzitora;

|) jedan klasi~an koncert ili komad;

e) sonata Kloda Boulinga.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;

2. Dva stava iz Sonate Kloda Boulinga;




sambla

KLARINET

Program nastave }e sadràti tematiku klasi~ne i estradne

{kole u odnosu 60% klasi~nog programa i 40% estradnog.

á RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale do visine ge3, sa trozvucima, do-

minantnim i umawenim septakordima.

Skale svirati stakato i legato u laganim osminama i {e-

snaestinama.

Rad na komplementarnim ritmovima.

Hromatska skala i improvizacija sa zadatim lestvi~nim to-

novima.

ETIDE

Lefevr: Metodo á (G. V. Ricordi, Milano ER 2035)

L. Videman: áâ (Edition, Breitkof No. 4234)

Petar Gojkovi}: Estradne etide sa improvizacijama


K. V. Gluk: MisetteJ. Brams: Sonata ef molB. Milo{evi}: Balkanske impresije




ske, zabavne i evergrin muzike



b) dve estradne {kole;



d) dve zabavne koncertne kompozicije;

|) jedan klasi~an koncert lak{e forme;



z) dve zabavne i evergrin kompozicije za koncertno izvo|ewe.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala po izboru (dur – mol) kroz tri oktave;



4. Jedna zabavna kompozicija


sambla

áá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale do visine ge3 sa trozvucima, do-

minantnim i umawenim septakordima.

Skale svirati stakato i legato u {esnaestinama – razloèno.

Rad na komplementarnim ritmovima.

Hromatska skala i improvizacija sa zadatim lestvci~nim

tonovima.

ETIDE

@an-@an: Prva sveska (Edition Leduc, Paris)Bruno Brun: êtvrta sveska

Beni Gudman: Prva kwiga



Bruno Brun: Izbor malih komada

K. M. Veber: Koncertino

V. A. Mocart: Ada|o

[tamic: Koncert za klarinet Be-dur

B. Milo{evi}: Balkanske improvizacije


Izbor sa jugoslovenskog festivala „Beogradsko prole}e”


ske, pesme, zabavna i evergrin muzika.



b) dve estradne {kole razli~itog karaktera – narodna i za-

bavna muzika;




|) jedan komad ili koncert klasi~nog karaktera;



ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale – jedna durska i jedna molska;






sambla

ááá RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u obimu instrumenta (do a3) sa

razloènim trozvucima, stakato i legato u {esnaestinama.

Hromatska skala u svim artikulacijama i raznim ritmi~kim

varijantama.

Improvizacija sa zadatim lestvi~nim tonovima.

ETIDE

@an-@an: Prva sveska (Edition Leduc, Paris)Kavalini: 30 kapri~a

Bruno Brun: êtvrta sveska

Beni Gudman: Prva i druga kwiga



K. M. Veber: Koncertino

K. M. Veber: Varijacije

Beni Gudman: Izbor komada

Muzika mediterana – napolitanske, francuske kompozicije

B. Milo{evi}: Balkanske improvizacije

Izbor sa jugoslovenskih festivala




ske, pesme, zabavna i evergrin muzika.



b) dve estradne {kole – narodna i zabava muzika;


g) pet narodnih kompozicija – tri izvorne;

d) dve zabavne i evergrin kompozicije;

|) komad sa klavirom klasi~nog karaktera – koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale – durska i molska;

2. Etida po izboru;





sambla

áâ RAZRED


SKALE

Sve durske i molske skale u obimu instrumenta (do a3) sa raz-

loènim trozvucima, dominantnim i umawenim ~etvorozvucima.

Skale svirati stakato i legato u {esnaestinama – razloèno.

Hromatska skala u svim artikulacijama ve`bati u razli~i-

tim ritmi~kim figurama.

ETIDE

Kavalini: 30 kapri~a

Krep{: Izbor 20 etida iz á i áá sveske

Arti [o: [kola sa improvizacijama

Beni Gudman: á i áá kwiga


K. M. Veber: Koncert ef-mol

Arti [o: Koncert za klarinet

B. Milo{evi}: Suton na jugu; Tatino kolo; Brezni~ko kolo

Muzika mediterana – napolitanske, gr~ke, francuske kom-

pozicije

Izborne kompozicije – narodne pesme, romanse, starograd-

ske pesme, zabavna i evergrin muzika.


a) jedna klasi~na {kola ertida;

b) jedna zabavna {kola etida;

v) jedna narodna {kola etida;

g) dva klasi~na komada;

d) tri izvorne nerodne kompozicije;

|) dve zabavne i evergrin kompozicije.

ISPITNI PROGRAM

1. Etida po izboru;





sambla

PEVAWE

á RAZRED


êtiri melodijske ve`be – po izboru.

êtiri pesme italijanskih, francuskih i engleskih autora

Hâáá-Hâááá veka – na originalnom jeziku ili na proverenom prevodu.

Napolitanske pesme.

Gr~ke pesme.

Francuske {ansome.

Narodne izvorne pesme – srpske pesme – (Vrawe, Kosovo,

Vojvodina).

Starogradske pesme – stari zapisi, nove gradske pesme.

Romanse – ruske, doma}i autori, Rumunske, ma|arske.

MOGU]A LITERATUIRA

Izbor najpoznatijih napolitanskih pesama Sole mio, Torna eSorento....

Izbor sa jugoslovenskih festivala narodne i zabavne muzike.


a) pet narodnih pesama;

b) pet gradskih pesama;

v) pet romansi;

g) dve napolitanske pesme;

d) jedna {ansona.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna napolitanska pesma;


3. Jedna narodna pesma;

4. Jedna romansa.

Ispit – koncert mora da bude odràn u saradwi sa korepe-

titorom, kamernim ili me{ovitim estradnim ansamblom.

áá RAZRED


êtiri melodijske ve`be – tehni~ke vokalne ve`be.

Dve pesme starih majstora.

IZBOR KOMPOZICIJA

Ka~ini, Skarlati, \ordano, Stradela, Karisimi, Pergolezi

Napolitanske pesme

Francuske {ansone

D. Karaklaji}, B. Simi}, P. Ivanovi}, M. Kotli} ....

X. Ger{vin, K. Porter, D. Elington, A. K. Jobim ....

Narodne izvorne pesme – srpske pesme (Vrawe, Kosovo, Voj-

vodina)

Starogradske pesme i romanse


a) pet narodnih pesama;

b) pet gradskih pesama;

v) pet romansi;

g) jedna pesma starih majstora;

d) dve napolitanske pesme;

|) jedna {ansona.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna napolitanska pesma;

2. Jedna pesma starih majstora;


4. Jedna narodna pesma ili romansa;

5. Jedna pesma zabavnog karaktera – doma}eg autora.

Ispit – koncert mora da bude odràn u saradwi sa korepe-

titorom, kamernim ili me{ovitim estradnim ansamblom.

ááá RAZRED


Melodijske ve`be sa tipi~nim ukrasima – zabavna ili na-

rodna muzika.

Intonativne ve`be – sa zadatim tonalitetima.

Dve pesme ili arije autora Hâáá-Hâááá veka.

êtiri pesme jugoslovenskih ili slovenskih kompozitora –

S. Mokrawac, J. Marinkovi}, P. Kowovi}, P. I. âjkovski, A. Bo-

rodin, N. Rimski-Korsakov ....

Jedna arija iz klasi~nih opera.

Muzika mediteranskih naroda – Gr~ka, [panija, Italija,

Portugal

Narodne pesme balkanskih naroda – akcenat na melodije sa

karakteristi~nim ritmovima

Starogradske pesme i romanse


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna pesma starih majstora – moè i arija;



2. Jedna pesma mediteranskih naroda;

3. Jedna pesma zabavnog karaktera – doma}eg ili stranog au-

tora;

4. Jedna narodna, starogradska pesma ili romansa.

Ispit – koncert je javnog karaktera i mora da se odràn u

saradwi sa korepetitorom i me{ovitim estradnim ansamblom.

áâ RAZRED


Melodijske ve`be sa tipi~nim ukrasima – zabavna ili na-

rodna muzika.

Intonativne ve`be – sa zadatim tonalitetima.

îtawe s lista – improvizacija.

IZBOR KOMPOZICIJA

Jedna operska arija autora HáH i HH veka

Muzika mediteranskih naroda – Gr~ka, [panija, Portugal,

Francuska.

Narodne pesme – srpske pesme (Vrawe, Kosovo, Vojvodina)

Starogradske pesme, romanse, {ansone, novije gradske pesme.

MOGU] MATERIJAL

K. M. Veber, Rosini, Belini – arije

Napolitanske pesme

Izbor sa jugoslovenskih festivala – K. Kova~, V. Borisa-

vqevi}, A. Kora}, R. Graki}, D. Jak{i} ....

Ibor najpoznatijih svetskih evergrina i zabavnih pesama

Izvorna narodna muzika u obradi

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna napolitanska pesma – po mogu}stvu arija;

2. Dve narodne pesme – jedna rubato, druga u ritmu;


4. Jedna romansa;

5. Tri kompozicije razli~itog zabavnog karaktera 9 zabavna,

pop, rok;


Ispit – javni koncert mora da se odrì u saradwi sa kore-

petitorom i me{ovitim estradnim ansamblom.


Stvarawe novog estradnog oblika pevawa treba da bude

usmereno na prou~avawe i upoznavawe sa narodnom, zabavnom i

evergrin muzikom. Kroz nastavu }e se prou~avati osnovna karakte-

ristrika i wene razli~itosti u odnosu na klasi~no pevawe. Na-

~in interpretacije i povezivawe sa klasi~nom muzikom stvori}e

potpuno jedinstven spoj estradnog pevawa. Maksimalno upoznava-

we sa dosada{wim iskustvima kroz muzi~ki materijal, koji je je-

dini i glavni izvor svih dosada{wih {kola pevawa {irom sveta.

U praksi, u~eniku treba da bude sve prikazano kroz direktnu

prezentaciju, istorijski pregled, preslu{avawe dostupnih audio-

vizuelnih materijala.

[kolu estradnog pevawa mogu poha|ati u~enici svih odseka

koji se nalaze na posledwoj godini glavnog predmeta, a zaintere-

sovani su i imaju smisla i afiniteta ka ovoj vrsti pevawa.

Nastava se odvija u okviru ~etvorogodi{weg {kolovawa.

Pedagog treba da vodi ra~una o razli~itoj impostaciji glasa kod

razli~itih stilova i da uskladi na~in izvo|ewa na visok profe-

sionalni nivo.

Odnos programa u nastavi }e sadràti 50% klasi~nog i

50% estradnog programa.

S obzirom da ne postoje objediweni notni materijali pre-

poruka je da se upotrebqavaju razli~ite edicije i izdawa koja su

dostupna. Obavezno voditi ra~una da se repertoar prilago|ava mo-

gu}nostima u~enika i da se {arolikost programa uskladi i pri-

lagodi karakteru glasa koji poseduje u~enik.

TEORETSKI ODSEK

SOLFE\O

á RAZRED


MELODIKA

1. Jednoglasno pevawe

– Dijatonika: fiksirawe stupweva u okviru harmonskih

funkcija; tonaliteti do ~etiri predznaka;

– Moldur i mutacije (de-De, Ef-ef, a-A, Ce-ce, e-E, Ge-ge);

– hromatske prolaznice i skretnice;

– dijatonske modulacije u paralelni, subdominantni i do-

minantni tonalitet; po~etni tonalitet do dva predznaka;

– pevawe srpskih narodnih pesama sa tekstom.

2. Dvoglasno pevawe

– Dijatonika i dijatonske modulacije na dominantu ili pa-

ralelu;

– pevawe lakih dvoglasnih pesama sa tekstom.


– Opaàwe pojedina~nih tonova u celom registru klavijatu-

re, a prema datoj intonaciji, kadenca Ce-dura;

– opaàwe i intonirawe intervala/dvozvuka u tonalitetu

bez analize intervala; teì{te ka opaàwu 3-4 dvozvuka u nizu;

– opaàwe i intonirawe {timova od kamertona (tonalite-

ti do ~etiri predznaka);

– harmonske veze: stroge i slobodne na glavnim stupwevima.

RITAM

– Ravnomerno ~itawe u violinskom i bas kqu~u do 100 udara

u minutu, a kroz inserte iz literature; promene kqu~eva;

– parlato: primeri sa obeleènim tempima, akcentima i

frazama u umerenim tempima;

– ritmi~ke vrste i figure: ~etvorodelna podela ritmi~ke

jedinice (diferencirawe ritmi~kih figura sli~nih po izgledu);

ve}e kori{}ewe pauza i ligatura; trodelni ritmovi, prosta deoba

trodela i punktirane figure sa i bez uzmaha; narodni ritmovi sa

jednim trodelom;

– odre|ivawe metri~ke vrste u narodnim pesmama prema pe-

vawu nastavnika.

DIKTATI

– Zapisivawe dijatonskih tonova (pojedina~nih i grupe to-

nova) prema kadenci tonaliteta koji se obra|uje ili obnavqa;

– zapisivawe apsolutnih visina (obim a1 – de2 i e1 – a1);

– zapisivawe dijatonskih dvozvuka;

– jednoglasni melodijski diktat: zapisivawe motiva i pri-

mera sviranih po dvotaktima, a u okviru gradiva iz melodike;

– zapisivawe ritmi~kih motiva i ritmi~kog diktata po dvo-

taktima – uz opaàwe metri~ke vrste;

– zapisivawe narodne pesme sa tekstom prema pevawu nastav-

nika.

ISPITNI ZAHTEVI

1. Zapisivawe dijatonskih dvozvuka u tonalitetu jednogla-

snog diktata;

2. Jednoglasni melodijski diktat: modulacije na dominantu

ili mutacije;

3. Ritmi~ka etida, umerena tempa, bez skokova u okviru rit-

mi~kih figura kra}eg trajawa;

4. Pevawe s lista – u okviru pre|enog gradiva iz melodike.

áá RAZRED


MELODIKA

1. Jednoglasno pevawe

– Postavka alteracija u tonalitetima sa mawe predznaka;

– obnavqawe i postavka tonaliteta do sedam predznaka, di-

jatonika i hromatske skretnice;

– dijatonske modulacije i mutacije; tonaliteti prve kvintne

srodnosti;

– upoznavawe modusa (pevawe lestvica i kadenci dorskog,

frigijskog, lidijskog i miksolidijskog modusa);

– pevawe srpskih narodnih pesama s tekstom.

2. Dvoglasno i troglasno pevawe

– Dvoglasni primeri: dijatonika i dijatonske modulacije;

homofone kompozicije i kanoni (primeri iz literature);

– troglasni primeri: dijatonika, kanoni i primeri u vezi

sa radom na harmonskim vezama.


– Opaàwe osnovnih tonova (prema kadenci Ce-dura) i hro-

matskih tonova FIS i BE u celom registru klavijature;

– opaàwe apsolutnih visina (kao u á razredu) od de1 do de2;

– opaàwe dvozvuka u tonalitetima koji se obra|uju; prime-



na mutacija i modulacija (prema primerima za dvoglasno pevawe);

– opaàwe i intonirawe {timova prema kamertonu ;

– opaàwe i intonirawe ~etvorozvuka na á, â i âáá stupwu

sa razre{ewem;

– harmonske veze: troglas i ~etvoroglas, stroge i slobodne

veze akorada u tonalitetima do ~etiri predznaka (glavni i spo-

redni stupwevi);

RITAM

– Ravnomerno ~itawe (do 120 udara u minutu) inserata iz li-

terature, sa i bez promene kqu~eva;

– ritmi~ke vrste i figure: trodelni ritmovi i duola; osmo-

delna podela i mala triola; narodni ritmovi sa jednim i dva tro-

dela, a sa primenom promera iz muzi~kog folklora;

– promene vrste takta: izjedna~avawe trajawa dvodelne sa

trodelnom jedinicom brojawa.

DIKTATI

– Zapisivawe apsolutnih visina u obimu oktave;

– zapisivawe dvozvuka sa primenom mutacija i modulacija

(prema primerima za dvoglasno pevawe);

– jednoglasni melodijsko-ritmi~ki diktat: alteracije i mo-

dulacije;

– zapisivawe srpskih narodnih pesama sa tekstom (klasi~ni

i narodni ritmovi);

– dvoglasni diktati – prema gradivu iz melodike.

ISPITNI ZAHTEVI

Pismeni deo: Jednoglasni i dvoglasni diktat iz okvira

gradiva, kao i zapisivawe harmonskih veza

Usmeni deo: Ritmi~ka etida za ~itawe sa lista;

Melodijska etida za pevawe sa lista.

ááá RAZRED


MELODIKA

1. Jednoglasno pevawe (violinski, bas i alt kqu~)

– Alteracije: skokovi u alterovane tonove (stabilne i la-

bilne alteracije) i napu{tawe alterovanih tonova skokom;

– tehni~ke ve`be: alterovani akordi i wihova razre{ewa

(N6, Frigijski kvintakord i DD);

– postavka alt kqu~a (ravnomerno ~itawe i pevawe primera

iz literature); transponovawe iz alt u violinski kqu~ i obrnuto,

kao i iz bas u alt kqu~ i obrnuto;

– modulacije u tonalitete prve i druge kvintne srodnosti

(ve}i melodijsko-ritmi~ki zahtevi) i u udaqene tonalitete; pri-

meri iz literature za mutacije i modulacije;

– srpske i crnogorske narodne pesme sa primenom hromatike.

2. Dvoglasno i vi{eglasno pevawe

– Homofoni i polifoni primeri iz literature (period

klasicizma i baroka);

– dvoglasne i vi{eglasne narodne pesme;

– troglasni primeri u okviru zahteva iz harmonskih veza.

OPA@AWE I INTONIRAWE

– Opaàwe osnovnih i hromatskih tonova (FIS, BE, CIS,

ES) u obimu od tri oktave (kadenca Ce-dura);

– opaàwe apsolutnih visina i wihovo zapisivawe od a (ma-

la oktava) do de2;

– sistematizacija {timova svih tonaliteta, wihovo opaà-

we i intonirawe;

– opaàwe i intonirawe septakorada sa razre{ewem;

– harmonske veze: troglas i ~etvoroglas, stroge i slobodne

veze akorada; opaàwe i zapisivawe harmonskih veza na glavnim i

sporednim stupwevima – do ~etiri akorda u nizu; modulacije.

RITAM

– Ravnomerno ~itawe u alt kqu~u;

– parlato: obrada brzih i laganih tempa, kao i promene tem-

pa i metra;

– poliritmija: 3:2, 2:3, 3:4, 4:3;

– narodni ritmovi sa promenom metra – preko primera iz

muzi~kog folklora.

DIKTATI

– Iz gradiva melodike: zapisivawe prema dvotaktima, prema

muzi~kim frazama i „vergl” diktat;

– dvoglasni diktati, usmeni i pismeni sa alteracijama i

modulacijama;

– zapisivawe srpskih narodnih pesama sa promenom metra.

ISPITNI ZAHTEVI

1. Zapisivawe apsolutnih visina, dvozvuka i harmonskih veza;

2. Melodijsko-ritmi~ki diktat (modulacije i alteracije);

3. Parlato – prema godi{wem gradivu ~itawe sa lista;

4. Pevawe sa lista jedne srpske narodne pesme sa tekstom;

5. Melodijski primer – pevawe sa lista u okviru gradiva.

áâ RAZRED


MELODIKA

– Rekapitulacija gradiva kroz primere iz literatura i in-

struktivne ve`be;

– hromatske i enharmonske modulacije (informativno);

– alterovani akordi i wihova razre{ewa (tehni~ke ve`be i

prikaz preko inserata iz literature);

– jednoglasno i dvoglasno pevawe srpskih narodnih pesama

(promene metra i kori{}ewe hromatskih promena);

– dvoglasno i vi{eglasno pevawe modulacija, mutacija i al-

teracija;

– primena harmonskih veza u troglasnim i ~etvoroglasnim

primerima iz literature;

– postavka tenor kqu~a (ravnomerno ~itawe i pevawe ilu-

strativnih primera; transponovawe iz tenor kqu~a u violinski i

bas kqu~ i obrnuto.


– Opaàwe osnovnih i hromatskih tonova (prema primerima

iz melodike);

– opaàwe slobodnih dvozvuka u tonalitetu i od kamertona;

– harmonske veze: uski i {iroki slog, slobodno i strogo vezi-

vawe akorada: dijatonika sa septakordima i dijatonske modulacije;

– opaàwe modusa i modalnih elemenata (usmeni diktat i

analiza).

RITAM

– Ravnomerno ~itawe: tenor i alt kqu~ ;

– ritmi~ko ~itawe: brza i lagana tempa; sve vrste triola i

druge nepravilne ritmi~ke grupe (kvintola, sekstola);

– obnavqawe celokupnog gradiva i pro{irivawe znawa iz

oblasti promene metra i tempa;

– nepravilne ritmi~ke grupe: sve vrste triola, kvintole i

sekstole;

– ~itawe primera iz literature.

DIKTATI

– Zapisivawe srpskih narodnih pesama sa tekstom (hromatske

promene, elementi mutacija), silabi~ne i melizmati~ne pesme;

– melodijsko-ritmi~ki diktat (prema muzi~kim frazama) iz

gradiva melodike;

– dvoglasni diktat, dijatonika, hromatske sekvence i prola-

znice, modulacije i mutacije, kao i alteracije;

– ritmi~ki diktat: promene metra i metri~kih jedinica.

ISPITNI ZAHTEVI

1. Jednoglasni i dvoglasni diktat iz okvira gradiva (prema

zahtevima za upis na muzi~ke studije); zapisivawe narodne pesme

sa tekstom prema pevawu nastavnika;

2. Parlato – iz okvira gradiva iz ritma;

3. Melodijska etida za pevawe sa lista (prema zahtevima za

upis na muzi~ke studije).


Nastava solfe|a treba da obezbedi razvoj muzi~kog sluha i

muzi~ke pismenosti sinhronizacijom procesa opaàwa i repro-

dukcije. Samim tim, metodologija i sadràji programa usmeravaju

se ka zami{qawu notne slike na osnovu slu{nog muzi~kog sadr-

àja i, suprotno, zami{qawe zvuka (glasom i na svom instrumen-



tu) na osnovu uvida u notni tekst. Jedino tako instrumentalisti

mogu ~uti u sebi ono {to treba da odsviraju, a teoreti~ari da budu

pripremqeni za savla|ivawe svih teorijskih disciplina.

Postoje}i obrazovni smerovi imaju veoma sli~ne sadràje

programa. Razlika se najvi{e ogleda u tome {to se kod instrumen-

talista vi{e forsira instrumentalno ritmi~ko ~itawe i opaà-

we intervala i akorada, a kod teoreti~ara rad i na opaàwu i na

reprodukciji. Harmonski sluh, pevawe sa lista, ~iste intonacije

i instrumentalno ritmi~ko ~itawe postupno se razvijaju tokom

~etvorogodi{weg {kolovawa. Zahtev koji se postavqa vokalno-in-

strumentalnim izvo|a~ima koncipiran je tako da omogu}ava u~e-

nicima produàvawe {kolovawa na svim odsecima fakultetske

nastave, {to, uostalom, potvr|uju i ispitni zahtevi u áâ razredu i

zahtevi za proveru ispuwenosti uslova na fakultetima u na{oj ze-

mqi (pa i u inostranstvu).

Organizacija ~asa solfe|a umnogome doprinosi uspe{noj

realizaciji programa. Predlaè se ustaqeni rad na opaàwu i

intonirawu (na po~etku ~asa), pevawe sa lista i diktat (melodij-

ski i ritmi~ki, a sa kombinovawem istih – jednog ~asa duì rad

na ritmu, slede}eg na melodici) i ritmi~ko ~itawe (u kombinaci-

ji sa ravnomernim ~itawem).

Predmetni nastavnici mogu dobiti osnovnu orijentaciju za

savla|ivawe pojedinih nastavnih oblasti u datim uputstvima:

MELODIKA

Funkcionalna postavka tonova u tonalitetu i tonalno po-

stavqawe modulacija, alteracija i ostalih tonalnih problema.

Predlaè se rad na transponovawu motiva, naro~ito za utvr|iva-

we stupweva u okviru harmonskih funkcija i u pripremnom radu

za pevawe modulacija (alteracija i modusa). Imenovawe tonova:

solmizacijom – u pevawu sa lista i ritmi~kom ~itawu, a abecedom

– u opaàwu i intonirawu akorada, kao i usmenoj analizi interv-

ala pre pevawa.

Priprema za pevawe jednog melodijskog primera izvodi se

opaàwem tonova i melodijskih motiva (sa problematikom u me-

lodijskom primeru), dakle – intonirawe tonova i motiva, ritmi~-

ko ~itawe solmizacijom, uzimawe intonacije ({tim) od kamerto-

na i – pevawe primera. Preporu~uje se nastavnicima da etide sa

modulacijama harmonizuju na klaviru, bez svirawa melodijske deo-

nice. Naravno, harmonizacija je poèqna i kod savla|ivawa dru-

gih melodijskih oblasti, ali je kod modulacija najpotrebnija.

Instruktivni primeri sluè za pripremawe pevawa (ili

ritmi~kog ~itawa) vokalno-instrumentalne literature, dakle, ne

smeju biti dominantni u odnosu na umetni~ku muziku.

Dvoglasno i troglasno pevawe podrazumeva rad na ~istoj in-

tonaciji, a to }e biti pripremqeno stabilnom fiksacijom le-

stvi~nih stuweva preko wihove uloge u glavnim harmonskim funk-

cijama. Dvoglasno i troglasno pevawe po~iwe se u osnovnoj {ko-

li, ali je i sada potrebno prvo raditi na kratkim motivima i na

jednovremenom pevawu svih deonica. Za dvoglase se preporu~uje

slede}i na~in rada:

– grupno ili pojedina~no pevawe (po dvoje) oba glasa;

– pevawe jedne deonice dok nastavnik drugu izvodi na klavi-

ru (ili glasom);

– pevawe jedne deonice, a svirawe druge na klaviru (pojedi-

na~no).

Za obradu troglasa koristiti iste sadràje rada koji se ob-

ra|uju u harmonskim vezama. Tako }e se olak{ati i troglasno peva-

we i opaàwe harmonskih veza (literatura A. Oluji}: Razvoj harm-

onskog sluha).


U ovoj oblasti se napu{ta zastarela praksa opaàwa i in-

tonirawa bez imenovawa, bez oslawawa na tonalitet i na apsolut-

nu intonaciju od kamertona. Do pojave odgovaraju}e literature, za

ovu oblast pomo}i}e sugestije nastavnika koji su odavno pre{li

na svesno opaàwe tonova, intervala i akorada.

Rad na opaàwu osnovnih tonova sa postupnim uvo|ewem

hromatskih odvija se svirawem pojedinih tonova u duèm trajawu,

a sa asocijacijom na Ce-dur. Dakle, tonovi se mogu imenovati sol-

mizacijom. Poèqno je da se opaèni tonovi tokom godina i za-

pisuju u linijskom sistemu. Za opaàwe apsolutnih visina (abece-

dom) koristi se suprotan na~in rada: svirawe tonova u kratkom

trajawu sa duòm pauzom izme|u dva tona, s tim da se u po~etku naj-

vi{e pojavquje sam kamerton, a kasnije se hromatski tonovi javqa-

ju potpuno slobodno, sa i bez realterovawa istih. Da ne bi do{lo

do zabune oko enharmonskih tonova, najboqe je utvrditi tonske

nizove: e-ef-fis-ge-gis-a-be-ha-ce-cis-de s tim da se u á razredu

ve`bawa odvijaju u okviru jedne ~iste kvarte, pa posebno druge(e-

a, a-de), bez povezivawa svih tonova u okviru jednog diktata. Opa-

àwem osnovnih tonova (na celoj klavijaturi) razvija se tonalni

na~in mi{qewa i opaàwa onim istim redosledom uvo|ewa hro-

matskih tonova kojim su se pojavqiovali na prelazu iz modalnosti

u dur-mol sistem. Opaàwe u malom obimu, sa ~estim hromatskim

promenama tonova, ne re{ava se intervalski ve} pam}ewem ton-

skih visina sa orijentacijom prema tonua koji se prvi urezuje u

svest ~estim ponavqawem. Spajawem ova dva na~ina rada znatno se

ubrzava rad na melodijskim diktatima i na pevawu sa lista. I u

ovom programu umesto slobodnih dvozvuka traì se opaàwe poje-

dina~nih tonova.

Intonirawe intervala i akorada vezuje se za tonalitet i za

kamerton. Rad na {timovima (intonirawu i opaàwu toni~nog

trozvuka na osnovu datog kamertona) treba negovati jo{ od osnov-

ne muzi~ke {kole. Svesno opaàwe i svesno imenovawe {timova

i harmonskih veza znatno }e doprineti razvoju sluha, a samim tim

i razvoju muzikalnosti na{ih u~enika. Ne treba zaboraviti da je u

na{im krajevima evidentna nerazvijenost harmonskog sluha, s ob-

zirom na na{u jednoglasnu folklornu muzi~ku tradiciju (litera-

tura A. Oluji}, navedeno delo).

RITAM

Inovacije ritmi~ne nastave omogu}avaju odvajawe dana{we

nastave solfe|a od jednog ve} zaboravqenog predmeta, notna peva-

wa koje je ostavilo traga u shvatawu i realizaciji solfe|a. Dakle,

pojavquje se instrumentalni solfe|o, okretawe nastave prema po-

trebama lakog ~itawa instrumentalnog teksta „u tri dimenzije”,

kako kaù instrumentalisti: ritmi~ke figure i vrste – atrikula-

cije i frazirawe – tempo. Naravno postupnost u radu i odgovara-

ju}a literatura sa metodskim uputstvima za rad u~ini}e ovu disci-

plinu izvodqivom. Jedino tako solfe|o moè u potpunosti da za-

dovoqi potrebe korelacije i koordinacije sa instrumentalnom

nastavom.

U nastavi ritma opredequje se za smer: od zvuka ka notnoj

slici i tuma~ewu, i to preko melodijskih primera iz literature,

a ne preko posebno pisanih ve`bi. One sluè u toku rada za usavr-

{avawe nekih ritmi~kih problema, ali samo kao most od prvih

zvu~nih impresija do ~itawa instrumentalnog teksta.

Za ritam i za obradu melodike treba {to vi{e koristiti

originalne kompozicije, sa eventualnim neznatnim adaptacijama

za solfe|o (bez mewawa tempa i bez transponovawa). U ciqu pri-

bliàvawa potrebama nekih smerova muzi~kih struka na studija-

ma, uvodi se ~iatwe alt i tenor kqu~a, ali tek od ááá razreda i pre-

ma mogu}nostima pojedinih klasa.

Ritmi~ke vrste i figura prate od á do áâ razreda razvoj na-

stave na ritmovima suprotnih vrsta: ritmovima parne distribuci-

je (dvodelnim podelama ritmi~ke jedinice), trodelnim ritmovima

i ritmovima na{e narodne muzike. Treba posebno obratiti pa-

`wu na razlike u akcentovawu suprotnih vrsta i figura, a prema

uputstvima datim u uxbenicima autora Z. Vasiqevi}, Solfe|o-ri-

tam, á – ááá.

U oblasti ritmi~kog ~itawa predvi|a se obrada dve vrste

etida, jednih sa lak{im figurama i osnovnim vrstama taktova –

da bi se preko wih uvodili teì zahtevi iz frazirawa. Artikula-

cije i akcentovawa, i, sa gradivom te godine, ali sa mawim zahte-

vima u pogledu tempa i svih onih oznaka koje prate instrumental-

nu literaturu.

Za vreme ritmi~kog ~itawa, opaàwe vrste takta, pevawa

melodijskih primera, neophodno je koristiti precizno taktirawe

sa jasno nazna~enim po~etkom svake jedinice brojawa. Kod rit-

mi~kih i melodijskih diktata tako|e se predlaè taktirawe – sve

do onog momenta kada ve}ina u~enika u razredu ne ovlada unutar-

wim ose}ajem o proticawu vremena i ritmi~kom pokretu u taktu,

odnosno dvotaktu.

DIKTATI

Ve`be diktata treba sprovoditi na svakom ~asu. Ne moè se

jednostavno re}i „usmeni diktat prethodi pismenom” jer se pisme-

ni ne priprema samo usmenim diktatom. Naime, opaàwe pojedi-

na~nih tonova i fiksacija stupweva u dijatonici daje mogu}nost

da se pri|e melodijskom diktatu bez nekih drugih priprema, s tim

da se tonske visine zapisuju u jednakom trajawu. Ritmi~ki diktati

i opaàwe pojedina~nih tonova spaja se postepeno sa graduira-



wem zahteva naizmeni~no iz melodike i ritma. Opaàwe motiva,

kao vid usmenih diktata, koristi se naro~ito kod opaàwa modu-

lacionih prelaza, tako da ova vrsta opaàwa prethodi jednogla-

snom diktatu sa modulacijama. Dakle, spajawe ritmi~kog diktata

i opaàwa tonova – zajedno sa postavkom {tima, slu{awem dija-

tonskih kretawa u harmonskim vezama (~ime se u~vr{}uje u svesti

tonalitet) daju sna`nu osnovu za pismeni diktat. Opaàwe in-

tervala (ili slobodnih dijatonskih dvozvuka) u tonalitetu pri-

prema rad na dvoglasnom diktatu. Paralelno sa tim, mogu}e je ob-

raditi i polifono kretawe dvoglasa posebno pra}ewem doweg

glasa koji se teè ~uje iz fiziolo{kih razloga (teè se primaju

niski tonovi od vi{ih).

U okviru organizacije ~asa, treba planirati 2/3 vremena za

razne vidove opaàwa, a samo 1/3 za pevawe melodijskih primera.

Jedino se na taj na~in solfe|u omogu}uje uspe{no ostvarivawe

programskih zahteva i ciqeva same nastave.

KLAVIR – „A” PROGRAM

„A” program je namewen u~enicima teoretskog odseka koji

su zavr{ili osnovnu muzi~ku {kolu sa klavirom kao glavnim

predmetom.

á RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Dijatonske i hromatske skale kroz ~etiri oktave, u {esnae-

stinama, u paralelnom kretawu, u razmaku oktave.

Kvintakordi i septakordi u malom i velikom razlagawu,

kroz ~etiri oktave paralelno.

Na svaku dijatonsku skalu autenti~na kadenca, uski slog –

ve`bati svirawe á-áâ-â-á.

ETIDE

K. êrni op. 299 – izbor

Berens op. 61, op. 88 – izbor

Kramer: á sveska – izbor

Le{horn op. 66 – izbor


davawe tehni~kih problema, á sveska

POLIFONIJA

J. S. Bah: Dvoglasne invencije, Mali preludijumi, Francu-

ske svite – pojedini stavovi

G. F. Hendl – pojedini stavovi iz svita

Drugi autori Hâáá i Hâááá veka

SONATNA FORMA I VARIJACIJE

J. Hajdn (red. Feler): Sonate E-dur i Ge-dur

J. Hajdn: (red. Bogdanov) Sonata A-dur

J. Hajdn: (red. Kr{i}) Sonate De-dur i A-dur

J. Hajdn: Sonata-divertimento (red. Mi{evi}) Ce-dur

V. A. Mocart: KV 545 Ce-dur „Fasil”; KV 283 Ge-dur

L. van Betoven: Sonate op. 49, broj 1 i 2

R. [uman: op. 116, Sonata za mlade`

Berkovi~: Varijacije (na temu ruske narodne pesme)

Kabalevski: Varijacije op. 51, na temu ukrajinskih pesama

L. van Betoven: 6 lakih varijacija na {vajcarsku temu

M. Klementi: Varijacije na temu {panske igre

KOMADI

R. [uman: izbor iz Spomenara op. 68

F. [open: Za najmla|e (Lorkovi})

L. van Betoven: Bagatele, 6 Ekoseza (op. 119)

B. Bartok: Na selu, Mikrokozmos (izbor)

Kabalevski: Varijacije a-mol

F. Mendelson: Pesme bez re~i

M. Musorgski: Gopak, Suza

S. Prokofjev: op. 65 – izbor

E. Grig: Lirski komadi

M. Taj~evi}: Srpske igre

S. Raji~i}: Svita

Vera. Bogdanovi}: Muzika predklasi~ara – izbor

KOMADI ZA ÊTIRI RUKE

J. Kr{i}: Zbirka – izbor

Hra{ovec: Zbirka „Dobra tovari{ta Brada~”, sveska áâ i â

(na nivou) za ~itawe i svirawe na ~asu sa pedagogom


a) sedam etida sa razli~itim tehni~kim problemima;


v) dve sonate, ili po jedan stav iz vi{e sonata;

g) ~etiri komada raznih epoha i karaktera

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;


3. Stav sonate ili varijacije ili rondo;

4. Kompozicija po izboru.

áá RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Dijatonske i hromatske skale kroz ~etiri oktave, u {esnae-

stinama, u razmaku oktave, paralelno i suprotno kretawe. U razma-

ku terce kroz ~etiri oktave, paralelno.

Kvintakordi i septakordi u malom i velikom razlagawu,

kroz ~etiri oktave paralelno, u {esnaestinama. Simultano, ~e-

tvoroglasno, kroz ~etiri oktave.

Autenti~na kadenca, uski slog, uz svaku dijatonsku skalu

(kvintni, oktavni i tercni poloàj).

ETIDE

Berens: op. 61 – izbor

Le{horn: op. 66 – izbor

K. êrni op. 299, áá sveska – izbor

Kramer: áá sveska – izbor

Kr{i}-Rankovi}: áá sveska – izbor


Kompozicije drugih autora sli~ne teìne i obima


J. S. Bah: Dvoglasne invencije

J. S. Bah: Troglasne invencije

J. S. Bah: pojedina~ni stavovi iz Francuske svite

G. F. Hendl: pojedina~ni stavovi iz Svita

SONATNA FORMA I VARIJACIJE

L. van Betoven: Varijacije Ge-dur na originalnu temu

L. van Betoven: Varijacije Ge-dur na temu Paisiela

L. van Batoven: Rondo Ce-dur (Bagatele op. 33 Es-dur, A-dur)

V. A. Mocart: Rondo De-dur, Fantazija de-mol

G. F. Hendl: Koncert Ef-dur

J. S. Bah: Koncert ef-mol

J. S. Bah: Koncert De-dur, Ge-dur, Be-dur

Berkovi~: Verijacije na temu Paganinija a-mol

J. Hajdn: Sonate (redakcija Rauks) – izbor


M. Mi{evi}: 11 sonata J. Hajdna


A. Ha~aturjan: Sonatina Ce-dur

KOMADI

M. Taj~evi}: Srpske igre

Na{i kompozitori za mlade pijaniste (Milo{evi}, Trajko-

vi}, Babi}....)

J. Slavenski: Pesme i igre sa Balkana, Iz Jugoslavije

Kunc: Mlado li{}e

Pintari}-Stan~i}: Kompozicije za klavir

F. Mendelson: Pesme bez re~i – izbor

B. Smetana: op. 8 Poeti~na polka, br. 2

F. [ubert: op. 142 Emprompti As-dur, op. 90 Es-dur

E. Grig: Nokturno

D. Skarlati: Sonate – izbor

D. [ostakovi~: Preludijum op. 34 – izbor

B. Bartok: 6 rumunskih igara

S. Prokofjev: op. 25 Gavota iz Klasi~ne simfonije; op. 22

br. 1, 10



Pulank: Mouvement perpetuel (tri stava), Dances villageoisesDebisi: Arabeska, E-dur, preludijum, Devojka sa kosom boje

lana

J. Iber: Histoires – izbor

P. I. âjkovski: Godi{wa doba

R. [uman: De~je scene op. 15 – izbor

F. [open: Mazurke, Valceri, Nokturna

J. Kr{i}-R. Rankovi}: Zbirka klavirskih kompozicija za sa-

vla|ivawe tehni~kih problema, á sveska – izbor

KOMADI ZA ÊTVORORU^NO SVIRAWE

Svirati na ~asu sa profesorom

F. [ubert: Originalne ~etvororu~ne kompozicije (Varija-

cije, Sonata Be-dur)

R. [uman: op. 66 Bilder aus OstenI. Stravinski: Tri laka komada

M. Ravel: Moja majka guska

I drugi komadi iste teìne


a) {est etida sa razli~itim tehni~kim problemima;


v) dve sonate ili po jedna stav iz koncerta, vi{e sonata, va-

rijacije ili ronda;

g)jedna kompozicija jugoslovenskog autora;

d) ~etiri kompozicije – komada raznih autora i karaktera;

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;


3. Stav sonate ili koncerta, ili varijacije ili ronda;

4. Kompozicija po izboru.

ááá RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Dijatonske i hromatske skale kroz ~etiri oktave u {esnae-

stinama, u paralelnom i suprotnom kretawu u razmaku oktave.

Razmak terce, sekste i decime paralelno.

Kvintakord i septakord u malom razlagawu, razlomqeno i

simultano kroz ~etiri oktave, 12 arpe|a veliko razlagawe od is-

tog polaznog tona kroz ~etiri oktave.

Varqiva kadenca, uski slog (uz svaku dijatonsku skalu)

kvintni, oktavni i tercni poloàj (á, áâ, â, âá, áâ, âá, ááá, áâ, ááá

â, á)

ETIDE

K. êrni, op. 299 – izbor iz ááá i áâ sveske; op. 636 i op. 365

– po izboru

K. êrni: op. 740 – izbor

Kramer: ááá sveska – izbor

Virtuozne kompozicije od starih majstora do danas (izbor

M. Mi{evi} i S. Dimitrijevi})


J. S. Bah: Troglasne invencije – izbor

Francuske svite – cela da se pro~ita, a da se obrade 2-3 sta-

va (izbor)

G. F. Hendl: Svite – uzbor

Pjaskovski: Fuge

SONATNE FORME I VARIJACIJE

M. Klementi: Sonate – izbor

J. Hajdn: Koncert De-dur, Koncert Ge-dur

J. S. Bah: Koncerti ef-mol, A-dur, E-dur

G. F. Hendl: Koncert Ef-dur; Varijacije iz svite Ge-dur;

âkona Ge-dur; Varijacije Be-dur

V. A. Mocart: Koncert A-dur, KV 488 – I stav

V. A. Mocart: Koncert Ef-dur

L. van Betoven: koncert Ce-dur, I stav



L. van Betoven: Sonata op. 79 Ge-dur; Sonata op. 14 E-dur;

Sonata op. 2 ef-mol – najmawe dva stava

V. A. Mocart: Varijacije Ce-dur

G. F. Hendl: Varijacije E-dur (iz svite „Grobschmit”)

L. van Betoven: 9 varijacija A-dur

L. van Betoven: Varijacije Be-dur

KOMADI

E. Grig: op. 52 Pesnikovo srce; Prole}u; op. 43 Poema; op. 6

Humoreske: De-dur, gis-mol, Ce-dur


Pulank: Dva nokturna

F. [open: Nokturna – izbor

F. [ubert: Emprompti – izbor

R. [uman: op. 28 Romansa Fis-dur; op. 124 Valcer i Listi};

op. 15 – izbor

F. List: Uteha br. 1, 2 i 6

B. Bartok: „Mikrokosmos” – izbor

D. [ostakovi~: Tri fantasti~ne igre op. 1; op. 34 Preludiji

S. Prokofjev: op. 31 Pri~e stare bake

K. Debisi: De~ji kutak – izbor

Mokrawac: Igre br. 1, 2, 3, 4 i 5; Etida be-mol

Papandopulo: Svita „Iz sela”

S. Raji~i}: Etida; Humoreska; Igra

V. Bogdanovi}: Muzika predklasi~ara – izbor

Lutke u klavirskoj muzici HH veka (izbor i redakcija M.

Mi{evi})


vla|ivawe tehni~kih problema, á sveska – izbor

KOMADI ZA ÊTVORORU^NO SVIRAWE

ILI DVA KLAVIRA

Za ~itawe i svirawe na ~asu sa nastavnikom

J. Kr{i}: Zbirka za ~etiri ruke

Brada~-Hra{ovec: âá


V. A. Mocart: Sonata De-dur; Sonata Ef-dur

K. Sen-Sans: izbor iz „Karnevala ìvotiwa”

S. Prokofjev: izbor iz Svite „Petar i vuk”

L. van Betoven: Sonata De-dur


K. Debisi: Valcer; U brodu

V. A. Mocart: Sonata Be-dur


a) pet etida sa razli~itim tehni~kim problemima;


v) dve sonate ili nekoliko stavova iz vi{e sonata i konce-

rata i jedne varijacije ili rondo;

g) dva ve}a ili ~etiri mawa komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida;

2. Polifona kompozicija;

3. Stav sonate ili koncerta ili varijacije ili rondo;

4. Komad po izboru.


áâ RAZRED


TEHNI^KE DISCIPLINE

Dijatonske i hromatske skale kroz ~etiri oktave u {esnae-

stinama, u paralelnom i suprotnom kretawu u razmaku oktave. Raz-

mak terce, sekste i decime paralelno.

Kvintakordi i septakordi u velikom razlagawu kroz ~etiri

oktave, paralelno.

Skale u duplim oktavama kroz tri oktave, paralelno.

12 arpe|a od istog polaznog tona: ge, a, ha. Ve`ba M. L. za

polifoniju transponovano kroz sve tonalitete.

Po hromatskom redu: umaweni i dominantni septakord,

kvintakordi dura i mola, simultano ~etvoroglasno kroz dve okta-

ve. Kadence autenti~ne, varqive (svirati na kraju skale).

ETIDE

Kramer: op. 60 áâ sveska – izbor za duple terce itd

Berens: op. 61, ááá i áâ sveska – izbor

Le{horn: op. 136 áá i ááá sveska

Klementi: Gradus ad Parnasum



Mo{eles: op. 70 – izbor

K. êrni: op. 740 ááá sveska



Druga dela sli~ne teìne po izboru nastavnika.



J. S. Bah: Troglasne invcencije – izbor; Francuske svite –

pojedina~ni stavovi iz svih svita; Engleske svite – pojedina~ni

stavovi; Mali preludijumi i fuge i fugeta

SONATNA FORMA

J. Hajdn: 11 sonata (redakcija M. Mi{evi})


L. van Betoven: op. 14 br. 1 E-dur i br. 2 Ge-dur; op. 2 br. 1

ef-mol i druge

KOMADI

K. Debisi: Arabeske E-dur i Ge-dur; De~ji kutak

Kupren: Sestra Monik

@. F. Ramo: Gavota i Varijacije

R. [uman: Arabeska op. 18; De~je scene op. 15 (teè); Nove-

lete

F. [open: Nokturna, Poloneze, Mazurke – izbor

F. [ubert: Emprompti op. 142 Be-dur

Skrjabin: Preludijumi op. 11 i drugi opusi; Mazurka op. 3

br. 6 Fis-dur

S. Prokofjev: op. 22 Prolazne vizije – izbor

B. Bartok: Sonatina; Bagatele (op. 6)

Lutke u klasi~noj muzici XX veka (izbor i redakcija M.

Mi{evi})

F. List: Nokturno As-dur

Reger: Gavota E-dur

V. Mokrawac: Etida be-mol

Milo{evi}: Mala svita

J. Slavenski: Iz Jugoslavije

K. Babi}: Prelidi |okozi

Jevti}: 6 preludijuma

S. Raji~i}: Skice; Igra de-mol

D. Peja~evi}: Nokturno


vla|ivawe tehni~kih problema, á i áá sveska – izbor

Izbor dela Bjelinskog, [kerjanca i dr.

KLAVIRSKE KOMPOZICIJE ZA ÎTAWE SA LISTA

I ÊTVORORU^NO SVIRAWE

100 godina muzike za klavir (redakcija M. Mi{evi})


a) ~etiri etide sa razli~itim tehni~kim problemima;


v) dve sonate;

g)~etiri kompozicije razli~itih stilova.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna etida – napamet;

2. Jedna polifona kompozicija – napamet;

3. Jedan komad HáH ili HH veka – napamet;

4. Jedna sonata ili koncert – moè i iz nota.

KLAVIR – „B” PROGRAM

„B” program je namewen u~enicima teoretskog odseka koji u

osnovnoj muzi~koj {koli nisu u~ili klavir, ve} neki drugi in-

strument.

á RAZRED


SKALE

Obraditi sve dijatonske i hromatske skale paralelno kroz

dve oktave, kvintakord razloèno i simultano kroz dve oktave.

[KOLE

Nikolajev: [kola za klavir

Jela Kr{i}: [kola za klavir

Druge {kole sli~ne teìne – po izboru nastavnika

ETIDE

Divernua: Etide – izbor

Lemoan: Etide – izbor

Nikolajev: [kola za klavir – Etide iz áá dela


Jela Kr{i}: Klavirska ~itanka – ve`be za polifoniju


SONATINE

Izbor sonatina, á sveska


Gedike: 60 lakih kompozicija, op. 36

Gurlit: Prvi koraci mladog pijaniste op. 82 (Prvi koraci –

DSZ – 1a i 1b)

Izbor lakih kompozicija (Prosveta)

B. Bartok: Za decu; Klavirska muzika za po~etnike; Mikro-

kozmos á

Majkapar: 12 Albumblatter op. 16

Kabalevski: 24 lake kompozicije op. 39

Album jugoslovenskih klavirskih kompozicija sveska IV. Bogdanovi}: Muzika predklasi~ara – izbor


a) 60 ve`bi;

b) 10 etida;

v) ~etiri polifone kompozicije;

g) dve sonatine;

d) tri kompozicije razli~itih stilova;

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna etida;


4. Jedan stav sonatine;


áá RAZRED


SKALE

Obraditi sve durske skale paralelno i suprotno kroz dve

oktave, a u triolama kroz tri oktave paralelno, a hromatske i sve

molske skale samo paralelno kroz jednu oktavu a kroz tri oktave i

u triolama. Kvintakordi i septakordi ~etvoroglasno razloèno

i simultano kroz dve oktave.

ETIDE

Lemoan: op. 37 – izbor

J. Kr{i}: Muzi~ka ~itanka za ááá razred





SONATINE

Betoven, Klementi, Dijabeli i dr


Gre~aninov: op. 98 – izbor

R. [uman: Album za mlade` – izbor

P. I. âjkovski: Album za mlade` – izbor

Izbor lakih kompozicija (Prosveta)

Majkapar: 12 Albumblatter op. 39

M. Taj~evi}: Deci

F. Lotka-Kalinski: Iverje

Album jugoslovenskih klavirskih kompozicija, sveska á





a) 10 etida;


v) dve sonatine;

g) ~etiri kompozicije razli~itog karaktera i sadràja.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna etida;



5. Jedan stav sonate.

ááá RAZRED


SKALE

Treba obraditi sve durske, molske i hromatske skale para-

lelno u {esnaestinama kroz ~etiri oktave. Kvintakorde i septa-

korde ~etvoroglasno, razloène i simultano i veliko razlagawe

kvintakorada kroz dve ili ~etiri oktave paralelno. Autenti~na

kadenca, uski slog, uz svaku dijatonsku skalu.

ETIDE


Berens: op. 61 – izbor



J. S. Bah: 12 i 6 malih preludijuma; Dvoglasne invencije

CIKLI^NA FORMA

J. Hajdn: Sonatine i sonate (J. Kr{i}-D. [i{manovi})

V. A. Mocart: Be~ke sonatine

D. Kabalevski: Varijacije na slova~ku temu

S. Majkapar: Varijacije na rusku temi

Kompozicije drugih autora iste teìne, po izboru nastavnika.


