1

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI SAD

ODSEK: ZAŠTITA

SEMINARSKI RAD

NOVI SAD, DECEMBAR 2007.

2

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI SAD

ODSEK: ZAŠTITA

SMEROVI:

ZAŠTITA OD POŽARA

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

PREDMET: GRADITELJSTVO

PASIVNA SOLARNA IZGRADNJA

AUTORI:

BOŽIĆ MIRJANA 458/06

DRENOVČIĆ MILAN 471/06

MAKSIMOVIĆ BRANIMIR 489/06

TOPOLSKA MARINA 266/04

PROFESOR:

MIRJANA LABAN

NOVI SAD, DECEMBAR 2007.

3

SADRŽAJ:

1. UVOD

2. SOLARNA IZGRADNJA

2.1. OSNOVNI PRINCIPI GRADNJE PASIVNE SOLARNE KUĆE

2.2. TROMBOV ZID

3. ZAKLJUČAK

4. LITERATURA

4

1.UVOD

Jedan od osnovnih problema današnjice je kako što racionalnije trošiti energiju i što više koristiti

obnovljive izvore poput Sunca i vetra kako bismo obezbedili i buduće generacije. Godine 1997. Evropska

zajednica je objavila dokument (Direktiva o energetskoj efikasnosti zgrada) po kom bi se potrošnja

energije i energenata trebala znatno umanjiti, a udeo obnovljivih izvora udvostručiti. Grčki urbanista

Doxiadis predviđa da će u budućnosti svet nastanjivati oko 50 milijardi ljudi, te će problem životnog

prostora i zaštite životne sredine postati problemi opstanka čovečanstva. Važan podatak je i da se u samoj

Evropskoj Uniji računa na sunčevu energiju, pa se dugoročnom strategijom razvoja planira upotreba 100

miliona kvadratnih metara kolektora do 2010. godine. Planira se i povećanje udela u korišćenju

obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije sa sadašnjih 6 na 12 odsto.

karta vrednosti insolacije u svetu

Planeta Zemlja energiju dobija iz tri različita izvora: od Sunca, iz svoje unutrašnjosti i iz dalekog svemira.

U suštini, od Sunca potiče sva energija koju mi koristimo, osim nuklearne i geotermičke. Termoelektrane,

vozila, pa i životinje biljojedi koriste energiju Sunca koju su biljke putem fotosinteze pretvorile u

hemijsku. Vetar, koji se danas sve više i više koristi kao izvor energije, postoji zbog sunčeve energije,

koja se u atmosferi pretvara u kinetičku. S obzirom da sva ta energija potiče od Sunca, valjda bi bilo

jednostavnije da je koristimo direktno, umesto da gubimo velike procente zbog prenosa energije iz jednog

oblika u drugi. Sastav Sunca čine vodonik (75%) i helijum (25%). Ovo je važno znati, jer se u

unutrašnjosti Sunca odvijaju termonuklearne reakcije, u kojima se vodonik transformiše u teže elemente.

Sunčeva energija potiče upravo od te reakcije, koja se zove nuklearne fuzija.

5

Količina vodonika nam govori da ne treba da se bojimo prestanka te reakcije u skorije vreme, što nam

daje vremena da pokušamo da pronađemo način za ostvarivanje fuzije.Temperatura Sunca je 5800 °C na

površini i nekih 5 miliona stepeni u centru. Prosečna udaljenost Zemlje od Sunca iznosi oko 150 miliona

kilometara, koju sunčeva svetlost pređe za nešto manje od 8 minuta. Na ovom dugom putu kroz vakuum,

sunčevi zraci, u stvari, ne gube ništa od svoje energije.

Najviše energije se gubi pri ulasku u atmosferu, gde je količina energije merena na gornjoj granici

atmosfere četiri puta veća od one na površini. Zato bi bilo korisno izgraditi velike solarne elektrane na

putanji oko Zemlje, ali transport dobijene energije je još nerešen problem, pa se ta energija danas koristi

samo za napajanje satelita i Međunarodne Svemirske Stanice.

