Via tehnoloka kola abac

SEMINARSKI RAD

Tema:TEHNOLOKI POSTUPAK DOBIJANJA CINEBKONCENTRATA I FORMULATA CINEB S-65

Mentor: Mr Slavica Ili abac,2005 godine

Kandidat: Nikola Belobaba Indeks br:71/03

1

CINEBCineb je cink-etilen-bis-ditio-karbamat:C4H6N2S4Zn H S | || CH2 N C S | CH2 N C S | || H S Dobija se reakcijom Na-etilen- bis-ditio-karbamata(nabama) i vodenog rastvora Zn-sulfata, a nabam se dobija iz etilendiamina i ugljenikdisulfida u vodenom rastvoru.isti nabam je bezbojna, kristalna materija lako rastvorna u vodi, poto je nekristalni oblik nestabilan, u trgovini se pojavljuje kao rastvor sa oko 19% nabama.Kao fungicid ne moe da se koristi usled velike rastvorljivosti u vodi.Zato se prevodi u nerastvornu cinkovu so reakcijom sa cink sulfatom.Dobijeni cineb je slabo rastvoran u vodi, te je pogodan za upotrebu kao fungicid.Kvalitet gotovog proizvoda (cineba):dobijeni prah sadri oko 90% cink- etilen- bis-ditiokarbamata (cineba) i maksimalno do 1% vlage, oko 2.5% rastvorljivih materija u dimetilformamidu. Sirovine za proizvodnju cineba: Ugljenik disulfid (CS2) karakteristian nadraujui miris, zapaljiv, bezbojan do slabo ukast, otrovan Specifina teina:1.2628 (20/4) 1.272 (15/15) 1.260 (25/25) Indeks refrakcije:1.6315 (15C) 1.6295 (18C) Povrinski napon:32.33 (din/cm) Interval zapaljivosti:1.25% zapreminskih, u vazduhu donja granica Temperatura paljenja:30C Specifina toplota:84.3 cal/g Toplota stvaranja:246.6 tean (kcal/gmol) Upotrebljava se kao rastvara za masti, ulja, smole, gumu, vosak, za organske sinteze, ibice... eina iste pare:3400 mg/l Temperatura samozapaljivosti:257F Kritina temperatura:273C Kritini pritisak:72.9atm. NaOH-tehnike koncetracije 39-45% ZnSO4kao rastvor koji sadri 120-155 g/l Zn,2.59 g/l Mn i iji je pH=5.5 H2SO4 koncetracije 93% \ Zn / Strukturna formula

Opis tehnolokog postupkaEtilen diamin se u skladita prebacuje komprimovanim azotom (jer je zapaljiv) a iz rezervoara centrifugalnom pumpom se prebacuje u mernu posudu za etilen diamin.

2

NaOH komprimovanim vazduhom se transportuje u merne posude za NaOH. CS2 se iz eleznicke cisterne u skladine rezervoare potiskuje vodom.Ovi rezervoari su uronjeni u bazen sa vodom. Rastvor ZnSO4 transportuje se iz skladinog rezervoara u dozirne posude komprimovanim vazduhom.Postupak ima sledee faze: 1.Dobijanje nabama 2.Taloenje cineba 3.Filtriranje i ispiranje cineba 4.Suenje pogae cineba 1) Dobijanje nabama CS2,C2H8N2,NaOH CH2 NH2 | +2CS2 + 2NaOH = CH2 NH2 S || CH2 NH CSNa | CH2 NH CSNa || S nabam Za dobijanje nabama u dozirne posude se prebace tano u odreenom stehiometrijskom odnosu sirovine,a voda u reaktor preko vodomera. Posle putanja vode u rezervoar (reaktor) se puta odgovarajua koliina etilendiamina uz meanje bez hlaenja.Zatim se isputa prva polovina CS2 uz hlaenje i meanje i vodi se rauna o maksimalnoj temperaturi od 35C,a da pri tom nema temperaturnih skokova, a ona se deava protokom sirovina i hlaenjem.NaOH se u poetku dodaje bre ali treba paziti da se nabam ne crveni,da se ne stvara Na-tritiokarbamat (Na 2CS3), crvene boje.On utie na kvalitet nabama a njegovim razlaganjem nastaje CS 2,veoma otrovan i zapaljiv i u smei sa vazduhom eksplozivan. Zadnjih 40-50 litara NaOH se dodaje sto je mogue sporije,oko 0,5-1 l/min uz stalno meanje vodei rauna o pH vrednosti.Radna temperatura moe ici i do 38 stepena C u zimskom periodu.Ipak se radi sa temperaturom od 35C jer na viim temperaturama dolazi do naglih otparavanja sirovina sa niim takama kljuanja.Stvaranje ovih gasova zahteva stalno noenje maske,a ima i gubitaka sirovine.Kraj reakcije se poznaje po nabamu ute boje,nema u viku ni jedne od komponenata,a pH=9,0-9,5.Kada se dobije nabam,nastavlja se meanje 30-35 minuta i kao takav se koristi za proizvodnju cineba. Stvara se etilen-bis-ditio-karbaminska kiselina:

+ 2H2O

CH2 NH2 | CH2 NH2

+2CS2

=

S || CH2 NH CSH | CH2 NH CSH || S

3

S || CH2 NH CSH | CH2 NH CSH || S

+ 2NaOH =

S || CH2 NH CSNa | CH2 NH CSNa || S

+ 2H2O

2)Taloenje cinebaTaloenje cineba se odvija u precipitatoru (taloniku).

