Ejbraham Vergeze

Kapija suza

Prevela Branislava Radevi-Stojiljkovi

3

2

Naslov originala Abraham Verghese Cutting for Stone

Copyright 2009 by Abraham Verghese Translation Copyright 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

Dordu i Marijam Vergeze Scribere jussit amor

5

4

I zato to volim ovaj ivot Znam da u voleti smrt takoe. Dete zaplae kad Majka ga od desne dojke Odvoji, da bi ve sledeeg trenutka U levoj nalo Utehu. Rabindranat Tagore iz Gitanalija

7

6

UVOD

Dolazak

N

akon to smo osam meseci proveli u tami majine utrobe, moj brat iva i ja doli smo na svet kasno po podne dvadesetog septembra leta gospodnjeg 1954. Prvi put smo udahnuli vazduh na nadmorskoj visini od oko dve i po hiljade metara, redak vazduh Adis Abebe, glavnog grada Etiopije. udo naeg roenja zbilo se u operacionoj sali broj tri, u istoj onoj prostoriji u kojoj je sestra Meri Dozef Prajs, naa majka, provodila najvei deo svog radnog vremena, i gde je bila najvie ispunjena. Kad je naa majka, kaluerica reda karmelianki biskupije u Madrasu, neoekivano dobila trudove tog septembarskog jutra, u Etiopiji se okonala velika kia, pa je njeno dobovanje po krovovima od valovitog lima bolnice Mising naglo utihnulo, kao kad brbljivicu prekinete usred reenice. Tokom noi, u toj umirujuoj tiini, otvorili su se cvetovi meskela, bojei padine Adis Abebe u zlato. Na livadama oko Misinga, rogoz je dobio bitku protiv blata, pa se blistavi ilim prostirao do samog poploanog praga bolnice, obznanjujui neto stvarnije i vanije od kriketa, kroketa ili badmingtona. Bolnica Mising smetena je na raskonoj zelenoj uzviici, u vidu jedne uz drugu naikanih, neravnomerno rasporeenih, prizemnih i jednospratnih zgrada okreenih u belo, i kao istisnutih iz zemlje u istoj onoj geolokoj tutnjavi i pretumbavanju koji su stvorili planine Entoto. Cvetne leje nalik koritima, navodnjavane kinicom iz oluka sa krovova, opasivale su zdepaste graevine kao odbrambeni rovovi. Zidovi su obrasli ruama upraviteljice Herst pa su grimizne cvasti uokvirivale sve prozore i dosezale do krova. To glinovito zemljite bilo je do te mere plodno da nas je Upraviteljica mudra i oseajna

9

8

10

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

11

predvodnica bolnice Mising upozoravala da ne stupamo po njemu bosi ako ne elimo da nam izniknu novi prsti. Od glavnih bolnikih zgrada se zrakasto, nalik paocima toka, prualo pet staza, s obe strane opervaenih grmljem visokim do ramena, i vodilo do pet bungalova s krovovima od trske, zaklonjenih ibljem, ivicama, drveem divljeg eukaliptusa i borovima. Upraviteljiina namera bila je da Mising nalikuje botanikoj bati, ili nekom uglu Kensingtonskog parka (kojim je, pre no to je dola u Afriku, imala obiaj da eta kao mlada kaluerica), ili pak Edenu pre Pada. Mising je zapravo bila Bolnica Misija, a ta re se preko etiopskog jezika prevaljuje sa itanjem pa zvui kao Mising.* Neki slubenik Ministarstva zdravlja koji tek to je bio izaao iz srednje kole, otkucao je BOLNICA MISING na dozvoli za rad, po pravopisu ispravno napisano to se nas tie. Kad je upraviteljica Herst otila u ministarstvo da bi to ispravila, dotini slubenik je izvukao list papira koji je prvobitno bio otkucao. Vidite i sami, gospoo. Quod erat demonstrandum to je Mising, rekao je, tonom kao da je upravo dokazao Pitagorinu teoremu, sredinji poloaj Sunca u Sunevom sistemu, okrugli oblik Zemlje i taan poloaj Misinga u odnosu na sve to zajedno. I tako ostade Mising. Kad su je snali ubitani trudovi, sestra Meri Dozef Prajs nije ni kriknula niti je zastenjala. Ali odmah iza vrata prostorije uz operacionu salu broj tri, preveliki sterilizator (donacija Luteranske crkve iz Ciriha) zavijao je i vapio za mojom majkom dok je sistemom vrele pare sterilisao hirurke instrumente i pekire namenjene upravo njoj. Najzad, ba je u uglu te sobe za sterilizaciju, odmah pokraj ogromne zveri od nerajueg elika, majka sebi napravila svetilite za onih sedam godina koliko je, pre naeg dolaska, provela u bolnici Mising. Uza zid je bila postavljena njena skamija, klupa i sedite iz jednog dela, spasena iz neke ugaene misionarske kole, sva izbrazdana urezima namuenih uenika. Beli demper na kopanje, za koji su mi rekli da ga je esto prebacivala preko ramena izmeu operacija, leao je preko naslona stolice.* Neprevodiva igra rei. Mising (missing) na engleskom ima znaenje nedostajua, tj. ona koja je odsutna, izostavljena, nestala ili izgubljena. (Prim. prev.)