R. [uman: Album za mlade` – izbor

S. Prokofjev: Muzika za decu – izbor

D. [ostakovi~: Lutkine igre – izbor

D. Skarlati: Laki komadi – izbor

L. van Betoven: Za Elizu

M. Taj~evi}: Deci

S. Raji~i}: Mala svita

J. Kr{i}: Klavirska hrestomatija za áâ razred



vla|ivawe tehni~kih problema á sveska – izbor


a) 10 etida;


v) dve sonatine ili sonatu i jedna varijacija;

g) ~etiri kompozicije razli~itih stilova.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna etida;


4. Prvi stav sonatine;


áâ RAZRED


SKALE

Sve durske, molske i hromatske skale, paralelno i suprotno

kroz ~etiri oktave u {esnaestinama. Kvintakordi i septakordi,

~etvoroglasno razloèno i simultano i veliko razlagawe kroz

~etiri oktave paralelno. Kadence.

ETIDE


Kramer: – izbor




Druge kompozicije odgovaraju}e teìne, po izboru nastavnika


J. S. Bah: Dvoglasne invencije – izbor; Francuske svite –

pojedini stavovi

CIKLI^NA FORMA

J. Hajdn (Faler): Sonata E-dur, Ge-dur

J. Hajdn (Bogdanovi}): A-dur

L. van Betoven: op. 49 br. 1 i 2

V. A. Mocart: Sonate KV 454 Ce-dur i KV 286 Ge-dur

L. van Betoven: Varijacije na {vajcarsku temu


L. van Betoven: Ekoseze; Bagatele


R. [uman: Spomenar

F. [open (Za najmla|e): Valceri, nokturna – izbor

E. Grig: Lirski komadi – izbor

M. Taj~evi}: Srpske igre – izbor

J. Kr{i}: Klavirska hrestonatija za â razred



vla|ivawe tehni~kih problema, á i áá sveska – izbor


a) osam etida;


v) jedna sonata i jedne varijacije;

g) ~etiri kompozicije razli~itih stilova.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna etida;


4. Prvi stav sonate;



Za muzi~kog saradnika klavir spada u grupu op{testru~nih

predmeta i zajedno sa solfe|om, harmonijom i muzi~kim oblicima

zauzima jedno od centralnih mesta.

Programi obuhvataju vi{e podru~ja: skale, svirawe kadenci,

etide, tehni~ke ve`be, polifoniju, sonatnu formu, varijacije,

ronda, komade raznih autora i stilova, transponovawe jednostav-

nih ve`bi ili akorada, ~itawe sa lista, ~etvororu~no svirawe

ili svirawe na dva klavira.

Nastavom klavira moraju se kod u~enika stvoriti navike

svakodnevnog ve`bawa, svakodnevnog ~itawa sa lista, zajedni~kog

muzicirawa, u ~etiri ruke ili na dva klavira i lake pratwe sa

drugim instrumentima ili glasom. U sredwoj {koli mora se stvo-

riti uslov za daqe tahni~ko napredovawe i izraàjno svirawe

programa, za uspe{nije ovladavawe svim teoretskim disciplina-

ma i za daqe {kolovawe na fakultetima kod nas i u svetu

HOR

Program ovog predmeta identi~an je sa programom za

vokalno-instrumentalni odsek i nalazi se u tom delu nastavnog

programa

DE^JI ORKESTAR

U predmetu DE^JI ORKESTAR tokom ~etiri godine {ko-

lovawa osposobiti u~enike za rad u odeqewu, naj~e{}e u op{teo-

brazovnim {kolama, i u formirawu i vo|ewu orkestara razli~i-

tih sastava (Orfov instrumentarijum, blok flaute, tambure, harm-

onike, sintisajzeri, nestandardni ansambli ....). Nastavi se pri-

lazi postupno, tako da, po~ev od á razreda kada u~enici savla|uju

muzicirawe u ansamblu melodijskih i ritmi~kih udaraqki (Or-

fov instrumentarijum), do áâ razreda, kada treba da poznaju sve

ansamble koje je mogu}e ostvariti u odeqewu.



á RAZRED


Upoznavawe sa instrumentima Orfovog instrumentarijuma.

Podela instrumenata na: instrumente sa odre|enom i in-

strumente sa neodre|enom visinom tona i drvozvu~ne (ksilofon,

marimba, kastawete, drveni dobo{), metalozvu~ne (zvona, zvon~i-

}i, ~elesta, vibrafon, klavir, cimbalo, gong) i opnozvu~ne (tim-

pani i razne vrste bubweva).

Osposobqavawe u~enika za izradu de~jih ritmi~kih instru-

menata koriste}i ambalaù i prirodni materijal i vode}i ra~una

o kvalitetu zvuka i estetskom izgledu instrumenta (razli~ite

zve~ke, praporci, ~inele, triangl, {tapi}i-klavesi, bubwi}i ....).

Upotreba ritmi~kih instrumenata svirawem motiva, dvogla-

snih, troglasnih, ~etvoroglasnih i petoglasnih aran`mana, uz

ritmi~ke i melodijske brojalice i de~je pesme.

LITERATURA

Karl Orf: á kwiga – izbor

Brojalice: „Eci-peci-pec”, „Ekete-bekete”, „Po{o zec u {u-

micu”

Z. Vasiqevi}: „Jedinole-dodinole”

P. Gotovac: „Ringe-ringe-raja”

P. Gotovac: „En-ten-tini”

B. Stan~i}: „Zvono”

St. Korunovi}: „Kowi}”

St. Korunovi}: „Ta{i-ta{i-tanana”

R. Simovi}: [uma na ki{i

I druge pesme po izboru nastavnika i u~enika

Ovladavawe svirawa i na melodijskim instrumentima Or-

fovog instrumentarijuma.

LITERATURA

V. A. Mocart: Kanon u inverziji

B. Stan~i}: „Svitac”

Pretorijus: „Viva la musica”L. Kerubini: „Na ~asu pevawa”

J. Hajdn: „Intervali”

„êstitka za ro|endan”

V. A. Mocart: Solmizacija

J. S. Bah: 2 Menueta Ge-dur

J. S. Bah: Mizeta iz „Malih komada”

P. I. âjkovski: Starofrancuska pesma

V. A. Mocart: Pesma prijateqstva

Gretri: Magarac i kukavica

Ameri~ka pesma: Ku}a na steni

V. Hir{l: [umadinka

V. Hir{l: Dve srpske igre

Piermont: Zvon~i}i

Crna~ka duhovna pesma: Duboka reka

L. van Betoven: Ekoseza

R. [uman: Vojni~ki mar{

R. [uman: Pesma italijanskih mornara

Ameri~ka pesma: Dolina Crvene reke


U toku drugog polugodi{ta osposobiti u~enike da sviraju

sopran i alt blok flaute.

LITERATURA

M. Mirkovi}: Frulica á i áá sveska

Ror-Len: Flötenbüchlein für die Schule (B. Schott’s söhne, Mainz)Zbirka: Laki dueti za sopran ili tenor blok flaute (VEB

Fridrich Hofmeister Musikverlag, Leipzig)L. Daniel: Narodna pesma sa Sicilije

Ror-Lem: Mali kanon za svirawe

A. Maren: Selo u martu

Weis iz 1600: Zima je pro{la

G. F. Hendl: Menuet

G. F. Hendl: Menuet Ce-dur

H. R: Dolazak

V. \or|evi}: Ide ma~ka oko tebe

A. Vlasak-M. Mirkovi}: Prvi sneg

A. Vlasak-M. Mirkovi}: Duga

M. Dragutinovi}: Lepote prole}a

Nepoznati engleski kompozitor Hâá veka: Kanon

M. Pretorijus: Kanon

J. S. Bah: Pastoralni preludijum

J. S. Bah: Koral iz kantate br. 147

L. van Betoven: Nema~ka igra


L. Daniel: Italijanska pesma

G. F. Hendl: Menuet

J. Hajdn: Serenada – AllegrettoG. F. Hendl: Mar{ iz opere „Juda Makabejac”

Leopold Mocart: Nema~ka igra

J. Hajdn: Simfonija Ge-dur – á stav

J. Brams: Uspavanka

Pesma iz Indonezije – narodna

M. Pretorijus: Balet

F. Korubal: Gavota

Nepoznati franvuski kompozitor Hâá veka: Gavota

I druga dela po izboru nastavnika.


a) pet ritmi~kih aran`mana;

b) tri ritmi~ke brojalice;

v) tri melodijske brojalice;

g) pet kanona;

d) tri dvoglasne kompozicije;

|) pet vi{eglasnih kompozicija za Orfov instrumentarij;

e) tri kompozicije za dve sopran blok flaute;

`) dve kompozicije za sopran i alt blok flaute.

OBAVEZAN JE NASTUP DE^JEG ORKESTRA NAJMA-

WE DVA PUTA U TOKU [KOLSKE GODINE.

áá RAZRED


Usavr{avawe muzicirawa na instrumentima Orfovog in-

strumentarijuma.

LITERATURA

L. van Betoven: Za Elizu – prvi deo

V. A. Mocart: Turski mar{ – prvi deo

R. [uman: Divqi jaha~

R. [uman: Radostan seqak

J. Hajdn: Serenada – AllegrettoK. M. v Veber: Seqa~ki mar{

Joh. i Joz. [traus: Picikato polka

@. Bize: Habanera iz opere „Karmen”


Upoznavawe sa blok flautom – tehni~ke karakteristike,

tonska i izraàjna svojstva, dinamika i dinami~ka ograni~ewa,

registri, artikulacija, zahvati, dah ....

Ovladavawe svirawa na ostalim blok flautama (tenor i

bas) i muzicirawe u ansamblu.

LITERATURA

M. Mirkovi}: Frulica á i áá sveska

Anonimus iz Hâáá veka: Balada

J. K. F. Fi{er: Mala fuga

\. B. Tolar: Treza á

@. F. Ramo: Menuet

E. Grig: Solvejgina pesma

J. Hajdn: Serenada – Andante cantabileK. @ervez: Stara francuska igra

K. @ervez: Stara holandska igra

P. I. âjkovski: Stara francuska pesma


Kada tehni~ke karakteristike instrumenata dozvole aran-

`mane Orfovor instrumentarijuma treba da sviraju i blok flau-

te, obrnuto i kombinovati sve instrumente.

U toku drugog polugodi{ta osposobiti u~enike da sviraju

prim i basprim tamburu.

LITERATURA

Feri}-Brdari}: U~imo svirati tambure – priru~nik za de~je

i omladinske tambura{ke orkestre

Lazar Malagurski: [kola za tamburu bisernicu – za u~eni-

ke niè muzi~ke {kole, osnovne {kole i pedago{ke akademije

Lazar Malagurski: [kola za tamburu basprim-bra~ – za u~e-

nike niè muzi~ke {kole, osnovne {kole i pedago{ke akademije



S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1

Feri}-Brdari}: Duet

Feri}-Brdari}: Sino} pao gusti mrak

L. Malagurski: Ide mali meca

L. Malagurski: Ne luduj Lelo

L. Malagurski: Hajd na rogaq mom~e

B. Bartok: Pesma majci



a) dva dela za Orfov instrumentarijum;

b) dva dela za orkestar blok flauta;

v) dva dela za ansambl Orfovih instrumenata i blok flauta;

g) dva dela za prim i basprim tambure.


WE DVA PUTA U TOKU [KOLSKE GODINE.

ááá RAZRED


Usavr{avawe muzicirawa u ansamblu Orfovog instrumen-

tarijuma i blok flauta.

LITERATURA

J. Brams: Ma|arska igra ge-mol

F. [open: Melodija

F. [open: Preludijum A-dur

Berkovi~: Tatarska pesma

L. van Betoven: Lendler

Donati: Gaqarda

S. Bini~ki: Mar{ na Drinu

K. Stankovi}: [to se bore misli moje

Zubanov: Tiho no}i

\. Verdi: Vinska pesma iz opere „Travijata”

V. A. Mocart: Menuet iz guda~kog kvarteta „Mala no}na mu-

zika”

J. Hajdn: Serenada iz guda~kog kvarteta br. 17

E. Tozeli: Serenada


Upoznavawe sa svim instrumentima tambura{kog orkestra –

tehni~ke mogu}nosti, tonska i izraàjna svojstva, dinamika i di-

nami~ka ograni~ewa, registri, artikulacija, zahvati ....

Ovladavawe svirawem na svim instrumentima tambura{kog or-

kestra (prim, basprim, kontra, ~elo, bas) i muzicirawe u ansamblu.

LITERATURA

L. Malagurski: Preqsko kolo

Narodna iz Crne Gore: U Ivana gospodara

Narodna iz Srbije: Ja posejah lubenice

L. Malagurski: Kolari}u, pani}u

Narodna iz Prisrena: Razgranala grana jorgovana

Narodna iz Srbije: Ki{a pada



a) dva dela za Orfov instrumentarijum;

b) dva dela za orkestar blok flauta;

v) dva dela za ansambl Orfovih instrumenata i blok flauta;

g) dva dela za tambura{ki orkestar.


WE DVA PUTA U TOKU [KOLSKE GODINE – PO MOGU]-

STVU SA RAZLIÎTIM ANSAMBLIMA.

áâ RAZRED


Daqe usavr{avawe muzicirawa u ansamblima Orfovog in-

strumentarijuma, blok flauta i tambura.

LITERATURA

M. Ravel: Bolero

R. [uman: Sawarewe

B. Britn: Picikato stav iz „Jednostavne simfonije”

L. Bokerini: Kvintet E-dur


Gade: Qubomora

K. Debisi: Golliwogg’s Cake-WalkX. Ger{vin: Lady be good St. St. Mokrawac: Tebe pojem

V. \or|evi}: Molitva

êsnakov: Blaèn mu`

F. [ubert: Ave Marija

Narodna iz Srbije: Ersko kolo

Narodna iz Srbije: Op{aj diri

Sava Vukosavqev: Srema~ko kolo

S. Vukosavqev: Moma~ko nadigravawe



Uputiti u~enike u pisawe aran`mana, s obzirom da ve} ima-

ju nastavu harmonije, kontrapunkta, uvoda u komponovawe, za stan-

dardne i nestandardne ansamble, analiza istih i izvo|ewe naju-

spelijih radova.

U standardne ansamble spadaju instrumentalni sastavi de~-

jih instrumenata koje u~enici u~e da sviraju na ~asovima muzike u

osnovnoj op{teobrazovnoj {koli.

Nestandardni ansambli podrazumevaju muzicirawe i u~eni-

ka koji poha|aju nastavu instrumenta u muzi~kim {kolama, a u an-

samblu nastupaju svirawema na tim instrumentima (npr. flauta,

violina, gitara, harmonika .... sa kombinacijom Orfovih instru-

menata ili blok flauta).


a) po jedna kompozicija za svaki ansambl ponaosob;

b) jedna kompozicija Orfovih instrumenata i blok flauta;

v) jedno delo nestandardnog sastava.


WE DVA PUTA U TOKU [KOLSKE GODINE – ukoliko je mo-

gu}e sa razli~itim ansamblima


DE^JI ORKESTAR je predmet koji se najve}im delom rea-

lizuje kroz prakti~nu nastavu, odnosno u~eni~ko muzicirawe u an-

samblu.

Od jednostavnih ve`bi i improvizacija na ritmi~kim in-

strumentima u á razredu, preko upoznavawa melodijskih udaraqki,

blok-flauta i tambura i muzicirawem na wima posti}i da u áâ

razredu u~enici ve} samostalno prave aran`mane i izvode ih u an-

samblu.

Prilikom izrade nastavnog programa po{tovan je princip

postupnosti a vodilo se ra~una i o tome da }e ve}ina u~enika mo-

}i svoja znawa da primeni, mo`da ve} odnah po zavr{enoj sredwoj

muzi~koj {koli, pa su i po~etni ritmi~ki i melodijski primeri

tome prilago|eni.

Primeri navedeni za starije razrede mogu se, po teìni, ko-

ristiti kao literatura za {kolski orkestar.

Aran`mani se mogu praviti i tako da se melodijska deonica

poveri i glasu.

Za sve ~etiri godine rada nastojati da sveki u~enik vlada

instrumentima svih ansambala podjednako dobro – zbog toga se in-

srtumenti postupno uvode u nastavu.

Bilo bi poèqno da svaki u~enik poseduje po jedan melodij-

ski instrument za svaki ansambl.

SVIRAWE HORSKIH PARTITURA

áá RAZRED


Ovaj predmet obuhvata svirawe horskih partitura iz litera-

ture doma}ih i stranih autora razli~itih stilova i perioda i to:

– dvoglasni i troglasni de~ji i ènski horovi u jednom i

dva notna sistema;

– ~etvoroglasni ènski i mu{ki horovi u dva notna sistema;

– troglasni de~ji i ènski horovi u dva notna sistema;

– troglasni de~ji i ènsko horovi u tri notna sistema;

– ~etvoroglasni horovi sa tri notna sistema;

– ~etvoroglasni ènski, mu{ki i me{oviti horovi sa ~eti-

ri notna sistema.

LITERATURA

J. Obreht: Agnus Dei\. B. Martini: In Monte Oliveti



\. de Marzi: Signore della cimeO. Veki: Fa una CanzoneG. F. Hendl: Canticorum iubiloLaso di Orlando: Io ti voria CantorB. Donati: CanzonetaJ. Arkadelt: Ave MariaV. A. Mocart: Ave verum corpus natumJ. Galus: Sapulto DominoL. Leo: Libera meJ. Galus: Ecce, quomondo moriturSt. Mokrawac: So svjatimi

K. Stankovi}: Gospodi vozvah – Da ispravitaja

K. Stankovi}: Tebe pojem

K. Stankovi}: Dostojno jest

S. Rahmawinov: Tebe poem

St. Mokrawac: Tebe pojem

St. Mokrawac: Tropar Ro`destvo Hristovu

R. Tolinger: Carju Nebesni

L. van Betoven: @rtvena pesma

St. Mokrawac: Devojka vi~e iz Háâ rukoveti

St. Mokrawac: Do tri pu{ki iz H rukoveti

St. Mokrawac: [to Morava iz âááá rukoveti

St. Mokrawac: I kli~e devojka

St. Mokrawac: Kada mi se Radosave

St. Mokrawac: áá rukovet – Iz moje Domovine

St. Mokrawac: áH rukovet – Pesme iz Crne Gore

M. Milojevi}: Dvoglasni, troglasni i ~etvoroglasni horovi

K. Manojlovi}: Zbirka dvoglasnih i troglasnih ènskih ho-

rova

M. Baj{anski: Mala horska svita

M. Taj~evi}: Narodne pesme za dvoglasne i troglasne horove

M. Taj~evi}: 20 srpskih narodnih pesama za me{oviti hor

S. Pa{}an: 30 kompozicija za hor

D. ôli}: Zbornik horskih pesama áá sveska

J. Slavenski: Dve narodne

K. Babi}: Dvoglasne i troglasne horske kompozicije

J. S. Bah: Izbor moteta i korala



a) 15 kompozicija.

ááá RAZRED


Osposobqavawe u~enika da pravilno shvate i vizuelno usvo-

je partituru, kao i da je uspe{no odsviraju.

Svirati ~etvoroglasna horska dela sa ~etiri notna sistema

– ènske, mu{ke i me{ovite horove.

Sposobniji u~enici partituru treba da odsviraju na ~asu s

lista.

Osposobqavati u~enika za prvilno interpretirawe horskih

dela.

Pripremati u~enika za studije na vi{im ili visokim {ko-

lama.

LITERATURA

\. P. da Palestrina: BenediktusG. F. Teleman: SanctusJ. Klemens: Tu es PetrusH. L. Hasler: Core mioG. G. Gastoldi: Vezo sete Speme amorosaH. Pursel: Prole}na pesma

St. Mokrawac: Akatist

S. Hristi}: Svjati Boè iz Opela

J. Marinkovi}: O~e na{

St. Mokrawac: êtiri obredne pesme

S. Pa{}an: Zimski pastel

I. Baji}: Srpkiwa

St. Mokrawac: Pazar

S. Bini~ki: U kolu

St. Mokrawac: Kozar

S. Bini~ki: îni ne ~ini

R. Petrovi}: Uspomena

St. Mokrawac: âá, âáá, âááá i Há rukovet

S. Hristi}: Opelo

St. Mokrawac: Liturgija i Opelo

Madrigali i moteti Hâá i Hâáá veka – Monteverdi, Laso,

Marencio, Palestrina, Galus, Luka~i}, Klemens, Gastoldi, Ha-

sler, @aneken, Veki, Lili i dr.

I druga dela odgovaraju}e teìne.


a) 10 kompozicija.


Nastava se izvodi u grupama od po dva u~enika na jednom

{kolskom ~asu.

Nastavnik }e iz predloène literature odabrati onu koja mu

je dostupna ili dopuniti drugim kompozicijama koje odgovaraju na-

stavnom programu, vode}i ra~una o postupnosti i teìni gradiva.

DIRIGOVAWE

ááá RAZRED


Upoznavawe sa osnovnim zakonitostima dirigovawa.

Upoznavawe sa istorijskim razvojem tehnike dirigovawa.

Upoznavawe sa ulogom i zna~ajem dirigenta kao vo|e i pra-

vilima koja vladaju u ansamblu.

Savladavawe razli~itih stilova dirigovawa u horu i orke-

stru – wihove sli~nosti i razlike.

Savladavawem dirigentske tehnike upoznavati horsku i or-

kestarsku literaturu.

Obra|uju}i razli~ite i mnogobrojne tehni~ke probleme upo-

znavati se sa elementima interpretacije kao {to su forma, slog,

tempo, dinamika, frazirawe, ritam, agogika i dr.

HORSKO DIRIGOVAWE

LITERATURA

St. Mokrawac: odlomci iz Liturgije, odlomci iz áá, âá, âáá,

Há, Háá rukoveti, odlomci iz Primorskih napjeva, Slavska.

K. Stankovi}: Dostojno jest

V. \or|evi}: O kosidbi

M. Topalovi}: U prole}e

K. Manojlovi}: Lele Nedo

Homna Sv. Savi

J. Galus: Ecce quomodoDonati: Kanconeta

Gastoldi: Humorista

Palestrina: VigilateL. van Betoven: @rtvena pesma

KANONI

O. di Laso: Benediktus

L. Leo: Libera mePretorius: Viva la musica E. Koseto: Nek ~ivi muzika; Pesma je drag i pouzdan drugar

L. Kerubini: Pesma se ori

J. Hajdn: Intervali

L. van Betoven: Skala

ISPITNI PROGRAM

1. Rad sa horom jednog kra}eg horskog dela;

2. Izvo|ewe dirigovawem jedne horske kompozicije.

áâ RAZRED


ORKESTARSKO DIRIGOVAWE

Upoznavawe sa rasporedom instrumenata u orkestarskoj deo-

nici.

Upoznavawe dirigentskog stava u radu sa orkestrom.

Zna~aj dirigentske palice.

LITERATURA

Odlomci iz slede}ih kompozicija:

Pahelbel: Kanon i ìga



J. S. Bah: Muzi~ka `rtva

J. Hajdn: Simfonije br. 88; br. 104; br. 93; br. 94; De~ja sim-

fonija

V. A. Mocart: Mala no}na muzika; Simfonije br. 39; br. 36;

br. 26; br. 40; Uvertira iz opere „Otmica iz Saraja”; Figarova

ènidba

L. van Betoven: odlomci iz á, ááá, âáá i âááá simfonije

F. [ubert: Tri laka komada za guda~e; ááá simfonija



R. [uman: êtiri mala komada za guda~ki orkestar

ISPITNI PROGRAM

1. Rad sa orkestrom – kra}e delo;

2. Izvo|ewe dirigovawem jedne orkestarske kompozicije.

Za ispit se moè koristiti i de~ji orkestar ili orkestar

{kole.


Ciq predmeta je da u~enicima razjasni osnovne probleme i

pravilnosti predmeta dirigovawe. Podrazumeva se da je u~enik

upoznat sa predmetima kao {to su harmonija, kontrapunkt, muzi~-

ki oblici i solfe|o pa se ovaj predmet i obra|uje u zavr{nim raz-

redima sredwe {kole.

Predava~ treba da bude dirigent sa praksom, {to zna~i da je

wegovo li~no iskustvo sa pitawima koja se obra|uju neophodno. Za

sam po~etak u~enici se upoznaju sa ulogom dirigenta i wegovim

zadacima u radu sa ansamblom. Nastava se odràva u grupama, a sa

u~enicima se radi individualno.

Savladavawe tehnike dirigovawa u po~etnoj fazi rada pred-

stavqa najva`niji segment. Po~iwe se od dirigentskog stava, od-

nosno po~etne pozicije. Ve`ba se u onom stavu u kome se u stvarno-

sti i nastupa. Pravilno savladani po~etni stav predstavqa glav-

ni preduslov za daqe uspe{no savla|ivawe sloènijih zadataka.

Ovome se mora posvetiti puna pa`wa jer su kasnije izmene ve}

usvojenog pogre{nog stava mukotrpne i spore. U~enik mora da us-

postavi punu kontrolu nad svakim delom svoga tela i treba da ra-

di ve`be za elasti~nost tela. U~enici posmatraju stav profesora

i upore|uju ga sa svojim kolegama i sa sobom.

Uvek postoji dilema – da li da se obra|uje prvo priprema

ili taktirawe. Najsre}niju i najprirodniju varijantu predstavqa

paralelno upoznavawe sa ovim problemima. [to se ti~e metrike,

u~enik se prvobitno upoznaje sa taktirawem dvodelnog takta. Gra-

fi~ki prikaz putawe ruke je vrlo zna~ajan ne samo za dvodel ve} i

za ostale mere. Kada se savvlada mesto teze i arze u~enici }e vizu-

elizacijom brzo usvojiti metri~ke sheme. Za po~etak je dovoqno da

u~enici savladaju trodelnu i ~etvorodelnu shemu koja je izvedena

iz dvodela.

Na ovom, a i na vi{im nivoima studirawa dirigovawa u~e-

nici rade na principu „preslikavawa” odnosno imitirawa po-

kreta predava~a. Jednom usvojen pokret se mora marqivo uve`bava-

ti. Dobro je da u~enici, radi kontrole, ve`baju uz ogledalo.

Uzmah ili priprema: u~enici treba da shvate da se u ovom

impulsu izraàva tempo, dinamika i karakter kompozicije, kao i

ataka ansambla.

Dirigovawe se realizuje unapred. Svoj gest dirigent upra-

vqa onome {to predstoji, ali i prati trenutni tok muzike. Najbo-

qi dokaz u~eniku za ovu zakonitost je situacija piano-subito-forte.

Sve ove probleme treba „ozvu~iti” odnosno proraditi kroz lite-

raturu. Primere treba traìti u muzici koja je poznata u~enici-

ma. Po~iwe se od dvoglasa.

Veoma je korisno da se u~enici na ~asu organizuju tako da

formiraju ansambl koji }e pevati ova dela. Za po~etak su to od-

lomci, kasnije se obra|uju celine.

Korone, cezure, ritardanda, a}eleranda, kre{enda, dekre-

{enda, promene tempa i dr. se u~e tek kada su gore navedeni zadaci

savladani.

Svaki u~enik treba da poznaje zna~ewe dirigentskog glasa,

da ga obeleì u literaturi i da ga peva dok diriguje. Kanoni su

najdelotvorniji u prou~avawe dirigentskog glasa. Predmet dobija

svoj potpuni smisao kada u~enik diriguje ansamblom. U po~etku }e

se u~enici iznenaditi, mo`da i upla{iti zvuka koji stiè sa za-

ka{wewem. Sa tim problemom treba da je teoretski ve} upoznat.

Predava~ moè da napravi selekciju najuspe{nijih u~enika

koji }e dirigovati {kolskim horom na nekoj od redovnih proba uz

punu kontrolu profesora. Ovim nastupiom profesor moè neke

u~enike oceniti {to predstavqa naro~iti stimulans u radu.

Profesor ocewuje u toku godine kvalitet rada u~enika a na

kraju {kolske godine organizuje ispit sa unapred objavqenim i

sastavqenim ispitnim programom. On ne sme biti teì od pro-

grama koji se obra|ivao u toku {kolske godine a treba da sadrì

sve probleme koji su prethodno obra|eni.

Tehnika dirigovawa orkestrom se izu~ava u ~etvrtom razre-

du. U~enik treba da poznaje orkestarske grupe i mesto na kome se

svaka deonica instrumenta nalazi. Ovo je prilika da se proveri

znawe koje je u~enik stekao na predmetu muzi~ki instrumenti.

Dirigentski stav u radu sa orkestrom je izmewen u odnosu

na hor. Ruke stoje niè od horskog stava, jer muzi~ari u orkestru

sede, pa se ovo mora uve`bavati.

Ukoliko se pododela u tre}em razredu nije obradila neop-

hodno je u ~etvrtom razredu to uraditi. I ovde vaì princip: ~im

se usvoji shema prelazi se na primer iz literature koji profesor

mora pripremiti.

Zna~aj dirigentske palice rteba objasniti. Naìn na koji

palica leì u ruci se ve`ba i na wu se ruka navikava kao violi-

nista na gudalo. Za savladavawe treba vremena. Profesor ne sme

da gubi strpqewe, ali ni da zanemaruje gre{ke koje se eventualno

na~ine u dràwu palice.

Dirigentsku palicu je te{ko nabaviti a ona nije neophodna

u~enicima koji se za dirigovawe ne opredequju. Moè se ve`bati

olovkom.

Uloga leve i desne ruke je razli~ita i u orkestarskom diri-

govawu naro~ito izdiferencirana – obzirom da u~enici poseduju

predznawa usvojena na prethodnoj godini ovaj problem se moè

tretirati u ~etvrtom razredu.

Ciq je da se u~enik uveri u delotvornost svoje tehnike na

ìvom zvuku. Kako u~enik ne poseduje ìvi instrument najboqe je

obra|ivati primere iz literature na dva klavira – sa podeqenim

deonicama koje mogu da sviraju profesor i neki od u~enika. Ovo

ve} predstavqa vid kamernog muzicirawa. [to je delo lak{e za

svirawe u~enici vi{e reaguju na gest dirigenta.

Profesor ocewuje kvalitet rada u~enika u toku {kolske go-

dine. Zavr{nu ocenu daje na ispitu uz ve} objavqen ispitni pro-

gram koji ne sme da bude teì od literature koja se obra|ivala.

Ispit se izvodi uz pratwu klavira i u~enici mogu pratiti jedni

druge.

Najtalentovaniji u~enik se moè nagraditi nastupom sa or-

kestrom {kole na nekoj od redovnih proba uz kontrolu profesora.

ETNOMUZIKOLOGIJA

Program ovog predmeta identi~an je sa programom za Vokalno-

-instrumentalni odsek i nalazi se u tom delu nastavnog programa.

UVOD U KOMPONOVAWE

áâ RAZRED


Gra|ewe melodijskih motiva i tema razli~itog karaktera,

zami{qenih za razne instrumente, uz uvaàvawe wihovih opsega,

tehni~kih mogu}nosti i zvu~nih svojstava. Razvijawe melodijske

misli u zadatom ili slobodnom obliku, u arhitektonskom ili evo-

lutivnom na~inu izgradwe. (4)

Preobraàj realnog harmonkos ~etvoroglasa u razne vidove

slobodnije, instrumentalne (prevashodno klavirske) vi{eglasne

fakture. Izgradwa slobodnog klavirskog stava prema prethodno

postavqenom harmonskom kosturu. (6)

Izrada klavirske pratwe, u razli~itoj fakturi, za prethod-

no uobli~enu melodiju, namewenu konkretnom instrumentu. (6)

Izrada slobodnih kontrapunktskih linija prema postavqe-

noj melodiji, u dvoglasu, troglasu, ~etvoroglasu, za odre|en sastav

guda~kih, ili duva~kih, ili kombinovanih instrumenata. Isto to

sa po~etnim imitacionim izlagawem, ili u dosledno sprovedenom

kanonu. (6)

Komponovawe minijatura, u zadatom ili slobodnijem obliku

i raznim vidovima fakture, namewenih klaviru ili razli~itim

kombinacijama dva, tri ili vi{e instrumenata, eventualno stan-

dardnom guda~kom orkestru. (8)

Melodijska obrada poetskog teksta, u fragmentima i ve}im ce-

linama, za odre|eni mu{ki, ènski, de~ji glas. Varijante melodij-

skog i ritmi~kog re{ewa istih re~i i mawih smisaonih celina. (4)

Obrada poetskog teksta za glas i klavir, za troglasni èn-

ski hor i ~etvoroglasni me{oviti. (6)



Komponovawe instrumentalnih komada na osnovu inspira-

cije nekim poetskim predlo{kom. (4)

Modernizacija melodike: wena izgradwa na osnovu speci-

fi~nih lestvi~nih osnova – pantatonske, celostepene, umawene,

starih i novih modusa, dodekafonske serije, kvartnog razlagawa,

intervalskih modela, oktavnih preloma. Specifi~na prerada mo-

tiva: inverzija, retrogradni oblik, retrogradna inverzija. (4)

Uslo`wavawe ritmike i metrike: nepravilne retmi~ke po-

dele, pomerawe akcenata, me{oviti taktovi, promenqiva metrika,

slobodan, ametri~ni tok melodije. (4)

Modernizacija harmonije: afunkcionalne veze klasi~nih

akorada, tercni vi{ezvuci, akordi s dodatim disonancama, kvart-

ni i kvintni akordi, klasteri – u sistematskoj i kombinovanoj

primeni; savremenije oblikovawe kadenciraju}ih obrta. (6)

Slobodnija gra|a linearnog stava („bezobzirna” polifoni-

ja), posebno u vidu kanona i primeni ostinata. (2)

Komponovawe minijatura u slobodnom obliku, za klavir i

kombinaciju nekog melodijskog instrumenta s klavirom. (6)


Za razliku od ranije prakse „ve`bi u komponovawu”, ovaj

predmet treba da u~enike zaista u v o d i u stvarawe muzike kao

gradirteqski proces, metodi~no i sistematski, po elementima

wene fakture (malodijskom, ritmi~kom, harmonskom, polifonom,

aran`manskom) stavqaju}i ih uvek pred sasvim konkretne zadatke

i ome|ene uslove, kako bi se podstakla – i ispitala – wihova mu-

zi~ka invencija i graditeqska ma{ta. Svaki zadatak treba najpre

postaviti sa datim po~etnim „impulsom” koji treba daqe razviti,

a potom istu vrstu zadatka u potpunosti prepustiti idejama u~eni-

ka. U drugom delu rada na predmetu – uvodu u savremenije muzi~ko

mi{qewe – prakti~nim poku{ajima treba svakako da prethodi i

analiza dobrih primera (odlomaka ili celih mawih komada) iz

odgovaraju}eg muzi~kog stvarala{tva HH veka. Razume se da je veo-

ma poèqno uprili~iti i realno izvo|ewe uspelijih radova na

javnim ~asovima.

U toku {kolske godine svaki u~enik treba da ostvari najma-

we tri samostalna rada iz ovog predmeta. Me|utim, po{to u ovom

slu~aju uspe{nost savladavawa takvih zadataka u velikoj meri za-

visi od stvarala~kog dara i ma{te pojedinca, kod onih u~enika

koji te sposobnosti poseduju u mawoj ili nedovoqnoj meri zahtev

za sasvim samostalnim stavarala{tvom, moè se donekle umawiti

tako {to bi izvesni elementi kompozicije bili dati, ili ~ak i

kompletan muzi~ki tekst, koji onda treba samo aranìrati, ili

mawe-vi{e preraditi za odre|en instrument, odnosno ansambl.

Tako|e, moglo, bi se zadovoqiti najjednostavnijim vidovima kom-

pozicije – na primer horskim stavom po fakturi bliskim harmon-

skim zadacima, uz primenu teksta, ili pak troglasnim horom imi-

tacione fakture, koji bi zna~io samo primeweni, stvarala~ki do-

nekle osmi{qen i zaokruèn vid kontrapunktskog zadatka, i

sli~no.

Sa prethodnim je u tesnoj vezi i problem ocewivawa iz ovog

predmeta: u tom pogledu treba pre svega ceniti trud, ravnost i za-

interesovanost pojedinog u~enika, kao i r e l a t i v n a uspe-

{nost wegovih radova (u odnosu na objektivnu meru wegove krea-

tivnosti). Pravi stvarala~ki dar bi}e nagra|en na drugi na~in:

kroz isticawe wegovih ostvarewa u javnom izvo|ewu, kao i mogu-

}an daqi razvoj u tom smeru na studijama kompozicije.

U prvom delu ostvarivawa programa ovog predmeta glavni

oslonac treba traìti u prethodno sabranim znawima i prakti~-

nim iskustvima iz predmeta harmonija, kontrapunkt i muzi~ki ob-

lici; za drugi deo – izvesno osavremewivawe muzi~kog jezika – po-

trebna osnovna gra|a i odgovaraju}i zadaci mogu se na}i u priru~-

niku Dejana Despi}a „Uvod u savremeno komponovawe” izdawe Fa-

kulteta muzi`ke umetnosti, Beograd, 1991.

AUDIOVIZUELNA TEHNIKA

áâ RAZRED

(1 ~as nedeqno, 33 ~asa godi{we + blok 32 ~asa)

UVOD U AKUSTIKU (2+1)

1. Fizi~ki osnovi akustike. Rasprostirawe zvuka i wegove

refleksije. Osnovne merne jedinice za zvuk. Akultika prostorija.

2. Slu{na akustika. Karakteristike govornog i muzi~kog

zvuka. Razumqivost i kvalitet elektroakusti~kog prenosa. Vrste

izobli~ewa u prenosnom sistemu (linearna i nelinearna). Odre-

|ivawe poloàja izvora zvuka. Stereofonija.

SNIMAWE ZVUKA (4+1)

1. Analogno snimawe i reprodukcija audiosignala (gramo-

fonske plo~e, trake; gramofon, magnetofon).

2. Digitalno snimawe i reprodukcija audiosignala. Opti~-

ko snimawe (CD) i magnetsko digitalno snimawe (DAT). Blok nastava (8):

– 1. Negovawe i arhivirawe plo~a, startovawe plo~a; pode-

{avawe gramofona (gazna i protivklizna sila), regulacija brzi-

ne okretawa tawira (stroboskop kontrola), zamena zvu~nice; ru-

kovawe trakama – lepqewe i arhivirawe traka, demagnetizacija,

u{niravawe trake, startovawe traka.

– 2. Rukovawe CD – PLAYER-om i DAT ure|ajem.

HIGH – FIDELITY (VERNA REPRODUKCIJA ZVUKA) (1)

1. Me|unarodni standardi i norme. Prirodne granice (op-

seg u~estanosti, snaga, dinamika, {um, izobli~ewa, koloracija).

Blok nastava (2):

– 1. Komponovawe sistema (komponente, kriterijumi i na-

~in povezivawa); rukovawe Hi – Fi ure|ajima.

MIKROFON (2+1)

1. Osnovne karakteristike mikrofona (pricip rada, ose-

tqivost, frekvencijska karakteristika, karakteristika usmere-

nosti, impedansa, dinami~ki opseg, izobli~ewa).

2. Akusti~ka i elektri~na podela mikrofona.

Blok nastava (2):

– 1. Izbor mikrofona i postavqawe mikrofona (mikro-

fonski balans) u studiju i na otvorenom prostoru.

ZVU^NICI (2+1)

1. Op{te o zvu~nicima; osnovni tipovi zvu~nih kutija; zvu~-

ni~ke kombinacije.

2. Tehni~ke karakteristike (frekvencijski opseg, izobli-

~ewe, snaga (W), odnos prema snazi poja~ava~a).

Blok nastava (2):

– 1. Ozvu~ewe zatvorenih prostorija.

KONTROLA ZVUKA (1+1)

1. Kontrola ja~ine zvuka. Merni instrumenti. Kontrola ste-

reofonije; maksimalni nivo zvuka. Sistemi za smawewe {uma.

MIKSOVAWE ZVUKA (1)

1. Psiholo{ki aspekti muzike. Miksovawe efekata, muzi~-

ka tema, povezivawe muzike sa muzikom, dodavawe govora muzici.

Blok nastava (4):

– 1. Montaà magnetofonskih traka; priprema magnetofon-

skih inserata.

VI[EKANALNO SNIMAWE (4+1)

1. Vi{ekanalni magnetofoni (MULTITRACK)2. Pet elemenata MULTITRACK sistema; zvu~nici i slu{a-

lice, mikrofoni i PICKUP-i za instrumente.

3. Audiomikser. Razlika izme|u miksera za vi{ekanalno

snimawe i ozvu~ewe.

4. Monitorski sistem. Efekti u snimawu.

Blok nastava (6):

– 1. Demonstracija rada za tonskom miksetom.

ZVUK I SLIKA (3+1)

1. Televizija. Princip (poluslike, analiza slike – razlaga-

we slike u ta~ke, signal osvetqewa – luminentni signal i signal

boje (hromanentni), signal za sinhronizaciju (horizontalnu i ve-

trikalnu); kompletan signal. Sistem hromatske TV (NTSC, PAL,SECAM) Kablovska TV, sistemska TV i TELETEKST.

2. Snimawe i reprodukcija video signala.

3. Kamera (ne{to o optici kamere, balansirawe belog, kon-

trolni signali).

4. Videomikser (uloga miksera u TV reìji, wegove mogu}-

nosti: digitalni sinhronizator, specijalni efekti, elektronske

maske, me{awe slike i zvuka i dr.).

Blok nastava (8):

– 1. Rad sa kamerom i mikrofonom. Nega videoure|aja. Star-

tovawe video trake.

– 2. Funkcije na komandnoj plo~i videomiksera, prikqu~ci

– demonstracija rada.



Obavezno je godi{we uraditi dva jedno~asovna {kolska pi-

smena zadatka.


Brz razvoj digitalne elektronike obavezuje na stalno pra}e-

we aktuelnih tokova u audiovizuelnoj tehnici kako bi novim, sa-

vremenijim ure|ajima moglo pravilno da se rukuje.

ETNOMUZIKOLOGIJA

Programi za solfe|o i uporedni klavir nalaze se u delu Vo-

kalno-instrumentalnog odseka.

TRADICIONALNO SVIRAWE

á RAZRED


UVOD

Narodni instrument kao sredstvo muzi~kog izraàvawa; po-

jam etnoorganologija i etnoorganofonija; klasifikacija instru-

menata i kriterijumi za wihovo razvrstavawe (saglasno op{te-

prihva}enoj sistematizaciji instrumenata od strane K. Saksa i E.

Hornbostela); upoznavawe sa op{tim pricipima i metodama is-

traìvawa narodnih muzi~kih instrumenata.

Prakti~an rad obuhvata izvo|ewe tradicionalnog repertoa-

ra na aerofonim instrumentima – svirali (fruli), okarini, dvoj-

nicama – i kordofonim – tamburi samici. U okviru toga neophod-

no je upoznati u~enika sa nastankom, razvojem i arealom prostira-

wa navedenih instrumenata, wihovim terminolo{kim odre|ewi-

ma, ergolo{kim i tehnolo{kim svojstvima, izvo|a~kim repertoa-

rom i funkcijom, tehnikom izvo|ewa i muzi~kim mogu}nostima.

Prakti~an rad podrazumeva sagledavawe svih muzi~kih ànrova iz

postoje}eg tradicionalnog repertoara, koji ishode iz odgovaraju-

}e primene i autenti~ne funkcije instrumenata. Proces ovlada-

vawa izvo|a~kom tehnikom obuhvata svirawe po notnim zapisima

i po sluhu (u skladu sa narodnom usmenom predajom), uz kori{}ewe

netemperovanog tonskog sistema, kao neophodnog preduslova za

adekvatno razumevawe tradicionalnog muzi~kog mi{qewa. Pro-

gram podrazumeva i: {timovawe frule, dvojnice bordunskog tipa,

razne vrste tambura sa razli~itim kombinacijama usagla{avawa

ìca.

U nastavi u~ewa svirawa na izvornim muzi~kim instrumen-

tima obavezno je kori{}ewe FONOMATERIJALA:

1) Neobjavqena zvu~na gra|a iz:

a) fono-arhiva FMU

b) arhiva Muzikolo{kog instituta SANU

v) fonoteke Radio-Beograda

2)

a) Zvu~ni primeri sa gramofonskih plo~a:

– Muzi~ka tradicija; 20 godina smotre narodnog stvarala-

{tva „Homoqski motivi” Ku~evo, Muzi~ka produkcija na RTS,

Kulturno prosvetna zajednica – Tetovo, NL 00069.

– Podjo’ niz polje, ne znam niz koje.... (Narodna muzika zvor-

ni~kog Podriwa 1), RTB, NL 00043, 1986.

– Srpska narodna muzika, 2510057, Beograd, 1981.

– Muzika i tradicija: Jugoslavija, RTB, LPV 190.

– Muzika i tradicija: Srbija, RTB, LPV 192.

– Narodna muzi~ka tradicija: Jugoslavija, PRB, LP 22-2570

specijal, 1978.

– Narodna muzi~ka tradicija: Srbija – instrumenti, TRB,

2510030.

– Narodna muzi~ka tradicija: Srbija – instrumentalni an-

sambli, 2510049.

b) Gramofonske plo~e priloène slede}im publikacijama:

– D. Devi}, Narodna muzika Draga~eva (oblici i razvoj), Be-

ograd, FMU, 1986.

– Dr D. O. Golemovi}: Narodna muzika Podriwa, Sarajevo,

Drugari, 1987.

LITERATURA

Grupa autora: Narodna instrumentalna muzika, zbirka za

osnovnu muzi~ku {kolu, á sveska

Golemovi}, Dimitrije: Etnomuzikologija, uxbenik za sred-

wu muzi~ku {kolu, I sveska

Napraviti izbor iz slede}e literature:

Vasi}, Olivera-Golemovi}, Dimitrije: Narodne pesme i

igre u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Posebna

izdawa kw. 21, Beograd, 1980.

Vuki~evi}-Zaki}, Mirjana: „Dvojnice bordunskog tipa u mu-

zi~koj tradiciji isto~ne Asrbije”, Razvitak, god. XXXII, br. 3-4

(188-189), Zaje~ar, 1992, 104-109.

Gavazi, dr Milovan: „Balkansko-karpatske dvojnice i pro-

blemi oko wih”, GEM u BEOGRADU, kw. 39-40, 1976, 265-269.

Gojkovi}, Andrijana: Narodni muzi~ki instrumenti, Beo-

grad, Vuk Karaxi}, 1989.

Golemovi}, Dimitrije: „Instrumentalna tradicija Vlaha

(prilog etnomuzikolo{kom prou~avawu podru~ja akumulacije HE

„\erdap” áá)”, Razvitak, 4-5, Zaje~ar, Novinsko-izdava~ka organi-

zacija OOUR „Timok”, jul-oktobar 1983, 87-93.

Golemovi}, mr Dimitrije O.: „Narodni muzi~ar Krstivoje

Suboti}”, Istraìvawa 1., Vaqevska Kolubara (etnomuzikologija

i etnokoreologija), Beograd, 1984, 56-67.

Golemovi}, Dimitrije O.: „Graditeq dvoenica Proko Puzo-

vi}”, Zvuk br.1, Sarajevo, SOKOJ, 1984, 56-67.

Golemovi}, Dimitrije: Narodna muzika uì~kog kraja, Et-

nografski institut SANU, Posebna izdawa, kw. 30, sv. 2, Beo-

grad, Etnografski institut SANU i Zavi~ajni muzej Titovo

Uìce, 1990.

Golemovi}, Dimitrije, O.: „Zvu~no „oboga}ewe” u srpskoj

narodnoj instrumentalnoj muzici”, Folklor i wegova umetni~ka

transpozicija (Beograd, 1987), Beograd, FMU, 1987, 45-59.

Golemovi}, dr Dimitrije, O.: Narodna muzika Podriwa, Sa-

rajevo, Drugari, 1987.

Devi}, Dragoslav: „Okarina (selo Dowa Mutnica, Srbija)”,

Rad VII kongresa Saveza folklorista Jugoslavije (Ohrid, 1960),

Ohrid, 1964, 207-215.

Devi}, Dragoslav: „Savremene tendencije razvoja svirale u

Srbiji u procesu akulturacije”, Razvitak br. 4-5, Zaje~ar, 1978, 69-71.

Devi}, Dragoslav: Narodna muzika Draga~eva (oblici i raz-

voj), Beograd, 1986.

Devi}, dr Dragoslav: Narodna muzika Crnore~ja (u svtlosti

etnogenetskih procesa), Beograd: JP [RIF Bor, Kulturno-obra-

zovni centar Boqevac, FMU Beograd, 1990.

Devi}, dr Dragoslav: „Narodna muzika”, Kulturna istorija

Svrqiga II, Narodni univerzitet-Svrqig, Prosveta-Ni{, 1992.,

427-539.

\or|evi}, Vladimir R.: Srpske narodne melodije (ju`na Sr-

bija), Skopqe, 1928.

\or|evi}, Vladimir R.: Srpske narodne melodije (predrat-

na Srbija), Beograd, 1931.

Murko, Matija: „Gusle i tamburica sa dvije strune”, Buli}ev

zbornik, Zagreb/Split, MCMXXIV, 683-687.

Miqkovi}, Qubinko: Bawa (rukopisni zbornik – Etnomuzi-

kolo{ke odlike i zapisi arhai~ke i novije vokalne i instrumen-

talne muzi~ke tradicije sokobawskog kraja), Kwaèvac, Nota, 1978.


a) po deset izvornih melodija na svakom instrumentu koji je

predvi|en nastavnim programom.

ISPITNI PROGRAM

1. Po tri izvorne melodije na svakom instrumentu koji je

predvi|en nastavnim planom i programom.

áá RAZRED


Prakti~an rad obuhvata daqi razvoj tehnike svirawa na in-

strumentima iz okvira nastavnog plana á godine – fruli, dvojni-

cama, okarini, tamburi – i ovladavawe izvo|a~kom tehnikom na

aerofonim instrumentima sa jednostrukim jezi~kom – diplama,

gajdama – i kordifinima – guslama. Program podrazumeva osve-

tqavawe istorijske pro{losti i zone prostirawa novih instru-

menata, ukazivawe na wihova funkcionalna svojstva i izvo|a~ki

repertoar, upoznavawe sa organografskim karakteristikama i na-

~inom izrade sastavnih delova. U rad je ukqu~eno savladavawe:

osnovne postavke instrumenata; tehnike disawa; na~in dobijawa

tona na razli~itim tipovima dipala i gajdi, kao i na jednostru-

nim guslama. Tako|e, nu`no je informisawe o na~inu proizvodwe

tona kod instrumenata sa dvostrukim udarnim jezi~kom. U toku



u~ewa svirawa (po notnim zapisima i po sluhu) preporu~uje se po-

vremeno ukqu~ivawe vokalne praktike, odnosno vidova pevanog

tradicionalnog izraàvawa koji odgovaraju oblicima instrumen-

talnog izvornog stvarala{tva (npr. Bordunski stil sagledan kroz

svirku na gajdama i odgovaraju}i vokalni dvoglas). Od samog po-

~etka svirawa na guslama potrebno je insistirati da izvo|a~ bude

istovremeno i peva~, {to je u skladu sa glavnim obele`jem guslar-

ske tradicije.

FONOMATERIJAL i LITERATURA kao za á razred

i izbor iz literature:

Vuki~evi}, Mirjana: Diple stare Crne Gore, Beograd, Ode-

qewe za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1990.

Vukosavqevi}, Petar D.: Gajde u Srbiji (wihova sazvu~ja i

mogu}nost uklapawa u savremeni orkestar), Beograd, Radio-Beo-

grad, 1979.

Vukosavqevi}, Petar D.: Erske gajde, Beograd, Radio-Beo-

grad (OOUR Muzi~ka produkcija) i Narodni univerzitet u Svr-

qigu, 1981.

Golemovi}, Mr Dimitrije O.: „Gajda{ Dimitrije Peri}

(prilog prou~avawu muzi~ke tradicije severnoisto~ne Sarbije)”,

Razvitak, god. HHâ, br. 1, Zaje~ar, 1985., 83-90.