Količina sunčeve energije za jedan sat jednaka je godišnjoj potrošnji energije na Zemlji. U Evropi,

energija sunčevog zračenja godišnje iznosi oko 1000 kWh/m2 horizontalne površine. U toku jula, u

Novom Sadu, dnevno zračenje Sunca iznosi 6,75 kWh/m2 , a u decembru svega 1,15 kWh/m2 što je znatno

iznad proseka u zemljama Evrope u kojima se sunčeva energija mnogo više koristi nego kod nas. To znači

da je naš potencijal u korišćenju sunčeve energije veoma velik i da bismo trebali više da je koristimo za

proizvodnju električne energije, a naročito u toplotnoj konverziji za zagrevanje sanitarne vode i prostora.

Sunčeva energija je neiscrpan izvor energije, praktično jedini resurs neograničeno dostupan čovečanstvu.

Mnoge zemlje već su ostvarile neverovatnu uštedu u energetskim bilansima koristeći solarnu energiju.

Tako se Austrija već nalazi na pragu iskorišćenja obnovljivih energetskih potencijala od 50 odsto, a samo

u oblasti gornje Austrije oko 30 odsto energetskih potreba se ostvaruje primenom solarne tehnologije. U

ovoj alpskoj zemlji instalirano je oko 2 miliona kvadratnih metara kolektora. Nemačka osim solarne

energetike razvija i tehnologiju sa vetrovima. U Portugaliji je slična situacija, još 1990. godine ova zemlja

je ostvarivala 15 odsto svojih energetskih potreba korišćenjem sunčeve energije. U 2005. godini u Evropi

ima 14 miliona kvadratnih metara solarnih kolektora, polovina od toga je na krovovima u Nemačkoj, a

otprilike toliko samo za jednu godinu instalira Kina.

Ipak, u Evropi solarna energija po svojoj upotrebi zauzima relativno mali udeo u ukupnoj potrošnji

energenata, čak 1 odsto u potrošnji primarne energije. Osim strateškog interesa, korišćenje solarne

energije je i ekonomski interes. Industrija, školstvo, sportski objekti, zdravstvo, kasarne i turistički

objekti, svi veliki potrošači mogli bi da koriste solarnu energiju.

6

Sa solarnom energijom mogu se ostvariti visoki procenti supstitucije. Kada bi svako domaćinstvo u Srbiji

imalo bar jednu jedinicu solarnih kolektora, kojom bi se grejala voda za potrebe prosečnog domaćinstva,

godišnja ušteda bi bila od 3 do 4 milijarde kWh struje. Ovakva ulaganja se isplate za nekoliko godina, a

všto je najvažniji toplotna energija se odmah koristi.

Veliki potrošači energije, poput fabrika i budžetskih ustanova, spadaju u rasipnike i uglavnom nisu

stimulisani da racionalno koriste energiju. Samo na primeru pet vojvođanskih šećerana sa istom

tehnologijom, gde je praćena potrošnja energije, ustanovljeno je da su neke od njih trošile 100 odsto više

energije po kilogramu šećera nego neke druge.

7

2. SOLARNA IZGRADNJA

Što se tiče istorije korišćenja solarne energije, već krajem 19. veka ljudi su počeli da koriste

toplu vodu dobijenu iz buradi obojenih u crno. Ideja da se sunčevo grejanje koristi u arhitekturi javila se

kada i sama nauka. Sunčeva energija je sigurna, čista, besplatna, neprekidna i najmanje štetna za okolinu.

Termin "pasivna kuća" predstavlja objekat čije su energetske potrebe mnogo manje od onih propisanih

standardom. Standard za nju propisuje da ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje kuće po svakom

m2 grejne površine mora biti manja od 15 kWh. To je izuzetno mala potrošnja koja je čak 10 – 15 puta

manja od uobičajene potrošnje. Pasivne solarne kuće nisu samo ušteda energije već, zbog obilja

dnevne svetlosti, zdravo i vedro mesto za život. Solarne kuće su otvorene, prostrane, i svetle. Pravilno

dizajnirana solarna kuća je udobna, topla zimi, a hladna leti. Termin "solarna kuća" označava korišćenje

specifičnih elemenata arhitekture za prijem sunčeve energije na pasivan način (veliki južni prozori,

Trombov zid, prozirna izolacija, staklenik…) čime se naglašava razlika prema aktivnim načinima

korišćenja sunčeve energije (kolektori, fotonaponski moduli…).

