Pierre Clastres

Drutvo protiv drave

1974.

2Sadraj

O tekstu i autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Drutvo protiv drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3O tekstu i autoru

Primitivna drutva nemaju dravu zato to je drava kod njih nemogua, a ne zatoto ljudi u njima nisu svesni te opcije, ponavlja uporno Pjer Klastr (Pierre Clastres,Drutvo protiv drave).

Ona neprestano razdvajaju vlast od svake institucije vlasti. (Govor kao obaveza)

Da je bila re samo o blaenom neznanju, na te kulture bismo danas verovatno gledalikao na zanimljive socioloki kuriozitete, koji odbrojavaju svoje poslednje dane. Ovako,njihov primer ne prestaje da zapanjuje. Nije re o tome da te kulture nemaju dravu,odnosno da u njima nema vlasti odvojene od zajednice, ve o neemu to imaju: celojsferi drutvenih obiaja i praksi koji spreavaju odnose bazirane namoi i nejednakosti.Za na um, naviknut na hijerarhiju i potinjavanje, to predstavlja skoro nereiv rebus.

Iako pitanje nastanka drave i dalje ostaje bez pravog odgovora, jo uvek moemo,kako to kae Klastr, da posmatramo uslove koji spreavaju njen nastanak. Primitivnekulture pruaju nam upravo tu mogunost:

Nema sumnje da e nam samo paljivo istraivanje funkcionisanja primitivnih dru-tava omoguiti da rasvetlimo to pitanje. A ta svetlost, usmerena na trenutak roenjadrave, moda e nam pomoi da sagledamo i mogunost (ostvarljivu ili ne) njenekonane smrti. (Vlast u primitivnom drutvu)

Tekst sa zadnjih korica tampanog izdanja, anarhija/ blok 45, Porodina bibliotekabr. 2, 2002.

Pjer Klastr (Pierre Clastres): roen 1934, studirao na Sorboni. Tokom ezdesetih godinaXX veka obavio je nekoliko duih terenskih istraivanja meu Gvajaki Indijancima uParagvaju i Janomama Indijancima iz venecuelanske Amazonije. Od 1971. do 1977. godinebio je direktor istraivanja na Ecole Pratique des Hautes u Parizu, gde je vodio katedruza Religiju i drutva junoamerikih Indijanaca. Objavio je nekoliko knjiga i zbirki eseja:Chronique des indiens Guayaki (1972), Le Grande Parler (1974), La Socit contre ltat (1974),a posthumno je objavljena zbirka eseja Rechereches danthropologie politique (1980). Poginuoje u saobraajnoj nesrei, 1977. godine. Iako relativno malo, njegovo delo smatra se zajedan od najvanijih doprinosa savremenoj politikoj antropologiji.

A. G.

4Uvod

Dragi brate, prema tebi oseam najdublje saaljenje. Posluaj moj savet i postaniHjuron. Naime, ja dobro vidim veliku razliku izmeu tvog i mog poloaja. Ja samjedini gospodar svoje sudbine i svog ivota. Potpuno raspolaem sobom i slobodansam da inim ta mi je volja. Ja sam prvi i poslednji meu svojim ljudima. Ne plaimse nijednog oveka i zavisim samo od Velikog Duha. Dok si ti, celim svojim telom iduom, osuen na veitu zavisnost od tvog velikog kapetana, a va Vicekralj moe isa tobom i sa njim da ini to mu je volja. Nisi slobodan da sledi svoje misli, ivi ustalnom strahu od pljake, lanih svedoka i ubica i uvek zavisi od beskrajnog nizaosoba koje se po poloaju niu iznad tebe. Kai, da li je tako ili nije?

Poglavica Hjurona Tionnontate, zvani Kondiaronk ili Pacov, baronu De Lahontanu,glavnom zapovedniku francuske kolonije Placentia, Newfoundland, oko 1690. (NewVoyages to North America, by Baron de Lahontan, 1703. Ruben Gold Twaites, Chicago1905.)

5Drutvo protiv drave

I

Primitivna drutva su drutva bez drave. Ta tvrdnja, sama po sebi tana, krije u sebijedan stav, jedan vrednosni sud koji odmah dovodi u pitanje mogunost zasnivanja politikeantropologije kao nauke. Ono to se time u stvari kae je da primitivnim drutvima netonedostaje i da je to neto drava. To predstavlja njihovu glavnu crtu, s obzirom da se radi osutinskom elementu za svako drutvo, pa tako, na primer, i za nae. Samim tim, ta drutvanisu kompletna; ona se ak ne mogu ni nazvati drutvima; ona nisu civilizovana; njihovopostojanje neprestano obeleava jedan nedostatak nedostatak drave, koju ta drutva,ma koliko se trudila, nikada nee moi da stvore. Izraeno manje ili vie jasno, to je onoto nam govore i hronike drevnih istraivaa i radovi naunika: drutvo je nezamislivo bezdrave. Drava je sudbina svakog drutva.

Ovde se jasno uoava jedan etnocentrian pristup, najee nesvestan, i samim tim ve-oma vrsto ukorenjen. Njegov neposredan, spontani izraz predstavlja jedno moda nejasno,ali svakako veoma raireno uverenje: svako od nas je, duboko u sebi, poput pravog vernika,ubeen da drutvo postoji zbog drave. I kako onda gledati na samo postojanje primitivnihdrutava osim kao na odbijanje univerzalne istorije, anahroni ostatak dalekog doba kojegsu svi ostali prevazili? Ovde otkrivamo drugo lice etnocentrizma, sklonost da se istorijavidi kao jednosmerna ulica u koju svako drutvo mora da ue, prolazei kroz sve faze kojevode od divljatva ka civilizaciji. Svi civilizovani narodi nekada su bili divlji, pisao jeRavnal. Ali, isticanje jedne specine evolucije ne opravdava doktrinu koja proizvoljnovezujui stanje civilizacije za civilizaciju drave, ovu poslednju proglaava za obavezni cilji krajnju sudbinu svakog drutva. I dalje se moemo pitati ta je to to je poslednje meuprimitivnim narodima odralo takvima kakvi jesu.

U stvarnosti, isti stari evolucionizam ostaje netaknut ispod plata modernih formulacija.Kada se uvije u jezik antropologije umesto lozoje, to stanovite deluje mnogo suptilinije,zajedno sa drugim kategorijama koje pretenduju na atribut naunosti. Ve je primeeno dase primitivna drutva skoro uvek klasikuju negativno, u znaku nekog nedostatka: drutvabez drave, drutva bez pisma, drutva bez istorije. Klasikacija na ekonomskom planusprovodi se na isti nain: ekonomija tih drutava je ekonomija preivljavanja. Ukolikose time eli rei da primitivna drutva ne znaju za trinu ekonomiju koja stvara viakvrednosti, onda se time, strogo uzevi, ne kae nita. Zadovoljava se time da se konstatujejo jedan nedostatak i nastavlja sa rezonovanjem u kojem na vlastiti svet slui kao jedinareferenta taka: sva ta drutva bez drave, bez pisma i bez istorije takoe su i drutva beztrine ekonomije. Ali, zdrav razum bi ovde mogao da prigovori: kakva korist od trita akonema vika vrednosti? Pojam ekonomije preivljavanja podrazumeva da primitivna drutvane proizvode viak vrednosti prosto zato to su nesposobna za tako neto, potpuno obuzetaproizvodnjom u cilju pukog opstanka slika veite nematine Divljaka, koja upornoodoleva vremenu. Dalje, nesposobnost primitivnih drutava da se odvoje od ivotarenja ubedi, objanjava se njihovom tehnikom neopremljenou i inferiornou.

ta imamo u stvarnosti? Ako se pod tehnikom podrazumeva skup postupaka koje ljudirazvijaju ne u cilju apsolutne dominacije nad prirodom (to vai samo za na svet i njegovsumanuti kartezijanski projekat, ije ekoloke posledice tek od skora poinju da se sagleda-vaju) ve u cilju ovladavanja prirodnim okruenjem u skladu sa svojim potrebama, ondanema vie nikakvog razloga da se primitivna drutva smatraju tehnoloki inferiornim: ona

6pokazuju sposobnost da zadovolje svoje potrebe na nain u najmanju ruku ravan onomna koji je nae industrijsko, tehnoloko drutvo tako ponosno. To znai da svaka ljudskagrupa uspeva da postigne neophodni minimum ovladavanja prirodnom sredinom kojunaseljava. Sve do danas nije otkriveno ni jedno drutvo koje nije bilo sposobno da ovladanekim prirodnim prostorom, osim u sluaju delovanja neke vie sile ili nasilja: ono bitada ili nestalo ili promenilo stanite. Ono to primer Eskima ili Australijanaca ini takozapanjujuim su upravo raznovrsnost, imaginacija i izuzetan kvalitet njihove tehnolokeaktivnosti, inovativna i praktina mo njihovog orua. Potrebno je provesti samo malovremena u nekom etnografskom muzeju: nivo umea ispoljenog u izradi svakodnevnihupotrebnih predmeta ini skoro svaku od tih sitnica umetnikim delom. To znai da natehnolokom planu ne postoji hijerarhija, pa tako ni superiorna ili inferiorna tehnologija.Jedina mera tehnoloke opremljenosti nekog drutva je njegova sposobnost da zadovolji svojepotrebe u datom okruenju.

