poljoprivredna struĈna sluŢba “agrozavod” vrŠac€¦ · prskanje se obično izvodi kada je...

POLJOPRIVREDNA STRUĈNA

SLUŢBA “AGROZAVOD” VRŠAC

Bilten Septembar

2011 Broj 5

Datum: 01.10.2011.

Pripremili:

Sneţana Kremić dipl. ing. voćarstva

Huanita Milutinović dipl. ing. agroekonomije

EuĊen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten –Agrozavod Septembar 2011

2

Sadrţaj:

I RATARSTVO

1. Đubrenje kukuruza

2. Tipovi poljoprivrednog zemljišta

na teritoriji PSS “Agrozavod “ Vršac

II ZAŠTITA BILJA

1. Jesenja zaštita voćaka

2. Anti drift rasprskivaĉi

3. Lisne vaši na strnim ţitima

III STOĈARSTVO

1. Saradnja Ministarstva i

jedinica lokalne samouprave

IV AGROEKONOMIJA

1. Poslovni (biznis) plan farme

V INFORMATIKA

1. Praćenje vremenske prognoze

preko interneta

VI LABORATORIJA

1. Znaĉaj kalijuma u biljnoj proizvodnji

VII ODRZIVI RAZVOJ

1. Kompostiranje organskog otpada

3

4

5

7

9

10

10

12

13

14

15


3

I RATARSTVO

1. Đubrenje kukuruza

Kukuruz je najznačajnija ratarska kultura

koja se gaji u Srbiji. Zastupljenost ove

biljne vrste je preko 50% od oraničnih

površina. Prosečni prinosi koji se ostvaruju

kod nas su veoma niski i zavisno od

godine kreću se u rasponu od 4 do 6 tona

po hektaru. Kako je genetski potencijal

savremenih hibrida do 20 tona po hektaru

vidi se da se ostvaruje samo oko 25 – 30%

istog.

Kako bi se prinosi pribliţili genetskom

potencijalu potrebno je pored povoljnih

vremenskih uslova (ako nemamo sisteme

za navodnjavanje) i ispoštovati

tehnologiju proizvodnje.

Koliko je vaţno kvalitetno izvesti sve

agrotehničke mere isto toliko je vaţno da

se te mere urade pravovremeno (u

optimalnom roku).

Jedna od bitnijih agrotehničkih mera je

svakako i primena veštačkih Ďubriva. Kod

primene veštačkih Ďubriva potrebno je

izabrati odgovarajuću formulaciju Ďubriva,

odrediti količinu izabranih Ďubriva i na

kraju to Ďubrivo primeniti u odgovarajuće

vreme.

Formulacija i količina Ďubriva koja će se

primeniti zavisi i razlikuje se od parcele do

parcele, zbog toga je jedino ispravno i

precizno ono Ďubrenje koje se izvrši nakon

obavljene agrohemijske analize zemljišta.

Inače, agrohemijska analiza zemljišta na

sadrţaj azota,fosfora,kalijuma,humusa,

kalcijum karbonata, kao i odreĎivanje ph

vrednosti radi se besplatno za registrovana

poljoprivredna gazdinstva u laboratorijama

svih savetodavnih sluţbi.

Nakon izvršene agrohemijske analize

zemljišta dobija se preporuka Ďubrenja za

naredne četri godine i to o količini i

vrmenu primene Ďubriva.

Na osnovu rezultata agrohemijskih analiza

zemljišta, velikog broja ogleda i

dugogodišnjeg iskustva, moţe se zaključiti

da za prinos hibridnog kukuruza od oko 10

t/ha u zemljište treba uneti u vidu Ďubriva

sledeće količine osnovnih hraniva

• AZOT ( N) 120 - 150 kg/ha (180kg/ha

ako se kukuruz zaliva)

• FOSFOR ( P ) 70 – 120 kg / ha

• KALIJUM ( K2O) 40 – 120 kg / ha

Vreme primene Ďubriva je jako bitno, da bi

se ono pravilno odredilo potrebno je imati

na umu činjenicu da se fosfor i kalijum

veoma sporo premeštaju po dubini, a da se

azot lakše kreće i podlozan je spiranju. Iz

tog razloga fosfor i kalijum treba uneti u

zemljište u zonu u kojoj se nalazi korenov

sistem (znači u profilu od 0 do 30

santimetara), a ovo se moţe postići

rasturanjem 2/3 fosfora i kalijuma pred

oranje dok će se preostala količina (1/3)

primeniti u predsetvenoj pripremi.

Slika 1. Kukuruz

Azotno Ďubrivo je dobro dodati u manjoj

količini (50 kg/ha uree) pred oranje zbog

bolje razgradnje zetvenih ostataka, a

ostatak predsetveno i eventualno u prihrani

u fazi 3 do 7 listova,odnosno uz

kultiviranje. Da bi se ove količine

ispoštovale najprikladnije su formulacije

kompleksnih Ďubriva koje su u odnosu

NPK 1:3:2, odnosno Ďubriva 8:24:16 ili

10:30:20, dok od azotnih Ďubriva

predsetveno moţe se primeniti urea, ako

zemljište nije kiselo, ili KAN ako je ph

vrednost zemljišta ispod 7. Za prihranu

treba koristiti azot u nitratnom i

amonijačnom obliku koji su brţe dostupni

biljkama ( AN za bazna zemljišta ili Kan

za kisela zemljišta).