Karaka{evi}, Vladimir: „Gusle i guslari” , Letopis mati-

ce srpske, kw. 195. Sveska tre}a, Novi Sad, 1898, 1-38.

Kneèvi}, Milivoje: „Gusla javorove”, Rad âáá kongresa

SFJ (Ohrid 1960), Ohrid, 1964.

Linin, Aleksandar: „Gajdite na Balkanot”, Makedonski

folklor (spisanie na Institutot za folklor), god. áá, br. 3-4,

Skopje, 1969, 305-315.

Murko, dr Matija: Tragom srpskohrvatske narodne epike,

kw. 1, Zagreb, JAZU, 1952.

Radovi}, Radmila: „Narodni guslar Pero Ostoji} (Prilog

prou~avawu epskog stvarala{tva zvorni~kog Podriwa)”, Zbornik

radova HHHáâ kongresa SUFJ, Tuzla, 1987, 309-316.

Rihtman, Cvjetko: „Tradicionalni oblici pjevawa epskih

pjesama u Bosni i Hercegovini”, Rad Hâ kongresa SUFJ (Jajce,

1968), Sarajevo, 1971, 97-105.

[irola, Boìdar: Sviraqke s udarnim jezi~kom, Zagreb,

JAZU, 1937.


a) po {est izvornih melodija na svakom instrumentu koji je


ISPITNI PROGRAM

1. Po tri izvorne melodije na svakom instrumentu koji je

predvi|en nastavnim planom i programom.

ááá RAZRED


Nastavni program podrazumeva sloènije tehni~ke zahvate i

obradu komplikovanijih melodijskih primera na instrumentima

iz prethodnih godina – fruli, okarini, dvojnicama, diplama, gaj-

dama, tamburi samici, guslama. Tako|e u prakti~an rad ukqu~iti i

gusle sa dve strune (potom i trostrune), {to, zapravo, nalaè na-

stavak rada na epskim (uz jednostrune) i po~etak rada na lirskim

narodnim pesmama.

Upoznati u~enika sa konstrukcijom svakog instrumenta, na-

~inom obrade materijala i izradom sastavnih delova.

Imaju}i u vidu osobenost nekih aerofonih instrumenata –

kao {to su {upeqka, kaval (specifi~an na~in dràwa, postavka

usana, tehnika disawa, princip zatvarawa otvora, na~in dobijawa

tona) – preporu~uje se kra}i osvrt, informativnog tipa, na ove

vidove instrumentalnog izraza.

FONOMATERIJAL i LITERATURA kao za á i áá razred


a) po {est izvornih melodija na svakom instrumentu koji je


ISPITNI PROGRAM

1. Po tri izborne melodije na svakom instrumentu koji je


áâ RAZRED


Nastaviti rad na usavr{avawu tehnike svirawa na instru-

mentima iz prethodnih razreda (frula, okarina, dvojnice, diple,

gajde, gusle, tambura samica), sa posebnom pa`wom na kompleksni-

je zahteve i oboga}ivawe repertoara novim primerima raznovr-

snih muzi~kih ànrova. Istovremeno, produbiti rad na tehnolo-

giji izrade instrumenata, kao i omogu}iti adekvatan uvid u razli-

~ite forme tradicionalnog muzi~kog stvarala{tva, odnosno u od-

re|ene stilove instrumentalnog i vokalnog izraza.

FONOMATERIJAL i LITERATURA kao za prethodne razrede


a) po osam izvornih melodija na svakom instrumentu koji je


ISPITNI PROGRAM

1. Tri izvorne melodije na fruli;

2. Tri izvorne melodije na dvojnicama;

3. êtiri izvorne melodije na gajdama – dve na dvoglasnim i

dve na troglasnim;

4. Dve epske pesme uz gusle;

5. Dve izvorne melodije na tamburi samici.

TRADICIONALNO PEVAWE

á RAZRED


Rad na sloènijim izvo|a~kim zahtevima vezanim za jedno-

glasno i dvoglasno pevawe starijeg i novijeg sloja.

U~ewe pesama po sluhu – na osnovu audio snimaka – i iz not-

nih zapisa.

U~ewe solisti~kih pesama i savla|ivawe izvo|a~kih eleme-

nata: vibrata, izdràvawe duìh tonova i jednostavnijih ukrasa

raznih vrsta.

Savla|ivawe jednoglasnih obrednih pesama, ukqu~uju}i i

antifone primere – koledarske, lazari~ke, kraqi~ke, dodlevke....

Rad na izvo|a~kim osobenostima u starijem pevawu hetero-

fonog, heterofono-bordunskog i bordunskog tipa: usecawe, poni-

rawe, kvicawe, izvikivawe. Treba posebno ukazati na stilske raz-

like izme|u pesama zapadnih i isto~nih srpskih krajeva. Obrati-

ti pa`wu na veli~inu intervala velike i male sekunde u odnosu

na finalis.

Kada su u pitawu pesme novijeg sloja preporu~uje se savla|i-

vawe primera sa jednostavnijom pratwom. U solisti~koj deonici

savladati problem vibrata.

LITERATURA

Bu{eti} Todor– Mokrawac Stevan: Srpske narodne pesme i

igre s melodijama iz Lev~a, SEZB kw. ááá, Beograd, SKA, 1902.

\or|evi} Vladimir: Srpske narodne melodije – predratna

Srbija, Beograd 1931.

Vasiqevi} Miodrag: Jugoslovenski muzi~ki folklor á – na-

rodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, 1950.

Vasiqevi} Miodrag: Narodne melodije iz Sanxaka, SAN,

Posebna izdawa, kw. SSâ, Muzikolo{ki institut kw. 5, Beograd

1953.

Vasiqevi} Miodrag: Narodne melodije leskova~kog kraja,

SSAN, Posebna izdawa kw. CCCXXX, Muzikolo{ki institut kw.

11, Beograd 1960.

Manojlovi} Kosta: Narodne melodije iz Isto~ne Srbije,

SAN, Posebna izdawa kw. CCXII, Muzikolo{ki institut kw. 6,

Beograd 1965.

Mokrawac Stevan: Zapisi narodnih melodija, Muzikolo{ki

institut, Posebna izdawa kw. 13, Beograd 1966.

Stankovi} @ivojin: Pesme u Krajini, SAN, Posebna izda-

wa kw. CLXXV, Muzikolo{ki institut kw. 2, Beograd, Nau~na

kwiga, 1951.

Vasi} Olivera-Golemovi} Dimitrije: Narodne pesme i igre

u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Posebna iz-

dawa kw. 21, Beograd 1980.

Vukosavqevi} Petar-Vasi} O.-Bjeladinovi} J.: Narodne me-

lodije, igre i no{we Pe{tersko-sjeni~ke visoravni, Beograd, Ra-

dio-Baograd 1984, 6-189.



Devi} Dragoslav: Narodna muzika Draga~eva – oblici i raz-

voj, Beograd FMU 1986.

Devi} Dragoslav: Narodna muzika Crnore~ja – u svetlosti

etnogenetskih procesa, Beograd, JP [RIF Bor, Kulturno-obra-


Petrovi} Radmila: Srpska narodna muzika – pesma kao iz-

rad narodnog muzi~kog mi{qewa, SANU, Posebna izdawa kw.

DXCIII, Odeqewe dru{tvenih nauka kw. 98, Beopgrad, Muzikolo-

{ki institut SANU, 1989.

Golemovi} Dimitrije: Narodna muzika uì~kog kraja, Etno-

grafski institut SANU, Posebna izdawa kw. 30, sv. 2, Beograd

1990.


a) 10 solisti~kih pesama;

b) pet jednoglasnih obrednih, od toga dve antifone pesme;

v) pet dvoglasnih pesama starijeg sloja;

g) pet dvoglasnih pesama novijeg sloja – primeri treba da

predstavqaju trediciju razli~itih krajeva Srbije: centralne, is-

to~ne, sa Kosova, zapadne Srbije i Vojvodine.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve solisti~ke pesme;

2. Jedna pesma starijeg muzi~kog sloja;

3. Jedna pesma novijeg muzi~kog sloja.

áá RAZRED


Nastavqa se sa u~ewem jednoglasnih i dvoglasnih primera

starijeg i novijeg pevawa, koji su zahtevniji u pogledu izvo|a~kih

elemenata.

U~ewe solisti~kih pesama u rubato ritmu, sa dosta ukrasa

raznih vrsta.

Uz jednoglasne antifone, uvesti i dvoglasne antifone pri-

mere. Posvetiti pe`wu izvo|a~kim elementima: kvocawu i izvi-

kivawu.

Utvr|ivati izvo|a~ke elemente – postavqene u prvom razre-

du – na primerima starijeg pevawa heterofonog, bordunskog i he-

terofono-bordunskog tipa.

Primeri novijeg pevawa treba da sadrè sloèniju pratwu.

Pored problema vibrata u vode}oj deonici i kompaktnosti glaso-

va u prate|oj deonici, treba insistirati na zvu~nosti intervala

~iste kvinte, posebno u zavr{nim kadencama.

Upoznavawe sa hibridnim oblicima starijeg i novijeg peva-

wa uz kombinovawe elemenata u izvo|ewu ova dva muzi~ka sloja.

LITERATURA

\or|evi} Vladimir: Srpske narodne melodije – predratna

Srbija, Beograd 1931.

Vasiqevi} Miodrag: Jugoslovenski muzi~ki folklor á – na-

rodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, 1950.

Vassiqevi} Miodrag: Narodne melodije leskova~kog kraja,

SSAN, Posebna izdawa kw. CCCXXX, Muzikolo{ki institut kw.

11, Beograd 1960.

Manojlovi} Kosta: Narodne melodije iz Isto~ne Srbije,

SAN, Posebna izdawa kw. CCXII, Muzikolo{ki institut kw. 6,

Beograd 1965.

Vukosavqevi} Petar-Vasi} O.-Bjeladinovi} J.: Narodne me-

lodije, igre i no{we Pe{tersko-sjeni~ke visoravni, Beograd, Ra-

dio-Baograd 1984, 6-189.

Devi} Dragoslav: Narodna muzika Draga~eva – oblici i raz-

voj, Beograd FMU 1986.

Devi} Dragoslav: Narodna muzika Crnore~ja – u svetlosti

etnogenetskih procesa, Beograd, JP [RIF Bor, Kulturno-obra-


Devi} Dragoslav, Hobridni oblici starijeg i novijeg peva-

wa u Srbiji, rad u rukopisu

Petrovi} Radmila: Srpska narodna muzika – pesma kao iz-

rad narodnog muzi~kog mi{qewa, SANU, Posebna izdawa kw.

DXCIII, Odeqewe dru{tvenih nauka kw. 98, Beopgrad, Muzikolo-

{ki institut SANU, 1989.

Golemovi} Dimitrije: Narodna muzika uì~kog kraja, Etno-

grafski institut SANU, Posebna izdawa kw. 30, sv. 2, Beograd

1990.

Golemovi} Dimitrije: Dvoglasno pevawe novije seoske tra-

dicije u Srbiji, izdawe autira, Beograd 1981.

Vasi} Olivera-Golemovi} Dimitrije: Takovo u igri i pe-

smi, Tipoplastika, Gorwi Milanovac 1991.

Nice Fracile: Vikalni muzi~ki folklor Srba i Rumuna u Voj-

vodini, Matica srpska, Novi Sad 1989.

U nastavnom procesu obavezno koristiti fono-zapise tra-

dicionalnog narodnog pevawa preko ~ijeg slu{awa u~enik treba

da savlada autenti~nu interpretaciju narodnog pevawa.


a) pet solisti~kih pesama;

b) tri jednoglasne obredne;

v) tri dvoglasne obredne – u obzir dolaze i svadbene i è-

tvarske – od toga dve antifone pesme;

g) pet dvoglasnih pesama starijeg sloja;

d) tri dvoglasne pesme najnovijeg sloja;

|) dve dvoglasne pesme hibridna oblika izme|u starijeg i

novijeg pevawa.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna dvoglasna obredna pesma;

3. Jedna dvoglasna pesma starijeg muzi~kog sloja;

4. Jedna dvoglasna pesma novijeg muzi~kog sloja.

ááá RAZRED


Nastaviti rad na osposobqavawu u~enika da ~itaju melo-

grafske zapise. Pored toga, ve`bati zapisivawe narodnih pesama

sa snimaka ili prema pevawu profesora. Uputiti u~enike u melo-

grafski rad i zadati im da sami zabeleè narodne pesme i kazi-

vawa o wima od starih qudi iz neposrednog okruèwa ili od ro-

|aka na selu. Snimke preslu{avati na ~asu i diskutovati o wima.

Raditi na usavr{avawu izvo|ewa razli~itih elemenata po-

stavqenih u prva dva razreda i to kroz uve`bavawe heterofonih i

heterofono-bordunskih primera iz zapadne Srbije – sa Zlatibora

– gde se deonice kre}u u paralelnim sekundama.

Nastaviti sa usavr{avawem izvo|ewa svih vrsta starijeg,

novijeg pevawa i hibridnih oblika. Posebnu pa`wu posve}ivati

izvo|a~kim elementima – postavqenim u prva dva razreda.

LITERATURA

Videti literaturu za á i áá razred. Pored toga:

Miqkovi} Qubinko: Bawa – rukopisni zbornik, Kwaèvac

1978.

Golemovi} Dimitrije: Peva~ice iz Riba{evine, Narodno

stvarala{tvo, sv. 2-4, Beograd, 1983.


a) tri solisti~ke pesme;

b) 10 dvoglasnih pesama starijeg sloja, od toga ~etiri sa pa-

ralelnim sekundama;

v) pet dvoglasnih pesama novijeg sloja;

g) pet dvoglasnih hibridnih oblika izme|u starijeg i novi-

jeg pevawa.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna solisti~ka pesma;

2. Dve dvoglasne pesme starijeg sloja, od toga jedna sa para-

lelnim sekundama;

3. Jedna dvoglasna pesma novijeg sloja;

4. Jedna dvoglasni hibridni oblik izme|u starijeg i novijeg

pevawa.

áâ RAZRED


Raditi daqe na osposobqavawu u~enika da ~itaju notne za-

pise i da beleè narodne melodije prema audio-snimcima ili pe-

vawu profesora. Kao i u prethodnom razredu, raditi ve`be iz sa-

kupqa~kog rada.

Osposobqavati u~enike da na osnovu audio-snimaka prepo-

znaju karakteristike narodnog pevawa odre|enih podru~ja.

Usavr{avati izvo|a~ke elemente postavqene u prethodnim

razredima, i to u primerima solisti~kog i grupnog pevawa, stari-

jeg, novijeg i hibridnih oblika. Kao poseban izvo|a~ki zahtev uve-



sti pesme sa postepenim podizawem intonacije tokom melosti-

ha/melostrofe.

Upoznati u~enike sa pevawem ostalih balkanskih naroda,

ukqu~uju}i i pripadnike biv{ih jugoslovenskih republika.

LITERATURA

Videti literaturu za á, áá i ááá razred. Pored toga:

Milo{evi} Vlado: Bosanske narodne pjesme á i áá, Narodni

muzej Bawa Luka, Odjeqewe za muzi~ki folklor, kw. á i áá, 1954. i

1956.

Milo{evi} Vlado: Bosanske narodne pjesme ááá i áâ, Narod-

ni muzej Bawa Luka, Odsjek za narodne pjesme i igre, kw. ááá i áâ,

1961. i 1964.

Vasiqevi} Miodrag, Narodne melodije Crne Gore, Beograd

1961.

Kuha~ Frawo, Ju`no-slovjenske pu~ke popijevke, 4 sveske,

1871-81, i 5 sveska, 1941, sve izdate u Zagrebu.

Mateti} Rowgov Ivan: Zaspal Pave, Zbirka notnih zapisa

narodnih pjesama Istre i Hrvatskog primorja, Izdava~ki centar

Rijeka, 1990.

Zganec Vinko, Sremec Nada: Hrvatske narodne pjesme i ple-

sovi, Seqa~ka sloga, Zagreb 1951.

Bicevski Trpko: Dvoglasni makedonski narodni pesni, In-

stitut za folklor „Martko Cepenkov”, Makedonsko narodno tvo-

re{tvo, Narodni pesni, Kn. 7, Skopje 1988.

Traerup Birthe: East Macedonian Folk Songs, Acta Ethnomusi-cologica Danica No. 2, Akademisk Forlag Copenhagen, 1970.

Kaufman Nikolaj, Blgarskata mnogoglasna narodna pesen,

Sofija, Nauka i iskustvo, 1968.

Ciobanu Ch. I Nikolesku V. D.: 200 cintece si doine, Bucuresti1955.

Antoni Lorenc: Kange popullore Shqiptare (2 sveske), Pri{ti-

na 1951.

U nastavnom procesu obavezno koristiti fono-zapise tra-

dicionalnog narodnog pevawa preko ~ijeg slu{awa u~enik treba

da savlada autenti~nu interpretaciju narodnog pevawa.


a) Pet solisti~kih pesama;

b) 10 dvoglasnih pesama starijeg sloja, od toga 3 sa paralel-

nim sekundama i dve sa podizawem intonacije;

v) pet dvoglasnih pesama novijeg sloja;

g) pet dvoglasnih hibridnih oblika izme|u starijeg i novi-

jeg pevawa.

ISPITNI PROGRAM


2. Tri dvoglasne pesme starijeg sloja, od toga dve sa para-

lelnim sekundama i jedna sa podizawem intonacije;

3. Dve dvoglasne pesme novijeg sloja;

4. Dva dvoglasna hibridna oblika izme|u starijeg i novijeg

pevawa.

NARODNA IGRA

á RAZRED


Pojam igre: {ta je igra, kakve sve igre postoje. Podela na-

rodnih igara.

Oblik igre: {ta je oblik igre, kakvi oblici igre postoje,

krug polukrug, linije, trojke, parovi....

Povezanost igra~a u kolu: podrazumeva dràwe igra~a u ko-

lu za ruke pu{tene niz telo, za ukr{tene ruke spreda, pozadi, za

pojas, za ramena, za ruke podignute ispred tela....

Pravci kretawa u toku igrawa: za desnom, za levom rukom po

kru`nici, u kolo, iz kola....

Igra~ka terminologija: za prvog, posledweg igra~a, za igru,

za prvog igra~a do kolovo|e, za zapovednika igre....

Osnovni elementi orskih igara:

– {ta je korak, a {ta je pokret i na~ini wihovog beleèwa;

– kakvi sve mogu biti koraci: obi~an, poskok, skok, trepere-

we, prepleti, zapleti;

– pokreti delova tela: stopala, kolena, ruku, ramena i na~i-

ni wihovog beleèwa.

Ugra|ivawe koraka i pokreta u takt motiv – osnovna jedini-

ca igra~kog obrasca.

Sklapawe takt motiva u igra~ku celinu po~ev{i od jedno-

stavnijih igara ka sloènijim:

Devoja~ko kolo

Potam povam Stojane

A ajde lepa Maro gospodar te zove

[eta

Stara vlaina

â~anka

Sremica

Zaje~arka

Ni{evqanka

Oficirsko kolo

Kolo ciganske omladine

Vra~arka

Groznica

Zaplet

[umadinka

Krweva~ko

[umadijsko kolo

Srbijanka

Kolenike

Ruzmarin

Divna, Divna

Moravsko kolo

Moravac

@ikino kolo

Nebesko

Kriva

Jesam li ti, jelane

Rogo, rogo, rogozi

Ogaw gori

Jednostranka

Osamputka

Tedena

Polomka

Rumenka

Cigan~ica

ISPITNI PROGRAM

1. Elementi orskih igara;

2. Stil i tehnika igre uporedo kroz slede}e primere: Devo-

ja~ko kolo, Stara Vlaina, Moravsko kolo, Kolawe, Jesam li ti Je-

lane, Osamputka, Polomka, Rumenka.

áá RAZRED


Pratwa narodnim igrama: od nemog igrawa do savremenih

orkestara, kako u Srbiji, tako i u Jugoslaviji.

Stil igrawa: wegova tehni~ka i psihi~ka komponenta.

Uticaj reqefa na stil igrawa i na pokret uop{te. Zavi-

snost igre od wenih nosilaca.

Osnovna podela Srbije na etnokoreolo{ke celine i u~ewe

najkarakteristi~nijih igara iz tih celina. U~ewe tipskih pred-

stavnika za svaku celinu.

Po~eci zapisivawa igara u svetu i kod nas.

Nau~iti slede}e igre:

Kraqeva~ko oro

Duweranka

[estica

Gruànka

Kokowe{te

Orijent

Bojerka

]a~ko kolo

U~iteqsko kolo

Knez-Mihailovo kolo

Kolo kraqice Natalije

Sarajevka

Topxijsko kolo

Vlasinka

Bela rada

Zavrzlama

Podlitu{ka

[estorka

Leskova~ka ~etvorka

Bangavela

Klecka



Basara

Pe{a~ka

Sitan ~a~ak

Bugarka

Vlaiwa

Po{uvaja

Omoqanka

[okec

Tripaze{}e

Cuca

Kobiqana

Srdim se, du{o

Ja sam Jovicu

Logovac

Srpkiwa

Keleruj

Zurka

Sirotica

Cigan~ica

ISPITNI PROGRAM

1. Pratwa narodnih igara;

2. Stil i tehnika igara uporedo kroz slede}e primere: [e-

stica, Kokowq{te, Vlasinka, Leskova~ka ~etvorka, Basara, Bu-

garka, Vlaina, [okec, Logovac, Zurka, Cigan~ica.

ááá RAZRED


Prilike i mesta za igrawe: obra|eno kroz ìvotni i godi-

{wi ciklus obi~aja.

Zapisivawe igara kod nas. Upoznati u~enike koji sve siste-

mi zapisivawa postoje i koji su primewivani.

îtawe postoje}ih zapisa igara u na{oj zemqi.


[etwa

Gar~anka

]ur}evka

Zavrzlama

Koso moja

Kriva kru{ka

Moravac

Bawski ~a~ak

Kolawe

Poravno

[arano

Osmerac

Dirlija

Bru|a

Starokraji{ko

Starobosansko

Koj ‘za kola

Prolijeta

Trojanac

Sadi’ jelu

Svekrvino kolo

Drugo po oro

Prestupa~ki

[to gu nema cveta

Doma li si, velo

Selsko oro

Krivka

Deli Agu{

[ilova~ko oro

Memedovo oro

Oj, ti Dosto

\ur|evo leto proleto

U kava~e

Ite, ite, dva junaka

Po{la mi Milka za vode

Poduna, mori poduna

Bre, devoj~e

Kala~ á, áá i ááá

ISPITNI PROGRAM

1. Zapisi igara kod nas;

2. Stil i tehnika igara uporedo kroz slede}e primere: Ko-

lawe. Moravac, Poravno, Starokraji{ko, Trojanac (Hercegovi-

na), Sadi’ jelu, Selsko oro, Deli Agu{t, I’te, i’te dva junaka, Po-

duna, mori poduna, Kala~.

áâ RAZRED

(2 ~asa nedeqno 66 ~asova godi{we)

Obredne igre ìvotnog i godi{weg ciklusa. U~ewe najka-

rakteristi~nijih igara iz ova dva ciklusa.

Podela Jugoslavije na igra~ke zone i wihove odlike –

osnovni repertoar, pratwa, stil, terminologija, dràwe igra~a,

pravci kretawa, osobenosti pojedinih oblasti i igara....

U~ewe zapisivawa igara sistemom labanotacije i ~itawe

postoje}ih zapisa igara....


Kukuwi{

Prekid kolo

Trojanac

Mala ba{ta

Miqe, moje

Jovan~ica

Tita, tita loboda

Zetsko kolo

\evojko, |evojko, zlatna jabuko

Poiraj, posko~i

Ta nevjesta divno igra

Igraj mom~e {to sitnije

Zasko~ica

Kolovo|o, diko na{a

Tiho duva

[kaqarsko

Crmni~ko oro

Vrawanka

Belo Len~e

Te{ko oro

Iz bawu ide

Pre{evka

Daskalica

Pembe

Duj, duj

Vlaiwa

Ungureana

Tobo{anka

\or|anka

@ok n’lok

Stnga

Batrna

Kapepek

Ketu{

Perinica

Grabac

Ficko

Numera

îzme moje

Ba~ko veliko kolo

Buweva~ko moma~ko kolo

Tandr~ak

Rokoko

Cupanaca

Ma|arac

ârda{

Tancuj, tancuj

Ardeqana

Po{ovojka

Invertita

ISPITNI PROGRAM

1. Obredne igre;

2. Podela Jugoslavije na igra~ke zone;

3. Labanotacija;

4. Stil i tehnika igara uporedo kroz slede}e primere: Tro-

janac, Mala ba{ta, Zetsko kolo, Poigraj, posko~i, Kolovo|o, diko

na{a, Crmni~ko oro, Vrawanka, Te{ko oro, Pembe, Vlaina, Ungu-

reana, Krtu{, Ba~ko veliko kolo, Buweva~ko moma~ko, Cupanica,

ârda{, Ardeqana.



ETNOMUZIKOLOGIJA

á RAZRED


Uvod: etnomuzikologija kao nauka o muzi~kom folkloru –

razvoj u svetu i kod nas, prvi fonograf, centsistem; institucije

gde se prou~ava narodna muzika; publikacije, diskografija, arhivi.

FOLKLOR

Pojam, definicija; srodne nauke – folkloristika, etnolo-

gija; muzi~ki folklor – podela prema akusti~kim izvorima: vo-

kalna, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika; ostale

nau~ne discipline: organologija, etnokoreologija....

VOKALNA MUZIKA

Narodna pesma – pojam, nastanak, varijante; klasifikacije


ste, kalendar; sinkretizam kao va`na osobenost vokalne tradicije.


Narodni instrument kao ~ovekova „produ`ena ruka”; klasi-

fikacija narodnih muzi~kih instrumenata sa posebnim akcentom

na instrumentima na kojima se izvodi praksa u prvom razredu –

svirala, okarina, dvojnice i vojvo|anska tamburica.

Idiofoni muzi~ki instrumenti.

Membranofoni muzi~ki instrumenti.



{kolu

D. Devi}: Etnomuzikologija, skripte á-ááá, Beograd 1977.

Izbor radova o raznim problemima iz oblasti etnomuziko-

logije


jal iz iste oblasti

ISPITNI PROGRAM

1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva

áá RAZRED


VOKALNA TRADICIJA

U Srbiji: jednoglas, vi{eglas.




Vokalna tradicija Crne Gore.

Melopoetska analiza narodnih pesama: stih, oblik, kaden-

ca, ritam i tonski niz.

NARODNI MUZI^KI INSTRUMENTI

Aerofoni: klasifikacija.

Jednostavni aerofoni instrumenti.

Labijalni duva~ki instrumenti – flaute.



{kolu



logije


jal iz iste oblasti.

VE@BE TOKOM GODINE

Melografisawe jednostavnih dvoglasnih narodnih pesama,

melopoetska analiza pesama.

ISPITNI PROGRAM

1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva;

2. Jedna melopoetska analiza pesme zadata na licu mesta.

ááá RAZRED


VOKALNA TRADICIJA NEKADA[WIH

JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA

Vokalna tradicija Bosne i Hercegovine

Vokalna tradicija Hrvatske.

Vokalna tradicija Slovenije.

Vokalna tradicija Makedonije.

DUVA^KI INSTRUMENTI

Sa idioglotnim piskom – klarineti.

Sa heteroglotnim piskom – oboe.

Sa levkastim nausnikom – trube.



{kolu



logije


jal iz iste oblasti.

VE@BE TOKOM GODINE

Melografisawe jednostavnijih instrumentalnih melodija.

ISPITNI PROGRAM

1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva.

áâ RAZRED


VOKALNA TRADICIJA BALKANSKIH NARODA

Vokalna tradicija Vlaha.

Vokalna tradicija Bugarske.

Vokalna tradicija Gr~ke.

Vokalna tradicija Albanije.

INSTRUMENTALNI ANSAMBLI


GRADSKA FOLKLORNA MUZIKA

Novokomponovana narodna muzika.



{kolu



logije


jal iz iste oblasti

VE@BE TOKOM GODINE

Melografisawe jednostavnijih vokalno-instrumentalnih

narodnih oblika – pevawe uz gusle i sl.

ISPITNI PROGRAM


ETNOLOGIJA

á RAZRED


UVOD U ETNOLOGIJU

Predmet i osnovni zadaci etnologije

Formirawe i razvoj etnologije

Etnologija i srodne nauke

Formirawe i razvoj etnolo{ke nauke u Jugoslaviji

Dru{tvena uloga etnologije i mogu}nost wene primene u sa-

vremenom dru{tvu



ETNOGENEZA NARODA JUGOSLAVIJE

Poreklo naroda Jugoslavije i wihove tradicionalne kultu-

re – stanovni{tvo Balkanskog poluostrva pre doseqavawa Slove-

na; doseqavawe Slovena i proces Slivensko-Balkanske kulturne

simbioze

Razvitak tradicionalne kulture – orkentalni, mediteran-

ski, romanski i sredwoevropski kulturni uticaj i proces dife-

rencijacije tradicionalne kulture na tlu Jugoslavije

Etni~ki razvitak naroda Jugoslavije – Etni~ka imena

áá RAZRED


SOCIJALNA KULTURA – DRU[TVENA ORGANIZACIJA

Selo kao dru{tveno ekonomska zajednica

Katunska organizacija

Plemenska i bratstveni~ka organizacija

Obi~ajno pravo

Srodstvo i srodni~ki odnosi

Brak – Porodica – Doma}instvo – Zadruga

Elementi socijalne kulture u savremenom dru{tvu

DRU[TVENI OBIÂJI

Obi~aji iz ìvotnog ciklusa – obi~aji po ro}ewu, brak i

ènidbeni obi~aji, pogrebni obi~aji

Obi~aji vezani za odnose me|u qudima – gostoprimstvo, po-

bratimstvo, odnosi me|u susedima, sva|e, kletve i dr.

Obi~aji uz pojedine poslove – izbor mesta i zidawe stani-

{ta, obi~aji uz poqske radove, uz sto~arstvo i obi~aji uz pojedine

zanate

ááá RAZRED


NARODNA RELIGIJA SRBA

Istraìvawe narodne religije – izvori, publikacije, autori

Osnovne karakteristike i osnovni slojevi narodne religi-

je – odre|ewe narodne religije, najstariji sloj, starobalkanski

elementi, hristijanizacija, islamizacija i tragovi narodne reli-

gije u savremenom dru{tvu

Religijsko mi{qewe

– kult vuka, medveda, zmije, vode, kamena, vatre, simbolika

krsta, kruga, desne i leve strane

– demonologija – demoni, prirode, sudbine, bolesti i dr.

Religijsko pona{awe

– religijski kompleks vezan za ra|awe, kuvadu, inicijacije,

svadbu, smrt i pogreb, vreme àlosti, ubijawe staraca i dr.

– religijski kompleks vezan za praznike: Boì}, Bele po-

klade, Uskrs, \ur|evdan, Duhovi, Vidovdan, Ivandan, Porodi~na

i seoska slava

áâ RAZRED


NARODNA NO[WA

Klasifikacija i tipovi narodne no{we

NARODNA (USMENA) KWI@EVNOST

Uvod u usmenu kwièvnost

Narodne pripovetke – beleèwe i klasifikacija: basne,

bajke, legende, novele i dr.

Narodne lirske pesme – karakteristike i podela: kalendarske,

obredne, obi~ajne, pesme o radu, religiozno-moralno pou~ne i dr.

Poslovice, zagonetke i druge kra}e umotvorine

Pripovedne pesme – karakteristike i podela: bajke u stiho-

vima, religiozno-moralno pou~ne legende u stihovima i dr.

JUGOSLOVENSKI MUZI^KI FOLKLOR (Narodna muzika)

O tekstu i melodiji

Pesme uz rad – za sejawe ìta, za ètvu, ~obanske pesme,

uspavanke i dr.

Pesme uz praznovawe i sve~anosti – koleda, Lazari~ke [pe-

sme, \ut|evdanske pesme, Kraqice, Dodole, Krstono{e

Pesme uz porodi~ne sve~anosti – ro|ewe, svadba, ispratni-

ca, tu`balice, pesme za Krsno ime

HOR

Program ovog predmeta je identi~an sa programom za Vokalno-

-instrumentalni odsek i nalazi se u tom delu nastavnog programa.

NARODNI ANSAMBLI

ááá RAZRED


U okviru mawih instrumentalnih skupina podrazumeva se

formirawe sastava koji su u skladu sa tradicionalnim izvo|a-

{tvom: npr. Duet frula, duet okarina, svirka na gajdama uz tapan.

Imaju}i u vidu instrumente na kojima u~enici sviraju potrebno je

obrazovati tambura{ki orkestar, kao i orkestar frula{a. Po~e-

tak rada sa ansamblima nalaè obradu najjednostavnijih izvornih

melodija i savladavawe svih komponenata specifi~nih za forme

grupnog muzicirawa (ritmi~ko i intonativno uskla|ivawe, melo-

dijsko oblikovawe, artikulacija....). Svirawe po notnim zapisima

i po sluhu.

FONO MATERIJAL – kao za glavni predmet – narodno svirawe

(á-áâ razred)

LITERATURA


osnovnu muzi~ku {kolu, á sveska

Golemovi}, Dimitrije: Etnomuzikologija, uxbenik za sred-

wu muzi~ku {kolu

Devi}, Dragoslav: Etnomuzikologija, skripta, ááá, Beograd,

1977.

Napraviti izbor iz literature za glavni predmet – narodno

svirawe (á-áâ razred).


a) po deset izvornih melodija izvedenih od strane maweg in-

strumentalnog sastava;

b) pet izvornih melodija izvedenih od strane ve}ih instru-

mentalnih sastava koji su predvi|eni nastavnim programom.

SVAKI UÊNIK JE OBAVEZAN DA JEDAN PUT U TOKU

POLUGODI[TA, ILI DVA PUTA U TOKU GODINE,

JAVNO NASTUPI U ANSAMBLU BAREM

NA INTERNOM ÂSU

áâ RAZRED


Nastavni program podrazumeva rad mawih i ve}ih instru-

mentalnih skupina koje ulaze u okvir plana prethodnog razreda,

ali se zahteva obrada sloènijih melodijskih primera iz domena

tradicionalnog instrumentalnog stvarala{tva.

FONO MATERIJAL i LITERATURA kao za prethodni razred


a) po deset izvornih melodija izvedenih od strane maweg in-

strumentalnog sastava;

b) pet izvornih melodija izvedenih od strane ve}ih instru-

mentalnih sastava koji su predvi|eni nastavnim programom.

SVAKI UÊNIK JE OBAVEZAN DA JEDANPUT U TOKU

POLUGO\A, ILI DVA PUTA U TOKU GODINE, JAVNO

NASTUPI U ANSAMBLU BAREM NA INTERNOM ÂSU

AUDIOVIZUELNA TEHNIKA

Program ovog predmeta je identi~an sa programom za Teo-

retski odsek i nalazi se u tom delu nastavnog programa.

ODSEK ZA RANU MUZIKU

Ciq nastave instrumenta odseka za Ranu muziku u sredwoj

muzi~koj {koli – blok-flaute, traverzo-flaute, krumhorna, kor-

namuze, {almaja, pomera, ranketa, dulcijama, rau{fajfa, korneta,



segbata, gemshorna, rebeke, viele, fidela, viole da gambe, rene-

sansnih harfi, ~embala – i pevawa u okviru dva ~asa nedeqno in-

dividualnog rada i dva ~asa nedeqno svirawa u mawim sastavima

razli~itih kombinacija instrumentarija sredweg veka i renesan-

se je daqe sticawe znawa i ve{tina koje u~eniku omogu}avaju na-

predak u nivou wegove muzi~ke kulture, kao i daqi razvoj i izra-

àvawe wegovih muzi~kih sposobnosti.

Zadatak je:

– ovladavawe tehnikom svirawa navi{e srodnih instrume-

nata;

– daqi rad na razvijawu specifi~ne postavke tona, bez vi-

brata, sa primenom karakteristi~nog dimani~kog niajsirawa koje

je stilsko obele`je muzike sredweg veka, renesanse i baroka;

– daqe upoznavawe sa delima iz epohe sredweg veka, renesan-

se i baroka kroz muzi~ku interpretaciju dela i primenu prakse

ornamentirawa naro~ito u muzici Hâ, Hâá, Hâáá i Hâááá veka;

– razvijawe sposobnosti svirawa u malim sastavima – od dva

do osam ~lanova – u najrazli~itijim kombinacijama koje dozvoqa-

va instrumentarij sredweg veka, renesanse i baroka;

– stru~no osposobqavawe u~enika za nastavak daqeg {kolova-

wa i obrazovawa na vi{im {kolama i akademijama za ranu muziku.

KRUMHORN, KORNAMUZA, [ALMAJ, POMER, DULCIJAN,

RANKET, RAU[HAJF, GEMSHORN, KORNET, SEGBAT,

REBEKA, FIDEL, VIELA, VIOLA DA GAMBA

U okviru Nastavnog plana i programa za duva~ke instrumen-

te: krumhorn, kornamuza, {almaj, pomer, dulcijan, ranket, rau{-

fajf, gemshorn, kornet i segbat, uz blok flautu i traverzo flau-

tu, i guda~ke instrumente: rebeka, viela, fidel i viola da gamba, u

sva ~etiri razreda sredwe muzi~ke {kole obuhva}eno je svirawe

na svim veli~inama svakog od navedenih instrumenata – sopran,

alt, tenor i bas – i obrada jednoglasnih i vi{eglasnih kompozi-

cija iz epohe sredweg veka, renesanse i baroka u najraznovrsnijim

kombinacijama duva~kih, guda~kih i ì~anih instrumenata – lau-

ta, vihuela, orfarion, teorba, spinet, ~embalo, harfa.

U okviru dva ~asa nedeqno obra|ivati pojedine deonice vi-

{eglasnih kompozicija, svakako obraditi i one jednoglasne, na

odgovaraju}im instrumentima, dok na dva ~asa nedeqno koji su od-

re|eni za rad malih sastava – dua, trija, kvarteti, kvinteti sa i

bez peva~a – uve`bavati dela u celini.

á RAZRED


REBEKA, VIELA, [ALMAJ, GEMSHORN

Anonimus, Engleska Hááá vek: Oksfordska Estampida

Anonimus, Engleska Hááá vek: Tri dvoglasne Duktije – Kaude

Anonimus, Francuska Hááá vek: Dance RealI druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja


RANKET, RAU[FAJF, BLOK FLAUTA, TRAVERZO FLAUTA,

KORNET, SEGBAT, REBEKA, VIELA, FIDEL, VIOLA DA

GAMBA

F. J. Gizbert: Zbirka Liber Fridolini Sichery (oko 1500 godi-

ne) – komadi za tri, ~etiri i pet melodijskih instrumenata á i áá

sveska (B. Schott’s Sohne Mainz)E. Valentin: Zbirka Sonus literatus – komadi za dva, tri i ~e-

tiri melodijska instrumenta od Hááá do Hâá veka (Heinrichshofen’sVerlag)

J. K. Demancijus (Hâá – Hâáá vek): „Igre iz Nirnberga”

(1601) – za ~etiri i pet melodijska instrumenta (autor Zbirke H.

Menkemajer, B. Schott’s Sohne, Mainc)L. Zenfl (Hâá vek): êtiri pesme – za glas i tri melodijska

instrumenta (autor Zbirke H. Menkemajer, H. Moeck Veglag, Celle)K. @ervez, (Hâá vek): Deset igara (1550) – za ~etiri melo-

dijska instrumenta (H. Moeck Verlag, Celle)V. Hausman, (1600): Dvanaest igara – za ~etiri i pet melo-

dijska instrumenta (H. Moeck Verlag, Celle)P. Atewan, (Hâá vek): Igre iz Pariza, 1529. 1530. – za ~eti-

ri melodijska instrumenta (Edicija Schott 3758)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja


a) 20 komada u razli~itim kombinacijama instrumentarija

sredweg veka i renesanse.

ISPITNI PROGRAM

1. Pet kompozicija u razli~itim kombinacijama instrumen-

tarija sderweg veka i renesanse

Napomena: u svim razredima u svirawu instrumenata kojima

su poverene vode}e deonice koristiti modele za ukra{avawe iz

zbirke S. Ganazi (1535): „La Fontegara”

áá RAZRED


REBEKA, VIELA, [ALMAJ, GEMSHORN

Anonimus, Francuska, Hááá vek: Sedam jednoglasnih dvor-

skih Estampida




KORMET, SEGBAT, REBEKA, VIELA, FIDEL, VIOLA DA

GAMBA

A. de Kabezon (1557): êtiri fantazije – za ~etiri melodij-

ska instrumenta (Edicija Moeck 3612)L. V. de Henestroza (1557): Kancone – za ~etiri melodijska

instrumenta (Edicija Moeck 347/348)\. Freskobaldi (1615): Ri~erkari i Kancone – za ~etiri me-

lodijska instrumenta (Edicija Moeck 3614)P. Falez (1583): Igre iz veka sveska – za ~etiri melodij-

ska instrumenta (Edicija Moeck 3601)

P. Atawan (1550): Pavane, Gaqarde i Branle – za ~etiri me-

lodijska instrumenta (Edicija Moeck 3604)P. Atawan (1547): „Bas-dance, Turdioni, Branle” – za ~etiri

melodijska instrumenta (Edicija Moeck 3603) F. Benduzi (1553): „Opera nova de balli” – za ~etiri melodij-

ska instrumenta (Edicija Moeck 3602)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja




ISPITNI PROGRAM






ááá RAZRED


REBEKA, VIELA, [ALMAJ, GEMSBORN

Anonimus, Italija, Háâ vek: Igre iz Ars nove: Lamento diTristano; La Manfredina; Trotto; Saltarello I, II, III, IV

I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja


RANKET, RAU[FAJF, BLOK FLAITA, TRAVERZO FLAUTA,


GAMBA

F. d Ana, Hâá vek: „Frotole, Stramboti i Lamentacije” á i áá

sveska – za ~etiri melodijska instrumenta (Ricordi)M. Pretorijus (1612): Francuske igre iz „Terpsichore” á i áá

sveska – za ~etiri melodijska instrumenta (Edicija Moeck 3607,3608)

M. Pretorijus (1612): [est seoskih Branli iz „Terpsichore” –

za pet melodijskih instrumenata (autor Zbirke M. Sanvazen Heugel)L. Cidra: Zbirka „Dela flamanskih autora Hâ i Hâá veka”

– za ~etiri melodijska instrumenta (Edicija Musica Budimpe{ta

8368)

J. K. non Papa (Hâá vek): Stare flamanske narodne melodi-

je – za tri melodijska instrumenta (Edicija Schott 5468)S. Rosi, (Hâá vek): Simfonije i Gaqarde – za ~etiri melo-

dijska instrumenta (Edicija Schott 4096)J. H. [ajn (1586-1630): Svita – za pet melodijskih instrumenata

T. Simpson (1612): „Tafel-Konsort” – 12 komada za ~etiri me-

lodijska instrumenta (Heinrichshofen’s Verlag)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja






ISPITNI PROGRAM






áâ RAZRED


REBEKA, VIELA, [ALMAJ

Anonimus, Italija, Háâ vek: Igre iz Ars nove – Ghaetta;Chominciamento di gioia; Isabella; Tre fontane; Belicha; Parlamento;In pro; Principio di virtu

J. Skovron: Zbirka „Sredwovekovni komadi za vielu – rebe-

ku” (Les Editions Ouvrieres)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja




GAMBA

B. Tomas: Zbirka „Antologija muzike za konsort krumhorna”

á sveska – 21 konad za ~etiri krumhorna, Hâá vek (Musica Rara,London)

Bertolini, Gabrijeli, Gusa|o: Tri kancone (1608) – za dupli

~etvoroglasni sastav (Heinrichshofen’s Verlag)T. Suzato, (1551): Zbirka „Danserye” á i áá sveska – za ~etiri

i pet melodijska instrumenta (Edicija Schott 2435, 2436.)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja




ISPITNI PROGRAM

1. Deset kompozicija u razli~itim kombinacijama instru-

mentarija sderweg veka i renesanse




LAUTA I SRODNI INSTRUMENTI

U okviru Nastavnog plana i programa za lautu za sva ~etiri

razreda navedeni su kompozitori koji su pisali i za druge instru-

mente srodne lauti – bandora, teorba, orferion, vihuela....– pa je

i sam izbor instrumenata i odgovaraju}ih kompozicija prepu{ten

u~eniku. Samim tim, neophodno je upoznavawe u~enika sa razli~i-

tim tabulaturama.

á RAZRED


Upoznavawe u~enika sa {panskom tabulaturom.

LITERATURA

S. Lungren: [kola za renesansnu lautu

P. Posidi: Uvod u studiju renesansne laute

A. Roli: The compleat beginner A. l Roj: Fantazije i Igre

Lui d Narvez: Los seys libros del delphin de musicaX. Daulend: Zbirka muzike za lautu

P. Posidi: Italijanske igre za lautu

V. Bakfark: Opera omniaP. Atawan: Danze del rinascimentoJ. A. Dalza: Intabulatura za lautu

R. Kesa: Antologija stare muzike



a) 10 komada za solo izvo|ewe;

b) 10 komada u mawim sastavima.

ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije za solo izvo|ewe – jedna pisana u {pan-

skoj tabulaturi;

2. Tri kompozicije za izvo|ewe u mawem sastavu.

áá RAZRED


Upoznavawe u~enika sa nema~kom tabulaturom.

LITERATURA

A. Roli: The compleat beginnerL. Romani: Trideset komada za lautu

A. l Roj: Fantazije i Igre

L. d Narvez: Los seys libros del delphin de musicaD. Lamsden: Antologija engleske muzike za lautu

A. Holborn: Muzika za lautu i bandoru

X. Daulend: Zbirka kompozicija za lautu

P. Posidi: Italijanske igre za lautu

V. Bakfark: Opera omniaM. Vaisel: Tabulatura 1573

P. Atawan: Danze del rinascimentoJ. A. Dalza: Intabulatura za lautu


R. Xonson: Kompletna {kola za solo lautu





ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije za solo izvo|ewe – jedna pisana u nema~-

koj tabulaturi;


ááá RAZRED


Upoznavawe u~enika sa tabulaturom iz epohe baroka.

LITERATURA

T. Saton: [kola za baroknu lautu

L. Romani: 30 komada za lautu

A. l Roj: Fantazije i Igre

L. d Narvez: Los seys libros del delphin de musicaA. Holborn: Muzika za lautu i bandoru

X. Daulend: Zbirka muzike za lautu


J. A. Dalza: Intabulatura za lautu



X. A. Losi: 19 komada za baroknu lautu

@. Bitner: Komadi za lautu

A. Beils: 32 laka komada za baroknu lautu





ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije za solo izvo|ewe – po mogu}stvu jedna na

baroknoj lauti;


áâ RAZRED


LITERATURA

T. Saton: [kola za baroknu lautu

L. Romani: 30 komada za lautu

A. l Roj: Fantazije i igre

L. d Narvez: Los seys libros del delphin de musika



D. Lumsden: Antologija engleske muzike za lautu

A. Holborn: Muzika za lautu i bandoru

X. Daulend: Zbirka muzike za lautu


J. A. Dalza: Intabulatura za lautu



J. A. Losi: 19 komada za baroknu lautu

@. Bitner: Komadi za lautu

A. Beils: 32 laka komada za baroknu lautu

D. Kelner: Fantazija

V. J. Laufen{tajner: Partie in b flat major S. L. Vais: Intabulatura za lautu





ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije za solo izvo|ewe – po mogu}stvu jedna na

baroknoj lauti;


RENESANSNE (MALE) HARFE

Pored savladavawa tehnike svirawa u~enike upoznati sa

istorijskim razvojem male harfe i literaturom pisanom za wu.

Osposobiti u~enika za {timovawe, zamenu ìca i odràva-

we harfe

á RAZRED


SKALE

Durske skale do ~etiri povisilice i tri snizilice kroz

dve oktave paralelno. Trozvuk u osnovnom poloàju i obrtajima

razloèno i harmonski.

U~ewe skala je ograni~eno zbog toga {to na maloj harfi ne-

ma pedala te nije mogu}e modulirawe u sve tonalitete.

Kao i u niòj {koli preporu~uje se rad na tehni~kim i

prstnim ve`bama.

STUDIJE ZA MALU HARFU

B. Langnikel: [kola za malu harfu

D. Megevand: [kola za irsku harfu

J. Molnar: Prakti~ne metode za irsku harfu br. 1

K. Robertson: Aran`mani za harfu

KOMADI ZA IZVO\EWE

S. Vuds: Izbor komada – irske igre

A. Stivel: Renesansni komadi za keltsku harfu

M. Grandjani: Tri mala komada

V. Smit: Muzika za harfu

D. Friu: Renesansna muzika

M. Verwo: Balada i Rondo

S. Prat: Sonatina u klasi~nom stilu

E. Polonska: Arija i Igra u renesansnom stilu

V. A. Mocart: Tema s varijacijama

M. Grandjani: Mala harfina kutija

V. T. Kameron: Minijature za harfu solo


a) skale;

b) deset etida;

v) deset kompozicija za izvo|ewe.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;


3. Tema s varijacijama;

4. Dve kompozicije za izvo|ewe.


áá RAZRED


SKALE

Durske i molske lestvice do ~etiri povisilice i tri snizi-

lice kroz dve i tri oktave, trozvuk ~etvoroglasno harmonski, raz-

loèno i arpe|irano. Dominantni i umaweni septakord u svim

kombinacijama.

Preporu~uje se rad na tehni~kim-prstnim ve`bama.


R. N. Boksa: 50 progresivnih etida

F. Alberti: Etide i tehni~ke ve`be

M. Rolin: Metode za keltsku harfu

J. Molnar: Prakti~ne metode za irsku harfu br. 2


F. J. Naderman: Tema s varijacijama

I. Vetere: 12 malih kanona

P. Xon: Svita

P. Xon: Vetrovita ruà

E. Jones: 51 vel{ka harfa

A. Lara: Granada

T. Pitfild: Sonatina

J. Pahelbel: Kanon in DD. Ovens:: 20 vel{kih pesama za harfu solo

O. Denti: Klasi~an komad br. 1 i br. 2

A. [alan: Mali valcer

L. [arpanie: 10 malih varijacija

F. Kupren: [est komada

J. M. Damas: Menuet boiteux


a) skale;

b) 10 etida razli~itog karaktera;

v) 10 kompozicija za izvo|ewe.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Dve etide;

3. Jedna sonatina ili tema s varijacijama;

4. Dva komada.


ááá RAZRED


SKALE

Skale u brèm tempu, posebnu pa`wu posvetiti arpe|u, prst-

nim ve`bama, glisandu prvog i ~etvrtog prsta i flaòletima.