Posmatrano iz tog ugla, ne postoji ni jedan dokaz da su primitivna drutva nesposobnada pronau sredstva za ostvarenje tog cilja. Naravno, sposobnost tehnike inovacije tihdrutava razvijala se tokom vremena. Nita nije unapred dato; uvek se radilo o strpljivomposmatranju i istraivanju, dugom nizu pokuaja i promaaja, uspeha i neuspeha. Preisto-riari nam govore o periodu od nekoli ko milenijuma tokom kojeg je grubo, paleolitskoorue bilo zamenjeno zadivljujuim seivima Solutrijanaca. S druge strane, primeeno jeda se u Americi i Starom Svetu poljoprivreda i uzgoj biljaka pojavljuju u priblino istovreme. Osim toga, mora se priznati da ameriki Indijanci ni u kom sluaju nisu inferiorni tavie, upravo je suprotno u umeu uzgoja i sortiranja ogromnog broja varijetetakorisnih biljaka.

II

Zadrimo se za sada na pogubnom interesovanju Indijanaca za metalna orua. To enas na neoekivani nain dovesti do pitanja ekonomije u primitivnim drutvima.

Obino se smatra da je dovoljno rei da su ta drutva usled svoje tehnoloke inferiornostiosuena na ekonomiju preivljavanja. Kao to smo upravo pokazali, taj argument nemani logikog, niti iskustvenog osnova. Logikog, jer ne postoji ni jedan apstraktni standardza poreenje razliitih tehnolokih intenziteta: tehnologija koju koristi jedno drutvo nemoe se direktno porediti sa tehnologijom nekog drugog drutva. Nema nikakvog osnovaza poreenje puke i strele. A nema ni iskustvenog osnova, budui da nam arheologija,etnologija, botanika, itd., pruaju jasne dokaze o ekasnosti i ekonomskoj vrednosti primi-tivnih tehnologija. Najzad, ako se primitivna drutva zasnivaju na ekonomiji preivljavanja,onda im nikakvo tehnoloko znanje nije ni potrebno. Tako dolazimo do pravog pitanja: da lije ekonomija primitivnih drutava zaista ekonomija preivljavanja? Ukoliko insistiramona doslednoj primeni rei, i ako onda pod ekonomijom preivljavanja ne podrazumevamosamo odsustvo trine ekonomije i vika vrednosti to je inae truizam onda zapravotvrdimo da taj oblik ekonomije omoguava drutvu tek puki opstanak. Drugim reima, toznai da ta drutva neprestano mobiliu svoj celokupni proizvodni potencijal samo zato dabi proizvela minimum sredstava za ivot.

Pojam ekonomije preivljavanja sadri jednu upornu predrasudu koja, da udo budevee, esto ide ruku pod ruku sa isto tako kontradiktornim i jednako rairenim shvatanjemda je Divljak lenj. Dok se u naem vulgarnom reniku odomaio izraz raditi kao crnac,u Junoj Americi postoji izraz lenj kao Indijanac. Ali, ne moe i jedno i drugo: ili oveku primitivnim drutvima (amerikim i drugim) ivi u ekonomiji preivljavanja i najvei

7deo vremena provodi u potrazi za hranom ili ne ivi u takvim uslovima, nego moesebi da priuti mnogo slobodnog vremena, koje obino provodi puei u svojoj lealjci.To je ostavilo izrazito nepovoljan utisak na prve Evropljane koji su posmatrali brazilskeIndijance. Veliko je bilo njihovo negodovanje kada su videli sve te miiave mukarce kojisu pucali od zdravlja kako se epure okolo iarani i okieni perjem kao ene, umesto dacrne u svojim batama. Bilo je oigledno da ti ljudi svesno odbijaju shvatanje po kojemovek mora da zaradi pare hleba u znoju lica svog. To kod njih nije moglo da proe. Nitije moglo da potraje: Indijanci su ubrzo bili primorani da rade i da umiru od toga. Izgledada je napredovanje Zapadne civilizacije od samog poetka poivalo na dva aksioma: prvije da se prava drutva mogu razvijati samo pod zatitnikim okriljem drave, a drugi, daovek mora da radi.

Indijanci su posveivali relativno malo vremena onome to se zove rad. A opet nisuumirali od gladi. Stare hronike se potpuno podudaraju u opisima naoitih prilika odras-lih Indijanaca, dobrog zdravlja veine dece i obilja najraznovrsnije hrane. To znai daekonomija preivljavanja indijanskih naroda nikako nije znaila neprestanu i neizvesnupotragu za hranom. Iz toga sledi zakljuak da ekonomiji preivljavanja odgovara drastinoograniavanje vremena koje se posveuje proizvodnim aktivnostima.

Uzmimo primer jednog junoamerikog plemena koje je praktikovalo poljoprivredu,Tupi Gvarani, ija je uvena lenjost toliko iritirala Francuze i Portugalce. Ekonomija tihIndijanca prevashodno se zasnivala na poljoprivredi, a zatim na lovu, ribolovu i sakupljanju.Jednu batu bi koristili 4-6 godina, posle ega bi je naputali, ponekad zbog iscrpljivanjazemljita, a mnogo ee zbog najezde parazitske vegetacije koju je bilo teko ukloniti. Naj-vei deo posla koji su obavljali mukarci sastojao se od krenja odreenog terena kamenimsekirama i uz pomo vatre. Taj posao, koji se obavljao pred kraj kine sezone, zahtevaoje obino 1-2 meseca. Skoro sav ostali posao setvu, okopavanje, etvu obavljale suene, u skladu sa seksualnom podelom rada. Tako dolazimo do sledeeg srenog zakljuka:mukarci, a to znai jedna polovina populacije, radili su oko dva meseca svake etvrtegodine! to se preostalog vremena tie, provodili su ga u aktivnostima koje za njih nisubile kuluk, ve uivanje: u lovu i ribolovu, zabavi, pijankama i konano, u zadovoljavanjusvoje velike strasti ratnim pohodima.

Ovi ivopisni, istorijski detalji nalaze zapanjujuu potvrdu u skoranjim istraivanjima,od kojih su neka jo u toku. Radi se o vrlo strogim istraivanjima, s obzirom da ukljuuju itano merenje vremena koje se u drutvima sa ekonomijom preivljavanja provodi u radu.Dostupni podaci, bilo o nomadskim lovcima iz pustinje Kalahari ili o amerikim poljopri-vrednicima, pokazuju da proseni radni dan u ovim drutvima traje manje od etiri sata.Lizot, koji je sedam godina iveo meu Janomama Indijancima iz venecuelanske Amazonije,hronometarski je utvrdio da proseni radni dan odraslih lanova plemena, ukljuujui sveaktivnosti, traje jedva tri sata. Iako nisam obavio slina merenja meu Gvajaki Indijancima,nomadskim lovcima iz umskih oblasti Paragvaja, mogu da potvrdim da ovi Indijanci, imukarci i ene, provode najmanje polovinu dana u skoro potpunoj dokolici, budui da selov i sakupljanje odvijaju izmeu 6 i 11 asova pre podne, ili malo pre i posle toga, i to nesvakog dana. Sasvim je verovatno da bi slina istraivanja meu preostalim primitivnimnarodima dala analogne rezultate, uz uvaavanje razliitih ekolokih uslova.