S || CH2 NH CSNa | CH2 NH CSNa || S +ZnSO4 =

S || CH2 NH CS | CH2 NH CS || S cineb \ Zn + Na2SO4 /

Vri se razmena Na i Zn jona. U talonik se nalije voda i rastvor cink-sulfata i zagreva do 35C uz meanje.Zatim se dozira nabam u suspenziju cink-sulfata.Ta masa se mea par minuta i uzima kontrolna proba(suspenzija cineba).Ta kontrolna proba se profiltrira i u filtratu se sa 1% bakar-sulfata vri test proba na nabam.Ako se obrazuje mrk talog bakar- etilen-bis-ditio-karbamata,to znai da nije bilo dovoljno cinka i da imamo u viku nabama.Ako nemamo mrk talog,znai da je sav nabam utroen.Testiranje cink-sulfata:drugi deo filtrata se testira cink-sulfat sa kalijum-fero-cijanidom i ako se stvara pihtijast talog cink-fero cijanida,znai da imamo u viku cink sulfata.Proces se podeava tako da se nagrauje belo zamuenje kad ga ima u viku. Reakcije kontrolnih proba:

4

S || CH2 NH CSNa | CH2 NH CSNa || S + CuSO4 =

S || CH2 NH CS \ | / CH2 NH CS || S Cu + Na2SO4

2ZnSO4 + K4[Fe(CN)6] = Zn2[Fe(CN)6] + 2 K2SO4 pihtijast talog Masa se zakiseli sa sumpornom kiselinom do pH=4-5.

3)Filtriranje cinebaKontrolisanje pH vrednosti (da bude pH=4-5) vri se univerzalnim indikatorskim papirom.Ova se suspenzija etvorostepenom pumpom prebacuje u ramske filter prese.Na oaj se nain filter presa puni suspenzijom.Na ramovima filter prese se zadrava vrsta materija:cineb 30-40%,a u tenost natrijum-sulfat i voda odlaze u kanalizaciju preko prelivnog kanala.Pri pranjenju talonika, odmah se dodaje voda za ispiranje istog.Kada pritisak u manometru na presi dostigne od 4-4.2 atm pumpa se zaustavlja, prestaje se sa filtriranjem jer je presa napunjena.Zatim se ukljui pumpa i voda nastavlja sa ispiranjem pogae cineba.Ispiranje traje oko 30 min.Kada je ispiranje gotovo , zaustavi se pumpa, pusti se vazduh pod pritiskom od 25 atm oko 20-45 minuta.Kada je izduvavanje gotovo, filter presa se rasklapa, a pogaa se vadi u japanere iz kojih se ravnomerno rasporeuje na ajuminijumske tepsije, koje se slau u specijalne ramove sa tokiima za kretanje po inama u tunelskoj sunici.

4)Suenje pogae cinebaSuenje se vri u tunelskoj sunici na temperaturi od 80C. Ne sme se ii na vie temperature, jer na viim temperaturama dolazi do razlaganja cineba.

5

Normativ sirovina, radne snage i energije za proizvonju cineba: CS2 560 kg/t EDA 230 kg/t Zn iz rastvora 228 kg/t NaOH 291 kg/t H2SO4 9 kg/t Radna snaga El. energija Para Voda 65h/t 234 kWh/t 500 kg/t 105 m/t

Tunelske suniceTunelske sunice rade pod atmosferskim pritiskom, i kao agens za suenje koristi se vazduh ili proizvodi zagrevanja.Agens se kree protivsmerno ili istovremeno sa materijalom koji se sui.U ovim suarama, koje rade kontinualno, primenjuje se delimino recirkulacija agensa.Osnovni nedostaci tunelskih suara su dugo vreme suenja, runo opsluivanje i neravnomerno suenje do kojeg dolazi usled raslojavanja zagrejanog i hladnog agensa.Na slici 1 prikazana je tunelska sunica sa meuzagrevanjem agensa.

U savremenim tunelskim sunicama ugraene su viestruke pokretne trake od metalne mree.Takva ema tunelske suare data je na slici 2:

sl.1:Prikaz tunelske sunice Usavremenim tunelskim sunicama ugraene su viestruke pokretne trake od metalne mree. U ovom tipu suare, agens za susuenje se kree upravo na materijal koji se sui.Prednost im je da pri presipanju materijala sa trake na traku dolazi do poveanja povrine kontakta agensa za suenje i materijala, to dovodi do poveanja brzine suenja.Specifian kapacitet ovih suara je relativno mali a jedan od nedostataka je to vremenom dolazi do deformacije trake.

