podrška razvoju kritičkog dece

7/25/2019 Podrka Razvoju Kritikog Dece

1/8

1

Podrka razvoju kritikog miljenja kod dece

Milica ebi, Uiteljski fakultet, Beograd

I. Savremeni kontekst u kojem deca rastu i ue

Svedoci smo da se dananje drutvo menja u svim domenima,pa i u oblasti obrazovanja.Stalni priliv novih informacija u optem korpusu znanja utie na to da se mnoge teorijeredefiniu, mnoga teorijska znanja pojedinca dovode u pitanje, a nova praktina znanja esto izkorena menjaju praksu u gotovo svim delatnostima.

Sve te okolnosti direktno utiui na obrazovanje mladih. U takvim okolnostima, mladimaje teko dase potpuno pripreme za ivot. Oekuje se da mladi usvoje koliinu i kvalitet znanjakoji e im omoguiti da uspeno obavljaju poslove za koje se opredele za ceo radni vek, za ceo

ivot. Pritom, gotovo je nemogue predvideti koje e poslove dananji osnovnokolci isrednjokolci obavljati u ovom veku. U nekim strunim asopisima se navodi predvianje da ese do kraja veka, ukoliko civilizacija nastavi da se razvija dinamikom XX veka, pojaviti oko

75% novih zanimanja za koja u ovom trenutku niko ne zna.

Takoe, svedoci smo i stalne eksplozije informacija koje nastaju nesluenom brzinom.Procenjuje se da e za narednih deset godina 100% svetskog znanja kojim sada raspolaemopredstavljati samo 10% ukupnog korpusa znanja u budunosti. Istraivai kau da vei deocivilizacijskog znanja ima vek trajanja desetak godina ili manje. Tada postaje netano ilizastarelo. Uporedo sa tom neverovatnom produkcijom informacija, dogaa se tehnoloka

eksplozija u oblasti irenja informacija. Uz pomo CD-ROM tehnologije i interneta svetskebiblioteke su dostupne iz svakog doma ili kancelarije. Raspon raspoloivih informacija je velik.Postaje nemogue zapamtiti sveto je poznato u jednoj oblasti. injenice koje se mogu zapamtitipredstavljae tek deli nekog podruja znanja. Samo mali deo informacija predstavljae znanjeza ceo ivot. Za delotvorno funkcionisanje u svetu budunosti, bie neophodna potpuno novaznanja. Zbog toga je neophodno da kontinuirano i permanentno obnavljamo ono to znamo iumemo, kao i da razvijamo nove sposobnosti i vetine koje e uenikeosposobiti za drugaijevrste uenja, aktivnog uenja i posedovanje sposobnosti kritikog miljenja u izboru i selekcijimnotva informacija koje e im biti na raspolaganju.

III ta je kritiko miljenje osnovne ideje o kritikom miljenju

Misliti kritiki znai biti radoznao i koristiti metode istraivanja: uokviriti pitanja i tragatisistematski za odgovorima. Kritiko miljenje funkcionie na vie nivoa, ne samo kaoprihvatanje ideja, nego i prikupljanje uzroka i implikacija injenica. Kritiko miljenje znaikorienje finog skepticizama, pozicioniranje alternativa na utvrene pozicije, pitanje ta


2/8

2

ako?... Kritiki misliti znai pozicionirati temu i braniti je racionalno. To znai paljivorazmatrati argumente drugih i ispitivati logiku tih argumenata.

Kritiko miljenje nije samo jedna vetina, ve nekoliko.Termin kritiko miljenjepodrazumevada uenici ponekad idu dalje od aktivne potrage za informacijama i ine neto vie: udruuju ono

to ue sa sopstvenim iskustvom, uporeuju to sa drugim radovima, ispituju njihovuverodostojnost ili uticaj, ispituju logiku argumenata, izvode zakljuke, konstruiu nove primere,zamiljaju reenja za probleme koji se mogu pojaviti, ispituju uzroke iposledice itd.

