postmoderni grad - skripta finalna verzija (1)

5/9/2018 Postmoderni Grad - Skripta Finalna Verzija (1) - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/postmoderni-grad-skripta-finalna-verzija-1 1/36

Ispitna pitanja iz Globalizacije i postmodernog grada

1. Karakteristike potronje u istorijskoj perspektivi: specifinost modernog odnosno drutvakasne ili post-moderne2.Potronja i socijalna stratifikacija: izma klase i ivotnog stila

3. Pojmovi neproduktivne potronje i socijalne emulacije (Veblen i Zimel)4. Burdijeov pojam habitusa i socijalne distinkcije u prouavanju specifinih (urbanih) stilovaivota5. Stratifikacijska dinamika drutva masovne potronje ± (distinktivnost i iskljuenost -specifini urbani prostori potronje)6. Estetizacija svakodnevnog ivota i neotribalizam (Featherstone i Mafesoli)7. Potronja kao oblast socijalnih razlika tokom socijalizma i u post-socijalistikom kontekstu8. Stanovanje i ivotni stil, koncept susedstva9. Suburbani stil ivota i korporativna srednja klasa10. Dentrifikacija i ivotni stil nove srednje (servisne/kreativne) klase11. Ulica i kancelarija: dva izvora identiteta12. Razlike ivotnih stilova nosioca pionirske i komercijalne dentrifikacije13. Ograene zajednice ± ekologija straha i pojam privatopije14. Kontekst suburbanizacije i dentrifikacije u (post) socijalistikim gradovima (specifinostBeograda)15. Istorijat razvoja prostora potronje ± (iskustvo potronje - stil ivota, socijalizacija, socijalnakohezija, rodna dimenzija)16. Pojam MecDiznifikacije (brend ± znaenje, identitet)17. Pojam glokalizacije (i autentinosti prostora)

18. oping molovi kao nemesta i globalizovani miljei19. Diverzifikacija znaenja kupovine u postsocijalistkom oping molu (primer Estonije)20. Privatizacija javnih prostora i prostora potronje ± socioloki relevantne posledice (»drutvonadzora«)21. Gradovi kao turistike destinacije ± komodifikacija naspram duha mesta (MecDonalizacija putovanja)22. Paradoksalnost savremenog drutva ± konzumerizam ± ivotni stil23. Paradoks potronje i oping molovi24. Paradoks potronje i alternativni oblici potronje (primeri i dometi)25. Specifinosti rodne dimenzije potronje prostora (dometi osnaivanja)

26. Homoseksualnost i potronja prostora (stratifikacijska i rodna dimenzija)27. Ulica i iskazivanje identiteta : polni identitet u evropskim gradovima 19 veka i u Beogradu poetkom 21 veka28. Komercijalizacija (festivalizacija) etnikih enklava ± familijarna drugost29. Istorijat odnosa urbane politike prema etnikim enklavama, multikulturalizam kao orueurbanog reda ± koncept ivljenog multikulturalizma30. Proces kvartovanja grada



31. Ekonomija etnike enklave32. Multikulturanost imigracije ± koncept dijaspore, reteritorijalizacije33. Asimilacija naspram getoizacije ± karakteristike romskih enklava34. Etnika enklava kao heterotopija

Od Slavice, Jelene, Ivane, Aleksandre, Bojane i Nevene za sadanju i budue generacije

Odgovori na pitanja se ponavljaju u vie jedinica literature, tako da se u skripti moguponavljati pitanja pa vi spojite!

1. K arakteristike potronje u istorijskoj perspektivi: specifinost modernog odnosnodrutva kasne ili post-moderne

Prelazak na modernu potronju obeleava raskid sa tradicionalnom potronjom. Tradicionalna jekontrolisala objekte i dogaaje da bi se iz njih izvuklo zadovoljstvo. Moderna izvlaizadovoljstvo iz kontrole znaenja stvari. Potronja nije vie samo racionala kalkulacija nitiiracionalni impuls ve je zasnovana na jakom oseaju dunosti, postaje cilj po sebi.Protestantizam je omoguio duh proizvodnosti, romaticizam etiku potronje (opravdava potronju kao cilj po sebi). Romanticizam se javio kao reakcija protiv materijalistike iracionalistike filozofije (razuma i nauke, univerzalizma). On akcentuje jedinstvenost naspram

optosti i redefinie doktrinu individualizma i ideju napredovanja.

Moderno drutvo odlikuje individualizacija (formiranje identiteta kao ivotnog projekta i stalnoredizajniranje ivotnih opcija naspram uniformnosti i predvidivosti ivotnog toka u periodu ranemoderne). Potiskuje se objektivno vreme personalizovanim vremenom. Javlja se viestrukiidentitet i diskontinuitet identiteta u ivotnom ciklusu. Moderni stanovnik grada po Zimelu jestranac okupiran redom u drutvu i procesom socijalizacije u skladu sa zakonom. Modernost se posmatra kao ostvarenje sigurnosti po cenu slobode. Javlja se potraga za za pojmom zajednicekoja prevashodno ima obeleje kulturne formacije (porast novog tribalizma, ksenofobije,netolreancije ka drugima). Rezidualizovana manjina (zavisna od sve ueg sektora javne

provizije/potronje) je pod represijom. Integracija u sistem se obezbedjuje iskustvom privatne potronje (bez obzira na klasnu poziciju). Klasne razlike i dalje postoje u novim podelama usektoru potronje. Elite, premda tee da promovie vlastitu kulturu individualnog izbora kaodominantni obrazac, istovremeno tee i da pokau kako nisu svi u mogucnosti da upravljajusvojim ivotima (to pripadnike elite ini elitom).



O postmodernoj se govori kao o periodu obnovljene slobode po cenu sigurnosti. Dolazi doindividualizacije potronje uz smanjenje direktne dravne intervencije u domenu potronje.Prisvajaju se privremeni identiteti koji odgovaraju dnevnom kontekstu. Odbacuje se rigidnasocijalizacija koja je bila potrebna modernoj sa fiksnijim socijalnim pozicijama i identitetima.Bodrijar smatra da je potpuna primena tehnike moi koja je industrijalizam dovela na istorijsku

scenu omoguila promenu naina dominacije (kroz sferu potronje). Klasna logike masovne potronje je dovela do toga da je obim potronje bitno odredjen nivoom dohotka naspram logici beskrajne individualizovane potronje. Dolazi do povlaenja kulture tednje (odloenogzadovoljstva) pred kulturom kreditnih kartica. Potiskuje se radna etika potroakom etikom.Javlja se i generisanje privremenih emocionalnih zajednica (estetsko paradigmatino okupljanjemasa poput fluidnih postmodernih plemena). Potrona dobra preuzimaju irok spektar znaenja isimbolikih asocijacija. Prikriva se primarna upotrebna vrednost potronih dobara. Produkuje se beskrajna simulacija - fenomenhiperrealnosti ( destabilizovan i estetski halucinativan odnos prema realnosti). Javlja se i proces estetizacije svakodnevnog ivota - svakodnevni ivot

postaje fantastina meavina fikcije. Dolazi i do de-diferencijacije: drutvo se sastoji od sistemarazlika u kome nema koherentnosti - sve su manje bitne narativne koncepcije modela dobrogdrutva i njemu odgovarajuih standarda.

Spektakli se beskrajno dupliciraju i simuliraju bez mogunosti otkrivanja esencijalnog poretka ilikriterijuma vrednosti procene. Ukida se distinkcija izmeu visoke i masovne culture. Postoje dva pristupa u okviru prouavanja postmoderne:

1. konvencionalni pristup - relativizam vrednosti, eklekticizam, implozija kulture iukidanje avantgarde

- pothranjuje socijalnu hijerarhiju baziranu na statusnim simbolima, pogodujehegemonistikom projektu novih srednjih klasa, podstie vrednost konzumerizma uradnikoj klasi

2. kritika moderne kroz rekonstrukciju zajednice, ulice, labirinta.

konstruisanje kolektivnih identiteta na nehijerarhijskom principu razliitosti - podstieformiranje razliitih tipova kolektivnih identiteta u novim socijalnim pokretima.

*** Odnos potronje i socij.diferencijacije u savremenom drutvu-

Industr. revolucija je omoguila demokratizaciju potronje a tehnoloka revolucija, ekonomskeglobalizacije i servisne ekonomije uinili su da se potronja diversifikuje na funkcionalnu(kupovinu neega) i onu u kojoj je ekonomski aspekt marginalizovan, u kojoj samo razgledanjerobe postaje zadovoljstvo a zadovoljenje elja svrha po sebi.



Ekonomska teorija predstavlja potroaa kao racionalnog aktera koji paljivo koristi raspoloividohodak pri kupovini dobara i usluga, u cilju ostvarenja maksimalne dobiti.

Kritiari teorije masovnog dr. ± sveopta komodifikacija podrazumeva pasivnog potroaaizloenog stalnom pritisku roba usmerenih na zadovoljenje lanih potreba.

Kritiari globalizacije potroakih trita ± u osnovi homogenizacije potroaa, masifikacije imekdonaldizacije je elja da potroai kroz iskustvo steknu oseaj pripadanja zapadnoj(amerikoj) kulturi i odgovarajuem nainu ivota i vrednostima.

2. Potronja i socijalna stratifikacija- izma klase i ivotnog stila

U socijalistikoj teoriji se uoava izma izmeu pojmova klase i ivotnog stila, kojim sekonceptualizuje individualizacija u sferi potronje, ovde ipak preovlauje stanovite okoegzistenciji ovih analitikih orua. Definicija ivotnog stila varira u zavisnosti od teorijskogkoncepta. Elementi konstrukcije ivotnog stila su relativno stabilan model organizacije

svakodnevnog ivota, nain organizacije domainstva, rada, potronje, planovi za budunost.

Potrebno je ispitati drutvene procese koji odreuju ukus u robi i ivotnim stilovima. Zato sestavlja naglasak na proizvodnju razliitih ukusa kod ivotnih stilova i potrone robe kao i uzeti uobzir kompeticiju klase koji tee da nametnu svoj ukus kao legitiman. To usmerava naistraivanje Bodrijara o ekonomiji kulturnih dobara i ivotnih stilova.U delo 1984- Distincion,smatra da je ukus u kulturnim dobrima je oznaka za klasu i on pokuava da mapira drutvena polja pojedinih ukusa u legitimizivanim visokim kulturnim praksama ± poseta muzejima,itanje...ba kao i kod ukusa ivotnih stilova i preferenci- hrana,pie, odea,auto,sport...Tako da postoje korelacije izmeu ivotnog stila i posedovanja odreene koliine ekonomskog ili

kulturnog kapitala- oni koji imaju veliku kol ekom kapitala ± biznismeni- tenisu, skijanja navodi, stranim automobilima, uenju stranih jezika, vikendicama,a oni koji imaju kult kap -profesori,umetnici, naunici- tee avangardnim festivalima, ahu, planini, uenju stranih jezika.Dok oni koji poseduju malo oba kapitala- fudbal, gledanju sporta, vinu, javnim plesovima.Featherstone kritikuje ovo iz razloga to se zanemaruje kompleksnost drutvenog prostora ukojima intermediajrni poloaji igraju kljunu ulogu proizvodnji odabranih ukusa kod pojedinihgrupa. To znai i da se zanemaruje dinamika na tom polju, uvoenje novih ukusa ili inflacija sedogaa kada nie grupe imitiraju vie i time ih primoravajui da stalno uspostavljaju nove ukusekako bi uspostavili jo jau distancu. Dominantne grupe zato tee posedovanju dobrima koje

odlikuje umetna nestaica, pri emu su ona zato i prestina. Zbog toga ima smisla govoriti ogenezi ukusa za ivotne stilove i kulturna dobra u pojmovima posedovanja kulturnog iekonomskog kapitala. Odrediti ukus samo pomou prihoda, znai promaiti dvostruki princip jer kult kap ima vlastitu strukturu vrednosti koja je konvertabilna u drutvenu mo, nezavisno odnovca. Podruje kulture ima vlastitu logiku. Za one koji imaju veliku koliinu kult kap, prestinost, legitimnost, retkost i drutveno vrednovanje kul kap su kriterijumi koji zavise odtrita kulturnim dobrima i nuna su poricnju pretvaranja kul u ekon kap.To nepriznavanje



injenice od strane intelektualaca da postoji tok razmene i da su prestina kul dobra otkupljiva ba kao i novac, ukazuju na odravanje vie kul sfere u kojoj se oni ele probiti zahvaljujui prirodnom talentu ili ideologiji harizme. To ukazuje isto i na nain na koji umetnici presti povezuju sa simbolikom produkcijom,na nain uspostavljanja monopola u definisanjulegitimnog ukusa i stvarati na taj nain hijerarhiju ukusa.Prema tome intelektualci upotrebljavaju

logiku simbolikog sistema kako bi proizveli razlikovanje koje donosi reprodukcija postojeihklasnih odnosa i tako dele interes sa buroazijom prema odravanju postojeeg stanjamaterijalnih klasnih odnosa u kojima ekon kap ima visok nivo i povezan je sa kult kap.Zbog togaoni e uvek teiti poveanju autonomije polja kulture i naglasku na ekskluzivnosti kul kapitalakao otporu demokratizaciji kulture. U svojoj knjizi Distincion, Bodrijar analizira i klasnu frakciju malograanstvo kao kulturne intermedijatore koji se tite simbolikim dobrima i uslugama.Vana stavr kod ove frakcije je njen put kroz drutveni prostor. U suprotnosti gde opada brojseljaka zbog dogaaja u promeni podele rada i zbog ega oni usvajaju pesimistian pogled nasvet, s druge str malogra. biva sve brojnije i ima progresivan pogled na svet. Bodrijar