Cineb koncentrat

6

Cink-etilen-bis ditio-karbamat C4H6N2S4Zn ista supstanca je belo-svetlo-ute boje, bez mirisa, molekulske mase 275.74, na 260C se razgrauje, rastvara se u piridinu, nestabilan je u prisustvu svetla, toplote i vlage. Akutno-oralna LD-50 5200mg/kg za pacove.transportuje se u polietilenskim vreama, a pri radu treba koristiti respirator, naoare, zatitne rukavice, odeu i obuu. Primena:Cineb S-65 se moe koristiti kao preventivni fungicid za suzbijanje: -Plamenjae vinove loze(PLASMOPARA VITICOLA) u koncetraciji 0.3% odnosno 30g/10l vode; -Plamenjae hmelja tretiranjem samo do poetka cvetanja hmelja u koncetraciji 0.2-0.3% odnosno 20-30g/10l vode; -plamenjae ljive; -ra ljive, aave krastavosti i drugo u koncetraciji 0.25-0.3% odnosno 25-30g/10l vode; -parazitnih gljivica samo u proizvodnji rasada, potapajui rasad u 0.2% suspenziju ili zalivanjem zemljita u lejama sa 0.3% suspenzijom u koliini 4l/m samo za jedno tretiranje u jednom turnusu. Prilikom tretiranja treba spreiti kontanimaciju vodotokova , bunara, jezera i izvoriita vodatretiranjem najmanje 10 m od njih.Ne sme se meati sa bordovskom orbom, preparatima kisele reakcije i CCformulacijama veine insekticida jer dolazi do koagulacije koja moe delovati fitoksino. Pripremanje orbe za prskanje:odmerena koliina preparata se najpre izmea sa malo vode dok se ne dobije kaa bez grudvica, a zatim se kaa sipa u rezervoar prskalice i uz meanje doliva sa ostalom koliinom vode. Fitotoksinost:moe biti fitotoksian na biljne vrste koje su osetljive na cink. Otrovnost: Cineb S-65 je otrovan za ljude, ribe a po sadraju aktivne materije spada u 4. grupu otrova-prema zakonu o prometu otrova. Karenca: 14 dana za paradajz(u polju i zatvorenom prostoru), krompir i luk, 21 dan za stone sorte vinove loze , jabuasto i bobiasto voe i 42 dana za vinske sorte vinove loze. Upozorenje: shodno slubenom listu SFRJ br. 32/86 R-20/21/22-tetan je ako se udie i ako se proguta S-13 uvati ga odvojeno od hrane S-20/21-prilikom rukovanja ne treba jesti, piti i puiti S-36/37/39- koristiti odgovarajuu zatitnu opremu S-45 u sluaju nesree ili munine odmah potraiti lekarski savet i pokazati lekarsko uputstvo S-3/7/9- uvati ga na suvom i hladnom mestu u dobro zatvorenoj ambalai to dalje od vatre. S-35- preostala orba za prskanje i prazna ambalaase prosipa u sanitarne jame dalje od bunara, vodotokova i bara najmanje 10 mod njih. Cineb S-65 primenjuje se jo za suvu i vlanu dezinfekciju zemljita u lejama i staklarama. Sledi tehnoloka ema proizvodnje Cineba S-65

7

8

LEGENDA 1 i 1' Skladini rezervoar za NaOH 2 i 2' Skladini rezervoar za CS2 3 Rezervoar za EDA 4 Rezervoar za ZnSO4 5 i 5' Centrifugalne pumpe 6 Betonski rezervoar napunjen vodom 7 i 7' Posuda za NaOH 8 Posuda za EDA 9 i 9' Posuda za CS2 10 Posuda za ZnSO4 11 i 11' reaktori za nabam 12 i 12' Prihvatni rezervoari za nabam 13 i 13' Precipitatori cineba 14,14' i 14'' Ramske filter prese 15 Talona jama za odvajanje estica cineba iz otpadne vode 16 Ramovi sa tepsijama napunjeni cinebom 17 Rezervoar komprinovanog vazduha 18 Kompresor 19 etvorostepena pumpa

Mlevenje i formulacija Cineba S-65Opis tehnolokog postupka: 1.Doprema, doziranje i transport komponenata, koje ulaze u proes 2.Prvo meanje 3.grubo mlevenje 4.fino mlevenje 5.Drugo meanje 6.Pakovanje i skladitenje Cineba S-65 1.Doprema, doziranje i transport komponenata koje ulaze u proces: Doprema komponenata koje ulaze u proces vri se u vreama pomou viljukara i paleta.Komponente koje se doziraju su:cineb koncetrat 91%, pinotan ''M'' (dispergator), suprail Wp (sredstvo za okvaivanje preparata9 i kaolin.Doziranje u usipni ko, odnosno elevator vri se runo, prema recepturi. Formulacija cineba S-65 (receptura-normativ) Cineb koncetrat 91% Pinotan ''M'' Suprail WP Kaolin 736kg/t 41kg/t 21kg/t 207kg/t

9

Radna snaga El. energija materijala. redosled ariranja komponeata: 1.Cineb koncentrat 91% 2.Pinotan ''M'' 3.Suprail WP 4.Kaolin

8h/t 320kWh/t

Pomou elevatora se sve komponente ubacuju u prvi mea, gde se vri homogenisanje

2.Prvo meanje Za ovu operaciju se koristi protiv-strujni arni mea u koji se elevatorom ubace sve komponente prema recepturi odavde po zavrenom meanju smea isputa u prihvatni bunker.Iz bunkera se smea kontinualno elijskim dozatorom dozira u pruni transporter, a ovim se dalje transportuje i dozira u mlin ekiar na grubo mlevenje. elijski dozator je preko varijatora povezan sa pogonskim elektromotorom, to omoguava podeavanje koliine smee, koja se dozira u mlin regulisanje stepena mlevenja.Prihvatni bunker je konstruisan tako , da smea iz njega istie slobodnim padom.Na bonoj strani bunkera je ugraen vibrator, koji u sluaju eventualnih zastoja omoguuje bolje isticanje smee. 3.Grubo mlevenje: Za grubo mlevenje koristi se mlin ekiar.Mlin je povezan sa separatorom koji krupnije estice vraa ponovo na mlevenje,a finije se pneumatski transportuju do filtera. Samlevena smea se iz filtera sakuplja u prihvatni bunker iz kojeg se preko elijskog dozatora vri doziranje u mlin Ultraplex 1000 UP u kome se vri fino mlevenje Cineba S-65. 4.Fino mlevenje: Ureaj za doziranje sastoji se od usipnog koa sa mealicom i malog transportera na dnu ovog koa.Materijal se iz koa pomou punog transportera dozira u mlin Ultraplex 1000 UP u kome se vri fino mlevenje proizvoda. 5.Drugo meanje: Vri se u protiv-strujnom arnom meau.Gotov proizvod posle homogenizovanja se isputa u bunker koji na bonoj strani kao i predhodna dva bunkera ima ugraen elektromagnetni vibrator. 6.Pakovanje i skladitenje: Fino samleveni i homogenisani Cineb S-65 se elijskim dozatorom ubacuje u automatsku vagu za uvecavanje, odnosno pakovanje.Vree sa Cinebom S-65 postavljaju se na palete, koje se pomou viljukara odvoze na skladite.