Savetodavac dipl.ing. Joka Miodrag


4

2. Tipovi poljoprivrednog

zemljišta na teritoriji PSS

Agrozavod Vršac

Zemljište kao sredina za porast i ravoj

biljaka predstavlja osnovu za ravoj

poljoprivrede. O zemljištu treba voditi

računa naročito danas kada se usled

povećanja broja stanovnika, traţi sve više

hrane.

Da bi realizovali gore postavljen zadatak

za povećanje prinosa po jedinici površine,

potrebno je dobro upoznati osnovu

(zemljište), tipove zemljišta na kojem se

odvija ceo process.

Na teritoriji koju pokriva poljoprivredna

stanica Vršac postoje više tipova zemljišta:

različitih fizičkih osobina (tekstura

zemljišta, struktura zemljišta, zbijenost

zemljišta, poroznost zemljišta …),

različitih vodno vazdušnih i toplotnih

osobina, različitog hemijiskog sastava i

različitih bioloških osobina.

PSS Vršac pokriva četri opštine I to Vršac,

Plandište, Bela Crkva i Kovin ukupne

obradive površine od 152.753 hektara što

predstavlja 7,81 % obradivih površina

Vojvodine.

Tipovi zemljišta na kojoj se odvija

poljoprivredna proizvodnja su:

1. Laka zemljišta ukupno 22 % od

obradivih površina koje pokriva PSS

Agrozavod Vršac

To su: černozem karbonatni 17 %,

černozem karbonatni I beskarbonatni sa

znacima ranijeg zabarivanja 2%, peskoviti

černozem 1 %, černozem beskarbonatni I

černozem u degradaciji 1%, zaslanjen i

slabo zaslanjeni černozem sa znacima

ranijeg zabarivanja 1%.

2. Srednje teška zemljišta ukupno 21 %

od obradivih površina koje pokriva

PSS Agrozavod Vršac.

To su : aluvijalna zemljišta različitog

sastava 3 %, deluvijalno aluvijalni nanos

karbonatni I beskarbonatni 2%, smonica

na neogenu ( sačuvana i degradirana) 14

%, gajnjača degradirana i lesivirana 2 %.

3. Teška zemljišta ukupno 57 %, od

obradivih površina koje pokriva PSS

Agrozavod Vršac.

To su: ritske crnice peskovita karbonatna i

beskarbonatna 23 %, ritske crnice i

smonice zaslanjene ili zaslanjene pegama

3%, teške ritske crnice i smonice 23 %,

solončak i solonjec 2% , skeletna i

skeletuidna zemljišta 5 %.

Slika 2.Obradivo zemljište

Savetodavci:

Dipl.ing.EuĎen Baba

Dipl.ing. Milan Guteša


5

II ZAŠTITA BILJA

1. Jesenja zaštita voćaka

Jesenja zaštita voća ima izuzetan značaj u

zaštiti od mnogih ekonomski značajnijih

bolesti, koje su zastupljene u našim

voćnjacima. U ovom periodu koriste se

hemijske mere zaštite tzv. „plavo

prskanje“, koje se izvodi bakarnim

preparatima. Plavim prskanjem suzbijamo

prouzrokovače mnogih bolesti, a neke

bolesti se jedino tim tretiranjem mogu

uspešno kontrolisati. Njime se suzbijaju

patogeni koji prezimljavaju u krošnji

voćaka skriveni u pukotinama kore,

pupoljcima, rak ranama i sl. u toku

vegetacije do tih patogena je teško dospeti

tretmanima jer lisna masa onemogućuje

dospevanje zaštitne tečnosti na sve delove

krune i stabla. Zato se “plavo prskanje”

obavlja u jesen posle opadanja lišća tj.

posle opadanja bar 2/3 lišća sa krune

voćaka. Ekonomski značajniji patogeni

koji se suzbijaju plavim prskanjem su:

1.1. Rak koštiĉavog voća

(Pseudomonas mors-prunorum)

Rak koštičavog voća je bakterijska bolest

koja se pojavljuje na većini koštičavih

voćaka. Znakovi bolesti javljaju se na

granama i kori u vidu rak-rana i

hipertrofija okolne površine uz obilno

lučenje smole.

Slika 3. Pseudomonas mors-prunorum

Do zaraze dolazi u jesen, u vreme

opadanja lišća kroz lisne oţiljke i u proleće

u vreme cvetanja.

Smatra se da je bakterijski rak najopasnija

bolest koštičavog voća jer nema

delotvornih mera zaštite kad bolest zahvati

rasad, a ponekad moţe doći i do potpunog

sušenja voćnjaka.