malograanine definie kao proletere koji su se umanjili kako bi postali graani. Oni ulau u kuli obrazovani kapital. Koristan je i pojam habitusa kako bi se uvidelo set dispozicija koji odreujuukuse i koji katrakteriu ovaj sloj. Habitus oznaava nesvesne dispozicije, eme klasifikacije, preference pojedinca za ukus ka kult dobrima i praksama-umetnost, hrana, hobi...Vano jeuvideti da habitus ne deluje samo u svakodnevnoj prepoznatljivosti ve i na telo- veliina,dranje, nain hoda,sedenja...telo je materijalizacija klasnog ukusa, odnosno klasni ukus jeutelovljen.Svaka klasa ima razliit habitus. Tako da malograanin za razliku od graanina- kojiima oseaj lakoe i poverenja u svoje telo-, oni stalno proveravaju, ogledaju,imaju oseajnespokojstva. Otuda privlanost za sportove i vebe,slobodno ponaanje, nekonvencionalanizled..to su sve oni aspekti koje je najlake preuzeti i kako bi najbolje glumili nain

ivota,zadovoljstvo i presti intelektualaca. Sistemski unose i kultivisane dispozicije u jonelegitimnu kulturu- film, stripovi, underground, street art, kao i linu i egzistencijalnu sferu-odnos prema prirodi,ljubavi,nega dece..Kao efekat toga je nova etika koju malograanstvodonosi a to je deo stvaranja savrenog potroaa. Novo malograanstvo se dakle identifikuje saivotnim stilom intelektualaca, i deluje kao prenosnik u irenju ideje intelektualaca iroj publici.Isto tako deluju kao i kulturni preduzetnici u smislu prava legitimizacije intelektualnih novih podruja, kao to su popularna muzika, film, moda,dizajn...Novo malogr. pokazuje i skolonosti prema intelektualcima sa kojima deli neke slinosti. a to je da oni putuju kroz drutveni prostor,da su napustili asketizam i okrenula ka hedonistikim i ekspresivnim vidovima potronje.Obeove grupe stvaraju skorojevie koji se ogleda u ponaanju koji oni usvajaju prema kulturi- kakovisokoj tako i popularnoj. Kada se zapravo uvidi privlanost izmeu intelektualaca i malogra. unjihovim ulogama proizvoaa simbola, moe se naglasiti par stvari o dinamici polja ivotnihstilova i kulturnih dobra, koji tei zbliavanju ove dve grupe-

1.U drutveni prostor treba uvesti vreme kao najbolju dimenziju za merenje distance izmeustilova i ivotnih stilova. Uvoenje novih stilova izbacuje postojei poredak distinkcije izravnotee.Postoje oni koju su dugo tokom ivota imali odreen stil koji je uvaavao potovnje i



ne ele d aga menjaju uz oseaj lojalnosti. S druge strane avangardnu vredi uvoenje novihstilova koja stvara devalvaciju stilova potvrenih kroz vreme.

2. Unutar slojeva kao to su intelektualci stalna je borba izmeu potvrenih i pridolica jer pridolice imaju subverzivne strategije, tee diskontinuitetu, razliitosti...3. jedno od tih

subverzivnih strategija je intelektualaca autsajdera i kulturnih preduzetnika je legitimiziranjenovih polja To je zapravo stvaranje rok muziku, bioskopa, mode, kvizovi...ova polja postaju paralelno sa starima i unitavaju tradicionalne restriktivne definicije ukusa, koje donose potvreni intelektualci a koji se ogleda u visokoj kulturi.tako da se potvreni intel bore saoptubama eliticizma i staromodnog ukusa.

4.Ustanovljene su nove institucije za snimanje,ouvanje i analiziranje kulturnih proizvoda.

5. Promena i protonosti informacija, pri emu se stilovi i umetnika dela brzo prosleuju od proizvoaa ka potroau.ovde proces globalizacije pridonosi jaanju uloge kiltirnih posrednika

koji upravljaju lancima globalne medijske distribucije. Na taj nain se slabi autoritet potvrenihhijerarhija kulturnih ukusa.

6. Zapravo strategija autsajdera je postmodernizam koji slabi tradicionalne distinkcije ihijerarhije na taj nain propadaju, polikulturizam postaje priznat ime s euklapa u globalnostanje- slavi se ki, popularno i razliito.

3. Pojmovi neproduktivne potronje i socijalne emulacije (Veblen i Zimel)

Ideja fleksibilnijeg povezivanja strukturnog pristupa sa fenomenom izbora u sferi potronje,nalazi se u radovima Zimela, Vebera i Veblenovoj teoriji dokoliarske klase gde su bitni pojmovisocij. emulacije i neproduktivne potronje.

Zimelova analiza mode je ukazala na tenziju izmeu potronje kao markera socijalnog statusa i bogatstva u skladu sa dominantnim dr. normama i potronje kao popolja pokazivanjaindividualnosti. On je modu vezivao za grad i smatrao je da se u gradovima inteziviraju socij.odnosi kroz razliite modalitete i poveava socij. pokretljivost, to omoguava pojedincima izniih klasa da postanu svesni stila i mode viih klasa id a je oponaaju.

Pojam neproduktivne potronje Veblen je vezivao za vie klase i njihovu tenju da

pokazivanjem bogatstva legitimizuju dr.poloaj. Industr. elita prebacuje neprodukt. potronju na lanove porodice, pa poetkom industr. perioda ene vie i srednjih klasa postaju njeni glavni akteri, a potroaki modeli viih klasa postaju predmet imitacije niihklasa. S ocijalna emulacija ± porast materijalnih mogunosti - potroaki modeli viihklasa postaju predmet imitacije niih klasa



neproduktivna potronja i kod najniih klasa kao eljeni model, osim pod pritiskom direktnih potreba/ugroenosti

pomak niih slojeva ka gore u pogledu izbora i potronje dobara (poraststandarda ivota ± primer konzumiranja ampanjca)

elita i dalje odredjuje ta je zaista stil a ta je vulgarno (vrste ampanja).

V eber

Analitiki kontrastirao sferu socijalnih pozicija i sferu ivotnih stilova (kao ekspresivnokulturnog aspekta potronje)

klasni poloaj (poloaj na tritu) ima odreujui uticaj na neije ivotne anse inain ivota, dok je ivotni stil pod dominantnim uticajem individualnog (ukusa)

Pored ekonomskih klasa (i politikih partija), treba razlikovati grupe razliitogsocijalnog statusa - kroz specifinosti u nainu ivota i potronje (jela, pia,oblaenja) - medjusobno se prepoznaju, uvaju svoj ugled i potovanje (u svojim iu oima drugih sa kojima dele iste vrednosti)

F ranfurtska kola

pojam kulturne industrije ( Adorno i Horkhajmer - Dijalektika prosveenosti, 1947)

masovna kultura - podrazumeva masovno prodavane/reklamirane kulturne proizvode kao to je pop muzika, holivudski filmovi, Dizni i njegovi tematski

parkovi

instrumentalna logika koja na sistematian i kontrolisan nain homogenizuje ljudeu svim aspektima (rada i slobodnog vremena) i obezbedjuje predvidivost ponaanja

komodifikacija kulture podrazumeva pasivnog potroaa, standardizovanu robu, bezautentinosti, usmerena na lane potrebe, kreirane, odravane i promovisane industrijommasovne kulture

4. Burdijeov pojam habitusa i socijalne distinkcije u prouavanju specifinih (urbanih)stilova ivota

Burdije ukazuje da se potronja moe definisati kao skup socijalnih i kulturnih praksi koji sluiustanovljavanju razlika meu socijalnim grupama. Potroa pravi izbore koji su kombinacija



finansijskih resursa, humanog kapitala i kulturnog kapitala, to potronju ini specifinim poljemsocijalne distinkcije u ijoj osnovi stoji hijerarhija znanja. Potronju radnike klase obeleavaneophodnost (zbog materijalnih ogranienja) a srednja klasa ide ka kulturnom eksperimentisanju.

Burdije smatra ivotne stilove sistemskim produktom habitusa - sistem obrazaca ponaanja i

vrednovanja koji akteri stiu kroz iskustvo zauzimanja odre.poloaja u dr. ivotu. To je skupdispozicija koji orijentie aktere da delaju i reaguju na odreeni nain.

Habitus se odrava i proiruje prisvajanjem simbolikog kapitala

pribavljanje, potronja i pokazivanje roba, vlasnitva, ukusa i ivotnog stilaizdvajaju individuu i socijalnu grupu od drugih, inei osnovu razlikovanja

Kombinovanjem ekonomskog i kulturnog kapitala razliite socijalne grupe ive urazliitim ali konzistentnim svetovima specifinih kombinacija kulturnih praksi

Svetovi savreno prirodnim onima koji u njima ive ± svaki akt potronje produkuje socijalne razlike

5. Stratifikacijska dinamika drutva masovne potronje ± (distinktivnost i iskljuenost -specifini urbani prostori potronje)

Za prouavanje stratifik. dinamike dr. masovne potronje koristi se specifina kombinacijaVeblenovog i Burdijeovog pristupa, jer se insistira na shvatanju socijalne emulacije kao procesakoji nije svodiv na ciljano delanje jer se u njemu prepoznaju i elementi navike (habit) bazirane na

znanju i iskustvu steenim u prolosti, koja obezbeuje implicitna pravila u delanju, ak i uveoma nesigurnim i kompleksnim situacijama. Primer ± potroai srednjih slojeva biraju robusrednje cene ime savladavaju nepoznanice i nesigurnost na tritu. To ima pozicioni karakter jer je srednja cena garant dovoljnog karaktera.

Iako mnoga potrona dobra od luksuznih prelaze u masovna ona i dalje zadravaju pozicionikarakter. Dobra koja ulaze u opis ³normalnog´ standarda imaju distinktivnu funkciju, u pravcuodvajanja veliine koja sebi moe da kupi od manjine siromanih. Najvea je ipak distinkcijaizmeu onih koji poseduju i onih koji ne poseduju diversifikaciju po kvalitetu robe. Tadistinkcija je vaan indikator socij.iskljuenosti. Oseaj iskljuenosti se javlja zbog

nemogunosti da se kupi nova roba i da se ona nabavi alternativnim kanalima (second hand, prijatelji). Relativno laka dostupnost kredita pomae ukljuenost u potronju niih slojeva,uprkos rastuim dohodovnim nejednakostima i odravanje standarda potronje srednje klase i pocenu finansijske sigurnosti, jer se ne naputa lako jednom dostignut nivo potronje.



Lanci internacionalnih oping molova, hipermarketa i brze hrane, postaju idealno tipskamesta demokratizacije ukusa, a fleksibilizacija ovih prostora prema kupovnoj moistanovnitva doprinosi distinkciji potroaa.

Posete otvorenim pijacama ili prodavnicama «second hand» robe postaje i pomodni

koncept viih klasa (u Engleskoj, na primer, 15% pripadnika viih klasa esto ili povremeno poseuje «second hand» prodavnice, a samo 33% to nikada ne ini).

ivotni stil i potroaka kultura- Featherstone6. Estetizacija svakodnevnog ivota i neo tribalizam

Pojam ivotnog stila u sociologiji oznaava ivljenje pojedinih statusnih skupina, unutar savremene potroake kulture i shvata se kao individualnost, vlastiti izraz i svest o sebi. Odea,govor, dranje- treba da se posmatraju kao indiaktori individualnosti ukusa i oseaj za stil potroaa.U suprotnosti sa 50im god koje se smatraju erom sivog konformizma i vremenom

masovne potronje, promene u proizvodnim tehnikama, segmentacija trita i zahtev potroaaza itim izborom proizvoda esto se smatraju uslovima koji su omoguili vei izbor posle 60ihkako za mlade tako i za starije generacije. Implicira se da kretanje ka drutvu bez fiksnihstatusnih skupina u kojima je usvajanje ivotnih stilova vezanih uz specifine skupine prevladano. Potrebno je uvesti pojam potroaka kultura kako bi se uvidelo koja klase sunajvie ukljuene u simboliku produkciju, i posebno u proizvodnju slika i informacija kojim seafirmie ivotni stil. Sama primena pojma potr.kult. naglaava da su svetska dobra i njegovi principi kljuni za razumevanje savremenog drutva.To ukljuuje dvostruki fokus- 1. na kulturnedimenzije ekonomije, simbolizaciju u upotebi materijalnih dobara kao komunikatore, a ne samo potreptine. 2. ekonomiju kulturnih dobara, trine principe zatite, zahteva, akumulaciju

kapitala, kompeticije i monopolizaciju koji deluju unutar sfere ivotnih stilova, kulturnih dobarai robe. Osvrt na pot kult. jasno pokazuje da je naglasak na materijalizmu savremenih potroakihdrutava kod nekih javnih i akademskih krugova vrlo problematian. Iz antropoloke perspektivematerijalna dobra i njihova proizvodnja , razmena i potronja moraju se razumeti unutar kulturnematrice. Bodrijar smatra da je kljuna crta pomaka prema masovnoj proizvodnji robe unitenjeupotrebne vrednost u korist razmenske vrednosti koji je u kapitalizmu rezultirao time da je roba postala znak ije je znaenje proizvoljno odreeno vlastitom pozicijom u samoreferenciajlnomsistemu oznaitelja. Potronja se zato ne sme shvatati kao potronja s ciljem upotrebne vrednosti,materijalne i praktine koristi, ve kao potronja znakova. Ova dominacija robe kao znaka navela je neke neomarksiste da naglase kljunu ulogu kulture u reprodukciji savremenog kapitalizma.Svakodnevna dobra postaju povezana sa luksuzom, lepim pre nego neim funkcionalnim.Bodrijar naglaava i ulogu medija u savremenom drutvu. Televizija zasiuje slikama iinformacijama i time preti sopstvenom oseaju za stvarnost.Trijumf oznaiteljske kulture vodi kasvetu simulacija i brie distinkciju izmeu realnog i imaginarnog. Za Bodrijara je to da veivimo u estetskoj halicinaciji realnosti .Potroaka kult. za Bodrijara je postmoderno drutvo, sakulturom bez dubina u kojoj su sve vrednosti prevrednovane i umetnost trijumfira nad realnou.Estetizacija realnosti u prvi plan istie stil, koji je takoe podstican od strane trine dinamike



