Pejns Kemp

BALKANSKI . KULTOVI .

LUTA Beograd, 2000

Sadraj

BALKANSKI KULTOVI

Tajna bogumila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Nemanjii, vraevi i astralna vera . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Demoni lutalice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Proroke knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

DREVNA MAGIJA I LEENJE

amanizam na Balkanu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Vraevi i proroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Zabranjene knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 38 Kult drveta. . .. . .. . .. . . . . . . .. . . . .. . . . . ..... . . .. 42 Svete biljke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

LEKAR I NJEGOVI BOGOVI

Dvanaest vetica . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . 55 Hirurzi vidari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Demoni bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Leenje sreom i tajnama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

BOLESTI ILEKOVI Groznica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1 Kone bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 irevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Tumori, otoci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Venerine bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 00 Gangrene i ive rane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 04 Rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 1 05 Ujedi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 10 Putanje krvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 14 Parenje i dimljenje . . . . . . . . . . . : . . . . ; . . . . . . . . . . . 1 16 Oblozi i previjanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 8 Hirurki zahvati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 27

BALKANSKI

KULTOVI

Opisujui obiaje Slovena, Prokupije navodi podatak da, i pored toga to su verovali u vrhovnog boga, dugove, demone i nia boanstva, Sloveni nisu verovali u sudbinu, niti u mogunost direktnog uticaja na ljudski ivot bilo koje natprirodne sile. Ne znamo pouzdano ta je Prokopije ovom neobinom tvrdnjom nameravao da kae, osim, moda, da u to vreme ideje o predestinaciji, kult sudbine i kult predaka - radi kojih su stvorene karakteristine ceremonoje koje se odravaju na selu - jednostavno nisu bili poznati. Ili, da se njihova religija u biti razlikovala od one koju su negovali Grci. Prokopije dalje kae da, kada bi se ovek naao u velikoj opasnosti, od bolesti ili od rata, on bi obeavao poklone bogovima, a ukoliko je situacija bila do te mere ozbiljna, on bi ih zaista i prinosio, nadajui se da e na taj nain otkupiti svoj ivot. Ovo jo uvek vai kao osnovni element narodne profilakse. Pored ovih literarnih kurioziteta, rana religija Junih Slovena moe se rekonstruisati iskljuivo iz dokumenata kasnijeg datuma, folklora i arheolokih prouavanja koja u ovom sluaju nisu od velike pomoi.

7

KOO severnijih ogranaka slovenske rase postoji obimna dokumentacija o paganskom svetenstvu amanistikog tipa i o organizovanom kultu, zasnovanom na temeljima animistike magije, te o utvrenom ritualu, kalendaru i svetilitima. Nema dokaza koji bi govorili o postojanju tako visoko razvijenog sistema meu Junim Slovenima, a tragovi idolopoklonstva do dananjeg dana nisu dobili konkretniju arheoloku potvrdu. Potpuniji izvetaji Helmoldusa meu Zapadnim Slovenima, i Nestora meu Rusima, opisuju vei broj lokalnih ili plemenskih kultova. Nije meutim opravdano pretpostaviti postojanje bilo kakvog uniformnog primitivnog sistema meu svim Slovenima.

Na jugu, u basenu donjeg Dunava i u Iliriji, tradicija prve karike u hrianstvo pripisuje Heraklovom vremenu, a izgleda da tamo nije postojala tako estoka i dugotrajna opozicija ovom novom kultu, kao to je to bio sluaj u Rusiji i Severnoj Evropi. U rusiji i Poljskoj dvojna veroispovest i pagansko svetenstvo trajali su sve do kasnog Srednjeg veka. Izmeu jedanaestog i dvanaestog veka uinjeni su pokuaji da se ponovo uspostavi stara vera na nacionalnoj osnovi. Istina je da je u Bugarskoj ustanak protiv Borisa Uedanaesti vek) bio pod vodstvom antihriana, ali nije nam poznato da li je ve postojalo i aktivno svetenstvo, niti da li je ovaj ustanak predstavljao povratak slovenskih ili asperukih tendencija. Sve do konanog osnivanja nacionalne, autonomne bugarske crkve, ak sve do prekretnice koju donosi Sinod od Trnova (sedamnaesti vek) , neodlunost po pitanju vere bila je oigledna ne samo u naizmeninim priklanjanjima papi ili patrijarhu, ve i u postojanju i aktivnostima brojnih jeretikih sekti, koje ne samo to su bile tolerisane, ve su i uivale znaajne privilegije i bile veoma uticaj ne.

8

Prisustvo ovih sekti, izuzetno gnostikog karaktera, prethodi ortodoksnim misijama iz desetog veka, i zasluno je za njihovo povlaenje iz Panonije. Najraniji izvetaji slovenskih apostola pominju "triput paganske jeretike" koji su bili strani Slovenima. Ovo se verovatno odnosilo na onu meavinu pavlinske i euhitske doktrine, koja se, od etvrtog veka, irila po severnom Balkanu i ostala do dananjih dana meu Nazarenima. Sirijske i jermenske kolonije osnovane su u Trakiji tokom sedmog veka u vreme Konstantina. Jermenski monofiziti i pavlini iveli su u blizini Plovdiva, Sofije, Devola, Rile, Moglene, ustendila itd, od jedanaestog do trinaestog veka; Dragovici, poznati kao ekstremni dualisti u jugoistonoj Makedoniji trajali su do desetog veka, a makedonski kudugeri postojali su sve do petnaestog veka. Mnoge oo ovih lokalnih sekti ostavile su tragove o sebi i po imenima mesta.

TAJNA BOGUMILA

Pod razliitim imenima bogumilstvo ili bugarska jeres, meavina pavlinskog i masalijanskog uenja, irila se iz nekog udaljenog centra koji bi mogao biti Ohrid (sudei po izvetaju Dimitrija Homatijana, Arhibiskupa Ohrida, 1 2 17-34.), u Albanij i (verovatno za vreme druge bugarske okupacije) . Ova veza pustila je duboke korene u Bosni, neko vreme ugroavala katolika podruja Dalmacije, pojavila se u Hrvatskoj u vreme kada je lokalno plemstvo prihvatilo Honorija III. U Bugarskoj bogumilstvo je umalo priznato kao slubena dravna religija u trinaestom veku. U Rakoj je bogumilstvo iskrslo kao jedna od glavnih briga prvih lanova dinastije Nemanjia, koji su, po pisanju njihovih biografa, spadali u najzagrienije pobornike i branitelje pravoslavne religije, a poznato je da ova jeres nije

9

bila u potpunosti iskorenjena na toj teritoriji u vreme Stefana Duana. Kasnije je ona nala fanatine sledbenike u Rusiji, gde se njeno uenje zadralo sve do skoranjeg vremena.

Nema sumnje da su Katarijanci iz Lombardije i srodne sekte iz zapadne i srednje Evrope svoje verzije Svetog Pisma prepisivale direktno iz balkanskih izvora; ali bugarska jeres, kakva se pojavljuje na severnom Balkanu, ima specifian karakter, koji se moe objasniti jedino lokalnom modifikacijom jermenskog prototipa. Da li je ona ovde apsorbovala nehrianski element, ili se spontano razvila u okviru narodnih verovanja?

Ne moe se iskljuivo nedostatku informacija ili elji da se po svaku cenu diskredituje jeres pripisati injenica da se jeretici pominju u vezi sa onim to se smatra narodnim sujeverjem, magijom i obredima koji prethode hrianstvu. " . . . Zli Manihejci i svi paganski Sloveni treba da se stide jer tvrde da je avo najstariji boji sin" , kae Jovan Egzarh. Sinodik od Borila ponavlja anatemu upuenu bogumil u Jeremiji i ostalima:

"Oni koji u mesecu junu dvadeset etvrtoga dana, na dan roenja Jovana Krstitelja, izvode magiju i beru bilje, i te noi izvode misterije kao to su helenski obredi; oni koji kau da je Satana stvorio sve stvari, i koji sa kumirima prizivaju kiu i pozdravljaju sve stvari koje izlaze iz zemlje .. . "

Svi rani dokumenti koji pominju jeretike stvaraju samo konfuziju kada se radi o bogumilima. U kasnijima se jednostavno tvrdi da ovi jeretici slave avola i uz njegovu pomo stvaraju udesa.

Ekstremno demokratski karakter ovog pokreta ukazuje na odziv koji je on imao u klasama koje su zadrale najvie kontakta sa primitivnom tradicijom. Skoranja otkria stavljaju jo vei akcenat na politiki, pre nego na doktrinarni, uticaj bogumila. Postoji teorija da paterini i

1 0

bogumili u Bosni trinaestog i etrnaestog veka nisu imali sopstvenu jeretiku dogmu, ve su pre bili politiki diskreditovani lanovi, te stoga otpadnici pravoslavne vere.

Sudei po najranijem izvetaju o jeresi u Bugarskoj (odgovor Patrijarha Teofilakta Fotijasa bugarskom caru, u ije je vreme pokret naroito uzeo maha) , ova verovanja izgleda da odgovaraju onima koja su postojala u Jermeniji dva veka ranije, a kakva su opisali, na primer, Petar Hegumenos i ore Monakos. Nije nezanimljiv podatak koji navodi ovaj drugi, da su pavlinci bili "sujeverni" , te da su se okretali krstu, koji su inae u ostalim prilikama proklinjali, radi izleenja od bolesti. Jo 1 2 1 1 . Sinodik od Borila tvrdi da se jeretici krste, ali ne koriste svetu vodu, jer im to doktrina njihove sekte strogo zabranjuje.

Malo posle Fotijasa, Kosmas Presbiter do detalja opisuje irenje arijanske jeresi iz Makedonije, u vreme Petra Borisa, i uenja svetenika Bogumila. Meu prostim i neobrazovanim svetom jeres je pustila korena, a najvei deo ove popovedi u istoj je meri uperen i protiv nesvesnog pravoslavnog svetenstva i monaha pustinjaka. Ukratko, bogumili su hulili sve crkvene svetinje, apostolsko naslee i autoritet hijerarhije, kao i sve crkvene obrede. Naizgled nenametljivi i trezveni, oni su se u svojim kuama potajno molili est puta dnevno, koristei samo Oena. Nisu se smejali, igrali, niti previe govorili, a njihova je trezvenost bila toliko prekomerna da pisan proklinje sve one koji se zalau protiv telesnog braka, mesa i vina. Za Boga oni kau da nije stvoritelj sveta, ve da je avo gospodar ovog sveta, jer on je nainio zemlju, oveka i on poseduje sve stvari: sunce, zvezde, vazduh, zemlju, oveka, crkvu, krst, .:.... sve to postoji oni predaju avolu, i sve to se na zemlji kree, to die i ne die, oni nazivaju avoljim. Zahvaljujui njemu Hrist je pravio udesa, kao i Hristovi sveci, a njegovi sledbenici su svuda i u svemu. "Jer drei u rukama svete

1 1

knjige oni ih tumae u neznanju i pretvomosti." Obrazovanje i bolja sluba svetenika i monaha po Kosmasu su jedini lek za ovakvo stanje.

Do sada smo ovde opisali: a) fanatino asketske, antinomijske sekte, b) narodni pokret koji se suprotstavlja strogim pravilima pravoslavne vere - tendenciju ka religij skoj anarhiji. Kosmas kae da je sekta ivela i radila manje vie u tajnosti, da su njeni obini lanovi vodili sasvim normalan dnevni ivot, da je ona mogla po"tojati i meu svetenicima i monasima, a da oni, i ne znaj II o emu se u stvari radi. Izgleda da je ona pruila mogunost nastajanju neke vrste feministikog pokreta toga doba. Bogumilska "crkva" nije nikada bila organizovana, i nikada nije postala nita vie od antiteze etabliranoj religiji i feudalnom drutvu.

Narodna religija je neodreena, eklektina, a ono to eli da sauva od bogumilstva nije doktrina, ni dualistiki koncept, ve podsticaj ka inherentnOj anarhiji, demonologiji i legendama. Mogli bismo uzalud traiti puritanske ili asketske elemente, a mistini je izraen na drugaiji nain, na primer u iznenadnom pojavljivanju Hezihijasta.