Vreme trajanja pojedinih faza procesa1.Doziranje (runo) u elevator i podizanje materijala u mea 2.Prvo meanje, izvodi se za sve vreme doziranja i jo 5 minuta po zavrenom doziranju 3.Isputanje iz meaa 4.Mlevenje u mlinu 5.Meanje u meau 2 izvodi se za sve vreme mlevenja 12 min 17 min 0,5 min 60 min

10

i jo 5 min po zavrenom mlevenju 6.Isputanje iz meaa 2 7.Pakovanje u vrece

65 min 0,5 min 65 min

Opis postrojenja za mlevenje i formulaciju Cineba S-65Fiziko hemijske osobine komponenata koje ulaze u formulaciju Cineba S-65

-PINOTAN -M-SUPRAIL WP -KAOLIN

SUPRAIL WPFiziko-hemijske osobine:-Hemijski sastav: -Klasifikacija: -Izgled: -Sadraj aktivna materije -Sadraj vode -Rastvorljivost: natrijum-alkil-naftalen-sulfonat anjonski surfaktant atomiziran ukast prah, aromatinog mirisa iznad 67% 4%-1%

u vodi daje opalescentan rastvor, delimino se rastvara u niim alkoholima, nerastvoran je u hlorovanim rastvaraima, White-piritu i mineralnim uljima -Sposobnost kvaenja: vrlo dobra -pH vrednost:(1% u vodi) 7 -Upotreba: kvaljivac za WP formulacije koristi se u koncentraciji 0,2-2% u kombinaciji sa Ligno-sulfonatima

PINOTAN ''M''Fiziko-hemijske osobine: Hemijska priroda: Kvalitet teh. proizvoda: Natrijum-ligno-sulfonat a)sadraj suve materije: 92% b)sadraj redukujuih materija: c)sadraj CaO: d)sadraj MgO: 2.5

7% 0.77% 0.34%

pH vrednost:

KAOLINFiziko-hemijske osobine:

11

Hemijski sastav: Empirijska formula: Izgled: Sadraj vlage: Zapreminska masa: Granulometrijski sastav: estice>63 estice>40 pH vrednost: Higroskopnost: Sorpciona mo: a)voda b)polarni organski rastvarai Usipni ko

alumo-silikat Al2(Si2O5)(OH)4 prah, svetlo-krem, sivo-bele, bele boje maksimalno 3% na 105C 450-650 g/dm maksimalno 0.5% maksimalno 1.0% 7.0-7.5 6.8% za tri dana 0.7 cm/g 1.0-1.5 cm/g

To je cev elipsoidnog preseka vezana za elevator, a na gornjem delu opremljena sa reetkom i viljukom.Reetka spreava upadanje krupnijih komada materijala u ko, a viljuka slui za ienje i razbijanje krupnijih aglomerata. Na gornjem delu grla koa nalazi se zavesa od gumenih kaia, a donji deo grla koa produen i slui za pridravanje vrea pri usipanju u ko.Radi zatite na doziranju od mineralne i organske praine za ko je vezana cev za aspiraciju, snabdevena jednom klapom, kojom se regulie otpraivanje koa prilikom ariranja. Cev za aspiraciju je povezana sa filtrom 1, a prenik ove cevi treba da obezbeuje brzinu vazduha od 13 m/s ime se spreava taloenje praine u samoj cevi. Elevator Slui za transport materijala u protiv-strujni-arni mea 1. Odabran je jednostruki elini elevator tipa 3614 M1 ''Utva'' Panevo.Serijske je izrade bez posebnih zahteva u pogledu materijala izrade.Donji deo elevatora treba da bude smeten u elevatorsku jamu, a gornji deo preko kose cevi povezan sa meaem 1. Mea 1 Za prvo meanje koristi se mea tipa RM 102 proizvod ''Utva'' Panevo, izraen od ugljeninog elika sa vie spirala na vratilu, odnosno sa malicom u vidu spirale.Na dnu meaa su dva otvora ije se zatvaranje, odnosno otvaranje vri pomou elektromotora preko reduktora.Za pokretanje spiralne mealice slui drugi elektromotor. Ispod meaa je prihvatni bunker 1, a na gornjoj strani mea ima prikljuak za aspiraciju vezan za prvi filter. Prihvatni bunker 1 Izgraen je od elinog lima i slui za doziranje materijala iz meaa 1. Zapremina bunkera je 1.5m. Jedna strana bunkera je vertikalna, a na jednoj bonoj strani je ugraeno pojaanje zbog ugradnje vibratora. Za dno bunkera je vezan elijski dozator 1. Gornji deo bunkera je ojaan, kako bi se mogao uvrstiti za noseu konstrukciju. elijski dozator Postavljen je ispod bunkera i slui za doziranje materijala preko transportnog pua u mlin ekiar. Za pokretanje elijskog dozatora slui elektromotor sa varijatorom broja obrtaja. Odabran je elijski dozator proizvod ''Utva'' Panevo tip ZP-250/II. Nema posebnih zahteva u pogledu konstrukcionog materijala.