Termin "pasivne tehnike" označava da nije potrebno ulaganje električne energije, a procesi se zasnivaju

na spontanim prirodnim procesima. To znači da je ova tehnologija 100% ekološka i usavršavana od prvih

ljudskih naselja do danas. Takođe postoji i aktivna solarna tehnika. U kombinaciji sa modernim

zaptivanjem, izolacijama i materijalima, pasivna solarna tehnika daje savršene rezultate, a ako se dopuni

sa aktivnom solarnom tehnologijom dobija se autonomni sistem, koji je idealno rešenje za kuće daleko od

naselja i infrastrukture. Pasivna kuća utroši i do 80% manje energije u poređenju sa

niskoenergetskom kućom,i do 90% u poređenju sa konvencionalnim građevinskim objektima, a

njena učinkovitost je bazirana na vrlo dobrom i kvalitetno izvedenom sloju izolacije, kvalitetnim

prozorima i vratima (koji osiguravaju sprečavanje gubitka toplote), sistemu strujanja zraka, koji

osim prozračavanja osigurava dodatno čuvanje energije. Tokom letnjih meseci unutrašnjost kuće

od velike toplote štite žaluzine ili tende, a tokom zimskih meseci prostor dodatno zagreva i sunce

koje prodire kroz prozore. Sa istom količinom energije može se zagrejati:

• Jedna klasična kuća

• Tri niskoenergetske kuće

• Sedam pasivnih solarnih kuća.

8

Prva pasivna kuća, sagrađena je u Darmstadtu, 1991. godine. Ovom kućom započinje istorija

uspešnosti standarda pasivne kuće. Samo u Nemačkoj je do danas izgrađeno preko 6.000 stambenih

jedinica ili drugih objekata prema standardima pasivne kuće.

Sunčevi zraci zagrevaju svaku površinu koja je u stanju da ih upije. Tako se na građevinskim

konstrukcijama stvara toplota. Količina toplote se može smanjiti korišćenjem izolacionih materijala koji

imaju manju moć upijanja. Sunčevu energiju možemo koristit i pomoću specijalno izrađenih uređaja koji

se nazivaju kolektori. Karakterističan deo kolektora je prenosnik toplote koji struji u zatvorenom sistemu.

Usled sunčeve energije, kolektor i prenosnik se zagrevaju.

Princip zagrevanja kuća pomoću solarne energiije:

• U toku dana, zagrejani vazduh iz vazdušnih kolektora prirodnom cirkulacijom prelazi u

šljunak i zagreva ga, a rashlađeni vazduh iz šljunka prelazi u kolektor. Otvori na podu u

sobi su zatvoreni.

9

• Tokom noći ili zime poklopci u sobi su otvoreni, pa topao vazduh iz toplotnog skladišta

zagreva prostorije kuće

Za prijem sunčeve energije mogu se koristiti i fotonaponske (solarne) ćelije. One direktno iz sunčeve

energije proizvode električnu. Npr. u Švajcarskoj se njima oblažu zidovi uz ulice pa zimi strujom

dobijenom od sunčevih zraka otapaju led i sneg.

10

dobijanje električne energije iz sunčeve svetlosti

2.1 OSNOVNI PRINCIPI GRADNJE PASIVNE SOLARNE KUĆE

Dizajn pasivnih solarnih kuća se znasiva na dve jednostavne činjenice:

• ZIMI - Sunce izlazi na jugoistoku, ostaje nisko na južnom horizontu, i zalazi na

jugozapadu. Samo južna strana kuće dobija punu sunčevu svetlost, sa ciljem da što je

moguće veća količina sunčevih zraka prodre u unutrašnjost kuće.

• LETI - Sunce izlazi na severoistoku, podiže se visoko na horizontu i zalazi na

severozapadu. Istočni zid i krov dobijaju najviše sunčevog zračenja. Leti je naravno cilj

da što manje direktnog sunčevog zračenja, a time i toplote prodre u kuću.

Osnovni elementi pasivne solarne arhitekture su: pravilna orijentacija zgrade, nadstrešnica,

prozori, toplotni zastori, boja zidova i nameštaja, Trombov zid, vodeni zid, staklena veranda, podno

skladište toplote itd.