sa kostatnom potragom za novim modama,stilovima, senzacijama i iskustvima. Zaokupljenostivotnim stilom sugerie praksa potronje, kupovine i razmene potroakih dobara i iskustava usvakodnevnom ivotu ne moe razumeti iskljuivo kroz razmensku vrednost i instrumentalnu proraunatost. Instrumentalna i ekspresivna dimenzija se razumeju kao balans koji odrava potr.kult pre nego kao vrstu polarizacije. Zbog toga je mogue s jedne str govoriti o proraunatom

hedonizmu, izraunavanju stilskog efekta i emocionalnoj ekonomiji a s druge str o estetizacijiinstrumenatlne ili funkcionalne racionalne dimenzije kroz promociju estatizirajueg udaljavanja.Radije nego da usvoje ivotni stil, kroz tradiciju i obiaje, novi konzumenti pot. kult. ine gaivotnim projektom i izraavajui svoju individualnost i smisao za stil kroz posebnosti- robe,odee, nain ponaanja- ijom ukupnou stvaraju vlastiti ivotni stil. Moderni pojedinac unutar potro. kult. svestan je toga da se ne izraava samo odeom ve i nametajem, domom,dekoracijom, autom koje treba itati i klasifikovati u pojmovima posedovanja i imanja ilineimanja ukusa.Preokupiranost prilagoavanjem ivotnog stila i stilske samosvesti, ne nalazi sesamo meu mladima i onima koji su podloni uticaju, ve i na one grupe bez obzira na starost i

klasno poreklo. Nasuprot stanovitu o sivoj konformistikoj masovnoj kulturi, u kojoj s pojedineva upotreba roba slae sa onim nainom koji zamiljaju oglaivai, esto se istie da suznaenja i upotreba robe problematini. Razliite klase razliite naine ivota i poglede na prirodu drutvenih odnosa u kojoj spada i potronja. Takoe se uvia da se uniformisanosti brzogube zbog-1. promene u tehnikim kapacitetima koje omoguuju da se u proces proizvodnjeunese vea raznolikost proizvoda 2 poveana fragmentacija trita Pojedinci sve vie koristerazliite proizvode. Sklonost potr.kult. ka diferenciranju i postojanju razliitosti mora sekritikovati jer razlike treba prepoznati i legitimizovati. Potpunoj razliitosti kao i potpunojindividualnosti preti opasnpost od neprepoznavanja.

7. Potronja kao oblast socijalnih razlika tokom socijalizma i u post-socijalistikomkontekstu

Dominacija industrijalizacije i ekonomija nestaice, politika kontrolisanih dohodaka idohodovnih razlika, kolektivne potronje, tokom socijalizma su nametale marginalizaciju pitanjakoja se tiu odnosa socijalne strukure i potronje. Politika malih dohodovnih razlika izmeuradnika, strunjaka i menadera kombinovana je sa sistemom manjih ili veih privilegija u potronji, to ovu oblast ini bitnim segmentom dr.nejednakosti.

Pad bruto nacionalnog dohotka i porast nezaposlenosti (90-ih) uslovili su pad ivotnog standardveine stanovnitva, a izlaz iz ekonomske depresije uz rastue nejednakosti, uinili su da vie od polovine stanovnika bude deprivirano. Neki autori misle da je neostvarena elja potencijalnih potroaa pomogla destabilizovanju soc.reima u Evropi, a da ekspanzija potronje, irenjeinternacionalnih brendova i prostora potronje doprinosi da se u ovim drutvima kapitalizamlegitimie na nivou podsvesnog. Legitimitet se postie podsticanjem motivacije da se uzme



uee u potronji pa se smatra da ni nezaposlenost na poecima postsocijalistike transformacijenije bila potpuna prepreka irenju konzumerizma.

Potronja postaje bitno polje socij.razlika u postsocijalistikim dr. U prvom periodutransformacije, opte osiromaenje drutva i porast nezaposlenosti usmereli su stanovn. na

potronju u neformalnom sektoru (³buvlje pijace´). Postepeni ekonomski oporavak i dohodovnodiferenciranje stanovn. doprinose da posete oping molovima postanu zbaajni socijalni marker.Praksa ³buvljaka´ se postepeno regulie, da bi potronja jeftinijih brendova bila dostupna irimsegmentima stanovn.

-Novi oblici potronje i socio-prostora diversifikacija- (ne znam gde ovo ide )

Mesta kupovine mogu biti statusno znaajna. Lanci internacionalnih oping molova i brze hrane,restorana, su prostori prilagoeni zahtevima savremenog globalnog sveta, iji su idealno tipskiakteri pripadaju srednje i vie klase. Poseivanje takvih mesta je bitan element socij. emulacije

kod ostalih segmenata stanovnitva u meri u kojoj sui m dostupna. oping molovi kao mesta ukojim kupovina nije obavezna, tee da ukljue to ire segmente populacije u iskustvo potronje,nudei lokalnom stanovnitvu utisak prevazilaenja lokalne sredine i identifikaciju sa razvijenim, bogatim svetom. Zbog znaajnog broja domainstava sa niskim prihodima, otvorene pijace su bitno mesto snabdevanja velikog segmenta stanovnitva.

Indeks potronje hrane van kue je operacionalizovan na osnovu 3 indikatora ± kupovina brzehrane, naruivanje na kunu adresu i ishrana u restoranima. Ovaj indeks je povezan sa kulturnimkapitalom i slojnom pripadnou is a prihodima i mestom stanovanja. Domainstva preduzetnika, strunjaka i slubenika vie koriste ove oblike potronje hrane, domainstva

poljoprivrednika, KV radnika imaju prelazna obeleja a najmanje doma. poljoprivrednika, NKVradnika i potklase.

8. Stanovanje i ivotni stil, concept susedstva

(povezati sa pitanjem br. 4)

Koncept susedstva obuhvata:

1. z ajednicu ± lokalni domen prijateljstva i poznatstva

2. kontekst ± posebno u smislu negativne reputacije ± socijalna ekskluzija

3. robu ± prodaja ivotnog stila, prestia ili sigurnosti ± formalna pravila zamenjujuneformalne socijalne kontakte i kontrolu koji se tokom vremena mogu razviti u stabilnimsusedstvima

Habitus se odraava i proiruje prisvajanjem simbolikog kapitala;pribavljanje, potronja i pokazivanje robe, vlasnitva, ukusa i ivotnog stila izdvajaju individuu i socijalnu grupu oddrugih, a socijalne razlike se ne izvode direktno iz socijalne klase, ve su rezultat odreenog



naina ivota. Kada se susedstvo posmatra kao specifian habitus i simboliki kapital, ukazuje seda susedstva viih klasa praktikuju akcije koje odgovaraju situaciji (dominantnoj kulturi), a da tonije sluaj sa susedstvima drugih klasa. To se smatra vanim mehanizmom reprodukovanjasocijalnih nejednakosti, jer se ove prakse ine savreno prirodnim onima koji su u njih ukljueni.Luksuzni stanovi i lokacije potroaa ine njih posebnim, transformisani novani kapital

proizvodi pravi efekat ako, i samo ako, na prikriven nain (kroz polje potronje, kulture, ukusa)doprinosi reprodukciji socijalnog poloaja, odnosno uspostavljanju socijalnog identiteta. Srednjaklasa produkuje sloenije, ire imide prostora nego radnika klasa zahvajujui veoj fizikojmobilnosti, kao i raspoloivim informacijama i matrijalnim resursima u upotrebi grada.

9. Suburbani stil ivota i korporativna srednja klasa

Suburbanizacija kao rezidencijalni model karakteristina je za industrijski period

masovne proizvodnje i kapitalno intenzivni proces izgradnje puteva, kua, infrastruktureodnosno standardizovane potronje srednje klase, koja se postepeno izmetala u sve kvalitetnijasusedstva (u vreme industrijskih gradova ka perifernim podrujima naputajui delove grada saekolokim i socijalnim problemima, posebno zbog potreba dece u doba stabilne nuklearne porodice sa jednim zaposlenim roditeljem). Radi se o kenzijanskom modelu stabilne nuklearne porodice za ije je izdravanje bila dovoljna samo jedna plata ( uloga mua kao hranioca porodice, koji se ostvaruje u javnoj sferi naspram ene koja je rezervisana za privatnu sferu, akoja se bavi pitanjima reprodukcije i neproduktivne potronje1). Ovo omoguuje sintezumasovne proizvodnje i porodinog stila ivota, kao i kulturni kontekst suburbaniozacijeamerikih gradova. Ovaj model je bio karakteristian prvashodno za amerike gradove, ali je

tokom 1960ih godina dobio na znaaju i u evropskim gradovina ( koji nikada nisu zabeleili isterazmere naputanja centralnih podruja od strane viih drutvenih slojeva). Suburbanizacijanakon 1945. godine je bila politiki projekat podran sistemom poreskih olakica za kupovinukue, gradnju infrastrukture, za automobilsku industriju, industriju aparata za domainstvo i sl. Nosilac suburbanog ivotnog stila jeste korporativna (tradicionalna, suburbana) srednja klasakoju karakterie etika tednje, niska prostorna mobilnost, usled standardizovane, stabilne radnekarijere, kao i prevlast vertikalne mobilnosti tanije uspon u korporativnoj strukturi iste firme(koja je u omuguavala vezanost srednje klase za istu suburbanu lokaciju.

1 Veblenova teorija socijalne emulacije i neproduktivne potrinje, koji istie da ene vie i srednje klase peruzimaju

domen potronje, jer glava porodice ne moe da se prepusti razonodi jer mora zaraivati novac, a ene rade na pokazivanju bogatstva mua kroz potronju vremena i robe na njegov raun.



10. Dentrifikacija i ivotni stil nove srednje (servisne/kreativne ) klase

Dentrifikacija se smatra prvom velikom manifestacijom postmodernog grada. To jerezidencijalni model povezan sa specifinom tranjom nove servisne klase (luksuzno stanovanjena centrlnim gradskim kolacijama nastalo procesom urbane revitalizacije). Promenjen stil ivota

nove servisne klase obeleava hedonostiki individualizam i negacija ili odlaganje braka ka iroditeljstva, to kreira tranju za intenzivnim korienjem urbanih resursa (kulturnih,rekreativnih, zabavnih, potroakih). Ovu klasu karakterie vea potronje no tednja, velika prostorna mobilnost, usled dominacije nestandardne radne karijere, velika horizontalna pokretljivost (promena firmi za koje se radi kao kanal napredovanja u poslu), to uslovljavamnogo ee promene radnog mesta i stanovanja i znaajno utie na model porodinog ivota.ivotni stil srednje klase se slikovito moe opisati kao tirosta u svom gradu, eli dostupnost svihsadraja (posebno rekreativnih i kulturnih u blizini poslovnih kako bi obnavljali energiju bre)grad koji ivi 24h. Kreativna klasa kreira tranju za udobnim i bezbednim prostorima koji pruaju mogunosti da se bude sam ali u grupi, to ih u doba izrazite individualizacije inispecifinim Ätrei prostorom³ (ni kua ni radno mesto).

Kriterijumi izbora mesta stanovanja:

1. ega ima (kombinacija karakteristika izgraene sredine i prirodnog okruenja)

2. koga ima (koji tip ljudi ivi u susedstvu i ko ga poseuje)

3. ta se dogaa (raznovrsnost moguih aktivnosti, u kojoj meri i na osnovu kojih sadraja je susedstvo atraktivno).

Objanjenja dentrifikacije:

Promena ivotnog stila ± potroaka i statusno orijentisana ±sociokulturna perspektiva ± potroaki modeli nove servisne klase - KO kreira tranju

Strukturne promene ekonomije - GDE i KADA se kreira ponuda ± teorijaraskoraka rente, i suburbanizacija i dentrifikacija odraz pomeranja kapitalaizmedju razliitih sektora ekonomije i delova grada ± promena profitabilnostilokacija ( suburbanizacija najpre stanovanja a potom i industrijskih sadrajauslovila je odsustvo investicija na odreenim centralnim gradskim lokacijama ±

napusteni proizvodni pogoni i stanovanje - da bi promene ka postindustrijskimekonomskim strukturama uslovile porast potencijalne rente zaputenih ilinaputenih lokacija i uinili profitabilnim investicije u projekte entrifikacije. Uamerikim gradovima urbana politika podrava dentrifikacijske projekte jer obezbeuju povratak stanovnitva sa visokim dohotkom na centralne lokacije iji je odlazak uslovljavao i fiskalne krize gradova.)