1.2. Šupljikavost lista koštiĉavog voća (Stigmina carpophilla)

Šupljikavost lista koštičavog voća je bolest

koja se manifestuje u vidu sitnih

okruglastih pega na listu koje nekrotiziraju

i s vremenom ispadaju s lista te on postaje

šupljikav. Hemijsko suzbijanje se sprovodi

već u jesen u periodu opadanja lišća

preparatima na bazi bakra, a zatim sledi

redovna zaštita početkom vegetacije.

Slika 4. Stigmina carpophilla

1.3.Kovrdţavost lista (Taphrina

deformans)

Kovrčavost lišća breskve je bolest koju

voćari lako prepoznaju po zadebljalom

nakovrčanom lišću crvenkaste boje.

Znakovi bolesti se javljaju već u rano

proleće. MeĎutim, kad znakovi bolesti

postanu vidljivi – kasno je za zaštitu.

Uzročnik bolesti, gljivica koja prezimljuje

u obliku micelija u zaraţenim biljnim

delovima. Za uspešnu zaštitu breskve

potrebno je tretiranja sprovesti pre pojave

prvih znakova bolesti. Jesenja primena

fungicida na bazi bakra je efikasna mera

kao i primena istih pred sam početak

vegetacije.


6

Slika 5 Taphrina deformans

1.4.Rak kore jabuke i kruške (Nectria

galligena)

Do zaraze dolazi kroz razna mehanička

oštećenja na voćki. Simptomi u vidu rak

rane su vidljive na kori grana i debla. Rane

se s vremenom povećavaju, a kad

obuhvate celu granu dolazi do njenog

sušenja. Sve grane sa znakovima bolesti

potrebno je ukloniti rezom, a rane nastale

rezidbom treba zaštiti. Tokom toplih i

kišnih jeseni, poţeljna su i dva prskanja

fungicidima na bazi bakra u vreme

opadanja lišća.

Slika 6. Nectria galligena

1.5.Bakterijska paleţ jabuĉastog voća

(Erwinia amylovora)

Bakterijska paleţ jabučastog voća

najopasnija je bolest jabuke i kruške.

Zaraţena stabla izgledaju kao

opaljenavatrom počemu je bolest i dobila

ime. Vrlo karakterističan znak bolesti sz

jednogodišnji izboji koji potamne, lišće na

njima vene, a vrh se obesi i podseća na

dršku kišobrana. Obavezna mera zaštite je

mehaničko odstranjivanje zaraţenih izboja

rezom 30 cm ispod prelaza iz bolesnog u

zdravo tkivo jabuke, odnosno 50 cm kod

kruške. Alat pri rezidbi treba obavezno

dezinfikovati. Primena bakrenih fungicida

preporučuje se i u jesen, odmah nakon

opadanja lišća.

Slika 7. Erwinia amylovora

1.6.Bakterijski rak kruške (Pseudomonas syringe pv. Syringe)

Simptomi navedenog patogena

manifestuju se u vidu bolesti kore, rak

kore, nekroza pupoljaka i sušenje cvetova.

Suzbijanje se sprovodi u periodu opadanja

lišća i pred početak vegetacije fungicidima

na bazi bakra.

Slika 8. Pseudomonas syringe

Prskanje se obično izvodi kada je opalo

oko 2/3 listova, a moţe se ponoviti nakon

potpunog opadanja lišća. Kod nas se

koriste preparati na bazi bakra:

• Bakarni kreč-50 – u koncentraciji od 0,75

% (75 g u 10 l vode);

• Bakrocid S-50 – u koncentraciji od 0,75

% (75 g u 10 l vode);

• Kupragin – u koncentraciji od 0,75 % (75


7

g u 10 l vode);

• Bakarni oksihlorid 50 – u koncentraciji

od 1,5 % (150 g u 10 l vode);

• Cuproxat – u koncentraciji od 0,5-0,6 %

(50-60 ml u 10 l vode);

• Cuprozin 35-WP – u koncentraciji od

0,35 % (35 g u 10 l vode).

Jesenja primena bakarnih fungicida

preporučuje se i za neke druge vrste voća

kod kojih se javljaju bakterioze (npr.

bakteriozna pegavost oraha ili bakteriozna

plamenjača i bakteriozni rak leske). Pri

primeni ovih preparata treba voditi računa

da se koristi dovoljna količina vode, voćke

treba temeljno da se isprskaju, odnosno

okupaju.

Savetodavci:

Mr Divna Marić

Dipl.ing.Dragan Stefanovski

2. Anti drift rasprskivaĉi

Kvalitet nekog primenjenog pesticida

zavisi od mnogo faktora: od aktivne

materije,faze razvoja useva, korova ili

insekta, od agroekoloških uslova, od

vremenski prilika u vreme primene

pesticida. Zavisnost kvaliteta aplikacije

pesticida i samim tim njihove efikasnosti

od brzine vetra je velika. Razvoj mašina za

zaštitu bilja ide u pravcu preciznog

nanošenja, pri čemu su ispunjeni uslovi

kontrolisane aplikacije pesticida.

Najnovija generacija hidro – pneumatskih

rasprskivača su injektorski rasprskivači.

