poljoprivredna struČna sluŽba“agrozavod” vrŠac · 2016-07-18 · masai-7 dana karenca) i...

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA“AGROZAVOD” VRŠAC

BiltenSeptembar

2012Broj 5Datum: 01.09.2012.

Pripremili:Snežana Kremić dipl. ing. voćarstvaHuanita Milutinović dipl. ing. agroekonomijeEuđen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten - Septembar 2012

Sadržaj:

I RATARSTVO1. Biomasa kao izvor obnovljive energijeII ZAŠTITA BILJA 1. Jak intezitet pojave crvenog pauka na zasadima jabuka u Južni

Banat2. Kukuruzna sovica –Helicoverpa armigera

III AGROEKONOMIJA1. Značaj i zadaci Lokalnih akcionih grupa

IV INFORMATIKA 1. Kako zaštititi decu od opasnosti interneta (2)

3

4

6

7

8

2


I RATARSTVO1. Biomasa kao izvor obnovljive energije

Biomasa predstavlja jedan od najznačajnijih izvora obnovljive energije. Biljna biomasa u poljoprivredi je značajan izvor obnovljive energije, naročito na područiju Vojvodine, gde je procenjeno da se svake godine dobija oko 9 miliona tona biomase iz poljoprivrede.Biomasa je organska supstanca biljnog ili životinskog porekla (drvo, slama, biorazgradivi ostaci iz poljoprivredne proizvodnje, stajsko đubrivo, organski deo komunalnog čvrstog otpada). Biomasa se koristi u procesima sagorevanja ili konvertuje u sistemima koji proizvode toplotnu energiju, električnu energiju, ili/ i toplotnu energiju i električnu energiju. Osim toga, biomasa se koristi za proizvodnju tečnih i gasovitih goriva – bioetanola, biodizela i biogasa.Prema agregatnom stanju biomasa se klasifikuje na čvrstu, tečnu i gasovitu. U čvrstu biomasu svrstavaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz vočarstva i vinogradarstva, ostaci šumarstva, ostaci iz primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo. U tečnu biomasu podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja biodizel, bioetanoli, tečni ostaci prerađivačke industrije. Gasovita biomasa predstavlja biogas, koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka.

Slika 1. Biomasa

Direktiva 2001/77/EC daje inicijalnu definiciju biomase: ‚, Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, ostatka i otpadka iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije – biljnog i životinskog porekla čije energetsko korišćenje je dozvoljeno u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu životne sredine“.

Slika 2. Biomasa

Biljni ostaci iz poljoprivrede – ratarstva se mogu preračunati na osnovu parametara koji približno iskazuju mogući potencijal biomase određene ratarske kulture.Ratarstvo - prinos: zrno - biljni ostaci

Red.br. Kultura Zrno : Biljni ostaci 1. Kukuruz 1 : 1,1 2. Pšenica 1 : 1,0 3. Ječam 1 : 0,8 4. Raž 1 : 1,1 5. Suncokret 1 : 2,5 6. Soja 1 : 2,0

Ograničavajući faktor korišćenja ukupne količine biomase za obnovljivu energiju jeste sačuvanje plodnosti zemljišta. Žetveni ostaci predstavljaju ogroman potencijal za obnovljivu energiju, međutim njihovim odnošenjem sa parcele i korišćenje kao sirovina ili gorivo smanjuje se količina organske materije koja može da se vrati u zemljište, što znači da takav postupak ima veliki uticaj na osobine i plodnost zemljišta. Sigurno da ukupna raspoloživa količina biomase nije i ne treba da bude i količina koriščena kao obnovljiva energija, već jedan deo treba i

3


da ostane kao organska materija i vračena u zemljište kako bi se sačuvala plodnost zemljišta.