11. Ulica i kancelarija: 2 izvora identiteta- Senet

Identitet podrazumeva ivotni narativ pre nego fiksiranu predstavu o sebi, kao i prepoynavanjeda tui ivoti uestvuju u neijoj predstavi o sebi. Moderna kultura preokupirana je priom oidentitetu, posebno ugroenih i marginalnih osoba. U globalnoj ekonomiji neprestalna

promenljivost spoljne trine stvarnosti uznemirava fiksirane predstave o sebi. Novi kapatalizam je promenio ljudsko shvatanje rada. Korporacije se preobraavaju iz rigidnih piramidalnih birokratija u fleksibilne mree koje su u neprekidnom stanju unutranje revizije. U fleksibilnomkapitalizmu ljudi obavljaju kratke poslove i esto menjaju poslodavce. Kao posledica toga ljudine moraju da se identifikuju sa konretnim zaposlenjem ili jednim poslodavcem. Novi kapitalizamtakoe je uznemirio i identitet zasnovan na mestu, oseaju doma, i pripadanju neem. Poremeajse javio na mestima u kojima seobavljaju novi poslovi, u gradovima koji su sve vie domglobalnih elita i migranata na niim pozicijama. Ipak,ljudi nastoje da odbrane svoj identitetistuui prividno slabe kulturne vrednosti nasuprot indiferentnosti ekonomije. Kastels toobjanjava pojmom defanzivni identitet- identitet svoenja na poznato nasuprot nepredvidivostinepoznatog i neplonoj kontroli. Identitet ipak nastaje u konfliktu izmeu toga kako vas drugivide i kako sami vidite sebe. Ta dva retko odgovaraju jedni drugima i ljudi su esto ravnoduni prema tome. Umesto toga, oni tee da se usredsrede na ono to moemo nazvati ivicamaidentiteta, na to kako dve predstave mogu da se sklope kao delovi slagalice. Samoobjanjenje je jako bitna stvar koju ljudi nastoje da sotvare konstrukcijom ivotnih naravi. U stvarnom ivotuljudi nemaju onu kontrolu nad dogaajima, tako da ivotna narav jedne osobe mora stalno da semenja u skladu sa iskustvom, kao i da stalno stvarate svesno objanjenja sebe. Slab identitet ondaznai drati se rigidne slike o sebi, nedostatak sposobnosti da se menja kada to okolnostizahtevaju. To je i tako zbog uobiajne predstave o putenju korena u neko mesto, nain

vrednovanja lokalnog identiteta. Kada je zapoela globalna ekonomija esto se smatralo da emesto izgubiti dotadanji znaaj. Ipak, uprkos modernim informacionim tehnologijama vodeefirme tee ka svetskim gradovima. Razlog tome je gustina i nabijenost prostora pootravajumeusobnu konkurenciju i poreenje. Ali veliki globalni biznis nije jedina stvar vezana zaglobalne gradove. to su mesta otvorena i za siromane ekonomske migrante, koji su obino preduzetniki orjentisani a to nisu mogli da iskau u svojoj zemlji. Konkurencija u gradovimanije samo ekonomsak ve i postoji meusobno takmianje za kole, upotreba linog prostora, ili pravo na mesto za odmor, parkovi. Ovo su jasne drutvene ivice grada i imaju klasni karakter.Podruje grada gde se to odigrava preputeno je srednjim i niim klasama. pojam preputenobjanjava odluku nove elite da se povue iz javne sfere. Ovo preputanje je najoiglednije u

transformaciji gradskog centra, koji podnosi najvei teret nove ekonomije. Posle Drugog sv.ratakapiatalistiki sistem uvrstio se u velikim piramidalnim birokratijama baziranim na bogatstvimanacionalnih draava. Te piramide su poele da se rue u kasnim 70im god. Danas je veza izmeudrave i ekonomije preseena, a biznis je zauzeo mesto solidarnosti birokratija svojim fluidnim ifleksibilnijim mreama irom sveta. Te istorijske promene oblika birokratije izmenile su i nainan koji ljudi unutar institucija doivljavaju protok vremena. U staroengleskom pojam karijera jeznaila dobru i ravnu obeleenu prugu, dok posao je neto se beskrajno ponavlja. U tom smislu u



modernom svetu rad aposlovi zamenjuju karijeru. Skraenej trajanja zaposlenja poklapa se saskraem institucionalnog ivota poslodavca, poto s ekompanije udruuju i restrukturiu brzinomkoja je pre bila nezamisliva. ak i u firmama sa jakom disciplinom sam rad se menja odstabilnog ponavlajnja zadataka ka kratkoronim zadacima koje obavljaju timovi, uz promenusadraja radnog zadatka u fleksibilnim korporacijama uz brz odgovor na promene na globalnom

planu. Te promene radnih zadatka izvan su pojedinane ili timske kontrole. Ipak zaposleni uvodeim firmama imaju veliki problem da to urade zbog oseaja linog identiteta zasnovanog na poslu. Procena posla obino ima 3 dela- narativ definie dugorone ciljeve, procenjuje potencijalno rizine posledice, kao i brzinu obima potronje. Odsustvo autoriteta u kancelariji jedno je od posledica promene birokratske forme modernog kapitalizma. Moderna korporacijanastoji da eliminie slojeve birrokratije i funkcionie putem radnih timova ili elija. U TAKVIMFLEKSIBIL NIM KORPORACIAJMA otvara se procep izmeu komandne funkcije i funkcijeodgovora. To znai da e unutranje jezgro postaviti ciljeve proizvodnje i profita, dajuinareenja za organizaciju konkretnih aktivnosti, ostavlajui potom umreenim timovima

direktive da zadovolje najbolje to mogu. Njima je reeno ta treba da urade ali ne i kako. Do jaza izmeu komande i odgovora esto doalzi u trenucima kada kompanija pokuava da setfansformie u novu strukturu. Timski rad u fleksibilnom poslu kreacija je japanskih fabrikaautomobila i elektronike,a u izveznim obliku u VB I SAD menjaju svoju sloenost. Dok su japanski menaderi obino na licu mesta uestvujuu sa uzaposleniam u razliitim timovima,izvozni tim odlikuje mnogo manja interakciaj sa menaderom. U anglo- amerikom oblikutimskog rada svaka grupa svakog pojedinca smatra odgovornim za kolektivne rezultate, uznedostatka menadera-trenera. Primetno je da jaz izmeu komande i izvrenja koje se priam,najvie uznemirava to to gube svedoka rada. Zaposleni nastoje da budu u kontaktu sa nekim kootelotvoruje institucionalnu mo i voljan da govori u njeno ime, posebno ako stvari krenu

naopako. Ali izgleda da jaz izmeu komande i izvrenja znai daje mo nadvladala autoritet.

12. Razlike ivotnih stilova nosioca pionirske i komercijalne dentrifikacije

Mogue je napraviti razliku iymeu pionirske i profitabilne dentrifikacije u gradovimaSAD a sasvim uporediva razlika se uoava i u evropskim, pogotovo francuskim gradovima.

Pionirska

od kasnih 1950ih a posebno tokom 1970 - obrazovana srednja klasa (posebno zaposleniu kreativnim servisima), posebno u oblasti umetnosti, nastanjuje i za svoje potreberenovira propale zgrade, elei da im povrati autentini izgled. Akteri pionirske d. imalisu afinitetprema socijalnoj razliitosti susedstva. U elji da uine trokove renoviranja idrugih sadraja u susedstvu to niim, angaovali si lokalne umetnike i zanatlije i time pokrenuli specifinu kulturnu produkciju. Doprineli su stvaranju specifine kulturneinfrastrukture odreenog dela grada. Ovi akteri srednje klase imaju direktan ili indirektan



interes u akumulaciji kulturnog kapitala, kako na linom nivou tako i na nivou susedstva,odnosno itavog grada. Treba ukazati da pionirski d. visoko vrednuju kulturni kapital uskladu sa ime kreiraju zahtev za kvalitetnim obrazovnim institucijama u susedstvu.Ovako se mogu sumirati odreene karakteristike:

1. autentinost velikih rezidencijalnih prostora i stilskih kua, po cenama koje mogu da priute

2. interes za dobru hranu i umetnost - kreiraju tranje koja indukuje zaposlenje umetnika,zanatlija

3. vrednovanje socijalne razliitosti u gradu ± kosmopolitske vrednosti

4. uinili vidljivom i normalnim razliitost domainstava i seksualnih preferenci (single,with kids, straight, gay).

Vremenom na gore naveden nain obnovljene lokacije dobijaju na vrednosti i postaju predmet panje preduzetnika i profitabilne d. to esto povlai za sobom izmetanje prvobitnih d. zato to se socijalna i kulturna razliitost kojoj su teili polako gubi.

Karakteristike susedstva komercijalne dentrifikacije:

1. Graanska dentrifikacija ± slinost sa pionirskim dentrifikatorima ali van konteksta pretpostavljene socijalne razliitosti (susedstvo srednje klase sa razvijenim odnosima i sainstitucijama)

2. Latentan socijalni kapital (visok nivo razvijenosti socijalnih odnosa meu susedima istog

socijalnog poloaja, ali bez aktivnosti i odnosa sa neposrednim institucijama po pitanjukvaliteta ivota u susedstvu ± naklonost privatnoj proviziji)

3. Nizak socijalni kapital - postoji vei stepen etnike i socijalne heterogenosti, ali najniinivo aktualizovanog socijalnog kapitala (nerazvijenost susedskih odnosa i relacija saorganizacijama i institucijama)

Na zanemarivanje lokalnog konteksta u d projektima ukazuje primer revitalizacijesidnejskog kvarta Pyrmont ± potpuni nestanak oblika aktivnosti karakteristinih zaradnike na dokovima ± pecanje, plivanje, jer su smatrani moguim izvorom buke.

Otklanja se sve kontraverzno. Primer regeneracije Donjeg Menhetna ± gradili su seluksizni stanovi za ije iznejmljivanje treba dohodak od 100.000 $ godinje a ogranien broj stanova (5%) graen je za pristupano stanovanje koje zahteva 75.000$godinje.Posledica etnika struktura Menhetna ± 70% belaca na Menhetnu iako ih u Njujorku ima svega 30%.



Projekti d uslovljavaju specifini privatizaciju gradskog prostora jer podrazumevaju iskljuenjenepoeljnih dogaaja i ljudi. Kontrola se ostvaruje pre indirektnim sredstvima (relociranjem problema), mada su zgrade ibezbeene sigurnosnim sistemima, prisustvo policije je poveanoitd. Nretke su i uzurpacije javnih prostora (dokova, marina, ulica, parkova) gde se zabranjujeslobodan pristup. Enklave bogatih dobijaju i sasvim otvorene oblike fizike i socijalne

zatvorenosti i potpune privatizacije prostora. (Povezati sa 13. i 20. pitanjem)

13. Ograene zajednice ± ekologija straha i pojam privatopije

Fenomen ´ograenih zajednica´ je rezidencijalni model koji refelektuje novi oseaj nesigurnostii erozije poverenja u savremenom drutvu, gubitak ontoloke sigurnosti (Giddens) i porastneizvesnosti svakodnevnog ivota. Re je o pojavi individualnih kua sa velikim kapijama izidovima (za razliku od ograda koje su mahom potpuno transparentne) i ograivanju itavih

naselja (individualnih kua ili stambenih zgrada nie spratnosti). Takva ograena naselja nastajunajee planski kao produkt velikih investicija u projekte namenjene potroaima viih klasa i podrazumevaju ³totalni nain ivota´ (osim luksuznog stanovanja ukljuuju i ogroman spektar servisa i usluga, radnje i rekreativne centre i sl.) smanjujuí kontakte korisnika sa okruenjemna minimum. Formalizovana pravila ponaanja zamenjuju neformalne socijalne kontakte koji bise u stabilnim susedstvima razvili tokom vremena. Ograena susedstva se prodaju kao stilivota, prestia i sigurnosti.

Pojam privatopie, povezan sa fenomenom «ograenih zajednica» bogatih i monih, ima za cilj daoznai spregu interesa preduzetnika i asocijacija privatnih vlasnika kua/stanova, kojima se

potiskuje lokalna vlast odnosno zatita javnih interesa u prostoru (Dear & Flusty 2002).Ekonomisti sugeriu i µefikasnost¶ ovakvih rezidencijalnih modela jer omoguuju provizijudiverzifikovanih servisa prostorno grupisanim potroaima.

Opisani model «ograenih zajednica» karakteristian je prevashodno za SAD, iji se gradovinazivaju topolokim zbog visokog stepena prostorne omeenosti razliitih socijalnih grupa, tozahteva veliki stepen nadzora i kontrole (veliko prisustvo policije) potencijalnog nasilja.

Diskurs straha od nasilja korisnika «ograenih zajednica» upravo se tumai kao vidlegitimizacije i racionalizacije klasne iskljuenosti i rezidencijalne segregacije odnosno kaoodgovor na, s jedne strane, porast kulturne razliitosti i, s druge strane, uestalost rasnih tenzija

u centralnim gradskim podrujima. Pri tome, vie je re o psiholokoj percepciji opasnosti noo realnom porastu stope kriminala.

U Americi je oko 8 miliona graana odabralo ovaj rezidencijalni model u cilju odbrane odrizika i nesigurnosti, od ega 4 miliona ivi u naseljima koja imaju kontrolisani pristup. Upaniji i Portugaliji je tradicija ograivanja socijalno diverzifikovana i razlikuje se uzavisnosti



od socijalnog statusa, legalnog statusa, infrastrukturne opremljenosti naselja, to uslovljava iistraivanje razliitih motiva ograivanja.

Raslojavanje drutva (5-10% populacije sa dohotkom koji premauje resurse ostalih 70%stanovnitva), kriminalizacija drutva i rairenost korupcije, porast broja siromanih uz

istovremeno slabljenje socijalnih institucija, neki su od kontekstualnih podsticaja fenomenuograivanja.

U Bugarskoj, gde je pre 1989. godine uglavnom bio karakteristian za vikendice politike elite istanovanje diplomatskih predstavnika, dok je za veinu stanovnitva, pa i viih slojeva, biokaraktersitian stil ivota koji podrazumeva stanovanje u obinim stambenim zgradama,kupovina u obinim radnjama, i sl. Od 1989. godine, meutim, uoava se ekspanzija fenomenaograivanja po amerikom ili zapadnom modelu.