Slika 9. Injektorske dizne

Kod ovog tipa rasprskivača postignut je

efekat uvlačenja spoljnog vazduha

Venturijevom cevi, koja je smeštena u

samom telu rasprskivača. Osnovna

karakteristika je da se vazduh uvlači kroz

otvor na telu rasprskivača, meša se u

komori za mešanje sa tečnošću i tu se

kapljice ukrupnjavaju i ujednačavaju.

Krupnije kapljice su otporne na drift i pri

brzinama vetra od 2m/s, što omogućuje

prskanje i pri lošijim vremenskim

uslovima. Usled krupnijih kapljica drift je


8

manji i gubici manji kao i nepotrebno

zagaĎenje ţivotne sredine.

Ove dizne se izraĎuju u nekoliko varijanti.

Najzastupljeniji proizvoĎač na našim

prostorima je Lechler koji ima oznake za

ove dizne ID – anti drift dizne,IDK, mini

anti drift-razlikuju se od prethodnih po

tome što imaju manju komoru za mešanje

tečnosti i time i manju krupnoću kapljica.

Drugi proizvoĎač po zastupljenosti na

trţištu je Tee Jet i kod njih ove dizne

imaju oznaku AI. Ove dizne rade na većim

radnim pritiscima 3-8 bara,optimalni je 5

bara – vaţi za ID dizne a za IDK dizne

optimalni pritisak je 3 bara. Veći radni

pritisci su potrebni da bi se što više

ujednačio rastvor mešane tečnosti.

Slika 10. Injektorske dizne

Podešavanje veličina kapi se osim izborom

rasprskivača obavlja i izborom visine

pritiska i brzinom kretanja (ukoliko

prskalica nema elektronsku regulaciju). Pri

tome treba voditi računa oko izbora

količine tečnosti pri aplikaciji vrste

pesticida,pa za zemljišne herbicide treba

primeniti 200l/ha vode a za primenu

folijarnih herbicida moţe se koristiti manja

količina -120-150 l/ha vode uz izbor

rasprskivača koji će dati sitnije kapljice.

Rasprskivači se izraĎuju u različitim

bojama a izbor boje je univerzalno

prihvaćen standard koji vaţi i za ove

dizne,pa tako dizne ţute boje imaju oznaku

02, plave 03, crvene 04 itd. Veća brojna

oznaka označava veću krupnoću kapi.

Injektorski rasprskivači se izraĎuju u

plastičnim materijalima i vek trajanja pri

pravilnoj primeni im je 2000ha (3470 kj)

ili u keramičkim materijalima – mogu se

koristiti kvalitetno za aplikaciju 5000 –

6000 ha.

Nova generacija injektorskih dizni ima

oznaku IDKT – Tween.Imaju dva mlaza i

namenjene su primeni pre svega

kontaktnih preparata,da bi se time otklonio

nedostatak koji nastaje zbog krupnoće kapi

u primeni kontaktnih pesticida.

Cilj pravilnog izbora rasprskivača je

kontrolisati krupnoću kapljica rastvora

pesticida kao i njihovu aplikaciju do

ţeljenog cilja. Adekvatnom veličinom kapi

smanjuje se drift tj. zanošenje kapi na

neţeljene površine.

Dipl.ing Vesna Jovančić


9

3. Lisne vaši na strnim

ţitima U uslovima sušnog i toplog vremena

tokom jeseni moţe doći do povećanja

brojnosti štetnih insekata – biljnih vašiju,

koji mogu naneti štetu mladom usevu

pšenice, a naročito ječma.

Pre nicanja pšenice ili ječma biljne vaši

naseljavaju spontanu floru, korovske biljke

ili samonikle biljke strnih ţita koje se

nalaze u okruţenju. U pojedinim

godinama, kada se steknu povoljni uslovi,

ove vaši prelaze sa spontane flore na tek

ponikli gajeni usev. Prvo naseljavaju ivice

parcela.

Štete mogu biti direktne,jer se one hrane

biljnim sokovima i tako oštećuju biljno

tkivo i indirektne, jer su neke vaši

potencijalni prenosioci virusa izazivača

oboljenja pod nazivom žuta patuljavost

ječma (Barley Yellow Dwarf Luteovirus).

Slika 11. Rhopalosiphum padi

Postoje više vrsta vašiju koje naseljavaju i

oštećuju biljke iz familije Poaceae,

odnosno gajena ţita, a kod nas se najčeće

mogu naći velika ţitna ili ovsena lisna vaš

(Sitobion –Macrosiphum avenae) I

sremizna lisna vaš (Rhopalosiphum padi).

Da bi sprečili eventualnu štetu od biljnih

vašiju na usevima strnih ţita ,

poljoprivrednicima se savetuje da poštuju

propisane agrotehničke mere i obilazak

useva odmah nakon nicanja da bi se

pravovremeno utvrdilo prisustvo vašiju.

U početnoj fazi naseljavanja kolonije

vašiju dovoljno je prskati samo ivice

parcela.

Za tu namenu kod nas su registrovani

insekticidi na bazi am.Dimetoat,am.

Fenitrotion,am.

Malation.am.Hlorpirifos,am. Bifentrin,

am. Deltametrin.