12

Mlin ekiar Koristi se za grubo mlevenje materijala. Uz mlin dolaze vazduni separator i elijski dozator 2. Mlin je vezan sa jedne strane za puni transporter, a sa druge strane za vazduni separator preko elijskog dozatora. Vazduh iz atmosfere ulazi u mlin na delu pored pua i na dnu separatora iznad elijskog dozatora i dovod istog se moe regulisati. Samleveni prah Cineb S-65 sew odnosi vazdunom strujom u filter. Filter 1 Slui za otpraivanje meavine posle mlevenja u mlinu ekiaru.Izdvajanje praha vri se pod uticajem centrifugalne sile i filtriranjem na platnanim vreicama.Otresanje praha nakupljenog na vreicama vri se kontr produvavanjem vazduhom u kratkim vremenskim intervalima po pojedinim sekcijama filtra.Duina trajanja produvavnja i pauza regulie se elektronskim programatorom. Prihvatni bunker 2 Isti je ka prihvatni bunker 1 ispod prvog meaa. Vezan je direktno za filter, a na donjoj strani za njega je vezan elijski dozator 3. Ventilator filtra 1 Postavljen je uz filter i koristi se za transport vazduha sa mesta lokalne ventilacije i oduaka do filtra, kao i za izbabacivanje vazduha iz filtra u atmosferu, na taj nain to mu je usisna strana vezana za izlaz iz filtra, a potisna je preko odgovarajue cevi izvedena kroz krov u atmosferu. na usisnom cevovodu ventilatora predvien je perforirani prsten sa pokretnim omotaem za regulaciju usisavanja sekundarnog vazduha. elijski dozator 3 Nalazi se iznad prihvatnog bunkera 2. Izlazna strana mu je vezana za ureaj za doziranje i mlin Ultraplex 1000 UP, Ureaj za doziranje se sastoji od usipnog koa sa mealicom i malog transportera 22 na dnu ovog koa. materijal se iz koa pomou punog transportera dozira u mlin u kome se vri fino mlevenje Cineba S-65. Izlaz mlina je vezan za filter 15. Cineb S-65 se iz filtra preko elijskog dozatora ubacuje u mea 2. elijski dozator 13 Slui za doziranje materijala iz filtr u mea 2. Isti je kao ve spomenuti elijski dozatori. Ventilator filtra 2 Po karakteristikama je isti kao i ventilator filtra 1. Smeten je uz filter 2 i transportuje kroz filter vazduh iz vazduno-strujnog mlina kao i vazduh iz oduaka bunkera i ventilacije vage. Mea 2 Koristi se za zavrnu homogenizaciju.Iste je konstrukcije kao mea 1. Smeten je ispod filtera 2. Prihvatni bunker 3 Isti je kao bunkeri 1 i 2 i vri prihvatanje materijala iz meaa 2 ispod koga je i smeten. elijski dozator 5 Slui za doziranje Cineba S-65 u automatsku vagu.Po konstukciji je isti kao ve opisani elijski dozatori. Vaga Slui za automatska punjenja i merenja vrea. Ukljuuje se runo, a iskljuuje pri podeenoj teini automatski. Kapacitet vage je 120-150 punjenja na sat. Odabrana je vaga proizvod ''Libele'' Celje, tip ''Exakta''

13

Kompresor (nije dat na emi) Za dobijanje komprimovanog vazduha koristi se kompresor, proizvod firme ''Atlas Copco'' Ugraen je u kompresorskoj stanici i vezan za rezervoar za vazduh, zapremine 15 m, koji je smeten pored kompresorske kuice odnosno stanice. Od rezervoara za vazduh ide magistrlni vod do proizvodne hale, odakle e se vriti potreban razvod komprimovanog vazduha do potroaa. OPIS LINIJE ZA PAKOVANJE CINEBA S-65 Usipni ko Sastoji se od cevi za aspiraciju elipsoidnog preseka od obinog elika sa naslonom za vree i cevi za aspiraciju vezane za gornji deo koa.Svojim donjim dekom usipni ko je vezan za elevator. Elevator Iste je konstrukcije kao elevatori za mlevenje i formulaciju. Prihvatni bunker Izgraen je od elinog lima zapremine 1.5m i spreava nagomilavanje materijala u bunkeru. Maina za pakovanje U maini su ugraena dva pua:transportni i dozirni. Materijal u mainu stie preko levka za punjenje i transportnog pua i dozirni prostor sa ugraenim ureajem za regulisanje nivoa materijala. Odavde se pomou dozirnog pua materijal kroz ispusno grlo maine, isputa u vreice ili kutije. Maina se predhodno regulie, da vri odmeravanje odreene koliine materijala npr. po 1 kg. Kontrolna vaga Slui za kontrolu vreica sa materijalom posle odmeravanje na automatskoj maini za pakovanje. Vaga je proizvod ''Libela'' Celja. Transportna traka Za dalji transport upakovanog Cineba S-65 koristi se gumena transportna traka sa koje se Cineb S-65 skida na radni sto. Radni sto Slui za zatvaranje kesa, odnosno kutija, lepljenje nalepnica i dalje pakovanje u velike transportne kutije. Haube za ventilaciju Za otpraivanje prostora, kod ispusnog grla maine za pakovanje iznad trake predvien je sistem hauba, meusobno povezanih sa odvodima u jednu centralnu cev vezanu za filter za otpraivanje. Filter za otpraivanje Iste je konstrukcije kao filtri 1 i 2 na postrojenju za mlevenje i formulaciju Cineba S-65 Ventilator filtra Nalazi se uz filter i transportuje vazduh iz filtra u atmosferu. Usisna strana mu je vezana za filter, a izduvna preko cevi izvedena kroz hale u atmosferu. SLEDI TEHNOLOKA EMA PROIZVODNJE CINEBA S-65:

14

15

LEGENDA1.USIPNI KO 2.ELEVATOR 3.MEA 4.PRIHVATNI BUNKER 5.VIBRATOR 6.ZVEZDASTI DODAVA 7.PU 8.MLIN EKIAR 9.SEPARATOR 10.ZVEZDASTI DODAVA 11.FILTER PNEUMATIKE 12.VENTILATOR 13.VIBRATOR 14.PRIHVATNI BUNKER 15.ZVEZDASTI DODAVA 16.PU 17.VAZDUNO-STRUJNI MLIN 18.FILTER PNEUMATIKE 19.ZVEZDASTI DODAVA 20.MEA 21.PRIHVATNI BUNKER 22.VIBRATOR 23.ZVEZDASTI DODAVA 24.VAGA 25.VENTILATOR 26.ASPIRACIONI VOD Materijalni bilans za 500 t Cineba S-65Normativni utroak sirovina i ambalae za formulisanje 1t Cineba S-65 Cineb S-65 15 kg vrea Cineb koncentrat 91% 736 kg/t Pinotan M 41 kg/t Suprail WP 21 kg/t Kaolin 207 kg/t Natron vree 50 x 110/3 Polietiienski uloak 50 x 130 Nalepnice za vree Uputstvo za vree Konac za ivenje 68 kom/t 68 kom/t 68 kom/t 68 kom/t 0,204 klt/t

16

Industrijski lepak Librok Radna snaga Elektrina energija

0,560 kg/t 8 h/t 320 kWh/t

Materijalni bilans za 500 t Cineba S-65Za proizvodnju 1t Cineba S-65 utroak sirovina je po normativu. Za 500 t Cineba S-65 trebae: 368 t koncentrata Cineba 91% 20.5 t Pinotana M 10.5 t Supraila WP 103 t Kaolina 34 000 kom. natron vrea 50 x 110/3 34 000 kom. polietilenskih uloaka 50 x 130 34 000 kom. nalepnica za vree 34 000 kom. uputstava za vree 102 klt konca za ivenje 280 kg industrijskog lepka Librok 4 000 radnih h radne snage 160 000 kWh elektrine energije

Kontrola kvaliteta gotovog proizvoda (Cineba S-65)Trgovaki oblik: Empirijska formula: Molekulska teina: Fiziki izgled: Taka topljenja: Taka kljuanja: Napon para: Stabilnost: Korozivnost: Rastvorljivost: rastvaraima. Oblik primene: Kompatibilnost: Toksinost: Razgradnja: Mere predostronosti: plamena i varnica. Cineb S-65 C4H6N2S4Zn 275,74 beo do svetlo utog praha razlae se kod zagrevanja ne destilie praktino nula pri duem lagerovanju razgrauje ga vazduh,vlaga i toplota u suvom stanju nije korozivan. u vodi rastvoran pri sobnoj temperaturi oko 10 ppm.Malo rastvoran u piridinu.Praktino nerastvoran u upotrebljivim organskim prah za pricanje (oko 65%), praina (15%) najee nije kompatibilan sa alkalijama ni sa avim produktima. akutna oralna LD 50=5200 mg/kg za pacova.Smrtonosna doza za oveka je oko 5,15 g/kg.Lako deluje na kou i sluzokou. glavni metaboli u biljci je etilentiokarbamid, pored etilentiuram monosulfida. deluje na kozu, oi i sluzokou disajnih organa, isto tako dugotrajno udisanje u malim koliinama treba izbegavati.Treba ga drati dalje od

17

Antidot:

nije poznat nikakav specijalan protivotrov, Simptomatsko leenje.