Kako se razvija kritiko miljenje

Smatra se da je kritiko miljenje vii oblik miljenja i da je svojstveno pre starijimadolescentima negopredkolcima ili osnovnokolcima. Meutim, to ba i nije tako. Mala deca susposobna za neke oblike apstraktnog i simbolikog miljenja, a to su poecikritikog miljenja.U skladu sa njihovim mentalnim razvojem, mlaa deca se rado ukljuuju u reavanje sloenih

problema i donoenje odluka na svoj specifian nain i sa posebnim armom. Svojim pitanjima,koja su izraz prirodne radoznalosti, unose alternativne pristupe, ime se menja uobiajeni ugaogledanja na pojave, pojmove, informacije. Zato je vano da roditelji i nastavnici svaki oblikkritike misli podre i podstaknu, ma kako naivno delovao onima koji su ve iskusnikritikimislioci. Razvojno gledano, osnova za razvoj kritikog miljenja jeste razvoj sposobnostidecentracije u miljenju, tj. sposobnostda se jedna pojava ili predmet sagleda ne samo iz svogugla, sa svoje pozicije ve i iz raznih drugih uglova i sa raznih drugih pozicija, pozicija vrnjaka,odraslih, drugih izvora uenja.Ta sposobnost se javlja izmeu sedme i devete godine i razvija sedo jedanaeste godine intenzivno, a do kraja ivota se dograuje. Uspostavljanjem te sposobnosti

ovek stie preduslove da se bavi stvarima manje pristrasno i da se kritiki odnosi prema sebi,sopstvenom promiljanju i sopstvenom okruenju. Razvijanje te sposobnosti nije garancijanjenog korienja. Naime, ona moe i da zakrlja od neupotrebe. Da bi bila iva i aktivna,mora se vebati, koristiti i negovati. Kritiko miljenje se, dakle, razvija od najranijeg detinjstva,ali koliko e se razviti i negovati zavisi od okruenja i od podsticaja koje u njemu dobija.

II. Zato kole i roditelji treba da podstiu aktivno uenje i kritiko miljenje

Aktivno uenje je vetina da se bude radoznao, da se istrauje, da se postavljaju pitanja,da se otkriva, da se o svemu misli slobodno, koristei znanje za reavanje problema, i da se nauivie. Kritiko miljenje tom procesu dodajepraksu posmatranja pitanja iz razliitih perspektiva,ispitivanje nijansi i implikacija ideja i potkrepljivanje ideja razlozima. Oni koji aktivno ue, videsebe i kao konstruktore, proizvoae i korisnike znanja, prakrine primene znanja. Aktivnouenje i kritiko miljenje su suprotni od pasivnog uenja. U pasivnom uenju, uenici sluajunastavnika i primaju informacije. U aktivnom uenju i kritikom miljenju, cilj je da se probudiradoznalost uenika, da se razvije njihova sposobnost za otkrivanje, da se izgrauje razumevanjeputem odgovora na njihova pitanja i da se podstiu da razmiljaju o znaenju njihovog novogznanja. Veliki znaaj se pridaje funkcionalnom,upotrebljivom znanju. Smatra se da su oni koji


3/8

3

kritiki misle i aktivno ue sposobniji da koriste naueno u daljim aktivnostima u koli i izvannje.

Tokom kolovanja, uenici moraju da prikupe veliki broj informacija. Istraivanja su vieputa pokazala da ako uenici ne ue da misle na osnovu znanja koje naue u koli, veina togznanja stoji beskorisno u njihovim memorijama dok se ne zaboravi. S druge strane, ako se

uenicima prui mogunost da procene tvrdnje i izvedu dokaze, primene informacije i pojmove,poveu novo znanje sa onim to su ve uili, vea je verovatnoa da uenici:

nee uiti samo izolovanu nauku, ve kako da misle nauno da bi reavalirealne probleme;

nee uiti samo deklarativna graanska prava, ve i kako da ih sprovedu

odgovorno i kooperativno u okruenju; neeuiti matematiku kao apstraktnu nauku, ve i kako da zakljuuju, raunaju

i koriste matematiku kao sredstvo za reavanje razliitih problema; nee uiti da itaju i piu, ve e stei navike da koriste razliite vrste

pismenosti i informisanja kako bi izotravali misli i izraavali svoje ideje.