Slika 12. Sitobion –Macrosiphum avenae

Za preporuku je i upotreba semena, pre

svega ječma, gde je prilikom dorade u

semenskom centru nanet sistemičan

insekticid novije generacije, koji će

preventivno štiti biljku u početnim fazama

razvoja

Savetodavac

Dipl.ing Darinka Petrović


10

III STOĈARSTVO

1.Saradnja Ministarstva i

jedinica lokalne samouprave

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,

šumarstva i vodoprivrede donelo je

uredbu, uslove i način korišćenja

podsticajnih sredstava za razvoj stočarstva

u saradnji sa jedinicama lokalne

samouprave u 2011. godini. Ovom

uredbom ureĎuju se podsticajna sredstva

koja se koriste za nadoknadu troškova

nabavke kvalitetnih priplodnih junica koje

obezbeĎuju Ministarstvo poljoprivrede i

jedinice lokalne samouprave, a u cilju

povećanja stočnog fonda Republike Srbije

i unapreĎenja rasnog sastava stoke.

Sredstva za sprovoĎenje ove uredbe

obezbeĎena su Zakonom o budţetu

Republike Srbije za 2011. godinu, a i

jedinice lokalne samouprave obezbeĎuju

podsticajna sredstva u svom budţetu. Za

sprovoĎenje ove uredbe Ministarstvo

obezbeĎuje do 80 odsto podsticajnih

sredstava, a jedinica lokalne samouprave

najmanje 20 odsto podsticajnih sredstava.

Od podsticajnih sredstava koja obezbeĎuje

Ministarstvo za realizaciju ove uredbe, 2/3

sredstava se koristi za razvoj stočarstva u

opštinama i gradovima koji pripadaju

područjima (marginalna – ruralna) sa

oteţanim uslovima rada u poljoprivredi, a

1/3 sredstava za razvoj stočarstva u

ostalim opštinama i gradovima. Pravo na

podsticajna sredstva ostvaruje jedinica

lokalne samouprave koja ima sačinjen

Program nabavke i podele grla. Program

sadrţi broj grla koja se nabavljaju, način

podele grla korisnicima, mere koje nakon

dodele i grla korisnicima sprovode stručne

sluţbe jedinica lokalne samouprave u cilju

očuvanja i unapreĎenja zdravstvenog

stanja grla, kao i edukacije korisnika.

Pravo da bude korisnik mogao je da bude

samo nosilac porodičnog poljoprivrednog

gazdinstva koje je upisano u Registar

poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim

statusom, sa obrascima zahteva za upis i

obnovu registracije, dokumentacijom koja

se prilaţe uz zahtev i da poseduje najmanje

jednu kravu i odgovarajući objekat za

uzgoj krava.

Jedinica lokalne samouprave mogla je da

ostvari pravo na podsticajna sredstva za

nabavku do 250 grla. Zahtev za korišćenje

podsticajnih sredstava jedinica lokalne

samouprave podnosio se Ministarstvu do

15. avgusta 2011. godine. Rok je bio

veoma kratak i jedan odreĎen broj ljudi

nije čuo za ovu uredbu, ali se i pored

kratkog roka za dodelu visokosteonih

junica prijavio veliki broj poljoprivrednih

proizvoĎača. Lokalna samouprava će

finansijski da pokrije deo za 100 steonih

junica za stočare Vršačke opštine. Ujedno

je osnovala komisiju za poljoprivredu koja

je sačinjena od stručnih ljudi i koja je u

ovom slučaju izabrala moguće

poljoprivrednike koji bi dobili steone

junice.

Slika 11. Junice

Ministarstvo na osnovu podnete

dokumentacije ove uredbe utvrĎuje

rešenjem pravo jedinice lokalne

samouprave na podsticajna sredstva.

Jedinica lokalne samouprave po prijemu

rešenja kojim je utvrĎeno njeno pravo na

podsticajna sredstva dostavlja Ministarstvu

dokaz o sprovedenom postupku javne

nabavke grla, posle čega Ministarstvo


11

prenosi na račun jedinice lokalne

samouprave 80 odsto od cene za svako

nabavljeno grlo, a najviše 180.000 dinara

sa uračunatim porezom na dodatu vrednost

po grlu.

Grla nabavljena u skladu sa ovom

uredbom jedinica lokalne samouprave

korisnicima dodeljuje na transparentan

način, bez naknade i to po jedno grlo po

korisniku. Korisnik ne moţe pet godina da

otuĎi grlo koje mu je dodeljeno na osnovu

ove uredbe. Novčanom kaznom u velikom

iznosu kazniće se za prekršaj fizičko lice –

korisnik podsticajnih sredstava, ako

dodeljeno grlo otuĎi.

U narednom periodu iz Ministarstva

poljoprivrede dobiće se rešenje o broju

dodeljenih grla i visini sredstava, koja će

biti opredeljena za stoćare.

Poljoprivredna stručna sluţba

„Agrozavod“ Vršac u saradnji sa stručnim

komisijama za poljoprivredu opština

Vršac, Bela Crkva, Kovin i Plandište pruţa

adekvatnu pomoć u edukaciji, karantinu,

zdravstvenoj zaštiti, obilascima, nadzoru i

primeni svih selekcijskih mera u cilju

daljeg unapreĎenja stočarstva u ovom delu

zemlje.