1.Potrebno je izabrati mesto koje dobija južno sunce, bez visokog drveća, brda ili visokih zgrada. To se

najbolje vidi oko 21. decembra, kada je sunce najniže na nebu. Južni zid kuće mora dobijati punu sunčevu

svetlost od 9h pre podne do 15h po podne.

2.Zatim je potrebno odabrati projekat kuće sa što manje senki i tremova na jugu. Senke i tremovi

sprečavaju prodor sunčevih zraka u kuću i time značajno umanjuju efikasnost. Tremovi na istoku i zapadu

11

mogu biti korisni jer zaklanjaju prozore od letnjeg sunca.

3.Dalje je potrebno orijentisati najduži zid ka jugu. Idealno, on bi u stvari trebao biti 15 stepeni od pravog

juga. Južna stakla bi trebalo da imaju površinu od minimum 7% kvadrature kuće, najviše 12%, Preko

12% staklenih površina bi zahtevalo dodatno senčenje leti. Takodje treba biti pažljiv i u izboru stakala i

za južnu stranu odabrati staklo koje dobro propušta sunčevu svetlost.

4.Krov mora biti projektovan tako da dobro štiti od visokog letnjeg sunca, a da ne ometa ulazak zimskog -

dobar dizajn senčenja je ključni faktor kvaliteta i efikasnosti pasivne solarne kuće. Nadstrešnica treba da

bude takvih dimenzija da u toku leta spreči, a u toku zime omogući prodor sunčevog zračenja u objekat za

stanovanje. Koriste se nepokretne i pokretne nadstrešnice. Sa pokretnim nadstrešnicama može da se

postigne optimalni zahvat sunčevog zračenja u toku cele godine.

1) sunčevi zraci 22. decembra,

2) sunčevi zraci 23. marta i 21. septembra,

3) sunčevi zraci 21. Juna

Ugao upada sunčevog zračenja u objekat za stanovanje zavisi od geografskog položaja mesta u kome se

objekat nalazi, godišnjeg doba i dnevnog kretanja Sunca. Dimenzije nadstrešnice za naša područja zavise

od upadnog ugla sunčevog zračenja 21. juna i 22. decembra.

5.Potrebno je na južnoj strani obezbediti termalnu masu, pločice, kamen, ciglu ili obojene betonske

zidove - kako bi apsorbovali i kasnije emitovali toplotu. Posebno oni delovi kuće koji zimi dobijaju

12

direktnu sunčevu svetlost. U pasivnoj solarnoj kući za vreme zimskog sunčanog dana dovoljno je toplo da

ne treba paliti dodatno grejanje. Međutim, kada ne bi bilo akumulacije toplote, čim sunce zađe, vazduh bi

se ohladio i u prostoriji bi postalo hladno. Zato je prikupljenu toplotu potrebno akumulirati. Toplota se

akumulira pomoću termalne mase. U tu svrhu se grade pregradni zidovi ili podovi od materijala sa

visokim toplotnim kapacitetom. To su najčešće betonski, kameni ili cigleni (puna cigla) elementi, a

neretko se koriste i vodeni zidovi, zbog visokog toplotnog kapaciteta vode. Na taj način i tokom noći i

oblačnih dana termalna masa isijava toplotu prikupljenu za vreme sunčanih dana.Termalna masa je važna

i leti jer “upija” toplotu iz prostora, čineći ga hladnijim. Važno je tokom

noći dozvoliti hladnom vazduhu da ohladi termalnu masu i ponese sa sobom toplotu akumuliranu danju.

6.Dobra izolacija i adekvatno projektovan sistem grejanja i ventilacije su od izuzetno velike važnosti za

efikasnost pasivne solarne kuće. U solarnoj arhitekturi prozori zauzimaju 60-90% južne fasade objekta za

stanovanje. Veličina prozora zavisi od vrste i namene objekta, odnosno prostorija na kojima se nalaze,

veličine nadstrešnice, mase zidova, toplotnih zastora itd. Ograničavajući faktor prilikom dimenzionisanja

prozora predstavlja moguće pregrevanje prostorija pod dejstvom sunčevog zračenja.