Savetodavac iz oblasti ratarstvadipl. ing. Baba Euđen

II ZAŠTITA BILJA

1. Jak intezitet pojave crvenog pauka na zasadima jabuka u Južni Banat Crveni pauk (Panonychus ulmi) predstavlja jednu od najopasnijih štetočina na jabuci i šljivi, a napada i vinovu lozu. Ove godine je imao veliku brojnost u voćnjacima, pre svega zbog klimatskih uslova koji su mu izuzetno pogodavali u drugom delu vegetacije, pa se morao tretirati bar četiri puta da bi se uspešno izvršila zaštita zasada. Zbog toplog vremena, ko nije dobro odradio zaštitu, i sada ima veliku brojnost iako berba uveliko traje. Treba znati da postoje i akaricidi sa kratkom karencom (pr. MASAI-7 DANA KARENCA) i mogu se raditi tretmani blizu berbe jer nam je cilj sačuvati što duže list i smanjiti polaganje zimskih jaja zbog njegove brojnosti u sledećoj godini.Crveni pauk prezimljava u formi zimskih jaja položenih na račvama, naborima grana i oko pupoljaka. Larve se pile u aprilu, ima više generacija godišnje i sklon je prenamnožavanju. Larve i imago se hrane sišući sokove na naličju lista i tu polažu letnja jaja. U zavisnosti od temperatura, larve se pile za 7-10 dana i to je jako bitno znati zbog momenta tretmana akaricidima.

Slika 3. Imago crvenog pauka i položena jaja

Štete od crvenog pauka se ogledaju u sisanju sokova lista, koji gubi hlorofil i smanjuje fotosintezu, pa dolazi do smanjenog porasta mladara, formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu i porasta plodova što direktno utiče na

4


prinos. Oštećen list postaje bled, ima dosta žutih tačkica od sisanja i na kraju dobija bronzastu boju.Zaštita protiv crvenog pauka je kompleksna, jer jako brzo stiče rezistentnost na akaricide (zbog velikog broja generacija tokom godine i primene istih akaricida više puta godišnje), zatim akaricidi ne deluju na sve stadijume pauka, a kod prenamnoženja imamo sve stadijume na listu, pa treba raditi ili kombinaciju akaricida koji deluju na različite stadijume ili raditi dva uzastopna tretmana na 7-10 dana uz pregled voćnjaka. Prvi tretman raditi kad se ispili 30 % larvi, a to je obično u vreme precvetavanja jabuke, dalje tretmane raditi na osnovu pregleda voćnjaka i određivanja praga štetnosti koji obično iznosi 2-5 imaga po listu. Tretmane treba raditi sa povećanom količinom vode (treba dobro okupati biljke) i pojedinim akaricidima, koji nemaju okvašivača u sebi, dodati obavezno okvašivač ili mineralna ulja u con. 0,3-0,5% zbog bolje pokrovnosti lista i dužine akaricidnog delovanja pesticida. Zbog različite rezistentnosti na pojedinim zasadima na akaricide, mora se voditi evidencija koji se akaricidi primenjuju (koliko puta u toku jedne i više godina) i pregledom posle svakog tretmana utvrditi njihova efikasnost. Takođe treba znati,zbog dobre efikasnosti, koji se akaricidi koriste na određenim temperaturama, pravilno ih dozirati i raditi poseban tretman samo za pauka.Akaricidi za suzbijanje crvenog pauka su sledeći:

1.A.M. Abamektin (Vertimec 018 EC, Abastate, Armada, Kraft 1,8 EW)

2.A.M. Fenazakvin (Demitan 200 –SC)

3.A.M. Fenpiroksimat (Ortus 5-SC)

4.A.M. Klofentezin (Apollo 50-SC)

5.A.M. Piridaben (Sanmite 20 WP)

6. A.M. Propargit (Omite 570 EW)

6.A.M. Spirodiklofen (Envidor)

7.A.M. Tebufenpirad (Masai )

8.A.M. Bifentrin (Talstar 10 EC, Pinto,Fobos EC)

Savetodavac iz oblasti zaštite bilje

dipl.ing. Dejan Pantelić

5


2. Kukuruzna sovica –Helicoverpa armigera

Kukuruzna sovica je polifagna štetočina – oštećuje veliki broj useva, pre svega napada generativne organe.To je štetočina toplijh klimatskih uslova a u uslovima kontinentalne klime njeno rasprostranjenje je ograničeno temperaturnim uslovima tokom zime. To je do devedesetih godina bila štetočina ekvatora, tropa i Mediterana. Globalnim otopljavanjem klime širi se na širem području te je tako od devedesetih godina redovno prisutna i kod nas. U godinama u kojima je tokom vegetacije povećana srednja dnevna temperatura dolazi do prenamnoženja u drugom delu vegetacije i masovnih šteta.