Dipl.ing Čedomir Lukačev

Dipl.ing Zoran Rajković


12

IV AGROEKONOMIJA

1. Poslovni (biznis) plan farme

Biznis plan predstavljaja neophodni

osnovni alat za poslovanje jednog

poljoprivrednog gazdinstva.

Dobro napisan poslovni plan u potpunosti

prikazuje svrhu, ciljeve, trţište, strukturu

menadţmenta, iskustvo i finansijsku

strukturu i mogućnosti poslovanja.

Ovi planovi mogu biti struktuirani kao

pojedinačni dokumenti ili kombinovani

tako da formiraju sveobuhvatan izveštaj.

Osnovna svrha poslovnog plana je da

identifikuje i obezbedi finansijska sredstva

neophodna za buduće investicije u

poslovanje, pronalaţenje direktnih

investitora, preduzetničkog kapitala,

donatorske pomoći, komercijalne ili

privatne kredite, itd.

Traţenje investicija moţe se sprovoditi u

bilo kojem periodu razvoja ţivotnog

ciklusa biznisa – na početku kao plan za

početak, u toku faze ekspanzije, ili u toku

promene poslovnih ciljeva ili fokusa. U

skladu sa navedenim, definišu se i funkcije

koje pruţa biznis i marketing plan jedne

organske farme. To su:

definisanje i opisivanje poslovanja,

identifikovanje ciljeva,

formulisanje strategija i tehnika za

obavljanje posla,

odreĎivanje i definisanje sredstava

koja se poseduju i ona koja su

potrebna da se nabave,

procena rizika i izazova u vezi sa

operativnim poslovanjem i

marketingom proizvoda, kao i

pronalaţenje novih partnera,

dodatnog finasiranja od strane

nadleţnih institucija ili

preduzetnički kapital neophodan za

početak ili nastavak poslovanja.

Na kraju, ovi planovi se mogu koristiti kao

moćno sredstvo za monitoring i evaluaciju

poslovanja tokom vremena, dolaţenje do

adekvatnih promena odluka i operacija

ukoliko je to potrebno i odgovarajuće, i

pruţa mogućnost za eventualno planiranje

budućih poslovnih poduhvata.

Dobro pripremljen poslovni plan će učiniti

da čitalac stekne poverenje u menadţment

tim, tj. menadţera ili vlasnika

poljoprivrednog gazdinstva. Loše uraĎen

poslovni plan će stvoriti kod čitaoca utisak

da su planeri neiskusni, nekvalifikovani ili

neprofesionalni.

Poslovni plan farme predstavlja ključni

deo prvog utiska koji bi trebalo da ostavi

na zajednicu i privredu u kojoj djeluje.

Slika 12.Biznis plan

Dipl.ing.Huanita Milutinović


13

V INFORMATIKA

1. PRAĆENJE VREMENSKE

PROGNOZE PREKO

INTERNETA

Stanje vremena i njegovo prognoziranje je

oduvek bilo vaţno za čoveka i njegove

aktivnosti, naročito za koje one se

dešavaju pod otvorenim nebom. Nagle

vremenske promene su opasne za

poljoprivrednu proizvodnju. Zbog toga je

potrebno pratiti i pravovremeno ukazati na

potencijalno opasne vremenske nepogode

da bi se moglo reagovati i smanjiti štete. S

druge strane, pojava kiša i dani sa vedrim

nebom su vaţni za setvu, ţetvu i druge

poljoprivredne operacije.

Pojavom Interneta pruţa se alternativa

takozvanoj “zvaničnoj” prognozi

vremena, to jest onoj koja se propagira na

TV i radio stanicama. Bez namere

omalovaţavanja tačnosti “zvanične”

prognoze, namera ovog priloga je da ukaţe

na mogućnost praćenja prognoze koju

pruţaju “alternativni” sajtovi i besplatni

programi. U tom smislu navodimo:

- http://www.weather2umbrella.com -

na levoj strani moţe se izabrati kontinent

ili drţava za koju se prati vremenska

prognoza. Glavni ekran sluţi za biranje

grada, a na raspolaganju su 4 matematička

modela za vremensku prognozu.

http://www.yubc.net/ -

bira se YUBC vremenska prognoza. U

polju Izaberite grad bira se grad/selo koje

nas zanima.

http://ready.arl.noaa.gov/READYcmet.

php -

web stranica Nacionalne Okeanografske i

Atmosferske Administracije SAD. Ova

sluţba raspolaţe mreţom satelita za

praćenje vremena i kao takva pravi jednu

od najtačnijih prognoza vremena. Nakon

učitavanja stranice na glavnom prozoru

traţe se koordinate lokacije koja nas

zanima, to jest geografska širina i duţina.

Klik na Continue nas vodi do biranja

kratkoročnog (0-192 sati) ili dugoročnog

(192-384 sati) Meteorograma, to jest

prognoze. Klikom na Go stiţemo do

stranice gde se moţe birati početak

očitavanja (00, 06, 12 ili 18 sati) . Od

Meteorograma nas deli još samo unos šifre

u donjem desnom uglu i klik na Get

Meteorogram. Dobijaju se podaci o

dnevnim temperaturama, vazdušnom

pritisku, padavinama...