Broj stakala na prozorima zavisi od klimatskih uslova u kojima se nalazi dati objekat. Na primer u

primorju su dovoljni jednostruki prozori, u kontinentalnim delovima dvostruki, a u severnim delovima

trostruki.U solarnoj arhitekturi se pored prozora koriste i krovni prozori različitih oblika, dimenzija i

položaja.Sunčevo zračenje koje je prošlo kroz vertikalne krovne prozore apsorbuje se na unutrašnjim

stranama zidova kuće. U toku noći dolazi do oslobađanja apsorbovane toplote i zagrevanja vazduha u

kući.Povećanje broja stakala na prozorima neznatno smanjuje prolaz sunčevog zračenja, a u znatnoj meri

sprečava toplotne gubitke iz prostorija.

13

Reflektujuće površine postavljene ispod i iznad prozora, mogu se uspešno koristiti, a da pri tome ne zaslepljuju ukućane.

7. Toplotni zastori se koriste za zaštitu od pregrevanja i za sprečavanje toplotnih gubitaka iz, prostorija.

Toplotni zastori su pokretni i mogu da se nalaze sa unutrašnje ili spoljašnje strane prozora. Toplotni

zastori za sprečavanje pregrevanja svetlije su boje i efikasniji su ukoliko se nalaze sa spoljašnje strane

prozora. Toplotni zastori za sprečavanje toplotnih gubitaka obično se nalaze sa unutrašnje strane prozora.

8. Na zahvat sunčevog zračenja utiče boja zidova, zidovi tamnijih boja više apsorbuju sunčevo zračenje

od zidova svetlijih boja. U solarnoj arhitekturi prihvatljivi su obojeni zidovi sa koeficijentom apsorpcije

od 0,5 -0,8. Pored zidova sunčevo zračenje pada i na nameštaj u prostorijama. Pri direktnom upadu

sunčevog zračenja, nameštaj se više zagreva od zidova, jer za istu površinu ima manju masu, tako da

doprinosi povećanju temperature u prostorijama. U praksi se pokazalo da je sa stanovišta solarne

arhitekture dozvoljeno da nameštaj apsorbuje 20-30% upadnog sunčevog zračenja.

Razlika između zahvata i gubitka zračenja iznosi 2,5 : 1

14

2.2 TROMBOV ZID

U mestu Odeju u Pirinejima (Francuska) Felix Tromb je 1965. godine sagradio kuću sa tamnim

zidom na južnoj strani, koji je po njemu dobio naziv Trombov zid. Pomoću ovog zida Tromb je

demonstrirao mogućnost efikasne pasivne toplotne konverzije sunčevog zračenja. Zid je istovremeno

služio kao apsorber, kao skladište toplote i kao grejno telo za zagrevanje unutrašnjih prostorija. Trombov

zid se obično izrađuje od cigli ili betona debljine 20-40 cm. Na rastojanju 2-10 cm ispred zida nalazi se

staklo. U praksi se koriste dve konstrukcione varijante Trombovog zida: bez otvora i sa otvorima pri

osnovi i vrhu zida.Nakon prolaska kroz staklo sunčevo zračenje pada na Trombov zid i zagreva ga.

Toplota se sa spoljašnje na unutrašnju stranu zida prenosi konduktivnim putem.

Poprečni presek kuće sa Trombovim zidom:

1) dvostruka stakla, 2) vazdušni prostor, 3) odzračni ventil, 4) Trombov zid, 5) hladan vazduh, 6) topao

vazduh, 7) toplotno izolovan pod.

U cilju sprečavanja preteranog zagrevanja prostorija ispred ili iza Trombovog zida postavljaju se

odgovarajući toplotni zastori.

U svetu se pokušava da se umesto Trombovog zida koristi transparentni vodeni zid poznat pod nazivom

transvol. U toku dana voda celom zapreminom apsorbuje sunčevo zračenje, dok je u toku noći zračenjem

predaje unutrašnjosti kuće.

15

šematski prikaz vodenog zida kao apsorbera sunčevog zračenja i skladišta toplote

Korišćenje staklene verande kao sastavnog dela stambenog objekta poznato je od davnina.

Staklena veranda kao nezaobilazan deo solarne arhitekture postavlja se na južnu stranu zgrade. Pomoću

staklene verande se vrši zahvat direktnog i difuznog sunčevog zračenja. Obično se iza staklene verande

nalazi masivan, tamno obojen zid koji apsorbuje prispelo sunčevo zračenje. Noću ili zimi se otvaraju

gornji i donji otvor na zidu i preko gornjeg u kuću ulazi topao vazduh, a na donji izlazi hladan i kuća se

zagreva.