MERE ZATITE PRI RADU;OPTE MERE TEHNIKE ZATITE -Radne i pomone prostorije:Radna organizacija je duna da obezbedi u radnim prostopijama normalne mikroklimatske uslove, istou radnih prostorija, toplotu, provetrenost, dovoljno osvetljenje i sl. -Sredstva rada: Sredstva kojima se radnici koriste pri izvravanju radnih zadataka, mogu se upotrebljivati iskljuivo u svrhu za koju su namenjena.Njihovo odravanje mogu vriti samo struna, osposobljena lica.Zabranjeno je samovoljno skidanje zatitnih naprava i ureaja. -Buka i vibracije: Radna organizacija je duna preduzeti sve tehnike i zatitne mere da jaina buke i vibracije ne prelaze dozvoljene granice.Ukoliko se buka i vibracija na pojedinim sredstvima rada ne mogu dovesti u dozvoljene granice, organizacije su dune obezbediti lina zetitna sredstva. -Hemijske tetnosti: Pare, gasovi, praina i drugi produkti tehnolokih procesa nepovoljno deluju na ljudski organizam.Uodreenim koncentracijama mogu ugroziti zdravlje i ivot zaposlenih.U cilju zatite radnog oveka, radne organizacije preduzimaju mere da se hemijske tetnosti svedu ispod maksimalno dozvoljenih koncintracija.U tu se svrhu grade sredstva i ureaji koji spreavaju pojavu razvijanja produkata tetnih po oveka. -Protiv poarna zatita i preventiva: Na radnim mestima gde postoji mogunost izbijanja poara moraju se obezbediti protivpoarna sredstva i naprave (voda, pesak, aparati za gaenje poetnih poara i slino). -Sredstva i oprema za linu zatitu: Sredstva i oprema za linu zatitu propisuju se za uslove rada i radna mesta na kojima se opasnosti od povreivanja i zdravstvenih oteenja ne mogu ukloniti tehnikim zatitnim ureajima i tehnikim merama. Radne organizacije su dune obezbediti opremu koja e efikasno zatiti radnog oveka od: -neodgovarajuih mikroklimatskih uslova radne sredine, atmosferskih padavina i vremenskih nepogoda, visokih i niskih temperatura, otrovnih, nagrizajuih, zapaljivih i eksplozivnih gasova, pare, praine i slino; -buke i vibracije; -mehanikih oteenja glave, ruku, nogu i drugih delova tela; -udara elektrine struje i slino.

18

Poto je veina fungicida otrovna, to se pri njihovoj proizvodnji mora voditi rauna o merama tehnike zatite.Ova tehnika zatita podrazumeva kolektivnu i linu zatitu od trovanja, opekotina, poara.

Lina zatitna oprema-sredstva i oprema za zatitu telaZa zatitu tela od prljavtine, praine, vlage, visokih i niskih temperatura, toplotnog i ultravioletnog zraenja i sl., radnicima se stavlja na raspolaganje zatitna odea. Radno odelo od pamunog, sintetikog ili vunenog platna, kepera i slinih materijala namenjeno je za poslove pri kojima je radnik izloen prljanju i praini. Radno odelo od impregniranog nepromoivog platna namenjeno je za rad sa nagrizajuim, otrovnim i i zaraznim materijalima, kao i za rad u vodi. Azbestno odelo koristi se kod industrijskih pei, pri livenju i topljenju metala, kod gaenja poara i sl. Variocima i rezaima metala daje se radno odelo skrojeno od tkanine koja ne proputa toplotno i ultravioletno zraenje.Zatitno odelo od koe upotrebljava se u sluajevima kada je celo telo izloeno iskrama, esticama uarenog materijala i tetnog zraenja.Radno odelo moze biti izraeno iz jednog (kombinezon) i dva dela Sredstva i oprema za zatitu glave:za zatitu glave daju se na korienje kapuljae, zatitne kape, lemovi i druga sredstva za zatitu glave.Za zatitu mogu da se koriste titnici za ui.Za zatitu oiju i lica koriste se zatitne naoare sa nepropusnim okvirom i prozirnim ili neprozirnim staklima.titnik za oi mora imati takav oblik i takvu veliinu da potpuno zatvara ona udubljenja sa svih strana. Sredstva i oprema za zatitu ruku i nogu: za zatitu ruku koriste se zatitne rukavice:od koe, od nesagorive tkanine (arzbest), od prirodne ili sintetike gume, od plastinog materijala. Kao oprema za zatitu nogu koriste se kone kolenice, zatitne potkolenice od koe ili vrstog platna i zatitna obua. Kod proizvodnje Cineba, a i fungicida uopte, strogo se mora voditi rauna o tome da ne doe do eksplozije.Sirovine koje se koriste za proizvodnju fungicida deluju nadraujue na kou, sluzokou, disajne organe, te prilikom rada sa njima treba primeniti sredstva line zatite: 1. zatitno radno odelo 2. zatitno gumeno odelo 3. zatitne gumene rukavice 4. zatitne naoare 5. zatitna maska 6. zatitne cipele Mora se voditi rauna i o sredstvima za rad: alat koji se koristi ne sme da varnii, elektroinstalacije i elektromotori moraju imati uzemljenje; ventilacija vazduha mora biti dovoljna;u sluaju eventualnih poara aparati sa ugljen-dioksidom moraju biti smeteni na dohvat ruke.

Ekoloki aspekt proizvodnje-zatita ljudske sredine

19

1.Zatita vazduha i okolnog zemljita od zagaenja: Na osnovu fiziko-hemijskih osobina sirovina i proizvoda, poto se radi o prakastim materijama, uoeno je da su moguci izvori zagaenja organska i mineralna praina, stvorena radom postrojenja.Da bi se spreilo zagaenje vazduha, na postrojenjima su predviene lokalne ventilacije, da se sav vazduh od ovih ventilacija i vazduh iz samog procesa, provodi kroz filtere u kojima se odstranjuje stvorena praina.Filteri su sa stepenom dejstva od 99,99%automatski, sa programerima, tako da vazduh na izlazu iz njih, sadri zanemarljivo malu koliinu vrstih estica. to se tie tetnih gasova, oni se ne stvaraju na pomenutim postrojenjima.Okolno zemljite je takoe zatieno zahvaljujuci radu vrlo efikasnih filtera, te nema mogunosti da se prah iz pogona rasejava po okolnom zemljitu i da teti usevima.S obzirom na malu koncentraciju prahova u izduvnim gasovima njihovo taloanje iz vazduha na zamlju nema tetnih uticaja. 2.Zatita vode od zagaenja: Kako su u pogonu zastupljene operacije koje ne iziskuju potronju vode, te se otpadne vode javljaju na dva mesta: -otpadna voda od hlaenja kompresora u koliini od 4m/h.Potpuno je ista, temperature od 30C. -otpadna voda od sanitarnog vora. Obe vrste se izlivaju u kanalizaciju izgraenog pogona, a odatle u septike jame.