Najuspenije uionice su one koje podstiu uenike da sami razmiljaju i da se ukljuujuu kritiko miljenje.Kritiko miljenje nam dozvoljava da razmiljamo o sopstvenim mislimai orazlozima koji stoje iza naih gledita. To znai da razmiljamo o naim sopstvenim nainimadonoenja odluka ili reavanja problema. Takvo razmiljanje znai da su nae misli svesnousmerene ka nekom cilju. Nae misli i ideje zasnovane su ne samo na naim sklonostima ilipredrasudama, ve na logici i informacijama koje moemo da sakupimo iz razliitih izvora i danapravimo selekciju. Poto kritiki razmiljamo, uvek smo oprezni u odnosu na to ta mislimo ikako razmiljamo. Kada uoimo greku ili drugaiji nain razmiljanja o problemu, udno gaistraujemo. Za uenike koji kritiki razmiljaju tipino je da su uzbueni zbog svog uenja . Onivide izazove i prilike za uenje ak i u najteim intelektualnim zadacima. Ti uenici su budni uodnosu na prilike koje im se pruaju da iskoriste svoje sposobnosti kritikog miljenja i tipinoje da eljno povezuju te prilikebilo u kontekstu uionice ili u svetu zajednica u kojima ive.Takvi uenici nastavu ine uzbudljivom i prijatnom.

Ukratko, aktivno uenjepriprema uenike za dan kad e napustiti kolu i nastaviti da uesopstvenim snagama. Takvo pouavanje je sada iroko priznata kao najbolja praksa. Studijepokazuju da upravo na aktivnim asovima, sve dok imaju svrhu i dok su dobro organizovani,uenici mogu da razmisle o onome to ue, da to primene u stvarnim situacijama ili da imposlui u daljem uenju, i mogu da ue samostalno. Uenje koje se moe iskoristiti i koje sedugo zadrava bolja je investicija nastavnikovog vremena i drutvenog novca nego uenje kojeuenike ostavlja pasivnim, nastavnika zamara rutinom i koje se brzo zaboravlja jer nije

primenjeno u praksi niti se nadgrauje. Deca se tim vetinama ne ue samo u koli, ve i ucelokupnom ivotnom kontekstu, u uoj i iroj porodici, sa vrnjacima, u odnosima u lokalnojzajednici. Takoe, ne ue samo u odreenim sekvencama uenja, ve i u svakodnevnim ivotnimsituacijama, aktivnim ueem u radu i dogaajima u porodici, podelom i preuzimanjemodgovornosti, ueem u zajednikim odlukama, ugledanjem na nain miljenja i postupanjaroditelja i nastavnika.


4/8

4

IV. Uenje koje podstie kritiko miljenje

Kao uspeno uenje pokazale su se metode u kojima se novo uenje zasniva naznanjimakoja uenici ve imaju, pa bi trebalo poi od onoga tooni znaju, pripremiti ih da postavljajupitanja i da odrede svrha uenja.

Poto uenici ue na osnovu zdravog razuma(prirodno istrauju i interesuju se), trebalo biih ohrabrivati da postavljaju pitanja, pokazati im kako se postavljaju pitanja, kako da trae iispituju informacije.

I na kraju, poto uenje menja nae stare ideje i iri nae sposobnosti da nauimo novo,nastavnici i roditelji bi trebalo da podstaknu uenike da razmiljaju o onome to su nauili, dapreispituju implikacije, da to primenjuju na koristan nain jer se tako modifikuje njihov starinain razmiljanja na tu temu.

Za razvoj kritikog miljenja i razumevanje znanja vano je da roditelji i nastavnici

stavljaju decu u situacije uenja u kojima e deca istraivati, preispitivati, proveravati,sagledavati iz razliitih uglova,predstavljati znanje na razliite naine, naprimer da:

povezuju znanja sa linim znanjem i smislom, da nova znanja nadovezuju na stara znanja, npr.,,ega se sve seti kada kaemo vazduh, da se prisete slinih pojava, znanja, iskustava u nekimsvojim ivotnim situacijama;

postavljaju ciljeve uenja, iskazuju ta bi jo eleli da saznaju o nekoj temita ovainformacija meni znai?, Kako da dobijem odgovore na pitanja koja smo sami postavili?,ta niste saznali, a elite da saznate?, ta bi jo eleo da sazna otome?, ,,Kako da tosazna?,ta e ti u tome pomoi?,Gde to da pronae?,,Zato je to vano?;

kontakt sa novim informacijama ili idejama ostvaruju na razliite naine tokom itanja teksta,