Tako dospevamo veoma daleko od aure jada i bede koja okruuje pojam ekonomijepreivljavanja. Ne samo da ljudi u primitivnim drutvima nisu osueni na animalni ivot,sveden na preivljavanje, nego postiu upravo suprotno i to u izvanredno kratkom vremen-skom periodu. To znai da primitivna drutva imaju na raspolaganju, ako to poele, svovreme potrebno da se povea proizvodnja materijalnih dobara. Ali, zdrav razum odmah

8postavlja nekoliko pitanja: zato bi ti ljudi eleli da rade i proizvode vie, kada su im ta triili etiri sata rada dovoljna da podmire sve potrebe grupe? Kakvu bi korist imali od toga?emu bi sluio tako ostvaren viak vrednosti? Kako bi on bio upotrebljen? ovek radi vienego to je potrebno da bi zadovoljio svoje potrebe samo ako je na to primoran. Upravota vrsta prinude ne postoji u primitivnim drutvima. To odsustvo spoljne sile prinudeukazuje na pravu prirodu primitivnog drutva. Pojam ekonomija preivljavanja moeda poslui za opis ekonomske organizacije tih drutava, ali ne tako da se odnosi na nudukoja proistie iz nekog nedostatka ili iz nesposobnosti tih drutava i njihove tehnologije.Ba suprotno: koristimo ga da bismo oznaili njihovo odbijanje svakog besmislenog pre-terivanja, njihovu reenost da proizvodnu aktivnost usklade sa zadovoljavanjem svojihpotreba. I nita vie od toga. Ako malo bolje pogledamo videemo da i ta drutva ostvarujuizvestan viak vrednosti: koliina proizvedene biljne hrane (manioke, kukuruza, duvana,itd.) uvek prevazilazi potrebe grupe, pri emu se taj viak proizvodi u okviru uobiajenogradnog vremena. Taj viak proizvoda, ostvaren bez dodatnog rada, troi se za ishranu ili usvrhe koje bi se mogle nazvati politikim na velikim, plemenskim gozbama ili za vremeposeta ljudi iz drugih grupa, itd.

Prednost metalne sekire nad kamenom je toliko oigledna da o tome nije potrebnoraspravljati: sa metalnom sekirom za isto vreme moe da se obavi deset puta vie poslanego sa kamenom; odnosno, isti posao za jednu desetinu vremena. Kada su Indijanci otkriliproizvodnu nadmo sekire belog oveka, poeli su da je koriste ne zato da bi proizvodili vieza isto vreme, ve isto koliko i pre, samo za deset puta krae vreme. Ali, desilo se suprotno:zajedno sa metalnim sekirama doli su nasilje i vlast belih doljaka, to je napravilo pravupusto u primitivnom indijanskom svetu.

Lizo je, piui o Janomamima, rekao da primitivna drutva odlikuje odbijanje rada:Prezir koji Janomami pokazuju prema radu i njihova nezainteresovanost za tehnolokinapredak sam po sebi, su izvan svake sumnje.1 Bila su to prva drutva slobodnog vremena,prvobitna drutva blagostanja, kako ih je tano i slikovito opisao Maral Salins (Prvobitnodrutvo blagostanja, Porodina biblioteka br. 3).

III

Ako osnivanje ekonomske antropologije primitivnih drutava, kao posebne discipline,ima nekog smisla, onda se ona ne moe zasnivati samo na ispitivanju ekonomskog ivotatih drutava: i dalje zavisimo od podataka deskriptivne etnologije, to jest, od opisa svihostalih integrisanih dimenzija ivota jednog primitivnog drutva. Tanije, tek kada seustanovi dimenzija totalne drutvene injenice kao posebne sfere, mogue je unutarnje izolovati pojam ekonomske antropologije: kada odbijanje rada nestane, kada sklonostka akumulaciji zameni oseaj za vrednost slobodnog vremena; ukratko, kada delovanjegore spomenute spoljne sile postane oigledno unutar drutvenog tela. Ta sila bez koje seDivljaci nikada ne bi odrekli svoje slobode i dokolice, sila koja unitava njihovo drutvo,je sila prinude to je politika vlast. Ali, u tom sluaju ekonomska antropologija odmahbiva oteena: ona gubi svoj predmet istog trenutka kada je izgledalo da ga je prigrabila.Ekonomija postaje politika ekonomija.

Obim proizodne aktivnosti kod primitivnih naroda je precizno utvren, ali ne u odnosuna materijalne, ve na energetske potrebe: proizvodnja je ograniena na obnavljanje utro-ene energije. Drugim reima, sam ivot je, u svom prirodnom ritmu, taj koji utvruje i

1 J. Lizot, conomie ou socit? Quelques thmes propos de ltude dune communaut dAmrindiens,Journal de la Socit des Amricanistes, vol. 9 (1973.), pp. 13775.

9regulie koliinu vremena koje e biti utroeno za reprodukciju (sa izuzetkom dobara kojase zajedniki troe na velikim svetkovinama). To znai da kada zadovolji svoje potrebe,nita ne moe da natera primitivno drutvo da proizvodi vie, da ga natera da otuuje svojevreme radei bez pravog razloga, kada to vreme moe da provodi u dokolici, igri, ratovanjuili u svetkovinama. Koji su to uslovi u kojima ovakav odnos izmeu primitivnog ovekai proizvodnje moe da se promeni? Pod kojim uslovima ta aktivnost moe biti usmerenana neke druge ciljeve, umesto na zadovoljavanje energetskih potreba? Tako stiemo dopitanja porekla rada kao otuenog rada.

U primitivnom, sutinski egalitarnom drutvu, ljudi kontroliu svoju aktivnost kao icirkulaciju proizvoda te aktivnosti. Oni sami vode rauna o svojim interesima, iako zakonrazmene posreduje izmeu pojedinca i proizvoda. Meutim, sve poinje da tone u haoskada se proizvodnja odvoji od svog prvobitnog cilja, kada umesto za sebe primitivni ovekpone da radi za druge, bez razmene i bez reciprociteta. To je taka u kojoj postaje moguegovoriti o radu: kada egalitarno pravilo razmene prestane da podupire graanski koddrutva; kada proizvodna aktivnost pone da slui zadovoljavanju potreba drugih; kadasistem razmene ustupi mesto teroru duga. Ovde, zapravo, treba povui crtu koja razdavajaamazonske divljake od carstva Inka. Kada se sve uzme u obzir, prvi rade zato da bi iveli,dok drugi rade zato da bi drugi mogli da ive, oni koji ne rade, gospodari koji im govore:mora da nam vrati ono to nam duguje. Mora stalno da otplauje svoj dug.

Kada ekonomska dinamika postane zaseban, autonoman sektor, kada proizvodna aktiv-nost postane otuen, proraunat rad, nametnut od onih koji e uivati u plodovima tog rada,primitivno drutvo poinje da se deli na one koji upravljaju i na one kojima se upravlja, nagospodare i podanike; u njemu poinje da se izdvaja neto to najavljuje njegovu propastkao drutva: vlast i respekt prema vlasti. Najvea drutvena podela, koja predstavlja osnovuza sve druge podele, ukljuujui tu i podelu rada, je novi vertikalni poredak stvari. To jevelika politika razdelnica koja razdvaja one koji raspolau silom, vojnom ili religioznom, ione koji su toj sili potinjeni. Politiki odnos vlasti prethodi i prua osnovu za ekonomskiodnos eksploatacije. Otuenje je politiko pre nego to postane i ekonomsko; vlast prethodiradu; ekonomsko proistie iz politikog; pojava drave prethodi pojavi klasa.