STUDIJE ZA HARFU

A. Grifits: [kola za malu harfu

B. Heler: [kola za malu harfu

J. Molnar: Metode za irsku harfu

V. Pozoli: Progresivne etide


V. Kameron: Nokturno

R. Inglfild: Solo za Sowu br. 1 i br. 2

P. Xon: Igra klovnova

P. Xon: Muzika za gotsku harfu

V. Kameron: Tarantela

V. Kameron: Pesma i arija

V. Kameron: Mar{ u klasi~nom stilu

V. Kameron: Varijacije

M. Karles: Svita medievaleT. Karolan: Komadi za irsku harfu


a) skale;

b) 10 etida iz razli~itih {kola za malu harfu;


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skal;

2. Dve etide razli~irog karaktera;



3. Sonatina ili tema s varijacijama;



áâ RAZRED


SKALE

Skale, arpe|a i tehni~ke ve`be


M. Rolin: Metode za keltsku harfu

R. N. Boksa: Izbor etida op. 318 á i áá sveska

R. N. Boksa: Izbor etida op. 62

V. Pozoli: Izbor progresivnih etida

F. Alberti: Progresivne etide – izbor


S. Vuds: Izbor komada za irsku harfu

J. S. Bah: êtiri komada

J. M. Laruel: Igra i Tokata

A. Lemeland: Elegija

J. Mami: [est komada brevis

D. Megevand: Keltska balada

S. Miligan: Komadi za malu harfu

O. Denti: Varijacije na Mocartovu temu

F. \ovanineti: 22 popularne francuske {ansone

M. Grandjani: Pastorala

Grut: Svita u Es-duru

G. F. Hendl: Koncert Be-dur


a) skale;

b) 10 etida;


ISPITNI PROGRAM


2. Cikli~na forma – sonatina, koncert – ili tema s varija-

cijama;




Renesansna harfa se u sredwoj {koli u~i fakultativno, uz

neki drugi odsek. Sadràj programa je tako sa~iwen da odgovara

psihi~kim i fizi~kim mogu}nostima u~enika. Pored etida pomo-

}u kojih u~enik sti~e tehniku svirawa, zastupqeni su i muzi~ki

komadi za izvo|ewe kao i ve}e cikli~ne forme i teme sa varijaci-

jama. Pomo}u wih u~enici u~e kako ih treba izvoditi i to u pogle-

du dinamike, frazirawa, vo|ewa glasova (ako je vi{eglasje). U~e-

nici se upoznaju kako sa izvo|a~kim mogu}nostima harfe, tako i

sa istorijskim razvojem i literaturom za malu harfu. Preporu~uje

se od samog po~etka rad u kamernim sastavima. U skladu sa uput-

stvima iz priru~nika „HARFA SA KUKICAMA”, part harfe,

ukoliko ga nema u originalnim partiturama, moè se lako dopi-

sati vode}i ra~una o mogu}nostima u~enika. Po zavr{etku sredwe

{kole u~enik je osposobqen za solisti~ko i kamerno muzicirawe

na maloj harfi kao i za nastavak {kolovawa.

ÊMBALO

á RAZRED


LITERATURA

„Fic Viqemove zbirke za virxinal” – preludijumi, pavane i

gaqarde Xona Bula i Viqema Berda ili igre i komadi @ila Far-

nabija i Martina Pirsona

A. Valentea: Tabulatura igara za ~embalo

G. Freskobaldi: Tokate – pravila i stil „afeti kantabili”

J. J. Froberger: Tokate

Svite Kleramboa, [ambowera, Mar{ana, Danglbera, F. Ku-

prena, Ramoa

J. S. Bah: Troglasne invencije; Francuske svite

G. F. Hendl: Svite i Sonate

B. Paskvini: Sonate

D. Skarlati: Sonate

S. Albero: Sonate

K. B. Balbastra: Komadi

Daken: Komadi

V. A. Mocart: Fantazija


a) tri kompozicije iz perioda renesanse;

b) jedna tokata;

v) tri komada francuske {kole klavsenista;

g) jedno delo J. S. Baha;

d) jedno delo G. H. Hendla;

|) dve sonate italijanske ili {panske {kole;

e) jedno pretklasi~no delo.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedno delo iz perioda renesanse ili Hâáá veka;

2. Dva komada francuske {kole;

3. Jedno delo J. S. Baha ili G. F. Hendla;

4. Jedno virtuozno delo – italijansko, {pansko ili pred-

klasi~no.

áá RAZRED


LITERATURA

„Fic Viqemova zbirka za virxinal” – fantazija ili mize-

rere Xona Bula ili Viqema Berda

Luj Kupren: Nemetri~ki prelid – teoretski obraditi in-

terpretaciju ovakve vrste preludijuma)

Kleramboa: Svite

[ambower: Svite

F. Kupren: Svite

Ramo: Svite – obavezna alemanda

J. S. Bah: Engleske svite

J. S. Bah: Koncert ef-mol

J. S. Bah: Koncert A-dur

G. F. Hendl: [akone i pasakaqe

G. F. Hendl: Koncert Ef-dur

G. F. Hendl: Koncert ge-mol

D. Skarlati: Sonate

K. B. Balbastra: Komadi

V. A. Mocart: Sonate

J. Hajdn: Sonate


a) tri kompozicije iz perioda renesanse;

b) jedan nemetri~ki prelid;

v) jedna cela lak{a svita {kole klavsenista ili tri stava

iz svite Kuprena ili Ramoa – obavezno alemanda;

g) dva stava iz engleske svite ili jedan stav koncerta J. S. Bah;

d) jedno delo G. F. Hendla;

|) dve sonate Skarlatija;

e) jedan pretklasi~an komad ili jedna stav iz sonate Mocar-

ta ili Hajdna.

ISPITNI PROGRAM


2. Dva komada francuske {kole;

3. Jedno delo J. S. Baha ili G. F. Hendla;

4. Dve sonate D. Skarlatija ili jedan stav iz sonate V. A.

Mocarta ili J. Hajdna.

ááá RAZRED


LITERATURA

Renesansna dela Xona Bula, Viqema Berda i \ovanija Pikija

Freskobaldi: Tokate

Floberger: Tokate

Luj Kupren: Prelidi

Ramo: Svita a-mol



F. Kupren: Svite

G. F. Hendl: Preludijumi i fuge

J. S. Bah: Dobro temperovani klavir

D. Skarlati: Sonate

A. Solera: Sonate

H. Ferera: Sonate

Blask de Nevr: Sonate

K. F. E. Bah: Sonate, fantazije i ronda


a) jedno teè renesansno delo;

b) jedna tokata ili jedan sloèni prelid sa polifonim

sredwim delom;

v) cela lak{a sveta francuske {kole klavsenista ili ~eti-

ri stava iz duè svite – alemanda, kuranta, sarabanda i ìga;

g) jedan preludijum i fuga G. F. Hendka;

d) jedan preludijum i fuga J. S. Baha;

|) dve sonate;

e) jedna sonata, fantazija ili rondo K. F. E. Baha.

ISPITNI PROGRAM


2. Odabrano delo francuske {kole;

3. Jedan preludijum i fuga J. S. Baha ili G. F. Hendla;

4. Jedno delo K. F. E. Baha ili {panske {kole

áâ RAZRED


LITERATURA

„Fic Viqemova zbirka za virxinal”

Freskobaldi: Tokate i Partite

Froberger: Tokate i Partite

Mokelan|elo Rosi: Tokate i Partite

Ramo: Svita Ge-dur

F. Kupren Svite br. 7, 13, 24

A. Forkere: Svite

@. Difli: Svite

J. S. Bah: Umetnost fuge

G. F. Hendl: Svite

D. Skarlati: Sonate

A. Soler: Sonate

Jedno delo K. F. E. Bah:

J. Hajdn: Sonate

V. A. Mocart: Varijacije

J. K. Bah: Koncerti po sonatama De-dur, Ge-dur, Es-dur


a) jedno zna~ajno delo iz „Fic Viqemove zbirke za virxinal”;

b) tokata ili partita – varijaciono delo;

v) cela svita francuske {kole klavsenista ili tri stava iz

svite Forkerea ili Diflija;

g) jedan preludijum i fuga, ili fantazija i fuga, ili fuga

iz „Umetnost fuge” J. S. Baha;

d) jedna cela svita G. F. Hendla;

|) dve sonate;

e) jedna sonata, varijacije ili koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedno delo iz perioda renesanse;

2. Jedno delo ili Hâáá veka;

3. Odabrano delo francuske {kole;

4. Jedan delo J. S. Baha ili G. F. Hendla;

5. Dve sonate D. Skarlatija ili A. Solera;

6. Odabrano predklasi~no delo.


Kroz razrede osnovne {kole u~enici su se upoznali sa sope-

cifi~nostima tu{ea i artikulacije na ~embalu. Predloène ve-

`be F. Kuprena iz „Umetnost svirawa na ~embalu” mogu se, po po-

trebi, obnavqati ili se na osnovu wih mogu samostalno konstrui-

sati ve`be za ornamente koji predstavqaju najve}i tehni~ki pro-

blem na ~embalu.

Pojam etide jo{ nije ustanovqen u periodu baroka, ali re-

nesansne kompozicije u velikom broju sadrè sistemati~no treti-

rawe problema pasaà, ornamenata i nizova paralelnih terci i

seksa, pa se mogu koristiti kao etide za ~embalo; tako|e, preludi-

jumi i dvoglasne invencije J. S. Baha i na najvi{em nivou „Eser-

~izi” D. Skarlatija.

Specifi~nos ~embalisti~ke literature je u velikoj razli-

~itosti stilova pojedinih epoha (renesansa; rani barok– Hâáá

vek; barok – Hâáá; rokoko; predklasika) i {kola (engleska, itali-

janska, nema~ka, {panska). Pravilnim izborom programa tokom

~etiri godine treba izgra|ivati svaki stil pojedina~no, polaze-

}i od najlak{ih fa sve teìm belima.

Po tipu kompozicione tehnike u ~embalisti~koj literaturi

mogu se razlikovati dela u kojima dominira improvizacioni, va-

rijacioni, polifoni ili homofoni na~in komponovawa. Svaki

od ovih tipova treba postepeno savla|ivati, tj:

– najpre raditi renesansne preludijume, zatim Freskobal-

dijeve tokate, preludijume Luja Kuprena i na kraju preludijume i

tokate J. S. Baha;

– na polifona dela J. S. Baha ne treba pre}i dok se nije pre-

{la bar neka fantazija iz perioda renesanse, kancina, kapri~o

ili ri~erkar Flobergera i fuga G. F. Hendla;

– varijacije najpre raditi renesansne, zatim partite Fre-

skobaldija ili Frobergera;

– renesansne igre – alemande, kurente i ìge – treba da bu-

du baza za upoznavawe baroknih igara istog naziva, a ~esto pri-

li~ni razli~itih kad kompozitora italijanske, francuske {kole,

Hendla i Baha;

– razvoj homofonije treba pratiti [reko dela Ramoa, Bal-

bastra, Skarlatija, Solera, do Mocarta i Hajdna.

ORGUQE

á RAZRED


Kompozicije BAROKNOG PERIODA

– Engleska: Georg Fridrih Hendl;

– Francuska: Fransoa Kupren;

– Italija: Antonio Vivaldi, Benedeto Mar~elo;

– Nema~ko podnebqe: Johan Sebastijan Bah, Georg Filip

Teleman;

– drugi autori

Kompozicije perioda PREDKLASICIZMA i KLASICIZMA

– [panija: Padre Antonio Soler;

– Italija: Domeniko îmaroza;

– Nema~ko podnebqe: Georg Filip Teleman, Mihael Hajdn,

Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart, Bahovi sinovi, Ludvig

van Betoven;

– drugi autori.

MINIMUM PRE\ENOG GRADIVA

a) pet kompozicija iz perioda muzike autora do Hâáá veka;

b) pet kompozicija baroknog perioda.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve kompozicije perioda Hâáá veka ili pre;

2. Jedna kompozicija perioda Hâááá veka.

áá RAZRED







Teleman;

– drugi autori

Kompozicije perioda PRETKLASICIZMA i KLASICIZMA





van Betoven;

– drugi autori.






ISPITNI PROGRAM

1. Dve kompozicije razli~itih {kola iz perioda Hâáá veka

ili pre;

2. Dve kompozicije perioda Hâááá veka.

ááá RAZRED







Teleman;

– drugi autori






van Betoven;

– drugi autori.




ISPITNI PROGRAM


ili pre;

2. Dve kompozicije perioda Hâááá veka od kojih jedna obave-

zno od Johana Sebastijana Baha;


áâ RAZRED







Teleman;

– drugi autori






van Betoven;

– drugi autori.




ISPITNI PROGRAM


ili pre (\. Freskobaldi, J. P. Svelink, D. Bukstehude i sl.);

2. Dve kompozicije perioda Hâááá veka od kojih je jedna oba-

vezno od Johana Sebastijana Baha;

3. Jedna kompozicija predklasi~nog odnosno klasi~nog pe-

rioda (G. F. Teleman, V. A. Mocart, J. Hajdn, M. Hajdn i sl.);

4. Jedna slobodna obrada /protestantskog/ korala na zadati

kantus firmus.


Upoznati u~enika sa istorijskim karakteristikama instru-

menta, razvojem instrumenta, kao i vrstama i specifi~nostima

instrumenata u razli~itim podnebqima (Italija, Nema~ka, En-

gleska itd.). Upoznati u~enika sa tehni~kim karakteristikama

instrumenta, sviraonikom, delovima instrumenta, i upotrebom

komandi. Posebnu pa`wu posvetiti registraciji, upoznavawu

osnovnih zvu~nih boja i primenom registara na kompozicije raz-

li~itih stilova. Potrebno je da u~enik od samog po~etka posebnu

pa`wu posveti pedalnoj tehnici i ve`bama za {to brè savlada-

vawe pedalnog svirawa, uz upoznavawe razli~itih tehnika pedal-

nog svirawa u ranoj muzici, kao i prstoreda kod manualnog svira-

wa. Objasniti bliskost tehnike manuelnog svirawa kod orguqa sa

drugim klavijaturnim instrumentima rane muzike (~embalo, kla-

vikord) i s tom svrhom omogu}iti u~eniku i upotrebu ovih instru-

mentata.

Prilikom obrade kompozicije u~enika upoznavati sa glav-

nim karakteristikama dela, datumom i mestom nastanka, kao i raz-

logom nastanka istog. Nakon postepenog savladavawa starih nota-

cija, kompozicije svirati iz originalnih kqu~eva. Obavezno ko-

ristiti URTEKST izdawa.

Obavezno je slu{awe rane muzike putem audio sredstava kao

i pose}ivawe koncerata i upoznavawe sa istorijom i umetno{}u

navedenih perioda.

Osposobqavawe u~enika za zajedni~ko kamerno muzicirawe

je od posebnog zna~aja. Stoga u~eniku od samog po~etka ista}i va-

`nost kontinua u ranoj muzici, i osposobiti ga za svirawe i samo-

stalno tuma~ewe istog. Tako|e, poèqno je aktivno u~e{}e u~eni-

ka u kamernom muzicirawu sa drugim instrumentima i peva~ima.

Program obuhvata dela kompozitora od najranijih zapisa za

klavijaturne instrumente do klasicizma. BASO KONTINUO

(GENERALBAS) se izu~ava i kao poseban predmet po zajedni~kom

programu za ~embalo i orguqe.

[KOLE ZA ORGUQE

F. \ermani, H. Riman i M. Dipre

LITERATURA – kompozicije za klavijaturne instrumente perio-

da rane muzike (sredweg veka, renesanse, baroka i klasicizma):

KOMPOZICIJE AUTORA DO XVII VEKA

Engleska: Orlando Gibons, Vilijam Berd, Henri Persel

Francuska: Luj Kupren, Luj Nikolas Klerambo, @an Fran-

soa Dandrije, Pjer di Ma`, Nikolas de Griwi, Luj Klod Dakenl

Flamanske zemqe: Jan Piterson Svelink

Italija: Andrea Gabrieli, \ovani. Gabrieli, \irolamo

Kavaconi, Bernardo Paskvini, \irolamo Freskobaldi, Erkole

Paskvini, Tarkvinio Merula, Bankijeri Adrijano, Boneli Aure-

lio, Domeniko Cipoli, \ovani Batista Martini

Nema~ka: Johan Tobias Krebs i Johan Ludvig Krebs (8 malih

preludija i fuga J.S. Baha), Johan Jakob Froberger, Johan Pahel-

bel, Ditrih Bukstehude

[panija: Karlos Sei{as, Huan Antonio de Kabezon, Huan

de Arauho, S. Albero

Drugi autori

BLOK FLAUTE

U okviru Nastavnog plana i programa za blok-flautu, u sva

~etiri razreda sredwe muzi~ke {kole, obuhva}eno je svirawe na

svim veli~inama blok-flaute: sopranimo, sopran, alt, tenor i bas

– {timovi in C i in F, u razli~itim sastavima (od jedne do pet

blok-flauta, sa i bez kontinua), sa delima iz epohe sredweg veka,

renesanse i baroka.

á RAZRED


LITERATURA

Anonimus, Engleska Hááá vek: Oksfordska Estampida – jed-

noglasna

Anonimus, Engleska Hááá vek: Tri dvoglasne Duktrije – Kaude

Anonimus, Francuska Hááá vek: Dance Real – jednoglasna

H. Kestner-H. Spiter: Zbirka „Stare engleske arije i igre –

alt-flauta i ~embalo (Schott Co. LTD London)H. Isak, Hâá vek: êtiri komada za tri blok flaute – so-

pran, alt, tenor (H. Moeck Verlag, Celle)H. Isak, Hâá vek: êtiri komada za ~etiri blok flaute –

sopran, alt, tenor, bas (H. Moeck Verlag, Celle)



K. @ervez: Deset igara za ~etiri blok flaute – sopran, alt,

tenor, bas (H. Moeck Verlag, Celle)H. Menkemajner: Zbirka „Dvanaest komada iz baroka” – dve

sopran blok flaute i ~embalo ili dve sopran blok flaute i jedna

alt blok flauta (Barenreiter Verlag, Kassel)V. Hileman: Zbirka „Kvarteti iz Hâá, Hâáá i Hâááá veka” á

i áá sveska – sopran, alt, tenor i bas blok flauta (Edition Peters9677a, 9677b)

I druge zbirke i komadi sli~ne teìne


a) 10 komada za solo izvo|ewe uz pratwu ~embala ili laute;

b) 10 komada za izvio|ewe u mawim sastavima.

ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije solo ili uz pratwu ~embala, laute ili

harfe;

2. Tri kompozicije za trio, kvartet ili kvintet sastavqen

od razli~itih kombinacija duva~kih, guda~kih i ì~anih instru-

menata sredweg veka i renesanse – uz kombinacije i sa jednim ili

vi{e peva~a.




áá RAZRED


LITERATURA

Anonimus, Francuska Hááá vek: Sedam jednoglasnih dvor-

skih Estampida

H. Konor: Zbirka „Igre [ekspirovog doba” – jedna i dve

blok flaute sa pratwom laute (Nordijska Musikforlaget, [tok-

holm)D. Degen-A. E. Sajman: Zbirka „Igre {pilmana iz Flandri-

je” – jedna, dve, tri i vi{e blok flauta uz pratwu laute ili bez

kontinua (Edicija Schott 2653)M. Frank (1604): Osam igara za ~etiri blok flaute – so-

pran, dva alta, tenor blok flauta (VEB Deutscher Verlag, Lajpcig)P. de Eskober-F. de Peneloza: Zbirka Vilansika za tri

blok flaute – sopran, alt, tenor blok flauta (Edition Moeck 3611)Anonimus, 1540: [est venecijanskih igara za ~etiri blok

flaute – sopran, alt, tenor, bas blok flauta (Edicija Hein-rihchshofen, Verlag)

P. Rubart: Zbirka „[est fuga iz Hâáá i Hâááá veka” za kvar-

tet blok flauta (VEB F. Hofmeister Musikverlag, Lajpcig)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja



b) 10 komada za izvo|ewe u mawim sastavima.

ISPITNI PROGRAM


harfe;




vi{e peva~a.




ááá RAZRED


LITERATURA

G. Rav (1545): „Bacinia gallica et latina” – za sopran i tenor

blok flautu (autor zbirke H. Menkemajer Heinrichshofen’s VerlagWilhelmshaven)

Anonimus, Italija, Háâ vek: „Igre iz Ars nove” – za jednu

blok flautu – Lamento di Tristano; La Manfredina; Trotto; SaltarelloI, II, III, IV

Anonimus, Hâáá vek: „Zeleni rukavi” – blok flauta i lauta

(Verlag Doblinger, Minhen)

Xon Daulend, Hâá-Hâáá vek: „Gaqarda grofa Eseksa”; „La-krime Pavana”; „Gaqarda danskog kraqa” – blok flauta i lauta

Fran~esko d Ana, Hâá vek: „Frotole, Stramboti i Lamenta-

cije” á, áá kwiga – za kvartet blok flauta (Ricordi)Fran~esko Bendusi, Hâá vek: „Opera nova de balli” – za kvar-

tet blok flauta (Edicija Moeck 3602)I. Hekler: Zbirka „Kvarteti za ~etiri blok flaute iz Hâá,

Hâáá i Hâááá veka” (Edicija Moeck 2073)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja




ISPITNI PROGRAM


harfe;




vi{e peva~a.




áâ RAZRED


LITERATURA

Anonimus, Italija, Háâ vek: „Igre iz Ars nove” – za jednu

blok flautu – Ghaetta; Chominciamento di gioia; Isabella; Tre fonta-ne; Belicha; Parlamento; In pro; Principio di virtu

Henri âááá, Hâá vek: Fantazija „Taunder naken” – za tri

blok flaute

M. Pretorijus (1612): Francuske igre iz zbirke „Terpsicho-re” á i áá sveska – za kvartet blok flauta (Edicija Moeck 3607,3608)

P. Atewan, (1547): Bas-dance, Turdioni i Branle” – za kvartet

blok flauta (Edicija Moeck 3603)P. Atewan, (1550): „Pavane, Gaqarde i Branle” – za kvartet

blok flauta (Edicija Moeck 3604)P. Falez (1583): „Igre Hâá veka”, á kwiga – za kvartet blok

flauta (Edicija Moeck 3601)Druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja




ISPITNI PROGRAM


harfe;




vi{e peva~a.




TRAVERZO FLAUTA

U okviru Nastavnog plana i programa za traverzo flautu u

sva ~etiri razreda je obuhva}eno svirawe na sopran, alt i naro~i-

to tenor traverzo flauti, u razli~itim sastavima – od jedne do

tri traverzo flaute sa ili bez kontinua – kao i svirawe traverzo

flaute u okviru mawih sastava koji sadrè odgovaraju}e instru-

mente(duva~ke, guda~ke i ì~ane) iz epohe sredweg veka, renesan-

se i baroka.

á RAZRED


LITERATURA

Anonimus, Francuska, Hááá vek: Dance Real – jednoglasna

Anonimus, Engleska, Hááá vek: Tri dvoglasne Duktije – Kaude



H. Kestner-H. Spiter: Zbirka „Stare engleske arije i igre”

– traverzo flauta i ~embalo (Schott Co. LTD London)P. Donat: Zbirka „Igre iz Hâááá veka” á i áá sveska – traver-

zo flauta i ~embalo (VEB F. Hofmeister Musikverlag, Lajpcig)G. F. Teleman, Hâááá vek: 13 Menueta – traverzo flauta i

~embalo (autor zbirke V. Voel, Barenreiter Ausgabe 977)H. Menkemajer: Zbirka „12 komada iz baroka” – dve traverzo

flaute i ~embalo (Barenreoter Verlag Kasel)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja




ISPITNI PROGRAM


harfe;




vi{e peva~a.




áá RAZRED


LITERATURA

Anonimus, Francuska Hááá vek: Sedam jednoglasnih dvor-

skih Estampida

H. Konor: Zbirka „Igre [ekspirovog doba” – za jedni i za

dvbe traverzo flaute i lautu (Nordijska Musikforlaget, Stokholm)G. Keler: Zbirka „Igre iz baroka” – za dve traverzo flaute

(Edicija Peters 9231/a Lajpcig)D. Degen-A. E. Sajman: Zbirka „Igre {pilmana iz Flandri-

je Hâá i Hâáá veka” – izbor igara za traverzo flautu i lautu i dua,

trija i kvarteta traverzo flaute sa blok flautama (Edicija Schott2653)





ISPITNI PROGRAM


harfe;




vi{e peva~a.




ááá RAZRED


LITERATURA

G. Rav (1545): Bacinia gallica et latina – za traverzo flautu i

tenor blok flautu (autor zbirke H. Menkemajner Heinrichshofen’sVerlag Wilhelmshaven)

Anonimus, Italija, Háâ vek: „Igre iz Ars nove” za traverzo

flautu – Lamento di Tristano; La Manfredina; Trotto; Saltarello I, II,III, IV

Anonimus, Hâáá vek: Varijacije „Zeleni rukavi” – za traver-

zo flautu i lautu (Verlag Doblinger, Minhen)Xon Daulend, Hâá-Hâáá vek: Gaqarda grofa Eseksa; Lakri-

me Pavana; Gaqarda danskog kraqa – za traverzo flautu i lautu

Fran~esko d Ana, Hâá vek: „Frotole, Stramboti i Lamenta-

cije” – za ~etiri instrumenta, kombinacija traverzo flaute sa te-

nor i bas blok flautama – á i áá sveska (Ricordi)I druge zbirkei komadi sli~ne teìne i sadràja




ISPITNI PROGRAM


harfe;




vi{e peva~a.




áâ RAZRED


LITERATURA

Anonimus, Italija Háâ vek: „Igre iz Ars nove” za traverzo

flautu – Ghaetta; Chominciamento di gioia; Isabella; Tre fontane; Be-licha; Parlamento; In pro; Pricipio di virtu

J. Malina: Zbirka „Rani barok” – za traverzo flautu i ~em-

balo (Edicija Musica Budimpe{ta)M. Pretorijus (1612): Francuske igre iz zbirke „Terpsicho-

re” á i áá sveska – za traverzo flautu sa tenor i bas blok flautama

(Edicija Moeck 3607, 3608)P. Atewan, (1547): – za traverzo flautu i blok flaute (Edi-

cija Moeck 3603)P. Atewan, (1550): „Pavane, Gaqarde i Branle” – za traverzo

flautu i blok flaute (Edicija Moeck 3604)I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja




ISPITNI PROGRAM


harfe;




vi{e peva~a.




PEVAWE

Interpretacija rane muzike obuhvata sve glasove, {to zna~i

da podrazumeva i kontratenorsko pevawe kao i de~a~ko (prijem-

nom ispitu mogu pristupiti i de~aci pre mutacije od minimum 7

godina starosti, koji uporedo poha|aju instrument u osnovnoj mu-

zi~koj {koli).

Upoznati u~enika sa istorijskim karakteristikama pesama

od sredweg veka do baroka, sa razvojem solo-pevawa u ovom periodu

i specifi~nostima pevawa razli~itih podnebqa (Italija, Fran-

cuska, kastratsko i kontratenorsko pevawe itd.). Osnovni prin-

cip rada je primena klasi~ne vokalne tehnike na dela rane litera-

ture kroz interpretaciju na autenti~an na~in i izraz. Posebnu pa-

`wu posvetiti elementima stila kao {to su agogika, dinamika,

tempo, a posebno ornamentika i primerena upoterba vibrata. Vo-

diti ra~una od pravilnom izgovoru teksta, naro~ito pesama na sta-

rim jezicima tj. starom engleskom, francuskom i {panskom jeziku.

U~enike obavezno upoznavati sa prevodom tekstova radi pravilnog

do~aravawa kroz interpretaciju. Pesme obavezno pevati na origi-

nalnim jezicima i po mogu}nosti koristiti URTEKST izdawa.

Obavezno je slu{awe rane muzike putem audio sredstava kao

i pose}ivawe koncerata i upoznavawe sa istorijom i umetno{}u

navedenih perioda.

Osposobqavawe u~enika za zajedni~ko kamerno muzicirawe

je od posebnog zna~aja. Poèqno je udvajawe vokalnih deonica au-

tenti~nim instrumentima.

Kroz edukaciju peva~a u maniru perioda rane muzike obuhva-

}eni su sve vrste glasova, {to zna~i i kontratenori (falsetisti).



á RAZRED


Osposobiti u~enike da pevaju dela autora iz perioda sred-

weg veka, ars nove, renesanse i baroka.

LITERATURA

Kompozicije za pevawe perioda rane muzike (sredweg veka,

renesanse i baroka):

a) Kompozicije SREDWEG VEKA i ARS NOVE

»Cantigas de Santa Maria« {panskog kraqa Alfonsa H el Sa-

bia (Mudrog)

»Libre Vermell« iz manastira Monserat (Katalonija)

Kompozicije kraqa Ri~arda Lavqeg Srca

Provansalske i francuske pesme trubadura i truvera

fran~esko Landini i wegovi savremenici (Italija)

b) Kompozicije RENESANSNIH AUTORA

Italija: Bartolomeo Trombon}ino, Oracio Veki, Andrija

Motovuwanin, \ulio Ka~ini, \ovani Pjerlui|i da Palestrina,

Jakobus Galus i drugi

Engleska: Vilijam Bird, Tobias Hjum, Kraq Henri âááá,

Xon Daulend, kao i autori engleske madrigalske {kole;

Francuska: @an Batist Bezar, Klod Sermizi, Klod le @en

i drugi

Flamanske zemqe: Xon Danstejbl, Gijom Difaj, Arnold de

Lantines, Orlando di Laso.

v) Kompozicije BAROKNOG PERIODA

Italija: Klaudio Monteverdi (bali, arije iz opera, duhovna

muzika iz Hâ kwige, madrigali), Bja|o Marini, Antonio Skarla-

ti, Fran~esko Durante, \ovani Batista Pergolezi, Antonio Vi-

valdi, \ovani Bononcini, Nikola Porpora i drugi

Engleska: Henri Persel (arije iz opera i scenska muzika,

pesme), Xon Blou i drugi

Nema~ki autori: porodica Bah i Johan Sebastijan, Georg

Filip Teleman, Georg Fridrih Hendl, Georg Fridrih Hase – re-

~itativi i arije iz kantata, opera i oratorijuma

Drugi autori evropskog podnebqa

Napomena: Navedena literature se koristi kako u individu-

alnoj nastavi tako i na ~aovima kamerne muzike.


a) 5 kompozicija iz perioda sredweg veka i renesanse;

b) 5 kompozicija baroknog perioda.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna kompozicija iz perioda sredweg veka, ars nove ili

renesanse;

2. Jedna kompozicija iz perioda baroka.

áá RAZRED


Osposobiti u~enike da pevaju dela autora iz perioda rene-

sanse i baroka.

LITERATURA

Kompozicije za pevawe perioda rane muzike (renesanse i ba-

roka):

a) Kompozicije RENESANSNIH AUTORA







i drugi



b) Kompozicije BAROKNOG PERIODA
















ISPITNI PROGRAM

1. Jedna kompozicija iz perioda renesanse;

2. Jedna kompozicija iz perioda baroka.

ááá RAZRED



sanse i baroka.

LITERATURA


roka):








i drugi



















ISPITNI PROGRAM


2. Dve kompozicije iz perioda baroka.

áâ RAZRED



sanse i baroka. Ve}u pa`wu obratiti na operski i oratorijumski

repertoar baroknih autora, sa akcentom na stilsku interpretaciju.

LITERATURA


roka):










i drugi


















b) 5 kompozicija baroknog perioda;

v) dve operske arije;

g) dve arije iz oratorijume.

ISPITNI PROGRAM


2. Jedna kompozicija iz perioda baroka po izboru;

3. Jedna operska arija;

4. Jedna arija iz oratorijuma.

STARA SRPSKA MUZIKA

Ciq predmeta je pre svega upoznavawe u~enika sa odgovara-

ju}om muzi~kom literaturom – primerima srpskog a capella sve-

tovnog i crkvenog pevawa sa~uvanog u neumskim i notnim zapisi-

ma od Háâ do HáH veka. Svaki predloèni muzi~ki primer treba

ukratko objasniti. Treba objasniti istorijsku i stilsku epohu i

rpostor kojem odgovaraju}a tradicija pripada. Radi ukazivawa na

evropske okvire stare srpske umetnosti priloèni su i primeri

isto~nog vizantijskog i zapadnog latinskog pevawa, kao i pojedi-

na~ni primeri starog ruskog, bugarskog, rumunskog pevawa.

Svaki muzi~ki primer koji }e profesor prakti~no pripre-

mati sa u~enicima treba prvo objasniti i analizirati. To zna~i

ukazati na vreme i mesto nastanka pesme, izvor iz kojeg je pro~ita-

na, jezik i sadràj pesme (precizno pro~itati tekst i prevod), vr-

stu i funkciju pesme. Korisno je i preslu{ati primere koji su

snimqeni, ~ak u vi{e razli~itih izvo|ewa, a tek potom raditi na

pevawu.

Nastava se odràva za sve u~enike zajedno tako da u toku ~e-

tvorogodi{weg poha|ana ~asova svaki u~enik pre|e svo predvi|e-

no gradivo.

á RAZRED


1. Kyrie eleison – Gospodi pomiluj, gr~ki napev, Hâ vek

2. Jedna gr~ka stihira (osmoglasna ili prazni~na), Hááá –

Háâ vek

3. Isaija Srbin: Aliluja, Hâ vek

4. Dvojezi~na gr~ko-latinska pesma, beneventanski napev,

Háâ vek

5. Primer gregorijanske – latinske melodije (Veni creatorspiritus)

6. Isaija Srbin: Sveti Boè – Agios o Theos, Hâ vek

7. Isaija Srbin: Vaskliknete Bogovi, Hâ vek

8. Stefan Srbin: Niwa sili ili Vakusite i vidite (deo),

Hâ vek

9. Isaija Srbin: Polijelej (deo, tri-~etiri stiha), Xâ vek

áá RAZRED


1. Jovan Laskaris: Aineite (Hvalite Gospoda), Hâ vek

2. Stefan Srbin: Aineite (Hvalite Gospoda), Hâ vek

3. Stihira Sv. Savi, hilandarski zapis, Hâááá vek

4. Stihira Sv. Arseniju, hilandarski zapis, Hâááá vek

5. Psalamski stihovi u hilanradskim zapisima, Hâááá vek (u

jednom od osam glasova)

6. Osmoglasna stihira u hilanradskim zapisima, Hâááá vek

(u jednom od osam glasova)

7. Dve pesme – bugar{tice zabeleène u „Ribawu i ribar-

skom rpigovarawu” Petra Hektorovi}a, Venecija 1557.

8. Iste dve pesme u obradi Stevana Mokrawca (vidi Sabra-

na dela kw. 2)

ááá RAZRED


1. Zaharija Orfelin: êtiri pesme u spevu „Pozdrav Mojseju

Putniku”, 1557. Godina (jedna od ~etiri pesme); kao prete~a duhov-

nih pesama (upor. Pesmaricu Damaskine Grdani~kog)

2. Monogeqtstvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksendru, iz

1553. Godine

3. Primer Bugarskog napeva iz Hâáá veka

4. Primer ranog ruskog vi{eglasja iz Hâáá veka

5. Tropari iz Osmoglasnika u svakom od osam glasova po

srpskom pojawu

6. Odabrani primeri iz najstarijih zapisa narodnog svetov-

nog pevawa (Vuk-Mirecki, Kalauz, Kornelije Stankovi})

áâ RAZRED


1. Magnificat u srpskoj muzici odabrati primere u dva od os-

am glasova prema zapisima Stevana Mokrawca i Nenada Bara~kog

2. Psalamski stihovi (140. 1, 2) po glasovima iz Osmogla-

snika, uzeti zapise Mokrawca, Bara~kog

3. Psalamski stihovi (140. 1, 2) po glasovima iz Osmogla-

snika u harmonizaciji K. Stankovi}a

4. Odabrani prazni~ni tropari u zapisima Mokrawca, Ba-

ra~kog

5. Odabrani prazni~ni tropari u harmonizaciji Stankovi}a

i Mokrawca

LITERATURA

1. D. Stefanovi}: Primeri starog srpskog pojawa, Poseb-

na izd. Muzikolo{kog instituta, kw. 15, Beograd 1975.

2. Transkripcije iz neumske notacije pojedinih pesama ob-

javqene su u nau~nim radovima D. Stefanovi}a i D. Petrovi}, a

mogu se dobiti u Muzikolo{kom institutu.

3. Primeri vizantijskog gr~kog pojawa iz sredwevekovnih

gr~kih rukopisa objavqeni u ediciji Monumenta Musicae Bysanti-nae, vidi u biblioteci Muzikolo{kog instituta.

4. Kwige Egona Wellesza, H. Tillyarda i L. Tarda u bibliote-

kama Muzikolo{kog instituta i Fakulteta muzi~ke umetnosti.

5. Primeri latinskog pevawa u istorijama gregorijanskog

pojawa, {tampanim Gradualima, Misalima, kao i u zbirkama sta-

rih napeva.

6. Kwiga O Srbqaku, izdawe Srpske kwièvne zadruge, Be-

ograd 1970.

7. D. Petrovi}, Osmoglasnik u muzi~koj tradiciji Ju`nih

Slovena, Posebna izdawa Muzikolo{kog instituta, kw. 16, Beo-

grad 1982.

8. Sabrana dela Stevana Mokrawca, kw. 1 – 7.

9. K. Stankovi}, Srpsko narodno crkveno pojawe, kw. 1 – 3,

Be~ 1862, 1863, 1864; fototipsko izdawe, Beograd 1994.

10. Nenad Bara~ki, Zbornik srpskog narodnog crkvenog po-

jawa po karlova~kom na~inu, Novi Sad 1923; fototipsko izdawe,

Beograd 1995.

11. \. Trifunovi}, Azbu~nik sredwevekovnih kwièvnih

pojmova, Beograd 1990.

Za ovaj predmet trebalo bi pripremiti jedan praktikum u ko-

jem bi se na{li svi muzi~ki primeri uz saèta neophodna obja-

{wewa za svaku pesmu, prevodi pesama na savremeni srpski jezik i

fonetski is~itani tekstovi, kako bi se izbegla ~esta pogre{na

~itawa starih tekstova.

UVOD U RANU MUZIKU

á RAZRED


ISTORIJA RANE MUZIKE

Muzika u periodu do Háâ veka:

– jednoglasje;

– gregorijansko pojawe;



– po~eci vi{eglasja, rani oblici vi{eglasja;

– stara notacija.

Muzika sredweg veka i ars nove:

– trubaduri i truveri (provansalske i francuske pesme tru-

badura i truvera)

– rani polifoni oblici;

– muzika u [paniji;

– muzika na engleskom dvoru.

Muzika renesansnog doba:

– muzika i vi{eglasje u Italiji, \ulio Ka~ini, \ovani

Pjerlui|i da Palestrina;

– engleske muzika i engleska madrigalska {kola;

– muzika u Francuskoj, {kola „Notr Dam”, Gijom d’ Ma{o;

– flamanske zemqe, Gijom Difaj, polifonija Orlanda di

Lasa.

INTERPRETACIJA RANE MUZIKE

Uvod:

– savremeni (moderni) i istorijski pristup interpretaciji

rane muzike;

– istorijska autenti~nost dela;

– tuma~ewe rane muzike;

– autenti~nost rane opere;

– fleksibilnost u tuma~ewu muzi~kog dela;

– kontinuo;

– razli~ite mogu}nosti kontinuo pratwe;

– {ta dati kontinuo instrumentima;

– pravila za uspe{nu realizaciju muzi~kog dela.

Stil:

– pristup rano-muzi~koj partituri;

– elementi emocijonalnosti u muzi~kom delu;

– osnovni problemi: vreme/datum, mesto i razlog nastanka

kompozicije;

– muzika kao ekspresija;

– zna~aj tehnike;

– razlike u amaterskom i profesionalnom standardu;

– faktor muzi~kog ukusa.

Ekpresija:

– ekspresija u ranoj muzici kao spontani impuls.

Repeticije i izostavqawe notnog teksta:

– obavezne repeticije ili izostavqawa bez izvo|a~evog iz-

bora;

– uobi~ajeni znaci za repeticiju u ranoj muzici;

– repeticije u plesovima;

– izostavqawe stavova ili delova kompozicije.

Tempo:

– tempo u ranoj muzici;

– rana tempa mogu biti procewivana samo uz dobro muzi~ko

znawe;

– tempa kod Johana Sebastijana Baha.

INSTRUMENTI

Istorijski instrumenti u ranoj muzici:

– muzika i instrumenti;

– potreba {to adekvatnije zamene instrumenata;

– zna~aj rane tehnike.

Kamerton ({tim-ton):

– efekti kamertona na izvo|ewe;

– visina kamertona danas i nekad;

– kamerton u kasnoj renesansnoj i ranobaroknoj muzici;

– kamerton u muzici zrelog baroka;

– kamerton u post-barokovskoj muzici;

– kamerton u praksi.

Temperacija:

– neophodnost temperacije;

– vrste temperacije: nejednaka (min-ton) i jednaka tempera-

cija;

– temperacija u praksi.

áá RAZRED



Muzika bliska na{im prostorima:

– vizantijsko pojawe;

– sli~nosti i odlike ranog srpskog pojawa;

– rana polifonija.

Muzika renesanse i ranog baroka:

– engleska madrigalska {kola i muzika virxinalista;

– Klaudio Monteverdi i Bja|o Marini;

– Henri Persel i wegova dela;

– rana opera;

– kamerna muzika i drugi muzi~ki oblici;

– porodica Bah pre Johana Sebastijana.


Ispisana tempa:

– ranobarokna tempa;

– ispisana tempa u zrelom baroku;

– metronomski ekvivalenti za tempa opisana re~ima.

Plesovi (tempa plesova):

– naziv plesa kao vodi~ u tempo;

– alman, alemanda itd., branla, brando, itd., bure, kanari,

kurante, koranto itd., ~akona, entre, furi, gaqarda, saltarelo

itd., gavota, hornpajp, ìga, lure, mar{, minuet, menuet, muzet, pa-

sakaqa, paspi, pavana, rigadon, rodno, sarabanda, tamburin, volta;

– metronomske zamene za plesna tempa.

Oznake takta:

– poreklo ozna~avawa takta u savremenoj proporcionalnoj

notaciji;

– osnovne gre{ke zamene ritma sa tempom;

– kontradiktorna upotreba S i S;

– oznaka takta u trodelnoj meri;

– barokno ozna~avawe takta u praksi.

Puls:

– ~etvorodelni i dvodelni puls;

– termin „Alla Breve” i „Alla cappella”, itd.

– „Alla Breve” u praksi;

– Hemiola.

Varijacije u tempu:

– potreba za ekspresivnom fleksibilno{}u u baroknom tempu;

– feksibilnost tempa u preludijumu sa ozna~enim ili neo-

zan~enim ritmom;

– fleksibilnost tempa u monodijskom stilu;

– felksibilnost tempa u re~itativu;

– uop{teno o fleksibilnosti tempa u ranoj muzici;

– promena tempa me|u delovima kompozicije;

– varijacije u tempu kod pasaà;

– ostale odlike promene tempa u kompoziciji.

Ritam u ranoj muzici

Duìna nota:

– na~ini prikazivawa razli~itih notnih vrednosti u savre-

menoj proporcionalnoj notaciji;

– barokna i moderna metoda prikazivawa razli~itih notnih

vrednosti;

– duìna note na kraju fraze, kompozicije, itd.

– re~itativ.

Nota s ta~kom:

– barokna ta~ka uz notu kao promenqiva oznaka;

– produàvawe barokne note sa ta~kom;

– barokna uputstva za note sa ta~kom.

Ostali o{tri ritmovi:

– pikantni kontrast stila francuskeuvertire;

– pauze pred figure sa ta~kama.

Nejendaki ritmovi

Frazirawe:

– znakovi za frazirawe;

– frazirawe ostavqeno izvo|a~u.

Artikulacija:

– grupisawe s obzirom na ligature;

– re~i i znakovi za artikulaciju;

– artikulacija izazvana prstometom kod instrumenta s dir-

kama;

– artikulacija ostavqena izvo|a~u.

Dinamika:

– prikladna glasno}a u muzici;

– re~i i znakovi za glasno}u;

– raspon i fleksibilnost rane dinamike;

– glasno i meko, kre{endo i diminuendo, „Messa di Voce”.

Ravnoteà:

– preporuke za muzi~ku ravnoteù prikazane u notaciji;

– pisani znaci;

– izbor od strane izvo|a~a.



Akcentuacija:

– re~i koje sugeri{u na akcentuaciju;

– akcentuacija sugerisana od muzike same;

– agogi~ki naglasak, te{ko doba, sforcando, akcent za na-

gla{eno doba.

INSTRUMENTI

Glas:

– italijanski belkanto;

– rana vokalna tehnika;

– triler, vibrato, portamento;

– glavni elementi grudnog pevawa;

– kastratski i kontratenorski glas;

– tretman teksta, deklamacija – artikulacija;

– polifonijska muzika – tako|e deklamatorna;

– beli glas.

Viola (viola da gamba):– porodica viola;

– konsort viola;

– gamba kao solisti~ki instrumenat i gamba kao baso-kon-

tinuo;

– ~elamba;

– svrha pragova;

– gamba u post-baroknom dobu.

Violina:

– stil svirawa na violini u baroknoj muzici;

– odlike barokne violine;

– gudalo barokne violine;

– upotreba crevnih ìca;

– dràwe violine i gudala;

– tehnika leve i tehnika desne ruke;

– akordi i polifonija na violini;

– dupla-bas violina – violbas.

Instrumenti sa dirkama:

– ~embalo, klavikord, klavir, orguqe;

– prstomet.

Horovi i orkestri:

– kasno renesansni i rano barokni ansambli;

– standardna barokna osnova guda~a;

– nestandardizovani drveni duva~i;

– nezamewivi kontinuo;

– dirigent;

– tipi~ni barokni horovi i orkestri.

Grupe ostalih instrumenata:

– ì~ani (trzala~ki) instrumenti;

– drveni duva~ki instrumenti;

– flaute;

– instrumenti sa piskom (jezi~waci);

– metalni duva~ki instrumenti;

– udaraqke.

ááá RAZRED



Muzika baroknog perioda:

– opera kao najva`nija odlika baroka;

– opera u Engleskoj i Francuskoj – sli~nosti i razlike;

– uticaj kastrata i kontratenora na solo pevawe;

– Georg Fridrih Hendl i wegova dela;

– Johan Sebastijan Bah i wegova dela;

– oratorijum, kantata, pasija, misa;

– ostali barokni kompozitori i wihova dela.


Notni zapis – oznake:

– tonalitet i kqu~;

– nepoznati hromatski simboli;

– nepoznati simboli modalnosti;

– nepoznati kqu~evi;

– pisane i nepisane oznake (akcenti, ornamenti, kadenca).

Tuma~ewe pisanih oznaka:

– rane osobitosti vezane prventveno za jednu notu;

– efekti taktne crte, heksakorda i repeticije;

– osobitosti u {ifrovanom basu.

Tuma~ewe nepisanih oznaka:

– nepisane oznake zbog potrebe i lepote;

– pikardijska terca;

– pravilo vode}e note;

– „Landini kadenca”;

– oznake sugerisane po izvo|a~evom ukusu;

– razli~ite ideje u razli~itim izdawima istog dela.

Ukra{avawe:

– izvo|a~ev ukus u figuraciji;

– ornamentalna figuracija;

– efekti ukra{avawa;

– neki rani termini za ukra{avawe.

Ornametnacija u Hâá veku:

– ornamentacija Hâá veka – melodijska umetnost;

– Hâ i rani Hâá vek;

– kasni Hâá vek;

– ornamentacija polifonih dela danas.

Ranobarokna ornamentacija:

– ranobarokna ornamentacija jo{ uvek uglavnom melodijska;

– vokalna ornamentacija muzike ranog baroka;

– instrumentalna ornamentacija u muzici ranog baroka.

Ornamentacija u zrelom baroku:

– kasnobarokna ornamentacija – i harmonijska i melodijska;

– vokalna ornamentacija u kasnobaroknoj muzici;

– intrumentalna ornamentacija u kasnobaroknoj muzici;

– primerena ornamentacija u kamernoj i orkestarskoj muzici;

– nacionalne razlike u na~inu ukra{avawa;

– generalni saveti.

Ornamentacija nakon baroknog doba

Kadenca:

– tipi~na barokna kadenca kao najava kraja;

– kadenca kao deo pokreta;

– stil baroknih kadenci.

Ornamenti (vrste):

– neka radna pravila za ornamentaciju baroknog dela;

– glavni barokni ornamenti grupisani po porodicama;

– apo|atura, dupla apo|atura, ligatura, tremolo i vibrato,

triler, mordent, zadr`nica, prolaznica, anticipacija, razloè-

ni akord, koloratura, itd.

– kombinovani ornamenti.

INSTRUMENTI

@i~ani (trzala~ki) instrumenti:

– lauta i teorba, vihuela, gitara, citra, harfa.

Grupa drvenih duva~a:

– promeweni karakter velikog broja drvenih duva~kih in-

strumenata;

– efikasnost drvenih duva~a;

– rani drveni duva~ki instrumenti u praksi.

Flaute:

– vrste flauta i odlike;

– traverzo flauta;

– blok flaute;

– ostale vrste flauta i frula.

Instrumenti sa piskom (jezi~waci):

– glavne odlike;

– porodica {almaja, oboa, fagot, krumhorn, klarinet.

Metalni duva~i:

– vrste i odlike;

– kornet, serpent, tuba, horna, trombon, truba.

Udaraqke:

– vojni, plesni i orkestarski udara~ki instrumenti;

– vrste udaraqki i odlike.

áâ RAZRED



Muzika baroka i klasicizma:

– Georg Filip Teleman – barokni i klasi~ni kompozitor;

– razvoj opere u klasicizmu – sli~nosti i razlike sa barok-

nom operom;

– Volfgang Amadeus Mocart i wegova dela;

– simfonija, misa, drugi oblici;

– Padre Antonio Soler, Domeniko îmaroza;

– Jozef i Mihael Hajdn i wihova dela;

– Ludvig van Betoven – rane simfonije i druga rana dela;

– ostali kompozitori poznog baroka i klasicizma i wihova

dela.




Muzi~ka pratwa:

– {ifrovani bas – glavne odlike {ifrovanog basa.

Figurirawe – kontinuo:

– ne{ifrovani bas;

– znakovi kori{}eni za {ivrovani bas;

– pozicija akorda;

– vrste i na~in figurirawa;

– akordi u kontinuu;

– prolaznice u basu.

Izgled deonice kontinua:

– va`nost dobre pratwe;

– bez pratwe („Senza Cembalo”, itd.)

– neharmonizovana pratwa („Tasto Solo”, svi unisono, itd.)

– visina i dubina deonice u kontinuo pratwi.

Struktura deonice:

– strukturalni aspekt pratwe;

– razbijena pratwa u re~itativima;

– duplirawe glavne melodije i nezavisna melodija u kontinuu;

– kontrapunkt u pratwi.

Instrumenti u kontinuo pratwi:

– ranobarokni instrumenti u kontinuu;

– podr{ka harmonijske pratwe sa melodijskim bas instru-

mentom;

– gamba ili ~elo;

– dodavawe viol-basa;

– ostali efekti i podela izvo|ewa kontinuo pratwe;

– izbor harmonijskihinstrumentata.

Dobar pratilac:

– {ta odlikuje dobrog pratioca;

– pra}ewe re~itativa;

– pratwa kao kompozicija (komponovawe).


LITERATURA

Robert Donington „Interpretacija rane muzike”

Arnold Dolme~ „Interpretacija muzike Hâáá i Hâááá veka”

(odre|ena tuma~ewa iz ove kwige, savremenim istraìvawem, ka-

snije su ne{to izmewena ili opovrgnuta)

Druga uobi~ajena literatura:

– Roksanda Pejovi}: „Istorija muzike á i ”

– Muzi~ka enciklopedija i sl.

Razli~iti notni materijal od sredweg veka do klasicizma

Kompakt diskovi, audio i video kasete i plo~e sa muzi~kim

delima u izvo|ewu vokalnih i instrumentalnih solista i ansam-

bala koji tuma~e ranu muziku na istorijskim instrumentima.

NASTAVNI PROGRAM

Upoznavawe u~enika sa istorijskim karakteristikama muzi-

ke od sredweg veka do baroka i klasicizma, razvojem instrumenata

u ovom periodu, interpretacijom, specifi~nostima muzike razli-

~itih stilova i razli~itih podnebqa, notacije i tuma~ewa notnog

zapisa, kao i slu{awe muzike.