Individualno stanovanje dobija na znaaju u post-socijalistikom razvoju Beograda (udeo

novoizgradjenih stanova u individualnim kuama porastao je sa 36% u 1990, na 75% u 2000, a potom se stabilizovao na oko 60%)

Tipovi ograivanja:

1. ograde sigurnosti ± motiv zatite od kriminala;

2. ograde statusa ± simbol statusa;

3. ograde privatnosti i privatnog vlasnitva ± afirmacija individualizma ivotnog stila;

4. ograde povlaenja ± nisko poverenje u institucije i drutvo;

5. ograde koje tite ilegalne radnje (ukljuujui i gradnju)

Analiza znaenja ograenog stanovanja u Bg-u ± ispitivani su Senjak ± Dedinje i susedstva naPadini. Dedinje/Senjak odabrano je kao elitna predsocijalistika suburbana lokacija koja ostajeelitna oaza individualnog stanovanja u blizini centra grada i tokom socijalizma (politike elite idiplomatije). Drugo naselje, Padina, odabrano je kao novo podruje ograenih individualnihkua nastalo prevashodno ilegalnom gradnjom u postsocijalistikom periodu.

Ispitanici iz naselja Senjak-Dedinje su vieg obrazovanja i sa manjim brojem lanovadomainstva, stanovnici oba naselja pripadnici srednje klase, srednje viih prihoda saizraenijim kulturnim kapitalom stanovnika Dedinja/Senjaka, i veim prihodom po lanudomainstva. Ograde su uglavnom izgraene od vrstih graevinskih materijala, eelativno jenizak i stepen opremljenosti kua dodatnom sigurnosnom opremom.

Intenzivniji kontakti sa susedima zabeleini su na Padini, to potie od vee zastupljenosti osobanieg obrazovanja koje su tome sklonije, a moe se pripisati i veoj prostornoj upuenosti jednih



na druge, budui da su se ispitanici doseljavali u isto vreme i prolazili kroz proces gradnje svojihkua.

14.K

ontekst suburbanizacije i dentrifikacije u (post) socijalistikim gradovima(specifinost Beograda)

Postsocijalistiki gradovi:

raslojavanje drutva (5-10% populacije sa dohotkom koji premauje resurseostalih 70% stanovnitva)

kriminalizacija drutva i rairenost korupcije

porast broja siromanih uz istovremeno slabljenje socijalnih institucija

simbolika oslobaanja od egalitarizma, pokazivanje individualnog postignua i privatnog vlasnitva postaju znaajni motivi

fragmentacija (atomizacija) drutva - slabljenje javnog sektora - svi segmentistanovnitva u velikoj meri preputeni individualnim stategijama snalaenja, kodviih slojeva strategije ograivanja i privatne provizije

Novi fenomeni ili se nastavljaju na postojee rezidencijalne modele individualnogstanovanja

razvoj individualnih (ograenih) kua u Bugarskoj, do 1989. godine uglavnomvikendice politike elite i stanovanje diplomatskih predstavnika, od 1989. godineekspanzija fenomena ograivanja po amerikom ili zapadnom modelu

u delovima grada koji su dobrog kvaliteta

sa pojavom krupnih profesionalnih investitora (developera) i to pretenoinostranih, koji grade za trite iji su akteri pripadnici vie gornje klase(uglavno za porodice sa decom)

nastaje i po osnovu individualnih investicija (najee konverzijom

nekadanjih vikendica)Surbanizacija i dentrifikacija u Beogradu:

Dohodovni dispariteti ± Gini 0,17 u 1990 , 0,32 u 2008.



Linija siromatva ± apsolutno ± opadanje sa 14% u 2001 na 6,1% 2008 (6,9%2009, u Beogradu 3,8%), rizik finansijskog siromatva ± 22,5% 2009 (Beograd14-15%)

Stope kriminala - sredinom 1990ih 29% vie nego u 1990, potom opadanje

³Fragmentacija´ ili ³atomizacija´ drutva ± blokirana, zakasnela i usporena transformacija.

Promena rezidencijalnih preferenci:

³Ja (strunjak, mukarac, 60 godina) sam iveo u stanu tokom socijalizma, dobio sam ga od preduzea, bio je skroz OK za to vreme, u centru grada, ali posle..... eleo sam da se vratim naDedinje, gde sam odrastao maloj kui koju je imao moj otac. Hteo sam da ivim komfornije alinisam imao novca za novu kuu..... Naao sam investitora, dao mu plac i sada imam deo kuekoju je izgradio ´.

Dobra ilsutracija promene preferenci ali i nedostajuih resursa za njihovu realizaciju, iindividualnih strategija rekombinovanja resursa.

Individualno-ograeno stanovanje se ne sagledava kao ³zapadni´ fenomen ± povezuje se saturbulentnim promenama u drutvu

³U normalnim civilizovanim drutvima nema zidova ..... Ovde u Srbiji, to je druga pria..... ´ IPrivatnou, oznaavanjem privatnog vlasnitva

³Kada su ljudi stekli mogunost da iskau razliitost, ne samo da su poeleli da ive u odvojenojkui, i imaju privatnost koju to omoguava, ve su eleli i da jasno pokau ta je njihovo, ta

poseduju!´ - posebno relevantno za objekte izgraene nelegelno (Padina) (de facto vs de jure)

Vidom otpora -³ideji jednakosti, kolektivizma ..... Bilo je oigledno da nema jednakosti,nikada´ i kriminalom ³ zbog uasnih uslova tokom 1990ih to postaje tako raireno, uopte potreba za kontrolom u svim tipovima stanovanja (srednje klase)...... ³, i to ne samo zatita odkriminala ve i model koji su oni koji su stekli bogatstvo na kriminalni nain nametnuli idrugima....´

Izostajanje znaajnije suburbanizacije:

Slaba tranja

....³Srbi generalno vole da ive u centru, imati adresu u centru je ono to ljudi ele, .... ak i NoviBeograd, koji je centralno lociran, postaje popularan tek u poslednje vreme i to delimino

..... Mislim da se govori o gradnji ³zapadnog modela suburbanog stanovanja´ uSurinu.... Ali veliko je pitanje kako e trite reagovati ... Periferne lokacije obino privlaestanovnike niih klasa jer nemaju reputaciju poeljnog mesta....



.....Vlast mora da uini ozbiljna ulaganja u infrastrukturu... Da bi ljudi eleli da se tamo presele,na periferiju. To ne bi bila samo kolosalna promena u mentalitetu viih slojeva... i infratsrukturamora biti znaajno poboljana ......´

15. Istorijat razvoja potronje ± (iskustvo potronje ± stil ivota socijalizacija, socijalna kohezija,rodna dimezija)

Poetkom 19. veka trgovake ulice u Londonu postaju prostori urbanog ivota koji svevie dobijaju na znaaju. Upravo na ulicama skitnica (pojam skitnica videti u 27. Pitanju) pruana uvid svoje slobodno vreme i novac. Skitaeve aktivnosti potronje, kupovine, plaanjaitd.vode ga po celom gradu. U Londonu u 19.veku prostori skitnje su mesta dokolice,zadovoljstva, potronje i pokazivanja. Oni obuhvataju nove prostore urbane potronje i robnogkapitalizma ± pozorita, opere, vrtovi, parkovi, kolonade i bazare. Polne razlike ispoljavaju sekroz uloge potroaa i robe u novim prostorima potronje ± trgovakim ulicama, berzama, bazarima i arkadama. Ali iako su mukarci u ovo vreme imali vanu ulogu kao potroai, razvojrobnog kapitalizma uticao je na sve vee izmetanje ena van okvira porodinog doma kaoradnica i potroaa na ulici.

Centar grada Londona do 1806. zadravao je poziciju centra trgovine, ali se razvioznaajan broj trgovakih ulica (Rident strit, Oksford strit, Pikadili i Strend). ÄNa prolee, kadasu sve osobe od ugleda u gradu, uobiajeno jutarnje zanimanje za dame je da idu u kupovinu beznamere da neto zaista kupe ve da se jednostavno zabavljaju³. U tim ulicama poinju daizrastaju radnje u prizemljima graevina a na spratovima su bili skupi stanovi za posetioce. To jeznailo uklanjanje mesara, piljara, tezgi, putujuih prodavaca i javne kue. Poslastiarnice irestorani se toleriu jer su bili lepo ureeni i u skladu sa zahtevima bogataa i onih sa titulom.

Arkada je ulica u privatnom posedu namenjena robnoj potronji i one su u Londonusagraene tokom prvih decenija 19.veka u bogatim i pomodnim stambenim etvrtima okoPikadilija, Bond strita, Oksford strita, Rident strita. To su trebali da budu prostori za potronju ikretanje sa prodajom luksuznih proizvoda i obezbeivale su svojim imunim korisnicima polujavno okruenje izmeteno od pokreta niih klasa. Postojali su propisi o ponaanju u ovim prostorima: zabranjeno je bilo tranje, guranje kolica, otvaranje kiobrana, bez zvidanja, pevanja i sviranja. Arkade su bile mesta gde ene kupuju ali gde je bilo i posla za njih. Igrale su iznaajnu ulogu u trgovini prostitucijom. U patrijarhalnom dr.poloaj ene se mogao uporeivatisa pozicijom robe (objekat fizike i metaforike razmene meu mukarcima). Prostorije iznad prodavnica su koristile prostitutke (mesto gde su bogati klijenti mogli da kupe prostitutke)

Postajao je strah da radnika klasa moe kontaminirati javni prostor, tako da su istoneetvrti bile naseljene radnikom klasom i velikim brojem emigranata i ovo je bila zona industrije,dok je zapadni deo bio naseljen pripadnicima aristokratije. Zapad je predstavljan kaoekskluzivno mesto vie klase.



Kako se London razvio u znaajan centar potronje, uloga ul.postajala je sve vanija, onesu postale zona trgovine. Okolina Sent Dejmsa opisana kao zona za mukarce, sastojala se odmesta za javne muke aktivnosti (pansioni, hoteli, kafei, ekskluzivni klubovi). Zona zapadno odRident strita promovie se kao trgovaka zona i zona razonode za viu klasu, nasuprot centru iistonom delu grada. (KOMBINOVATI SA 27.PITANJEM).

16. Pojam MecDiznifikacije (brend, znaenje identitet)

Prvi McDonald i prvi Dizni temtski prak otvoreno su iste 1955.godine. Mekdonalizacija vodiglobalizaciji modela organizacije potronje koji poiva na etiri karakteristike ± efikasnost, predvidivost, kalkulativnost i kontola. Diznifikacija oznaava slino standardizovano iskustvo aliuz vei znaaj imaginativnosti kroz iskustvo potronje. Ritzer ukazuje da Dizni prostorekarakteriu etiri osobine ± tematizovanje, dediferencijacija potronje (sinergizovana kupovinahrane, odee, zabave na istom mestu), merkantizacija (sve je na prodaju), emocionalni rad(reiranost odnosa i naina ophoenja sa korisnicima, neophodnost samokontrole zaposlenih do

krajnjih granica).Pojam mekdiznifikacija (spajanje mekdonalizacije i diznifikacije) Ritzer koristida ukae ne samo na irenje principa multinacionalnih kompanija u lokalnim prostorima ve i naamerikanizaciju potronje. Rezultat su standardizovani proizvodi u globalnim razmerama koji produkuju isto iskustvo potronje bez obzira da li se nalazite u Bostonu ili u Pekingu. Bitno jesubjektivno znaenje potronje jer kupovina hambirgera daje oseaj pripadanja amerikoj

(zapadnoj) kulturi, nainu ivota i vrednostima. Treba spomenuti i da su to mesta socijalizacijemladih koji se kasnije zapoljavaju u korporacijama - bez kritike distance - to doprinosireprodukciji sistema.

U skladu sa navedenim:

ako se proizvodnja izmeta jedino to se zaista poseduje je brand

na osnovu brenda se prisvaja profit ± pomak od materijalne robe ka nematerijalnombrendu, prodaji ivotnog stila a ne materijalnih proi z voda.

fetii z acija nikad otvorenija - eksploatacija radnika treeg sveta, redukovanje platadomaih radnika i nivoa z aposlenosti, kao i radnikih prava.

potroai etajui bilbordi - lojalnost brendu ± da nije brenda, mnogi potroai ne bimogli da i z dvoje ta taj proi z vod i z dvaja od drugih

P romocija brendova odvija se i kro z obra z ovne institucije, kulturne manifestacije

Da bi proces mekdiznifikacije bio uspean izuzrtno znaajno je da se reklamiranjem tazvijuspecifini kodovi koji limitiraju protivrena itanja i upuuju na eljeno razumevanjespecifinih znaenja i vrednosti. (Primeri Coca-Cola, ili McDonald bilioni dolara godinje nareklamiranje).



17. Pojam glokalizacije ( i autentinosti prostora)

Auentine kulture i folk tradicije iako marginalizovane koriste se u svrhu inovacija

Nasuprot autentinoj lokalnoj potronji - adaptiranje proi z voda (koji se globalnodistribuia) u skladu sa posebnostima neke kulture, jezika.

Glokalizacija naglaava da je globalizacija proizvoda i servisa uspenija ako se naini pokuaj prilagodjavanja lokalnoj kulturi ali podrazumeva i mogunost uticaja lokalnog uovom pocesu.

U kojoj meri postoji dvosmernost izmedju globalnog i lokalnog, da li lokalni kafiiostaju popularni kao vid otpora lancima Starbaksa, Nera, Coste, ili jednostavno rezultatnavike?

Znaenje pripisano simbolu uvek je polisemino- nekoliko jednako validnih nainainterpretacije istog simbola ± od specifinih kulturnih koncepata

Drutva sa poliseminom kulturom ostvaruju komunikaciju prihvatanjem simbolikogkoda (ideologije) - organizuje znaenje i interpretacije na jedinstven nain

Reklamiranje ra z vija specifine kodove koji limitiraju protivrena itanja ± Mc Donaldkorporacija troi bilione dolara godinje na reklamiranje.