IV

Nepotpunost, neispunjenje, nedostatak: na prirodu primitivnih drutava vie se ne moegledati na takav nain. Treba je sagledati pozitivno, kao sposobnost upravljanja prirodnimokruenjem i drutvenim projektom; kao suverenu volju da se ni jednom spoljanjemfaktoru ne dopusti da prodre u drutvo i da ga izmeni, iskvari ili uniti. To je ono tokonano treba shvatiti: primitivna drutva nisu zadocneli embrioni drugih drutvenih oblika,drutvena tela iji je normalan razvoj bio ometen nekom udnom boleu; ona se ne nalaze napoetku nekakve istorijske logike koja pravolinijski, tokom vremena, stremi jednom zadatomcilju, koji se tek naknadno denie kao na drutveni sistem. Ako u istoriji zaista vai ta logika,kako to da primitivna drutva i dalje postoje?

Isto vai i kada je re o ekonomskom ivotu, koji odlikuje odbijanje mogunosti da rad iproizvodnja ovladaju drutvom; odluka da se vikovi troe iskljuivo u zajednike drutve-no-politike svrhe; sutinska nemogunost konkurencije; ukratko, zabrana neizgovorena,ali zato nita manje izriita nejednakosti.

Zato ekonomija primitivnih drutava nije politika ekonomija? Razlog lei u oiglednojinjenici da ekonomija u ovim drutvima ne predstavlja izdvojen sektor. Moglo bi se rei dasu u ovom smislu primitivna drutva zapravo drutva bez ekonomije, jer odbijaju ekonomiju.

10

Ali, ako je tako, zar emo opet o politikom aspektu tih drutava govoriti u terminimanedostatka? Da li to znai da u njima, poto se radi o drutvima bez zakona i kraljeva,polje politike aktivnosti i ne postoji? I zar se tako neemo samo vratiti na stanoviteetnocentrizma, po kojem je nedostatak ono to na svim nivoima sutinski odlikuje svadrutva razliita od naeg?

Zadrimo se zato na pitanju politike dimenzije primitivnih drutava. To nije samozanimljivo pitanje, kojim bi trebalo da se bave jedino strunjaci. I etnoloki pristup biu ovom sluaju trebalo da bude dovoljno irok da udovolji zahtevima jedne opte teorijedrutva i istorije (do koje tek treba doi). Izuzetna raznolikost tipova drutvene organizacije,kako u vremenu tako i u prostoru, ipak ne znai da je nemogue izvesti redukciju togbeskrajnog mnotva razlika. Jedna takva velika redukcija omoguava nam da sagledamokako istorija nudi zapravo samo dva tipa drutva nesvodiva jedno na drugo, dve makro-klase, od kojih svaka ukljuuje drutva koja u osnovi imaju neto zajedniko, bez obzirana sve ostale razlike. S jedne strane, postoje primitivna drutva, ili drutva bez drave. Sdruge strane, tu su drutva sa dravom. Postojanje ili nepostojanje drave (u razliitimoblicima) je upravo ono to svakom drutvu dodeljuje njegovo logino mesto, nepovratnorazdvajajui ta dva tipa drutva.

Pojava drave dovodi do velike tipoloke podele na Divljake i Civilizovane. To stvaranepremostiv jaz izmeu te dve opcije, u kojem se sve menja i gde Vreme postaje Istorija.Odavno je primeeno, i to s pravom, da su na hod istorije radikalno uticala dva velika ubr-zanja. Snaga prvog potie iz onoga to se naziva neolitskom revolucijom (pripitomljavanjeivotinja, poljoprivreda, otkrie tkanja i grnarstva, postepni prelaz na sedalaki nainivota, itd.). Mi i danas, i to u sve veoj meri, ivimo u znaku drugog ubrzanja: industrijskerevolucije XIX veka.

Nema sumnje da je neolitski skok drastino izmenio uslove materijalnog ivota pale-olitskih ljudi. Ali, da li je taj preobraaj bio dovoljno dubok da izmeni prirodu tadanjihdrutava? Da li se moe rei da nain funkcionisanja drutva zavisi od toga da li je onopreneolitsko ili postneolitsko? Etnografske injenice navode na suprotan zakljuak. Smatrase da prelazak sa nomadskog na sedalaki nain ivota predstavlja najznaajniju posledicuneolitske revolucije, utoliko to je time, zahvaljujui koncentraciji jedne stabilne populacije,omoguen nastanak gradova, a zatim i drave. Ali ta hipoteza navodi na zakljuak da susvi tehnoloki kompleksi bez poljoprivrede nuno nomadski.To stanovite je etnograf-ski netano: jedna ekonomija koja se zasniva na lovu, ribolovu i sakupljanju ne mora dapodrazumeva nomadski nain ivota. Moglo bi se navesti nekoliko primera, amerikih idrugih, koji potvruju da je odsustvo poljoprivrede mogue i u sedalakom nainu ivota.To potvruje pretpostavku da ako neka drutva nisu usvojila poljoprivredu, iako su ekolo-ki uslovi to doputali, to nije bilo zbog njihove nesposobnosti, tehnoloke zaostalosti ilikulturne inferiornosti, ve prosto zato to im poljoprivreda nije bila potrebna.

Istorija prekolumbovske Amerike nudi primere poljoprivrednih populacija koje su, usvo-jivi neke aspekte tehnoloke revolucije (konji, a zatim i vatreno oruje), izabrale lov kaopraktino jedinu aktivnost, iji je uinak bio uvean zahvaljujui skoro desetostruko veojmobilnosti koju su omoguavali konji. Kada su se jednom popeli na konje, plemena saVisoravni Severne Amerike i ona iz oblasti ako (Chaco, Argentina) intenzivirala su iproirila svoju pokretljivost; ali njihov nomadizam veoma malo podsea na nomadizamlovaca i sakupljaa kao to su Gvajaki iz Paragvaja; njihovo naputanje poljoprivrede nijeimalo za posledicu demografsku disperziju, niti je izmenilo njihovu prethodnu drutvenuorganizaciju.

11

ta nam govori taj prelaz najveeg broja drutava od lova ka poljoprivredi, kao i suprotanproces, kod nekolicine drugih, od poljoprivrede ka lovu? Izgleda da te promene nisu nina koji nain promenile i samu sutinu tih drutava. Pokazae se da su uprkos radikalnojpromeni materijalnih uslova njihove egzistencije ta drutva ostala kao to su i bila; daneolitska revolucija koja je imala ogroman uticaj na materijalni ivot tadanjih ljudi,inei ga svakako lakim nije mehaniki vodila ka potpunom preobraaju drutvenogporetka. Drugim reima, u primitivnim drutvima, transformacija onoga to marksistizovu ekonomska infrastruktura ne odraava se nuno na politiku superstrukturu (nad-gradnju), budui da se ova u svemu pokazuje nezavisnom od svoje materijalne osnove.Primeri sa amerikog kontinenta jasno ilustruju meusobnu nezavisnost ekonomije i dru-tva. Neke grupe lovaca-ribolovaca-sakupljaa pokazuju iste socio-politike karakteristikekao i njihovi sedalaki, poljoprivredni susedi: razliite infrastrukture, iste superstrukture. Iobrnuto: srednjoamerika, imperijalna drutva sa dravom, zasnivaju se na poljoprivredikoja, iako mnogo intenzivnija, na tehnikom nivou i dalje veoma podsea na poljoprivredudivljih plemena iz tropskih uma; iste infrastrukture, razliite superstrukture, buduida se u jednom sluaju radi o drutvima bez drave, a u drugom o drutvima sa potpunorazvijenom dravom.

To znai da odluujui faktor ne predstavlja transformacija u ekonomskoj ve u politi-koj sferi. Prava preistorijska revolucija nije bila neolitska budui da je ona mogla sasvimlako da ostavi netaknutom prethodnu drutvenu organizaciju; to je bila politika revolucija:misteriozna, ali nepovratna i po primitivna drutva fatalna, pojava te stvari koju nazivamodrava. Ukoliko neko eli da se i dalje dri marksistikog koncepta infrastrukture i super-strukture, onda bi moda trebalo da poe od toga da je infrastruktura zapravo politika,a superstruktura ekonomska kategorija. Samo je jedan strukturalni, kataklizmini usponmogao da promeni primitivna drutva do take njihovog unitenja; mutacija, zaeta unutarili izvan drutva, koja izaziva narastanje tog organa ije samo odsustvo denie primitivnodrutvo: hijerarhijske vlasti, odnosa moi i mehanizma za potinjavanje ljudi. Reju, drave.Bilo bi sasvim uzaludno traiti uzrok tog dogaaja u hipotetikoj promeni proizvodnihodnosa unutar primitivnog drutva, koja bi, postepeno delei drutvo na bogate i siromane,na eksploatatore i eksploatisane, mehaniki vodila ka uspostavljanju organa sposobnog dasprovodi vlast jednih nad drugima, to bi trebalo da oznai poetak raanja drave.