Slika 4. Kukuruzna sovica – stadiju gusenice

Tokom 2012.godine od juna do avgusta meseca su vladali izuzetno povoljni vremenski uslovi za razvoj kukuruzne sovice: bez padavina uz prosečne temperature vazduha od 23,4 stepen za juni, 25,5 za juli i 23 stepena za avgust mesec uz visoke dnevne temperature preko 30 stepeni u dužem vremenskom periodu - i to je za 1,5 stepan viša srednja dnevna temperatura od proseka. U tim uslovima je tokom leta došlo do povećanja populacije i u avgustu mesecu do masovnog oštećivanja useva atraktivnih za ovu štetočinu. Glavne biljke hraniteljke su kukuruz, postrna soja i povrće: paprika, paradajz, buranija. U našim uslovima ima obično 2 generacije godišnje, prva je najčešće niže brojnosti i ne pričinjava veće

štete. Najviše oštećenja nastaje od druge i eventualno treće generacije. Ženka polaže jaja uglavnom na generativnim organima biljaka u koje se ubušuje ispiljena gusenica – na mahunama, klipovima, plodovima ali se jaja nalaze i na listovima i stablu oko plodova. Tokom vizuelnih pregleda useva u vegetaciji 2012.prve larve su uočene na usevu semenskog kukuruza polovinom jula meseca.U usevu paprike su registrovana položena jaja 19. i 20.07. Od tog perioda su konstantno prisutna sveže položena jaja kukuruzne sovice na svim za nju zanimljivim usevima. Iako je dolazilo do mortaliteta jaja usled visokih dnevnih temperatura ipak je bio dovoljan broj ispiljenih gusenica jer su jaja bila odložena u visokoj brojnosti i mahom na nižim spratovima biljaka gde je i relativna vlažnost vazduha veća. Krajem avgusta i početkom septembra bili su ugroženi usevi paprike iz kasnijih rokova setve kao i postrna soja.

Slika 5. Položena jaja kukuruzne sovice

Kada se kukuruzna sovica javi u visokoj brojnosti najbolji efekat u njenom suzbijanju se postiže primenom insekticida koji imaju delovanje i na položena jaja i na ispiljene larve kao što su Avaunt 15 SC u dozi od 0,2-0,25 l/ha ili Coragen 20 SC u dozi od 0,14-0,2l/ha. Mogu se primeniti i insekticidi iz grupe piretroida ali su oni kratkog delovanja i efikasni samo na ispiljene gusenice. S obzirom da se one brzo ubušuju u plodove, njihova efikasnost je time smanjena. Pored praćenja štetočine svetlosnim lampama i feromonskim

6


klopkama,vizuelni pregledi na položena jaja su osnova za određivanja potrebe i rokova primene insekticida.

Dipl. ing.zaštite bilja Vesan Jovančić

III AGROEKONOMIJA

1. Značaj i zadaci Lokalnih akcionih grupa

Lokalne Akcione Grupe predstavljaju partnerstva iz različitih socio-ekonomskih sektora lokalnih, privatnih i javnih grupa, koja imaju za cilj unapređenje razvoja lokalnih oblasti kroz definisanje i implementaciju lokalnih strategija ruralnog razvoja.

LAG-ovi se javljaju u puno različitih oblika, u zavisnosti od niza faktora. Sektori LAG sa jakim osloncem na farme mogu imati poseban fokus na diversifikaciju prihoda farmi. Oblasti sa izuzetnim prirodnim lepotama mogu jako naginjati prema razvoju turizma.

Druge varijacije u tipovima LAG-ova uključuju: njihov zakonski oblik (udruženja, kompanije, zadruge, fondovi i druge forme); odnos zastupljenosti grupa u zajednici, javnog i privatnog sektora; način upravljanja i interna pravila; broj stanovnika (okvirno izmežu 5.000 i 150.000); prevazilaženje granica lokalne samouprave, ili funkcionisanje samo unutar tih granica, itd.

Partnerstva LAG tipa su ustanovljena u Srbiji u proteklom periodu kroz razne projektne inicijative

Inicijativa LEADER u Srbiji pruža podršku Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i relevantnim lokalnim akterima u pripremi za buduće sprovođenje pristupa LEADER - a u ruralnom razvoju Srbije. Tri osnovna rezultata koja ovaj projekat namerava da ostvari su:

1. poboljšani kapaciteti za učestvovanje lokalnih zajednica u pristupu LEADER i svest o tome;

2. unapređene ljudske, tehničke, organizacione i finansijske procedure

7


odnosno resursi za ukupnu podršku pristupu LEADER u Ministarstvu, i

3. prepoznato i podržano najmanje 10 potencijalnih LAG-ova.