Mekdonalizacija Moskve

Lokalno stanovnitvo koristi restorane kao referentne take u prostoru - znaaj za identitet ± proslave znaajnih dogadjaja, unos svoje hrane ......

Domestifikacija (reinvencija lokalnog ± a ne glokalizacija/kreolizacija) ± lokalizacija: uitavanjefamilijarnosti lokalnog, zajednikog pripadanja, intimnosti.

18. oping molovi kao nemesta i globalizovani miljei i 24. Paradoks potronje i alternativnioblici potronje (primeri i dometi)

Materijalne i druge razlike izmeu indijske ulice i ulice na Zapadu postoje. Na Zapadu je prostor sve vie komodifikovan i ureen. Indijska ulica se smatra neim Ädrugim³ zato to njenevrednosti vie ne postoje na Zapadu usled snaenja potroakog kapitalizma, racionalizaciji iregulaciji. Ovi Ädrugaiji³ prostori kao to je Indijska ulica predstavljaju fascinaciju zaZapadnjake koji su gladni privremenog nereda.



oping molovi na zapadu su tipina Ä ne mesta³ ija je homogenost maskirana prinudomiskustva razliitih kultura i istorijskih perioda i istovremeno skrivaju relecije lokalnog konteksta.Molovi usvajaju teme da bi dali identitet ne mestima (ideja o posebnim mestima se pretvara uskup univerzalnih bezmesnosti. oping molovi nude novu viziju soc.kohezije a to je iluzijasveopte ukljuenosti u harmoniju kupovine, kreirani su sa namerom da podstaknu

dr.nejednakost i ideju individualnog iskazivanja. U Indiji ulica predstavlja mesto susreta zanekoliko zajednica. Ulice podseaju na lavirint; protok tela i vozila je unakrsno. Najprometnijeulice nikada nisu samo maine za oping kao to je to u oping molovima ve i mesta zaodvijanje mnogobrojnih aktivnosti (prodavnice, kole, ugostiteljstvo, radna mesta, saobraajnestanice, kancelarije, privremena i stalna boravita). Multifunkcionalna struktura ulice omoguava preklapanje privatnog i javnog prostora, rada i dokolice itd. Oseanje bliskosti odraava se kroznaroite oblike obraanja, tipove ek.razmene i odravanja drueljubivosti. Takve ulice su centridr.ivota, komunikacije, politike aktivnosti, kulturnih i verskih manifestacija i mesta zarazmenu novosti, informacija i traeva. Deca se zabavljaju na sopstveni raun a i odrasli, tu su i

putujui zabavljai, ulini prodavci, ulica je i mesto za kune aktivnosti kao to je pranje rublja,spremanje hrane i uvanje dece. Nema estetske kontrole. Ovakav prostor indijske ul.sesuprostavlja kolonijalnim pokuajima zoniranja i stvaranja granica izmeu privatne i javne sfere(urbani haos), pokuaj nametanja alternativnog prostornog poretka.

Peaci u Indiji uivaju u neuporedivo ivljem senzualnom doivljaju nego u istoj situacijina Zapadu. Nasumine situacije i dogaaji unose nered u vizure i prostornu pravilnost.Kolonijalne, zapadnjake predstave postale su deo globalistikog diskursa Ägraanske svesti³ iÄporetka estetike³ i u Indiji ovaj proces se javlja tamo gde se uzbuenja bazara zamenjuju zaudobnost sterilnog supermarketa. Modernistiko planiranje i potroaki kapitalizam tee da

transformiu simbolike ulice i funkcionalne prostore za maksimiziranje potronje ± transformacija javnog prostora.

Senet ± Ämrtvi javni prostor³ ; Oe ± ÄNe mesto³. Dok u Indiji ulice izgledajutreperavo,raznoliko i uzbudljivo u poreenju sa ulicama na Zapadu. Oe tvrdi da ovi urbani prostori na Zapadu nemaju kontekst, istoriju i ne bave se identitetom. One su pre zone tranzitanego boravite, mesta razmene pre nego stajalita.

U Indiji nekontrolisana dr. Interakcija kao to je okupljanje, spavanje, dangubljenje a naZapadu ovoga nema zato to suzbija dominacija velikih korporacija koje kontroliu upravljanje prostorom i onemoguavaju pristup malim tezgama, i smanjuje mogunost trampe i cenjkanja u procesu potronje. Na zapadu ulice su organizovane kao kanali za besciljno krstarenje (Senet ± Äurbani prostor postaje puka funkcija kretanja, time sam postaje manje stimulativan, peak jelien ulnih utisaka (antisenzualnost)³)

Struktura, red, samodisciplina nasuprot senzualnosti, preputanju i intoksikaciji.



Ono to je najvei paradoks je injenica da u savremenoj proizvodnji dokolice postoji pokuaj komercijalnih interesa da zadovolje elje za drugou i senzualnou. Maine za snove potroakog kapitala pruaju pristup zamiljenim carstvima Ädrugosti³. Simuliraju se likovnost iambijent ± Äureeni nered³. Karnevali i vaari zamenjeni su zabavnim parkovima, trnimcentrima i paradnim sajmitima ± virtuelni drugi. Tako se javljaju dve modaliteta turistikog

prostora: 1. Organizovani turistiki prostor ± proizvedena drugost 2. Dezorganizovanotur.prostor gde ne dominiraju turistiki imperativi komodifikacije. Veoma malodezorganizovanih t.prostora moe da egzistira na Zapadu. Indija se zamilja autentinijom odzapada, produhovljenije i prirodnije. Dok su organizovani turistiki prostori enklave koje titeturiste od kontakta sa lokalnom populacijom, u dezorganizovanom t.prostoru turista ulazi uÄzbrku³ turista i metana, neminovno se meaju i ulaze u interakcije.

19. Diverzifikacija znaenja kupovine u postsocijalistikom oping molu (pimer Estonije)?

Dve orijentacije tumaenja ³opinga´

1. Rad (kupovina neega odreenog, potrebnog) - racionalno

2. Rekreaciona aktivnost ( tumaranje bez konkretnog cilja, bez pritiska ± ukljuujui ifinansijska ogranienja) - iracionalno

oping kao rad ± vezan za konkretnu potrebu

Retko zastupljeno tumaenje, uglavnom meu mladjim i obrazovanijim, vetijim kupcima ± proces traganja za najboljim odnosom kvaliteta i cene ± odloeno zadovoljenje potrebe (kojemoe biti i prinudno zbog visoke cene ili nedostaka robe traenog kvaliteta).

Rekreativna delatnost ± samo gledanje (just looking)

Imaginarno iskustvo kupovine onih koji je ne mogu priutiti usled finansijskih ogranienja ± najee penzioneri i stariji ± mesta gde se provodi vreme, razgleda i uporeuje sa prolouobeleenom ekonomijom nestaice ± i sovjetski period i sadanjica obeleeni nestaicom

µTokom sovjetske ere bilo je novca ali niega za kupovinu. Danas, ima mnogo robe ali nemanovca ¶

Rekreativna ± uivanje, estetizacija svakodnevnice

Mladi, bogatiji i obrazovaniji ± iskustvo opinga i na Zapadu ± vetine neophodne za estetskouivanje ± oping kao prirodno iskustvo savremene Zapadne potronje sa kojom se identifikuju -kritinost prema ponudi i ponaanju prodavaca (u poreenju sa inostranim iskustvom)



Iako neki kritikuju gubitak racionalnost i odsustvo realne potrebe, kao i gubitak vremena ± racionalizuju vlastito ponaanja

20. Privatizacija javnih prostora i prostora potronje ± socioloki relevantne posledice ± Ädrutvo nadzora³

CCTV ± Citywatch (gradska straa). Poinje sredinom 80ih ± nova infrastriktura zanadgledanje i regulaciju ponaanja graana zbog erozije ekonomske uloge grada i gradskogcentra ± sigurnosne kamere CCTV (closed ± circuit television) kao izuzetno vanih zaunapreenje ekonomskih aktivnosti grada. Vrednost imovine u centru grada i profit u trnimcentrima, restoranima i kult.centrima je sve vie vezana za pitanje bezbednosti. Stambena naseljasa kapijama, privatno obezbeenje kancelarija i komercijalnih prostora, lokali policijski asovida bi se smanjio rizik od javnih nereda nou u centru grada i tokom nekoliko poslednjih godina

umnoavanje CCTV sistema za nadzor javnih prostora sve su ei strateki odgovor na strah odkriminala.

L judi su danas do neuvenih razmera podvrgnuti nadzoru u rutinama svakodnevnogivota i time za nevidljive posmatrae vidljiviji nego ikad ranije. Na poslu, pri kupovini, usaobraaju, na ulici itd. Tehnike nadzora procenjuju platenu sposobnost, belee kupovinu. Nadzor celokupnog vremena provedenog van kue ± Ädrutvo nadzora³. Postoje kompleksneekonomske i politike sile iza ekspanzije CCTV nadzora. S druge strane ova tehnologija moe dadoprinese naglaavanju straha i nepoverenja meu ljudima.

Britanija ima najvie javnih CCTV sistema. Ekonomski trokovi kriminala su bili uzrok

Äseobe biznisa³ van grada. CCTV predstavlja hvatanje u kotac sa ovim problemom.CCTV je povezan sa savremenim politikim kontekstom (vladina strategijauspostavljanja reda i mira) ± usredsreivanje na sve oblike ponaanja koji mogu da podriju ek.potencijale podruja i ugroze red i mir ± zabrana alkohola na javnim mestima, pljuvanje na ulici ± birokratizacija prostora. kotski savet za graanske slobode za ovokae da je suprotno graanskim slobodama i izjednaavaju sa pijuniranjem na javnimmestima ali moe da pomogne u prevenciji zloina. PRAVO NA PRIVATNOST ILIPRAVO NA SIGURNOST

Tamo gde postoji protivljenje CCTV pre je ekonomski nego politiki motivisano (veliki

trokovi odravanja). CCTV stvara Äfeel ± good³ faktor u centru grada. S druge strane onizoptava iz javnog prostora one koji nee da se uklope u norme potroakog dr. CCTV ima potencijal da se nosi sa problemima skitanja u grupi, pijanstvom, nedisciplinovanog ponaanja ilionih ije je ponaanje sumnjivo tako da je jedna od posledica uvoenja CCTVa poveana stopaotkrivenih i razreenih zloina. Jedna studija je pokazala da CCTV ini malo da ublainelagodnost ena zbog ponaanja mukaraca u javnom prostoru.



Ovakav nadzor vodi Ävirtualnom izoptavanju³ iz gradskog ivota ljudi niske kupovnemoi i onih ija se pojava i vladanje ne uklapaju u moralne kodove ureene potronje koji senameu. Upotreba CCTV pobija viziju Bermana i drugih ulice kao javnih prostora irokog duha;Änametanje tiranije srednje klase³ a protiv Ädrugaijeg modusa ivota³. Privatizacija javnog prostora kroz nadzor rizikuje osiromaenje urbanog iskustva. Unitava tradicionalna mesta

dr.okupljanja i susedsku drutvenu i funkcionalnu diferencijaciju . ÄBez nereda i razlike ljudi nenaue da se nose sa konfliktima i tako, kada do njih doe, oni postaju vie nasilni³ (Senet)

ÄDiskurs noi³ ± pribliavanje starijem idealu javnog prostora gde se graani susreu da bi se suoili sa protivnikim vrednostima (grafiti, politike poruke itd.javljaju se nou).

21. Gradovi kao turistike destinacije ± komodifikacija naspram duha mesta(MecDonalizacija putovanja)

Predstavljanje gradoca kao turistikih destinacija jedna je od naprisutnijih razvojnih strategija

urbane ekonomije jer je turizaa postao najvanija stavka internacionalne trgovine (ak isprednaftne industrije) a kreiranje radnog mesta uturizmu je do 8 puta jefnije nego u proizvodnomsektoru. uvanje istorijskoh objekata i njihova vanost u prezentaciji gradova ekonomski sevalorizuje prevashodno kroz turizam2, dok se gubitak autentinosti kompenzira rekreiranjemistorijske naracije i komodifikacijom imida. Propagandaom grada produkuje se potreba turistada posete odreena mesta, turisti se unapred pripremaju ta treba da vide, nudi im seinterpretacija onoga to gledaju. Turistiki konzumirani prostori moraju biti f amilijarni (saelementima globalnih nemesta3) jer su putovanja sve vie povezana sa obavljanjem poslova. Mekdonalizacija putovanja izraz je kojim se ukazuje na masovnost turizma ali i varijacijeidentine onima u industriji kola ili dinsa (veliki broj alternativa i stalne inovacije ali u

kompromisu sa prepoznatljivou i stabilnou. U okviru ovih varijacija nastaje novi oblik turizma izuzrtno znaajan za gradove vikend turizam (Äcity ± break³) koji praktikuje novasrednja klasa zahtevajui ponudu adekvatnu kapitalima (finansijskim i kulturnim) kojimaraspolae ali i hroninom nedostatku vremena. Njihova panja je usmerene na destinacije ukojima mogu da kombinuju telesni uitak sa intelekturalnom satisfakcijom u domenu kulture.Ovaj vid turizma smatra se jednom bitnijih dimenzija profilisanja privilegovanog ivotnog stilakojim niva servisna klasa tei simbolikom distanciranju u masovnom drutvu.