Takva promena ekonomske osnove nije samo hipotetika, ve i nemogua. Da bi seproizvodni sistem nekog drutva promenio u pravcu intenzivnijeg rada, sa ciljem poveanjakoliine proizvedenih dobara, ljudi moraju ili da sami poele da promene svoj nain ivota,ili im se, ako to ne ele, ta promena mora nametnuti spolja. U ovom drugom sluaju,nita se ne zainje u samom drutvu; ono tada biva pokoreno spoljnom silom u iju ekorist proizvodni sistem biti promenjen. Od sada, ljudi e morati da rade i proizvode vieda bi zadovoljili potrebe svojih novih gospodara. Politiko nasilje odreuje, proizvodi idoputa eksploataciju. Ali, nema svrhe dalje razvijati taj scenario: nasilje drave nastajeizvan i nezavisno od primitivnog drutva, a ne laganim sazrevanjem unutranjih drutveno-ekonomskih uslova koji pogoduju njenom nastanku.

Obino se kae da je drava instrument kojim vladajua klasa sprovodi svoju nasilnudominaciju nad potinjenim klasama. Pretpostavimo da je tako. U tom sluaju drava moeda nastane samo na osnovu prethodne podele drutva na antagonistike klase, povezaneodnosom eksploatacije. Prema tome, struktura drutva, to jest, klasna podela, prethodipojavi dravne mainerije. Ovde bih samo usput ukazao na izuzetnu krhkost te istofunkcionalistike teorije drave. Ako drutvom upravljaju gospodari koji su u stanju daljude dre u potinjenosti, to je zato to na raspolaganju imaju odreenu silu, to jest, upravo

12

ono to ini samu sutinu drave monopol legitimne primene zikog nasilja. Ako jetaj uslov zadovoljen, u emu bi se jo sastojala uloga drave, kada je njena sutina nasilje ve prisutna u drutvu, kroz nasilje koje jedna grupa vri nad drugom? U tom sluajudrava bi bila potpuno suvian organ, poto su njegove funkcije ostvarene drugim, vepostojeim sredstvima.

Povezivanjem nastanka drave sa transformacijom drutvene strukture to pitanje se nereava ve samo odlae. I dalje moemo da se pitamo zato se u primitivnom, a to znaiu jednom nepodeljenom drutvu, javlja podela na gospodare i podanike. Koja sila pokreetu transformaciju koja kulminira pojavom drave? Moglo bi se odgovoriti da je njenapojava zakonski sankcionisala prethodno formirano privatno vlasnitvo. Vrlo dobro. Ali,zato bi se privatno vlasnitvo uopte pojavilo u drutvu koje za njega nije znalo jer ga jeodbijalo? Zato bi nekoliko pripadnika tog drutva jednog dana odluilo da kae ovo je moje,i kako bi ostali dopustili da se u drutvu zane seme neeg do tada nepoznatog vlasti,nasilja, drave? Nae poznavanje primitivnih drutava vie nam ne doputa da porekloonog to je politiko traimo u ekonomskom. To nije tlo u kojem drava puta svoje korene.Nema nieg u ekonomiji primitivnog drutva to doputa uvoenje razlike izmeu nekogko bi bio bogatiji ili siromaniji od drugih, jer niko u tom drutvu i ne pomilja da radivie, poseduje vie ili da bude neto vie od svog blinjeg. Sposobnost koju sve kulturepokazuju u zadovoljavanju svojih potreba, kao i razmena usluga i dobara, koja neprestanoonemoguava akumulaciju dobara, ini da se takva elja a elja za posedovanjem je ustvari elja za vlau prosto nikada ne razvije. Primitivna drutva, prva drutva obilja, neostavljaju ni malo prostora za preobilje.

V

Primitivna drutva su drutva bez drave zato to je drava za njih nemogua. A ipak susvi civilizovani narodi nekada bili divlji: kako to da je drava uopte postala mogua? Zatosu neki narodi prestali da budu primitivni? Kakav je to silovit dogaaj, kakva revolucija,omoguila pojavu Despota, nekog ko moe da izdaje nareenja i kome se drugi pokoravaju?Odakle dolazi politika vlast? To je misterija (moda samo privremena) nastanka drave.

Iako je u ovom trenutku izgleda nemogue sagledati uslove nastanka drave, ipak jemogue odrediti uslove koji spreavaju njen nastanak; tekstovi sakupljeni u ovoj zbircipokuavaju da oznae polje politikog u drutvima bez drave.

Bez vere, zakona i kraljeva: ovi termini u kojima je u XVI veku Zapad opisivao Indijancemogli bi da se primene na sva primitvna drutva. Oni mogu da nam poslue kao osnovaza razlikovanje: neko drutvo je primitivno ako nema kralja, to jest, legimitiman izvorzakona, a to opet znai dravni aparat. Obrnuto, svako neprimitivno drutvo podrazumevapostojanje drave, bez obzira na konkretan politiki reim. To je ono to doputa da svevelike despotije carstva Kine, Anda i Egipta svrstamo u jednu klasu zajedno sa kasnijimmonarhijama (svima u kojima vai Drava to sam ja) kao i sa savremenim drutvenimsistemima, bez obzira da li se radi o liberalnom kapitalizmu kakav preovladava u zapadnojEvropi ili o dravnom kapitalizmu koji postoji u drugim delovima sveta.

U plemenu ne postoji kralj, ve poglavica, ali on nije poglavica drave. ta nam to govori?Prosto to da poglavica ne raspolae nikakvom vlau, silom prinude, nainom da izdajenareenja. Poglavica nije zapovednik: pripadnici plemena nisu duni da ga sluaju. Mestokoje on zauzima nije izvor vlasti, a njegov prol ni na koji nain ne nagovetava buduegdespota. Nema nieg u ulozi poglavice to bi omoguilo razvijanje dravnog aparata.

13

Kako to da poglavica plemena nije budui voa drave? ta to u svetu Divljaka one-moguava takavu razvoj? Tako radikalni diskontinuitet koji ini nemoguim postepenprelaz od uloge poglavice primitivnog drutva ka dravnom aparatu logiki se zasnivana odnosu koji politiku vlast izriito smeta izvan mesta koje zauzima poglavica. Ono saime se ovde sreemo je poglavica bez vlasti, institucija liena svoje sutine autoriteta.Funkcija poglavice, na ta upuuje prethodna analiza, predstavlja ubedljiv dokaz da ulogavoe ne mora da se zasniva na autoritetu. Uloga poglavice najveim delom pozdrazumevaizglaivanje sukoba koji mogu izbiti izmeu pojedinaca, porodica, klanova, itd., a jedino nata u tom poslu moe da se osloni je presti koji mu drutvo dodeljuje u cilju odravanjaporetka i ravnotee. Ali, presti ne znai i vlast, a jedino sredstvo kojim poglavica raspolaeu obavljanju svoje mirotvorake misije je njegova govornika sposobnost. Pri tom, on nemaak ni pravo da presuuje u sporovima, jer poglavica nije sudija. Naoruan samo svojomelokvencijom, on ubeuje ljude da je najbolje da se smire, da prestanu da vreaju jednidruge i da se ugledaju na svoje pretke koji su uvek iveli zajedno i slono. Uspeh u ovojmisiji nikada nije zagarantovan, jer re poglavice nema mo zakona. Ukoliko ubeivanjene uspe, sukob moe da preraste u nasilje, ija prva rtva moe biti upravo njegov presti,budui da se pokazao nesposobnim da obavi povereni zadatak.