"Dvostruka vera, ili bolje rei mnogostrana vera, vlada meu njima (bugarskim narodom) . Njihova religija je meavina svih moguih paganskih i hrianskih uenja, ispreplitanih u najraznolikiju mreu, kroz koju su niti bogumilstva vrsto protkane." Za vanu ulogu koju avo i demoni igraju li bugarskom folkloru dobrim delom se ima zahvaliti uticaju bogumilstva." l Svaki kult koji je ikada cvetao na Balkanu, pa ak i oni koji su ostavili svoje monumentalne tragove pre slovenske invazije, kultovi helenskog i latinskog paganizma, azijatski kultovi kasne paganske imperije, ostavili su svoja obeleja. Ovo bi moralo vaiti i za astraine kultove Avara, obrede koji su doneli Bugari, a moda i Kumani, Peenegi, i razna turska plemena, koja se pojavljuju i nestaju s vremena na vreme. Pravo-

1 2

slavna crkva je sama sankcionisala vie paganskih kultova. a kasnije detaljnija istraivanja otkrivaju koliko je pravoslavlje svetenike stavljalo pod sumnju. Meutim, ako se detaljno ispitaju neki manje vani obiaji, za mnogo vei broj njih nego to bi se oekivalo, ispostavlja se da potiu iz najranijeg hrianskog perioda, ali su, poto dugo nisu bili korieni, izjednaeni sa sujeverjem. Ovde spada, na primer, proiavanje hrane i neistih ivotinja, blagosiljanje svakog izvora, kue, predmeta za domainstvo, egzorcizmi koji se vre u svakoj prilici u kojoj postoje sumnjive okolnosti (kao to je iskopavanje iz zemlje starih novia, sudova, statua i pronalaenje neobinih stvri uopte) , molitve za pele, zveri i drvee, pljuvanje protiv uroka za novoroenu decu, itd. itd

NEMAN]II, VRAEVI I ASTRALNA VERA

Na ovaj nain narodna religija se utvrdila sa dinastikim osnivanjem Rake u jedanaestom veku, "a predstavljala je meavinu starih paganskih elemenata, istonjake jeresi i vizantijskog pravoslavlja".z Upravo je proiavanje ovakve religije bio apostolski zadatak Stefana Nemanje i njegovih naslednika - ono je trajalo i u vreme Stefana Deanskog koji se borio protiv "bezbonika i pagana".

U meuvremenu mala zajednica Narentijaca sa arom je opravdala svoje ime "pagani" sve do porfirogenevog doba, pa i kasnije. Sveti Kliment Ohridski pie o oboavanju drvea, kamenja, i duhova koje se jo uvek otvoreno praktikovalo. Kult idola ouvao se u Rodopima (moda poslednji trag religije starih Bugara) j a ivot Sv ora Iverskog (jedanaesti vek) , hronike Domentijana (dvanaesti do

13

etrnaestog veka) i drugi spisi, pominju politeiste zajedno sa idolopokloncima i jereticima. Naveu samo neke od, poznatijih dokumenata: pisma ohridskog Biskupa Teofilakta (jedanaesti vek), "rasprava" Kosmasa, koju smo u tekstu ve citirali, rasprava Joana Rilskog, Propisi metropolita Jovanovia (sedamnaesti vek) , enciklike (poslanice) mitropolita Nenadovia u osamnaestom veku, srpsko zakonodavstvo u devetnaestom veku, te itava serija crkvenih dekreta i konstitucija katolike crkve u Dalmaciji i Hrvatskoj, od desetog veka do osnivanja Zagreba 1805. Svi oni, dakle, ukazuju na postojanje i razvitak ovog poluhrianstva. "Oni su bili hriani", kae Tomas od Salone za davnanje stanovnike severne Hrvatske, "ali varvarski".

Nekih pet stotina godina kasnije, voe reforme srpske crkve ponovo su doneli, skoro doslovce prepisane zakone Milutina i Stefana Duana protiv vampira, vraeva i jeretika. Dakle, dva reda meu bogumilima, perfekti, ili inicirani, i vernici ili "hriani", ukazuju na sutinsku razliku izmeu narodne religije i teologije, i iznad svega omoguuju povratak "seoskom" kultu.

Zrtvena ili priesna gozba, koja predstavlja glavnu crtu svih veih ceremonija (Slava, Zadunice, Zavetine, Badnji Dan, proleno slavlje na dan Svetog ora itd.), ustanovljena je u tesnoj vezi sa crkvenim obredima. Gozbe u crkvama strogo su kritikovane prilikom nekih kasnijih poseta srpskim i bugarskim crkvama, a injenica da nisu predstavljale nikakav izuzetak,

' ve pravilo i obred, nalazi

potvrdu u katolikim protokolima iz obilazaka Istone Bugarske 1640, gde se kae da, na nekim mestima, ljudi donose hral)u i pie u crkvu, i posle liturgije svi se zajedno goste "kao da ine rtvu", ili tako rei "obredno", "a svetenici piju vie od svih ostalih". 3

14

Takav je bio obiaj i kasnijih pavlikanaca, koji na svojim svetitima nisu imali drugoga nametaja do trpeze koja je sluila potrebama ovakvih obroka. Ali, to je bio narodni, a ne religiozni obiaj i u vreme regresija jednako se javljao meu pravim pravoslavcima. Pavlinci izmeu Nikopolisa i Plovdiva ouvali su "drevni bugarski obiaj donoenja hrane u kui, gde se svi sakupe na bunoj gozbi sa igranjem i pevanjem, a to su smatrali rtvenim obredom" (pismo katolikog misionara, 1622.) . U dananje vreme, obredne gozbe odravaju se u crkvenim dvoritima i na groblju, ali se i dalje smatraju sutinskim delom odreenih svetkovina koje se poklapaju sa onima u crkvenom kalendaru, i smatraju se religioznim inom. Ne postoje dokumenta koja bi pokazala neprekinutu vezu u slovenskim podrujima sa slinim obredima ranijeg datuma. Naprotiv, oni su se pojavili relativno kasno, i istorijski je veoma teko pronai korene institucije slavskih gozbi, koji predstavljaju delom dobrotvorni obrok, kakav je postojao u ranim hrianskim obredima. U svakom sluaju, njen karakter i znaenje obnovljeni su u narodnom religijskom ivotu.

Odreene ideje koje postoje u bogumilskom i pavlinskom uenj u imaj u izvesnih slinosti sa prethrianskim shvatanjima, a tiu se demonologije i magije, te moda i prirode dvojnog boanstva i dvojnosti ljudske due. Masalijanstvo, Bazilova doktrina, onakva kakvom je opisuje Eutimijus, u sutini veoma podsea na reformu hrianstva na bazi demonologije i animizma, poto uporno istie obezvreivanje telesnosti, i bavljenje pre svega avoljim aktivnostima. Pselos takoe pominje kult satanizma u Trakiji.

" Bogumili kau da demoni lete sami od sebe; neki od njih uu u oveka i ue ga porocima, vode ga ka zloinima i zlu, gmiu njegovim telom i pored njega su i na njegovom

1 5

pogrebu, a zatim ekaju njegovo uskrsnue da bi bili kanjeni zajedno sa njim. Ne naputaju ga ni kada je na mukama. Masalijanski jeretici kau da se u svakom oveku nalazi demon. Na ovo, to nam se ini osnovnim principom jeresi, pitali smo, zato onda ovek, ako je muen

. demonima, tri do Hrista i kuka? Reeno nam je da avoli koji ive u Hristu vole krst kao svoje sopstveno delo . . . a sjedinjenje Svetog Tela i Krvi naeg Gospoda oni nazivaju rtvom demona koji su u hramu . . . "4 i tako dalje u istom smislu.

Imena nekih od ovih demona su zabeleena, i pojavljuju se u egzorcizmima, ali u slinim formulama usmene tradicije pominjanje neistog je uglavnom nepreporuljivo, a ona imena demona koja se daju pronai su izmiljena i nisu satanistika. Izuzeci iz ovog pravila mogu se nai u kasnijim rukopisima o egzorcizmu koji izgleda da potiu iz zapadnjake magijske literature.

DEMONI LUTALICE

Verovanje da demoni ulaze u ljude i sve to je ivo i sve to je mrtvo u stvari pripada folkloru. Oni ulaze u telo kroz prirodne otvore na njemu, usta, nos, ui, anus itd. kao i kroz otvorene rane. Lutajui avoli stalno su na oprezu u potrazi za mestom u kome e iveti i onim ime e se baviti. Hrana ostavljena na stolu ih privlai, oni ulaze u nezaputene boce i prazne ae, zavuku se u sve to padne na zemlju, kau neki, i onaj koji pokupi i pojede avolov obrok verovatno e ispatati za to. Oni se kriju u odei male dece dok ih majke kupaju. Nije dobro ostaviti skinutu odeu praznom, treba je oko neega obaviti dok se ponovo ne obue. Odea opsednutog oveka treba da se istresa, baca ili spaljuje. avoli haraju po veu koji se

16

ostavi na konopcu za suenje posle zalaska sunca. Oni se mogu izvui napolje u vedru vode ili iskopati iz zemlje. Oni lee u zasedi u hrpama smea, u praini koja se skuplja po kuama, u iverju drveta za loenje u dvoritu, pod mlinskim tokom, na gumnu, u ivici, pod odreenim zloslutnim drveem. Ako ovek naleti na takvo mesto, posebno posle smrkavanja, on moe poneti avola sa sobom, poto se ovaj zalepi za njega. Tako dolazi do mnogih bolesti i drugih nevolja koje opsedaju seljaka. Drugi duhovi imaju mo poprimanja razliitih oblija i neki od njih odabiraju neiv e predmete koji ih privuku svojom lepotom ili vrednou, i tako se desi da zavedu na pogrean put bezazlene lj ude koji kasnije nau ove predmete.

"Ja u se uvui u uho kraljeve keri i opsednuti je", kae zahvalni avo oveku koji ga je spasao od angrizave ene. "Zatim se ti moe ponuditi da je izlei, i kada doe, pozovi me po imenu da mogu znati da si to ti, moj drue, i ja u zatim izai, a kralj e te nagraditi."5

Ljudi kau daje ovo jedan od naina isceliteljstva, a sveti uitelji takoe smatraju da su i vetice i oni koji lee i ine udesa u savezu sa samim avolima. "Oni bacaju ini, prizivajui ime Hrista i svetaca, da ih se ljudi ne bi plaili i pobegli od njih. Kada bi prizivali imena avolja, niko im ne bi dolazio." A odakle dolazi njihova mo ili njihova vetina? Jesu li oni proveli godine u postu i molitvama i milosru, i po svojim svetim delima u nagradu od Boga dobili udesnu mo? Naprotiv, uio ih je sam Belzebub. "One ene koje nazivaju sebe usceliteljima i daju trave . .. zovu se uenicama antihrista, slukinjama avoljim, koje navode na greh nedune due Ijudi."6

Latinski pisac iz esnaestog veka kae da su "nai ljudi" (iz Dalmacije) verovali u svakovrsne demone, a posebno u vetice, koje zatim do u detalje opisuje. 7

17

avo, manje ili vie satanistiki avo, ponekad je pridobijao i univerzalne duhove drugih vrsta; i to, to je posebno indikativno, moda najee u onim oblastima u kojima je negovano bogumilstvo. I crkva i jeretici vekovi, ma su razraivali uenje po kome su demoni stanovnici pakla. Jer kao to knjiga Enohije, Elucidarium (slavenska verzija) , i druga, posebno bogumilska dela kau, Satanini aneli pali su kao kia kroz svemir, neki u podzemni svet, ispod Tiberijskog mora (kosmikog okeana, u kome se nalaze trideset i tri kita koji dre svet) , neki su ostali na zemlji i zavukli se u potoke i reke i drvee i pilje (kao prva deca Adama i Eve) , a neki su ostali da vise ili lebde u vazduhu. "Oni su postali demoni koji mame ljude, a mo onih drugih nije dosegla zemlju, ve lebdi kroz vazduh, a oni su postali aneli i takoe mame ljude. Ali oni nisu isto to i avoli, jer avoli su crni, vatrom opdjeni", kae ruska legenda.8

Sve ovo nema dodirnih taaka sa univerzalnim dina, mizmom, koji daje mo i ivotnu energiju stvarima samim po sebi, a to je u osnovi svake magije. Verovatno da se radi o namernoj kleveti kada se bogumilima pripisuje ma, gijska praksa. Meutim, bez obzira na to, njihova koncep, cija svemira ima dominantan magijski element.

Postoje dve glavne kosmogonijske teme koje se po, javljuju u mitskim pripovedanjima junih Slovena: tema o podeli elemenata meu svecima, i pria o stvaranju boijeg sveta i sveta njegovog brata ili pratioca, avola. Prva bi mogla, ali ne nuno, odraavati neki mnogo stariji teogo, nijski mit: druga nalazi paralelne elemente u "bogumilskoj" tradiciji. Vredi citirati krau verziju ove legende (Bosna) , jer e nam ona ilustrovati magijska verovanja slina onima koja se nalaze u osnovi populatne magijske prakse.

Bog, uz pomo avola, dolazi do komada zemlje sa dna prvobitnog okeana, i od njega on naini kopno. avo,

18

I I svojoj zavidnosti i zlosti, ubedi Boga da se odmori posle svojih dela, i dok on lei usnuo, podie ga u svoje ruke i nosi ga do ruba ostrvskog sveta da bi ga bacio u more. Meutim, drei Boga u svom naruju, avo, tako hoda, jui, sa njim obrazuje krst, te Bog moe blagosloviti zemlju, a blagoslov se iri u svim pravcima kako se oni pribliavaju vodi. Drugi predmet prie govori o tome kako pela uje davola govorei da bi Bog mogao zaustaviti irenje kopna samo kada bi bio dovoljno pametan da upotrebi krst. Iako je ova pria po svojoj konstrukciji dosta udaljena od stari, jih prototipova, ona je dobar primer nezavisne, skoro auto, matske tehnike magijske snage, odnosno delovanja, koja ak i ne mora biti u potpunosti svojstvena predmetu koji se koristi. Izvoenje izvestnih pokreta, ili prisustvo odre, enih simbola, makar i sluajno, dovoljno je da pokrene stvari.