Pasivan zahvat sunčevog zračenja pomoću staklene verande i Trombovog zida

Kao podno skladište toplote najčešće se koristi rečni šljunak koji se deponuje ispod poda kuće. Topao vazduh se iz staklene verande pomoću ventilatora prenosi do šljunka ispod poda prostorije. Topao šljunak zračenjem zagreva prostoriju, dok hladan vazduh iz šljunka u toku noći odlazi u staklenu verandu.

16

poprečni presek kuće sa staklenom verandom i podnim skladištem toplote

Jedna od najvećih svjetskih solarnih elektrana je na jugu Portugala. Elektrana snage 11 MW opskrbljuje

električnom energijom 8 hiljada domaćinstava, a fotonaponski paneli zauzimaju 60 hektara i

položeni su 2 metra iznad zemlje, smešteni na brdima iznad nasada maslina u siromašnoj portugalskoj

regiji Alentejo. Elektrana se sastoji od 52.000 fotonaponskih modula. Kako Portugal uvozi većinu

potrebne energije, očekuje se uskoro izgradnja nove slične elektrane u toj suncem bogatoj regiji. Takođe

i u Češkoj je započela sa radom prva solarna elektrana. Instalirana snaga elektrane Opatov je 60

kW i snabdevaće električnom energijom oko 20 domaćinstava. Solarna energija je postala

komercijalno isplativa pa se procenjuje kako će se ova investicija isplatiti u roku od 10 godina.

17

3. ZAKLJUČAK

Energija zračenja se često prikazuje kao energija koja dođe do površine Zemlje tokom dana,

naravno za vreme trajanja isolacije. Ta energija zavisi i od stanja oblačnosti i osobina atmosfere, ali je

poželjno poznavati i potencijalnu energiju zračenja. To je maksimalna energija koja dođe do površine

kroz suvu i vlažnu atmosferu. Ona zavisi i od geografske širine i nadmorske visine. Ona postaje sve

manja sa smanjenjem nadmorske visine i povećanjem geografske širine. Na geografskoj širini od 43

stepena pot. energija iznosi oko 2500kWh/m2 godišnje, a na geografskoj širini od 46 stepena oko

2400kWh/m2 godišnje. Stvarna energija zračenja koja dođe do površine znatno je manja od potencijalne

zbog pojave oblaka, vlage i zagađenosti atmosfere. U Srbiji je ona u proseku oko 3.5kWh/m2 na dan, a u

primoriju Crne Gore oko 4kWh/m2 dnevno.

Do sada je izgrađeno desetak ovakvih kuća (u Novom Sadu ih ima četiri, Somboru, Zaječaru, Ljigu...).

Prva je nastala 1979. godine i od tada se prate svi relevantni faktori u vezi ovakvog načina gradnje.

Pokazalo se da ušteda u energiji u solarnoj zemunici iznosi oko 85%, stanari su izuzetno zadovoljni

svojim smeštajem, a sama izgradnja je jeftinija od izgradnje nadzemne kuće. Upravo sa ovakvom kućom

prvi put je ostvaren visok stepen uštede u gradnji, a da je istovremeno ostvaren i visok stepen uštede u

grejanju. Vlasnici solarnih zemunica ili ekološkh kuća ne brinu više o ogrevu, zaštićeni su od buke i

vibracija pa ovo rešenje svrstavaju u sam vrh svetskih dostignuća

18

Solarna zemunica Veljka Milkovića u Novom Sadu

Kod nas se jos uvek ne primenjuju u dovoljnoj meri principi pasivne solarne izgradnje. Verovatno zato

sto ljudi u našem okruženju nisu jos dovoljno upoznati sa takvim principom izgradnje već su i dalje

vezani za klasičan tip izgradnje. Ukoliko bi se više gradile kuće na principu pasivne solarne izgradnje,

smanjila bi se potrošnja neobnovljivih resursa i ugrožavanje životne sredine.

19

4. LITERATURA

"Caffe Vojvodina" – magazin "Nedjeljni vjesnik" – dnevne novine www.alliantenergykids.com/ www.solarpowerconference.com/ www.well.org.yu/ forum.b92.net/index

www.epcg.cg.yu