Koji to kvaliteti preporuuju nekog pripadnika plemena za mesto poglavice? U krajnjojliniji, to je samo njegova tehnika kompetencija: njegova govornika sposobnost, vetinau lovu, sposobnost da koordinira zajednike aktivnosti, kako odbrambene tako i ofanzivne.Pleme nikada ne doputa da poglavica prekorai ta tehnika ogranienja; ono nikada nedoputa da tehnika superiornost preraste u politiki autoritet. Poglavica je tu da sluidrutvu; a drutvo pravo sredite vlasti je to koje ostvaruje svoju vlast nad poglavicom.Zato je nemogue da poglavica preokrene taj odnos u svoju linu korist, da stavi drutvo usvoju slubu, da ostvari svoju vlast nad njim. Primitivno drutvo nikada ne bi dopustilo dase neki poglavica preobrazi u despota.

Pleme na izvestan nain dri poglavicu pod stalnim prismotrom. On je neka vrsta zatoe-nika u prostoru koji mu pleme dodeljuje i iz kojeg ne sme da iskorai. Ali, ima li on uopteelju da napusti taj prostor? Da li se ikada deava da poglavica poeli da bude poglavica?Da pone da sledi line interese umesto da slui interesima grupe? Zahvaljujui bliskomnadzoru njegovog ponaanja, kojem su podvrgnuti i svi drugi pripadnici grupe, ime pogla-vica uvek ostaje podreen drutvu a to je svakako posledica same prirode primitivnogdrutava, a ne nekakve svesne i proraunate opsednutosti kontrolom primitivni zakon,koji svakome poruuje da vredi isto koliko i neko drugi, retko biva naruen.

Retko, zaista, ali i to se deava. Naime, povremeno se deava da poglavica poeli daizigrava poglavicu i to ne iz nekog makijavelistikog motiva, ve zato to nema drugogizbora. Dozvolite mi da to blie objasnim. Po pravilu, poglavica nikada ne pokuava dazloupotrebi svoj poloaj (niti bi mu to ikada palo na pamet) sa ciljem da postane gospodargrupe, umesto njen sluga. Veliki cacique Alajkin, ratni poglavica jednog plemena iz oblastiako u Argentini, dao je vrlo dobru deniciju tog odnosa u svom odgovoru panskomociru koji je pokuao da ga ubedi da povede svoje pleme u rat koji ovo nije elelo:

U skladu sa obiajem nasleenim od predaka, svaki Abipone sledi svoj zavet, a ne zavetsvog poglavice. Ja sam njihov voa, ali ja ne mogu da svom narodu nanesem zlo, a da gane nanesem i sebi. Kada bih svoje prijatelje pokuao da silom navedem na neto, oni bi miodmah okrenuli lea. Zato gledam da me vole, a ne da me se plae.

Nema sumnje da bi veina indijanskih poglavica dala slian odgovor.Postoje, ipak, izuzeci i to skoro uvek povezani s ratom. Znamo da su pripremanje i

voenje ratnog pohoda jedine okolnosti u kojima poglavica moe da ostvari minimum

14

autoriteta i to iskljuivo na osnovu svoje tehnike kompetencije kao ratnika. im je posaoobavljen, bez obzira na ishod, ratni poglavica ponovo postaje poglavica bez vlasti; prestisteen pobedom nikada ne postaje autoritet. Sve se vrti oko te podvojenosti koju drutvostalno odrava: izmeu vlasti i prestia, izmeu slave ratnika-pobednika i zapovednitva nakoje nema pravo. Izvor na kojem ratnik moe najbolje da zadovolji svoju e za prestiomje rat. Istovremeno, poglavica iji je presti vezan za rat moe da ga sauva ili ojaa jedinou ratu. Radi se o nekoj vrsti stalnog pritiska, o stalnoj potrebi za sukobom, koja ratnikanagoni da kree u vojne pohode, za koje se nada da e mu obezbediti svu (simbolinu)dobit koju donosi pobeda. Sve dok je njegova elja za ratom u skladu sa optom voljom,a posebno sa voljom mlaih pripadnika plemena, za koje je rat takoe prilika da steknupresti, sve dok volja poglavice ne iskorauje iz volje plemena, njihov uobiajeni odnosostaje nepromenjen. Ali, uvek postoji rizik da elja poglavice premai ambicije plemenakao celine, opasnost da ode predaleko, da prekorai stroge okvire svoje uloge. Ponekadpoglavica preuzima taj rizik, stavljajui svoj lini interes ispred zajednikog. Preokreuinormalan odnos koji vou odreuje kao sredstvo u slubi drutveno denisanih ciljeva,on pokuava da od drutva naini sredstvo za ostvarenje linih ambicija. Pleme u slubipoglavice, a ne vie poglavica u slubi plemena. Da je to ikada funkcionisalo, tu bismonali izvor politike vlasti, prvu inkarnaciju drave, kao institucije moi i nasilja. Ali, tojednostavno nikada nije funkcionisalo.

U veoma dobrom izvetaju o dvadeset godina provedenih meu Janomami (Yanomami)Indijancima,2 Elena Valero opirno pria o svom prvom muu, ratnom poglavici po imenuFusive. Njegova pria sasvim dobro ilustruje sudbinu primitivnog poglavice kada ovaj,pritisnut okolnostima, biva prinuen da povredi zakon primitivnog drutva; kao pravosredite vlasti drutvo odbija da je se odrekne u korist bilo kog pojedinca.

Fusive je u svom plemenu priznat kao poglavica, zahvaljujui prestiu steenom uorganizovanju i voenju pobednikih pohoda na neprijateljske grupe. On planira i vodiratove u koje njegova grupa kree dobrovoljno; svoje ratniko znanje, svoju hrabrost idinamizam on stavlja u slubu grupe; on je ekasan instrument svog drutva. Ali, nezgodnastvar u ivotu ratnika je to svoj presti mora stalno da obnavlja novim uspesima. Pleme,koje u poglavici vidi samo odgovarajue sredstvo za sprovoenje zajednike volje, lakozaboravlja njegove ranije podvige. Nita nije steeno zauvek, i ako ratnik eli da na sebeskrene panju saplemenika, ije je pamenje tako kratko, nije dovoljno da istie samo svojeranije poduhvate: on e kad tad morati da stvori priliku da se ponovo lati oruja. Ratniknema izbora: on je duan da eli rat.

Upravo tu se nalazi granica konsenzusa na osnovu kojeg je priznat kao poglavica. Akose njegova elja za ratom poklapa sa eljom plemena, ono ga sledi. Ali ako se njegovaelja za ratom sudari sa optim opredeljenjem za mir budui da ni jedno drutvo ne eliuvek samo rat onda se odnos izmeu poglavice i plemena preokree; voa pokuavada iskoristi drutvo kao sredstvo za ostvarenje linih ciljeva. Ali, sada, poto primitivnipoglavica nema nikakvu vlast, na koji nain on moe da nametne svoju elju drutvu kojeodbija da krene u rat? On je u isto vreme zatoenik svoje elje i nedostatka vlasti potrebneda bi tu elju ostvario. ta se tada dogaa? Ratnik e biti ostavljen da sam krene u bitku,to ga moe da ga odvede samo u smrt. Takva je bila sudbina junoamerikog ratnikaFusivea. Njegovi ljudi su ga napustili kada je pokuao da ih ubedi da krenu u rat koji nisueleli. Posle toga, ostalo mu je jedino da sam krene u pohod i da ubrzo zavri izreetanstrelama. Smrt je sudbina ratnika u drutvu koje ne doputa da elja za prestiom budezamenjena eljom za vlau. Drugim reima, u primitivnom drutvu poglavica je, kao neko

2 Ettore Biocca and Helena Valero, Yanoama, Denis Rhodes, trns., New York, Dutton, 1970.

15

ko otelovljuje mogunost elje za vlau, unapred osuen na smrt. Odvojena politika vlastje nemogua u primitivnom drutvu; nema mesta, nema vakuuma koji bi drava mogla dapopuni.

Manje tragina po ishodu, ali sa veoma slinim tokom je pria o drugom indijanskomvoi, mnogo poznatijem od opskurnog amazonskog ratnika: mislim na slavnog poglavicuApaa, Deronima.