Odreeni obiaji i obredi, koje smo zapazili irom ita, ve takozvane patrijarhalne zone, ali koji variraju od mesta do mesta - kao to je na primer zabrana da se prekrste noge, koristi desna ili leva ruka za vrenje odreenih ope, racija, oblai odea u odreenoj boji itd. - (ukratko, sve, prisutna briga da se sve uini na nain koji odgovara uslo, vima, u skladu sa nekim unapred utvrenim pravilom) -postoje, jer bi se, da ih nema, zla sila mogla nesvesno aktivirati, ili bi ovek mogao na sebi izvriti neku vrstu samoprokletstva. Posebna briga se mora povesti kada su u pitanju deca i domae ivotinje, od kojih se prirodno ne moe oekivati da shvate vanost ovakvih obiaja, te ih je nuno spreiti u injenju pogrenih stvari.

"Strah me je ii na etiri strane sveta, i preko cele zemlje" , kae avo u grkom rukopisu (esnaesti vek) kada silazi da bi uzeo zemlje za stvaranje oveka. Stoga on na, ini znak krsta svojim skiptrom, govorei: "Istok, Zapad, Sever, Jug". Tako je sva zemlja stvorena pre Boga.

19

PROROKE KNJIGE

Takozvana bogumilska legenda o stvaranju, sa blagim varijacijama, pojavljuje se u Rusiji, Transilvaniji, Dobrui, u Rodopima, zapadnoj i junoj Bugarskoj , i na odruju koje zauzima sredite poluostrva, u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, istonoj Srbiji i "staroj" Srbiji, a verovatno i na drugim mestima. Naena je i u rukopisima iz dvanaestog veka, u starim bugarskim, ruskim, srpskim i bosanskim knjigama. S jedne strane postoje verzije sline onoj iz Knjige Enohijine, proroka Isaije, i "Tajne Knjige" bogumila. Sa druge strane, ova legenda nadovezuje se na lanac kosmogonijskih mitova finsko-ugarskih i uralsko-altajskih naroda, a tradicionalna verzije poznata u slovenskom folkloru vie nalikuje ovom drugom.9

Zanimljivo je pomenuti da jedna starija ruska hronika pripisuje veoma slinu kosmogoniju Volhima (magi) u Kijevu, mnogo pre nego to su se pojavili prvi tragovi bogumilske apokrifne literature u Rusiji.

Bitna je injenica da se vei deo apokrifne literature od znaaja za stvaranje novog izvora narodnih legendi na Balkanu p na primer Baruhova Apokalipsa, Evanelje Sv. Tome, Palaja, Knjiga proroka Isaije itd. - javlja u slovenskim verzijama, esto znaajno razliitim od bilo kog poznatog grkog originala, jo u jedanaestom veku, a moda i pre bogumilstva. Jeremiji, bogumilu, najee se pripisuje slovenska verzija Elucidariuma. Ni ovde se ne moe nai odgovarajui grki prototip. U slovenskim verzijama nije mogue sa sigurnou utvrditi bilo kakav trag motiva o sklapanju saveza sa avolom, niti onoga o njegovom pojavljivanju nad prvobitnom vodom u obliju ptice, te drugih bitnih detalja.

Tek kada se krene na zapad u Bosnu, moe se sa sigurnou zaklj uiti da je knjievni oblik prethodio narod-

20

noj prii. Inae je potpuno jasno da su slovenski pisci srednjeg veka u dobroj meri koristili narodne izvora, bez svesti o bilo kakvoj nedoslednosti doktrine, a zatim taj materijal oblikovali po sopstvenom nahoenju. U poetku je, po ruskom piscu-monah u iz sedamnaestog veka, Svemoni Bog obitavao u tri odaje viih nebesa. "Tri odaje krsta", kae on u inokografskom simbolizmu:

"Car bez poetka, nestvoren, neizreciv, ne roen, nezaet, sveopti, nedivljivi, besmrtni i nematerijalni" bio je tamo pre /Joetka vremena. Svojom milju uinio je da se rodi njegov Sin. Jer otac nije ni stvoren, ni zaet, a Sin je zaet (roen) ali ne stvoren. Sveti duh je ne stvoren i ne zaet, ali potie od Oca. Sin Boji stvorio je svojom Reju i po naredbi svoga svetoga Oca sva stvorenja na nebu, vidljiva i nevidljiva. Kako je govorio tako se sve stvaralo od Svetoga Duha koji je izlazio sa njegovih mudrih usana . . . "

To je besprekoran pravoslavni predgovor prii o Bojem i avoljem stvaranju. lO

Bugarski monah iz jedanaestog veka (kako ga Jireek identifikuje) napisao je hronik u sveta koja je sauvana u srpskom rukopisu. To je rana naturalizacija i adaptacija razliitih tema. U usta proroka Isaije stavlja se vizija itavog sveta, na aneoskom putovanju u sedmu nebesku sferu. Na Boju zapovest, Isaija je prikupio odabrani narod bugarski sa severne obale Crnog Mora i odveo ih u zemlju koja se danas naziva Dobruom, gde se on nastanio i rairio svoje carstvo. l l

ini se da je ovo delo bogumila, a time se potkrepljuje reorija po kojoj je sekta teila da postane nacionalistika partija u srednjevekovnoj Bugarskoj.

.

Znaajno irenje apokrifnih knjiga prevedenih na slovenskoserbski i bugarski.nije samo zasluga sekte. S druge sInne, zna se da je veoma malo vizantijske nauke ili ak istorije nalo svoj put do 'Ovih jzika. Najvei deo sauva-

2 1

nih dela govori o astrologiji i magiji, o mineralima i ivotinjama. Sudei po sauvanoj literaturi iz ranijih vremena, postojao je veoma istanan ukus za fantastino i magijsko. "Putovao sam po mnogim zemljama, ali nigde nisam video toliko vraeva kao u naoj zemlji Bugarskoj , niti toliko vetica i arobnjaka, kojima ljudi dolaze da bi od njih dobili lekove", navodi pisac iz sedamnaestog veka. A na drugom mestu: "Ima ljudi koji priaju: 'Neko me je prokleo pa nemam potomaka'; 'U mojoj kui postoji neka magija, pa mi posao ne napreduje'; 'Moja stoka umire zbog neke magije'. Vraevi vam kau: 'Idi na to i to mesto u kui i kopaj , tamo je magija'. Ili: 'Ta i ta osoba bacila je ini na tebe'." 1 2

Bogumilskim jereticima, vie nego bilo kojim drugim, bile su pripisivane spokrifne molitve i dela, kao to je Legenda o Krstu, koja predstavlja osnovu za molitve i polumagijske formule, ne samo u starim spisima, ve i, moda pomalo nekritiki, kod modernih autora. Zakonik Stefana Duana pominje "Babunsku re" u kontekstu kojim je izjednauje sa vradbinama, kao to i kasniji ruski kanon govori o "Bulgarskie basni", u istom smislu. "Babun" je verovatno bio naziv neke sekte, verovatno bogumilske na podruju Srbije, iako za to ne postoje vrsti dokazi.

Meu zabranjenim knjigama, od kojih se mogu nai kopije novijeg datuma, veina ih je bila grkog porekla, ali bi bilo teko odrediti u kom su periodu njihovi sadraji modifikovani u skladu sa lokalnim ukusom, ili preli u narodnu upotrebu. to se tie junih Slovena, u njihovoj narodnoj tradiciji moe se nai malo toga to direktno odraava vizantijsku pseudo-nauku.

Kada govorimo o bogumilskim molitvama i vradbinama, njima nije bilo mesta u doktrini sekte, koja je svela sve vrste molitvi na ponavljanje oenaa. Jedna vrsta. slube u katarijanskom obredu koju objavljuje Kani (Cunitz) , 1 3 koristi poetne stihove Jevanelja Sv. Jovana, bla-

22

goslov i zahvalnicu, oena i dvostruku molitvu - koja predstavlja ponovljeno izgovaranje oenaa.

Ova dvostruka molitva je posebno karakteristina. Takav oblik molitve preporuuje se u opasna vremena, na putovanjima, protiv demona, prilikom prelaenja mostova, itd, ali se ne javlja u narodnoj, odnosno rairenoj upotrebi.

ena je zaista moan ali, kao i u sluaju bilo koje druge formule, uobiajeno je da Se on ponovi tri puta, ako se ne izgovara samo jednom. U stvari, lako je utvrditi da su lokalne molitve i besmislene vradbine bolje poznate od rei ove molitve. Bilo bi logino pomisliti da, ukoliko su bogumiiske formule ikada imale dubljeg uticaja na narodne obiaje i miljenje, ova neobina dvostruka molitva se rakoe mogla zadrati.

Kada se radi o prirodi lj udskog fizikog bia, folklor se ponovo okree pseudo-bogumilskoj legendi. Ali, pored oveka od blata i oveka koga je avo napravio, sa Bojim dahom, i pored ideje o dvojnoj linosti, postoji i veoma raireno verovanje da je telo nainjeno od zelje, krv od

rvenog Mora, kosti od kamena, kosa od trave, mozak od oblaka, dah od vetra, misli od hitrosti aneoske, oi od sunca ili vatre, i tako dalje. Ovakva inverzija skandinavskog mita slina je altajskom mitolokom ciklusu, ali se jednako pojavljuje i u apokrifnim priama o Adamu, a iz njih je izvedena u Slovenskom razumniku (Elucidarium) . 14

Sledea pria moe se, koliko znamo, nai samo u uoj Bugarskoj i u Makedoniji (osim u Rusiji) :

Poto je oblikovao prvog oveka, Gospod ga je ostavio da s' sui na suncu i poao po ivotni duh. T ada je avo (kako Iwu i tatarski narodi) iz zavisti nagrdio ovu figuru, i izbuio Ila njoj etrdeset i jednu rupu. T ako, kada je Gospod dunuo u Adamove nozdrve, dah je izaao napolje kroz rupe. on je llhrao neke trave i zapuio njima etrdeset rupa, a jednu je ostavio otvorenom. "Zato si", upitao je prvi ovek kada je

23

mogao progovoriti, "ostavio ovu rupu otvorenom?". "T a rupa je smrt", odgovorio mu je stvoritelj. Eto zbog ega se umire. Dua polako izlazi kroz tu rupu. T rave kojima su ostale rupe bile zapuene, dobre su za leenje. Bog je rekao: "Kada te zaboli neki deo tela, uberi od ovih trava i izlei se njima. Pij ih, peri se njima, raskui se njima, umotaj njima svoje rane. "

Prvi je ovek znao te trave; njegovi sinovi su ih znali, kao i njegovi unuci i njegovi praunuci; ali kasnije, malo po malo, one su se poele zaboravljati. Ima puno lekovitih biljki, ali ovek ne zna koje su. Prema rukopisu (iz esnaestog veka) Bog je, kada je video 41 rupu, izvrnuo oveka naopake a rane je ostavio iznutra. avo je rekao: "Gospode, kada ovaj ovek oset i da ga neto boli iznutra, on e se setiti tebe." Tako je Bog izvrnuo Adama i ostavio rane iznutra, odakle je i potekla bolest. Satana je bio taj koji je smislio da se ovek razboli i kuka: ,,0, 01 Milosti. O, Gospodel" lS

Ovakav navodno bogumilski odnos prema telu i njegovim manama i bolestima doveo je do ekstremnosti seljako shvatanje ga su u leenju jednako kompetenti i svetenik i lekar. Cak se i u katolikim podrujima svetenik smatra i izleiteljem i egzorcistom. Treenje svetenike odore nad bolesnim ili zaaranim omiljeni je metod leenja u delovima Hrvatske i u Dalmaciji, a puzanje ispod svetenike mantije olakae eni trudove pri poroaju.