Obavezno koristiti takozvana URTEKST izdawa notnog ma-

terijala.

Pored obaveznog slu{awe rane muzike putem audio sredsta-

va i putem pose}ivawa koncerata upoznavati u~enike sa istorijom

i umetno{}u navedenih perioda.

Odseci obra|ivawa nastavnog programa podeqeni su tokom

svake godine u~ewa u tri glavne grupe: (1) istorija rane muzike,

(2) interpretacija rane muzike, i (3) instrumenti, a prema uxbe-

niku – kwizi Roberta Doningtona „Interpetacija rane muzike”, s

tim da je redosled u~ewa ne{to izmewen prema potrebi savladava-

wa gradiva kod u~enika. Nastavu obra|ivati istovremeno, uz neiz-

ostavno slu{awe muzike.

SVIRAWE U ANSAMBLU




Ansambl se formira od u~enika iz sva ~etiri razreda pa je

program jedinstven, ali se fond ~asova po razredima razlikuje.

Programom su obuhva}eni instrumenti blok-flauta, traverzo-

flauta, krumhorn, kornamuza, gemshorn, rau{fajf, {almaj, pomer,

ranket, dulcijan, kornet, segbat, rebeka, viela, fidel, viola da

gamba, lauta, vihuela, orfarion, teorba, harfa, spinet, ~embalo i

pevawe. Za navedene instrumente obuhva}ena su dela koja su u na-

stavnim planovima i programima duva~kih i guda~kih instrumena-

ta Sredweg veka. U okviru malih sastava (dua, trija, kvarteti,

kvinteti sa ili bez peva~a) i u razli~itim kombinacijama jedno-

rodnih instrumenata (konsort) i raznorodnih instrumenata (raz-

bijeni konsort) uve`bavati dela koja su u nastavnim planovima i

programima navedena i ~ije su deonice na odgovaraju}im instru-

mentima – po zvu~nosti i opsegu – ve} obra|ene na ~asovima indi-

vidualne nastave.

U toku ~etvorogodi{we nastave svirawa u ansamblu u~eni-

ci treba da se upoznaju i sa slede}im vidovima muzicirawa:

1. – Pra}ewe solo glasa ili instrumenta;

2. – Izvo|ewe kontinuo deonice u baroknom orkestru;

3. – Izvo|ewe deonice u trio sonati;

4. – Izvo|ewe kompozicije za dva melodijska instrumenta –

dva ~embala....

ÊMBALO

Kompozicija za glas ili instrument uz pratwu ~embala

Pesme i arije starih italijanskih majstora (A. Skarlati, \.

B. Pergolezi, A. Stradela);

Renesansne kompozicije za flautu, obou i gambu

Stav kontinuo deonice u orkestru:

Koncerti i kon~erti grosi A. Vivaldija, A. Korelija

Kompozicije za solo glas ili oratorijumske atije J. S. Baha,

G. F. Hendla

Cikli~no delo za instrument uz pratwu ~embala

Trio sonate G. M. Telemana, A. Korelija, H. Persla

Kompozicije za dva ~embala F. Kuprena – alemanda, mizeta -

, J. K. Baha – sonate za dva ~embala

Tri koncerta @. M. Ramoa

J. S. Bah: Sonate za flautu ili violinu i ~embalo

F. Kupren: Kraqevski koncert za flautu

J. S. Bah: Koncert za dva ~embala ce-mol, Ce-dur – á ili áá i

ááá stav

J. S. Bah: Umetnost fuge – fuga za dva ~embala

A. Soler: Koncert za dva ~embala – jedan stav

Kontinuo deonice u ansamblu

Kontinuo deonice u orkestru samostalno ispisane na osno-

vu {ifriranog basa


a) 20 kompozicija u razli~itim kombinacijama instrumenta-

rija sredweg veka, renesense i baroka

OBAVEZAN PO JEDAN JAVNI NASTUP UÊNIKA TOKOM

POLUGO\A, ODNOSNO DVA TOKOM [KOLSKE GODINE

U SVAKOM RAZREDU

GENERALBAS

samo za ÊMBALO, ORGUQE i LAUTU

ááá RAZRED


LITERATURA

F. T. Arnold: Umetnost pra}ewa na osnovu generalbasa

P. Vilijams: Pra}ewe na osnovu {ifriranog basa

TEMATSKE CELINE

OP[TE KARAKTERISTIKE PRA]EWA NA OSNOVU

[IFRIRANOG BASA

1. Uvod

2. Instrumenti koji su u upotrebi

3. Forma pra}ewa s obzirom na broj deonica

4. Gradacija tona

5. Ukr{tawe deonica

6. Improvizacija i ornamentacija

RAZVOJ STILOVA PRA]EWA

1. Najraniji baso kontinuo

2. Baso kontinuo u Hâáá veku



3. Italijanski stil

4. Francuski stil

5. Nema~ki stil

6. Engleski stil

AKORDI I UPOTREBA [IFRI

1. Zabrawena skretawa

2. Kvintakordi

3. Udvajawe glasova u kvintakordu

4. Figurirawe kvintakorda

5. Umaweni kvintakord

6. Prekomerni kvintakord

7. Sekstakordi

8. Udvajawe glasova u sekstakordu

9. Figurirawe sekstakorda

10. Kvartsekstakordi

11. Udvajawe glasova u kvartsekstakordu

12. Figurirawe kvartsekstakorda

OBAVEZAN PO JEDAN JAVNI NASTUP UÊNIKA U

ULOZI KOREPETITORA TOKOM POLUGO\A,

ODNOSNO DVA TOKOM [KOLSKE GODINE

áâ RAZRED


LITERATURA

F. T. Arnold: Umetnost pra}ewa na osnovu generalbasa

P. Vilijams: Pra}ewe na osnovu {ifriranog basa

TEMATSKE CELINE

AKORDI I UPOTREBA [IFRI

1. Septakordi

2. Kretawe i razre{avawe glasova u septakordu

3. Zadràne septime

4. Nerazre{ene septime

5. Kvintsekstakordi

6. Terckvartakordi

7. Sekundakordi

8. Akordi sa prekomernom sekstom

SAVETI ZA PRA]EWE NA OSNOVU [IFRIRANOG BASA

1. Svrha kontinua

2. Tipovi pra}ewa

3. Figurirawe

4. Linija basa

5. Oktave u basu

6. Raspodela glasova po rukama

7. Arpe|irawe akorada

8. Dodavawe ornamenata

9. A~akature

10. Improvizovawe melodije

11. Imitacija

12. Pedal

13. Re~itativ na ~embalu

14. Kontinuo na orguqama

OBAVEZAN PO JEDAN JAVNI NASTUP UÊNIKA U

ULOZI KOREPETITORA TOKOM POLUGO\A,

ODNOSNO DVA TOKOM [KOLSKE GODINE

ISTORIJA IGRE I KOSTIMA

Kroz ovaj predmet upoznati u~enike sa epohom koju izu~avaju

u {to {iroj dimenziji kako bi mogli verno da ilustruju proteklo

doba. Slede}i citat poznatog italijanskog u~iteqa igre iz Hâ ve-

ka to najboqe pokazuje:

„Sva umetnost je u harmoniji pokreta, u gordosti hoda kojiuquqkuje, u pokazivawu ode}e .... Dona Gospa neka se drì dosto-janstveno, gospodski, lakonogo, dobro vaspitanih pokreta, neka segleda nadmeno i o~i neka joj ne lete tamo-amo. Najve}i deo vreme-na neka gleda preda se ali glavu da ne obesi na grudi ve} neka se ce-lom figurom drì uspravno.”

Ebre

ááá RAZRED


Poreklo igre.

Igra i rad.

Igra i religija.

Anti~ka igra, povezanost sa vaspitawem, mitologijim, po-

litikom.

SREDWI VEK

VIZANTIJA

Nastavak anti~ke igre.

Mu{ki kostim – obu}a, frizura.

@enski kostim – obu}a, frizura, nakit.

Carski kostim.

HRI[]ANSTVO I IGRA

Evropski kostim H i Há veka – odela, obu}a, kape.

Evropski kostim Háá i Hááá veka – odela, obu}a, nakit, kosa.

Evropsi kostim Háâ i Hâ veka.

Seoske, gradske, dvorske igre.

Pokloni: Dama i Kavaqera, hod, poze, figure.

áâ RAZRED


NOVI VEK

Igre u doba renesanse, prve balske igre.

RENESANSNI KOSTIM

Italija.

[panija.

Nema~ka.

Pokloni Hâá veka: Dama i Kavaqer.

Brana, Farandola, Pavana – osnovne figure.

BAROK

Francuski kostimi Hâáá veka.

Pokloni Hâáá veka: Dama i Kavaqer.

Pona{awe; dràwe tela, kretawe, manir, rekviziti.

Menuet: „Igra Kraqeva” ili „Kraq igara”

ALEMANDA – osnovni koraci.


Struktura predmeta je dvojaka:

1. Teorijski deo i

2. Prakti~an rad.

Od ukuptnog fonda ~asova 30% obuhvata prakti~an rad koji

se moè organizovati u bloku, po jednom u svakom polugodi{tu.

Ocena je jednistvena i obuhvata oba dela nastave. Nema is-

pita.


Programi za predmete MATEMATIKA, HEMIJA i GEO-

GRAFIJA nalaze se u „Prosvetnom glasniku”, broj 6 iz 1990. godi-

ne i broj 4 iz 1991. godine.

Programi za DUVA^KE INSTRUMENTE, UDARAQKE,

KONTRABAS, CIMBALO, TRADICIONALNO PEVAWE,

TRADICIONALNO SVIRAWE i SOLO PEVAWE nalaze se u

„Slu`benom glasniku Republike Srbije-Prosvetnom glasniku”,

broj 6 od 4. oktobra 1994. godine.

MANDOLINA

Ovaj program se koristi i kao program za u~ewe instrumena-

ta u osnovnoj muzi~koj ~etvorogodi{woj {koli.

á RAZRED

( 2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we)

[KOLE

Nenad Sekuli}: [kola za mandolinu, á sveska

Alfred Ditrih: [kola za mandolinu, á sveska



Nikola Malu{evi}: Priru~nik za mandolinu, á sveska

Adolf Tirjung: [kola za mandolinu, á sveska

Ferdo Pavlinek: Mandolina á

Dejan Markovi}: Po~etna {kola za violinu, á sveska

K. Rodionov: Po~etna {kola za violinu

[ev~ik op. 6: Po~etna {kola za violinu, á sveska

KOMADI

Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu, á sveska

Dejan Markovi}: Mali komadi za violinu i klavir, á sveska

Garlicki-Rodionov-Utkin-Fortunatov: Hrestomatija, á sveska

Fortunatov: Junij skripa~, I sveska

OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA:

a) 3 durske skale sa trozvucima,

b) 20 ve`bi iz ááá dela po~etne {kole Rodionova,

v) 20 ve`bi iz {kole Dejana Markovi}a,

g) 4-6 komada – pesmica na raznim ìcama.

ISPITNI PROGRAM:

1. Jedna skala sa trozvukom;

2. Dve ve`be-etide;

3. Jedan komad;

4. Jedna narodna melodija.


áá RAZRED


[KOLE

Nenad Sekuli}: [kola za mandolinu, áá sveska





Dejan Markovi}: [kola za violinu, áá sveska do broja 80

K. Rodionov: Po~etna {kola za violinu, nastavak

O. [ev~ik op. 6: Po~etna {kola za violinu, áá sveska

KOMADI

Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu, áá sveska

Dejan Markovi}: Mali komadi za violinu i klavir, á sveska

– nastavak

Garlicki-Utkin-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, á sve-

ska – nastavak

KONÊRTINA

S. Mah: Laki kon~ertino

F. Kihler: Kon~ertino Ge-dur, á stav

P. Nikoli}: Kon~ertino Ge-dur, á stav

O. Riding: Kon~ertino ha-mol, á stav

Kon~ertina po izboru nastavnika na istom tehni~kom nivou.


a) 4 skale,

b) obrada polustepena izme|u 1-2 i 0-1 prsta

v) 10 ve`bi iz {kole Dejana Markovi}a

g) 10 ve`bi iz „Izbora etida”

d) 4 komada raznog sadràja

ISPITNI PROGRAM:


2. Jedna etida;

3. Dva komada.


ááá RAZRED

(2 ~asa nedeqno, 70 ~asova mese~no)

[KOLE

Nenad Sekuli}: [kola za mandolinu, ááá sveska





Rodionov: Po~etna {kola za violinu, do kraja

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izabrane etide, á sveska –

izbor

Volfart op. 45: 60 etida za violinu

H. Sit op. 32: Sveska á, prvih pet etida

O. [ev~ik op. 6: Po~etna {kola za violinu, áá, ááá i áâ sveska

KOMADI

Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu, ááá sveska

Dejan Mrkovi}: Mali komadi za violinu i klavir, áá sveska

Garlicki-Rodionov-Utkin-Fortunatov: Hrestomatija, á i áá

sveska

Od pretklasika do moderne, á sveska

Drugi komadi na istom tehni~kom nivou

KONÊRTINA

A. Komarovski: Kon~ertino Ge-dur

L. Portnof: Kon~ertino e-mol

F. Kihler: Kom~ertino Ge-dur áá i ááá stav

O. Riding: Kon~ertino Ge-dur, De-dur, h-mol – sva tri stava

A. Vivaldi: Kon~ertino Ge-dur u á poziciji – obrada Felinski

A. Huber: Kon~ertino Ge-dur

J. Mokri: Kon~ertino



a) 6 durskih i molskih skala kroz dve oktave u á, áá ili ááá

poziciji, bez promena ozicija, sa trozvucima i potezima {irokim,

kratkim i vezanim,

b) 10 ve}ih etida,

v) 5 mawih etida – ve`bi,

g) 5 komada,

d) jedan stav kon~ertina.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska skala kroz dve oktave sa trozvukom;

2. Jedna molska skala kroz dve oktave sa trozvucima – jedna

skala je obavezna u áá ili ááá poziciji bez promene pozicije;

3. Jedna etida;

4. Dva komada ve}a.


áâ RAZRED


[KOLE

Nenad Sekuli}: [kola za mandolinu, áâ sveska

Edvard Ciukza: îtanka za mandolinu (Var{ava, 1963)

Dejan Markovi}: [kola za violinu, ááá sveska – nastavak

Volfart op. 45: 60 etida za violinu

Kajzer op. 20: 36 etida za violinu, á sveska

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izbor etida, áá sveska

Sit op. 32: á i áá sveska

H. [radik: Tehni~ke ve`be, á sveska

KOMADI

Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu, áâ sveska

Ludvik êh: Popularne melodije za mandolinu (Var{ava,

1963)

Dejan Markovi}: Mali komadi za violinu i klavir, ááá sveska

P. Nikoli}: Varijacije A-dur

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, áá sveska

Fortunatov: Junij skripa~, áá sveska

Nenad Sekuli}: Orkestar mandolina


KONÊRTINA

A. Jan{inov: Kon~ertino op. 35

F. Kihler: Kon~ertino De-dur u stilu Vivaldija

L. Portnof: Kon~ertino a-mol

F. Zajc: Kon~ertino Ge-dur

A. Huber: Kon~ertino Ef-dur

R. Orsag: Kon~ertino a-mol

N. Baklanova: Kon~ertino de-mol

O. Riding: Kon~ertino Ge-dur




a) 4 durskih i molskih skala u á, áá i ááá pozicija sa prome-

nom pozicija;

b) 10 etida u raznim vidovima tehnike

v) 4 komada

g) jedna velika forma: stav iz kon~ertina, koncerta, sona-

tine, varijacije

ISPITNI PROGRAM:

1. Jedna skala durska ili molska sa promenom pozicija ili

bez, sa trozvukom;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad;

4. Jedan stav kon~ertina.


â RAZRED


[KOLE

Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu, â sveska


Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izabrane etide, ááá sveska

do kraja

Volfart op. 45: 60 etida

Kajzer op. 20: 36 etida, áá sveska za violinu

H. Sit op. 32: áá i ááá sveska

Mazas op. 36: Etide, á sveska

Dont op. 37a: Etide – izbor

H. [radik: á sveska

KOMADI

Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu, â sveska


1963)

Od predklasike do moderne, áá sveska – izdawe Ivanovi}

Junij Skripa~: áá sveska

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, áá sveska

Hrestomatija za áâ i â razred



VELIKE FORME

A. Vivaldi: Koncert De-dur, á stav

A. Vivaldi: Koncert Ge-dur, á stav á – ááá pozicija

A. Vivaldi: Koncert a-mol, á stav

Druge velike forme na istom tehni~kom nivou


a) 4 dvooktavne durske i molske skale sa trozvucim i septa-

kordima od á – áâ pozicije (koristiti skale od Gregorijana);

b) 10 etida raznih autora;

v) 3 komada;

g) 2 velike forme:

– koncert á stav;

– sonatina ili varijacije.

ISPITNI PROGRAM:

1. Jedna skala (iz Gregorijana) prema programu;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma – koncert á, ili áá i ááá stav, ili so-

natina, ili varijacije.


âá RAZRED


[KOLE



Kajzer op. 20: 36 etida za violinu, ááá sveska

Mazas op. 36: Etide, á sveska

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izbor etida, ááá sveska (ru-

sko izdawe)

Sit op. 32: áá, ááá, áâ i â sveska – izbor

Dont op. 38: Etide – izbor

H. [radik: á i áá sveska

Druge {kole na istom tehni~kom nivou

KOMADI



1963)

L. Bokerini: Menuet

J. H. Fioko: Alegro

B. Mar~elo: Grave i alegro

A. Koreli: Alegro De-dur

Od predklasika do moderne, áá sveska – izdawe Ivanovi}

Zbirka: Hrestomatija, ááá sveska

Zbirka: Hrestomatija za â i âá razred



VELIKE FORME

A. Vivaldi: Koncert a-mol, áá i ááá stav

A. Vivaldi: Koncert E-dur

A. Vivaldi: Koncert g-mol

J. B. Akolaj: Koncert a-mol

J. Hajdn: Koncert Ge-dur, á stav

Varijacije i drugi koncerti na odgovaraju}em tehni~kom nivou


a) dve durske i dve molske skale kroz tri oktave sa trozvuci-

ma – po Gregorijanu,

b) 6 etida,

v) 2 komada,

g) 2 velike forme – iz raznih epoha.

ISPITNI PROGRAM:

1. Jedna skala (durska ili molska) kroz tri oktave sa trozvu-

cima;

2. Dve etide raznih sadràja;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma: koncert á, ili áá i ááá stav


CITRA

Ovaj program se koristi i kao program za u~ewe instrumen-

ta u osnovnoj muzi~koj ~etvorogodi{woj {koli.

á RAZRED


Upoznavawe sa STOLNOM – MA\ARSKOM CITROM –

vrsta i delovi citre. Na~in {timovawa.

Postavqawe citre i dràwe tela.

Postavqawe prstiju leve ruke na melodijske ìce.

Tehni~ki pokreti desne ruke kod trzawa – svirawa.

METRIKA

2/4, 3/4, 4/4. Znak za ponavqawe.

RITAM

Polovina, polovina sa ta~kom, ~etvrtina, ~etvrtina sa ta~-

kom, osmina i odgovaraju}e pauze.

SKALE

Ce-dur u okviru jedne oktave (ce1 – ce2) kao i pro{irewe

iste – malo ge do ha2.

TEHNI^KE VE@BE

Trideset tehni~kih ve`bi u okviru metrike i ritma

LITERATURA

Erne Kiraq: [kola za citre, (Novi Sad 1977. godina, izda-

we Savez muzi~kih dru{tava Vojvodine)

Balogh Sándor: [kola za citre (Citera ishola, Budapest, 1993)

Qubomir Mici}: Zbirka „Harmoinka” br. 1. i 2.

Milorad Mirkovi}: Frulo moja frulice á i áá sveska




a) dve razli~ite etide;


v) tri komada razne teìne;

g) jedno doma}e deli;

d) dve narodne pesme.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska lestvica;

2. Jedna etida sa umerenim tehni~kim zahtevima;

3. Dva komada razli~itog karaktera.


áá RAZRED


Obnavqawe gradiva iz á razreda.

Obrada sinkopa.

Ve`be sa tremolom.

Na~in svirawa PARLANDA i RUBATA.

Tahnika svirawa uz kori{}ewe pritiskova~a – palica ili

pera.

METRIKA

2/4, 3/4, 4/4. Znak za ponavqawe.

RITAM

[esnaestina. [esnaestina sa kombinacijama, osmina sa

ta~kom, odgovaraju}e pauze.

SKALE

Durske skale sa dva predznaka (Ge, De, Ef, Be) kao i para-

lelne molske skale (e, ha, de i ge). Prirodna, harmonska i melo-

dijska skala.

TEHNI^KE VE@BE

Trideset tehni~kih ve`bi koriste}i svirawe TREMOLO.

Svirawe sa i bez pritiskiva~a – palice ili pera, kori{}ewe ra-

znih dekoracija. Kori{}ewe pomo}nih zv. Burdon ìca.

KOMADI

Pet komada za izvo|ewe po izboru nastavnika

LITERATURA

Erne Kiraq: [kola za citre (Novi Sad, 1977. godine)



Milorad Mirkovi}: Frulo moja frulice á i áá sveska


a) sve pre|ene skale;


v) ~etiri narodne pesme i igre;

g) tri komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa burdonom (pratwom) i bez;

2. Dva komada sa burdon pratwom;



ááá RAZRED


Ve`be gradiva iz áá razreda uz kori{}ewe burdon ìca, kao

i pritiskiva~a na ma|arskoj citri.

Upoznavawe sa BAVARSKOM (AUSTRIJSKOM) CI-

TROM. Na~in dobijawa tona i rtehnika svirawa.

[timovawe citre.

U~ewe tonskih visina slobodnih ìca.

Postavqawe leve ruke na melodijskim ìcama (A, A, De, Ge,

Ce).

Na~in okidawa – trzawa ìce desnom rukom..

METRIKA

3/8 i 6/8

RITAM

Triola i mala sinkopa, kao i kori{}ewe kombinacije

osmina i {esnaestina sa ta~kom. îtawe s lista. Dinamika.

SKALE

Skale kroz jednu oktavu, a kasnije i kroz dve oktave u duru.

Trozvuk u osnovnom poloàju razloèno.

Paralelno sa bavarskom citrom na ma|arskoj citri obradi-

ti durske skale A, E, As, Es, kao i paralelne molske fis, cis, ef,

ce – po mogu}nosti kroz dve oktave koriste}i prate}e ìce.

TEHNI^KE VE@BE

Tehni~ke ve`ne raditi veoma pa`qivo!

LITERATURA

Za ma|arsku citru:



Qubomir Mici}: Zbirka „Harmoinka” br. 3.

Bela Bartok: Zbirka kompozicija za decu („Gyernekeknek”)

Za bavarsku citru:

Adalbert Albreht: [kola za citre (Zitherschule, München)

NARODNE PESME I IGRE

Obraditi 10 narodnih pesama i igara po izboru nastavnika


Za ma|arsku citru:

a) sve pre|ene skale;


v) pet narodnih pesama i igara;

g) tri komada.

Za bavarsku citru:

a) skale durske Ce, Ge i Ef i molske a, e i de;

b) pet tehni~kih ve`bi;

v) tri komada razne teìne.

ISPITNI PROGRAM

Ma|arska citra:

1. Jedna skala sa pratwom;

2. Dve akomada sa pratwom;


Bavarska citra:


2. Jedan komad sa trozvukom.


áâ RAZRED


Upoznavawe i ovladavawe ostalim instrumentima ma|arske

citre – SREDWA CITRA i BAS CITRA.

Kori{}ewe „}up-bege{” (kr~ag sviralo) u orkestru ili u

sastavu citri.

Ve`be i pesme u dvoglasnom, troglasnom i orkestarskom

svirawu.

Upoznavawe sa bas kqu~em i kori{}ewe u partiturama orke-

starskog svirawa.

SKALE

Za ma|arsku citru:

Durske i molske skale do pet predznaka.

Za bavarsku citru:

Svirawe durskih i molskih skala do ~etiri predznaka. Teh-

ni~ko svirawe sa razloènim trozvucima, kao i akordima u okvi-

ru pre|enih tonaliteta.

TEHNI^KE VE@BE

20 tehni~kih ve`bi po izboru nastavnika

NARODNE PESME I IGRE



Pet narodnih pesama i igara, po izboru nastavnika, solo,

duet i orkestarsko izvo|ewe.

LITERATURA

Za ma|arsku citru:




Bela Bartok: Zbirka kompozicija za decu („Gyernekeknek”)Za bavarsku citru:

Adalbert Albreht: [kola za citre – odre|ene lekcije i ko-

madi (Zitherschule, München)


Za ma|arsku citru:



v) tri narodne pesme i igre;

g) dve male forme;

d) jedna velika forma.

Za bavarsku citru:

a) durske i molske skale do ~etiri predznaka;

b) pet tehni~kih ve`bi;

v) ~etiri komada.

ISPITNI PROGRAM

Za ma|arsku citru:

1. Jedna skala sa kori{}ewem burdoma;

2. Jedna narodna pesma ili igra;

3. Jedna mala forma.

Za bavarsku citru:

1. Jedna skala sa trozvukom – pratwa;

2. Dva komada sa pratwom;



Programi za predmete DE^JI ORKESTAR, STARA SRP-

SKA MUZIKA, RAZVIJAWE SLUHA, DIRIGOVAWE, IGRE

HH VEKA, UVOD U KOMPONOVAWE, ISTORIJSKO-BAL-

SKE IGRE i AUDIO VIZUELNA TEHNIKA nalaze se u ovom

Nastavnom planu i programu, bilo da su u programu muzi~ke ili

baletske {kole, ali nisu obavezni za sve odseke pa se mogu fakul-

tativno izu~avati.

NASTAVNI PROGRAMI

ZA SVE ODSEKE BALETSKE [KOLE

SCENSKO-NARODNE IGRE

á RAZRED


Na ve} postavqeno telo u~enika nadograditi izraàjnost i

tancovalnost kroz upoznavawe koraka, epolmana i i rada ruku u

raznim osobenostima karaktera na{eg folklora, ruske, ma|arske,

poqske, italijanske, ciganske i ostalih igara iz programa. Kroz

razna lupawa dlanovima, polu-prstima, {tiklama, okreta na polu-

prstima ili iz demi plié-a i grand lpié-a, vladawa maramicom, raz-

vija se hitrina i plasti~nost korpusa i nogu.

Kroz ve`be kod {tapa (muz. Raz. 2/4, 3/4, 4/4 takta) pripremi-

ti telo u~enika za rad na sredini sale gde se kroz mawe etide, tj.

kombinacije koraka, savla}uje rehnika i karakter raznih igara i

wihova osobenost, a kroz razne poskoke snaga mi{i}a nogu.

LITERATURA

Grupa autora: Program za narodno-karakternu igru u izdawu

Saveza za profesionalnu delatnost, Lewingrad, 1966.

V. Lopuhov, V. [irjajev, I. Bo~arov: Osnova karakterne

igre, izdawe „Umetnost”, Moskva, 1939. godina.

EXERCICES KOD [TAPA

1. Demi-plié i grand-plié po á, áá, ááá, áâ i âá poziciji (slive-

no i resko)

2. Battement tendu:a) sa prelazom radne noge sa vrha prstiju na {tiklu;

b) sa povla~ewem stopala sa {tikle preko polu-prstiju po

podu i udarcem {tikle pete noge oslonca (na demi-plié);

v) sa okretom bedra radne noge i prelaskom sa {tikle na po-

luprste.

3. Battement tendu jeté;a) sa i bez podizawa pete noge oslonca;

b) sa akcentom „od sebe” na demi-plié bez i sa podizawem pe-

te noge oslonca.

4. Flic-flac:a) pripremne ve`be (napred, u stranu, nazad);

b) sa udarom celog stopala radne noge po ááá-}oj poziciji na

demi-plié (napred, u stranu, nazad);

v) flic-flac sa pas tombé (napred, u stranu, nazad);

g) flic-flac sa poskokom.

5. Ve`be sa udarcima {tikli i polu-prstiju:

a) naizmeni~ni udarac celog stipala i poluprstiju na 2/4 i

3/4 takta;

b) isto sa dve udarca poluprstima i iskorakom napred i nazad;

v) sa prenosom radne noge na otvoreno i zatvoreno stopalo;

g) naizmeni~an udar polu-prstiju i {tikle;

d) naizmeni~ni udarci {tiklama o pod na 1/8 takta.

6. Pripreme za „Verevo~ku” na celom stopalu sa podizawem

na polu-prste i u skoku.

7. „Verevo~ka” u ruskom i ma|arskom karakteru.

8. Ve`be za bokove (okretawe bedra na unutra i na napoqe),

na celom stopalu, na polu-prstima i u skoku.

9. Pas tortillé:a) sa i bez udara celog stopala radne noge;

b) sa podizawem na polu-prste noge oslonca;

v) sa dvojnim okretom stopala radne noge, bez i sa podiza-

wem na polu-prste;

g) sa dvojnim okretom stopala radne noge u skoku.

10. Ronds de jambes i rond de pied:a) ronds de jambes par terre bez okreta i sa okretom stopala

noge oslonca;

b) ronds de jambes na 45 stepeni bez okreta i sa okretom sto-

pala noge oslonca;

v) rond de pied par terre bez okreta i sa okretom stopala noge

oslonca;

g) rond de pied na 45 stepeni bez okreta i sa okretom stopala

noge oslonca.

11. Priprema za tire-bouchon i tire-bouchon.12. Battement fondu na 45 i 90 stepeni.

13. Priprema za „Ka~alku” i „Ka~alka” (quqa{ka).

14. „Golubec”:

a) jedan udar petom i dvojni udar petom radne noge o petu no-

ge oslonca;

b) jedan udar petama obe noge i dvojni udar petama obe noge;

v) „Golubec” u skoku.

15. Grand battement developpé:a) saliveno (napred, u stranu i nazad);

b) odse~no (napred, u stranu i nazad);

v) sa jednim udarom {tikle noge oslonca;

g) sa dvojnim udarom {tikle noge oslonca.

16. Grand battement jetés na celom stopalu i sa podizawem na

polu-prste (napred, u stranu i nazad).

17. Grand battement jeté sa coupé tombé (napred, u stranu i

nazad).

18. Spu{tawe na ris

19. Obi~an i dupli „kqu~” bez okreta i sa okretawem za 1/2

kruga.

20. Relevé na poluprstima u otvorenim i zatvorenim pozici-

jama nogu (na jednoj i obe noge).

21. Port de bras i druga razna pregibawa korpusa u raznim za-

datim karakterima.

22. Priprema za „Revoltade” (licem ka {tapu).

23. „Vint” (licen ka {tapu).

24. Pripremne ve`be za „poluprisjadke” i „prisjadke”:

a) izbacivawe na pete obe noge u strnu i napred, iz demi--plié-a i grand-plié-a (licem ka {tapu);

b) izbacivawe na petu radne noge napred i u stranu iz demi--plié-a i grand-plié-a (licem ka {tapu);

v) sa odskokom i izno{ewem radne noge na petu napred i u

stranu (licem ka {tapu);

g) „prisjadka” sa spu{tawem na ris i izbacivawem radne no-

ge na petu, napred i u stranu (licem ka {tapu).

EXERCICES NA SREDINI SALE

U~ewe osnovnih poloàja ruku i poloàja glave u ruskoj,



ma|arskoj, italijanskoj, poqskoj igri i na{em folkloru. Po meri

usvajawa elemenata kod {tapa, prenositi ih na sredinu sale, ko-

riste}i ih u malim kombinacijama, u raznim karakterima. Kori-

stiti pas balancé sa razli~itim poloàjima ruku.

ELEMENTI RUSKE IGRE

1. Prosti hod (plove}i hod) na 1/4 i na 1/8 takta.

2. Narodni klizaju}i hod.

3. Scenski vid koraka sa izbacivawem noge napred, sa pome-

rawem napred i nazad.

4. Korak sa upadawem na radnu nogu sa kretawem bo~no i

oko sebe.

5. Razni okreti u mestu.

6. Scenska forma pas de basque.7. Mali koraci sa naizmeni~nim udarawem {tikle i celog

stopala (napred i nazad).

8. „Pritop”.

9. Doskok na radnu nogu i izbacivawe druge na {tiklu u po-

zi effacé.

10. Kombinacije sastavqene od jednostavnijih sitnih udara

11. „Samovar~i}”.

12. „Zmija” i „�lo~ka gramo{ka”.

13. Rad sa maramicom

ELEMENTI ITALIJANSKE IGRE

1. Pas de basque.2. Pas ballonné napred.

3. Pas embolité napred i nazad.

4. Pas echappé.5. Pas echappé u kombinacijama sa tire-bouchon u okretu.

6. Hod napred i nazad po dijagonali.

7. Uzastopni skokovi u pozi arabesque.8. Izbacivawe radne noge sa {tikle na vrhove prstiju.

9. Glissade jeté.10. Trostruko udarawe sa zaustavqawem na jednoj nozi.

11. U~ewe rukovawa tamburinom.

ELEMENTI MA\ARSKE NARODNE

IGRE – „HOROMURGO[”

1. Korak na {tiklama (spu{tawe stopala sa {tikle).

2. „Kqu~” – zatvarawe sa okretom noge.

3. „Kqu~” sa okretom.

4. Trojni sksk.

5. Mali bo~ni korak u desno i levo.

ELEMENTI MA\ARSKE SCENSKE IGRE

1. Prvi vid hoda za lagani deo igre.

2. Drugi vid hoda za brzi deo igre.

3. Pas balancé na effacée i croisée.4. Prestupawe i zaustavqawe sa udarawem dlanova.

5. „Cabriol”. 6. „Verevo~ka” na mestu i sa pomerawem.

7. Saut de basque u ma|arskoj igri.

8. „Golubac” sa pomerawem u stranu.

9. Hod sa izbacivawem noge napred i udarom {tikle noge

oslonca.

10. Spu{tawe na koleno.

JUGOSLOVENSKE NARODNE IGRE – ne realizuju

u~enici odseka NARODNA IGRA

1. „Srbijanka”

2. „Devoja~ko kolo”

3. „Stara Vlajina”

4. „Neda grivnu izgubila”

5. „Tasino kolo”

6. „Ni{evqanka”

7. „Moravac”

8. „Zetsko kolo” ili „Crmni~ko kolo”

9. „[etwa”

GODI[WI ISPIT

1. EXERCICES KOD [TAPA – ve`be sastavqene od malih

kombinacija koraka, raznih lupawa i okreta;

2. EXERCICES NA SREDINI SALE – kroz male etide u

raznim scensko-narodnim karakterima prikazuje se usvojen pro-

gram, muzikalnost i tancovalnost u~enika.

áá RAZRED


Razvijati i daqe snagu i tehniku u~enika, usavr{avaju}i mu-

zikalnost i izraàjnost na pre|enom gradivu iz pro{le {kiol-

ske godine. Razvijati koordinaciju u malo sloènijim kombina-

cijama, uvo|ewem novih elemenata tj. metodskim jedinicama pred-

vi|enim u programu rada za ovaj razred.

EXERCICES KOD [TAPA

1. Demi plié i grand plié sa zatvorenim i otvorenim poloà-

jem stopala.

2. Double flic.3. Double flic sa udarom {tikle pete oslonca.

4. „Verevo~ka” od nazad, u mestu i sa pomerawem u napred.

5. Lepeza sa double flic-om na 1/8 takta.

6. Obi~ni i dupli „kqu~” sa celim okretom.

7. Grand battement kroz á poziciju sa uveli~anim zamahom i

zavr{avawem na demi plié.

8. Grand battement jeté balancoir.9. Revoltade (licem ka {tapu za de~ake).

10. Flic-revoltade (licem ka {tapu za de~ake).

11. Poskoci po áâ i âá poziciji.

12. Spu{tawe na ris sa polu-okretom.

13. Ve`be za gipkost korpusa.

14. Usavr{avawe „prisjadki” kod {tapa.


Po meri usvajawa ve`bi kod {tapa prenositi ih na sredinu

sale razvijaju}i tehniku i karakter igre kroz izraàjnost u~eni-

ka solo i u paru.

ELEMENTI RUSKE IGRE

1. Hod sa odbacivawem noge u nazad.

2. Mali koraci:

a) sa dvojnim udarom stopala;

b) sa udarom {tikle i polu-prstiju;

v) sa poskokom i udarom {tikle.

3. „Verevo~ka” sa prestupawem.

4. „Kqu~evi”.

5. Kroz kombinacije razvijati parovnu igru.

ELEMENTI MA\ARSKE IGRE

1. Dos-e-dos – u parovima

2. „Golubec” u okretu – solo i u parovima.

3. Okretawe sa zaba~enom nogom – u parovima.

4. Balancee „Golubec”.

5. „Verevo~ka” u okretu.

6. Hod sa izbacivawem radne noge i duplim udarom {tikle –

u parovima.

ELEMENTI [PANSKE IGRE

1. Scenski oblik pas de basque – á i áá oblik.

2. Balance sa raznim poloàjima korpusa i ruku.

3. Sissonne pas de bourrée.4. Lupawa:

a) naizmeni~no udarawe celog stopala i polu-prstiju;

b) udarci {tikla – polu-prsti.

5. Pas chassé sa udarom stopala o pod.

6. Pas glisade – scenski oblik

7. Battements tendus8. Sticawe navike vladawa lepezom

JUGOSLOVENSKE NARODNE IGRE – ne realizuju

u~enici odseka NARODNA IGRA

KOLA IZ SRBIJE

1. „Radojkin â~ak”

2. „Uì~ka ~arlama”

3. „Truba”

4. „\ur|evka”

5. „Cigan~ica”

6. „Vrawanka”

7. „ô~ek”

8. „Gruànka”

9. „@ikino kolo”



GODI[WI ISPIT

Ve`be iz opre|enog gradiva kombinovati sa elementima iz

prethodne {koleske godine. Gradivo se prikazuje kroz metodske

jedinice povezane u male etide u ruskom, ma|arskom, {panskom i

poqskom karakteru.

Elementi jugoslovenskog folklora prikazuju se kroz kombi-

nacije prema izboru predmetnog nastavnika.

ááá RAZRED


Posvetiti veliku pa`wu igri u parovima da bi se postigao

sklad i koordinaciji kretawa, karakter i sadràjnosrt igre pa-

rova (devoj~ica-de~ak, devoj~ica-devoj~ica, de~ak-de~ak).

Ranije pre|enim elementima pored {tapa i na sredini sale

dodaju se novi elementi i na tom materijalu se prave sloènije

etide. Tempo se ubrzava a ritmi~ki crteì postaju sloèniji.

Ve`be sada traju duè i imaju zadatak da u~enici savladaju

tehniku igre i stil i plasti~nost pri izvo|ewu elemenata scen-

ske i narodne igre.

EXERCICES KOD [TAPA

1. Flic-flaca) sa duplim udarom stopala po áá poziciji;

b) sa poskokom i prestupawem;

v) sa okretom stopala na unutra.

2. Usloìti lupawa na {tiklama i polu-prstima u raznim

kombinacijama.

3. Spu{tawe na ris sa prelaz s jedne noge na drugu.

4. „Lepeza” sa double flic-flac na 1/16 takta po podu i na 45

stepeni.

5. Kru`ni grand battements jeté6. Tour na savijenom kolenu noge oslonca.

7. Grand rond de jambe na grand plié (za de~ake).


Daqe insistirati na izraàjnosti pri izvo|ewu narodnih

i scenskih igara, usavr{avawu tehnike izvo|ewa pojedinih eleme-

nata igre i delova igara iz raznih koreografija.

ELEMENTI POQSKE IGRE

1. Cabriol.2. Golubec sa pomerawem u stranu i u okretu.

5. Okreti (otvoreni i zatvoreni) – solo i u parovima.

ELEMENTI [PANSKE IGRE

1. Pas de basque (ááá oblik).

2. Sissonne sa okretom.

3. Pripreme za renversé i renversé.

4. Pas de chat.

ELEMENTI MA\ARSKE IGRE

1. Hod sa cabriolle – solo i u parovima.

2. „Verevo~ka” u svim oblicima.

3. Hod sa trostrukim prestupawem i izbacivawem radne noge

nazad (narodni korak).

ELEMENTI CIGANSKE IGRE

1. Osnovni hod napred i nazad.

2. Dve vrste sitnog hoda.

3. Hodawe sa „alapa~om” i „alapa~a”.

4. @enski bo~ni hod.

5. Okreti (bo~ni hod) sa maramom.

6. Dve forme „Golubeca” sa udarawem dlanova.

7. Udari dlanovima u kombinaciji sa flic-flac.

8. Treptaji sa ramenima i grudima.

9. Razni okreti: chaine, pirouettes iz demi plié u grand plié itd.

ETIDE IZ NACIONALNOG I OSTALOG REPERTOARA


1. Stevan Hristi}: „Ohridska legenda” – koreografije po

izboru nastavnika

2. Jakov Gotovac: „Ero s’onog svijeta” – „Kolo” u koreogra-

fiji.

3. Aleksandar Borodin: „Knez Igor” – „Polovecke igre” u

koreografiji Fokina.

4. Aleksandar Glazunov: „Rajmonda” – „Saracenska igra (so-

lo) u koreografija M. Petipa.

5. A. Krein: „Laurensija” – „Flamengo” po koreografiji

âbukijanija.

6. L. Minkus: „Don Kihot” – „Segediqa” po koreografiji

âbukijanija.

7. M. I. Glinka: „Ivan Susawin” – „Krakovjak” po koreo-

grafiji Lavrovskog.

GODI[WI ISPIT

EXERCICES KOD [TAPA I NA SREDINI SALE – ve`-

be su kra}e a akcenat se daje na igru kroz etide u raznim karakte-

rima gde se prikazuje savladana tehnika i tancovalnost u~enika.

Prikazati, po izboru predmetnog nastavnika, jednu od po-

znatih igara iz pozori{nog repertoara.

NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA ( UPUTSTVO)

Nastavqaju}i u~ewe karakternih igara i folklora, koje je

u~enik zapo~eo da u~i u osnovnoj baletskoj {koli, produàva se

rad u okviru ovog predmeta u razvijawu umetni~kih ve{tina i

spremnosti u~enika da u svakom trenutku i sa podjednakim uspe-

hom izvode svaku vrstu igre. Glavni zadatak pedagoga je da nau~i

u~enika kako da radi na izgra|ivawu igra~kog lika, karaktera,

stila i da se u toku u~ewa osposobi da samostalno deluje. Zato kod

u~enika treba pobuditi interesovawe za ovaj vid igre, radozna-

lost i istraìva~ki duh i stvarala~ke mogu}nosti.

Izu~avawe scensko-narodnih igara ima poseban zadatak da

usavr{i pokrete ruku, bilo da ruke postaju plasti~nije ({to se

vidi u ciganskoj i u svim isto~wa~kim igrama), bilo da se u ruku

uzima lepeza, kastawete, daire, veo ili {al.

Sistematskim planskim u~ewem igara raznih naroda ne sa-

mo {to se pro{iruje vidokrug saznawa u~enika i wegovih mogu}-

nosti, ve} se kod wih razvija i qubav za sve vrste scensko-narod-

nih igara i formira celovita igra~ka li~nost. U~enike treba

osposobqavati za izvr{avawe raznovrznih zadataka koje }e posta-

vqati koreograf realizuju}i bilo koju numeru iz klasi~nog re-

pertosra.

Predmet scensko-narodne igre ~ine dva predmeta: karakter-

ne igre – igre raznih naroda obra|ene za scenu i jugoslovenske na-

rodne igre – igre naroda i nacionalnosti. Karakterne igre obu-

hvataju dve tre}ine predloènog programa u sve tri godine obuke,

dok jednu tre}inu ~ini folklor – jugoslovenske narodne igre.

Ovaj predmet se maè tako organizovati u {koli da ga predaju dva

nastavnika: stru~wak za karakterne igre i stru~wak za folklor.

U~enik se moè ocewivati sa dve ocene, a na kraju nastavne godi-

ne unosi se sredwa ocena oba predmeta.

GLUMA I VOKAL

Razvijawe scenskih mi{qewa, ose}awa dramske radwe, pla-

sti~ne izraàjnosti; upoznavawe sa stilom, ànrom, epohom.

Upoznavawe sa elementima koreografske kompozicije i

scenskom analizom muzi~kog dela.

Osposobqavawe za interpretaciju lika u baletskom reper-

toaru i u savremenim muzi~ko-scenskim oblicima.

ááá RAZRED


á – POJAM DRAMSKIH UMETNOSTI.

Balet kao dramska umetnost. Scensko odre|ewe igre (plesa).

áá – OSNOVNI ELEMENTI GLUME

– ve`be osloba|awa, koncentracije, zapaàwa, razvijawa

ma{te;

– radwa, sistem datih okolnosti, ciq, prepreka;

– ritam radwe;

– odnosi;

– radwa i protivradwa, sukob, predmet sukoba.

ááá – DRAMSKA ANALIZA MUZI^KOG DELA

Muzi~ki tekst i dramska radwa:

– muzi~ki izraz, struktura, fraza, tempo, dinamika, ritam;

– muzi~ka tema: razvoj, gradacija, kulminacija, razre{ewe;

– muzi~ke epizode kao odlomci dramskog doga|awa.



áâ – ELEMENTI PLASTI^NOG IZRAZA

– elementi pantomime;

– bespredmetne radwe;

– pantomima kao zamena dijaloga;

– dramska obrada muzi~kih etida – zadata tema ili improvi-

zacija.

â – GOVORNA RADWA

– podtekst;

– dijalog.

âá – PROSTOR KAO ELEMENT DRAMSKOG IZRA@AVAWA

– razli~iti oblici scenskog prostora;

– izvo|a~ i gledalac, preno{ewe energije;

– ambijentacija;

– scenski prostor kao prostor za igru i kao metafora;

– odnos prema prostoru.

áâ RAZRED


á – ELEMENTI OBLIKOVAWA

– pojam stila;

– stil i manir epohe;

– stil kao umetni~ki pravac;

– elementi ànra;

– muzi~ki materijal stilske epohe i dramski izraz.

áá – SCENSKI LIK U DRAMSKOJ LITERATURI

– biografija lika;

– fizi~ke i govorne osobine;

– jezgro lika, karakteristike i kontrakarakteristike;

– temperament;

– odnosi; razvoj lika;

– karakter, tip i lik.

ááá – SCENSKI LIK U BALETSKOJ LITERATURI

– literarno-muzi~ki materijal za stvarawe scenskog lika;

– nalaèwe motiva, siè, libreto;

– muzi~ka dramatizacija;

– stil, epoha i ànr u stvarawu lika.

áâ – GRUPNE I INDIVIDUALNE VE@BE I ZADACI

– pantomimske scene;


– govorne (dijalo{ke) scene.

â – SINTEZA DRAMSKIH, MUZI^KIH I

IGRA^KIH ELEMENATA

– savremeni muzi~ko-scenski oblici;

– koreodrama.

GODI[WI ISPIT

Sastoji se od grupnih i individualnih ve`bi u kojima su za-

stupqeni elementi rada sa u~enicima:

– pantomima;

– izraàvawe govorom i glasom;


– ve}a scenska celina sa elementima koreodrame.

ISTORIJA IGRE

Predmet ISTORIJA IGRE je zna~ajan za budu}e umetnike

baleta i igre, jer se kroz izu~avawe istorijskih promena u igri

dolazi do su{tinskih znawa iz ove oblasti. Obrazovawem se raz-

vija op{ti nivo kulture u~enika kao i kreativnost koja je neodvo-

jiv deo budu}ih baletskih umetnika.

Osnovni zadatak je da predmet ISTORIJA IGRE spoji teorij-

sko i prakti~no znawe iz oblasti igre i baleta, i time }e omogu}iti

dubqe i bogatije poznavawe materije kao osnov za stvarala{tvo.

Kroz predloène programe u~enici }e da izu~avaju:

– igru u svom nastanku kao ontolo{kom delu ~ovekovog bi}a;

– igru kao neodvojiv deo socijalnih i politi~kih promena u

dru{tvu;

– istorijski razvoj igre i estetske razlike;

– nastanak baleta kao vrhunske estetike igre;

– oformqewe i razvoj baleta u Jugoslaviji, kao deo na{e

kulturne ba{tine.

ááá RAZRED


PRAISTORIJA, kolevka mita i rituala (2)

Poreklo igre – pokret, gest, znak.

Stvarawe mita i rituala i povezanost sa religijom.

Uslo`wavawe forme.

Rad i igra.

Vrste i tehnike igara.

STARI VEK, tradicionalne kulture (12)

KINA – tradicionalna vezanost za prirodu, simboli~ki

znaci, maska, stvarawe Pekin{ke Opere.

INDIJA – kosmi~ki princip igre, vezanost za velike spe-

vove Vede, Ramajana i Mahabharata, simbolika i bogatstvo formi.

EGIPAT – religiozne i dràvne sve~anosti; vrste igara,

Ozirisov kult i ritual kao za~etak teatarske igre.

GR^KA – ideal spoja duha i tela kao harmonije sveta, mito-

logija i igra, vrste igara (religiozne, scenske, dràvne i seoske

sve~anosti), estetske vrednosti.

RIM – nasle|e Etrurije, uticaj Gr~ke, vrste religioznih i

svetovnih igara; Razvoj pantomime.

SREDWI VEK, dekadencija, zabrana i balska igra (10)

VIZANTIJA – anti~ko nasle|e i isto~wa~ko bogatstvo, vr-

ste igara, uticaj hri{}anstva.

ZAPADNO CARSTVO – rani feudalizam, uticaj hri{}an-

stva, narodne igre, pantomimi~ari, uli~ni igra~i i peva~i.

Balske igre. Etikecija.

Razvijeni feudalizam, dvorske igre, uticaj narodnih igara.

Basadanse.

NOVI VEK, stvarawe baleta (20)

RENESANSA – italijanski karnevali, stvarawe opere i

igra kao sastavni deo opere. Pojava u~iteqa igre. Kanonozacija

baleta. Prve baletske kwige.

BALLET DE COUR, dvorski balet u Francuskoj u vreme Ka-

tarine Medi~i, alegorijski baleti, odvajawe baleta od opere.

Prvi profesionalci.

BAROK – Luj Háâ, dvorski baleti Molijera i Lilija.

Simetrija i struktura. Stvarawe Akademije. Razvoj profe-

sionalizma.

REFORMA – vrhunac baletskog formalizman Hâáá i HâIááveka. Razvoj baletske tehnike i manirizma. Sadràj i forma.

Reforma baleta.

áâ RAZRED


NOVI VEK, put ka modernom baletu (16)

ROMANTIZAM (8)

Idealizacija i estetski kodovi, stvarawe velikih baleta,

zva~ajna imena koreografa, igra~a i pedagoga. Francuska, Rusija,

Danska, [vedska.

RUSKI AKADEMIZAM (8)

Gostovawe velikih francuskih koreografa i igra~a. Dola-

zak Marujusa Petipa. Ruski akademizam. Zna~ajni baletski umet-

nici. Baleti Petra Ili~a âjkovskog.

HH VEK, eksplozija igre i baleta (32)

Fokinove reforme, trupa Djagiqeva, ruski igra~i i koreo-

grafi. Post-fokinovsko vreme – po~etak modernizma: Francuska,

Engleska, Amerika. SSSR modernizam i socrealizam.

NEMA^KA (14)

Ekspresionizam.

MODERNA (2)

Moderna igra u Americi i uticaj na Evropu.