Njegova seanja, uprkos prilino izvetaenom stilu u kojem su bila zapisana, veoma supouna.3 Deronimo je bio samo mladi ratnik, poput svih ostalih, kada su meksiki vojnicinapali njegov logor i masakrirali ene i decu, meu njima i celu Deronimovu porodicu:majku, enu i troje dece. Nekoliko apakih plemena se posle toga okupilo da osvete ubijene,poverivi Deronimu da ih povede u bitku. Rezultat je bio potpuni uspeh, jer su Apai utom pohodu zbrisali ceo garnizon meksike vojske.

Kao najzasluniji za pobedu, Deronimo je doiveo ogroman porast svog ratnikogprestia. Ali, od tog trenutka, stvari su se promenile; u Deronimu se neto dogodilo. Dokje za ostale Apae stvar bila manje-vie poravnata, Deronimo je eleo da nastavi da se svetiMeksikancima; krvavi poraz vojnika nije ga zadovoljio. Poto nije mogao da sam krene unapad na Meksikance, pokuao je da ubedi ostale da ga slede. Uzalud. Njihov zajedniki cilj osveta bio je ostvaren i neto vie od toga Apae nije zanimalo. Deronimov cilj, za kojise nadao da e pridobiti celo pleme, bio je samo njegov. Pokuao je da od plemena napraviorue svoje elje, dok je prethodno, kao dobar ratnik, on bio njegovo orue. Prirodno,Apai ga nisu sledili, kao to ni Janomami nisu sledili Fusivea. Najvie to je uspeo je dapovremeno (i esto uz pomo lai) pridobije nekolicinu mladih ratnika eljnih slave i plena.Tako se u jednom od pohoda Deronimova herojska i apsurdna vojska sastojala od dvaoveka! Apai koji su jednom, sticajem okolnosti, prihvatili Deronimovo vostvo kaodobrog ratnika, svaki put bi mu okretali lea kada bi ovaj pokuao da ih uvue u svojlini rat. To je, dakle, bio Deronimo, poslednji veliki indijanski ratni voa, koji je tridesetgodina pokuavao da bude poglavica, a da u tome nikada nije uspeo . . .

VI

Sutinska odlika primitivnog drutva jeste to to ima apsolutnu kontrolu nad svimsvojim elementima; to to uspeva da sprei da bilo koja podgrupa postane autonomna;to to se sva unutranja kretanja, svesna i nesvesna, odvijaju u odreenim granicama ipo drutveno propisanim pravilima. Jedan od naina na koji primitivno drutvo odravasvoj poredak (nasilje je, ako je potrebno, drugi) jeste to to ne doputa uspon bilo kakveindividualne, centralne, odvojene vlasti. To je drutvo koje uspeno blokira sve to bi mogloda mu izmakne. Ono pokuava da traje, a da ga pri tom, tokom vremena, nita ne promeni.

Ipak, postoji jedna oblast koja makar delimino izmie kontroli: demografski domen,kojim upravljaju kulturna pravila, ali i prirodni zakoni. Prostor na kojem se odvija ivotodreen je drutveno i bioloki. Na njemu deluje faktor koji sledi svoj sopstveni mehanizami kojeg drutvo ne moe u potpunosti da obuhvati.

To sigurno nije razlog da ekonomski determinizam zamenimo demografskim, i da onda stog stanovita odgovarajuem uzroku (demografski rast) pripisujemo neminovne posledice(promena drutvene organizacije). Ipak, moramo da primetimo, naroito u sluaju Amerike,da veliina populacije ima oigledne socioloke posledice, to jest, da njen rast moe u

3 Geronimo: His Own Story, S. M. Barrett, ed., New York, Ballantine, 1970. Kompletna knjiga moe da se nae na:odur.let.rug.nl

16

velikoj meri da uzdrma (a moda i da uniti) primitivno drutvo. Sasvim je mogue daje osnovni uslov za postojanje primitivnih drutava njihova relativno mala populacija.Primitivni model moe da funkcionie samo u malim grupama. Svet Divljaka predstavljaizuzetno raznoliku mreu naroda, plemena i drutava sainjenih od lokalnih grupa, kojepo svaku cenu nastoje da sauvaju svoju autonomiju unutar veih celina, iako esto sklapajuprivremena saveznitva sa susednim grupama, posebno kada okolnosti, kao to je rat, tozahtevaju. Ta atomizacija plemenskog univerzuma svakako predstavlja veoma ekasnosredstvo za spreavanje veih drutveno-politikih grupisanja koja bi mogla da apsorbujulokalne grupe, kao i sredstvo koje spreava nastanak drave, ujedinitelja po deniciji.

Zato primer plemena Tupi-Gvarani, iz vremena pre dolaska Evropljana, predstavljaznaajno odstupanje u granicama primitivnog sveta, i to u dve sutinske take: gustinanaseljenosti kod njih je bila mnogo vea nego kod susednih naroda; osim toga, veliinapojedinanih grupa bila je van svake proporcije uobiajene za drutveno-politike jedinicetropskih uma. Naravno, sela Tupinamba, koja su imala po nekoliko hiljada stanovnika,svakako nisu bila gradovi, ali se nisu uklapala ni u standardni demografski opseg sused-nih drutava. Naspram te demografske ekspanzije i zgunjavanja populacije, stoji pojavaisto tako neobina za primitivnu, a moda i za imperijalnu Ameriku: oigledna, i svudau okolnom svetu nepoznata, tenja poglavica da steknu vlast. Poglavice Tupi-Gvaranasigurno nisu bili despoti, ali nisu bili ni sasvim lieni vlasti. Ovde se neemo uputati uduge i sloene analize institucije poglavice kod Tupi-Gvarana. elim samo da naglasim dau sluaju ovog drutva na jednom kraju imamo demografski rast, a na drugom postepenojavljanje politike vlasti. Nije na etnologiji (ili ne samo na njoj) da odgovori na pitanjeuzroka demografske ekspanzije u primitivnom drutvu. Ali njoj svakako pada u zadatakda povee demografsko i politiko, i da silu, koju ovo drugo primenjuje na prvo, objasnisocioloki.

U ovom tekstu stalno sam naglaavao da u primitivnom drutvu nema uslova za javljanjeseparatne vlasti. Razlog tome je njegova unutranja organizacija, koja uporno spreavapojavu drave. Ali, izgleda da sam upravo demantovao sebe priom o Tupi-Gvaranima, kaoprimitivnom drutvu u kojem poinje da se pomalja neto to bi moglo da postane drava.

Nesporno je da je u tim drutvima proces zapoeo mnogo ranije i da se dugo razvijao proces koji je vodio ka tome da poglavice steknu politikumo koja vie nije bila beznaajna.Stvari su otile ak dotle da Francuzi i Portugalci nisu oklevali da u svojim hronikamavelikim poglavicama plemenskih saveza dodeljuju titule kraljeva provincija ili kraljevia.Taj proces duboke transformacije drutva Tupi-Gvarani bio je surovo prekinut dolaskomEvropljana. Da li to znai da bi u sluaju da je do otkria Novog Sveta dolo vek kasnije,drutva sa brazilske obale razvila dravu?

Uvek je lako, ali i rizino, rekonstruisati jednu hipotetinu istoriju kojoj ni jedan dokazne moe da protivrei. Ipak, mislim da se u ovom sluaju moe dati izriito negativan od-govor: nije dolazak Evropljana spreio pojavu drave meu Tupi-Gvaranima, ve buenjesame primitivne sutine njihovog drutva, ustanak, pobuna protiv institucije poglavice, unaelnom, ali i u bukvalnom smislu budui da je za posledicu imala potpuno ukidanjenjihove vlasti. Mislim na udnu pojavu koja je krajem XV veka uzburkala svet Tupi-Gvara-na, na estoku propoved grupe ljudi koji su, idui od grupe do grupe, pozivali Indijance danapuste sve i da krenu u potragu za zemaljskim rajem: Zemljom Bez Zla.