Bogumili su, kako to legenda pokazuje, pripisivali sve to je materijalno sferi Satane; a telesni bol je za njh, bio ne toliko kazna ili nesrea, ili demonska osveta, kao to nai seljaci misle, ve trijumf telesnog i principa zla koji je telesnom, odnosno telu, svojstven. Njihov metod leenja bio je zasnovan na principu, pravoslavne posete bolesniku i egzorcizma, ali, naravno, bez upotrebe svetog ulja ili vodice. Bolest bi se morala zaustaviti strogim postom, i, ukoliko je ovek u velikoj, smrtnoj opasnosti, odricanjem od svih

24

z 'maljskih poseda i svih branih veza, potomstva i roaka. ()n bi zatim bio duhovno krten odnosno iniciran u red "perfecti" , dodirima ruku. Dugotrajan obren opisan je u I:lrinskom rukopisu. Poto bi ovek primio utehu, ili oprost, uitelj bi spustio ruke na njegovu glavu (ili iznad I:lave, ako je u pitanju bila ena) , i itao bi uvodnu re iz jovanovog Jevanelja. Svi prisutni bi na odgovarajuim mestima odgovarali Oenaem, jednom ili dva puta izgovorenim, pognutih glava i sklopljenih ruku; ovek koji t reba da bude iniciran molio bi za blagoslov. On bi zatim ponavljao zakletve da e iveti savreno istim i asketskim ivotom, a sakupljeni ljudi bi molili za njegov prijem meu odabrane. Ovo je bio obred consolamentuma, posle koga bi inicirana osoba predala sva svoja dobra zajednici, a zaI'im, ukoliko bi preivela, ivela bi u istoi i apstinenciji do p slednjeg dana.

Posebne zakletve na apstinenciju, istotu, odanost, milosre ili hodoae davali bi seljaci u bolesti, pa ak i prilikom priprema za magijski obred. Ovi zaveti nemaju uvek posebno poboan ili etiki karakter, ve pre sadre simboliku rtvenu intenciju. Najei zaveti odnose se na ( dreeni post ili sveti dan, na izbegavanje odreene hrane, ili priznavanje svetosti i nedodirljivosti neke .biljke ili ivotinje. Uglavnom se, prilikom polaganja ovakvog zaveta, odredi i neka vremenska granica do koje se on ima potovati, ali se ponekad deava da .zavet vai do kraja ivota OI oga koji se zavetovao, a ne retko prenosi se i na lanove njegovog domainstva, pa ak i na njegove potomke. U 'moj Gori i Kotoru dugo je, postojao obiaj da se po

sveuju mala deca, da bi mogla iveti, te ona mnogo godinil nose monaku odeu i pridravaju se makar nekih strogih pravila reda, slinih monakim regulama. Ali kada bi ( 'pasnost prola, ovakvo bi se prividno posveenje ukidalo; II moda je njegov motiv bio pre da se zaplai avo i. otera

25

od onih koji nose obeleja odabranih, nego da se ugodi Gospodu. U katarijanskom obredu (prema bekom rukopisu) , ukoliko je tano da je iz Bugarske bio proiren na zapad, usvojen je tradicionalni obiaj , koji nije bio, koliko se zna, inspirisan nikakvom pravoslavnom idejom za ciljeve ove vrste. Godinji, ili bolje rei sezonski zaveti slovenskih seljaka takoe su po nameri apatropeini. Apstinencija od seksualnog optenja praktikuje se meu junim Slovenima kao i meu primitivnijim narodima iz sasvim odreenih razloga. Obiaj koji propisuje apstinenciju pre izvesnih svetkovina ili postova ponekad se mora najstroe potovati. Nekada je seksualni ivot bio regulisan u skladu sa sezonskim radovima, delom zbog ekonomskih razloga, dok se u redovima vojske jo uvek smatra da koitus utie na smanjenje borbene gotovosti, iako se u praksi pokazalo da moe biti upravo suprotno.

Sva uzvienija ili mistina uenja koja se ne tiu materijalnog sveta, a koje su postojale u bogumilskim i srodnim uenjima, davno su zaboravljena. Narodna religija nije ni gnostika, ni dualistika, niti je njena praksa asketska, kao to ni njen demonizam generalno nije satanistiki.

Dosadanjim tumaenjm istakli smo bliskosti novijih verovanja sa uenjima iz ranijih vremena, te smo doli do zakljuka da je postojala jedinstvena osnova, ime se moe objasniti i nastanak jeretikih sekti meu junim Slovenima. Materijal koji posedujemo, legende i literatura, navode nas da potraimo njihovo poreklo u gnostikim kultovima Bliskog istoka, u Jermeniji i posebno, iranskim izvorima, koji su srodni sa tradicijama Centralne Azije. Meutim, generalni zakljuak morao bi biti da bogumilstvo, kao i celina narodnog hrianstva, mnogo duguje lokalnom karakteru drutva u kome se najpre pojavilo kao egzotini uticaj , jednako kao to narodna tradicija na Balkanu mnogo duguje sutinskim idejama bogumilstva. Ni

26

na jednom stepenu kulturnog razvitka ne moe se desiti da se na ;uticaje" ne izvri uticaj . Zanimljivo poreenje moe se naCL meu nedavno preobraenim primitivnim narodi.Ila, kao to je to sluaj sa Hauhau religijom Maura ili I uka sa Fiija. Obe ove doktrine nastale su kao meavina

h rianskih misionarskih legendi, paganskih kultova i novih tuaenja obeju religija. Ove dve poslednje jeresi, ako Ih moem tao nazvati, takoe su dualistike u tendenciji. Bdo bl zammlJlvo saznati do koje mere ovo vai kao pravilo kada hriansko uenje pretrpi modifikacije od strane preobraenika. 16

Fusnote I) D,ragomanov , Zabelei vorhu slavlanske religiozno-etieski leg ndl, II, Duahsttceskoto mlrovozrenie, sb. N.U. vidi str. 257, itd. ) Y: Markovi, Pravoslavno Monatvo i Manastiri u SrednjevekovnoJ' SrbiJI (1920.), str. 50. 1) Ferrnedin, Acta Bulgariae Ecclesiastica, XVII, XVIII, XXX, itd. 1)

.Eutimius Zigabey, PanopIia Dogmatica, Adversus Bogomilos, CXXX,

) Veomaairea narodna pa, koju sam ula u Bosni. Reprezentalivna verzija naI e se u zbrrkama narodnih pria koje navodim u daljem tekStu. (,) Kaanski, Pmjatniki Bolgarsako narodnogo tvorestva ( 1882) VasiIVI, Spomemk (Srpske Kraljevske Akademije), XXXI. 7) L. Mili, Der Zauberteufel ( 1560.) . ll) J. Porfiriev, Apokrifieskija Skazanija, Sbomik, XVII ( 1877.) 9) Slinosti iZ,meu slovenskih, finskih i Centralno-azijskih kultova i Il1Itologl!e prvi su zazili nauici koji su ,prou,avai ruske obiaje, a 11, 1 njima P. Jao\)11 pof. Amkov. Ovaj drugi daje pre teorije nego INJO,rtJskIpnkaz.'"ah postOji dokumentacija u njegovom delu "Jazyestvo . levnaJa ,?I ( 1914.) , kao I u tekstovima novijeg datuma u asopiNIma "SIavIa I "Revue des Etudes Slaves". Jo relevantnije teoriJ'e izneo 1(' M. Amaudov u Sb.N.U.iv . ... 10) V. Moulskii, Russki'i Filolog Vestnik, XVII ( 1887) . II) L. Stojanovi, "Spomenik'" III ( 1890), 160-93 str. 12) Kaanovski

27

13) U "Beitrage zu den Theologischen Wissenschaften, IV ( 1887) , pod naslovom: Ein Katharisches Ritual. Videti i kod F.e. Conybearea, "The key of truth". 1 4) Slovenska verzija navodi sedam ili osam delova: u grkoj i latinskoj nikada ih nema vie od etiri, to je simbolian broj oveka. 1 5) I. Ivanov, Bogumilski knigi i legendi (Sofija, 1 925) str. 336. Porfiriev, Apokrifiesldja Skazanija, str. 45 (Skazanie kako sotvori Bog Adama) . 1 6) Na primer, u "Hibbert Journal" za 19 13 , Hocart nudi originalnu teoriju o religiji na Fidiju, u kojoj ima neverovatnih slinosti, ne samo po temi o dvojnom stvaranju, ve i u detaljima koji opisuju uzrok Prvoga greha, odnose izmedu Eve i Satane itd. Vie o politikoj i socijalnoj podlozi bugarske jeresi videti kod V. N. Zlatarskog: "Istorija bugarske drave", Tom l , str. 551 itd.

28

DREVNA MAGIJA v

I LECENJE

U pagansko i polupagansko doba, Sloveni su iveli u malim, nezavisnim plemenima, da bi kasnije formirali ne preterano vrste saveze u okviru teritorijalnih granica. Grci lugo vremena nisu mogli trgovati sa njima upravo zato jer

se oni meu sobom nisu slagali i nisu imali nikakav centra-lizovani autoritet. Organizovanje sjedinjene drave Rake poklapa se sa osnivanjem dravnog hriansrva, a pagansko carstvo je u Bugarskoj opstalo relativno kratko vreme.

Plemenski religijski kult verovatno je bio produetak lomainskog, odnosno porodinog kulta, koji je retko bio

I I vezi sa specijalizovanim funkcijama slubenog svetensr va. Domainski kult potrajao je do dananjih dana. Glava domainstva vri slubu prilikom ceremonijala, a pomo osobe koja nije lan porodice nije bitna. U ceremonijama koje ukljuuju itavo pleme ili selo, glave domain' t va - plemenske stareine - takoe igraju vanu ulogu. Ali , oni nemaju potpuni monopol nad svim ritualima, a to , . vidi u obredima koje izvode .grupe bez nekog posebno !Kiabranog voe, naroito onim koje vre mladi ljudi ili I ( )je izvode starije zene isceliteljke. 1

29

AMANIZAM NA BALKANU

Ne postoje znaajniji dokazi o postojanju amanizma na Balkanu, i samo bi se sluajno moglo doi do primera nekakvog kombinovanja funkcija svetenika, lekara i maga. U seoskim kultovima, ove dunosti su prilagoene odgovarajuim posebnim prilikama, sem ako nisu u domenu specijalnosti lokalnih mudrih (starijih) ena. ene koje vie nemaju menstruaciju, ili udovice, mogu biti odabrane za vrenje odreenih obreda, ali to je samo privremeno svetenstvo. Vidovnjakinja posreduje izmeu pripadnika zajednike i sveta duhova samo kada se od nje to zatrai. Mladii koji nemaju fizikih mana mogu uestvovati samo u nekim ritualnim plesovima. Skoro svaki kult ima sopstvenog "svetenika". Ispunjenje seoskih "zaveta" i rtvovanje svetom drvetu sela vre domaini, a najvii svetenik u takvoj prilici postaje domain sela za tu godinu. Majka blizanaca smatra se, kau, izuzetno istom, a sami blizanci imaju posebne funkcije prilikom odreenih obreda. Pretpostavljam da je ovakvo ureenje karakteristino za seoske kultove. Izgleda da je institucija svetenikog monopola, bilo od strane hrianske crkve, bilo od strane organizovanih paganskih iultova, znaila korenitu drutvenu promenu, da su, na taj nain, odreeni narodni obiaji bivali diskreditovani.

U samoj Rusiji utvreno je da je morala postojati vrsta veza sa azijskim amanizmom. U celini, karakteristike magijske prakse daju se bolje utvrditi regionalno nego etnoloki. Razumljiva je, u tom smislu, bliskost ruskih i zapadnih Slovena sa baltikim i finskim narodima sa severa, dok folklor balkanskih Slovena vie nalikuje folkloru susednih naroda sa j uga.

30

Tokom vremena, religiozna oseanja nastala su na ritualu nasleenom od drevnih polumagijskih obreda, a neposredna magija pojavljuje se uglavnom kao deo medicinskog sistema, u kome, meutim, danas prevladava empirizam a magija se primenjuje racionalno. Ova distinkcija izmeu primenjene magije i religije, vraa i svetenika, izgleda da je postojala jo od davnina.

Paganski je kult, reklo bi se, priznavao postojanje beskonanog broja lokalnih i plemenskih boanstava, vezanih za razne ljudske aktivnosti, kao to je rat, poljoprivreda, itd, ili boanstava koja su predstavljala personifikacije. Nalazimo i podjednako vaan kult drvea, kamenja i vode u kome su, po nekima, vladali bogovi ili duhovi.

loveni sa istoka nisu se mogli zaklinjati drveem, izvorima ili kamenjem (ali su svetenici optuenicima davali mogunost izbora suenje po lemeu, gvou ili lebu) . Nekoliko ranih hroniara pominje sveto hrastovo drvo. Medutim, dok je kult vegetacije, vodenih duhova i, do izvesne mere, kamenja, na Balkanu zadrao svoj iskonski karakter i znaaj , te se na rtvovanje drveu ili na drveu, na primer, moe naii u istom onom obliku kakav opisuje Herbor meu zapadnim Slovenima ili Ibn Rosteh u Rusiji, od kulta bogova zatitnika, iz drevnog slovenskog panteona, nije ostalo nita. Ni jedno jedino ime nekog slovenskog boga nije sa sigurnou rekonstruisano, niti je pronaena ikakva statua ili slika takvih boanstava.