Program WeatherPulse v2.2.4. Moţe

se skinuti sa sledeće adrese :

http://weather

pulse.en.softonic.com/download.

Nakon prve instalacije program traţi unos

mesta za koje se traţe vremenske

informacije. Pri minimiziranju glavnog

prozora na desktop-u ostaje ikonica sa

trenutnim stanjem vremena, a postoji i

mogućnost očitavanja iz system tray-a.

Slika 13. Prognoza vremena

Program omogućava 10-dnevnu prognozu,

kratkoročnu trodnevnu prognozu,

prognozu iz sata u sat...

Zbog vaţnosti za poljoprivrednu

proizvodnju praćenje vremenske prognoze

je postalo obaveza, a konsultovanje više

nezavisnih izvora povećava šansu za

pravovremeno i tačno informisanje o

vremenskim prilikama.

Savetodavac u oblasti informatike,

mr tehničkih nauka,Roman Magda

http://www.weather2umbrella.com/

http://www.yubc.net/

http://ready.arl.noaa.gov/READYcmet.php

http://ready.arl.noaa.gov/READYcmet.php


14

VI LABORATORIJA

1. Znaĉaj kalijuma u biljnoj

proizvodnji

Kalijum je neophodan elemenat za ţivot

svih organizama u prirodi. Biljne vrste

slabo obezbeĎene kalijumom ne mogu

normalno da završe svoji ţivotni vek.

Potrebe za kalijumom su velike kod svih

biljaka. Ako se analizira pepeo većine

gajenih biljaka kalijum je prisutan u

velikoj količini i njegov udeo je preko 40

%. Iako kalijum nije konstitucioni

elemenat bilo kog organskog jedinjenja

njegovo prisustvo utiče na pojedine

procese koji se odvijaju u biljkama.

Slika 14. Povrće

Njegova uloga je u vezi sa sintezom,

transportom i metabolizmom ugljenih

hidrata. TakoĎe, kalijum povećava

aktivnost svih procesa u biljkama a

naročito proces asimilacione aktivnosti

listova. Ukoliko pri procesu fotosinteze

nema dovoljno kalijuma, on je jako spor,

smanjeno je disanje pa samim tim

smanjeni su i prinosi.

Prisustvo optimalne količine kalijuma u

zemljištu povoljno utiče na otpornost

biljaka na poleganje, mraz i sušu.

Nedostatak kalijuma se najpre manifestuje

na izgled listova (nekroza listova), mada se

jače ispoljava na koren gajenih biljaka:

podloţan je truljenju, slab je i kratak

neotporan na napad parazita.Potrebe

gajenih biljaka za kalijumom su velike, pa

se zato mnoge od njih nazivaju kalifilnim

biljkama.

Biljke kalijum usvajaju putem korenovog

sistema iz zemljišnog rastvora. Kalijum je

u zemljištu vezan za primarne minerale ili

je prisutan u sekundarnim mineralima

gline. Zato zemljišta bogata glinom imaju

veći sadrţaj kalijuma od peskovitih

zemljišta. Mali deo kalijuma prisutan u

zemljištu je dostupan biljkama, otuda je

potreba za primenom kalijumovih Ďubriva.

Rezerve kalijuma u našem regiona na

parcelama na kojima je raĎena kontrola

plodnosti zemljišta su relativno dobre.

MeĎutim, te rezerve nisu neiscrpne, pa je

neophodno vršiti redovno Ďubrenje

kalijumovim Ďubrivima u skladu ra

rezultatima analize, potrebama gajene

biljne vrste i očekivanim prinosima

uzimajići u obzir i druge agroekološke

uslove.

Uloga kalijuma u gajenim biljnim vrstama

je:

1. Povećavanje prinosa

2. Povećavanje sigurnosti prinosa

3. Povećava kvalitet proizvoda

Klasifikacija zemljišta na osnovu sadrţaja

lakopristupačnog kalijuma za gajene

biljke:

mg K2O/ 100 g zemljišta

Zemljište Černozem Ritska zemljiš.

vrli nizak < 12 <15

nizak 12.1-20.0 15.1-21.0

srednji 20.1-25.0 21.1-30.0

optimalan 25.1-30.0 30.1-38.0

visok 30.1-35.0 38.1-45.0

vrlovisok >35.0 >45.0 Tabela 1. Klasifikacija zemljišta

Vreme primene kalijumovih Ďubriva je u

skladu sa potrebama biljaka tokom

vegetacionog ciklusa. Osnovno pravilo za


15

biljne vrste koje se odlikuju duţom

vegetacijom da se od ukupne doze

kalijuma potrebne za ceo vegetacioni

ciklus 50% primenjuje u jesen, oko 30%

pred setvu odnosno sadnju, a preostali deo

od 20% u vidu prihranjivanja. U

povrtarstvu kalijumova Ďubriva se koriste

kao osnovna u jesen, startna pred setvu ili

sadnju i za prihranjivanje. Kod vrsta sa

kratkom vegetacijom dve trećine

predviĎene doze daju se kao osnovno

Ďubrivo, a jedna trećina kao startno

Ďubrivo. Na zemljištima koja se odlikuju

niskim sadrţajem kalijuma deo

kalijumovih Ďubriva moţe se primeniti i za

prihranjivanje.