U primitivnom drutvu funkcija poglavice i jezik blisko su povezani. Govor je jedinosredstvo koje poglavici stoji na raspolaganju. Pri tom, govor je za njega pre svega obaveza.Ali, postoji jo jedna vrsta drugaije usmerenog govora, koji nisu izgovarale poglavice, veljudi koji su tokom XV i XVI veka poveli za sobom hiljade Indijanaca u mahnitu potragu za

17

boravitem bogova: to je govor karaia, proroki govor, tako zarazan i subverzivan u svompozivu upuenom Indijancima da krenu u avanturu koja bi neminovno vodila unitenjuizopaenog drutva. Poziv proroka da napuste zemlju zla postojee drutvo da bi naseliliZemlju Bez Zla, drutvo boanske sree, povlaio je za sobom smrt drutvenih strukturai normi. Njihovo drutvo je prethodno poelo da sve vie dolazi pod vlast poglavica, toje predstavljalo zaetak politike vlasti. Zato ima smisla pretpostaviti da su proroci, kojisu dolazili iz samog jezgra drutva, proklamovali da je svet u kojem ljudi ive obuzelo zlo,slutei da je uzrok tome lagana smrt na koju je pojava vlasti osudila drutvo, onakvo kakvoje do tada bilo: primitivno, bez drave. Mueni oseanjem da se drevni, primitivni svetrui iz temelja i obuzeti predoseanjem skore drutveno-ekonomske katastrofe, proroci suobjavili da treba napustiti svet ljudi i krenuti u zemlju bogova.

etiri ili pet hiljada Gvarani Indijanaca i danas ivi bednim ivotom u umama Paragvaja,ali oni su jo uvek u posedu neprocenjivog blaga kojeg su im u naslee ostavili njihovikarai. Oni, dodue, vie nemaju ulogu vodia celog plemena, kao njihovi prethodnici izXVI veka, jer potraga za Zemljom Bez Zla danas vie nije mogua. Ali, izgleda da je tajnedostatak akcije podstakao pravu bujicu misli, jednu stalno produbljivanu reeksiju obedi ovekovog ivota na zemlji. A ono to nam ta divlja misao, zaeta pod zaslepljujuim,tropskim Suncem govori je da se rodno mesto Zla, uzrok sve nesree, nalazi u Jednom.

Moda je potrebno da se kae neto vie o konceptu Jednog koji su razvili Gvaranimudraci. ta se pod time podrazumeva? Omiljena lozofska tema savremenih GvaraniIndijanaca je ista ona koja je pre etiri veka zaokupljala tadanje karaije. Zato je svetzao? I ta moemo da uradimo da bismo izbegli zlo? To su pitanja koja iz generacije ugeneraciju Gvarani stalno ponavljaju, a na koja dananji karai odgovaraju evocirajuipatetini govor svojih prethodnika. Drevni mudraci su znali da je zlo Jedan. To je bilaporuka koju su prenosili iz sela u selo i zbog ega su ih ljudi sledili u potrazi za Dobrim,za zemljom ne-Jednog. Tako meu Tupi-Gvarani Indijancima, u vreme otkria, s jednestrane zapaamo praksu religiozne seobe, koja bi bila neobjanjiva kada je ne bi posmatralikao odbijanje pravca u kojem su poglavice poele da vode drutvo, kao odbijanje separatnepolitike vlasti, odbijanje drave. S druge strane, zapaamo proroko stanovite po kojemje izvor Zla u Jednom, i koje nudi mogunost da se izmakne njegovoj vladavini. Ali, odakleim uopte ta ideja o Jednom? Na ovaj ili onaj nain, omrznuto ili prieljkivano, to je moralobiti vidljivo.

Zato verujem da se ispod metazike koja Zlo izjednauje sa Jednim, krije jo jedno, mno-go tajanstvenije izjednaavanje, u sutini politiko, po kojem je Jedan drava. ProfetizamTupi-Gvarani Indijanaca predstavlja herojski pokuaj primitivnog drutva da uini krajnesrei radikalnim odbijanjem Jednog, kao univerzalne, nesvodive sutine drave.

Ovo politiko itanje jedne metazike intuicije moglo bi da podstakne pomalo bo-gohulno pitanje: da li to znai da bi svaka metazika Jednog mogla da se ita na sliannain? ta je sa sluajevima gde se Jedan/ Jedno izjednauje sa Dobrim, u kojem je najranijazapadna metazika videla najuzvieniji ljudski cilj?

Dozvolite mi da ne idem dalje od iznoenja sledee problematine tvrdnje: misao divljihproroka i misao drevnih Grka bave se istim predmetom, Jednim. Ali, dok nam GvaraniIndijanaci kau da je Jedan Zlo, Heraklit kae da je Jedan Dobro. Koji uslovi moraju bitizadovoljeni da bi se u Jednom videlo Dobro?

Osvrnimo se, u zakljuku, jo jednom na svet Tupi-Gvarana. Ovde se susreemo sadrutvom koje se nalo pod opsadom, ugroeno nezadrivim usponom poglavica. Onoje odgovorilo budei i pokreui unutar sebe sile koje su mogle, iako po cenu bliskukolektivnom samoubistvu, da osujete dinamiku narastajue vlasti poglavica, prekidajui

18

proces koji je vodio ka tome da ovi postanu kraljevi-zakonodavci. S jedne strane poglavice,a sa druge proroci: to su bile glavne linije razdvajanja u drutvu Tupi-Gvarana krajemXV veka. Maina koju su pokrenuli proroci radila je bez greke, budui da su karai biliu stanju da iza sebe okupe ogroman broj Indijanaca tako opinjenih (kao to bi to danasmoglo da se kae) njihovim jezikom, da su bili spremni da ih slede do smrti.

ta nam to govori? Ti proroci mogli su da izvedu pravu mobilizaciju Indijanaca naoru-ani samo svojom Reju. Oni su uspeli u neemu to je u primitivnom drutvu do tada bilonezamislivo: da u religioznim seobama ujedine veliki broj razliitih plemena. Uspelo imje da jednim udarcem unite program poglavica. Da li se radilo o nekakvom istorijskomtriku? Ili moda o kobnoj greci koja je primitivno drutvo osudilo na zavisnost? Nemanaina da to saznamo. Ali, bez obzira na to, jasno se uoava da su u pobuni protiv poglavicakoju su pokrenuli proroci, u jednom udnom obrtu, upravo ovi drugi stekli neuporedivoveu vlast.

Zato bi ideju o izgovorenoj rei nasuprot nasilju moda trebalo dopuniti. Primitivnipoglavica je bio pod obavezom bezazlenog govora (videti esej Govor kao obaveza; prim.prev.). Meutim, u izuzetnim okolnostima, primitivno drutvo moglo je da razvije sluh iza drugaiji govor, onaj kojim su im se obraali proroci, zaboravljajui da je ono to im sena taj nain saoptava u stvari zapovest. U govoru proroka moda se krije zaetak govoravlasti. Iza egzaltirane gure pokretaa ljudi, koji im saoptava njihove prave elje, modase, jo uvek nema, krije gura budueg Despota.

Proroki govor, njegova mo: da li je to prostor na kojem nastaje vlast? Da li je poetakdrave zapravo Re? Prorok koji je prvo bio gospodar dua, pre nego to je postao gospodarljudi? Moda. Ali, ak i u ovom ekstremnom sluaju profetizma (esktremnom utoliko to suTupi-Gvarani bez sumnje, iz demografskih ili nekih drugih razloga, dosegli krajnje granicekoje neko drutvo odreuju kao primitivno) ono to Divljaci ispoljavaju jeste neprestaninapor da se poglavicama ne dozvoli da budu poglavice, neprestano odbijanje unikacije,neprestano isterivanje Jednog, drave.

Neki kau da je istorija naroda sa istorijom istorija klasne borbe. Moda bi isto takomoglo da se kae da je istorija naroda bez istorije istorija njihove borbe protiv drave.

Pjer Klastr, 1974.

Anarhistika bibliotekaAnti-Copyright

18. 02. 2013.

Pierre ClastresDrutvo protiv drave

1974.

Preveo Aleksa Golijanin, 2002. anarhija-blok45.net1zen.comPierre Clastres, La Socit contre ltat, Editions de Minuit, Paris, 1974. Society Against the

State: Essays in Political Anthropology, Urzone Inc., Zone Books, NYC 1998 (1989). Pjer Klastr,Drutvo protiv drave: Eseji iz politike antropologije, Porodina biblioteka br. 2, 2002.

http://anarhisticka-biblioteka.net

O tekstu i autoru Uvod Drutvo protiv drave I II III IV V VI