22. Paradoksalnost savremenog drutva-konzumerizam-ivotni stil

Moderni grad je bio mesto proizvodnje, postmoderni se zasniva na obnovi slobode individualnogizbora po cenu sigurnosti. Razumevanje odnosa slobode i sigurnosti se uglavnom zasniva na

2 Burdije 3 f orme kulturnog kapitala : u otelotvorenom dranju, u objektivizovanom obliku i u

institucionalizovanoj formi, gde je najvanije znaenje kulturnog kapitala u objektivizovanom obliku (kulturnadobra ± zgrade, skulpture,...)3 Mesto je definisano relaciono, istroijski, u vezi sa identitetom a nemesto odsustvom tih karakteristika za ljude koji

se kreu kroz njih svakodnevno ali tu ne ive/stanuju. To su tranzitne zone (aerodromi, molovi) gde su ljudi stalnou putu u repetitivnoj sadanjosti.



sociologiji konzumerizma. Koncept konzumerizma se oslanja na Fukoov opis novog mehanizmadrutvene moi koji je inkopatibilan odnosima klasine suverenosti. Novina je u kapilarnosti, ufunkcionisanju unutar socijalnog tela a ne nametanjem moi spolja. Razdvajanje proizvoaa odsredstava za rad tokom industrijalizacije je uslovilo disciplinarnu kontrolu. Obeanje veeg nivoa bogatstva, sigurnosti i ivotnog stadarda u zamenu za kontrolu radnih uslova je omoguilo

reprodukciju kapitalizma postepeno se kreui ka konzumerskoj formi drutva. Potronja i tritetako postaju jednako mono, ako ne i superiornije sredstvo od disciplinarne moi uobezbeivanju naina ivota koji je u skladu sa kapitalizmom. Bauman smatra da se procesracionalizacije odvija u procesu potronje. Doavi do take na kojoj produkcioni kapacitetinadilaze kapacitete potronje (kada postaje tee prodati nego proizvesti), kapital se okreeanticipaciji potroaima i uticaju na njih pre procesa proizvodnje. Novi nain dominacije sasobom nosi promenu klasne logike masovne potronje novom logikom individualnog izbora,koja potiskuje radnu etiku potroakom etikom, a kulturu tednje kulturom kreditnih kartica.Dominacija kroz potronju se pokazuje pogodnom jer elja da se postane odreeni tip osobe kroz

potronju objekata predstavlja pogodnost za legitimaciju sistema budui da elje ne nestaju ni u periodu recesije, nezaposlenosti i sl. Drutvo je paradoksalno a ne dijalektino, jer se u njemusve konzumira, pa i sam otpor konzumerizmu. ivotni stil pojedinaca i grupa nije nita drugodo igra svedena na dnevne strategije snalaenja (coping), koje se ne bave promenom uslova ivota (maksimalna utopija), ve to boljeg snalaenja u datim uslovima (minimalna utopija).

23. Paradoks potronje i oping molovi

Potronja se vremenom, idui od arkada, preko robnih kua do oping molova, transformisala odracionalne delatnosti ka fantaziji i iracionalnosti. Prostori potronje se vie ne svode samo naklasinu kupovinu, ve postaju i prostori identiteta. Postaje bitno da se bude vien, uiva uambijentu, postaje znaajno gde se kupuje i ta. Organizacija oping molova je pomerena ododloene ka trenutnoj gratifikaciji (''uzeti dok moe''). Anticipacija potronje (zamiljanje,uzbuenje, oekivanje...) esto predstavlja vee zadovoljstvo no sama potronja. Pa ipak, samo plateno sposobna publika moe da uestvuje u potronji. Izdvajaju se 3 principa organizacijemolova:

- K on f uzija imida- stvara se uverenje da mol sadri sve izmeu svoja etiri zida, prepliuse prolost, sadanjost i budunost, geografski prostori, blisko i daleko, realno inerealno...

- Odsustvo lokalne speci f inosti - zasniva se na ponavljanju proizvoda najpoznatijihtrgovinskih lanaca, koji se mogu nai u bilo kom oping molu

- P ridruena atrakcija-primena logike asocijacije koja omoguava da nekomodifikovanevrednosti (objekti koji nisu na prodaju) podiu vrednost komodifikovanih (oni koji jesu),ali i da postanu sami roba na tritu

U oping mlovima se moe nai ponuda razliitih kultura i istorijskih perioda. Istovremeno seskrivaju relacije lokalnog konteksta. oping mol suprotstavlja trite i mesto (trite ih odvlai



od socijalnih institucija, mesto ih pribliava). Molovi usvajaju teme da bi dali identitetnemestima. Takoe, nude novu viziju socijalne kohezije koja pothranjuje iluziju sveopteukljuenosti u harmoniju kupovine nudei socijabilnost zasnovanu na kolektivnom iskustvukomercijalne kulture pre nego na toleranciji ili moralnoj solidarnosti. Ovi prostori su nastali sanamerom da ne podstiu drutvenu nejednakost, ve da ukau da je ivotni stil koji je nekada bio

pitanje klasne strukture sada pitanje individualnog iskazivanja. Pa ipak, i u Evropi i u Americi postoje specijalizovani molovi prema kupovnoj moi stanovnitva i subkulturnimkarakteristikama lokalnih podruja.

25. Specifinost rodne dimenzije potronje prostora (dometi osnaivanja)

ene su se tokom industrijalizma suprotstavljale organizaciji (industrijskog) grada. Kao roditeljukojem pripada odgovornost nad decom one su bile zaposlene fleksibilno ili parcijalno radno

vreme. Mukarac je taj koji donosi novac u porodicu. Trebalo je prostorno urediti grad, da biolakao ulogu roditeljstva. ene su takvim ureenjem getoizovane. Tokom industrijalizma,zonalna separacija rezidencijalnih i industrijskih oblasti odnosno javne i privatne sfere, je pojaavala nejednakosti meu polovima, ma kako rezidencijalna sfera bila adekvatnoopremljena. Suburbanizacija je uslovila vee nezadovoljstvo (nezaposlenih) ena nego(zaposlenih) mukaraca. Dok su mukarci vezani za radno mesto, pabove, sportske terene, enesu vezane za oping centre i objekte uvanja dece. Strukturne promene su umanjile razlike uzaposlenosti po rodnoj dimenziji (fleksibilizacija trita rada, porast znaaja servisneekonomije); feministika perspektiva se sve vie poklapa sa nejednakostima koje prostor kreiraza mnogo ire drutvene grupe (socijalna i etnika heterogenost pola). ene ipak i dalje imaju

drugaije vremensko-prostorne putanje od mukaraca. One su te koje povezuju razbacaneaktivnosti lanova prodice u prostoru. Iako su ene esto vie zastupljene u pokretima lokalnihzajednica, mukarci su daleko ee predstavnici tih zajednica u lokalnim partnerstvima . novitip urbanog planiranja bi trebalo da osnai ene, naroito ako su samohrane majke kombinujuinjihov rad sa radom u domainstvu tj. gledanjem iz perspektive specifinih trokova njenog radau domainstvu. Meutim, postavlja se pitanje da li e to biti prepreka promeni odgovornosti oba pola u domenu roditeljstva. Dentrifikacija je prvi fenomen preoblikovanja urbanog prostora uskladu sa slabljenjem patrijarhalne nuklerane porodice fordistikog perioda - ene su postigle jednakost (izmeu ostalog i kroz upotrebu prostora) odlaui ili odustajui od roditeljstva(negacija rodnih razlika).

26. Homoseksualnost i potronja prostora (stratifikacijska i rodna dimenzija)

� Katro district u Los Anelesu je rezidencijalni kvart homoseksualaca koji su u susedstvukoncentrisali i svoj biznis i klijente, otvorili ugostiteljske objekte, organozovali festivale ivremenom stekli uticaj u polkitikim strukturama lokalne samouprave.



� Afirmacija homoseksualnosti u drutvu posredstvom prostora zahetva nekoliko uslova:

1. Rezidencijalnu koncentraciju homoseksualne zajednice;

2. V idljivost - vlasnitvo nad nekretninama i poslovanje nekretninama na datom podruju,

organizovanje drugih poslovnih aktivnosti3. Organi z ovanje festivala ili dogaanja kojim se tei kolektivnoj afirmaciji specifinog

stila ivota u susedstvu;

4. Organizacija u odbrani interesa (homoseksualnog) susedstva - komunikacija sa gradskomupravom

Pokreti za afirmaciju homoseksulanosti najee se dogaaju u susedstvima srednje kalse

1. socijalno heterogena

2. znaajna zastupljenost ljudi koji ne ive u tradicionalnim porodinim strukturama

3. institucije kontrakulture (pozorita, knjiare, kafei, alternativni transporti i sl.)

Homoseksualne zajednice mukaraca u amerikim i evropskim gradovima daleko su uspenije uostvarivanju ovih uslova.

ene homoseksualnog opredeljenja ostaju prostorno nevidljive i bez teritorijalno zasnovane politike inicijative

Razlozi:

1. ukljuene u iri feministiki pokret (ne zalau samo za afirmaciju gej stila i razliitosti ulokalnimm okvirima ve i za borbu protiv muke dominacije uopte)

2. oganienja koje postavlja veinsko drutvo u odnosu na pristupanost ena urbanom prostoru

3. strah od eksponiranja bilo kakvih dodatnih specifinosti

4. Mukarci imaju veu kupovnu mo, te se homoseksualni mukarci definiu kao hedonisti par excellance usled ega je i produkcija specifinih prostora za njih ekonomskiracionalnija, to ih ini vidljivijim.

Gej reprezentacija marginalizovana od strane lokalne vlasti ± da bi postala vidljiva razvijaurbani gej identitete i njihove prostorne izraze uklopaljem u komercijalnu kulturu ± parade ponosa , gej kvartovi - nastanak specifinih habitusa srednje klase



Unutar heteroseksualne matrice ± kao i klasna distinkcija i gej distinkcija uspostavljaneupitna pravila - u skladu sa odnosom prema dominatnim normama i konverzijiomekonomskog u simboliki kapital

Inkluzivnost pravila ± ukljuujui i banalnu injenicu pristupanosti usluga (cene pia i sl) ±

ko se ne uklapa, ne ³ita ³ se kao pripadnik gej populacije

Oni koji ne poseduju znakove razlikovanja ili imaju znakove drugaijeg gej identiteta postajunevidljivi i marginalizovani (unutar ve marginalizovane zajednice)

Utopijsko oekivanje u gej klubovima ± komercijalna scena nepropustvljiva za one koji nemogu ili nee da prihvate njena pravila ponaanja

Nekada ± gej barovi privatni prostori ± natpis koji je odvraao sluajne prolaznike

Danas - postaju atraktivna mesta ± razvijen habitus (govor tela, kod ponaanja) koji

omoguuje prepoznavanje gej osoba (unutar specifinog polja i razvijenog habitusa) a prostor postaje otvoren za sve.

27. Ulica i iskazivanje identideta: Polni identitet u evropskim gradovima 19. veka i uBeogradu poetkom 21. veka

Mukarac/potroa i ena/roba. Feministika teorija kritikovala je paradigmu razdvojenihsfera (binarne koja opisuje prostor kao dve kategorije koje se meusobno iskljuuju ± muki javni prostor grada i enski privatni prostor kue). Feministkinje pokazuju da je zalee ove

dvojnosti u patrijarhatu i kapitalizmu.

Skitnja je bitna za formiranje polnog identiteta poetkom 19.v.u Londonu. To je bio nainkretanja koji slavi javni prostor, ulice i uzbuenje urbanog ivota iz perspektive mukarca. Polnerazlike ispoljavaju se kroz uloge potroaa i robe u novim prostorima potronje ± trgovakim ul, berzama, bazarima i arkadama. Skitnice predstavljaju novu vrstu urbane persone koja se javlja utom periodu ± mlad, neoenjen, heteroseksualan ovek iz viih slojeva sklon dokolici, modi isportu. Urbani skitnica artikulie svoju mukost kroz kodove oblaenja i jezika i kroz razne vrstedrugih aktivnosti u prostoru. Skitanje je polno odreena aktivnost povezana sa seksualnomudnjom, vizuelnim ispoljavanjem i potronom u urbanom prostoru, dok sve ene koje skitnica

susree na ulicama su opisane kao razvratnice. Termin razvratnica obuhvata sve ene koje javnoobavljaju razne aktivnosti. enski seksualni identitet definie se kroz prostornu lokaciju i pokret.ena je seksualna roba, a udnja skitnice za ovom za njom definie njegovu mukost kao urbanui heteroseksualnu.

Ulica je igrala integralnu ulogu u javnom ispoljavanju heteros.mukarca iz vie klase.Korienje arkada izgledalo je polno odreeno. ene koje su izlazile na arkade to su radile iz



nude (prostitucija). Ipak, iako su mukarci imali vanu ulogu kao potroai, razvoj robnogkapitalizma ohrabrio je sve vee izmetanje ena van okvira porodinog doma.

Telo urbane ene bilo je poprite sukobljenih interesa ± interesa javnih patrijarha kojitee da kontroliu ensku upotrebu grada i zadre je u okviru doma i potroakih kapitalista koji

tee da proire ulogu ena kao jeftine redne snage i potroaa artikala. Figura javne ene,sinonim za prostitutku ili razvratnicu. ena je svoena na privatnu i kontrolisanu sferu doma.Sve ene na ulici pokazuju intimnost u javnosti. Skitanje je aktivnost smetena u kontekst pola,klase, seksualnosti i nacionalnosti. Za ene koje su krstarile ulicama smatralo se da su niskogmorala ± razvratnice a ona reprezentuje ensku upotrebu urbanog prostora.