gledanja filma, eksperimentisanjem, sluanjem neijeg govora,putem interneta...; budu zaokupljeni u toku uenja, da prate svoje razumevanje, postavljaju pitanja ili zapisuju

nerazumljiva ili zbunjujua mestaU kakvoj je vezi ovo saznanje sa onim to ve znam?; bude interesovanja, izazov za nova saznanja, prave vezeKako doivljavam te ideje?;

predviaju dogaaje, redosled,,,ta e se desiti ako...?, ,,ta misli ta e se dalje desiti uprii?;ta je sledee?, ta nedostaje?; da sloe ispremetane rei i reenice, slike; daizmisle dogaaj, priu na osnovu nekih rei, dogaaja;

svrstavaju, grupiu, kategoriu pojmove, znanja, pojave po nekom kriterijumu, slinosti,smislu;

da sagledavaju korisnost znanja Kako mogu da upotrebim ovo znanje?, ,,Gde sam uokruenju video kako to funkcionie?, Da li je ta informacija korisna?;

istrauju uzroke i posledice u svetu oko sebe, pojave, okolinu, dogaaje, odnose da donosezakljuke, preispitujuzato je ba tako, od ega to zavisi, u kakvoj je vezi sa;

da sagledavaju smisaonost i vrednost znanjaKakve bi mogle da budu posledice, za mene i zadruge, ako te injenice ugradim u svoje postupke?;

znanje predstavljaju na razliite naine, ne samo govorom, ve i znakom, slikom, grafiki,tabelom, grafikonom, da pokau rukama i pokretom, proizvoenjem zvuka,proverom u praksi,praktinom izradom, koristei dodir, pokret, praenjem rada ljudi.


5/8

5

Stvaranje pogodnog okruenja za kritikomiljenje

Proces podsticanja kritikom miljenju nijejednostavan zadatak niti se moe postii naodreenom nivou obrazovanja, pa ondazaboraviti. Ne postoji pouzdan popis korakakoji bi Vas doveo do kritikog miljenja, alipostoji skup uslova u nastavi i uenju, kojise prvenstveno odnosi na samopouzdanje isvest o vrednosti svog miljenja i ideja, kaoi sluanje tueg miljenja,kojima nastavnicii roditelji mogu da podstaknu razvojkritikog miljenja.

Sa tim ciljem nastavnici i roditelji bi trebaloda:

osiguraju vreme i prilike za vebanjekritikog miljenja, da bi dete otkrilokakva miljenja i uverenja ve ima onekoj temi. Otkrivanje vlastitih misliiziskuje ispitivanje prethodnih ideja,

uverenja, doivljaja i iskustava. Vremeje potrebno i za razmenu kritikih misli.Bez razmene miljenja nee biti prilikeda se od drugih uju povratneinformacije koje omoguavajubruenje misaonog procesa i dodatnurefleksiju. Da bi se podstaklo kritikomiljenje, u nastavi se uenicima moraosigurati dovoljno vremena da izraze

ideje i dobiju konstruktivne povratneinformacije;

dopuste uenicima (deci) da misle iteoretiu,da imaju dozvolu od nastavnikai roditelja da smeju da pogaaju,kreiraju, pa ak i da govore o oiglednimstvarima, koje nisu mnogo pametne.Uenici zasluuju da ih prihvatimo kaoodgovorne za originalnost misli i da

dobiju povratnu informaciju. Kadashvate da se sve to prihvata, uenici ese aktivnije ukljuiti u kritiku analizu;

prihvataju raznovrsne ideje i miljenjadece kada se odbaci shvatanje da postojisamo jedan ispravan odgovor, pojaviese onoliko miljenja koliko ima uenika.Ako ograniavamo izraavanje

miljenja, ograniavamo i miljenjeuenika. Da bi kritiko miljenje mogloda uhvati koren, treba stvoritiatmosferu u kojoj uenici znaju da seoekuje irok raspon miljenja i da esva biti prihvaena;

osiguraju uenicima sigurno okruenje ukojem nema opasnosti od ismevanja misliti slobodno moe da buderiskantno. Ideje se mogu nizati naneobine, smene, a ponekad iprotivrene naine. U procesu miljenjaponekada se jave glupe ideje,aave kombinacije ili neadekvatneideje. Roditelji i nastavnici treba da