Sudei po celokupnom do sada prikupljenom materijalu, nije nemogue zakljuiti da kompleksni panteizam drugih Slovena koji je zahtevao etablirano svetenstvo, nije bio tipian za religijU junih Slovena. Dok je na severu i zapadu sveteniki kult nadvladao nad starijim religijskim f( mnama, kod njih se ak i o kultu svetog drveta govorilo k ao o drevnom narodnom obiaju, a ne kao o jednoj od

3 1

svetenikih dunosti. Sami svetenici davali su proroanstva i itali znamenja. A pored vrenja slubi, kojima narod nije imao pristupa, ili je mogao prisustvovati samo u ulozi publike, oni su na sebe preuzimali i zadatak da personifikuju boanstva, ne bi li zaveli neuki svet. U pisanim izvorima na Balkanu, postoji bezbroj podataka o "magovima" , ali se svetenici pominju samo u konvencionalnim izvetajima o paganstvu, izuzev dokumenata o Bugarima za vreme asperukog perioda.

Dve glavne dunosti svetenstva bile su prinoenje rtvi i proricanje, i one su, na severu, svetenika mogle uzdii do poloaja plemenskog voe. Na Balkanu je itanje znamenja pratilo krvnu rtvu.

Svetenici su meu Istonim i zapadnim Slovenima bili zasebna kasta, sa posebnim povlasticama. U dugakom spisku izraza vezanih za svetenstvo i vraeve, u starim izvorima, kao i u renicima savremenih jezika, nazivi razliitih vrsta svetenika, magova i lekara ukazuju pre na razliku u metodu i funkciji nego na zasebne profesije. Dugo nakon to su ovakvi svetenici prestali da postoje, na podruju na kome su iveli juni Sloveni postojali su nazivi za njihove sasvim odreene funkcije. U dokumentima se oni nalaze izmeani sa imenima koja predstavljaju grke kovanice.

Magija verovatno nije bila obian poziv, odnosno zanimanje, ve je za nju ovek morao imati dara, kao to je to i danas sluajan. Meu starim Bugarima, na primer, drugi Simeonov sin odao se magijskim aktivnostima, i mogao je sebe pretvoriti u bilo koju zver. 2

Prokopije pominje proricanje svetenika prilikom prinoenja krvne rtve. Helmoldus kae da su ljudi pribegavali takvim proroanstvima u svakoj opasnosti. Na svetkovinama oni su se okupljali da, bi uli proroanstva i prineli

32

rtve. "Nakon prinoenja rtve, rtvena krv poHvala se po svetenicima, da bi njihova proroanstva bila istinitija . . . Jer miljenje je mnogih da se demon lake oslobaa uz pomo krvi," a ako istorijski podaci i ne daju dokaza o ovakvoj praksi meu junim Slovenima, dovoljno je istai da meu njima krvna rtva u cilju divinacije postoji i dan danas)

Proricanje uz pomo istopljenog gvoa, voska ili ugljevlja u vodi, stavljanja predmeta u vodu, zatim sa pepelom ili iznutricama, kao i proricanje po sluajnim znacima i verovatno ono koje je zahtevalo upotrebu kanapa i vorova, bili su poznati u ranom srednjem veku i stavljani su u vezu sa leenjem; leenje bi, stoga, moglo biti jedna od glavnih funkcija divinacije iz jo davnijih vremena.

U najstarije metode divinacije, svakako, spada proricanje pomou vina i okretanja kolaa. Adam od Bremena kae: veliki kola bi se okretao po zatvaranju ceremonije povodom zimskog solsticija, a svetenik bi uao iza njega; po tome da li je ili ne njegova senka bila vidljiva posmatraima, zakljuivalo bi se da li e naredna godina biti plodna. Vuk je opisao modifikovan oblik ovog obiaja koji je postojao meu pastirima u Hercegovini, a taj je metod izgleda do skoro postojao u jugozapadnoj Rusiji. Sam kola spada u ritual pO!1uda, ili jedenja brana i meda, drevni obred, povezan sa pomenom mrtvima i zadunicama.4

reco, ili onaj koji rtvuje, ne nalazi se tako esto u dokumentima o prolim vremenima. $, iju je etimologiju nemogue utvrditi, je izraz koji se najee javlja i u junoslovenskim i u ruskim izvorima, sa znaenjem svetenika, magosa, manteiosa (vidovnjaka, maga) . Volba se javlja u starobugarskom, u veoma starim dokumentima, u smislu "magijskih mahinacija". One su, to se moe zakljuiti iz razliitih, brojnih konteksta, pre svega bile divinacijskog k araktera. . L

VRAEVI I PROROCI ene su se takoe bavile vradbinama, a kasnije su na

tom polju dobile skoro potpuni monopol. Bugarsko-ruski rukopis pravi sledeu distinkciju: "Vra je isto to i mag . . . volh'vi (proroci) su oni koji izgovaraju vradbine prizivajui demone". Ovome se navodu verovatno ne moe pripisati univerzalno znaenje, ali on predstavlja dokaz da su postojale zasebne funkcije.

Magijske aktivnosti koje se pominju u srednjem veku, ukljuuju: vraanje i izgovaranje ini i egzorcizamaj aranje sa magijskim formulama i bacanje ini, dobrih ili loih j proricanje budunosti j zavijanje u trave ili vezivanje vorova i konaca, i posebno umotavanje u smrdljive trave ili trave izuzetno jakog mirisa j travarsku magiju i pripremanje lekovaj proricanje sudbine j divinaciju uz pomo riba, ptica, semena, pasulja, voska, vode, vatre itd.j proricanje u ekstatinom plesu j pretvaranje u ivotinje i letenjej gledanje u ivotinjske iznutrice i pleku.

Jedan pasus u bugarskoj Svjatoslav Antologiji glasi: "Kada vam se dete razboli, obratite se vrau i po detetu ispie te izvesne bogohulne rei. Takoe, ako neto sanjate, pohitajte tumau snova. Ako neto iigubite, vidovnjaku. Ako strepite od neprijatelja, napravite njegovu figuru . . . "5

U propovedima sv. Hrizostoma pie: "Kada ptice lete, oni prouavaju njihov let, da li one lete na istok ili na zapad, desno ili levo. Ako se vrana pojavi i pone graktati, oni paljivo oslukuju, proriui budunost ili neiju sudbinu ... "

Nema sumnje da je najraniji metod leenja meu Slovenima spadao u metode magije i proricanje, koliko se uostalom iz oskudnih izvora moe zakljuiti. Poznavanje bilja takoe je bilo jedna od magijskih vetina, a magijsko leenje nastalo je davno pre nego to su se iskustvene metode proirile meu Slovenima, putem kontakata sa drugim narodima.

34

Tek u drugoj polovini esnaestog veka (katoliki) biskup Bara zabranio je svetenicima da se bave kako profanom medicinom, tako i dranjem gostionica,6 iako su franjevci u Bosni i Dalmaciji ve imali dugotrajnu tradiciju hi ljne medicine, a u obalskim gradovima postojale su boln ice i apoteke.

U sedamnaestom veku jedan bugarski pisac upozoravao je ljude da se uvaju "doktora koji otvaraju ranje, prodaju lekove i sakupljaju trave i imaju svoje egrte. Kada im bolesnik doe, oni nemaju pojma kakvim lekom da ga I 'e, te mu stoga jednostavno daju neku travu, a onda on p 'ni na usta zelenu penu i otruje se i umre." Lekarska radnja bila je grka i turska institucija. 7

Najraniji izvori i istorijski dokumenti govore nam da j , medicina vraeva i svetenika bila uglavnom povezana SiI spoljanjim tretmanima.8

Lekovi se, meutim, ne pominju tako esto. Filakterij iz ,leda da je bio vie od amuleta, a verovatno je da je I l motavanje u biljke prethodilo njihovoj upotrebi za spremanje lekovitih napitaka. Pored velikog broja biljaka koje Sl ! sluile kao amuleti, a iji je jak miris rasterivao zle duhove, i pored praktine upotrebe biljnih melema, bilo je i mnogo biljaka koje su sejednostavno stavljale na bolesnika, i l i i znad njega, i to ne iskljuivo na samu ranu, ili povrin'ko zapaljenje, ili na ono mesto koje prouzrokuje bol.

Biljke koje se koriste u magijskoj praksi, poseduju m isteriozne moi. Dovoljno je njima samo dodirnuti neki predmet da bi se te moi aktivirale. Postoje biljke koje ot varaju katanee i brave, one koje svojim dodirom oivlj avaju, one koje okamenjuju ako se na njih nagazi, pa ak I one od ijeg se dodira umire. Zaee Device Marije desilo " " po legendi, tako to ju je Aneo Gabrijel dotakao strukom bosiljka na koji je Gospod dunuo dah iz svojih usta.

Iva se tema ponavlja u ritualnom udaranju zidova kue

35

strukom bosiljka, za vreme ili posle molitve. Postoji beskrajan broj narodnih pria sline partenogeneze.

Narodni lekar, koji je u isto vreme i vidovnjak, dodiruje pacijenta biljkom, a zatim daje uputstva za eventualnu dalju upotrebu te biljke. Ovo je bio sluaj i sa albanskim travarom koji je iveo u blizini Pei, a koji je, kada je davao trave svojim pacijentima, najpre njima blago dodirivao pacijentovu glavu ili ruke, a tek onda davao detaljna uputstva za pripremu ovakvog ili onakvog eliksira ili leka. Ovo formalno upoznavanje pacijenta sa biljkom izraava istu ideju koju u sebi nosi sakupljanje trava ili pripremanje leka za sasvim odreenu osobu, pri emu se ponekad koriste ini ili formule u kojima se nalazi pacijentovo ime, ili se odabire biljka koja e odgovarati nekim osobinama pacijenta, kao to su to, na primer, "enske" biljne vrste za ene, i "muke" za mukarce. Na spisku lekova nalazi se i elik.i roj jednostavnih sredstava koje po sebi ne mogu ImatI mkakvog dejstva, ak ni na epidermu. Iz tih razloga, ako ni zbog ega drugog, narodni travar, za razliku od modernog lekara, mora sam doi do biljke, i nositi je sa sobom, ili je na poseban nain ubrati. Na Otoku u Dalmaciji "doktori" koji su bili najvie na ceni, ili koji su bili pod zatitom nimfi, prostirali su svoje trave i pravili lekove od njih - pod starim orahovim drvetom. Doktor mora znati ime svog pacijenta, koji mu, opet, mora doi lino, ili poslati nekoliko konaca sa svoje koulje, ili tri vlasti iz svoje kose. Doktor bi, poto bi izgovorio nekoliko molitvi, stavljao biljku na bolesnika. Meutim, ako bi pacijent i poslao nekog drugog doktoru, biljku je ipak morao primiti na otvorenom i sam je uneti u kuu, ak i ako bi bio toliko slab da bi ga ukuani morali izneti na rukama u dvorite. Posrednik sa svoje strane ne bi ni po koju cenu smeo ui u neku kuu pre nego to biljku preda pacijentu, inae bi biljka izgubila svoju mo.9 Obl,aganje travama, dakle,

36

predstavlja samo metod produenog kontakta, koji se inae uspostavlja jednostavnim dodirom biljke.

Medicinski, anatomski i botaniki renik junih Slovena ima lokalni karakter, i on je u izvesnoj meri nezavisan; dok su, sa druge strane, mnogi izrazi koji pripadaju ovoj terminologiji zajedniki ostalim Slovenima i neslovenskim narodima. Renik je, to je jo vanije, drevan, to se moe zakljuiti kako po elementima koji su zajedniki i ostalim Slovenima, tako i po poznatim pisanim izvorima. Nije teko dokazati da veliki, ako ne i najvei, deo prikazanih iskustava, kao i jedan deo magije, - koja nije direktno I roistekla iz drevnih kultova, ima poluknjiZevnu osnovu. 1 0 Nije, stoga, iznenaujue daje i terminologija vizantijske medicine doprinela graenju ovog renika. Urbana grka k ultura irom Balkana ostavila je znaajne tragove u nar dnoj medicini. Privatne kolekcije recepata koje se jo uvek mogu nai u gradskim porodicama trgovake klase, Hpadaju u ovaj red. U dve ovakve kolekcije koje sam ispitala pominju se grki "doktori" poimenice.

Srednjevekovna srpska i hrvatska medicinska dela tak e pokazuju slinosti sa savremenom narodnom mediciI Iom. Ovakve se knjige lako mogu povezati sa grkim izvorima, to je opte pravilo, iako ne treba iskljuiti ni mogunost da su neke od njih zapisi usmene tradicije, ili da potiu iz velikog broja drugih izvora, kao to je to sluaj sa mnogim privatnim sveskama i zbirkama recepata. Odnos Izmeu uene i narodne medicine postaje jasniji kada se zvesne odlike svojstvene vizantijskoj medicinskoj praksi pojave u narodnim obiajima. Ponekad je mogue doi do p )rekla nekog leka, razmatranjem njegove karakteristine primene, na primer. Tako su oni tursko-orijentalnog porek la karakteristini po tome to se koriste u raskuivanju, i l lko je ovaj metod bio poznat i grkoj medicini. VakcinaciII izgleda da takoe dolazi iz istonih izvora. Ne bi bilo

37

opravdano tome pridavati toliku vanost da narodna medicina nije do te mere i izuzetno precizna u recepturama za lekove, sve do detalja koji naizgled sami po sebi deluju besmisleno. U zavisnosti od bolesti ili od biljke koja se za njeno leenje koristi, odreeni delovi biljke koriste se na odreene naine po utvrenom redu. Neke biljke moraju se koristiti u osuenom stanju, neke u sveem, pod posebnim okolnostima, i tako dalje.