STVARAWE BALETA U KRAQEVINI JUGOSLAVIJI (4)

BALET U EVROPI I SVETU POSLE DRUGOG

SVETSKOG RATA (4)

VELIKI PROBOJI NOVIH FORMI, SEDAMDESETIH (4)

POST-MODERNA IGRA I BALET (4)

NAÎN OPSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Potrebno je precizno isplanirati {ta je najva`nije u da-

tom gradivu i da se to {to efikasnije prenese u~enicima. Poseb-

nu pa`wu treba obratiti na estetske promene koje defini{u po-

jedine epohe. Posebnu pa`wu treba obratiti i na igra~ke karak-

teristike velikih baletskih stvaraoca.

Zato je veoma potrebno da se nastavnik sluì: fotografija-

ma, video i filmskim materijalima. Isto tako, nastavnik je du-

àn da sam pokaè kako izgleda pokret u Gr~koj ili u doba Rene-

sanse, ili razliku izme|u Romantizma i Akademizma, npr.

Ovo je zna~ajno za u~enike da ta~no shvate i prihvate zako-

nitosti i istorijske promene jer }e tako lak{e i boqe da u|u u su-

{tinu svoje budu}e profesije.

Poznavawe istorije igre moè da bude inspiracija i za sa-

mostalan, kreativan rad u~enika.

ISTORIJSKO-BALSKE IGRE

áâ RAZRED


REVERANSI I IGRE Hâá, Hâáá, Hâááá I HáH VEKA

Hâá VEK

– Reverans dame;

– poklon kavaqera;

– branl;

– veseli branl;

– farandola;

– bure;

– pavana.

Igra sa jastu~i}ima iz baleta „Romeo i Julija”, muzika Ser-

gej Prokofjev, koreografija L. Lavrovski.

Hâáá VEK

– Reverans i pokloni;

– menuet;

– Alemanda;

– Kuranta;

– Sarabanda.

Romaneska iz baleta „Rajmonda”, muzika Aleksandar Glazunov

Hâááá VEK

– Reverans i pokloni;

– brzi menuet;

– ìga;

– klasi~ni menuet (V. A. Mocart – M. Petipa);

– Rigodon;

– Gavota;

– Taliget.

HáH VEK

– Reverans i polkoni;

– Francuski kadril;

– Lans;

– Ekoseza;

– Poloneza;

– Balska mazurka;

– Vals;

– Aleman;

– Gavota.

GODI[WI ISPIT

Pokazati po tri igre iz svakog perioda, po izboru nastavnika.


Metodika ovog predmeta, za razliku od klasi~nog baleta, ne-

ma vi{e vekovnu tradiciju, ali su mnogi pokreti i koraci iz me-

nueta, gavote, polke, galopa itd. U{li leksiku klasi~ne igre i

na{li mesto u repertoaru raznih opera i baleta.

Po~ev od mnogobrojnih Branli-prostih narodnih igara, koje

su u salonima dvorova dobijale kulturniji i prefiweniji manir,

igra se sve vi{e odvajala od uticaja narodne igre zatvaraju}i se u

salone Hâá i Hâáá veka.

Reforma Novera, koja je izmenila sadràjna sredstva balet-

ske umetnosti, dovodi i do promena u balskoj igri Hâááá veka.

Uslo`wavaju se koraci, uvode se mali poskoci i skokovi, kompli-

kovaniji crteì igre u parovima, da bi sa procvatom romantizma,

kroz muziku Mocarta, Ramoa, Gluka, [trausa, Betovena itd. balska

igra na dvorovima bila dovedena do rasko{nog spektra u Menuetu,

Gavoti, kontradansima, Lansu, polonezi, valsu itd.

Epizode iz pozori{nog repertoara, opere i baleta, zahtevaju

od zavr{enih u~enika sredwe baletske {kole poznavawe dvorske

igre na dvorovima od Hâá do po~etka HH veka pa je ciq ovog pred-

meta da kod u~enika vaspitava tanani ose}aj za dràwe svog tela,

odnos prema osobenosti kostima i karakter pokreta. Da nau~i pra-

vilno opho|ewe prema partneru, i drugima koji ga okruùju, {to u

isto vreme doprinosi ve}oj obrazovanosti i igra~koj kulturi.

Zadatak pedagoga je da kroz igre raznih epoha i stilova raz-

vija kod u~enika ukus, umetni~ki izraz i eleganciju pokreta budu-

}eg igra~a.

LITERATURA

M. Vasiqeva-Ro`destvenskaja: Istorisko Bitavaj tanec (iz-

dawe „Umetnost”, Moskva, 1963.)

N. P. Ivanovski: „Igre sa balova XV – XIX veka”, u redak-

ciji M. Slonimskavo, izdawe {tamparije „Umetnost”, Lewin-

grad-Moskva, 1948.

ODSEK KLASIÂN BALET

KLASIÂN BALET

á RAZRED

(12 ~asova nedeqno, 420 ~asova godi{we)

EXERCICES KOD [TAPA

1. Ronde de jambe en l’air en dehors et en dedans:a) double na celom stopalu, na polupprstima i sa zavr{et-

kom na demi pliéb) na 90 stepeni en face i sa zavr{etkom u pozi na celom sto-

palu i na poluprstima (1 – 2 ronds)v) sauté2. Flic-flac en tournant en dehors et en dedans iz poze u pozu na

45 i 90 stepeni

3. Battement developpé:a) tombé u poze zavr{avaju}i vrhom prstiju na pod i na 90

stepeni

b) sa kratkim balancé4. Grand temps relevé en dehors et en dedans na celoj stopali

i na poluprstima

5. Grand battement jeté:a) passé na 90 stepeni

b) developpé (mekani battement) na poluprstima

v) balançoire (napred i nazad)

g) sa okretom fouetté en dehors et en dedans na 1/4 i 1/2 kruga

6. Poluokret en dehors et en dedans iz poze u pozu kroz passéna 45 i 90 stepeni na poluprstima i sa plié relevé

7. Okret fouetté en dehors et en dedans na 1/8, 1/4 i 1/2 kruga

sa nogom podignutom napred ili nazad na 90 stepeni:

a) na celom stopalu

b) na poluprstima

v) sa plié relevé zavr{avaju}i na poluprstima

g) sa poluprstiju zavr{avaju}i u demi plié8. Polovina tour en dehors et en dedans sa plié relevé sa nogom

istegnutom napred ili nazad na 45 i 90 stepeni

9. Pirouette en dehors et en dedans sa temps relevé10. Pirouette en dehors et en dedans po~iwu}i sa otvorenom

nogom napred, u stranu i nazad na 45 i 90 stepeni

11. Tour tire-bouchon en dehors et en dedans po~iwu}i sa no-

gom otvorenom u stranu na 90 stepeni, iz poze na 90 stepeni i sa

zavr{etkom u velike poze (1 – 2 okreta)



12. Tour fouetté na 45 stepeni en dehors et en dedans13. Port de bras sa nogom podignutom na 90 stepeni napred i

nazad

14. Pirouette en dehors et en dedans sa zavr{etkom u poze na 45

i 90 stepeni (1 – 2 okreta)

15. Pirouette en dehors et en dedans po~iwu}i sa nogom u po-

lo`aju sur le cou de pied16. Flic sa pirouette en dehors et en dedans po~iwu}i sa otvo-

renom nogom iz áá pozicije na 45 stepeni


1. Battement fondu en tournant en dehors et en dedans na 1/4

kruga

2. Battement double frappé en tournant en dehors et en dedansna 1/8 i 1/4 kruga prstima na pod i na 30 stepeni

3. Battement battu sur le cou de pied napred i nazad en fase etépaulement

4. Petit battement sur le cou de pied en tournant en dehors et endedans na celoj stopali i na poluprstima

5. Flic-flac en tournant en dehors et en dedans sa zavr{etkom u

â i áâ poziciji iz poze u pozu i na 45 stepeni

6. Rond de jambe en l’air en dehors et en dedans:a) double na celoj stopali, na poluprstima u sa zavr{etkom u

demi pliéb) en tournant na celoj stopali i na poluprstima na 1/8 kruga

v) na 90 stepeni na celoj stopali (1 – 2 ronds)7. Battement relevé lent i battement developpé u pozama áâ ara-

besque i écartée na poluprstima i sa plié relevé8. Battement developpé:a) tombé en face i u pozama sa zavr{etkom prstima na pod i

na 90 stepeni

b) balotté9. Demi rond et rond de jambe developpé en dehors et en dedans

en face iz poze u pozu na poluprstima, na demi plié i sa plié relevé10. Grand battement jeté:a) na poluprstima

b) developpé (meki battement) na poluprstima

v) balancé á la second u á i â poziciji

11. Tour lent en dehors et en dedans u velikim pozama:

a) iz poze u pozu (bez rada i sa radom korpusa)

b) na demi plié12. Grand temps relevé en face en dehors et en dedans13. Battement divise en quart14. Naklon i podizawe korpusa u poziciji á i ááá arabesque15. Grand fouetté en face sa coupé-koraka zavr{avaju}i u atti-

tude éfacée, á i áá arabesque i obratno u pozu éfacée napred

16. Grand fouetté en éffacée17. Okreti en dehors et en dedans iz poze u pozu kroz passé na

45 i 90 stepeni i sa plié relevé18. Pirouette en dehors et en dedans iz áá, áâ i â pozicije (2

okreta) sa zavr{etkom u â poziciji i prstima na pod

19. Pirouette en dehors et en dedans sa temps relevé (1 – 2 okreta)

20. Pirouette en dehors et en dedans sa temps sauté iz â pozi-

cije i sa pas echappé na áá i áâ poziciji (1 – 2 okreta)

21. Pirouette en dehors et en dedans sa nogom u polo`aju sur lecou de pied i u pozi 45 stepeni napred, po jedan za redom (2, 4, 6 ne

stavqaju}i nogu u â poziciju)

22. Pirouette et pirouette tire-bouchon en dehors et en dedans sagrand plié iz á i â pozicije

23. Pirouette tire-bouchon en dehors et en dedans iz â i áâ po-

zicije (1-2 okreta)

24. Pirouette en dehors et en dedans sa pas tombé25. Tour fouetté na 45 stepeni (4 – 8)

26. Tour en dehors et en dedans u svim velikim pozama iz áâ i

áá pozicije

27. Pirouette en dehors sa degagé po pravoj liniji i po dijago-

nali (4-8)

28. Pirouette en dedans sa coupé-korakom po dijagonali (piro-uette piqué 4 – 8)

29. Tours chaines (8 – 16)

30. Temps lié par terre sa pirouette en dehors et en dedans

ALLEGRO1. Enterchat-quatre sa pomerawem

2. Royale sa pomerawem

3. Pas assemblé en tournant (po 1/4 okreta)

4. Petit pas jeté battu

5. Pas balotté (vrhom prstiju na pod i na 45 stepeni)

6. Pas failli napred i nazad

7. Sissonne fondu8. Sissonne simple en tournant en dehors et en dedans (ceo okret)

9. Sissonne ouverte par developpé en tournant en dehors et endedans otvaraju}i nogu u stranu na 45 stepeni

10. Grand sissonne tombé u svim pravcima i pozama

11. Pas ballonné battu u stranu bez pomerawa i sa pomerawem

12. Pas brisé napred i nazad

13. Grand pas jeté napred u pozana: attitude, croisée, ááá, á i ara-besque, attitude effacée pomo}u coupe-koraka, iz â pozicije i sa pasglissade

14. Grand pas chat15. Grand temps lié sauté napred i nazad

16. Temps levé u pozama na 90 stepeni

17. Pas cabriole na 45 stepeni napred i nazad pomo}u: coupe-

koraka, pas glisade, sissonne tombé, sissonne ouverte18. Temps glissé (klize}e pomerawe napred i nazad na demi

plié) u pozama á, áá, ááá arabesque19. Pas emboité en tournant en dehors et en dedans sa pomera-

wem u stranu u po dijagonali (4 -6)

20. Tour en l’air po jedan okret za redom (2 – 3 okreta)

21. Tour en l’air (2 okreta)

22. Grand sissonne tombé a la seconde u kombinaciji sa pas debourrée sa pomerawem po pravoj liniji i po dijagonali

23. Pas jeté fermé na 45 stepeni u svim pravcima i na poze

24. Pas ballonné pomo}u coupé -koraka na pola okreta

25. Grand pirouette (mu{ki razred)

26. Petit pas jeté en tournant na 1/2 okreta sa pomerawem u

stranu i po dijagonali

27. Rond de jambe en l’air saute en dehors et en dedans pomo}u

sissonne ouverte i iz â pozicije

28. Grand pas assemblé u stranu i napred i epaulement pomo}u

coupé-koraka, iz â pozicije, pas glissade, sissonne tombé, developpé--tombé napred

EXERCICES NA PRSTIMA

1. Pas jeté en tournant po 1/2 okreta s pomerawem u stranu i po

dijagonali

2. Sissonne ouvert na 45 stepeni en tournant en dehors et en de-dans na 1/2 i 1/4 okreta

3. Grande sissonne ouvert u svim pravcima i na poze s pomera-

wem (écartée i 4. arabesque bez pomerawa)

4. Pas tombé iz poze u pozu na 90 stepeni

5. Rond de jambe en l’air en dehors et en dedans na 45 stepeni

6. Okreti fouetté en dehors et en dedans na 1/4 kruga iz poze u

pozu s nogom podignutom na 45 i 90 stepeni

7. Relevé na jednoj nozi u pozama na 45 i 90 stepeni sa pome-

rawem napred (2 – 4 – 6)

8. Grand fouretté en face s coupé-korakom, zavr{avaju}i u pozi

attitude éfface, á i áá arabesque9. Soutenu en tournant en dehors et en dedans na 1/2 i celi

okret po~iwu}i iz poze na 45 i 90 stepeni, sa zavr{avawem na plié10. Pas glissade en tournant s pomerawem po dijagonali (8 – 16)

11. Pas emboité en tournant s pomerawem u stranu i po dijago-

nali

12. Pirouette en dehors et en dedans s â i áâ pozicije (2 okreta)

13. Pirouette en dehors s â pozicije po jedan za redom (8 – 16)

14. Pirouette en dehors et en dedans pomo}u pas tombé15. Pirouette en dehors et en dedans iz â i áâ pozicije sa zavr-

{etkom u pozi, prstima na podu

16. Pirouette en dehors s degagé po pravoj i po dijagonali

17. Pirouette en dedans s coupé-korakom po dijagonali (pirou-ette piqué, 4 – 8)

18. Tour na 45 stepeni (4 – 8)

19. Tour chainé (4 – 8)

20. Pas emboité sur le coup de pied en face na mestu i s pomera-

wem (4 – 8)

21. Grand battement jeté u svim pravcima i na sve poze

22. Pas de bourrée suivi u svim pravcima i po krugu

23. Pas couru u raznim pravcima

GODI[WI ISPIT

EXERCICES KOD [TAPA

1. Pokazati sve oblike rond de jambe en l’air en dehors et endedans

2. Flic-flac en tournant en dehors et en dedans iz poze u pozu



3. Battement developpé tombé u poze zavr{avaju}i vrhom prsta

na podu i na 90 stepeni

4. Grand battement jeté sa okretom fouetté en dehors et en de-dans na 1/4 i 1/2 kruga

5. Okret fouetté en dehors et en dedans na 1/2 kruga sa nogom

podignutom napred ili nazad na 90 stepeni

6. Pirouette en dehors et en dedans sa temps relevé7. Pirouette en dehors et en dedans po~iwu}i sa nogom otvore-

nom u stranu na 45 stepeni

8. Tour fouetté na 45 stepeni en dehors et en dedans


1. Flic-flac en tournant en dehors et en dedans sa zavr{etkom u

â i áâ poziciji i iz poze u pozu na 45 stepeni

2. Battement fondu tournement na 1/4 kruga en dehors et en de-dans

3. Battement developpé balotté4. Tour lent en dehors et en dedans u velikim pozama, iz poze u

pozu sa radom korpusa

5. Grand fouetté en éffacée6. Pirouette en dehors et en dedans iz áá, áâ i â pozicije (20

okreta) sa zavr{etkom u â poziciji

7. Tour en dehors et dedans u velikoj pozi iz áâ i áá pozicije

8. Pirouette en dehors sa degagé po dijagonali

9. Pirouette en dedans sa coupé korakom po dijagonali (pirou-ette piqué)

10. Tour chainé11. Temps lié par terre sa pirouette en dehors et en dedans

ALLEGRO1. Pas assemblé en tournant po 1/4 okreta

2. Pas jeté battu3. Pas failli napred i nazad

4. Sissonne ouverte par developpé en tournant en dehors et endedans otvaraju}i nogu u stranu na 45 stepeni

5. Pas brisé napred

6. Grand pas jeté napred u pozama: a attitude croisée, I arabesquei attitude éffacée

7. Grand temps lié sauté napred

8. Tour en l’air po jedan okret za redom

9. Pas jeté fermé10. Rond de jambe en l’air sauté11. Grand pas assemblé u stranu


1. Pas jeté en tournant po 1/2 okreta s pomerawem u stranu

2. Sissonne ouverte na 45 stepeni en tournant en dehors et endedans na 1/4 i 1/2 okreta

3. Rond de jambe en l’air en dehors et en dedans na 45 stepeni

4. Relevé na jednoj nozi u pozama na 45 stepeni sa pomerawem

napred

5. Grand fouetté en face s coupé-korakom, zavr{avaju}i u poza-

ma attitude éffacée, á i áá arabesque6. Pas glissade en tournant s pomerawem po dijagonali

7. Pirouette en dehors et en dedans s â i áâ pozicijom (2 okreta)

8. Pirouette en dehors s degagé po dijagonali

9. Pirouette en dedans s coupé-korakom po dijagonali (pirou-ette piqué)

10. Tour fouetté na 45 stepeni (4 – 8)

11. Tour chainé

áá RAZRED


EXERCICES KOD [TAPA

1. Battement développé s brzim demi rond en dehors i en de-dans ili en dedans i en dehors (d’ici de là)

2. Port de bras sa radom korpusa na svim pozama na 90 stepeni

3. Tour fouetté na 90 stepeni iz poze u pozu


1. Rond de jambe en l’air en dehors i en dedans na 90 stepeni

na poluprstima i sa zavr{avawem u poze

2. Flic-flac en tournant iz poze u pozu na 90 stepeni

3. Port de bras sa radom korpusa u pozama na 90 stepeni

4. Grand temps relevé en tournant en dehors i en dedans na 1/4,

1/2 i ceo okret

5. Grand temps lié sa pirouette tiré-bouchon en dehors i en de-dans s demi plié i grand plié

6. Grand temps lié s prelazom na tour tiré-bouchon ili á la se-conde en dehors i en dedans

7. Grand fouetté en dedans en tournant na ááá arabesque i endehors na pozu croisée i effacée napred (kroz á la second)

8. Pirouette en dehors i en dedans iz â, áâ i áá pozicije i

temps relevé sa zavr{avawem u poze na 45 i 90 stepeni, i sa prstima

na podu, na demi plié (2 okreta)

9. Pirouette en dehors i en dedans po~iwu}i iz poze na 45 i 90

stepeni i zavr{avawem u áâ i â poziciji (1-2)

10. Tour fouetté na 45 stepeni (8-16)

11. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama s áâ i

áá pozicijom (2 okreta)

12. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama pomo}u:

pas tombé, coupé-korak, s pas echappé na áá i áâ poziciji (1-2)

13. Tour en dehors i en dedans u velikim pozama s plié relevépo 1/2 okreta jedan za drugim (2-4)

14. Tour chainé (16)

15. Preparation za tour en dehors i en dedans u velikim pozama

iz grand plié-a i produ`etkom u tour lent16. Pirouette en dehors iz â i áá pozicije i en dedans iz áâ

pozicije, zavr{avaju}i na kolenu (mu{ki classe)17. Grand pirouette á la seconde en dehors (4-8) – mu{ki classe18. Renversé na croisée en dehors i en dedans19. Quatre pirouettes sa âá port de bras (1 okret)

20. Pirouette en dehors i en dedans c pas assemblé21. Italijanski adagio s áâ port de bras

ALLEGRO1. Pas jeté fondu2. Pas brisé dessus-dessous 3. Pas ballotté na 90 stepeni

4. Pas jeté ballotté (pas de zephir)5. Sissonne fermé battu (mu{ki classe)6. Sissonne ouverte battu (mu{ki classe)7. Double rond de jambe en l’air sauté en dehors i en dedans8. Pas gargouillade9. Pas soubressaut10. Entrechat six11. Pas echappé sa entrechat six sa II pozicije

12. Grand pas assemblé battu13. Grand pas assemblé en tournant s pomerawem u stranu, s co-

upé-koraka i sa pomerawem po dijagonali napred i nazad pomo}u

coupé-koraka i pas chassé (po~eti sa pola okreta)

14. Rond de jambe en l’air sauté na 90 stepeni en dehors i endedans

15. Sissonne ouverte en tournant po 1/2 okreta en dehors i endedans s kretawem na sve poze na 45 stepeni

16. Sissonne ouverte en tournant po 1/2 okreta i na sve poze na

45 stepeni

17. Sissonne tombé en tournant en dehors i en dedans u svim

pravcima i pozama

18. Temps lié sauté en tournant en dehors i en dedans19. Grand pas jeté na sve poze i sa svih prilaza

20. Grand jeté pas de chat21. Pas jeté passé na 45 i 90 stepeni napred pomo}u coupé-ko-

raka, pas couru i sissonne tombé22. Grand fouetté sauté en face iz poze u pozu

23. Petit pas jeté en tournant na 1/2 okreta s pomerawem u stra-

nu i po dijagonali

24. Grand pas jeté en tournant s croisée na croisée pomo}u tombécoupé nazad

25. Tour en l’air (2 okreta) mu{ki classe26. Tour en l’air s prenosom noge nazad pod koleno sa zavr{a-

vawem u áâ poziciji en face i croisée (mu{ki classe)27. Sissonne simple en tournant en dehors i en dedans (2 okreta

– mu{ki classe)28. Grand sissonne ouverte en tournant na 1/2 okreta en dehors

i en dedans s pomerawem u svim pozama

29. Jeté battu en tournant po 1/2 okreta s kretawem u stranu i

po dijagonali



2. Double rond de jambe en l’air en dehors i en dedans na 45

stepeni



3. Grand rond de jambe en l’air en dehors i en dedans na 90 ste-

peni

4. Relevé na jednoj nozi u svim pozama na 45 i 90 stepeni:

a) s pomerawem u nazad

b) en tournant en dehors i en dedans na 1/4 i 1/2 okreta

5. Grande fouetté en face s coupé-koraka zavr{avaju}i u poze

Attitude effacée, á i áá arabesque, i obrnuto zavr{avaju}i u pozu ef-facée napred

6. Grand fouetté en effacée napred i nazad

7. Pirouette en dehors s â pozicije s kretawem napred po di-

jagonali

8. Pirouette en dehors i en dedans s nogom u poloàju sur le co-up de pied (ne stavqaju}i nogu u â poziciju 4-8)

9. Pirouette en dehors na pozu attitude na 45 stepeni napred,

po jedan za redom ne stavqaju}i nogu u â poziciju (4-8)

10. Tour en dedans na velike poze: á la sevond, attitude, arabe-sque, tire-bouchon, pomo}u coupé-koraka i pas tombé, i iz áâ pozi-

cije

11. Renversé na croisée en dehors i en dedans12. Tour chainé (16)

13. Temps levé sur le coup de pied napred i nazad en face i u

pozama attitude croisée i effacée, i na 45 stepeni s pomerawem (ska-

kawe na prstima)

14. Dva pirouettes s razli~itih prijema: en dedans – s kora-

kom na istegnutu nogu i sa relevé tombé; en dehors s degagé15. Tour fouetté na 45 stepeni (8-16)

16. Pas ballonné na mestu i sa kretawem

GODI[WI ISPIT

EXERCICES KOD [TAPA

1. Battement développé s brzim demi rond en dehors i en de-dans ili en dedans i en dehors (d’ici de là)

2. Port de bras sa radom korpusa na svim pozama na 90 stepeni

3. Tour fouetté na 90 stepeni iz poze u pozu


1. Rond de jambe en l’air en dehors i en dedans na 90 stepeni

na poluprstima i sa zavr{avawem u poze

2. Port de bras sa radom korpusa u pozama na 90 stepeni

3. Grand temps leé sa pirouette tire-bouchon en dehors i en de-dans sa demi plié-a i sa grand plié-a

4. Grand fouetté en dedens en tournant na ááá arabrsque i en de-hors na pozu croisée i effacée napred

5. Pirouette en dehors i en dedans iz â, áâ i áá pozicije i

temps relevé sa zavr{avawem u poze na 45 i 90 stepeni i sa prstima

na podu, na demi plié (2 okrata)


7. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama s áâ i â

pozicije (2 okreta)

8. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama pomo}u:

pas tombé, coupé-korak, s pas échappé na áá i áâ poziciji

9. Tour en dehors i en dedans u velikim pozama s plié relevé po

1/2 okreta jedan za drugim (2-4)

10. Tour chainé (16)

11. Preparation za tour en dehors i en dedans u velikim pozama

iz grand plié-a i produètkom u tour lent12. Renversé na croisée en dehors i en dedans

ALLEGRO1. Pas jeté fondu2. Pas brisé dessus-dessous3. Sissone fermé battu (mu{ki classe)4. Sissone ouverte battu (mu{ki classe) 5. Double rond de jambe en l’air sauté en dehors i en dedans6. Grand pas assemblé battu7. Grand pas assemblé en tournant s pomerawem u stranu, s co-

upé koraka i sa pomerawem po dujagonali napred i nazad pomo}u

coupé– koraka i pas chassé8. Sissone ouverte en tornant po 1/2 okreta en dehors i en de-

dans s kretawem na sve poze na 45 stepeni

9. Sissone ouverte en tournant po 1/2 okreta par développé endehors i en dedans na sve poze na 45 stepeni

10. Sissone tombé en tournant en dehors i en dedans u svim

pravcima i pozama

11. Temps lié sauté en tournant en dehors i en dedans

12. Grand pas jeté na sve poze i sa svih prilaza

13. Grand jeté pas de chat14. Pas jeté passé na 45 stepeni

15. Grand fouetté sauté en face iz poze u pozu

16. Grand pas jeté en tournant s croisée na croisée pomo}u tombécoupé nazad

17. Tour en l’air (2 okreta) mu{ki classe18. Grand sissone ouverte en tournant na 1/2 okreta en dehors i

en dedans s pomerawem u svim pravcima



2. Double rond de jambe en l’air en dehors i en dedans na 45

stepeni

3. Grand rond de jambe en l’air en dehors i en dedans na 90 ste-

peni

4. Grande fouetté en face s coupé koraka zavr{avaju}i u poze

attitude effacée, á i áá arabesque, i obratno zavr{avaju}i u pozi ef-facée napred

5. Pirouette en dehors sa â pozicije sa kretawem napred po

dijagonali

6. Tour en dedans na velike poze (po izboru)

7. Renversé na crousée en dehors8. Tour chainé (16)

9. Skakawe na prstima (po izboru)


11. Pas balloné na mestu i sa kretawem

ááá RAZRED

(12 ~asova nedeqno, 384 ~asa godi{we)

EXERCICES KOD [TAPA

1. Grand battement jetés demi rond i grand rond de jambe endehors i en dedans.

2. Tour en dehors i en dedans po~iwu}i iz velike poze (2

okreta).


1. Tour lent en dehors i en dedans u svim velikim pozama na

poluprstima.

2. Grand fouetté en tournant en dedans na pozu á arabesque-a ien dehors na pozu effacée napred.

3. Pirouette en dehors i en dedans s áâ, áá i â pozicije (2-3

okreta za ènski classe i 3 i vi{e okreta za mu{ki classe).

4. Tour u velikim pozama sa svih prilaza (2 okreta).

5. Prelaz iz tour en dehors i en dedans na velikoj pozi na to-ur en dehors i en dedans.

6. Dva tour en dehors i en dedans na velikoj pozi s grand plié-a.7. Grand pirouette à la second en dehors (8-16) – mu{ki klas.

8. Grand pirouette en dehors i en dedans na á i ááá arabesque sa

poskocima – petit temps sauté.9. Quatre pirouettes s âá port de bras (2 okreta).

10. Grand fouetté en tournant en dedans na attitude croisée (ita-

lijanski).

11. Tour en dehors i en dedans iz poze u pozu.

12. Tour en dehors i en dedans na velike poze s prilaza tempsrelevé.

13. Grand fouetté en tournant iz poze u pozu en dehors i en de-dans.

14. Tour na velike poze s prilaza grand rond de jambe iz áâ

pozicije en dehors i en dedans.15. Renversé en ecartée en dedans s áâ arabesque-a.16. Renversé s prilaza grand rond de jambe developpé.17. Tour fouetté (16 – 32).

ALLEGRO1. Pas brisé napred i nazad en tournant po 1/4 okreta.

2. Sissonne fermé battu u svim pravcima i pozama.

3. Sissonne ouverte battu na 45 stepeni u svim pravcima i po-

zama.

4. Grand pas assemblé battu en tournant.5. Grand sissonne renvercé en dehors i en dedans.6. Grand sissonne tombé en tournant en dehors i en dedans.7. Grand temps lié sauté en tournant en dehors i en dedans.8. Grand pas jeté u pozi á i áá arabesque-a sa kretawem po kru-

gu sa svih prilaza.



9. Grand pas jeté passé s bacawem nogu u stranu i zavr{ava-

wem u pozi croisée i efacée napred i nazad.

10. Grand pas jeté renversé.11. Pas de ciseaux.12. Grand pas de basque. 13. Pas cabriole fermé u svim pravcima i pozama na 45 stepeni.

14. Grand cabriole napred i nazad na sve poze s prilaza: co-upé-korak, pas glissade, sissonne tombé.

15. Grand fouetté sauté en tournant na á, ááá i áâ arabesquekretawem po dijagonali.

16. Grand fouetté cabriole na pozu á, áá i áâ arabesque i effacéenazad s kretawem po dijagonali.

17. Saut de basque stranu i po dijagonali s prilaza coupé-

korak, pas chassé.18. Pas jeté entrelacé na effacée i croisée po pravoj i dijagona-

li, s prilaza: coupé-korak, pas chassé.19. Pas jeté en l’air en tournant na attitude effacée s prilaza sis-

sonne tombe coupé.20. Pas jeté par terre i pas jeté en l’air en tournant na á arabesque

po dijagonali.

21. Tour sissonne tombé na effacée i croisée po dijagonali za

redom („blin~iki”).

22. Grand fouetté sauté en effacée.23. Grand fouetté sauté en tournant en dedans na á i ááá arabe-

sque (mu{ki class).24. Temps. cuisse.25. Grand sissonne soubresaut (mu{ko classe).26. Pas cabriole za redom s kretawem po dijagonali u pozi á

arabesque-a (4-8) mu{ki classe.27. Sissonne tombé en tournant s kretawem napred, za redom (2

okreta) mu{ki classe.28. Grand pas jeté en tournant za redom po dijagonali i po

krugu, mu{ki classe.

29. Tour en l’air sa zavr{avawem na áâ poziciji (2 okreta) –

mu{ki classe.

30. Double rond de jambe en l’air sauté en dehors sa prelazom

na veliku pozu na drugu nogu.

31. Tour pas de chat-pas de bourrée en tournant po dijagonali i

po krugu.


1. Grand sissonne ouvert na pozu á arabesque-a sa klize}im od-

skokom napred.

2. Grand fouetté en tournant en dedans na ááá arabesque i endehors na pozu croisée napred.

3. Grand fouetté en tournant na attitude croisée (italijanski).

4. Tour fouetté na 45 stepeni (16-24).

5. Tour en dehors i en dedans na velike poze s plié relevé po je-

dan zaredom (2-4).

6. Tour na velike poze en dehors i en dedans s prilaza: co-

up -korak, pas tomb , IV pozicija.

7. Pas glissade en tournant po krugu (16).

8. Tour en dedans s coup -korakom po krugu (pirouette pi-

qu ).

9. Tour en dehors s degag po dijagonali u pozi: effac e,

ecart e i crois e napred na 90 stepeni.

10. Temps lev na poze attitude crois e i effac e en tour-

nant (skakawe na prstima).

11. Tour chain po dijagonali na effac e i crois e (u raz-

li~itoj kombinaciji i brèm tempu).

12. Sissonne la seconde i meko, sa savijawem u kolenu,

spu{tawe noge u IV poziciju (varijacija Aurore iz baleta „Za~a-

rana lepotica”).

13. Pirouette en dehors i en dedans s nogom u poloàju sur

le coup de pied (ne spu{taju}i nogu u V poziciju) – 16 okreta.

14. Entrechat quatre (na prstima) – 4 skoka.

15. Royal (na prstima).

16. Rond de jambe en l’air saut s kretawem po dijagonali

(8).

17. Pas coup sur le coup de pied zaredom s kretawem (8).

18. Pas ballonn na effac e i crois e sa skokom i kreta-

wem po dijagonali (8).

GODI[WI ISPIT

EXERCICES KOD [TAPA

Pokazati obe nove metodske jedinice.


Prikazati, u kombinacijama, sve nove metodske jedinice.

ALLEGROPokazati sve skokove iz programa ovog razreda.


Pokazati sve metodske jedinice iz programa ovog razreda.

IV RAZRED

(12 ~asova nedeqno, 384 ~asa godi{we)

EXERCICES KOD [TAPA

Sve ve`be su ura|ene u prethodnim razredima.


1. Grand pirouette la second en dehors sa poskocima – pet

temps saut – mu{ki classe.

2. Tour en dehors i en dedans na velike poze po 2 okreta za-

redom.

3. Tour chaines po krugu.

4. Grand pirouette (16 okreta) – mu{ki classe.

5. Grand temps relev s 2 tour-a en dehors i en dedans.

6. Jedan-dva tours sa velike na veliku pozu (s la second na

I arabesque, s arabesque na tire-bouchon itd.).

ALLEGRO1. Saut de basque sa zaustavqawem na veliku pozu crois e i

effac e po dijagonali nazad s prilaza: coup -korak, pas de bo-

ur e, pas chass .

2. Saut de basque po krugu s pas bour e i pas chass .

3. Grand sissonne la second de vol en tournant s prila-

za: coup -korak, pas de bour e, pas chass , u stranu i po dijagona-

li s kretawem napred i nazad.

4. Pas jet en l’air en tournant na I arabesque po krugu.

5. Pas jet entrelac po krugu s prilaza: korak, pas de bou-

rr e, pas chass .

6. Grand jet en tournant na attitude effac e sa sissonne

tomb coup po dijagonali, s pas de bourr e.

7. Grand assembl entrechat six de vol .

8. Grand sissonne ouverte battu na sve poze i sa uslo`we-

nom zanoskom (mu{ki classe).

9. Pas cabriole zaredom po dijagonali u pozama I i II

arabesque-a, s okretom na 1/2 kruga (4-8) – mu{ki classe.

10. Grand fouett cabriole battu (mu{ki classe).

11. Grand sissonne ouverte en tournant en dehors i en de-

dans sa zavr{avawem na sve poze (mu{ki classe).

12. Revoltade sa zavr{avawem na I i II arabesque (mu{ki

classe).

13. Tour en l’air sa zavr{avawem na jedno koleno (dva okre-

ta).

14. Pas jet entrelac sa zanoskom u stranu, po dijagonali

napred i nazad, po krugu (mu{ki classe).

15. Grand cabriole double na sve poze (mu{ki classe).

16. Grand pas assembl en tournant (dva okreta), u stranu po

dijagonali i po krugu (mu{ki classe).

17. Saut de basque (dva okreta – mu{ki classe).

18. Grand pas jet en tournant po krugu u pozi attitude ef-

fac e s prilaza coup (mu{ki classe).

19. Tour en l’air zaredom (2+2 – mu{ki classe).

20. Jet entrelac sa zanoskom i zadràvawem na razne poze

(mu{ki classe).

21. Grand pas assembl en tournant sa zanoskom u stranu, po

dijagonali i po krugu (mu{ki classe).

22. Entrechat-sept (mu{ki classe).

23. Entrechat-huit (mu{ki classe).


1. Grand fouett en tournant en dedans na I arabesque i endehors u pozu effac e napred.

2. Tour en dehors i en dedans la second na veliku pozu sa

IV pozicije i sa svih priaza (2 okreta).

3. Tour fouett na 45 stepeni (32).

4. Grand rond de jambe renvers en dehors i en dedans.

5. Tour sur le coup de pied, ne spu{taju}i nogu na V pozici-

ju (32).

6. Grand fouett s la second na tire-bouchon en dedand i

en dehors (4-8).

7. Kombinacija vr}ewa po dijagonali i po krugu: chain ,

glissade en rournant,

embo t , u brèm tempu.

8. Fouett s grand rond en dehors i en dedans.

9. Rond de jambe en l’air saut s kretawem po dijagonali

(16).

10. Pas ballonn na effac e i crois e sa skokom i kreta-

wem po dijagonali (16).



11. Pas coup sur le coup de pied zaredom s kretawem (16).

GODI[WI ISPIT

Pokazati kompletno gradivo iz prethodnih razreda u sloè-

nom vidu, ukqu~uju}i i metodske jedinice IV razreda. Ispit se

sastoji od EXERCICES KOD [TAPA, EXERCICES NA SREDI-

NI SALE, ALLEGRO i za devojke EXERCICES NA PRSTIMA.

REPERTOAR

I RAZRED


I POLUGODI[TE

Adolf Adam – @IZELA – VALCER i SEQA^KA IGRA

iz I ~ina (L. I. Lavrovski)

II POLUGODI[TE

Adolf Adam – @IZELA – ULAZAK VILA iz II ~ina (L.

I. Lavrovski)

Ukoliko pedagog odlu~i da je potrebno, mogu}e je pro{iri-

ti ovaj obavezni deo repertoara.

Prema broju mu{karaca u razredu nastavnik te godine oda-

bira repertoar za wih.

II RAZRED


I POLUGODI[TE

Ludvig Minkus – BAJADERA – ULAZAK SENKI iz III

~ina (M. Petipa)

II POLUGODI[TE

Ludvig Minks – BAJADERKA – PAS DE TRIOS iz III

~ina (ENTR E, VARIJACIJE i CODA).


ti ovaj obavezni deo repertoara.



III RAZRED


I POLUGODI[TE

P. I. âjkovski – LABUDOVO JEZERO – (M. Petipa-Iva-

nov, Parli}) – PAS DE TRIOS iz I ~ina (samo varijacije ili

ceo), ULAZAK LABUDOVA, PAS DE TRIOS, PAS DE QUA-

TRE i VARIJACIJE ODETE iz II ~ina.

II POLUGODI[TE

P. I. âjkovski – ZAÂRANA LEPOTICA – (M. Petipa)

– CEO PROLOG, FLORINA (varijacija iz III ~ina), PLAVA

PTICA (mu{ka varijacija).

(Burnovil) – VARIJACIJE po izboru



IV RAZRED

(4 ~asa nedewno, 128 ~asova godi{we)

F. [open – [OPENIJANA – GRUPA i VARIJACIJE po

izboru

PETRU[KA – (M. M. Fokin) – MU[KA VARIJA-

CIJA

(Beàr) – VARIJACIJA po izboru

(Balan{in) – VARIJACIJA po izboru

(Nojmajer) – VARIJACIJA po izboru

(Mak Ek) – VARIJACIJE po izboru

(D. Parli}) – VARIJACIJE ili DUET po izboru


ti listu navedenih dela. Sva dela nisu obavezna za sve u~enike.

Podelu uraditi na osnovu tehni~kih i kreativnih sposobnosti

u~enika.



KLAVIR

I RAZRED


SKALE

Durske skale paralelno i suprotno u osminama kroz dve ok-

tave, paralelno u triolama kroz tri oktave; trozvuci razloèno i

simultano kroz dve oktave. Hromatska lestvica u ~etvrtinama

kroz dve oktave.

Molske skale samo paralelno.

[KOLE ZA KLAVIR

Jela Kr{i}, Nikolajev, Bajer

ETIDE

Divernoa op. 176, Lemoan op. 37, Heler – lak{e, Bertini op.100 – izbor

SONATINE

Vanhal, Klementi, Haslinger, Asndre, Betoven


Obuhvatiti dela kompozitora iz najmawe tri epohe. Jedna

kompozicija treba da bude klavirska pratwa za solo instrument

ili kompozicija za ~ertiri ruke (Jela Kr{i}: „Zasvirajmo zajed-

no” I sveska)


a) {est etida razli~itih tehni~kih zahteva;

b) jedna sonatina ili vi{e stavova iz raznih sonatina raz-

li~irog karaktera;

v) pet kompozicija razli~itog karaktera.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Jedna etida;


4. Jedan komad po izboru.


II RAZRED


SKALE

Durske skale kroz ~etiri oktave paralelno i suprotno u {e-

snaestinama, molske samo paralelno, malo i veliko razlagawe

trozvuka kroz dve oktave paralelno; dominantni i umaweni ~etvo-

rozvuk razloèno i simultano ~etvoroglasno kroz dve oktave pa-

ralelno.

Hromatska lestvica kroz ~etiri oktave u osminama.

ETIDE

êrni op. 849 i op. 299 I i II sveska – lak{e

Berens op. 88 i op. 61 – izbor

Kr{i}-Rankovi}: Zbirka klavirskih kompozicija zala}iva-

we tehni~kih problema I i II

Heler op. 100 – izbor etida

POLIFONIJA


J. S. Bah: Mali preludijumi – izbor

Vera Bogdanovi}: Muzika predklasi~ara

SONATINE

Klementi, Kulau, îmaroza, Skarlati, Hajdn, Mocart, Beto-

ven


Jela Kr{i}: Klavirska hrestomatija za IV razred

Vera Bogdanovi}: Muzika klasi~ara i romanti~ara

R. [uman: Listi}i iz albuma, Album za mlade

Doma}i kompozitori za male pijaniste I i II sveska

Jela Kr{i}: Zasvirajmo zajedno I i II sveska – za ~etvoro-

ru~no svirawe


a) 10 etida razli~itih tehni~kih zahteva;


v) dve cele sonatine;

g) tri slobodne kompozicije razli~itog karaktera;

d) dve kompozicije klavirske pratwe odgovaraju}eg instru-

menta ili ~etvororu~no.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala;

2. Jedna etida;



5. Komad po slobodnom izboru.


KLASI^NA PODR[KA

II RAZRED


PARTERNA PODR[KA

PODR[KA UÊNICE – OBEMA RUKAMA ZA STRUK

Relev iz pozicije na obe ili jednu nogu

D velopp na 45 stepeni na sve velike poze klasi~nog bale-

ta

D velopp , d velopp pass , grand ronde de jamb – sa pro-

menom poza na istoj nozi oslonca

Razni oblici velikog port de bras

Pokreti koji povezuju i pomaù sa zavr{avawem u malim i

velikim pozama klasi~nog baleta (kombinacije temps li na 90

stepeni moè biti primer)

Nepotpuni okreti (1/4 i 1/2 kruga)

Okreti tipa battement, soutenu, grande foutt en face



Tour lent jedan do dva okreta

Okreti iz V i IV pozicije en dehors i en dedans (na kraju

godine dva okreta)

Podr{ka u~enice u „padaju}im” pozama sa prelazom u druge

poze

PODR[KA UÊNICE OBEMA RUKAMA ZA DVE RUKE

(za {ake i ~lanke)

U svim malim i velikim pozama u stati~nim poloàjima

Osnovni okret za 360 stepeni (u~enik stoji iza u~enice i ne

mewa svoj poloàj a ruke prolaze kroz tri pozicije)

Tour lent u pozi Attitude:

a) u~enica se drì obema rukama za jednu ruku u~enika (za

{aku i rame)

b) u~enik podràva u~enicu za {aku ili za ~lanke jedne i

druge ruke

PODR[KA JEDNOM RUKOM (za {aku ili ~lanke)

U svim velikim pozana klasi~nog baleta u stati~nom polo-

àju

VAZDU[NA PODR[KA

PODR[KA UÊNICE JEDNE I DRUGE RUKE ZA

STRUK

Mali skokovi klasi~nog baleta

III RAZRED


PARTERNA PODR[KA

PODR[KA UÊNICE SA OBE RUKE ZA STRUK

Svi oblici grand foutt e en tournant en dehors i en dedans

sa prelazima i bez prelaza sa prsta u demi pli

Tour lent – odvotka po dva do tri i vi{e okreta za vreme ko-

jih u~enica nekoliko puta mewa pozu, a zatim prelazi na okrete endehors i en dedans

Okreti (po dva do tri, i vi{e okreta):

a) Tours iz svih velikih poza klasi~nog baleta sa zavr{ava-

wem u istoj pozi;

b) Tours sa korakom, sa tomb e na preparation d gag

v) Tours u poloàju la seconde na 90 stepeni i u pozi atti-

tude

PODR[KA UÊNICE SA OBE RUKE ZA OBE RUKE (za

{ake i za ~lanke)

Tours iz ranijih poloàja i poza, Fors u~enica dobija od

u~enika ili ga sama uzima, odbijaju}i se od wegove ruke, u~enik

posle po~etka okreta prenosi ruke na struk u~enice – na primer:

a) iz poloàja la seconde na 90 stepeni (u~enici stoje li-

cem jedno prema drugom)

b) iz poze crois e – „ispod ruke partnera” (u po~etnom po-

loàju u~enica stiju na levoj nozi, desna ruka u III poziciji,

leva u drugoj, u~enik iza we)

v) iz poze attitude effac e (u~enik stoji ispred u~enice)

Podrt{ka u „padaju}em” I arabesque:

a) jednom rukom obuhva}en struk, drugom za podlakticu

b) za {ake ili podlakticu obe ruke

DR@AWE UÊNICE JEDNOM RUKOM

Pri izvo|ewu u~enice: d velopp , d velopp -pass , grand

rond de jambe kao i pri raznim prelazima iz jedne poze u drugu po-

mo}u vezanih i pomo}nih pokreta

O{trim povla~ewem ruku iz poze na podu u pozu attitude i

I arabesqueLagani okretio u~enice dràwem za {aku, putem promene

pozicije wene ruke, a i promenom poloàja same {ake

Tours lent u svim velikim pozama klasi~nog baleta drà-

wem za {aku ili podlakticu

Okreti drè}i u~enicu za podlakticu u pozi I arabesque:

a) u po~etnom poloàju pred okretima u~enik drì u~enicu

za podlakticu obe ruke, stoje}i iza we

b) u po~etnom poloàju u~enik drì u~enicu za podlakticu

jedne ruke licem prema woj

Okreti za vreme kojih se u~enica drì za prst u~enika:

a) iz poze crois e (pred for eom u~enica se drì drugom

rukom za ruku u~enika)

b) u pozi attitude (noga u~enice na 45 stepeni) sa korakom i

sa tomb e

Podr{ka u~enice {akom za struk:

a) kad u~enica radi d velopp , grand rond de jambe, d ve-

lopp -pass

b) grand port de bras iz poze I, III, IV arabesque, attitu-

de effac e, crois e

v) tour lent u svim velikim pozama klasi~nog baleta

Podr{ka u~enice u „padaju}e” poloàje i poze (za {aku, po-

dlakticu, obuhvataju}i struk ili sa osloncem na korpus u~enika).

U~i se u svim pozama klasi~nog baleta.

PODR[KA U VAZDUHU

Svi veliki skokovi klasi~nog baleta u~e se dràwem u~e-

nice dvema rukama za struk na visini podignutih ruku u~enika.

SKOKOVI SA DR@AWEM DVEMA RUKAMA ZA OBE

RUKE, ZA JEDNU RUKU I KOMBINOVANIM PRIPREMA-

MA, TJ. JEDNOM RUKOM ZA RUKU, A DRUGOM ZA STRUK ....

Malo podizawe u pozu I arabesque. Jednom rukom obuhvata za

struk pod naklowen korpus, drugom za butinu podignute noge. Na

kraju godine u~enik treba da zna da podigne u~enicu, da je nosi,

okre}e u krug oko svoje ose i spu{ta u~enicu sebi na bedro u pozu

„laste”.

Vazdu{ni okret iz V pozicije sa vra}awem u V poziciju, de-

mi-pli sa podr{kom obema rukama za struk

Grand jet en tournant u pozi attitude (sa podr{kom obema

rukama za struk)

Skok sa letom kok u~enika sa podr{kom obema rukama za ru-

ke: assembl en tournant, jet entreplac

Skokovi na ruke u~enika sa zavr{avawem u pozu „ribke”

Odrazom za jednu ruku iz poze „sede}i” na podu (bez okreta i

sa okretawem u vazduhu, u poloàju le|ima na pod)

Grand foutt saut (u poletu – le|ima ka u~eniku)

Jet entrelac

Cabriole fouett

Skok iz zaleta (u po~etku sa pas assembl , a zatim sa pas

sissonn ) bez obrta i sa okretom u vazduhu u poloàju le|ima ka

podu

SKOKOVI DO VISINE GRUDI I RAMENA UÊNIKA

Grand jet u pozi attitude effac e sa zahvatom jednom ru-

kom za struk. Ihvativ{i u~enicu u letu u~enik mora da zna da se

okre}e oko svoje ose ili da se kre}e u bilo kom pravcu.

Okretati u~enice na rukama u~enika sa odbacivawem u va-

zduh iz poze „ribke” u poloàj le|ima na podu, i obratno

Grand jet sa zavr{avawem u pozu I arabesque (u~enica stoji

na bedru u~enika sa podr{kom obema rukama za struk)

PODIZAWE UÊNICE SA FIKSIRAWEM POZE NA

GRUDIMA ILI RAMENU UÊNIKA:

Sa pas saut , malog pas essembl , sa zavr{avawem u pozi

„sede}i”

Odbijawem od jedne ruke iz poze na podu, sa zavr{etkom u po-

loàj „sede}i” na ramenu sa okretom u vazduhu; poloàj „leè}i”

na ramenu le|ima sa okretom u vazduhu; u pizi „lastavica”

Iz velikih skokova: jet entrelac , u pozu „lastavica” saut

de basque sa zavr{etkom u poloàju „sede}i”, kada su noge u~eni-

ce u VI poziciji savijene u kolenima, iza le|a u~enika; iz zaleta

(iza le|a u~enika) na rame u pozu „lastavice”

Klasi~an pas de deux Adagio ili odlomci (1-2) po izboru

pedagoga

IV RAZRED


VAZDU[NA PODR[KA

VELIKI SKOKOVI I PODIZAWE UÊNICE SA

FIKSIRAWEM POZE NA RAMENU UÊNIKA

Bacawe sa okretom u vazduhu iz poze „ribke” sa zavr{avawem

u pozi „lastavica” na ramenu

Vazdu{ni okret iz V pozicije sa zavr{etkom na ramenu u~e-

nika u polàju „sede}i” – sa dràwem za struk obema rukama

Grand jet sa podr{kom za obe ruke i fiksirawem poze leta

na rame u~enika – skok iza wegovih le|a


FIKSIRAWEM POZE NA OBE GORE PODIGNUTE RUKE

UÊNIKA

Sa poduhvatawem pod krsta – sa pas saut ili malog pas as-

sembl

U pozama I, IV arabesque – sa demi pli na nozi oslonca

U pozi III arabesque sa tr~awem i pas sissonn

tomb e

Grand jet u pozi I arabesque sa podr{kom obema rukama za

struk, a zatim prevo|ewem jedne ruke pod bedro

Grand jet u pozu attitude effac e sa dràwem obena ruka-

ma za struk, a zatim prevo|ewem jedne ruke pod bedro

Grand fouett sa zavr{avawem u pozi I arabesqueSaut de basque sa zavr{avawem u poloàju „sede}i”

Poza „lastavica” sa zaletom i sa pas sissonn tomb e

Sa podhvatom pod krsta i koleno sasvijene noge i fiksira-



wem horizontalnog poloàja le|ima na pod

Klasi~ni Pas de deux: Adagio ili odlomci – najmawe dva

NAJSLO@ENIJI ELEMENTI PODR[KE koji se u~e po

naho|ewu pedagoga u zavisnosti od profesionalnih mogu}nosti

u~enika – fakultativno


FIKSIRAWEM POZE NA JEDNOJ PODIGNUTOJ RUCI

Sa pothvatom pod krsta i koleno savijene noge – korpus u~e-

nice savijen nazad

Sa pothvatom pod mi{i} zadweg dela i pod koleno savijene

noge – u poloàju „sede}i”

„Grand jet u pozi I arabesque” – sa podr{kom obema rukama

za struk, a zatim sa prenosom na jednu ruku pod nakloweni korpus

– i u pozi „attitude effac e” – sa dràwem obema rukama za

struk, zatim sa prenosom na jednu ruku pod krsta

„Saut de basque” sa zavr{avawem u poloàju „sede}i”

BACAWE UÊNICE IZ FIKSIRANIH POZA NA OBE

I JEDNU PODIGNUTU RUKU SA ZAVR[AVAWEM U POZI

„RIBKA”

Iz poze I, II, IV arabesqueIz poze „Lastavica”

Iz poloàja „sede}i” na jednoj gore podignutoj ruci


Program ovog predmeta obuhvata teoriju i praksu. âs je i

peorijski i prakti~an. U~enicima je, pre svega, nweophodno obja-

sniti potrebu duetne igre i wen zna~aj u baletskim predstavama.