stave do znanja da nee tolerisatiismejavanje tuih ideja jer se time guimiljenje i stvara se atmosferapreteranog linog rizika. Miljenje jenajkvalitetnije u nerizinom okruenjuu kojem se ideje potuju i u kojem suuenici veoma motivisani da aktivnomisle;

izraavaju poverenje u sposobnost svihuenika da donose kritike sudovei potujukritiko miljenje. Da bi se uenici svimsrcem upustili u kritiko miljenje, treba imukazati da njihovo miljenje, to jestrezultati njihove kritike analize, imajuvrednost. Prirodom povratnih informacijakoje trae od svojih uenika, kole iroditelji alju snanu poruku o tome emuse pridaje najvea vrednost;

podstaknu uenike da razmenjuju ideje savrnjacima, da sluaju, da se suzdre odbrzopletih zakljuaka ili potrebe danameu svoj red u ono o emu segovori, da sasluajui kolektivno miljenjedrugih.


6/8

6

Pitanja nastavnika i roditelja kao vanosredstvo za razvoj kritikog miljenja

Mono sredstvo za podsticanje, ali i zadestimulaciju kritikog miljenjajesu pitanjanastavnika i roditelja. Kako su nastavnici i

roditelji uticajni uzori, oni svojim pitanjimauspostavljaju odreenu atmosferu nastav-nik u razredu, a roditelj u kui. Vrstompitanja odrasli pokazuju ta najvie cene,odreuju pojam ispravnog i pogrenog iukazuju na to ta su (ili nisu) izvoriinformacija i znanja. Pitanjima kojima se

odgovori dece svode na puku recitacijuporuuju uenicima da je njihovo miljenjesuvino. Nasuprot tome, pitanjima kojimaod dece trae da mnogo razmiljaju,nagaaju, rekonstruiu, zamiljaju, stvarajuili procenjuju ideje uzdiu nivo miljenjadece i uenika i poruuju im da se njihovomiljenje ceni i da oni mogu da pridonesuukupnoj bazi saznanja i uverenja. Vrste

postavljenih pitanja mogu da naue uenikeda znanje nije fiksno i da su idejepromenljive.

Istraivanja o nastavi u pokazuju da vie od75% pitanja koje nastavnici postavljaju

uenicima spadaju u grupu tzv. doslovnihpitanja, koja trae doslovne informacije,odgovore koji se sastoje od jedne rei ilineke jednostavne fraze, ponavljanje

injenikih informacija iz udbenika. Na tajnain su mnogi uenici razvili sposobnostpamenja injenica bez razumevanjaosnovnih ideja iz kojih te injenice potiu.

Roditelji i nastavnici bi trebalo da

postavljaju raznovrsna pitanja koja su

usmerena na dublje razumevanje, ne samo

teksta ve i problema u razliitim ivotnimsituacijama, tako da deca:

zamisle prizor, situaciju, dogaaj okojem ue i da opiu, preoblikujuinformacije u slike Opii kako tividi, Zamisli u glavi kocku i opii

je;

otkrivaju veze izmeu ideja, injenica,kako ideje mogu smisaono da sepoveu, trae razloge, razumevanje Zato mislite da je glavna junakinja touradila?.ta mislite zbog egase tajdogaaj dogodio?, Zato pisac pie otome?;

primenjuju nauene ideje, steeno

znanje ,,Kako se to moe iskoristiti uivotnim situacijama i gde, Ispriajkako bi ti reio problem,..., ,,Gde si tovideo?, emu to slui?...;

razmisle da li je neki dogaaj dovoljno

objanjen, dovedu u sumnju nekeinformacije, provere u vie izvora, traedodatna objanjenja Jesi li siguranda je to ba tako?;

kreativno reavaju probleme, trae

alternativne scenarije ta mislite dasu ova dva lika mogla da uine dabi...?,Na koji drugi nain bismo u toj

situaciji mogli da izbegnemo problemekoje sad imamo?, ,,Kako bi to moglodrugaije da izgleda?;

se pitaju ZATO?, zauzimaju stavove o

neemu, da zakljuuju o dobru i zlu iliispravnom i pogrenom, da se sluedokazima, da razmiljaju o razlozima,da navode argumenete i dokaze za idokaze za protiv na primer, daocene ponaanje neke linosti izprie,da li je njegovo ponaanje bilodobro ililoe, da li je bio poten ili nepoten

prema drugim linostima u prii...,zato ne peru zube uvee s obzirom nato ta su nauili o kvarenju zuba;Zato tako misli, Iznesi mi dokaze

za to, Kako bi ti to uradio izato?...