ZABRANJENE KNJIGE

Poslednji ostaci vizantijske medicine traju do osamnaestog veka - Novakovi daje podatke o jednom medicinskom delu, prevedenog sa grkog, 1 778, navodei ga kao Plutarhovo! ! - a onda poinje naglo da se poveava broj prevoda nemakih knjiga i domaih knjiga zasnovanih na nemakoj nauci, koje e kroz neko vreme predstavljati celinu srpsko-hrvatske medicinske literature. ! 2

Otprilike u isto to vreme, popularne knjige nemakog porekla, ukljuujui i modernije knjige o tumaenju snova i astrologiji i proricanju sudbine, poinju da stiu iz Zagreba i Zemuna. Kasnije su se pojavila bolja dela iji su autori bili domai pisci, ponekad i kvalifikovani lekari, od kojih je najpoznatiji Pelagi, iji je primerak knjige imala svaka pismena porodica u Srbiji. Jagi je mnogo kasnije podvukao injenicu da su ruske popularne knjige o bilju bile uglavnom nemakog porekla. Uena medicina svakako ostavlja svoj beleg u tradiciji, a u Rusiji je relativno rano dolo do kontakta sa nemakom medicinom.

Na poetku se orijentalna magija poela iriti preko kontakta sa Grcima. Upravo su grkim elaboriranim magijskim sistemima i bile upuene anateme ranih hrianskih uitelja u Rusiji i na Balkanu. Iz objanjenja koja se u raznim prevodima odnose na pasuse koji govore o magijskoj praksi i sujeverju, mogue je zakljuiti da ih se u to

38

doba jo uvek smatralo helenskim. Dosta rano je napravljena distinkcija izmeu "helenskog"- i "grkog", pri emu je ovo prvo korieno u smislu paganskog, a u slovenskim lelima je prenoeno doslovce. Grka nauka i pseudo-nau

h. predstavljene su u junoslovenskim izvorima prevodima l Igiavnom iz enciklopedijskih dela, a posebno onih koja ovore o as trologij i, alhemiji i nauci o dragom kamenju.

ve ovo spadalo je u sferu literature. Tradicionalna nauka ( ) zvezdama i vremenu izgleda da je bila nezavisna. Zasebni lelovi iz drevnih knjiga nisu razjanjene, ali uporedimo li

v '6 broj tekstova o sujeverju u grkim verzijama i ekvivaI n tne slovenske traktate i kanonske knjige, zapaziemo 1 : 1 su u ovim drugim one veoma rairene i eksplicitnije pisane, a nalaze se uz domai renik sa manjim brojem loeica skvanih po grkom modelu, . i to uglavnom u

pasusLma kOJL se odnose na "zabranjene knjige" }3 Izvesno je da ne postoje sigurni naini za istraivanje

II )kalnih verovanja. Izvetaj o narodnoj magiji i medicini I lo bi nepotpun bez referenci sa njihovim pisanim izvoril 1 1a , a ipak ove je nemogue analizirati bez detaljne tek-I l Iaine kritike. Ovo su samo neki opti zakljuci.

Kada se govori o junoslovenskim knjigama, to su I lsnijeg datuma, oigledniji je njihov narodni karakter. Ili

(' moda bolje rei da se razvijala popularna medicinska I I 'fatura, koja je jedan svoj deo direktno izvodila iz tradidj " a zatim se, pogotovo kada je re o leenju molitvama i 'HZ fcizmu, sve vie udaljavala od utvrenih modela.

Teko je zakljuiti do koje mere ove knjige predstavI j l lj l l izvore narodne "nauke", a u kojoj jednostavno zapil iJU ono to je ve postojalo u obiajima. Luiev Herbal 1 746.) , rukopis od pedeset pet strana na latinskom i

hrvnrskom, na primer, izgleda da spada u ovo drugo. Sa " I l ige strane, oni koji su umeli pisati esto su zapisivali i "III f 'l Inije" savete svetenika i uenih doktora. I katoliko i pl l lvoslavno svetenstvo uestvovalo je u ovoj razmeni i

39

ouvanju znanja. Jedan savremenik ovako je kritikovao knjigu o travama dalmatinskog redovnika iz osamnaestog veka: "lo restai molto edificato per non dir scandolezzato, che il nostro Frate sapesse qualche rimedio per i mali Celteci (che i Morlacchi assolutamente non lo fanno, perche mali simili non si sono disseminati nella Nazione) e certe applicazioni delle noci moscate alle parti vergognose delle Donne per le cura degli efetti Isterici . . . " 1 4

Veliki broj medicinskih recepata moe se nai zapisan na marginama i praznim stranicama svih vrsta starih knjiga, to ukazuje na injenicu da su oni skupljani iz svih moguih usmenih i pisanih izvora. Oni koji su ih zapisivali, bili su najee hodoasnici ili putujui svetenici. Dobar primer zapisivanja moe se nai u zbirci slovenskih traktata iz sedamnaestog veka, koja se nalazi u Britanskom muzeju, a u koju je uvreno i pismo svetenika na hodoau po Istoku. U ovom pismu on svome bratstvu alje dva nova recepta za pravljenje dobrog mastila i pet medicinskih recepata.

Prepisivanje ili prevoenje dela koja su vie filozofskog karaktera u ovo vreme poinje opadati. Umesto njih, nekoliko narodnih zbirki iz kasnog osamnaestog i devetnaestog veka kopira italijansku i nemaku medicinu tog doba, kakVa je bila poznata na istoku. Zanimljivo je posmatrati kako se kroz vekove modifikuju primitivne i polupravoslavne molitve za bolesne i egzorcizmi, da bi se konano pojavile iskljuivo kao rituali narodnog karaktera. Anatemisane knjige iz srednjeg veka nisu uvek bile antipravoslavnog karaktera, ve svedoe o procesu prilagoavanja koji je zapoeo u to doba. Nije uopte poznato do koje je mere u ovom razvoju bio prisutan uticaj kasnije zapadne magije, od koje se on u biti mnogo ne razlikuje, ali mislimo da je kulturna izolovanost istonih plemena Junih Slovena dovoljno jak razlog da se ova mogunost smatra sekundarnom. Naprotiv, dolo se do otkria da su dalmatinski i hrvatski doprinosi ovoj literaturi srodni sa deli-

I

40

ma koja vode poeklo iz glavnih centara junoslovenske i grko-orijentalne magije, a koji se nalaze dalje na istoku. Ovde je nemogue pronai ikakvog traga neijoj linoj spekulaciji, a jo manje eventualnom izvanrednom majstoru pseudo-nauke. Pisani izvori samo su uzgredni. Vetina komplikovanih formula ovde nije nikada bila poznata. Dijagramske i slikovne formule su retke, a na njima se uvek nalaze razliite predstave krsta, te nekih stereotipnih znakova i simbola, kao to je to Solomonov znak itd. Od sve magije koja se nalazi u pisanim delima, samo je jedan manji deo postao tradicija, ukoliko, a takva mogunost postoji, i on nije potekao iz usmenih predanja. Nejasno je da li su u neko vreme u prolosti, due i koherentnije molitve koje se daju nai u rukopisima, a od kojih neke llose nepogreivi peat lokalnog karaktera, bile rairenije i poznatije. Meutim, u dananje vreme, izvesno je da se retko moe nai kompleksna formula, ili ak samo neto sloenija, a skoro nikome nije poznata neka verzija koja s:ldri vie od jednog ili dva inioca karakteristina za odH()varajue pisane primerke, a poto je poznato da su ove knj ige postojale od desetog veka na ovamo, mogue je da 'u , za due molitve, svetenici i drugi koji su ih recitovali koristili i oslanjali se na svoje knjige. Rani zapisi o ovim ( )bl icima znaajni su po upadljivoj univerzalnoj slinosti. N 'ma sumnje da je sporadian posao prepisivanja zapoeo 1 1 : \ Balkanu. Veina ranog ruskog i junoslovenskog mate-1 i jala ovog reda ima uniforman karakter, koji se ne moZe I \ : li u drugim oblastima folklora ili narodne knjievnosti. l ( ) je znaajnija injenica da magijski recepti i oblici egzor(' i zama za koje se najpre smatralo da potiu iz pravoslavlja, I l isu nepoznati katolikim zemljama. Kada se radi o magij-k i m vradbinama, one su upadljivo uniformne. Na Balka-

1 \ \ 1 je orijentalno poreklo dobro poznatih legendi dobilo l l < )v i akcenat posle prodora mohamedanske kulture.

41

KULT DRVETA

Pravoslavlje Slovena u poetku je imalo crte ekstremnog asketizma. U svakom sluaju, hrianska kultura, kao takva, nije nudila novi materijal ili osnovu za metode leenja, ve e praktikovala samo posete bolesniku, molitve i priest. I

Kakav god da je prethrianski sistem bio, on je zvanino proglaavan ostatkom paganizma, i nikada nije posmatran u potpunosti, nezavisno od svojih primitivnih koncepcija.

Da rezimiramo rezultate istraivanja - vidovnjaci i svetenici starog vremena koristili su biljke jakog mirisa za spoljanju i unutranju upotrebu; tela i produkte ivotinja, ptica, gmizavaca i riba; lekove i napitke u cilju izazivanja sna, intoksikacije ili abortusa; stimulative i otrove. Svakako je bila poznata i upotreba izvesnih minerala, a posebno odreenih maginih kamenova i nekih pigmenata. Tome treba dodati i svetinje vezane za odreeni kult, a posebno proizvode rtvenih ponuda, i, sve do danas, veliki broj onih materijalnih objekata odnosno predmeta koji, u dubokom potovanju prostog oveka prema svim stvarima koje mu slue, poprimaju snagu i skoro simbolizam svetinje. Sve stvari i iva bia tretiraju se sa potovanjem, i nije udno to su neki od njih izabrani za oboavanje, ili kao predmeti, odnosno bia koja imaju svoj kult.

Kult hrastovog drveta ne znai da se hrast nee koristiti za ogrev. Zbog potovanja drveta vinje greh je paliti ga ili ak odsecati mu grane; tisa je mona i ne sme se paliti, ali se sme odsecati njeno granje ili se od njenog drveta mogu praviti korisni predmeti, sudovi, drke, kutije, koare, kao i krstovi i amuleti, koji su posebno bezbedni i donose sreu. Glog se koristi u magijske svrhe, kao to je upokojavanje vampira, preporuuje se za pravljenje drvenog orua zbog svojih maginih svojstava, ali prema sa-

42

mom drvetu gaji se strahopotovanje i ne sme se podsecati ili posei ili iupati iz zemlje. Skoro svuda se kalemijenje grane voaka na divlje drvo, posebno na divlje kruke i vinje, smtra plemenitim inom, jednom vrstom milosrdnog dela. Cula sam za seljaka koji kalemi voke radi iskupljenja grehova. Tamo gde se ritualni - poljoprivredni kalendar potuje u skladu sa tradicijom, svako kalemljenje rezervisano je za posebne dane, ponekad sa specijalnom lokalnom etiologijom. Pojedinci ponekad obeleavaju roenje deteta ili ivotinje oploujui drvo na ovaj nain. 1 6

Stalno sam nailazila, li udaljenim i izolovanim mestima, na sluajeve oplemenjivanje divljeg drvea, bez ikakvog vidljivog ekonomskog razloga. Mada znam da je u ovakvoj praksi prisutan i sentimentalan element, ipak se pitam da li se neko stvarno kultno znaenje nalazi u pozadini ovog podarivanja nove vitalnosti drveu. Meutim, ova mogunost izgleda da do sada nije dovoljno razmatrana, a ja sama jo uvek nemam dovoljno podataka da bih mogla formulisati teoriju.

Potovanje stvari uopte je neto to je priroeno seljaku. Dokle god je tako, bilo koji predmet, koliko god da je on uobiajen i prost, moe po potrebi posluiti u magijske svrhe, iako sam po sebi nije svetinja. Meutim, dok je l ista nultnih biljaka i ivotinja veoma duga, odgovarajua l ista prokletih stvari koje ovek nikako ne bi smeo dotai, laleko je manjeg obima.