Beograd 21.vek. Veliki znaaj mas medija u strukturiranju linog, porodinog i profesionalnog vremena i oblikovanju naih kulturnih i politikih realnosti (zamenjuju uticajstarijih institucija kao to su obrazovni sistem i religija). Mediji proimaju sve aspekte ivota itelevizijska kult.uspostavlja kult.standarde i oblikuje popularni ukus. Prodor medija kroz sve

oblike pop kulture, odslikavanje orijentacije prema kapitalizmu i kult.potronje. Globalnamedijska kultura. Mediji 21.v. = skitnica 19.v. ±kljuni faktori za oblikovanje identiteta iurbanog stila ivota. Srbija, Beograd, Silikonska dolina (potkulturna praksa inicirana mas ± medijskim reprezentacijama i preciznije instrukcijama od strane medija u pogledu modernogstila ivota gradske omladine i raznih uloga unutar njega). Silikonska dolina je popularna zonakafea u ul. Strahinjia bana u centru Bg.predstavlja mesto odigravanja nove urbane potkulture ± Äpotkultura silikonske doline. Ovo je naslee turbo ± folk i pop ± dens muzike, nastavak potkulture Äratnikog ika³ s poetka 90ih ± dizelai, kriminalna omladina, siledije, dileri drogei tkz.sponzorue ± elita koja se sastojala od porodice Miloevi, vladajuih politiara, vojnihzapovednika, novih bogataa, mafijaa zajedno sa turbo ± folk pevaicama i erotskim kraljicamafolka i razvila se pod uticajem masovnih medija u Srbiji, naroito Pinka. Vrednosti koje su se promovisale su: maizam, shvatanje ena kao seksualnih objekata i robe (komodifikacija ena),anti ± graanske i kriminalne vrednosti, potroaka kult. Itd. Noni klubovi na splavovima,diskoteke ÄDrama³, ÄStefan Braun³ itd.su naslednici u 21.v.

Stil ± sportski, mao ili japinovobogataki za mukarce, seksi za ene. enski stilodevanja i enska uloga centralni su za ovu potkulturu (provokativna odea, veernja minka,nakit itd.). Stil koji odgovara ulozi ene kao seksualnog objekta. Sam termin Äsilikonskadolina³ima mizogino znaenje i ironino jer aludira na navodno nisku inteligenciju devojakakoje nemaju Ämozak³ ve samo Ägrudu³. Ove mlade devojke se saivljavaju sa sopstvenomulogom seks.objekta i tu dolaze u nadi da e uloviti nekog mukarca. Sada je promiskuitetno ponaanje shvaeno kao oblik emotivne sigurnosti u surovim dr.okolnostima. Granice izmeuzabavljanja i otvorene prostitucije su izbrisane.

Nacionalizam+patrijarhat+mizoginija+glamur+potronja



Fenomen silikonske doline potvruje fukoovsku tezu da je telo direktno ukljueno u politiko polje i da se na njemu neposredno odraavaju odnosi moi.

28. K omercijalizacija (festivalizacija) etnikih enklava-familijarna drugost

Globalna ekonomija, globalna imigracija i preduzetnike strategije gradova utiu na postepenutransformaciju etnikih susedstva od marginalizovanih ka komercijalizovanim, koja postaju bitnaza privlaenje turista i afirmaciju multikulturalizma gradova. 60-ih godina je imigrantski nainivota bio meta estih kritika, poslednjih decenija je prepoznat kao potencijal kulturne potronje.Promena odnosa prema etnikim enklavama se povezuje sa razliitim fazama tokova kapitalakoji bitno menjaju poimanje sopstvenog identiteta, granica, statusa, privilegija od stranedomicilnog stanovnitva. U meri u kojoj je dobar deo domicilnog stanovnitva integrisan uglobalne tokove tj. u process deteritorijalizacije vlastitog identiteta I reteritorijalizacija vlastitogidentiteta postaje prihvatljiva. Pored toga, promena dravne odgovornosti u sferi socijalnihdavanja uslovile su da se podri lokalno preduzetnitvo I druge oblici samopomoi lokalnih

etnikih zajednica.

Etnike enclave postaju I adekvatan resurs festivalske promocije gradova, pa lokalne vlastifinansijski podravaju organizovanje etno festival, jer su trokovi takve simbolike politike niskiu odnosu na oekivane dobiti. Angaovanjem finansijske pomoi privatnih kompanija ovifestivali, meutim, prerastaju u spektakularne urbane mega dogaaje koji prevashodno promoviu globalne brendove (Coca Cola, Tuborg )

29. Istorijat odnosa urbane politike prema etnikim enklavama, multikulturalizam kao

orue reda-koncept ivljenog multikulturalizma

(Povezati sa drugim delom 32.pitanja (reteritorijalizacija))

Globalna ekonomija, globalna imigracija i preduzetnike strategije gradova utiu na postepenutransformaciju etnikih susedstva od marginalizovanih ka komercijalizovanim, koja postaju bitnaza privlaenje turista i afirmaciju multikulturalizma gradova. 60-ih godina je imigrantski nainivota bio meta estih kritika, poslednjih decenija je prepoznat kao potencijal kulturne potronje.Do 70-ih je asimilacija imigranata bila dominantan politiki pristup, od 70-ih javna politika je postala zasnovana na konceptu integracije, ali uz zadravanje etnikih specifinosti. Ove

promene nisu mogle da ree probleme etniih grupa, ve su poveale njihovu marginalizaciju iiskljuenost, to je posebno vidljivo u etniki segregiranim susedstvima. U razliitim evropskimgradovima iste etnike grupe imaju i razliite indekse segregacije, to ukazuje da kulturnevarijable ne igraju znaajniju ulogu, mnogo je bitniji faktor stambene i urbane politike. Mogue je i da razliite zemlje nastanjuju razliite socijalne grupe iste etnike pripadnosti.



Multikulturalizam se promovie kroz javne spektakle kojim se eli pribljiiti domicilna iimigraciona kultura. To odgovara strategijama razvoja grada i individualizovane javnosti, jer seueem u takvim ritualima promovie socijalna solidarnost koja ne mora podrazumevati dauesnici dele iste vrednosti ili da na isti nain doivljavaju rituale. Etnike manjine, vrei pritisak na javne institucije da uspostave multikulturalizam su i dovele do njega, to je

gradovima odgovaralo kako bi kontrolisale razliite kulture u njemu. Na taj nain se gradovi bore protiv svih zala, od nasilja do ekonomskog propadanja.

30. Proces kvartovanja grada

Procesi dentrifikacije i komercijalizacije etnikih enklava se dopunjuju, pokazujui da je prostor gradova u sve veoj meri podeljen na enklave u kojima razliite grupe ive svoj ivot bezmeusobnog kontakta, ali ne i u apsolutnoj izolaciji. Ovi procesi ukazuju na izmenjene principe

ureenja prostora i postupak kvartovanja grada. Kreiranje kvartova se smatra odgovornim zahaotinu heteregenost postmodernog urbanog prostora, gde se traga za urbanim redom bezstriktnog planiranja i razdvajanja urbanih funkcija i sadraja. Takav pristup obezbeujedominantnu naraciju konzumerizma kroz diskurse kosmopolitizma i multikulturalizma.Kvartovanje grada omoguuje kontaktiranje sa drugima i smanjuje opasnost od susretanja manje poznatih razliitosti. Diverzifikacija i jedinstvena prodajna mesta postaju urbani red dananjice, adeo ironije kvartovanja je da takva mesta predstavljaju gotovo identine reprodukcije idealnihtipova dominantnih kvartova (pr. Kineska etvrt). Postupkom kvartovanja se tei razvojudistrikta specifinih tema, urbanih oaza vizuelne zabave, u kojima se svako osea kao pripadnik srednje klase. Krajnji rezultat je grad

31. Ekonomija etnike enklave

U enklavama se obino zapoljavaju lanovi iste etnike grupe, ali se i usluge pruaju potroaima iz iste etnike grupe. Ekonomija enklave ima tri pretpostavke koje karakterie paternalistiki nain radnih odnosa i jaka solidarnost zajednice:

- Prisustvo znaajnog broja imigranata sa poslovnim/preduzetnikim iskustvom iz zemlje porekla

- Dostupni izvori kapitala- Dostupna radna snaga

32. Multikulturalnost imigracije-koncept dijaspore, reteritorijalizacije

Koncept dijaspore se moe smatrati etniki transnacionalnom mreom podrke ali i opasnou odutopije da se moe iveti nezavisno od bilo koje teritorije. Ovaj koncept podrazumeva svest oetnikom identitetu, postojanje organizacije etnike zajednice i postojanje odnosa sa zemljom



porekla. Ovaj koncept podrazumeva i socijalnu raslojenost, te ima razliita znaenja, mehanizme podrke i efekte za razliite aktere. Podrazumeva se i da zemlja porekla ima zahteve zaodreenom lojalnou, emocijama i identitetom (religija, jezik, obiaji, folklor...) to stvarahibridne identitete. Enklave se posmatraju kao prostori nove hibridne urbane kulture koja nije pod dominacijom korporacija ili srednje klase. Etnoprostori su jedan od znaajnih medijatora

koji doprinosi stvaranju imigrantskih zajednica kao ambivalentnih fenomena.

Dobar deo stanovnitva enklava je integrisan u globalne tokove, ali dolazi i do reteritorijalizacije(ispoljavanje u prostoru) imigrantskog identiteta. U periodima modernistikog identitetaimigranti su bili integrisani kroz proces asimilacije i rangirani na nain koji ih je stavljao u protivrenu poziciju. U periodu kada dominantni identitet gubi hegemoniju popularie semultikulturalizam, ali ne kao tranziciono stanje, ve kroz afirmaciju specifinih identiteta, presvega, u cilju turistikog brendiranja gradova. Tolerantnost na razliitost je jedno od glavnihsvojstava gradova u kreiranju kreativnog okruenja, to se postie transformacijomtradicionalnih etnikih kvartova u nove klastere potronje kroz brendiranja specifinih restorana,mode i sl.

33. Asimilacija naspram getoizacije ± karakteristike romskih enklava

U Bg.je identifikovano 202 podruja nehigijenskog i siromanog stanovanja. Dosadanjeiskustvo sa raseljavanjem Roma iz kartonskog naselja ispod Gazele bilo je obeleeno loimstratekim pristupom pa je uvek i bilo problema.

Prvobitno je bilo predvieno raseljavanje ovog naselja na obodima bloka 67 na NBg. ali je gradska vlast bila prinuena da projekat povue zbog otpora graana u susedstvu (otpor

asimilaciji Roma argumentacijom da bi to ugrozilo vrednost njihovih stanova). Tada je gradskavlast raseljavanje Roma usmerila ka perifernim lokacijama ije je stanovnitvo nieg soc. statusa(ovome se pristupilo na kompleksniji nain uz planirane investicije u soc. infrastrukturu; poredstanovanja simultano se razvijao program soc. inkluzije koji obuhvata obezbeenje zaposlenja jednom lanu domainstva, integraciju dece u predkolske i kolske ustanove itd. ali je i ovaj program naiao na otpor lokalnog stanovnitva ± Ova).

Tako je vlast od ove ideje odustala i najavila da e problem raseljavanja Roma ispod Gazelereavati kupovinom stanova na tritu (na perifernim lokacijama) a da e se problemima soc.inkluzije svakog domainstva baviti nadleni optinski centri za soc. rad.

Po poslednjim informacijama, novoizgraeni soc. stanovi u naselju Kamedin se koriste zaraseljavanje Roma, a da e se za odreeni br. domainstava stanovi kupiti na tritu. Problem jeto distribuciju soc. stanova u Kamedinu nisu pratili programi po drugim dimenzijama soc.ukljuenosti ve su preputani optinskim centrima za soc. rad koji nisu u stanju da se nose sasvim problemima soc. inkluzije najsiromanijih, tako da iako je ovo naselje sluilo ukljuivanju iasimilaciji siromanih slojeva, ono je dobilo problem tipine za getoizirana naselja (problem loe bezbednosti, kriminal, unitavanje infrastrukture, tekoe sa plaanjem rauna itd.)



Romima nije dovoljno samo dati stanove i pustiti ih da se za ostalo sami snalaze, ve je potreban zreliji institucionalni okvir i dugotrajan rad sa Romima, jer takav nain asimilacije neeuspeti. Oni e opet praviti svoja getoizirana naselja slina predhodnim (nehigijenske romskeenclave) ili e se vratiti na predhodne lokacije. Takoe, bitno je i podizati svest graana ovanosti asimilacije Roma.

34. Etnika enklava kao heterotopija

Termin heterotopija se nairoko koristi poslednjih godina. Fuko je suvie uoptenoobjasnio ovaj termin u tenji da sugerie itav niz uzbudljivih mogunosti kao figure modernoggrada.

Heterotopija znai nasumian spoj sasvim razliitih objekata, aktivnosti ljudi koji seobino ne susreu zajedno i dovode u pitanje hegemonistike naine regulacije i predstavljanje

prostora. Heterotopija ± spajanje razliitih i neskladnih prizora u prostoru. Heterotopije u smisluetnikih enklava se neprestano suprostavljaju dominantnim odnosima moi u prostoru naZapadu. U skladu sa tim, razlike koje se mogu nai na heterotopnim ulicama npr. Indije,razotkrivaju procese klasifikacije i komodifikacije razlika u ureenim ulicama Zapada,optereenih sistemima moi i regulacije. Na Indijskim ulicama se porie aristokratskasubjektivnost i ulica pripada svima bez razlike.

Heterotopijske ulice Indije (alternativni skup ulinih aktivnosti, nain ureenja,raznolikost ritmova i ulnih stimulansa) naspram sterilnih prostora Zapada (previe ureen prostor).

Na simbolini nain, heterot.prostori Indije obezbeuju put za bekstvo, alternativnisistem prostorne (ne)urednosti gde se moe traiti privremeni identitet, prepustiti se senzualnimoseajima i dovoditi u pitanje hegemonistiki odnos mo/znanje koji postoji na Zapadu.

postmoderni grad - skripta finalna verzija (1)

Documents