7/8

7

Kako podstai kritiko itanje

Da bi se stvorili preduslovi za itanje sarazmiljanjem i podstaklo razumevanjeteksta, znaajno je podstai aktivanangaman uenika time to e se usmeravatida pronalaze vezu izmeu onog to suproitali i vlastitog iskustva, da se osetekompetentnim za itanje, da imajumogunosti da iskau reakcije na tekst, dapodele sa nekim svoja zapaanja o tekstu.

Neke tehnike itanja koje nastavnici iroditelji mogu da koriste:

itanje teksta sa oznaavanjem processopstvenog uenja, itanja teksta, mogu da

prate tako to e ga obeleavati nekimsimbolima, oznakama, na primer znakom(u redu) na margini, mogu da oznae daono to su proitali potvruje neto to suznali ili mislili da znaju; znakom +(plus)ako je informacija sa kojom su se sreli nova

za njih; znakom (minus) ako jeinformacija koju su proitali suprotna ili serazlikuje od onoga to su znali ili mislili daznaju, ili znakom ? ako su naili nainformaciju koja ih zbunjuje ili ako postoji

neto o emu bi eleli vie da saznaju; itanje teksta sa predvianjem posleitanja jednog dela teksta pravi se pauza i oddece se trai da predvide ta e se daljedogoditi u tekstu, da trae zaokrete u zapletui da predviaju da li neto moe da sepromeni;

itanje teksta i poduavanje u paru, grupi,pri emu svako deteita jedan deo teksta, akasnije poduava drugog uenika ili grupudece onome to je nauio, a njegapoduavaju drugi, posle proitanog teksta imaju mogunosti darazgovaraju i raspravljaju o tekstu, da

postavljaju pitanja drugu, nastavniku, roditelju,autoru teksta i slino.

Kako podstai kritiko pisanje

Uenicima su potrebna osnovna uputstva zaupotrebu pisanja kao sredstva miljenja. Prvo,neophodno je da razumeju ta je to pisanje;istraivai kau daje pisanje kad neko nekomeo neemu govori. Vano je da deca prepoznajukoristi od pisanja i emu pisanje slui, daistrauju u pisanju, da se oseaju kaokompetentni autori i da veruju u sebe, da seizraavaju u razliitim oblicima pisanja, daimaju dovoljno vremena za pisanje, redovne

prilike za pisanje, da dobiju model pisanja, damogu da prepravljaju napisano, da imaju

publiku, da se nekome obraaju.Neke od tehnika pisanja koje nastavnici iroditelji mogu da koriste da podstaknu pisanje:

pre itanja teksta,beleenje, zapisivanje svegato im padne na pamet, to znaju ili misle daznaju o toj temi, problemu koji se spominje u

tekstu, ime pokazuju da ve poseduju nekaznanja; u tom sluaju e itati tekst sa veiminteresovanjem i praenjem, traie i odgovorena svoja pitanja;

posle proitanog teksta, kratki odgovori napitanja: ta je bilo najvanije? ili ta je uovome bilo novo za mene? ili Kako sam seoseao u vezi sa?; popis pitanja, problema o kojima ele dasaznaju u tekstu ibeleka o tometa su nauiliizteksta koji suproitali;beleenje ideja u vezi sa nekom fotografijom,predmetom, situacijom; lista pitanja na koja bi eleli da odgovorinjihov nastavnik, roditelj ili autor teksta;

pisanje u tabelama, putem grafikona,histograma, skice, postera...;

pisanje u razliitim oblicima, kao to supismo, molba, popis, zahtev, alba, pozivnica,raspored...


8/8

8

Literatura

Jeannie L. Steele, Kurtis S. Meredith, Charles Temple, Scott Walter, Reading and Writing for

Critical Thinking (itanjem i pisanjem do kritikog miljenja), International ReadingAssociation.

podrška razvoju kritičkog dece

Documents