Treba pri svemu ovome imati na umu da inventar /'\ 'oskog domainstva (misli se na ono koje jo uvek nema kontakta sa urbanom sredinom) nije preterano veliki, a u planinama i u unutranjosti Dalmacije u takvom se invenI aru esto ne nalaze ak ni one najosnovnije stvari potrebI) za odravanje veoma jednostavnog i skromnog naina ivota. U takvim uslovima, orua i artefakti zadrali su poneto od svog primitivnog znaenja. U ekstremnim slu-

43

caJevlma, urednost domainstva i pospremanje pravi je mali ritual; svaki predmet ima odreeno mesto kada nije u upotrebi, njime se paljivo rukuje, i odlae se u posebnom poloaj u koji se mora potovati. Metla, sito, lcpatica za brano, korito za meenje, lanci kotla koji visi nad ognjitem, tikva, itd., svi ovi predmeti imali su svoje ritualne asocijacije u svakom narodu.

Nije mogue razmrsiti poznavanje fizikih svojstava supstanci od njihovog znaenja u legendi ili kultu, a bilo bi i jednako nemogue doi do odgovora na pitanje da li neki predmet, koji se koristi u divinaciji, ili alatka; koja uiva posebno potovanje, kao to je to sito ili sekira, ima izvesnu mo koja je njemu direktno pripisana, ili tu mo dobija kroz analognu asocijaciju sa nekom drugom kategorijom ideja.

Postojanje parne kupelji utvreno je u veoma ranom periodu kod Istonih i Severnih Slovena, ali je zanimljivo da je posle slovenske invazije, rimsko kupatilo potpuno nestalo na severu Balkanskog poluostrva, iako su javna kupatila bila poznata i Avarima. U dananje vreme, tursko kupatilo je ogranieno na specifino kulturno podruje, na kome je bio koncentrisan skoranji azijatski uticaj . Kako se ovaj uticaj sada povlai, ova izvrsna institucija takoe poinje padati u zaborav. Meutim, kupanje i upotreba pare u cilju znojenja, koja je sada univerzalna meu Junim Slovenima, trljanje i masaa, manje ili vie simboliko pranje i kupanje, kao i nametanje polomljenih kostiju udova i oblaganje rana, spadaju u najstarije ritualne prakse koje postoje meu njima. Arheoloka nalazita svedoe o zaceljivanju rana i fraktura, ali mi nita ne znamo o praistorij skoj trepanaciji meu Junim Slovenima - jedinim evropskim narodima, uz Albance i neke Kavkaane, koji su ovu praksu nastavili do skora.

Ponude i z3.veti, ritualne predstave i praksa povezana sa kultovima plodnosti, bili su osnova mistikog leenja.

44

Hidroterapija podrazumeva i oboavanje vodenih duhova, i, meu Litvancima, oboavanje personifikovanog elemenra vode. Niederle ovoj listi dodaje i upotrebu ulja ili masti koji su sluili ouvanju snage i zdravlja, 1 7 kao i izvestan broj istonjakih zaina, poznatih u drevna vremena.

SVETE BILJKE

Biljke koje su ule u upotrebu u istorijsko vreme, dale su svoj doprinos botanikoj mitologiji, i uivaju sopstveni simbolizam, ba kao to i dogledi, upaljai, petrolej , vozovi, vatreno oruje i mnogi drugi darovi materijalne civilizacije skorijeg datuma, dobijaju svoje mesto u modernom folkloru, a u nekim sluajevima poprimaju ak i magijsko-religijliku ulogu. Vatreno oruje je postalo predmet posebne leg 'nde; upaljai se ponekad koriste za paljenje ritualne vatre, dok su ibice u ovakve svrhe univerzalno obezvreene, itd.

Penica, koja se u srednjem veku gajila samo na veoma ogranienom podruju, i ija upotreba na poetku dev tnaestog veka jo uvek nije bila rairena u unutranjosti " rbije, ima univerzalni ritualni znaaj , delom zahvaljujui i vom mestu u hrianskom sakramentu. Istovremeno, prol l , koje je mnogo starijeg datuma, tu nema nikakvog zna

l njao Pasulj , masline i, iznad svega, vino (odnosno loza) , koj i su uli u upotrebu nakon prvog kontakta sa mediteI I I n kom kulturom, sa sobom su doneli i asocijacije koje su prihvaene i dalje proirene, dok je medovina, koju su . ' loveni poeli koristiti dosta kasno, izala iz svakodnevne I l potrebe, ostavljajui svoje tragove u terapiji i ritualu. Za

l l k uruz, meutim, nisu vezana posebna religiozna veroval l j n , uprkos njegovom znaaju u seoskoj ekonomiji.

Medicina i divinacija bile su oduvek veoma elastine I I pri lwatanju inovacija. Kamfor (poznat starogrkoj medi\ i l l i ) , ricinusovo ulje, kinin, vazelin i slini preparati i leko-

45

vi, esto se koriste ali gube bitku sa sredstvima korienim u tradicionalnim metodima leenja. Duvan (esnaesti vek) i krompir (osamnaesti vek) imaju svoje znaajno mesto u MATERIA MEDICA, kao to je to sluaj i sa izvesnim metalima i bazama, u nekim sluajevima poznatim vizantijskoj medicini, ali uglavnom rairenim zahvaljujui turskom uticaju, a u koje spadaju: iva, cinober, stipsa, sulfat bakra, grafit, antimon, itd.

Bojenje kose je mera koja se preduzima protiv "urokljivog oka". Sujeverje prati svaku radnju povezanu sa toaletom, u smislu da postoji utvreno pravilo kad i kako se koristi odreeni kozmetiki preparat. Ovi obiaji mnogo su raireniji meu muhamedanskom populacijom,' a od njih je, na primer, depilacija propisana i muhamedanskim zakonom. Ovde se takoe smatra da kana ima medicinska svojstva. Kod jake groznice (uglavnom tifusnog karaktera) kana se prokljua u vodi, pusti se da se ohladi, a zatim joj se doda sok od nekih dvadesetak glavica belog luka. Takva se meavina ponovo zagreje, a zatim se stavlja na dlanove i tabane, na potpuno isti nain kao pri bojenju, da bi "izvukla temperaturu" . Ovaj recept korien je i meu narodima koji su bili u bliskom kontaktu sa islamskom kulturom, a po analogiji, umesto kane, upotrebljavan je kinin u prahu.

S druge strane, neke biljke imaju polureligiozno znaenje, a da ne predstavljaju nikakvu ekonomsku vrednost, a samo neke od njih koriste se u medicini u mistikom smislu. Druge, pak, imaju mistiku vrednost, a nemaju ili su izgubile medicinsku vrednost. Tako, na primer, SEMPERVIVIUM TECT, u umadiji nema drugog znaaja sem da donosi sreu, a njena medicinska upotreba praktino je ograniena na Dalmaciju. Iris je bila sveta biljka pre nego to su njena hemijska svojstva postala poznata; njena retka upotreba moe se locirati prema pisanim izvorima.

46

-----

Poreklo danas veoma rairene upotrebe raznih mie rala i pigmenata nije mogue tano utvrditi. Izgleda da Je l tu znaajnu ulogu imala trgovina sa orijentom, delo zbo toga to se velik broj tih materija redovno pojavljUje po turskim imenima, i zbog njihovog kasnijeg uvrtavanp u pisane recepte.

Upotreba kozmetike bila je uobiajena u starih Slovena. U dananje vreme mazanje pigmenata na kozu ogranieno je na urbanizovana podruja i muhamedanske centre; tu su, na primer, i crnjenje zuba i oboljenja na usna

_ eso posledice potrebe, ka za liceviji su sastojci ZlV

i antlmon, a ne SimptomI sIftllSa, kao sto se to poneka misli. Meutim, tonici i losioni redovno se koriste za ulep-avanje koe i kose, a u junoj Srbiji, u dolini Lima i dru

gim krajevima, a posebno meu albanskim ivljem, koa f. boji kanom ili orahovinom, i to uglavnom deci. U IJe'

l l

mast koje su stari Sloveni mazali po telu, mogue Clt zatite od hladnoe ili uboda insekata, moda su lln l l ritualnu uotrebu,

- a injeica je da ,,tije' masti za: postoje. NlSam btla u stanjU da otknjem tacne sastoj ovakvog ulja, ali sam, mada ne iz sasvim pouzdanih zvora, xula da ulje od konoplje ima veze sa tim. Crtanje ugljenom po licu protiv urokljivog oka, maskiranje lica da bi se z:arala bolest ili nesrea, zacrnjivanje i ranjavanje lica u za 0.sri i tako dalje, spadaju u istu ovu grupu obiaja. U boleSti, znak zdravlja ili amuleta moe se napraviti iznad koe, ka?, na primer, "Solomonov peat". Ovoobjanjava i 1l:aer;r i zvesnih obeleavanja i upiranja prstom iscelitelja th me l j l lma, bez ostavljanja ikakvog stvarnog znaka. Stari Sl?ni su, takoe, oblagali svoja tela sokovima smrdljivih, bllJ i smeem, a moglo bi biti da slini metodi leenja ponu , uemonije kojom se isteruju zli duhovi, ili se od njih bant.

Meu katolicima u Bosni, tetovirani ukrasi, koj i lmaI I I nejasan profilaktiki cilj , prave se u velikom brojU raz-

47

nolikih geometrijskih oblika; ponekad se prostiru ak od nadlanice pa sve do ramena i grudiju. Lini ukras jo uvek ima mis tiko znaenje, a mogue je da bi analiza ovih crtea otkrila neku stariju direktnu vezu. Prirodno, am uleti imaju tenju ka ukrasnoj funkciji - korali za zdravlje, krstovi od svetog drveta, novii i medalje, obojene perle, mali talismani od srebra, cvee koje se nosi u kosi, narukvice od ive koju nose muslimani u Bosni, kao i fini i skupoceni amuleti kasnijeg datuma. Takoe, svaki deo odee ima svoju simboliku i praktinu vrednost u ritualnoj magiji. Pojas neveste ili majke simbolizuje plodnost. U istonoj MakedOniji pojas zbog toga tka tako da predstavlja dugu.

Rezimirajmo: Meu Junim Slovenima i drugim narodima koji ive na Balkanskom poluostrvu, danas postoji veoma razvijena medicinska praksa, koja je, iako veoma slina narodnoj medicini i verovanjima drugih naroda, due zadrala svoj stvarni socijalni znaaj , i koja, kao to istraivanja pokazuju, jo uvek postoji i cveta u izolovanijim krajevima. Ona svakako veoma duguje i polu uenoj orijentalnOj i srednjo-vekovnoj medicini.

Izvesno je da u ovom sistemu ne postoji konzistentnost u Jeenju bolesti, jer se koriste svi mogui metodi i lekovi. Cak i ako seljak pozove uenog lekara, on e verovatno, u isto vreme, pokuati i sa molitvom i inima. ak je verovatnije da e najpre pokuati sa ovim drugim. Istraujui razliite tretmane jedne iste bolesti, naili smo i na sluajeve u kojima se koriste potpuno suprotni tretmani, pri emu je njihov izbor pitanje ukusa ili jednostavnosti primene. "Podjednako moe biti dobar", kau seljaci. "Oena proitan naopake, ili doza ricinusovog ulja."

Dok druge oblasti materijalne kulture znaajno variraju unutar jednog podruja, i mogue ih je klasifikovati u potpuno zasebne tipove, medicinska praksa je skoro homogena, isti recepti stalno se pojavljuju . Ipak, neki od njih

48

su ogranieni na odreene delove tog podruja. Na primer, trepanacija je bila poznata samo u Crnoj Gori. Sivenje rana uz pomo mrava takoe je bila specijalnost Crnogoraca i Salmatinaca sa juga, kao i upotreba ive, olova, arsenika itd. Biljna farmakopeja varira u zavisnosti od lokalne flore, ali se ni za jedno podruje ili kulturu ne moe izdvojiti neki zaseban karakteristini nain upotrebe biljaka. Iz tog razloga mora se zakljuiti da je irenje narodne medicine trajalo vekovima, potpomognuto migracijama i putnicima, a u manjoj meri i popularnim knjigama. Treba napomenuti i to, da se novo uvedeni lek ili metod leenja retko proveravao: on bi se, jednostavno, uvrstio u lokalnu praksu i eventualno modifikovao u skladu sa ve postojeim idejama ili sredstvima koja se nalaze nadohvat ruke. Ovo se oituje i u indiskriminiranoj upotrebi simbola i svetinja svih moguih vera, pri emu se uopte ne obraa panja na njihovo strano poreklo. Mnogo je tee uvesti novi princip higijene ako se on protivi obiaju ili uverenju. Ovo se odnosi na sredine u kojima se red u kui, nain ishrane, standardi istoe i dnevne navike dre potpuno van domaaja susednih elemenata tokom generacija, a posebno SLI ouvani oni najkonzervativniji obiaji koji se tiu materinstva i odnosa prema deci. Lokalna nonja, na primer, moze odluivati o tome da li e se sklapati brakovi sa devojkama i mladiima iz drugih sela, kao i koja e to sela biti. Devojina odea se moe smatrati neprikladnom u sL lsednoj zajednici, ili se devojka, na primer, zbog lepe odee koja se nosi u nekom drugom selu, moe odluiti da ( dade izabere mua. U vezi sa tim (ne)prihvatanjem obiXaja i obeleja suseda, naveu primer Vojvodine. Njenu populaciju ine Srbi, Bugari, Hrvati, Makedonci, Crnogor' i , Maari, Nemci, Rumuni i Ukrajinci, i promene nacionalnih drutvenih obeleja tamo je otilo veoma daleko. I pak, domainske razlike su, jo veoma upadljive - u ovako meovitim zajednicama moe se ve po rasporedu zgra-

49

da ili optem izgledu kue utvrditi kojoj nacionalnosti odreeno domainstvo pripada.

to se tie progresa u narodnoj medicini, mogu opisati sluaj jednog narodnog hirurga koji je tu skoro izbacio iz upotrebe zastarele lekarske instrumente nasleene od svog dede, i naruio vei broj najmodernijih hirurkih noeva i zubarskog pribora preko nekog ilustrovanog kataloga. Ne znam da li je on tom prilikom zamenio i svoje primitivne hirurke teorije modernim, meutim njegova praksa se sastoji iz vaenja zuba, putanja krvi i, kako on kae, iako ja to ne mogu dokazati, operacija u sluaju internih oboljenja.