Đubrenje optimalnim količinama kalijuma

daje visok prinos i dobar kvalitet povrća

Ţivomir Petrović, dipl. Hem.

Dipl.hem. Ţivomir Petrović

VII ODRŢIVI RAZVOJ

1. Kompostiranje organskog

otpada

Povećanje ekološke svesti, danas, izazvalo

je povećanje interesovanja za

kompostiranje kao sredstvo za sprečavanje

ili smanjenje zagaĎenja ţivotne sredine i

odrţivo upravljanje otpadom koji nastaje

kao proizvod različite aktivnosti društva.

Kompostiranje predstavlja biološku

razgradnju organske materije do stabilnog

proizvoda koji ima različitu primenu.

Termofilni uslovi i toplota nastala

biološkim putem doprinose nastanku

proizvoda u kome je redukovan broj

patogena kao i klijavost semena korova.

Proces se karakteriše periodima brze

razgradnje i samozagrevanja nakon čega

sledi sporija i hladnija faza razgradnje

ostalih organskih supstrata. Vrsta i sastav

organskog otpada kao i fizičko-hemijski

uslovi utiču na sam proces razgradnje u

gomili. Aeracija, vlaţnost, Ph utiču na

intezitet procesa kompostiranja ali i na

kvalitet samog proizvoda.

Poznato je da unošenje komposta u

zemljište povećava biljnu produktivnost i

kvalitet zemljišta. Uključivanjem

komunalnog i industrijskog otpada u

proces kompostiranja obezbeĎuje se

dobijanje komposta koji će doprineti

poboljšanju nutritivnog potencijala

zemljišta uz istovremeno očuvanje ţivotne

sredine. Primena kompostiranja u okviru

upravljanja organskim otpadom ima više

prednosti.

MeĎu najvaţnije spada:

- Kompostiranje nosi mali rizik po ţivotnu

sredinu – pod uslovom da je otpad bez

teških metala i opasnih organskih materija.

- Kompost poboljšava plodnost

poljoprivrednih zemljišta i doprinosi

rekultivacji oštećenih.

- Kompostiranje predstvlja ekonomski

opravdanu i jeftinu tehnologiju upravljanja


16

otpadom.

- Kompostiranje doprinosi poboljšanju

kvaliteta voda.

Slika 15. Kompost

TakoĎe, kompostiranjem se postiţe i

sanitarni efekat, odnosno eliminacija

patogenih organizama i štetnih insekata,

larvi crevnih parazita i korova kao i

smanjenje bioraspoloţive energije i

smanjenje zapremine otpada.

Kompostiranje se moţe izvršiti u

stakleniku gde se toplota koja se generiše

kompostiranjem koristi za zagrevanje a

stvoreni ugljen-dioksid stimuliše biljni

rast. Kompost se takoĎe koristi i u

bioremedijaciji kontaminiranih zemljišta

TakoĎe, kompostiranje je prihvaćeno kao

značajan proces koji dovodi do redukcije

patogena pri tretmanu otpadnog mulja.

Treba imati na umu da je sa stanovišta

očuvanja ţivotne sredine kompostiranje

prihvatljivo zbog značajnog smanjenja

zapremine ogromne količine organskog

otpada pri čemu nastaje stabilan produkt

koji doprinosi očuvanju i povećanju

plodnosti zemljišta. Različite vrste otpada,

kao što su otpaci iz domaćinstva,

poljoprivredni otpad i gradskiotpad, sadrţe

u sebi od 60-81% biodegradibibilnih

komponenti.

U sistemima prikupljanja, transporta i

odlaganja otpada, mešaju se sa ostalim

vrstama otpada i ovaj biorazgradiviotpad u

kontejnerima, a posebno u komunalnim

deponijama, podleţe spontanoj

mikrobiološkoj razgradnji, što stvara

mnoge probleme ekološke i tehničke

prirode. Tokom procesa kompostiranja

organska materija se u aerobnim uslovima

i u prisustvu vode transformiše do

stabilnog proizvoda - komposta, uz

oslobaĎanje toplote, gasova i nastanak

mikrobne biomase. Organsku materiju

mikroorganizmi koriste kao hranu, a

nastala toplota, H2O, CO2 i humus su

rezultat njihovog rasta i aktivnosti. Ulaz i

izlaz (proizvodi) u procesu kompostiranja

predstavljeni su na slici

Ključnu ulogu u ovim procesima imaju

mikroorganizmi čijom aktivnošću nastaje

kompost. Mikroorganizmi se mogu

posmatrati i kao pokretači-motori (input)

ili kao produkti koji ulaze u finalni

proizvod

Dipl.ing Huanita Milutinović

poljoprivredna struĈna sluŢba “agrozavod” vrŠac€¦ · prskanje se obično izvodi kada je...

Documents