Zadatak LAG je da identifkuje i sprovede lokalnu razvojnu strategiju, donosi odluke o dodeli/alokaciji fnansijskih sredstava i upravlja njima. LAG bi, po logici stvari trebale da budu efkasne u stimulisanju održivog razvoja zato što:• okupljaju i kombinuju ljudske i finansijske resurse iz javnog sektora, iz privatnog sektora, iz civilnog i dobrovoljnog sektora;• okuplja lokalne igraće oko kolektivnih projekata i multi-sektorskih akcija, kako bi se postigla sinergija, zajednička svojina i kriticna masa neophodna za poboljšanje ekonomske konkurentnosti konkretne oblasti;• osnaži dijalog i saradnju između različitih ruralnih faktora, koji često imaju jako malo iskustva u zajednickim poduhvatima, preko smanjivanja potencijala za nesporazume i preko omogućavanja dogovaranja i razgovora;• omogući, kroz uzajamnu interakciju između različitih partnera, procese prilagođavanja i promene u poljoprivrednom sektoru. LAG treba da udruži javne i privatne partnere, da budu dobro izbalansirani i reprezentativni u odnosu na postojeće lokalne interesne grupe. LAG predstavlja model organizacije, koji može uticati na pravljenje politike na pozitivan nacin. LAG odlučuje o pravcu i sadržaju lokalne ruralne razvojne strategije i donosi odluke o razlicitim projektima, koje treba finansirati. Učesnici sa ruralnih područja, koji su najaktivniji u lokalnim inicijativama su:• profesionalne organizacije i savezi (predstavnici farmera, stručnjaci iz oblasti nevezanih za farmerstvo i mikro-preduzeća),• trgovinske asocijacije,

• građani, stalni stanovnici i njihove lokalne organizacije,• lokalni predstavnici politike,• asocijacije za životnu sredinu• kulturne i komunalne službe, • udruženja žena,• mladi ljudi.

Preuzeto sa http://www.seerural.org/wp-content/uploads/2009/05/05_LIDER-PRISTUP.pdf

Savetodavac iz oblasti agroekonomije

dipl. ing. Huanita Milutinović

8


IV INFORMATIKA

1. Kako zaštititi decu od opasnosti interneta (2)

U ovom broju biltena nastavljamo prilog o zaštiti dece od opasnosti na Internetu. Pretpostavljamo da imamo kreiran nalog za dete koje želimo da zaštitimo – Ana u našem slučaju - i da je instaliran paket Windows Essentials o kome je bilo reči u prošlom broju. Otvaramo Control Panel, User Accounts and Family Safety i Parental Controls.

Slika 6 . Biranje naloga koji će biti zaštićen

Biranjem opcije Windows Live Family Safety (Slika 9 iz prethodnog broja) i klikom na nalog sa imenom Ana i otvara nam se prozor za kreiranje/otvaranje naloga na sajtu kompanije Microsoft predviđen za roditeljsku kontrolu :

Slika 7. Kreiranje Microsoft naloga

Pri kreiranju naloga tražiće nam se i mail adresa preko koje ćemo biti obavešteni o aktivnostima na Internetu od strane korisnika naloga Ana. Ostale opcije za kreiranje naloga koje su manje-više iste kao i za kreiranje naloga za, na primer, elektronsku poštu – e-mail.

Nakon uspešne registracije/ulogovanja korisnika otvara se prozor za biranje naloga koji će biti zaštićen.

Slika 8. Biranja naloga koji će biti zaštićen u okviru Family Safety paketa

Slika 9. uparivanje kompjuterskog naloga sa nalogom u Family Safety

U okviru Monitor Account opcije bira se željeni nalog. Klik na Next nas vodi do prozora gde se za svaki nalog na kompjuteru daje odgovarajuće ime pod Family Safety – Slika 4. Potvrđivanjem željenih opcija klikom na Save, zatim na Next dugme završavamo odešavanja. Krajnji prozor nam pokazuje status podešavanja .

Slika 10. Prikaz izabranih opcija

Nalog čija se aktivnost prati preko Interneta je Ana (Monitored Windows Accounts), dopuštene oblasti interesovanja su : opšte (Web filtering: General Interest)

9


i uključeno aktivno obaveštavanje o aktivnostima preko elektronske pošte – e-mail –a (Activity reporting: On).

U sledećem broju ćemo videti kako je moguće promeniti podešavanja i pratiti izveštaj o aktivnostima na Internetu.

http://en.wikipedia.org/wiki/Windows_Live_Family_Safety

Savetodavac:

magistar tehničkih nauka Roman Magda

10



poljoprivredna struČna sluŽba“agrozavod” vrŠac · 2016-07-18 · masai-7 dana karenca) i...

Documents