Izgleda da narodna medicina ne tei da generalizuje principe empirijske prakse. Izvesni metodi koji u njoj nastaju po analogiji sa uenom medicinom, degeneriu se u neku vrstu sugestivne ili imitativne magije. Vakcinacija, koja predstavlja sutinu prihvaenog empirizma, koristi se u veoma ogranienom smislu, ali je mogue da je iz nje proisteklo leenje po principu "klin se klinom izbija" .

Predrasuda nije sutina narodne medicine. Naprotiv: "Sto ljudi, sto udi" . Glavna karakteristika ovog "sistema" je da u njemu ima veoma malo, ili nema uopte, optih ili nepromenijivih zakona. "Ovo je siguran lek" , "to je provereno sredstvo", samo su kliei pisanih knjiga i arlatana, a nikako stav koji su spremni da usvoje seljaci, koji nikada mnogo ne oekuju, i koji e strpljivo pokuati sa desetinama razliitih recepata, koji su za njih jednako razumni i jednako nesigurni.

Seoska mudra starica, ponosna to moda poseduje tek deli vie znanja od ostalih, ili jedan porodini recept, koji joj, ako je siromana, moe doneti nekakvih sredstava za ivot, ponekad se obavije velom misterije i upotrebi omiljeni klie: "Ako ovo ne pomogne, onda nita nee". To nije toliko hvalisanje koliko mera predostronosti i priznanje sopstvene nemoi.

50

Fusnote

\) Seoski obredi takoe ukazuju na samostalni razvitak. Nije istina da su samo nehrianski elementi doivljavali ponovni procvat nakon pada srednjevekovno

4) A. lIiev, Bulgarski Zadunici, Nadeda, 1. Takoe, Vestnik Slov. Filologie a Staroitnosti, I I .

5) D. Smirnov, I , 229. 6) Farlatti, Illyricum Sacrum, V, str. 265 . 7) Vide Kaanovski. 8) Neki od najpoznatijih oblika spoljanjih tretmana bili su u poznija vremena veoma raireni. Uporedimo, na primer, rukopis iz etrnaestog veka, u kome stoji: "Ona poinje da umotava dete u obloge, i da ga umiruje pljujui na zemlju, terajui na ovaj nain demona . . . ", i verziju "Korrnaje" iz osamnaestog veka: "ako neki ovek umotava vorove ili korenje oko svoga vrata . . . ili stavlja lonac sa vatrom i vodom na svoj stomak ili trlja stomak da ga ne bi boleo ... " 9) J. Lovreti, Otok (u Slavoniji) narodni ivot i obiaji, Zb. VII. 10) Od naunih dela koja se cave egzorcizmima, a sa osvrtom na junoslovenske izvore, kao i na neslovenske izvore, pogledati V. J. Mansikka, uber Russiche Zauberforrneln. Ja u se ovde pozabaviti tim temama samo u pogledu njihovog odnosa sa savremenim idejama. Njihova kritika studija poinje sa V. Jagi (Starine) kao i Tihonravovim Pamjatniki Otrenoi russkoi Iiteratury. I I ) Novakovi, Bibliografija: Zaharijevi, Georgije, Zercalo supruestva, to est Plutarha Herina slovo o Dolnosti. 1 2) Prvo moderno medicinsko delo preveo je na srpski jedan Srbin iz Vojvodine, 1 76. godine, a radi se o nemakoj verziji A. A. Codet de Vaux. Dr A. Sevi daje izvetaj o medicinskoj literaturi devetnaestog veka u Srpskom medicinskom arhivu, od januara 1 930. 1 3) Tipian spisak ovakvih izraza moe se izvui iz Apostolskih kanona koji nose ime Jgvana Egzarha iz Bugarske: ... Ostrolog . . . Ostronomija ... Zemlemerija ... Carovnik... Gromnik ... Molnija . . . Myslenik ... 14) Lovri, Osservazioni (1 776.) , str. 2 14. 1 5) Funkcije pravoslavnog svetenika, kao iscelitelja i egzorciste, upotreba svetog ulja ili vode, polaganje krsta, relikvija i knjiga itd, saeti su u beleci u Goarovom Euchologionu, str. 750. 1 6) Na Rakljanskom Polju postoji bor za koji kau da je izrastao iz grane koju je u zemlju posadila Carica Milica kada je roen car Lazar. J. Pani, "Iz prirode", str. 52. Ovakav nain komemoracije nije naravno nepoznat ni u drugim krajevima sveta.

1 7) L. Niederle, Slovenske Staroitnosti, I, str. 1 27 .

52

LEKAR I NJEGOVI

"BOGOVI"

Neki ovek iao umom i na jednom proplanku naiao na vatru na ijem se aru pekla riba. Pojeo je ribu, nakon ega su mu ui poele zvoniti od udne buke i nepoznatih glasova, za koje je shvatio da su glasovi biljaka, ivotinja i kamenja. Tako je on, sluajui, postepeno nauio koje bolesti moe svaka od njih leiti, i vrativi se u svoje selo, postao je uspean iscelitelj . Vile su esto pok uavale da ugroze njegov ivot i muile su ga jer se umeao u njihov posao, ali je on imao dovoljno razuma da ih izbegne. Veliki deo znanja ovog oveka zapamen je i prenoen sa kolena na koleno, i na taj nain zapoela je I radicija medicinske vetine. 1

U ovoj tipinoj prii, dobro poznatoj u raznim krajevima, empirijska medicina shvaena je kao sutinsko poznavanje ivotinja, biljki i kamenja, te njihovih lekovitih svojstava. Nema tu nikakvih misterioznih elemenata, izuzev udesnog otkria vetina poznatih samo natprirodnim hiima, koja su moda . u bliem kontakru sa prirodom od ( )veka; i shvatanja da su i biljke i ivotinje i kamenje podjednako ivi, i da poseduju manje ili vie osetljiv i sve-

53

stan duh. Postoji vrsto verovanje da: "Svaka bolest ima svoju lekovitu biljku, samo to nama nisu poznate sve lekovite biljke."

U stvari, ne postoji samo jedan medicinski sistem, ve veliki broj razliitih "kola". Poznat je sluaj jedne siromane starice, kojoj je bogati paa savetovao da se bavi medicinom da bi zaraivala za ivot, poto vie nije bila u stanju da radi, i pokazao joj je kako da impresionira svoje pacijente mrmljajui besmislice. On sam se, posle mnogo godina razboleo, i niko mu nije mogao pomoi, sve dok, na kraju, njegovi roaci nisu pozvali istu tu staricu, koja je u meuvremenu postala uvena po svom poznavanju medicine i uspehu u leenju. Paa je ozdravio i upitao je: "Koju si mi to travu dala?" "Pa, gospodine, istinu govorei, ubrala sam je na tvojoj kapiji, kada sam dolazila." "Kako si dola do svog izvrsnog poznavanja medicine?" "Ali, gospodine, pa vi ste me nauili kako da izigravam ljude!"

Ova narodna pria s druge strane, ukazuje na moral, istaknut u izreci po kojoj niko ne bi trebalo da trai ili daje savet ukoliko sam u njega ne veruje. Dakle, apsolutno je neophodno verovati u lek i lekara. U stvari, nijedan narodni lekar koji dri do sebe, nee oitati vradbinu, ili ak preporuiti lek, ukoliko sumnja da ga nisu pozvali u dobroj veri, i to ne samo zato to je neija skepsa uvreda za njega, ve zato to je u tom sluaju opasno i za doktora i za skeptika da se igraju sa magijskim silama. Ovo verovanje bi trebalo da vai i za obrnut sluaj, pa bi, po tome, na urokljivo oko bio imun onaj koji u njega ne veruje dovoljno. Da li je tako, ja ne znam pouzdano .. .

Bio jednom jedan ovek, uven u narodu, koji je, zahvaljujui prijateljstvu sa Smru, postao najpoznatiji lekar na svetu. Jer Smrt se sa njim sporazumela da, ako je vidi kraj nogu pacijenta, on slobodno moe predvideti i obeati izleenje, i tada, pretvarajui se da ga lei i dajui

54

mu neku travu, moe traiti naknadu za svoj rad. Ali ukoliko vidi da se Smrt nalazi kraj glave pacijenta to je onda znak da je njegova postelja odista samrtnika, i

'da tu nema

vie nikakvog posla za njega. T ako se jednom. desi da neki bogata poalje po ovog ,,lekara" , ali kada an doe vidi kak? Smrt sto, kraj zglavlja bolesnika. "Ko Sam ja d crv u OClma Boga. - rece lekar. "Ja mogu tek l11alo uiniti uz njegovu pomo, ali protiv njegove volje ja niti bih hteo niti bih n;ogao i.

ta uinit. ko je tak da po BOjoj volji ti moras umreti, onda tl msta ne moze pomoi. Ako je po Bojoj volji d ti preiv, oda e nai eakvog leka za tebe. Kohko Ja znam l kohko vldlm, tvoJoJ bolesti nema leka. Ona je fatalna. Ali, ako Bog eli drugaije s tobom e biti u redu." Meutim, samrtnik ga pone moliti i moliti i obeavati mu velike stvari, te doktor odlui da uini se to je u njegov! oi. Najpre, o orenu SVog pacijenta, all Smrt poskoCl l opet stade kraj njegove glave. Doktor nastvi .

da ovk? oree . pacijenta, t na .kraj u, iscrpevi strpljenje SmrtL, LZiecl ga, Jer ona ostavl sVOJU rtvu i ode.2

DVANAEST VETICL\

Bio opet, drugi jedan ovek, koga su jo kao dete n imfe

,odvel: u planine i izlile mu grozniu, inicirajui ga

I I svoJe drusv. ?olnotl ovo?a dogaaja Su zanimljive. vanaest vesttca l Jedan covek zute brade, njihov pratilac,

po noi su ga odveli u neku planinu, visoku do oblaka u k )joj su vtice i duhvi drali sastanke. Svi Su ga pozda I t ko ,

vlmskog raIJa; "Nyaa ra, a kOtan ljudima! I I es bll dokt?r l poagac IJudlma . Naucile su ga svim I l'i \vama l lekla, ah u ga obav:zale da nikada za svoje I lsl uge ne trazl ViSe od Jednog grosa. Naredne noi predst : lvljen je drugoj druini duhova, koja mu je Podarila vrbov

55

prut, govorei mu da, ako mu ponestane trava, samo neka pokupi malo pepela sa majinog ognjita, i neka stoji nad njim, te da ga tri puta dotakne vrbovim prutom, i nimfe e smesta doi k njemu i doneti mu sve to mu je potrebno. Oni su ga takoe nauili u ovoj molitvi Sv. Antonu: Anto bono bniparto. Anto santo velepanto. Anto sigo preporigo. Ante mange cerepange. Anto silo soparilo. Anto tale dividale. Anto lemi natilemi. Anto pana di/ovana. Anto saku karasaku. Anto vanem ustiamem) . I jo mnogim drugim stvarima.

Tree noi "dobri duhovi" su se podelili u dva reda, skinuli dete do gole koe i naloili mu da tri puta proe izmeu redova, pri tom ga udaraj ui vrbovim prutovima, da bi ga groznica zauvek napustila. Zatim su mu dali mali prut da raspusti skup. On je njime zamahnuo na etiri strane sveta, i veci i vile su se rasprili u raznim pravcima da bi nanosili tetu ljudima, dok je on otiao kui da lei ljude od bolova koje im ovi izazivaju. Jo tri naredne godine on je nastavio da lei u postelji, iako je bio potpuno zdrav, ali nije nita ni jeo ni pio, izuzev onoga to su mu nou donosili duhovi)

Prenela sam ovu priu skoro doslovno, radi mnogobrojnih i izmeanih detalja. "Vetice" su ovde ekvivalentne "vilama" . Implikacija da i blagonakloni i zli duhovi prouzrokuju bolest, ali i vladaju leenjem, dakako je univerzalna. Ne da