Zatita zaposlenog osoblja1.Zatita od trovanja: U cilju zatite radnika potrebno je spreiti udisanje organske ili mineralne praine.To se postie sistemom dobrog dihtovanja postrojenja, lokalnom ventilacijom i upotrebom odgovarajuih respiratora od strane samih radnika. Ovo je vano za radnike na poslovima ariranja sirovina, na merenju na vahonima i na linijama za sitno pakovanje, zbog poveane koncetracije praine na tim mestima. 2.Zatita od poara i eksplozije Sirovine i proizvodi ne spadaju u zapaljive i eksplozivne materije, tako da posebne mere zatite od poara nisu potrebne. Ovo vai samo za neke od sirovina i proizvoda.

Merenje i regulacijaNa postrojenju se vre sledea merenja: -Vri se merenje pritiska komprimovanog vazduha pre ulaska u dizne pomou manometra opsega 0-1kp/cm. -pad pritiska u pogonima fungicida i filterima na linijama sitnog pakovanja meri se pomou U-cevi manometra opsega 0-300mm v.s. -optereenje mlina ekiara, meri se ampermetrom opsega 0-100A.

20

-regulacija na postrojenjima vri se runo i to: regulacija protoka materijala na postrojenju fungicida na pet mesta vri se varijatorom brzine; regulacija protoka materijala na linijama sitnog pakovanja vri se na jednom mestu varijatorom brzine; regulacija pritiska vazduha na postrojenju fungicida vri se odgovarajuim ventilima; regulacija rada filtra vri se pomou elektronskih programatora isporuenih uz svaki filter; regulacija rada automatskih maina za sitno pakovanje vri se pomou odgovarajuih ureaja na mainama; za filtere je potreban vazduh pritiska 7-8 kp/cm, a ako je pritisak manji od 6.5 kp/cm preko kontaktnog manometra ukljuuje se signal za upozorenje.

LITERATURA

1.Dr Branko Baltovski: ''Fitofarmacija'' Skoplje 1981. 2.M. Pintar. '' Kemikalije, droge i kemijski proizvod kao trgovaka roba'', tehnika knjiga Zagreb 1965. 3.N. Miti: ''Pesticidi u prometu u Jugoslaviji'' 1976. 4.A. Stankovi: ''Pesticidi u svetu i u SFRJ'' 1976. 5.N. Miti: ''Pesticidi u poljoprivredi i umarstvu u Jugoslaviji'' 1992. 6.B.V. Njekrastov: ''Opta hemija'' Nauna knjiga,Beograd 1968. 7.M.V. Pleti:''Organska hemija ili deo'' Novi Sad, 1989. 8.Hemijsko-tehnoloki prirunik:''Hemijsko inenjerstvo'' Rad, Beograd 1987. 9. Hemijsko-tehnoloki prirunik:''Hemijski i fizki podaci i veliine'' Rad, Beograd 1987. 10.Grupa autora iz hemijske industrije: ''Zorka'' abac ''Plan kontrole i prirunik o kvalitetu'' abac 1979. 11.Grupa autora iz hemijske industrije: ''Zorka'' abac ''Ishrana i zaita bilja'' 1990. 12.Grupa autora iz hemijske industrije: ''Zorka'' abac ''Prirunik iz zatite na radu'' Savezni centar Tuzla 1976. 13.Unido 1992/93. ''Industry and development'' Poslovno udruenje ''Zatita bilja'' Beograd. 14.G. Popovi: ''Tehnoloke operacije-Difuzione operacije'' TMF, Beograd 1983.

Student: Belobaba Nikola

21

Sadraj:CINEB,SIROVINE ZA PROIZVODNJU CINEBA..............................................................2 OPIS TEHNOLOKOG POSTUPKA...................................................................................2 DOBIJANJE NABAMA........................................................................................................3 TAJOENJE CINEBA...........................................................................................................4 FILTRIRANJE CINEBA........................................................................................................5 SUENJE POGAE CINEBA...............................................................................................5 TUNELSKA SUNICA.........................................................................................................6 CINEB KONCETRAT...........................................................................................................6 TEHNOLOKA EMA PROIZVODNJE CINEBA.............................................................8 MLEVENJE I FORMULACIJA CINEBA S-65...................................................................9 SUPRAIL WP.....................................................................................................................11 PINOTAN ''M''......................................................................................................................11 KAOLIN................................................................................................................................11 OPIS LINIJE ZA PAKOVANJE CINEBA S-65..................................................................14 TEHNOLOKA EMA PROIZVODNJE CINEBA S-65....................................................15 MATERIJALNI BILANS ZA 500t GOTOVOG PROIZVODA (CINEBA S-65)...............16 KONTROLA KVALITETA GOTOVOG PROIZVODA (CINEBA S-65)..........................17 MERE ZATITE PRI RADU;OPTE MERE TEHNIKE ZATITE................................18 MERENJE I REGULACIJA PROCESA..............................................................................20 LITERATURA......................................................................................................................21

22

23

24

25