Kod u~enika se erazvija ose}aj za zajedni~ku igru, naro~ito za tem-

po igrawauz u~ewe odgovaraju}e tehnike klasi~ne podr{ke. Naro-

~itu pa`wu posvetiti stilu igrawa, posebnim formama i karak-

teristikama vezanih za muziku i koreografiju.

Sastavqena od parterne i podr{ka u vazduhu zahteva od u~e-

nika veliko angaòvawe, fizi~ku pripremqenost i posebne oso-

bine kao {to su fizi~ka spremnost, snaga, koncentracija, spret-

nost, odva`nost i sigurnost. Ove osobine kod u~enika pedagog

razvija postupno, iz ~asa u ~as.

Nastavnik organizuje rad na ~asu tako da se nastavne jedi-

nice i kombinacije ve`baju u {to ve}em broju. Kombinacije treba

da budu kterke i razumqive, da uvek imaju nivo i razli~it pristup

i ne treba ih pokazivati vi{e od dva puta, kako bi se sa~uvala u~e-

nikova pa`wa. U~enika treba postaviti u nove uslove – nekad i

neudobne – da bise kod qega razvijao ose}aj snala`qivosti i si-

gurnosti.

âsove klasi~ne podr{ke po~iwati dve nedeqe nakon po-

~etka nastavne godine kada su u~enici u nastavi klasi~nog baleta

u{li u potrebnu formu za ovaj predmet.

U radu u podr{ci u vazdihi nastavnik mora posebnu pa`wu

posvetiti u~eniku – mu{karcu koji ima veliku odgovornost i ve-

liko fizi~ko optere}ewe drè}i balerinu u vazduhu. Devojke koje

imaju teìnu preko 50 kilograma ne bi trebalo da rade sloènu

vazdu{nu podr{ku.

U IV razredu potrebno je da u~enici na ~asu klasi~ne podr-

{ke budu u baletskom kostimu – tunikama, „pa~kama” – kako bi se

{to boqe usvojila tenika igrawa, a u~enik {to boqe pripremio

za odre|enu baletsku ulogu.

Muziku za ~as klasi~ne podr{ke treba tako organizovati da

se pored repertoara klasi~nog baleta koriste i improvizacije za

postavqenu baletsku etidu, kao i da se na odre|enu muziku postavi

baletska etida.

U zavr{nom razredu omogu}iti u~eniku da vodi ~as uz pomo}

nastavnika. Uzimaju}i ulogu pedagoga u~enik proverava svoje zna-

we, muzikalnost i sposobnost za logi~ki sled elemenata u kombi-

nacijama.

MODERNA IGRA

II RAZRED


TEHNIKA HOZE LIMONA

Tehnika predstavqa azbuku igre. Me|utim, postoji jasna raz-

lika izme|u pripreme igra~a za potrebe koje }e se od wega zahteva-

ti u izvo|ewu koreografskih dela i izme|u samih izvo|ewa ovih

dela gre pored vladawa tehnikom do izraàja pre svega dolazi

li~nost izvo|a~a.

Pod pripremom, kad govorimo o modernoj igri, podrazumeva

se upoznavawa i usavr{avawe razli~itih rehnika igre gde na prvo

mesto dolaze tehnike Marte Grem (Martha Graham), Hoze Limona

(Jos Limon) i Mersi Keningema (Merce Cunningham).

Ciq tehnike ne predstavqa samo usavr{avawe ve{tine iz-

vo|ewa koje zahteva redovnu ve`bu i mora biti pod nadzorom

stru~waka, ve} i razvijawe i usavr{avawe slede}ih aspekata:

ovladavawe telom kao instrumentom, rad na savladavawu sile ze-

mqine teè, ravnoteà, postavka tela i disawe, odnos tela i pro-

stora, ose}aj za ritam i frazu, svest o telu kad je re~ o izvo|ewu

specifi~ne tahnike, estetsko iskustvo, kvalitativno-ekspresiv-

ni aspekti izvo|ewa.

Program Moderne igre koji je namewen u~enicima sastoji

se u upoznavawu, ovladavawu i razumevawu osnovnih elemenata mo-

dernih tehnika igre Hoze Limona. Kad govorimo o upoznavawu,

ovladavawu i razumevawu moderne tehnike igre Hoze Limona onda

se [pre svega misli na one karakteristike wegove tehnike koje je

~ine specifi~nom i prepoznatqivom u odnosu na druge tehnike

igre, a to odre|uju: sukcesivnost pokreta (pokret se moè videti i

osetiti kako prelazi iz jednog dela tela u drugi), ploàj delova

tela u odnosu jedan prema drugom i na~in kori{}ewa tela kao ce-

line i wegovih delova za ostvarivawe ose}aja maksimalne izduè-

nosti poikreta (opposition), izolacija pokreta itd.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da se sa radom moderne tehnike u

svetu po~iew tek sa 13-14 godina, klasi~na baletska tehnika se

uzima kao osnova svih tehnika igre. Klasi~an balet uporedo sa

kreativnom igrom predstavqa najboqu priprwmu za {kolovawe

budu}ih igra~a ne samo moderne igre ve} i baleta uop{te. Kad se

to kaè ne misli se samo na postavku tela koja je univerzalna za

sve tehnike igre, ve} i sa stanovi{ta rada na razvijawu kreativ-

nosti, ose}aja za ritam i frazu, dinamiku pod kojom se podrazume-

va kvalitet pokreta a samim tim i ekspresivnost, kao i razvoj dru-

gih aspekata.

VE@BE NA PODU

1. Pripremna ve`ba zxa sukcesivni tok pokreta – ki~ma

(glava, ramena, grudi, struk) u sede}em poloàju prekr}tenih nogu.

Napred, desno, levo.

2. Pripremna ve`ba za sukcesivni tok pokreta – ruke (rame,

lakat, zglob {ake). Poloàj {ake along ili flex. Sede}i polo-

àj kao pod 1.

3. Izolacija pokreta – pripremne ve`be;

a) [ake (telo u sede}em poloàju prekr{tenih nogu);

b) Rame (telo u poloàju kao pod 3a);

v) Rame i reakcija tela (torzo). Ruka u II poziciji, dlan

gleda u pod i u III poziciji;

g) Grudi (sukcesivni tok pokreta – ki~ma u leè}em polo-

àju).

4. Sukcesivni tok pokreta ki~ma – ruke u kombinaciji (na-

pred, desno, levo).

5. Kombinacija sukcesivnog toka pokreta ki~ma – ruke (kod

sukcesivnog toka pokreta – ki~ma u uspravan poloàj istovremeno

{ake i sdtopala idu u poziciju flex, a gorwi deo tela se blago sa-

vija unazad). Sa promenom ritma.

6. Varijacija kombinacije sukcesivnog toka pokreta ki~ma

– ruke (savijawe kolena jedne noge i uvrtawe gorweg dela tela u

stranu u momentu otvarawa kolena u stranu). Napred, napred, de-

sno, levo;

a) Dodavawe kru`nog toka ruku.

7. Varijacija sukcesivnog toka pokreta ki~ma – ruke i epu-

{tawe tela u leè}i poloàj sa vra}awem u sede}i. Sa promenom

ritma.

8. Uslo`wavawe ve`be 6. (po uvrtawu gorweg dela tela koje

inicira koleno desne ili leve noge, koleno se opruà i telo sa-

vija ka nozi);

a) Dodati kru`ni tok ruku.

9. „Bounces” (federisawe) u sede}em poloàju (napred – ko-

lena blago savijena stopala zajedno, napred – noge ispruène is-

pred tela kolena zajedno, napred – noge otvorene u stranu, sa uvr-

tawem gorweg dela tela ka nozi otvorenoj u stranu);

a) „Bounces” 9 sa dodavawem sukcesivnog toka pokreta – ru-

ke;

b) „Bounces” sa uvrtawem gorweg dela tela (napred, desno,

levo, napred) i sa promenom ritma.

10. Zamah – sa uvrtawem gorweg dela tela i odizawem tela od

poda (stopala dodiruju pod) sa poketom ruku.

VE@BE NA SREDINI SALE

1. Sukcesivni tok pokreta – ki~ma (napred) sa istezawem

mi{i}a zadwe loè iz VI pozicije nogu;

a) Isto kao pod 1 iz I, II, III ili V pozicije nogu.

2. Iz relev sukcesivni tok pokreta ki~ma (napred) u kraj-

woj ta~ki prenos dela teìne tela na {ake, pri povratku teìna

tela se postavqa nad stopala, {ake gube kontakt s podom i sukce-

sivnim tokom pokreta – ki~ma telo se vra}a u vertikalu. Iz VI, I



i II pozicije nogu;

a) Isto kao 2 uz dodavawe sukcesivnog toka pokreta – ruke.

3. „Bounces” – sukcesivni tok pokreta – ki~ma sa ispruè-

nim kolenima (napred, desno, levo) iz VI pozicije nogu;

a) Dodati sukcesivni tok pokreta – ruke i sa promenom tem-

pa.

4. „Bounces” u VI poziciji nogu (glava, ramena, grudi,

struk, kolena) napred, desno, levo;

a) Sa podizawem na relev .

5. „Bounces” iz {iroke II pozicije nogu;

a) „Bounces” iz {iroke II pozicije nogu sa dodavawem ruku

i savijawem tela na desno tj. levo;

b) „Bounces” iz {iroke II pozicije nogu sa podizawem na

relev .

6. Battement tendu iz I pozicije (napred, u stranu, nazad)

naizmeni~no desnom i levom nogom;

a) Battement tendu iz I pozicije sa zatvarawem noge u demi

pli ;

b) Battement tendu sa flex-om stopala;

v) Battement tendu sa flex-om metatarzala stopala.

7. Battement tendu u stranu sa zatyvarawem noge u demi

pli i istovremeno savijawem gorweg dela tela napred;

a) Isto kao 7 uz dodavawe okreta kroz III poziciju na po-

la kruga.

8. Battement gliss u kombinaciji battement tendu.

9. Battement tendu iz VI pozicije u kombinaciji sa otvore-

nim pozicijama nogu.

10. Demi pli iz VI, I, II, III ili V pozicije napred i

nazad u kombinaciji sa rukama.

11. Demi pli iz VI, I i II pozicije sa preno{ewem dela

teìne tela na {ake (sukcesivni tok pokreta – ki~ma na napred)

i u kombinaciji sa relev ;

a) Isto kao 11 sa dodavawem sukcesivnog toka pokreta – ru-

ke.

12. Demi pli iz I, ,II, III ili V pozicije napred i na-

zad sa sukcesivnim tokom pokreta – ki~ma (napred, desno, napred,

levo);

a) Demi pli iz I, ,II, III ili V pozicije napred i na-

zad sa sukcesivnim tokom pokreta – ki~ma i kru`no od napred do u

stranu i obrnuto.

13. Demi pli u kombinaciji sa grand pli ;

a) Demi pli i grand pli iz I, II, III ili V popzicije

napred i nazad i sa zatvarawem stopala u najdubqoj ta~ki u para-

lelnu poziciju i telom savijenim napred {ake dodirivaju}i pod.

Povratak tela u po~etni poloàj zapo~iwe otvarawem stopala

({ake gube kontakt s podom) i sukcesivnim tokom pokreta – ki~ma

do postizawa vertikale. U III poziciji, ili ako smo u V pozici-

ji, u krajwoj ta~ki grand pli -a telo se okre}e dijagonalno u de-

sno, tj. levo;

b) Dodavawe istezawa mi{i}a zadwe loè.

14. Grand pli iz I pozicije sa savijawem gorweg dela tela

u najdubqoj ta~ki napred i sa sukcesivnim tokom pokreta – ki~ma;

a) Dodati savijkawe tela na desno tj. levo i sukcesivni tok

pokreta – ki~ma;

b) Kombinacija 14 i 14a sa sukcesivnim tokom pokreta – ru-

ke.

15. Zamasi sa kruèwem gorweg dela tela sukcesivno;

a) Dodati pokrete ruku.

16. „Rebounds” 3/4;

a) „Rebounds” sa podizawem na relev .

17.Brze 3/8 sa preno{ewem teìne u IV, odnosno II pozi-

ciju;

a) Dodati ruke;

b) Dodati savijawe tela napred, u stranu, napred.

18. Izbacivawe stopala.

19. Pass ;

a) Dodati ruke i reakciju gorweg dela tela.

20. Developp .

21. „Lunge”;

a) „Lunge” sa dodavawem ruku;

b) „Lunge” sa dodavawem savijawa gorweg dela tela.

22. Grand battement sa izbacivawem noge sa prolazom kroz

I poziciju (napred, nazad, u stranu).

23.Relev s;

a) Relev s sa rukama.

24. Temps lev iz I i II pozicije;

a) Temps lev sa postavqawem jedne noge u poziciju pass u

vazduhu.

25. Tramplini.

26. Ve`be preko sredine sale.

27. Poskoci.

28. Piqu .

29. Grand jet .

30. Temps lev saut na 45 o 90 stepeni.

31. Jet .

32. Ve`be relaksacije na kraju ~asa koje }e obuhvatiti iste-

zawe mi{i}a kao deo perioda kojim se mi{i}i hlade.

ISPITNI PROGRAM

Potrebno je popkazati sve ve`be sa poda i sa sredine uz

kombinovawe vi{e elemenata u jednoj ve`bi, kao i povezivawe vi-

{e ve`bi u jednu celinu – kratke etide.

III RAZRED


TEHNIKA MERS KENINGEM

Upoznavawe i ovladavawe modernom tehnikom igre Mersi

Keningama (Merce Cuninngham).

Âs je podeqen u tri dela koje sa~iwavaju ve`be na sredini

sale, ve`be preko sredine sale (acrose the floor) i skokovi (al-

legro).

Za tehniku Mersi Keningema moè se re}i da je najblià

tehnici klasi~nog baleta. Specifi~nost ove tehnike ~ine ele-

menti:

– upotreba torza je stati~nija i ~vr{}a u odnosu na ostale

moderne tehnike igre;

– zaobqenost (curves) kako doweg tako i gorweg dela le|a;

– federisawe (bounces) gorweg dela trupa istovremeno sa

„curve”;

– dijagonalni nagibi trupa; uvrtawe trupa (twists);

– komplikovane i sloène promene ritma;

– ~este i brze promene fronta;

– promene pravca kretawa koje su u dosta slu~aja iznenadne i

neo~ekivane.

Navedene karakteristike ove tehnike predstavqaju elemente

koji }e se obra|ivati i kojima }e se posvetiti posebna pa`wa u

ciqu kako wihovog ovladavawa tako i razumevawa.

Na po~etku ~asove sa~iwavaju jednostavne i kratke ve`be u

kojima }e se pa`wa posvetiti pojedina~no svakom datom elementu,

kako bi se tokom godine ovi elementi povezivali u duè celine i

dobijali na sloènosti. Na kraju godine elementi se povezuju u

kra}e etide-varijacije.

Obzirom da je broj ~asova ovog predmeta na odseku KLASI-

ÂN BALET mawi u odnosu na fond ~asova na odseku MODERNA

IGRA program obuhvata onoliko metodskih jedinica koje se za da-

ti fond ~asova mogu obraditi i savladati.

GODI[WI ISPIT

Pokazati ve`be na sredinisale, preko sredine sale i ale-

gro.

IV RAZRED


TEHNIKA MARTA GREM

Upoznavawe i savladavawe moderne tehnike igre Marte

Grem (Marta Graham).

Tehnika Marte Grem je najsloènija i najteà tehnika mo-

derne igre pa je, s obzirom na to, i predvi|ena kao tehnika koja se

izu~ava u posledwim godinama {kolovawa.

Izu~avawe, ovbladavawe i razumevawe ove tehnike podeqeno

je na ~etiri dela koja ~ine svaki ~as i obuhvataju:

VE@BE NA PODU – predtsvaqaju pripremu za ve`be koje

slede iz stoje}eg poloàja na sredini sale i skokove. Posebna pa-

`wa ovog segmenta ~asa je posve}ena postavci tela, disawu i ve-

`bama kontrakcija. Ovaj deo ~asa obuhvata i ve`be istezawa, ve-

`be le|a, pozicija i rada nogu.

VE@BE NA SREDINI SALE – u uspravnom poloàju, obu-

hvataju razli~ite ve`be nogu koje ~ine istezawa, podizawa, razvi-

jawa, savijawa u svim pravcima; ve`be stopala; okreti u mestu;

prenosi teìne.

ALLEGRO – ~ine skokovi u mestu; ve`be sa akcentom na te-

lo u prostoru koje ~ine ritmi~na hodawa i tr~awa, okreti na po-

du, okreti u vazduhu, skokovi i poskoci.

PADOVI – u svim pravcima i smerovima u razli~itom rit-

mu i tempu koji se prvo obra|uju kao samostalne ve`be, a kasnije

postaju deo kombinacija.

Obzirom da je broj ~asova ovog predmeta na odseku KLASI-

ÂN BALET mawi u odnosu na fond ~asova na odseku MODERNA



IGRA program obuhvata onoliko metodskih jedinica koje se za da-

ti fond ~asova mogu obraditi i savladati.

GODI[WI ISPIT

Obuhvata VE@BE NA PODU, VE@BE PREKO SREDINE

SALE i SKOKOVE.

MODERNA IGRA

MODERNA IGRA

I RAZRED

(12 ~asova nedeqno. 420 ~asova godi{we)

TEHNIKA HOZE LIMONA

Usavr{avawe, ovladavawe i razumevawe tehnike igre Hoze

Limona (Hos Limon) ~ije izu~avawe su u~enici zapo~eli u pret-

hodnoj godini {kolovawa (III-IV razred osnovne baletske

{kole).

Tehnika dobija na sloènosti, metodske jedinice se povezu-

ju u duè kombinacije, ve`be se izvode u brèm tempu i promene

ritma su zastupqene u odre|enim ve`bama.

Âs se sastoji od ~etiri dela koje ~ine VE@BE NA PODU,

VE@BE NA SREDINI SALE, VE@BE PREKO SREDINE SA-

LE i SKOKOVI.

Program prethodne dve godine uslo`wava se u pojedinim

metodskim jedinicama i pojedini elementi se ukqu~uju.

VE@BE NA PODU

1. Sukcesivni tok pokreta ki~na – ukqu~uju se pokreti ruku

sa istovremenim savijawem gorweg dela le|a u nazad i promenom

ritma.

2. Bounces (federirawe) u sede}em poloàju – brì tempo

i dodavawe pokreta ruku sa savijawem gorweg dela tela i uvrta-

wem na desno i levo.

3. Bounces (federirawe) sa uvrtawem gorweg dela tela – do-

davawe savijawa tela u stranu sa pokretom ruke i promenom ritma.


1. Bounces (federirawe) u stoje}em poloàju – izvodi se u

brèm tempu i sa zavrtawem na demi point.

2. Tendu exercise – ukqu~ivawe celog okreta i dodavawe

pokreta ruku.

3. Pli s – telo ide od centra, gorwi deo twla se kre}e oko

vertikalne ose.

4. Rebound 3/4 – ukqu~ivawe poluokreta i celog okreta.

5. Spore 2/4 brè 3/8 – dodavawe kruèwa, kvalitet zamaha

gorweg dela tela oko vertikalne ose.

6. Pass :

a) dodavawe savijawa gorweg dela tela na napred sukcesivno

i sukcesivno povratak u vertikalu sa savijawem tela unazad;

b) ukqu~ivawe 1/4, 1/2 i celog okreta; pripremne ve`be za

okret ne ukqu~uju savijawe tela i pozicije ruku.

7. Developp – dodavawe savijawa gorweg dela tela i sukce-

sivni tok pokreta ki~me i pokerti ruku.

8. Lunge:

a) sa savijawe gorweg dela tela napred, u stranu, nazad sa po-

kretima ruku;

b) ubacivawe okreta za polovinu kruga.

9. Spiralni okreti.

10. Pli – relev na 3/4:

a) bez ruku;

b) sa sukcesivnim tokom pokreta ruku;

v) sa sukcesivnim tokom pokreta ki~me;

g) sa okretom.

ALLEGRO1. Temps saut na 3/8 i 4/4 – promena frazirawa i akcenta.

2. Grand jet .

3. Jet s.

4. Saut fouett .

5. Temps lev na 45 i 90 stepeni.

VE@BE PREKO SREDINE SALE

1. Koraci sa prenosom teìne na napred i u stranu u pli i

na relev (piqu ):

a) uz pokrete ruku;

b) dodati gorwi deo tela.

2. Hops (poskoci) – fraza od 8:

a) dodati gorwi deo tela i okret na 78

3. Piqu :

a) dodati pokrete ruku;

b) dodati pokrete tela.

4. Tour chain :

a) ukqu~iti telo.

GODI[WI ISPIT

VE@BE NA PODU

Pokazati sve ve`be na podu


1. Bounces u stoje}en stavu;

2. Tendu sa celim okretom;

3. Pli s;

4. Developp ;

5. Lunge.

ALLEGRO1. Temps lev saut ;

2. Grand jet preko sredine sale i u kombinacijama;

3. Petit jet s u kombinacijama.

VE@BE PREKO SREDINE SALE

1. Koraci sa prenosom teìne:

a) uz dodavawe ruku;

b) uz dodavawe gorweg dela tela.

2. Hops (poskoci).

II RAZRED


TEHNIKA MERS KENINGEM

Upoznavawe i ovladavawe modernom tehnikom igre Mersi

Keningama (Merce Cuninngham).

Âs je podeqen u tri dela koje sa~iwavaju ve`be na sredini

sale, ve`be preko sredine sale (acrose the floor) i skokovi (al-

legro).

Za tehniku Mersi Keningema moè se re}i da je najblià

tehnici klasi~nog baleta. Specifi~nost ove tehnike ~ine ele-

menti:

– upotreba torza je stati~nija i ~vr{}a u odnosu na ostale

moderne tehnike igre;

– zaobqenost (curves) kako doweg tako i gorweg dela le|a;

– federisawe (bounces) gorweg dela trupa istovremeno sa

„curve”;

– dijagonalni nagibi trupa; uvrtawe trupa (twists);

– komplikovane i sloène promene ritma;

– ~este i brze promene fronta;

– promene pravca kretawa koje su u dosta slu~aja iznenadne i

neo~ekivane.

Navedene karakteristike ove tehnike predstavqaju elemente

koji }e se obra|ivati i kojima }e se posvetiti posebna pa`wa u

ciqu kako wihovog ovladavawa tako i razumevawa.

Na po~etku ~asove sa~iwavaju jednostavne i kratke ve`be u

kojima }e se pa`wa posvetiti pojedina~no svakom datom elementu,

kako bi se tokom godine ovi elementi povezivali u duè celine i

dobijali na sloènosti. Na kraju godine elementi se povezuju u

kra}e etide-varijacije.

GODI[WI ISPIT

Pokazati VE@BE NA SREDINI SALE, PREKO SREDI-

NE SALE i ALLEGRO.

III RAZRED


TEHNIKA MARTA GREM

Upoznavawe i savladavawe moderne tehnike igre Marte

Grem (Marta Graham).

Tehnika Marte Grem je najsloènija i najteà tehnika mo-

derne igre pa je, s obzirom na to, i predvi|ena kao tehnika koja se

izu~ava u posledwim godinama {kolovawa.

Izu~avawe, ovbladavawe i razumevawe ove tehnike podeqeno

je na ~etiri dela koja ~ine svaki ~as i obuhvataju:

VE@BE NA PODU – predtsvaqaju pripremu za ve`be koje

slede iz stoje}eg poloàja na sredini sale i skokove. Posebna pa-

`wa ovog segmenta ~asa je posve}ena postavci tela, disawu i ve-

`bama kontrakcija. Ovaj deo ~asa obuhvata i ve`be istezawa, ve-

`be le|a, pozicija i rada nogu.

VE@BE NA SREDINI SALE – u uspravnom poloàju, obu-

hvataju razli~ite ve`be nogu koje ~ine istezawa, podizawa, razvi-

jawa, savijawa u svim pravcima; ve`be stopala; okreti u mestu;

prenosi teìne.

ALLEGRO – ~ine skokovi u mestu; ve`be sa akcentom na te-

lo u prostoru koje ~ine ritmi~na hodawa i tr~awa, okreti na po-

du, okreti u vazduhu, skokovi i poskoci.

PADOVI – u svim pravcima i smerovima u razli~itom rit-

mu i tempu koji se prvo obra|uju kao samostalne ve`be, a kasnije

postaju deo kombinacija.

GODI[WI ISPIT

Obuhvata VE@BE NA PODU, VE@BE PREKO SREDINE

SALE i SKOKOVE.



IV RAZRED


Program rada predstavqa na odre|eni na~in sublimaciju

svih tehnika moderne igre koje su u toku {kolovawa izu~avane,

kao i znawe predmeta koji su u toku {kolovawa bili u okviru ovog

odseka.

Program ovog razreda je kombinacija i sinteza modernih

tehnika igre koje nude evropski majstori i koje predstavqaju sin-

tezu iskustva ameri~ke moderne igre oboga}ene evropskim tradi-

cijama mi{qewa.

Program se izu~ava u blokovima koji ~ine:

FRANCUSKA, ~ije karakteristike moderne igre ~ini mi-

nimalizam i suptilno poznavawe tela, i proizilaze iz {kole Ka-

rolin Karlson.

NEMA^KA, ~ija je karakteristika ekspresionizam, oli~en

je predstavnicima kao {to su Pina Braus i Kresnok i bliì su

koreodramskom pozori{tu sa sociolo{ko-filozofskim pristu-

pima igri.

HOLANDIJA, sa svojim eksperimentalnim teatrima koji

koriste tehnike moderne igre bliè su konceptualnom igra~kom

pozori{tu kao izrazu, sa bogatim tehnikama moderne igre koje

predstavqaju sintezu evropskih i ameri~kih dostignu}a.

ENGLESKA, u kojoj su nova iskustva i znawa proizi{la iz

{kole Marte Grem, a odlika ove tehnike se ogleda u liberalnijem

stavu prema igri i kre}e se do najradikalnijih tokova moderne

igre.

Za ovaj razredu bilo bi poèqno da se na|u stru~waci iz ze-

maqa ~iji se programi obra|uju ~iji bi rad u {koli bio dvojak –

paralelno sa obra|ivawem tehnike u~enici bi radili i na koreo-

grafijama najzna~ajnihij predstavnika moderne igre u Evropi. Na

ovaj na~in u~enici bi imali priliku da istovremeno sa usavr{a-

vawem svog znawa tehnike moderne igre imaju i rad na repertoaru.

Rad po blokovima, i eventualno prisustvo stru~waka iz ino-

stranstva, istovremeno bi omogu}ilo i da nastavni kadar {kole

prisutvuje ~asovima , {to zna~i da uz gostuju}eg nastavnika na ~a-

sovima prisustvuju jedan ili dva asistenta-nastavnika {kole koji

bi se na ovaj na~in usavr{avali.

Evropska i ameri~ka iskustva na poqu moderne igre daju sve

ve}i akcenat i ukazuju na potrebu da bi dana{wi igra~i moderne

igre trebalo da se {koluju {to celovitije i sveobuhvatnije. Ima-

ju}i ovo u vidu, program se oslawa na svetske tokove u edukaciji

budu}ih igra~a.

GODI[WI ISPIT

1. Obuhvatiti pre|eno gradivo u etidama – sopstvena krea-

cija u~enika;

2. Jedna koreografija.

KLASIÂN BALET

I RAZRED

(4 ~asa nedeqno. 140 ~asova godi{we)

Elementi iz IV razreda Osnovne {kole uvek se u uvodnom

delu ~asa rade.

EXERCICES KOD [TAPA

1. Double rond de jamne en l’air, na celoj stopali i sa zavr-

{avawem na demi pli .

2. Rond de jambe en l’air na 90 stepeni na celoj stopali.

3. Flic-flac en tournant (en dehors i en dedans) iz poze u

pozu na 45 stepeni.

4. Battement d velopp tomb i na poze sa zavr{avawem vr-

hom prsta na podu i na 90 stepeni.

5. Grand battement jet :

a) sa podizawem na poluprste i na poluprstima;

b) s pass na 90 stepeni;

v) maki na poluprstima;

g) balan oire.

6. Battement releve lent i battement d velopp en face i

na velike poze, na poluprstima i s pli relev .

7. Pirouette sur le coup de pied (en dehors i en dedans) po-

~iwu}i sa otvorenom nogom u stranu na 45 stepeni.

8. Poluokret (en dehors i en dedans) iz poze u pozu kroz

pass na 45 stepeni.

9. Okret fouette (en dehors i en dedans) na 1/4 i 1/2 s nogom

podignutom napred ili nazad na 45 stepeni.

10. Polovina tour-a (en dehors i en dedans) s pli relev , s

nogom podignutom napred ili nazad na 45 stepeni.

11. Tour fouett na 45 stepeni (en dehors i en dedans).

12. Port de bras s nogom podignutom napred ili nazad na 90

stepeni.


1. Rond de jambe par terre en tournant (en dehors i en de-

dans).

2. Battement fondu en tournant (en dehors i en dedans).

3. Battement frapp double en face i na poze s pli re-

lev .

4. Double frapp en tournant vrhom prsta na pod (na pli i

na istegnutu nogu).

5. Flic-flac en tournant (en dehors i en dedans) sa zavr-

{etkom na 45 stepeni.

6. Rond de jambe na 45 stepeni s pli relev i na pli -u.

7. Pas tombe iz poze u pozu na 45 stepeni.

8. Double rond de jambe en l’air (en dehors i en dedans) sa

zavr{avawem na demi pli -u.

9. Demi rond de jambe d velopp en face i iz poze u pozu na

poluprstima, na demi pli i s pli relev .

10. Battement d velopp i relev lent na poze ecart e i IV

arabesque na celoj stopali.

11. Battement d velopp tomb u poze vrhom prsta na pod i

na 90 stepeni.

12. Battement d velopp balott (raznim nogama).

13. Pas jet en tournant na 1/2 okreta sa kretawem u stranu

(en dehors i en dedans).

14. Pas jet bourr e dassus-dessous en tornant.

15. Pas jet fondu s kretawem napred i nazad.

16. Soutenu en tournant.

17. Pas glissade en tournant po pravoj i po dijagonali.

18. Tout lent (en dehors i en dedans) na velike poze:

a) bez i sa radom korpusa iz poze u pozu;

b) na demi pli .

19. Okret (en dehors i en dedans) iz poze u pozu kroz pass

45 i 90 stepeni sa relev -a na pli i s pli -a na relev .

20. Tour (en dehors i en dedans) s V, II i IV pozicije (2

okreta) sa zavr{avawem vrhom prsta na pod.

21. Tour(en dehors i en dedans) s pas echapp sa II i IV

pozicije.

22. Tour(en dehors i en dedans) s pas tomb .

23. Tour fouett 45 stepeni.

24. Tour na sve velike poze i araabesque-e.

25. Tour en dehors s degag po pravoj i dijagonali.

26. Tour chain po dijagonali.

27. Tour chain (8-16).

28. Pas de chat napred i nazad.

ALLEGRO1. Pas assembl en tournant io 1/4 okreta.

2. Double pas assembl battu.

3. Pas jet battu.

4. Pas balott vrhom prsta na pod i na 45 stepeni.

5. Pas failli napred i nazad.

6. Sissonne simple en tournant (en dehors i en dedans) ceo

okret.

7. Sissonne ouverte en tournent (en dehors i en dedans).

8. Grand sissonne tomb .

9. Pas bris napred i nazad.

10. Grand pas jet .

11. Grand pas de chat.

12. Grand temps li saut napred i nazad.

13. Temps lev na poze na 90 stepeni.

14. Temps gliss na poze i arabesque-e.

15. Tour an l’air za drugim ( 1+1).

16. Pa jet ferme.

17. Jet en tournant s kretawem po dijagonali.

18. Grand pas assembl u stranu i napred.

19. Entrechat cinq.

GODI[WI ISPIT

EXERCICES KOD [TAPA

1. Double rond de jambe en l’air na celoj stopali i sa zavr-

{avawem na demi pli .

2. Battement developp tomb en face i na poze sa zavr{a-

vawem vrhom prsta na podu i na 90 stepeni.

3. Grand battement jet (svi vidovi).

4. Battement relev lent i battement d velopp en face i

na velike poze, na poluprstima i s pli relev .

5. Okret fouett (en dehors i en dedans) na 1/4 i 1/2 okreta

s nogom podignutom napred ili nazad na 45 stepeni.

6. Polovina tour-a (en dehors i en dedans) s pli relev , s

nogom popdignutom napred ili nazad na 45 stepeni.



7. Port de bras s nogom podignutom napred ili nazad na 90

stepeni.


1. Rond de jambe par terre en tournent (en dehors i en de-

dans).

2. Battement frapp double en face i na poze s pli re-

lev .

3. Pas tomb iz poze u pozu na 45 stepeni.

4. Demi rond de jambe d velop en face i iz poze u pozu na

poluprstima, na demi pli i s pli relev .


arabesque na celoj stopali.

6. Battement d velopp tomb u poze vrhom prsta na pod i

na 90 stepeni.

7. Pas jet en tournant na 1/2 okreta sa kretawem u stranu

(en dehors i en dedans).

8. Pas jet fondu s kretawem napred i nazad.

9. Soutenu en tournant.

10. Pas glissade en tournant po pravoj i dijagonali.

11. Tour lent (en dehors i en dedans) na velike poze (oba vi-

da).

12. Okret (en dehors i en dedans) iz poze u pozu kroz pass

na 45 i 90 stepeni sa relev -a na pli i sa pli -a na relev .

13. Tour (en dehors i en dedans) s V, II i IV poz. (2 okreta)

sa zavr{avawem vrhom prsta na podu.

14. Tour na sve velike poze i arabesque-e.

15. Tour piqu po dijagonali.

16. Tour chain .

ALLEGRO1. Pas assembl en tournant po 1/4 okreta.

2. Pas jet battu.

3. Pas failli napred i nazad.

4. Sissonne simple en tournent (en dehors i en dedans) ceo

okret.

5. Sissonne ouverte en tournent (en dehors i en dedans).

6. Grand pas jet .

7. Temps lev na poze na 90 stepeni.

8. Pas jet ferm .

9. Jet en tournant s kretawem po dijagonali.

10. Grand pas assembl u stranu i napred.

II RAZRED


EXERCICES KOD [TAPA

1. Flic-flac na 90 stepeni.

2. Rond de jaambe en l’air na 90 stepeni.

3. Polovina tour-a s pli relev na 90 stepeni en dehors i

en dedans.

4. Okret fouett na 90 stepeni.

5. Port de bras s radom korpusa na sve poze na 90 stepeni.

6. Grand battement jet sa okretom fouett en dehors i en

dedans na 1/2 okreta.

7. Pirouette en dehors i en dedans sa zavr{avawem na pozu

na 45 i 90 stepeni (1-2).

8. Pirouette en dehors i en dedans po~iwu}i sa nogom na

coup de pied-u.



arabesque.

2. Grand rond de jaambe d velopp en dehors i en dedans, en

face i iz poze u pozu.

3. Grand fouett en face s coup -korakom, zavr{avaju}i na

attitude effac e I i II arabesque, i obratno na pozu effac e

napred.

4. Flic-flac en tournant, en dehors i en dedans, iz poze u

pozu na 45 stepeni.

5. Temps li par terre s 2 pirouette-a (en dehors i en de-

dans).

6. Naklon i podizawe korpusa u I i III arabesque-u.

7. Grande battement jet :

a) na poluprstima;

b) meki (d velopp );

v) balanc á la seconde po I i V poziciji.

8. Grand fouett en tournant en dedans na III arabesquei en dehors na pozu crois e napred.

9. Pirouette en dehors i en dedans iz V, IV i II pozicije

sa zavr{avawem u pozu na 45 stepeni.

10. Pirouette en dehors i en dedans s temps saut na II,

IV i V poziciji.

11. Tour fouett na 45 stepeni (8).

12. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama sa II

i IV pozicije (1).

13. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama pomo}u

pas tomb coup -korak i sa pas de chapp po II poziciji.

14. Tour na velike poze s pli relev (1+1).

15. Grand pirouett á la seconde en dehors (mu{ki classe).

16. Tour chain (16).

17. Battement divis en quatr.

18. Pirouette en dehors i en dedans sa nogom na sur le coup

de pied ne spu{taju}i nogu u V poziciju.

19. Reverans na crois e (en dehors i en dedans).

ALLEGRO1. Pas jet fondu.

2. Pas balott na 90 stepeni.

3. Rond de jambe en l’air saut .

4. Pas soubreseaut.

5. Sissonne ouverte en tournant na 1/2 okreta en dehors i

en dedans.


en dedans par d velopp .

7. Sissonne tomb en tournant en dehors i en dedans na sve

pravce i poze.

8. Temps li saut en tournant napred i nazad.

9. Grand jet .

10. Grand jet pas de chat.

11. Pas cabriole na 45 stepeni napred i nazad.

12. Pas jet na 45 stepeni.

13. Grand fouett saut en face iz poze u pozu.

14. Petit pas jet en tournant s 1/2 okreta sa lretawem u

stranu.

15. Grand sissonne ouverte na velike poze sa poluokretom i

kretawem en dehors i en dedans.

16. Pas emboit en tournant s kretawem po pravoj i dijago-

nali.

17. Grand fouett saout en face na attitude effac e, I i

II arabesque, i obratno na effac e napred.

GODI[WI ISPIT

EXERCICES NA [TAPU

1. Flic-flac na 90 stepeni.

2. Polovina tour-a s pli relev na 90 stepeni en dehors i

en dedans.

3. Port de bras s radom korpusa na sve poze na 90 stepeni.

4. Grand battement jet sa okretom fouett en dehors i en

dedans.

5. Pirouette en dehors i en dedans sa zavr{avawem na pozu

na 45 i 90 stepeni.



arabesque.

2. Grand rond de jambe d velopp en dehors i en dedans en

face i iz poze u pozu.

3. Temps li par terre s 2 pirouette (en dehors i en de-

dans).

4. Grand fouette en tournant en dedans na III arabesque

i en dehors na pozu crius e napred.

5. Pirouette en dehors i en dedans s temps saut na II, IV

i V poziciju.


i IV pozicije (izabrati nekoliko poza).

7. Tour chain .

ALLEGRO1. Pas jet fondu.

2. Rond de jambe en l’air saut .

3. Pas soubressaut.


en dedans.


en dedans par d velopp .

6. Sissonne tomb en tournant en dehors i en dedans na sve

pravce i poze.

7. Grand jet .

8. Grand jet pas de chat.

9. Pas jet pass na 45 stepeni.

10. Grand sissonne ouverte na velike poze sa poluokretom i

kretawem en dehors i en dedans.



III RAZRED


EXERCICES KOD [TAPA

1. Flic-flac en tournant na 90 stepeni, en dehors i en de-

dans.

2. Tour fouett na 90 stepeni iz poze u pozu.

3. Grand battement jet s demi rond i grand rond de jambe.

EXERCICES NA SREDINI

1. Port de bras s radom korpusa u pozama na 90 stepeni.

2. Grand fouett en tournant en dedans u pozu I arabesque-

a i en dehors u pozu effac e napred.

3. Tour en dehors i en dedans u velikim pozama sa svih pri-

laza.

4. Prelaz iz tour en dehors i en dedans iz velike poze na to-

ur en dehors i en dedans.

5. Grand pirouette la seconde en dehors (4) – mu{ki

classe.

6. Grand pirouette en dehors na III arabesque i en de-

dans na I arabesque s poskocima (mu{ki classe).

7. Grand fouett en tournant en dedans na attitude cro-

is e (italijanski).

8. Tour en dehors i en dedans iz poze u pozu na 90 stepeni.

9. Grand fouett en tournant iz poze u pozu en dehors i en

dedans.

10. Tour u velikim pozama s prilazom grand rond de jambe iz

IV pozicije, en dehors i en dedans.

11. Rond de jambe en l’air na 90 stepeni na celom stopalu.

12. Pirouette en dehors i en dedans sa V, IV i II pozicije

sa zavr{etkom u pozi na 90 stepeni.


i IV pozicije (2 okreta).

ALLEGRO1. Double rond de jambe en l;air saut en dehors i en de-

dans.

2. Entrechat six.

3. Grand pas assembl battu.

4. Grand pas assembl en tournent s kretawem u stranu i po

dijagonali.

5. Pas jet pass na 90 stepeni.

6. Tour en l’air (mu{ki classe).

7. Grand sissonne renvers en dehors i en dedans.


dans sa kretawem u svim velikim pozama.

9. Grand sissonne tomb en dehors i en dedans.


11. Grand pas jet u pozama I i II arabesque s kretawem sa

svih prilaza.

12. Grand pas jet pass sa bacawem noge u stranu i zavr{a-

vawem na pozu crois e i effac e.

13. Pas de ciseaux.

14. Pas jet balott (pas de zephir).

15. Pas cabriole ferm u svim pravcima i pozama na 45 ste-

peni.

16. Pas jet par terre i pas jet en l’air en tournant na I

arabesque po dijagonali.

17. Tour sissonne tomb na effac e i crois e po dijagona-

li (blin~iki).

18. Temps cuisse.

GODI[WI ISPIT

EXERCICES KOD [TAPA

1. Flic-flac en tournant na 90 stepeni en dehors i en de-

dans.

2. Tour fouett na 90 stepeni u pozu.

3. Grand battement jet s demi rond i grand rond de jambe.


1. Port de bras sa radom korpusa u pozama na 90 stepeni.

2. Grand fouett en tournant en dedans u pozu I arabesque-

a i en dehors u pozu effac e napred.

3. Tour en dehors i en dedans u velikim pozama sa svih pri-

laza.

4. Tour u velikim pozama sa prilaza grand rond de jambe iz

IV poz. en dehors i en dedans.

5. Rond de jambe en l’air na 90 stepeni na celom stopalu.


i IV poz. 2 okreta.

ALLEGRO1. Grand pas assembl battu.

2. Grand pas assembl en tournant s kretawem u stranu i po

dijagonali.

3. Tour en l’air (mu{ki classe).


dans sa kretawem, u svim velikim pozama.


6. Grand pas jet u poze na I i II arabesque-a sa kretawem,

sa svih prilaza.

7. Grand pas jet pass sa bacawem noge u stranu i zavr{a-

vawem na pozu crois e i effac e.

8. Pas cabriole ferm u svim pravcima i pozama na 45 ste-

peni.

9. Pas jet par terre i pas jet en l’air en tournant na I

arabesque po dijagonali.

10. Tour sissonne tomb na effac e i crois e po dijagona-

li (blin~iki).

11. Temps cuisse.

IV RAZRED



1. Grand pirouette a la second sa poskocima (mu{ki classe).

ALLEGRO1. Grand sissonne tombe en tournant en dehors i en dedans.

2. Grand temps li saut en tournant napred i nazad.

3. Grand pas jet renverse.

4. Grand cabriole napred i nazad.

5. Grand fouette saut en tournant na I, III, IV arabe-

sque, s kretawem po dijagonali.

6. Saut de basque u stranu i po dijagonali.

7. Pas jet entrelace na effac e i crois e.

8. Grand pas jet en tournant sa crios e na crois e sa pri-

laza tomb coup nazad.

9. Pas jet en l’air en tournant na attitude effac e s pri-

laza sissonne tomb coup .

10. Grand fouette saut en tournant na I i III arabesque

(mu{ki classe).

11. Grand sissonne soubresaut (mu{ki classe).

12. Grand pas jet en tournant za redom po dijagonali i kru-

gu (mu{ki classe).

13. Grand sissonne la second de vol en tournant.

14. Double rond de jambe en l’air saut en dehors s prelazom

na veliku pozu.

15. Tour pas de chat pas de bourr e en tournant po dijagona-

li.

GODI[WI ISPIT


1. Grand pirouette la seconde sa poskocima (mu{ki

classe).

ALLEGRO1. Grand sissonne tomb en tournant en dehors i en dedans.

2. Grand fouette saut en tournant na I, III i IV arabe-

sque s kretawem po dijagonali.

3. Saut de basque u stranu.

4. Pas jet entrelace na effac e.

5. Grand pas jet en tournant s crois e na crois e sa pri-

laza tomb coup nazad.

6. Pas jet en l’air en tournant na attitude effac e s pri-

laza sissonne tomb coup .

7. Grand pas jet enn tournant za redom po dijagonali (mu-

{ki classe).

8. Grand sissonne la seconde de vol en tournant.

9. Double rond de jambe en l’air saut en dehors s prelazom

na veliku pozu.

10. Tour pas de chat pas de bourr e en tournant po dijagona-

li.

KLAVIR

PROGRAM KLAVIRA JE IDENTI^AN SA PROGRA-

MOM ZA KLASI^AN BALET I NALAZI SE U TOM DELU

PROGRAMA

KOREOGRAFIJA

Ciq predmeta KOREOGRAFIJA je da u~enike upozna sa

umetno{}u i ve{tinom procesa rada na koreografiji.

Na ~asovima koreografije radi se na podsticawu i razvoju

u~enika u smislu wihove ma{tovitosti, inventivnosti i tazvija-

wa sposobnosti i znawa da oni samostalno odaberu materijal i

pokrete sa kojima }e raditi.

Za uspeh ovih ~asova od posebnog je zna~aja da se izgradi sti-



mulativna i izazovna sredina (atmosfera ~asa), kako bi svaki

u~enik-u~enicamogao da u potpunosti razvije svoj individualan i

autenti~an re~nik pokreta i umetni~ki izraz.

Iskustva i znawa ste~ena kroz rad na predmetima u toku

{kolovawa, a posebno poznavawe i ovladavawe modernih tehnika

igara, predstavqaju osnovu iz koje u~enici ukqu~uju i daqe razvi-

jaju svoj umetni~ki izraz i sposobnost da stvaraju samostalna ko-

reografska dela.

âsovi koreografije se baziraju na improvizacijama koje su

zadate. Na osnovu wih u~enici vr{e selekciju za gra|ewe svog

igra~kog materijala i daqe ga razvijaju u radu i kreirawu igra~-

kih radova. Kroz improvizacije u~enici rade na razumevawu i is-

traìvawu elemenata igre, ~ije su osnove date na ~asovima krea-

tivne igre, koji se sada obra|uju u sloènijim formama i kombi-

nacijama. Vaàn deo ovoga ~ini analizirawe strukture igre, sa-

mog pokreta i igra~kog materijala u celini, rad na kompoziciji

igre i sposobnost u~enika da svoju ideju i pokret koji izvodi sa

uspehom materijalizuje, drugim re~ima ideja je jasno primqena od

strane posmatra~a.

Ciq ~asova je da podstakne, omogu}i i razvije {iroke mo-

gu}nosti za u~enike da razviju, pojasne i oplemene slede}e aspek-

te:

1. Razumevawe, opaàwe i poimawe pokreta;

2. Ve{tinu i ume}e koje u~enik ukqu~uje u koreografskom

procesu;

3. Svesnost o razli~itosti na~ina i pristupa u realizaciji

koreografskih ideja i koncepata;

4. Analiza gotovih igra~kih materijala kao i koreograf-

skih fraza poznatih koreografa kao {to su: Hoze Limon, Marta

Grem, Mersi Keningem, Pol Tejlor, Jiri Kilijan, Alvin Niko-

laj, Elvin Ejli itd., odnos pokreta i scenskog re{ewa koreograf-

skog dela, odnos pokreta i kostima, re{ewe osvetqewa.

III RAZRED


Odnos odabranog igra~kog materijala-pokreti i realizaci-

ja u odnosu na temu; odnos muzike, tj. pratwe i samog igra~kog ma-

terijala; inventivnost i kreativan razvoj igra~kog materijala;

organizacija pokreta i koreografske fraze; organizavija samo-

stalnih koreografskih fraza u celini tj. strukturu igre kao i ko-

munikacija, jasno}a celine dela u odnosu na samu ideju i wen sa-

dràj, predstavqaju osnove i ciq rada na ~asovima koreografije

kao i osnovu za evaluaciju rada kod u~enika.

âsovi se planiraju tako da vremenom omogu}e i ohrabre

u~enike da u toku godine, od drugog polugodi{ta rade vi{e samo-

stalno. Na kraju iste godine u~enici }e biti usmereni na stvara-

we solo ili grupne igre.

IV RAZRED


Odnos odabranog igra~kog materijala-pokreti i realizaci-

ja u odnosu na temu; odnos muzike, tj. pratwe i samog igra~kog ma-

terijala; inventivnost i kreativan razvoj igra~kog materijala;

organizacija pokreta i koreografske fraze; organizavija samo-

stalnih koreografskih fraza u celini tj. strukturu igre kao i ko-

munikacija, jasno}a celine dela u odnosu na samu ideju i wen sa-

dràj, predstavqaju osnove i ciq rada na ~asovima koreografije

kao i osnovu za evaluaciju rada kod u~enika.

Rad u~enika ovog razreda obuhvata i odre|ene eksperimen-

talne odlike, kao {to je istraìvawe sa aspektima izvo|ewa: al-

ternativni prostori, rekviziti, multi-medija itd.

Daqe se radi na razvoju i oboga}ivawu koreografskog isku-

stva koje je ste~eno u radu prethodne godine.

IGRE XX VEKA

III RAZRED


ISTORIJA PLESA U SVETU

Podela plesova:

A) STANDARDNI PLESOVI;

B) LATINOAMERI^KI PLESOVI;

V) ROCK AND ROLL

-dràwec tela i ruke, plesni stav i pozicije (standardni,

otvoreni, razmaknuti u stranu) kod standardnih, latinoameri~kih

plesova i rock and rolla.

– pravilan pravac i smer kretawa po plesnom krugu;

– dru{tveni i sportski ples (karakteristike);

– na podijumu i oko wega (bon ton);

– osnovi plesa (karakteristike).

DISKO BLUZ

– korak u mestu;

– {etwa u desno;

– {etwa u levo;

– okret ispod ruke;

– zajedni~ki okret.

KAUBOJSKI PLES

– {etwa;

– razdvajawe;

– u mestu 1, 2, 3;

– promena mesta;

– okretawe u mestu i po~etak.

ENGLESKI VALCER

– desna zatvorena promena;

– leva zatvorena promena;

– kvadrat u mestu;

– rad u paru i dràwe;

– osnovni 3h napred i nazad (predve`ba);

– osnovni po plesnom krugu;

– okret u mestu;


– desni okret;

– levi okret.

SLOWFOX – FOXTROT – QUICKSTEP

– hod napred;

– hod nazad;

– osnovni 3h napred i nazad;

– osnovni po plesnom grugu;

– ~tevrtinski okret;

– okret u mestu;

– okret ispod ruke.

BLUZ

– osnovno gibawe;

– osnovni korak;

– naizmeni~ni korak u stranu;

– desni okret;

– promenada;



BE^KI VALCER

– osnovn o gibawe;

– zadràni korak u desno i levo;

– okret u mestu;

– desni okret;

– prolaz ispod ruke.

POLKA

– osnovno gibawe;

– osnovno okretawe;

– desni okret;

– korak u stranu desno i levo.

RUMBA

– desni kvadrat;

– levi kvadrat;

– kubansko osnovno gibawe;


RUMBA KVADRATNA

– osnovno gibawe;

– promenada;


Â-Â-Â (CHA-CHA-CHA)

– predve`be;

– osnovni korak u mestu;

– osnovni korak napred i nazad;

– okret u mestu levi i desni.

SAMBA

– gibawe u mestu;

– gibawe u desnom i levom okretu;

– ruka ruci;

– okret u mestu.

TANGO

– predve`be;

– link;

– zatvorena promenada;

– desni wihaju}i okret;

– zatvorena pozicija.

JIVE – \AJU_

– predve`ba;

– osnovno gibawe;



– desni okret ispod ruke;

– mewawe mesta.

CHARLSTON – ÂRLSTON

– ~arlston makaze;

– ~arlston korak;

– hod napred;

– hod nazad.

PASSO DOBLE

– osnovno gibawe, na mestu;

– korak sa strane u desno;

– poziv – napred na mesto;

– promenada, promenadni okret.

ROCK AND ROLL

– predve`ba – osnovni korak – vrste;

– promena mesta, promena ruke;


– okret u mestu;

– prilaz na bok i vra}awe;

– prilaz na bok sa leve i desne strane.

IV RAZRED


OBNAVQAWE I USLO@WAVAWE FORME

ENGLESKI VALCER

– desni okret, levi okrety;

– pletewe;

– osovinski okret.

Kombinacija:

– desni okret, desna promena;

– levi okret, leva promena;

– osovinski okret;

– levi okret, leva promena.

SLOWFOX – FOKSTROT – QVICKSTEP

– desni okret;


– levi okret.

Kombinacija:

– ~etvrtinski okret;

– desni okret;

– desni osovinski okret;

– levi okret – mewaju}i korak.

BLUZ

Kombinacija:

– osnovno gibawe;

– naizmeni~ni korak u stranu;

– desni okret;


– promenada;



BE^KI VALCER

– Desni okret;

– levi okret.

Kombinacija:

– zadràni korak 3h;

– desni okret 3h;

– zadràni korak u desno 1h;

– levi okret 3h;

– zadràni korak u levo 1h;


RUMBA

– otvarawe;

– zatvarawe;


Kombinacija:

– desni kvadrat 2h sa punim okretom u desno;

– prva polovina desnog kvadrata bez okreta;

– levi kvadrat 2h sa punim okretom u levo;

– prva polovina levog kvadrata bez okreta;

– kubansko osnovno gibawe 2h.

KALIPSA

– osnovno gibawe;

– osnovni korak;

– promenada;


Â-Â-Â

– promenada;

– otvarawe;

– zatvarawe;


Kombinacija:

– osnovno gibawe 2h;

– promenada;

– okret u mestu u desno;

– okret u mestu u levo;

– ruka ruci;


SAMBA

– zvono;

– okret sa ukr{tenim rukama;

– lepeza;

– promenada.

Kombinacija:

– osnovno gibawe u desno 2h sa 3/4 okreta u desno;

– prva polovina osnovnog gibawa u desno bez okreta;

– osnovno gibawe u levo 2h sa 3/4 okreta u levo;

– ruka ruci 2h.

TANGO

– link;


– levi okret;

– desni wihaju}i okret.

Kombinacija:

– link;


– gibaju}i okret;

– levi okreet;

– obarawe.

JIVE – \AJU

– okret u mestu;

– mewawe u mestu;

– levi okret ispod ruke;

– dolazak na bok;

– prelazak iz otvorenpg u zatvoreno dràwe.

Kombinacija:

– osnovni korak 2h;

– desni okret ispod ruke;

– mewawe mesta 2h;

– levi okeret ispod ruke;

– prelazak iz otvorenog u zatvoreno dràwe.

PASSO DOBLE

Kombinacija:

– osnovno gibawe 1 – 8;

– poziv – napad na mestu 1 – 8;

– promenada;

– promenadni okret.


Program ovog predmeta obuhvata prakti~an rad sa dodatnim

obja{wewima i uputstvima.

Dobro igrati, zna~i dobro dràwe, dobar ritam i ravnote-

à. Igra~ treba dobro da vlada svojim koracima i figurama i da

ima lako}u i gipkost pokreta. Mora da bude strpqiv i istrajan.

U saremenoj igri najva`nija je lepota stila i pokreta, a to

se postiè samo dobrim poznavawem pravila igre. U~ewe osnov-

nih figura je neophodno da bi se postigla pravilna ravnoteà te-

la koja omogu}uje da se pristupi izvo|ewu sloènih figura ili

povezivawu elemenata u kombinaciju! Zato je potrebno da se dobro

prou~e osnovne figure. U izvesnim igrama, kao naprimer u valce-

ru, jedna ili dve osnovne fogure su dovoqne da bi se igralo kako

treba.

Nekorisno je da se izvode sloène figure ako se ne poznaju

osnovne. Neophodno je otpo~eti sa najjednostavnijim figurama pa

postepeno prelaziti na teè. Tako|e je potrebno imati smisla za

ritam da bi se moglo upravqati pokretima tela u raznim pravci-

ma, ko~iti ga ili zaustavqati {to zavisi od fogura koje se izvo-

de.

Bitno je da svaki pojedinac savlada figure i izvodi ih sa

sigurno{}u, zadovoqstvom i ravnoteòm pre nego {to po~ne da

igra udvoje.

Muzika za ~as postoji originalna, a mogu se koristiti i mo-

derne izvodbe.

ODSEK NARODNA IGRA

NARODNA IGRA

I RAZRED




Kroz igru obnoviti i obraditi:

– obnoviti pre|eno gradivo od I do IV razreda osnovne ba-

letske {kole – pojam igre, osnovna podela, oblik, dràwe, pravci

kretawa, terminologija, prilike i mesta;

– narodno stvarala{tvo, nastanak i razvoj igre;

– folklor;

– obi~aji i verovawa;

– usmena i pismena tradicija;

– vokalna i instrumentalna muzika;

– narodna likovna umetnost;

– izvorni folklor, negovawe;

– povodi za igru, zabrane igrawa;

– oblici igara – kolo, lesa, igra u parovima, trojkama;

– dràwe igra~a u kolu, pravci kretawa;

– nazivi igara;

– {etane igre – kolawa;

– stil i tehnika igre;

– etno-koreolo{ko podru~je sredi{we Srbije.

NAUÎTI SLEDE]E IGRE:

a) igre SREDI[WE SRBIJE

Devoja~ko kolo

Srbijanka

Ja posejah lubenice

Majka Maru svetovala

Lepa Maca

Potam, povam Stojane

Kolenike

Ruzmarin

[umadinka

Jelke tavni~arke

Divna, Divna

Slavjanka

Seqan~ica

Zaje~arka

Bitoqka

Biserka

Zaplet

Romunka

U {es’ koraka

Moravsko kolo

Moravac

@ikino kolo

b) igre ZAPADNE SRBIJE

Vaqevska podvala

[pacir

Nebesko

Jesam li ti jelane

Ja idok

Sitnu malenu

îka Qubino

Palegraj

Kriva

Oj. Jelo, Jelena

Savila se bela loza vinova

Rogo, rogo, rogozi

Ka~erac

Vi{wi~ica rod rodila

Lazarice

v) igre ISTO^NE SRBIJE

‘Ajd na levo

Ogaw gori

Jednostranka

Osamputka

Pop Marinkovo kolo

Trojanac

Bawsko gajde

Kiser

î~a Gli{a

Drdavka

Devla

Hajduk Veqkovo kolo

Po{la rumena

Polomka

Rumenka

Popovi~anka

Metovni~anka

Cigan~ica

Tedena

ISPITNI PROGRAM

1. Tipi~ni predstavnici igara iz oblasti koje se prou~ava-

ju;

2. Stil i tehnika igre uporedo kroz slede}e primere:

a) igre sredi{we Srbije: Ja posejah lubenice; Devoja~ko ko-

lo;

Zaplet; Moravac;

b) igre zapadne Srbije: [pacir; Nebesko; Ja idoh; Ka~erac;

v) igre isto~ne Srbije: Osamputka; Polomka; Rumenka; Ci-

gan~ica.

II RAZRED

(10 ~asova nedeqno, 35o ~asova godi{we)


– de~je igre;

– govor, pesma, muzika i igra;

– igra~ka inicijacija devojke;

– igre koje se igraju na poselu;

– igre svadbenog ceremonijala;

– igre bez muzi~ke pratwe;

– igre uz pesmu;

– igre uz instrumentalnu muzi~ku pratwu;

– modeli narodnog stvarala{tva, agrarni i sto~arski, pro-

ìmawa i me{awa;

– gradske igre;


– dinarsko etno-koreolo{ko podru~je;

– timo~ko etno-koreolo{ko podru~je.



Kraqevo oro

Duweranke

[estica

Gruànka

Kokowe{te

Orijent

Tasino kolo

Kolo ciganske omladine

[eta

Srba

Moravac

â~ak

b) GRADSKE IGRE

Bojerka

\a~ko kolo

U~iteqsko kolo

Trgova~ko

Oficirsko

Knez-Mihailovo kolo

Kolo Kraqice Natalije

Ni{evqanka

Sarajevka

Topxijsko kolo

v) CRNOGORSKE NARODNE igre

Zetsko kolo

Tita, tita loboda

\evojko, |evojko, zlatna jabuko

Poigraj, posko~i

Mlado mom~e

Zasko~ica

Ta nevjesta divno igra

Igraj, mom~e, {to sitnije

Ovo dvoje

Oj, Vrsuto

Kolovo|o, diko na{a

Tiho duva

Wegu{ki vito

Dobrotska posko~ica

[kaqarsko

Gusiwsko

Crmni~ko oro

g) igre ISTO^NE SRBIJE

Vlasinka

Bela Rada

Zavrzlama

Podlitu{ka

Lile, Lile



Vrti oro

Kre{tu soj}e

[estorka

Drdavka

Leskova~ka ~etvorka

Bangavela

Klecka

Bosarka

Pe{a~ka

Katanka

Ni{kobawski ~a~ak

Sitan ~a~ak

Bugarka

d) igre KOJE SE IGRAJU NA POSELU

Srne

Gurbeta i }ose

Svatova

Koko{ke

Lisice

Me|eda

Vje{ta-nevje{ta

Kowa

Mice

Zuce

Prstena i kai{a

Karte

Cara i suba{e

[arivoja

@i{ke

Vojnika

Memet-kolibe

Zanata

Ciganke, popa i popadije

Kadije-sudije

|) DE^JE igre

Jele~kiwe-barja~kiwe

Piqaka

@murke

Tutumi{a

Kopili}a

Brqa

Deqewe zemqe

Ora

Sedeva

Parkica

[kolice

ISPITNI PROGRAM


ju;


a) igre sredi{we Srbije: Kokowe{te; [estica; â~ak;

b) gradske igre: Bojerka; Oficirsko; Ni{evqanka; Topxij-

sko;

v) crnogorske igre: Tita, Tita loboda; Zetsko kolo; Poi-

graj, posko~i; [kaqarsko; Crmni~ko

oro;

g) igre isto~ne Srbije: Vlasinka; [estorka; Bosarka; â-

~ak; Bugarka.

III RAZRED



– srpsko narodno stvarala{tvo;

– igra i obred;

– obredne igre – koledari, vu~ari, lazarice, dodole, kraqi-

ce;

– svetovne igre – {aqive igre, zdravice, zabavne igre;

– brojalice, bajalice, quqa{ke, uspavanke;

– orske, zabavne i vite{ke igre;

– igrawe povodom smrti;

– instrumentalna pratwa narodnih igara – udaraqke, guda-

~i, trzala~ki instrumenti;

– narodni orkestri;


– etno-koreolo{ko podru~je ju`ne Srbije.



[etwa

Gar~anka

\ur|evka

Groznica

Makazice

Rudni~anka

Zavrzlama

Koso moja

Kriva kru{ka

Moravac

â~ak

b) SRPSKE igre IZ BOSNE i IZ HERCEGOVINE

Kolawe

Poravno

[arano

Poskaku{a

Osmerac

[estica

Dirlija

Jawsko kolo udvoje

Jawsko kolo u~etvoro

Sitnica

Keler

Bru|a

Starokraji{ko

Starobosansko

Dnolu~ka trusa

Terzije

Koj’ za kola

Prolijeta

Trojanac

Sadi’ jelu

v) igre KOSOVSKOG PODRU^JA I PODRU^JA JU@NE

SRBIJE

Svekrvino oro

Drugo po oro

Tre}e po oro

Prestupa~ki

[to gu nema Cveta

Or’ se ber’ se

Doma li si velo

Selsko oro (I i II)

Krivka

Deli Agu{

[ilova~ko oro

Memedovo oro

Razgranala grana jorgovana

Oj ti, Dosto

\ur|evo leto proleto

Sunce mi je na zahodak

Staro koriqsko

U kava~e

[to mi je merak

Ote, druge, da igramo

Ite, ite, dva junaka

Po{la mi Milka za vode

Po vijn kru{}it

[ota

Rugovska igra

Poduna, mori, poduna

Bre devoj~e, bre |avol~e

Kala~ (I, II i III)

Vlasinka

Eleno

Nikolo, gajle golemo

Staro kolo

@ikica

Pembe

â~ak

Bugar~ica

g) ÔBANSKE igre i igre NADMETAWA

Klisa

Guxe

Vuka i jagweta

Okolo kai{a

Orlova

Bake

Vina



Vojske i careva

Trule kobile

[uge

Okolo lopte

Lopte

Bacawe kamena

Trke

Skakawe

Rvawe

Klipa

Preskakawe

d) VLA[KE IGRE

Vlaiwa

Uora

Po{uvoja

Omowanca

[okec

ISPITNI PROGRAM

1. Ciklus godi{wih obi~aja;


ju;


a) igre sredi{we Srbije: Gar~anka; Zavrzlama; Koso Moja;

Kokowe{te; â~ak;

b) igre Bosne i Hercegovine: Kolawe; Osmerac; Starobo-

sansko; Prolijeta; Trojanac;

v) igre Kosova i Metohije: Selsko; Doma li si, velo; Deli

Agu{; Memedovo; U kava~e; Ote, druge, da

igramo; [ota; Kala~ I, II i III; Pembe;

g) Vla{ke igre: Vlaiwa; Omowanca; [okec.

IV RAZRED



– podela na zone;

– starina~ko stanovni{tvo;

– migracije stanovni{tva i uticaj na etno-koreolo{ka pod-

ru~ja;

– igre sa pevawem;

– struktura igara;

– odnos igre i muzi~ke pratwe;

– aritmija igre i pesme, igre i muzi~ke pratwe;

– obredne igre – |ur|evdanske, pokladne, jeremije;

– svetovne pesme i igre – poslova~ke, slavske, sedela~ke,

svadbene;


– stilizacija i obrada narodnih igara na sceni;

– uloga narodne igre;

– panonsko etno-koreolo{ko podru~je.



Retko kolo

Piro}anka

Kukuwe{

Stara {ap~anka

Dupla zavrzlama

Sakajdo

Obrenov~anka

Bosan~ica

Moravac

â~ak

b) igre ZAPADNE SRBIJE

ârlama

â~anka

Kukuwi{

êmerika

Prekid kolo

Trojanac

Mala ba{ta

Miqe, moje

Uì~anka

Jovan~ica

v) VRAWANSKE igre

Vrawanka

Belo Len~e

Te{ko oro

Iz bawu ide

Pre{evka

Daskalica

Duj, duj

Pembe

g) VLA[KE igre – igre IZ ISTO^NE SRBIJE

Vlaiwa

Tripaze{}e

Davoqike dajke

Tramuri{a

Tobo{anka

Ungureana

Cuca

\or|onka

Kobiqana

@ok n’ lok

Stnga

Prostnga

Min’ cta

Jedu jare

Batrna

Katapek

Ciganku{a

d) VOJVO\ANSKE igre

Srdim se, du{o

Ja sam Jovicu

Srpkiwa

Logovac

[aranac

Ketu{

Perinica

Grabac

Ficko

Numera

Keleruj

Zurka

Sirotica

[antavi ma|arac

Cigan~ica

Kolo vodi Vasa

îzme moje

Ba~ko veliko kolo

Buweva~ko moma~ko kolo

Tandr~ak

Rokoko

Cupanica

Ma|arac

ârda{

Tancuj, tancuj

Ruski tanec

Ardeqana

De doj

Po{ovojka

Invertita

ISPITNI PROGRAM

1. Uticaj migracije stanovni{tva kroz primere, tehniku i

stil igre pokazati na slede}im primerima:

a) igre sredi{we Srbije: Kukuwe{te; Obrenov~anka; Mora-

vac; â~ak;

b) igre zapadne Srbije: ârlama; Prekid kolo; Mala ba{ta;

Jovan~ica;

v) vrawanske igre: Vrawanka; Te{ko oro; Pembe; Duj, duj;

g) vla{ke igre: Vlaiwa; Kobiqana; Ungureana; Stn’ga;

Min’cta; Batrna;

d) vojvo|anske igre: Ja sam Jovicu; Logovac; Keleruj; Zurka;

Buweva~ko; Cigan~ica; ârda{; De doj; Inver-

tita.

TRADICIONALNO PEVAWE I SVIRAWE

I RAZRED


Upoznavawe u~enika sa osnovama tehnike svirawa na raznim

starim narodnim instrumentima: svirali (fruli), okarini,

dvojnicama i tamburici.

Svirawe po notnim zapisima i po sluhu, kako je to tradici-

onalno u narodu.

Upoznavawe u~enika sa osnovama vokalne tehnike, kao i na-

~inima, odnosno stilovima pevawa u raznim na{im krajevima.





osnovnu muzi~ku {kolu, I sveska

Grupa autora: Narodna vokalna muzika, zbirka za osnovnu

muzi~ku {kolu, I sveska

Zbirke na{ih etnomuzikologa

Gramofonske plo~e sa stpskom narodnom muzikom

Zvu~na gra|a iz raznih izvora (Fono arhiv FMU, Radio Beo-

grada i dr.)

ISPITNI PROGRAM

1. Po jedna karakteristi~na folklorna melodija izvedena

na svakom od navedenih instrumenata;

2. Tri pesme – solo izvedene, iz raznih krajeva Srbije.

II RAZRED


Upoznavawe u~enika sa razvijenijom tehnikom svirawa na

raznim starim narodnim instrumentima: svirali (fruli), okari-

ni, dvojnicama i tamburici. Svirawe po notnim zapisima i po

sluhu, kako je to tradicionalno u narodu.

Upoznavawe u~enika sa raznim vidovima narodnig vokalnog

izraàvawa, kao i izvo|ewem jednoglasa i vi{eglasa (vode}i glas

i pratwa), kori{}ewem notnih zapisa ili u~ewem po sluhu.









grada i dr.)

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna karakteristi~na folklorna melodija izvedena na

svakoim od navedenih instrumenata;

2. Tri pesme – solo izvedene, iz raznih krajeva Srbije;

3. Dve pesme u grupnom izvo|ewu – u ulozi vode}eg ili prate-

}eg glasa.

III RAZRED


Upoznavawe u~enika sa tehnikom svirawa na raznim fol-

klornim instrumentima: kavalom, {upeqkom i gajdama, kao i na-

stavak rada na instrumentima na kojima je svirano u prve dve go-

dine svirawa. Svirawe po notnim zapisima i po sluhu, kako je to

tradicionalno u narodu.

Upoznavawe u~enika sa raznim vidovima narodnog vokalnog

izraàvawa, kao i izvo|ewem jednoglasa i vi{eglasa (vode}i glas

i pratwa), kori{}ewem notnih zapisa ili u~ewem po sluhu.









grada i dr.)

ISPITNI PROGRAM


svakoim od navedenih instrumenata;



}eg glasa.

IV RAZRED


Upoznavawe u~enika sa tehnikom pevawa uz gusle, kao i po-

boq{awe svirawa na instrumentima na kojima je svirano u toku

tri godine u~ewa. Svirawe po notnim zapisima i po sluhu, kako je

to tradicionalno u narodu.

Izvo|ewe najrazvijenijih oblika narodne vokalne prakse,

kako jednoglasa, tako i vi{eglasa (vode}i glas i pratwa), kori-

{}ewem notnih zapisa ili u~ewem po sluhu.









grada i dr.)

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna razvijenija pesma otpevana uz gusle;


jednom od instrumenata koje odredi komisija;



}eg glasa.

KLASIÂN BALET

I RAZRED


Usvajawe elemenata klasi~nog baleta, razvoj snage mi{i}a,

koordinacije pokreta, umetni~ki izraz.

EXERCICES KOD [TAPA

1. Uvo|ewe poluprsta kod ve`bi.

2. Battement soutenu.

3. Battement frapp .

4. Battement fondu.

5. Developp u svim pravcima i battement developp passe.

6. Relev lent u svim pravcima.

7. Battement tendu simple na poze i jet ballansoire.

8. Grand pli iz IV pozicije.

9. Round de jambe par terre na demi pli .

10. Pas de bourr simple en dehors i en dedans.

11. Round de jambe na 45 stepeni en dehors i en dedans.

12. Pas coupp na celom stopalu i poluprstima.

13. Pas tomb e na mestu.

14. Grande battement pointes.

15. Port de bras sa ispruènom mogom na vrh prstiju.


1. Battemenr tendu iz V pozicije u svim pravcima.

2. Battement tendu demi pli iz V pozicije u svim pravci-

ma.

3. Battement jet iz V pozicije u svim pravcima.

4. Grand pli iz V pozicije.

5. Battement frapp e u double frapp e na 30 stepeni u

svim pravcima.

6. Battement fondu na 45 stepeni u svim pravcima.

7. I, II i III arabesque – poze vrhom prsta na podu.

8. Relev e lent u svim pravcima na 90 stepeni.

9. Relev e na poluprstima iz I, II, V pozicije sa demi

pli .

10. Pas dfe bourr simple en dedans i en dehors.

11. Okretawe na obe noge po V poziciji na poluprstima.

12. Ve`be za pokret glave – okretawe u mestu.

ALLEGRO1. Sve nau~ene elemente povezati sa rukama, kombinovati i

raditi u brèm tenpu.

2. Petit pas chass napred i nazad.

3. Pas de basque (susiska forma).

II RAZRED


Kombinovati ve`be me|usobno, sa razli~itim ritmi~kim

zadacima. Poja~ana upotreba malih i velikih poza, epaulements,

poluprstiju.

EXERCICES KOD [TAPA

1. Battement tendu double sa spu{tawem pete u II pozici-

ju.

2. Demi rond de jamb na 45 stepeni na poluprstima.

3. Rond de jamb na 45 stepeni en dehors i en dedans na po-

luprstima.

4. Battement fondu u pozama.

5. Battement soutenu u pozama.

6. Petit battement na epaulement.

7. Flic napred i nazad na celom stopalu i poluprstima.

8. Pas tomb sa pomerawem, druga noga na cou de pied.

9. Attitude napred i nazad.

10. Grand rond de jambe d velopp e en dehors i en dedans.

11. Poluokreti i okreti iz demi pli ili sa poluprstiju na

demi pli ili na poluprstima.


1. Battement tendu u malim i velikim pozama.

2. Sa relev e i double relev e po II poziciji.

3. Battement tendu jet u malim i velikim pozama.

4. Picque en face u malim i velikim pozama.

5. Rone de jamb par terre en dehors i en dedans na demi

pli .



6. Demi rond de jambe na 45 stepeni en dehors i en dedans.

7. Battement fondu u malim i velikim pozama.

8. Battement soutenu u malim i velikim pozma.

9. Battement frapp u double frapp u malim i velikim

pozama.

10. Petiti battement na epaulement.

11. Flic napred i nazad na celom stopalu.

12. Pas coup na celom stopalu.

13. Pas tomb na mestu.

14. Battement r lev e u pozama.

15. Battement d velopp u pozama.

16. Grand battement u pozama.

17. Themps li sa pregibom korpusa.

18. Relev na poluprstima iz svih pozicija.

19. Poluokret na dve noge po V poziciji sa promenom nogu i

sa demi pli .

ALLEGRO

1. Temps saut po IV poziciji.

2. Petit pas echapp e.

3. Grand pas echapp e na II i IV poziciji na croise u ef-

face.

4. Pas echapp e na II i IV poziciji sa zavr{avawem na

jednoj nozi, druga je u poloàju cou de pied.

5. Pas assembl e sa otvarawem noge napred i nazad.

6. Sissonn simple u malim pozama.

7. Pas glissadde u svim pravcima.

8. Pas coup e.

9. Sissonne ferme u svim pravcima.

10. Sissonne ouverte kroz d velopp e na 45 stepeni napred

i u stranu.

11. Sissonne ouverte u svim pravcima.

12. Pas ballabc en tournant po 1/4 kruga.

13. 1 tour en l’air (mu{karci).

III RAZRED


EXERCICES KOD [TAPA

1. Grand pli sa port de bras.

2. Battement tendus pour batterie.

3. Battement tendu jet e u svim malim i velikim pozama.

4. Rond de jambe en dehors i en dedans.

5. Battements tendus:

a) en face i u pozama na poluprstima;

b) s pli -relev na celom stopalu i na poluprstima en face

i u pozama;

v) sa pas tomb .

6. Battements soutenus na 90 stepeni u svim pravcima en fa-

ce i u pozama na

poluprstima.

7. Battements frapp s u svima pravcima i na poluprstima.

8. Battements doubles frapp s:

a) u svim pravcima na poluprstima;

b) sa relev – na poluprstima.

9. Petits battements na cou-de-pied na poluprstima en fa-

ce.

10. Flic-flac en face.

11. Pas tomb sa pomerawem, radna noga u poloàju sur le

cou-de-pied vrhom prstiju na pod i na 45 stepeni.

12. Rond de jambe en l’air en dehors i en dedans:

a) na poluprstima;

b) sa zavr{avawem na demi-pli .

13. Petit temps relev en dehors i en dedans na celom sto-

palu i na poluprstima.

14. Demi-rond de jambe d velopp en dehors i en dedans na

demi-pli .

15. Relev na poluprstima, radna noga podignuta u ma koju

pozu.

16. Grands battements jet e pas e par terre sa zavr{etkom

na vrh prstiju napred ili nazad.

17. III port de bras s nogom ispruènim na vrh prstiju na-

zad na pli (sa rastezawem) bez prelaza sa noge na kojoj se stoji i

sa prelazom:

a) V port de bras u V poziciji.

18. Okret na obe noge u V poziciji sa promenom nogu sa de-

mi-pli i bez wega.

19. Soutenu en tournant en dehors i en dedans sa 1/2 i celim

okretom, vrhom prstiju na pod i na 45 stepeni.

20. Relev na poluprstima, radna noga u poloàju cou-de-pi-

ed.

21. Preparation za pirouette sur le cou-de-pied en dehors i

en dedans iz V pozicije.


1. Grand-pli sa port de bras – rade samo ruke bez korpusa.

2. Battements tendus en tournant en dehors i en dedans po

1/8 kruga.

3. Battements tendus jet s balancoir en face i u pozama.

4. Demi-rond de jambe na 45 stepeni en dehors i en dedans

na poluprstima i na demi-pli .

5. Rond de jambe na 45 stepeni en dehors i en dedansna ce-

lom stopalu.

6. Battements fondus sa pli – relev i u pozama.

7. Battements doubles frapp s sa zavr{avawem u demi-pli

en face i u pozama.

8. Demi rond de jambe d velopp en dehors (napred ustarnu-

nazad) en face.

9. Flic-flac en face.

10. Pas coup na poluprstima.

11. Pas tomb s pomerawem, radna noga u poloàju sur le

cou-de-pied.

12. Battements relev lents na 90 stepeni en face i u poza-

ma (sem IV arabesque i cart e) sa podizawem na poluprste i u

demi-pli .

13. Battements d velop en face i u pozama (izuzev arabe-

sque i cart e) sa podizawem na poluprste i u demi-plie.

14. Demi-rond de jambe d velopp en dehors i en dedans en

face iz poze u pozu na celom stopalu.

15. Grand rond de jambe d velopp en dehors i en dedans en

face.

16. Poza IV arabesque, prsti na podu.

17. Port de bras:

a) III port de bras sa nogom istegnutom na vrh prstiju i

na demi-pli ;

b) IV i V port de bras.

18. Relev na poluprstima, radna noga u poloàju cou-de-pi-

ed.

19. Pas de bourr e balott na effac e i crois e prstima

na podu i na 45 stepeni.

20. Pas couru.

21. Okret na dve noge u V poziciji na poluprstima sa demi-

pli i bez wega.

22. Soutenu en tournant en dehors i en dedans na 1/2 okreta

i celim okretom zapo~etim prstima na pod i sa 45 stepeni.

23. Pr paration sa pirouettes en dehors i en dedans, iz V,

II i IV pozicije.

ALLEGRO

1. Temps sautes u V poziciji sa pomerawem napred, u stranu

i nazad.

2. Petit changement de pieds sa pomerawem napred, nazad i

en tournant 1/8 i 1/4 kruga.

3. Grande changement de pieds sa pomerawem napred, u stra-

nu i nazad i en tournant po 1/4 i 1/2 okreta.

4. Pas chapp e na II i IV en tournant 1/2 okreta.

5. Pas assembl s sa pomerawem napred i u stranu en face i

u pozama.

6. Sissonne simple i en tournant po 1/2 okreta (mu{karci).

7. Petit pas jet s en face – kasnije sa zatvarawem u male

poze.

8. Pas chass u svim pravcima en face i u pozama.

9. Pas de chat (mali).

10. Temps lev sa nogama na poloàju cou-de-pied.

11. Sissonnes ouvertes na 45 stepeni u svim pravcima en fa-

ce i malim pozama.

12. Pas emboit s napred i nazad na cou-de-pied i na 45 ste-

peni – na mestu i sa pomerawem.

13. Pas de basque napred i nazad.

14. Temps lev s u pozama I i II arabesque – scenska form-

a.

15. Royale.

16. Poas assembl battu (mu{karci).

17. Tour en l’air (mu{karci).

GODI[WI ISPIT

EXERCICES KOD [TAPA

1. U sve ve`be uvesti sloènu formu izvo|ewa: na polupr-

stima, na poze ili

epaulements.



2. Ve`be kombinovati en dedans i en dehors.

3. Poja~an rad korpusa, pokazati port de bras u sloènijoj

formi.

4. Stajawe na 1 nozi – izdràvawe poza na poluprstima.

5. Razne kombinacije tempa i ritma.


1. Temps li sa pregibom korpusa.

2. Ve`be en tournant.

3. Jedna ili vi{e pirouetes iz osnovnog poloàja II, IV

ili V pozicije en dehors i en dedans.

4. Grand battement u svim pravcima na 90 stepeni.

ALLEGRO

1. Komabinacije elemenata po izboru pedagoga sa akcentom

na petit i grand skokove, sa zavr{avawem na jednu nogu i kori-

{}ewe epaulements i poza.

IV RAZRED


EXERCICES KOD [TAPA

1. Battement founds:

a) sa pli -relev i rond de jambe na 45 stepeni u pozi;

b) na 90 stepeni en face i u pozama na celom stopalu i na

poluprstima;

v) double na poluprstima.

2. Battements frapp s:

a) iz svih poza prstima na pod i na 30 stepeni na celim sto-

palima i na poluprstima;

b) sa relev na poluprstima i zavr{avawem u demi-pli i u

pozama.

3. Rond de jambe, en l’air, en dehors i en dedans sa pli -re-

lev na poluprstima.

4. Battements relev s lents na 90 stepeni u svim pravcima

en face i u pozama sa

podizawem na poluprste i na demi-pli .

5. Battements d velopp s u svim pravcima en face i u poza-

ma na poluprstima i na

demi-pli .

6. Battements d velopp s balott s.

7. Demi i grand rond de jambe d velopp na poluprstima i

na demi-pli en face iz poze u pozu.

8. Grands battements jet s d velopp s (meki battements) na

celom stopalu.

9. Okret fouett en dehors i en dedans na 1/4 i 1/2 kruga, sa

podignutom nogom napred ili nazad na 45 stepeni.

10. Relev na poluprstima, radna noga podignuta u ma koju

pozu.

11. Poluokreti na jednoj nozi en dehors i en dedans sa pod-

metawqem nogu na celom stopalu i na poluprstima.

12. Soutenu en tournant en dehors i en dedans na 1/2 i celi

okret, po~iwu}i iz velike poze.

13. Pirouette en dehors i en dedans.


1. Battements tendus en tournant, en dehors i en dedans po

1/4 i 1/2 kruga.

2. Battements tendus jet s en tournant, en dehors i en de-

dans po 1/8 i 1/2 kruga.

3. Battements fondus:

a) na poluprstima en face i u pozama;

b) sa pli -relev i demi rond de jambe na 45 stepeni en fa-

ce na celom stopalu.

4. Battements soutenus na celom stopalu na 90 stepeni en

face i u pozama.

5. Battements frapp s:

a) na poluprstima i sa zavr{tkom na demi-pli .

6. Battements double frapp s sa pli -relev .

7. Petits battements na cou-de-pied sa akcentom napred i

nazad.

8. Rond de jambe en l’air en dehors i en dedans sa zavr{ava-

wem u demi-pli .

9. Battements relev s lents i battements d velopp s:

a) u pozi IV arabesque, cart e napred i nazad sa podiza-

wem na poluprstima i u demi-pli ;

b) na poluprstima en face i u pozama.

10. Pas tomb iz poze u pozu na 45 i 90 stepeni, zavr{avaju}i

prstima na podu i na 90 stepeni.

11. Temps li na 90 stepeni sa prelazom na celo stopalo.

12. Grands battements jet s pass s par terre kroz I pozici-

ju en face i u pozama.

13. III port de bras sa istegnutom nogom na vrh prstiju na-

zad na demi-pli – sa rastezawem bez prelaska sa potporne noge i

sa prelaskom.

14. Pas de bourr e dessus – dessous en face.

15. Pas de bourr e ballott en tournant na 1/4 okreta.

16. Pas de bourr e simple (s promenom noge) en tournant en

dehors i en dedans.

17. Soutenu en tournant en dehors, en dedans na 1/2 i ceo

okret, zapo~iwu}i sa velike poze.

18. Pas glissade en tournant en dedena po 1/2 okreta.

19. Okret fouett en dehors i en dedans na 1/8 i 1/4 poze u

pozu sa prstima na podu.

20. Pirouette en dehors i en dedans iz V, IV i II pozicije

sa zavr{etkom u V, IV poziciji (I okret).

ALLEGRO

1. Pas chapp battu (sa zanoskom iz V pozicije).

2. Pas chapp sa zavr{avawem na jednoj pozi.

3. Grands pas chapp en tournant na 1/4 i 1/2 kruga.

4. Entrechat – quatre.

5. Entrechat – trois.

6. Petits pas jet s sa pokretawem u svim pravcima en face

i u malim pozama, s nogom u poloàju sur le cou-de-pied i na 45

stepeni.

7. Sissonne tonb es en face i u pozama.

8. Temps li saut .

9. Pas coup ballonn u stranu, napred, nazad, en face i u

pozama na mestu i sa

okretawem.

10. Pas emboit s napred, u mestu i sa pomerawem.

11. Temps lev s sa nogom na 45 stepeni u svim pravcima i

pozama.

12. Grand sissonne ouverte u svim pozama (bez pomerawa).

13. Grand sissonne ouverte kroz d velopp u svim pozama.

14. Sissonne simple en tournant sa celim okretom en de-

hors i en dedans (mu{karci).

GODI[WI ISPIT

EXERCICES KOD [TAPA

Osnovne ve`be kod {tapa kombinovati sa poluokretima i

okretima en dehors i en dedans.

Pokazati izdràvawa poze na 90 stepeni na poluprstima,

sloènu koordinaciju port de bras, pli , relev , poluprstiju i

zadatih elemenata.


1. Mali adagio umetni~ki obojen.

2. Kombinacije okreta, pirouettes, malih i velikih poza.

3. Ve`be battements d velopp na 90 stepeni.

4. Grand battement na velike poze.

ALLEGRO

1. Izbor skokova koji }e najboqe pokazati mogu}nosti sva-

kog u~enika kao i wegovu individualnost.

2. Grand skokovi.

3. Skokovi en tounant.

4. Skokovi sa battu i zanoskama.


Klasi~an balet je predmet koji ~ini osnovnu disciplinu u

okviru ~itavog {kolovawa igra~a. Ujedno, predstavqa i osnovicu

svake igre i sticawa tehnike izvo|ewa. Redovno ve`bawe, uz do-

bro organizovani ~as, neophodno je i folklornim igra~ima. U~e-

}i klasi~an balet, razra|enom metodom svakog koraka i pokreta,

formirani igra~ usavr{ava svoje telo kao instrument igre, omo-

gu}ava svoj harmoni~an fizi~ki razvoj, dopuwava tehniku igre,

pro{iruje plasti~nost, meko}u, a pre svega razvija koordinaciju

pokreta. Ovladavaju}i pojedinim koracima, okretima, skokovima-

iz klasi~nog baleta folklorni igra~ usavr{ava tehniku igrawa,

muzikalnost i umetni~ki izraz. Na àsovima klasi~nog baleta

folklorni igra~ bi trebalo da postigne disciplinu ve`bawa,

odràvawa kondicije i celokupne fizi~ke spremnosti jer ~as

klasi~nog baleta po svojoj kompleksnosti to omogu}ava. Exerci-

ces kod {tapa, na sredini sale, kombinacije laganih i brzih ve-

`bi, skokova i okreta upravo su tako konstruisani da daju mogu}-

nost za razvoj i obrazovawe svih vrsta budu}ih igra~a.

Za ovaj profil nastava klasi~nog baleta ne}e se odvijati u

specijalnim baletskim parikama (exercices na prstima). Obzi-

rom na to da se spremaju za folklorne igra~e ova tehnika igre ni-

je im neophodna. Ostalim zadacima gradiva iz ovog predmeta uo-

kviri}e svoje celovito igra~ko znawe.

Nastavnicima se preporu~uje frontalni i grupni rad kako



bi se postigli {to boqi rezultati. Potrebno je koristiti demon-

straciju, filnove, video, TV-kasete i fotografije. Grupe u~eni-

ka za ovaj predmet treba da su do 10, kao i u osnovnoj baletskoj

{koli. Mu{karci rade u odvojenim grupama.

Svaki ~as klasi~nog baleta propra}en je klavirskom prat-

wom od gotovog muzi~kog materijala, a, tako|e, potrebno je kori-

stiti i improvizaciju. Korepeticija i nastavna sredstav su ista

kao za ovaj predmet u profilu baletski igra~ – balerina.

ETNOLOGIJA

I RAZRED


UVOD U ETNOLOGIJU

Predmet i osnovni zadaci etnologije

Formirawe i razvoj etnologije

Etnologija i srodne nauke

Formirawe i razvoj etnolo{ke nauke u Jugoslaviji

Dru{tvena uloga etnologije i mogu}nost wene primene u sa-

vremenom dru{tvu

ETNOGENEZA NARODA JUGOSLAVIJE

Poreklo naroda Jugoslavije i wihove tradicionalne kultu-

re – stanovni{tvo Balkanskog poluostrva pre doseqavawa Slove-

na; doseqavawe Slovena i proces Slivensko-Balkanske kulturne

simbioze

Razvitak tradicionalne kulture – orkentalni, mediteran-

ski, romanski i sredwoevropski kulturni uticaj i proces dife-

rencijacije tradicionalne kulture na tlu Jugoslavije

Etni~ki razvitak naroda Jugoslavije – Etni~ka imena

II RAZRED


SOCIJALNA KULTURA – DRU[TVENA ORGANIZA-

CIJA

Selo kao dru{tveno ekonomska zajednica

Katunska organizacija

Plemenska i bratstveni~ka organizacija

Obi~ajno pravo

Srodstvo i srodni~ki odnosi

Brak – Porodica – Doma}instvo – Zadruga

Elementi socijalne kulture u savremenom dru{tvu

DRU[TVENI OBIÂJI

Obi~aji iz ìvotnog ciklusa – obi~aji po ro}ewu, brak i

ènidbeni obi~aji, pogrebni obi~aji

Obi~aji vezani za odnose me|u qudima – gostoprimstvo, po-

bratimstvo, odnosi me|u susedima, sva|e, kletve i dr.

Obi~aji uz pojedine poslove – izbor mesta i zidawe stani-

{ta, obi~aji uz poqske radove, uz sto~arstvo i obi~aji uz pojedine

zanate

III RAZRED


NARODNA RELIGIJA SRBA

Istraìvawe narodne religije – izvori, publikacije, auto-

ri

Osnovne karakteristike i osnovni slojevi narodne religi-

je – odre|ewe narodne religije, najstariji sloj, starobalkanski

elementi, hristijanizacija, islamizacija i tragovi narodne reli-

gije u savremenom dru{tvu

Religijsko mi{qewe

– kult vuka, medveda, zmije, vode, kamena, vatre, simbolika

krsta, kruga, desne i leve strane

– demonologija – demoni, prirode, sudbine, bolesti i dr.

Religijsko pona{awe

– religijski kompleks vezan za ra|awe, kuvadu, inicijacije,

svadbu, smrt i pogreb, vreme àlosti, ubijawe

staraca i dr.

– religijski kompleks vezan za praznike: Boì}, Bele po-

klade, Uskrs, \ur|evdan, Duhovi, Vidov-

dan, Ivandan, Porodi~na i seoska slava

IV RAZRED


NARODNA NO[WA

Klasifikacija i tipovi narodne no{we

NARODNA (USMENA) KWI@EVNOST

Uvod u usmenu kwièvnost

Narodne pripovetke – beleèwe i klasifikacija: basne,

bajke, legende, novele i dr.

Narodne lirske pesme – karakteristike i podela: kalendar-

ske, obredne, obi~ajne, pesme o radu, religiozno-moralno pou~ne i

dr.

Poslovice, zagonetke i druge kra}e umotvorine

Pripovedne pesme – karakteristike i podela: bajke u stiho-

vima, religiozno-moralno pou~ne legende u stihovima i dr.

OBREDNE IGRE

Uvod

Karakteristike obrednih igara – na~in igrawa, dramsko-

mimi~ki elementi, oblici, muzi~ka pratwa, mesto izvo|ewa, sred-

stva, vreme izvo|ewa

Pregled obrednih igara u Jugoslaviji i wihove promene –

obredi za plodnost, kult predaka, inicijacije, obredi za zdravwe,

za{titni obredi i nastale promene

Istorijski osvrt na povezanost obi~aja i obrednih igara –

prou~avawe, dru{tvene funkcije obrednih igara i simbolika

ETNOMUZIKOLOGIJA

I RAZRED


Uvod: etnomuzikologija kao nauka o muzi~kom folkloru –

razvoj u svetu i kod nas, prvi fonograf, centsistem; institucije

gde se prou~ava narodna muzika; publikacije, diskografija, arhi-

vi.

FOLKLOR

Pojam, definicija; srodne nauke – folkloristika, etnolo-

gija; muzi~ki folklor – podela prema akusti~kim izvorima: vo-

kalna, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika; ostale

nau~ne discipline: organologija, etnokoreologija....

VOKALNA MUZIKA

Narodna pesma – pojam, nastanak, varijante; klasifikacije


ste, kalendar; sinkretizam kao va`na osobenost vokalne tradici-

je.


Narodni insstrument kao ~ovekova „produèna ruka”; kla-

sifikacija narodnih muzi~kih instrumenata sa posebnim akcen-

tom na instrumentima na kojima se izvodi praksa u prvom razredu

– svirala, okarina, dvojnice i vojvo|anska tamburica.

Idiofoni muzi~ki instrumenti.

Membranofoni muzi~ki instrumenti.



{kolu

D. Devi}: Etnomuzikologija, skripte I-III, Beograd 1977.

Niz etnomuzikolo{kih radova o raznim problemima iz

oblasti etnomuzikologije


jal iz iste oblasti

ISPITNI PROGRAM

1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva

II RAZRED


VOKALNA TRADICIJA

U Srbiji: jendoglas, vi{eglas.




Vokalna tradicija Crne Gore.

Melopoetska analiza narodnih pesama: stih, oblik, kaden-

ca, ritam i tonski niz.

NARODNI MUZI^KI INSTRUMENTI

Aerofoni: klasifikacija.

Jednostavni aerofoni instrumenti.

Labijalni duva~ki instrumenti – flaute



{kolu





jal iz iste oblasti

VE@BE TOKOM GODINE

Melografisawe jednostavnih dvoglasnih narodnih pesama,

melopoetska analiza pesama.

ISPITNI PROGRAM

1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva;

2. Jedna melpoetska analiza pesme zadata na licu mesta.

III RAZRED




VOKALNA TRADICIJA NEKADA[WIH JUGOSLO-

VENSKIH REPUBLIKA

Vokalna tradicija Bosne i Hercegovine

Vokalna tradicija Hrvatske.

Vokalna tradicija Slovenije.

Vokalna tradicija Makedonije.

DUVA^KI INSTRUMENTI

Sa idioglotnim piskom – klarineti.

Sa heteroglotnim piskom – oboe.

Sa levkastim nausnikom – trube.



{kolu





jal iz iste oblasti

VE@BE TOKOM GODINE

Melografisawe jednostavnijih instrumentalnih melodija.

ISPITNI PROGRAM


IV RAZRED


VOKALNA TRADICIJA BALKANSKIH NARODA

Vokalna tradicija Vlaha.

Vokalna tradicija Bugarske.

Vokalna tradicija Gr~ke.

Vokalna tradicija Albanije.

INSTRUMENTALNI ANSAMBLI


GRADSKA FOLKLORNA MUZIKA

Novokomponivana narodna muzika.



{kolu





jal iz iste oblasti

VE@BE TOKOM GODINE

Melografisawe jednostavnijih vokalno-instrumentalnih

narodnih oblika – pevawe uz gusle i sl.

ISPITNI PROGRAM


SOLFE\O

I RAZRED


MELODIKA

Lestvice dur-mol sistema – obnavqawe gradiva kroz upore-

|ivawe istoimenih tonaliteta i tonaliteta prve kvintne srodno-

sti. Paralelni tonaliteti.

Napomena: obnavqawe do ~etiri predznaka a ostale prika-

zati samo informativno (pevawe lestvice i kadence).

Transponovawe motiva sa hromatskim skretnicama i prola-

znicama. Modulacije na dominantu i na paralelu. Obrada 10 meli-

zmati~nih narodnih pesama i 10 pesama uz igru.

Lestvi~ni nizovi karakteristi~ni za srpsko narodno peva-

we. Transponovawe melodija na finalis ge1.

RITAM

Ritmi~ko ~itawe orskih igara i prigodnih instruktivnih

primera prema ritmu srpskih kola. Kucawe ritma sa dve ruke, po-

sebno nepravilne ritmi~ke grupe i narodni ritmovi.

OPA@AWE – INTONIRAWE – DIKTATI

– Opaàwe i zapisivawe ritmi~kih okosnica narodnih iga-

ra;

– zapisivawe kratkih motiva iz pevanih narodnih pesama (i

wihovo varirawe);

– opaàwe tonova prema obradi melodike;

– prepoznavawe lestvi~nih nizova karakteristi~nih za tra-

dicionalnu muziku i wihovo zapisivawe.

GODI[WI ISPIT

1. Pevawe re~ima i solmizacijom jedne narodne pesme, ili

igre uz pevawe;

2. Pevawe nepoznate narodne pesme iz notnog teksta prema

gradivu iz melodike;

3. Ritmi~ko ~itawe ili izvo|ewe ritma kucawem.

II RAZRED


MELODIKA

Alteracije i muztacije u srpskom narodnom pevawu; promene

tetrahorada (prema izabranim narodnim pesmama i delovima

Osmoglasnika). Obrada teìh melizmati~nih melodija u laganom

tempu i brzih igara sa nepravilnim ritmi~kim grupama (narodni

ritam). Pevawe srpskih pesama iz melografskih zbirki i orskih

igara. Dvoglasno i troglasno pevawe srpskih narodnih pesama

(narodnih i aranìranih).

Pevawe narodnih pesama ostalih balkanskih zemaqa sa upo-

znavawem wihovih tonskih i ritmi~kih karakteristika.

RITAM

Razlikovawe akcenata (ja~ih i slabijih) u narodnim igrama;

sistematizacija ritmi~kih vrsta tradicionalne muzike. Ritmi~-

ko ~itawe orskih igara sa i bez promene tempa.

GODI[WI ISPIT

1. Pevawe re~ima i solmizacijom jedne narodne pesme, ili

igre uz pevawe;

2. Pevawe nepoznate narodne pesme iz notnog teksta prema

gradivu iz melodike;

3. Ritmi~ko ~itawe ili izvo|ewe ritma kucawem.

TEORIJA MUZIKE

I RAZRED


LESTVICE DURA I MOLA :

– obnavqawe svih istoimenih tonaliteta na osnovnim tono-

vima i svih durskih lestvica do sedam predznaka.

INTERVALI I AKORDI:

– obnavqawe i utvr|ivawe izgradwe svih intervala do deci-

me;

– utvr|ivawe durskih i molskih kvintakorada i wihovih

obrtaja, kao i

izgradwa obrtaja na zadatim tonovima;

– umaweni i prekomerni kvintakord i obrtaji umawenog

kvintakorda.

TONSKI NIZOVI TRADICIONALNE MUZIKE:

– od trihorda i tetrahorda navi{e do obima oktave – u kre-

tawu naniè ka finalisu ge1;

– sistemi vezivawa tetrahorada.

Napomena: ne insistirati na nazivima tonskih nizova, ve}

na izgovarawu tonova i mogu}im varijantama!

GODI[WI ISPIT

1. Poznavawe klasi~nih dursko-molskih lestvica – usmena

provera;

2. Test iz poznavawa intervala i akorada, prvenstveno od

osnovnih tonova navi{e i naniè (dur – mol kvintakord);

3. Analiza jedne narodne pesme – karakteristi~ni lestvi~-

ni niz, intervali i finalis.

II RAZRED


TONSKI NIZOVI TRADICIONALNE MUZIKE:

– sistematizacija prema finalisu ge1 i de1 i ve`be tran-

sponovawa;

– odre|ivawe anbitusa i karakteristi~nih finalisa pri

sistematizaciji in F;

– leè}i tonovi narodnih instrumenata (leè}i i pokret-

ni bas) i teorijsko tuma~ewe pevawa „na bas”;

– mikro oblici narodnih igara i pesama;

– tuma~ewe latentnih harmonija srpske narodne muzike, vo-

kalne i instrumentalne;

– starija i novija muzi~ka tradicija – prepoznavawe sa fo-

no zapisa.

GODI[WI ISPIT

1. Analiza oblika date narodne pesme, odnosno igre;

2. O starijoj i novijoj tradicionalnoj muzici – usmena pro-

vera pre|enog gradiva i prepoznavawe pevawa prema fono zapisu.

MUZI^KI OBLICI

III RAZRED


I – ELEMENTI MUZI^KOG OBLIKA

Pe~enica, period (8)

Nepravilnost u gra|i re~enice i perioda (8)

Motiv, motivski rad (8)

Dvotakt, figura, pasa` (4)


postscript picture prosvetni glasnikmuzickasu.edu.rs/.../2015/11/npp-1996-srpski-jezik.pdffrancuski...

Documents