Na okreenom zidu iznad klupe majka je ekseriima prikucala reprodukciju uvene Berninijeve skulpture Svete Tereze Avilske, iseenu iz kalendara. Sveta Tereza na njoj lei mlitava, kao onesveena, usana rastvorenih u zanosu, oiju to blude i polusklopljenih kapaka. S obe strane u nju voajerski zaviruje hor s klupice za kleanje. Sa slabim osmehom i telom miiavijim nego to prilii jednom tako mladom licu, nad sladostrasno svetakom sestrom stoji aneo. Vrhovima prstiju leve ruke podie rub tkanine koja joj prekriva grudi. U desnoj ruci dri strelu, smotreno, kao violinista gudalo. Zato ba ova slika? Zato Tereza Avilska, majko? Kao etvorogodinji deki, esto sam se zatvarao u ovu sobicu bez prozora da prouavam tu sliku. Ne bih imao hrabrosti da proem kroz ta teka vrata da nisam imao oseaj da je i ona tamo, da mi snagu nije davala moja opsednutost potrebom da upoznam tu kaluericu koja mi je bila majka. Seo bih pored sterilizatora, koji je tutnjao i itao kao probueni zmaj, zver koju je iz sna prenulo lupanje moga srca. I dok bih sedeo tako za majinim stolom, postepeno bi me obuzeo spokoj, nekakva prisnost s njom. Kasnije sam saznao da se niko nije usudio da skloni njen demper s naslona stolice. Bio je to sveti predmet. Ali, za etvorogodinjaka je sve sveto i sve je obino. Ogrtao sam se tim odevnim predmetom to je mirisao na kjutikjur,* i obavijao njime ramena. Kruio sam noktom po sasuenoj mastionici, tragom njenih prstiju. Piljei navie u reprodukciju iz kalendara, kao to je zacelo i ona inila dok je sedela u ovoj sobici bez prozora, bio sam opinjen tom slikom. Godinama kasnije saznao sam da se te povremene vizije anela kakve je imala Tereza Avilska zovu transverberacijom, koju renik objanjava kao duu to izgara od ljubavi prema Bogu, i kao srce koje probada boanska ljubav; metafore njene vere su istovremeno i medicinske metafore. U uzrastu od etiri godine nisu mi bile potrebne rei kao to je transverberacija da bih oseao strahopotovanje prema toj slici. Budui da nisam imao njenih fotografija, nisam mogao odoleti a da ne zamiljam kako je ta ena na slici u stvari moja majka, kojoj preti taj mladi-aneo to zamahuje kopljem. Kad e doi, mama?, pitao bih, a glasi mi se odbijao o hladne ploice. Kad e doi?* Engl.: cuticura, robna marka antibakterijskog sapuna i proizvoda za linu higijenu i negu koe, koji se proizvodi od 1865. godine. (Prim. prev.)

12

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

13

I proaptao bih odgovor: S Bogom! To je bilo sve ime sam raspolagao: izjava doktora Goa kad sam prvi put otiao tamo, a on doao da me trai pa se zagledao u sliku Svete Tereze preko moga ramena; podigao me je u snano naruje i rekao onim svojim glasom, sasvim u ritmu sa sterilizatorom: Do-o-i e s Bogom! etrdeset est i jo etiri godine je prolo od mog roenja kad mi se ukazala prilika da se vratim u tu prostoriju. Otkrio sam da sam sad previe krupan za tu stolicu, a onaj demper je na mojim ramenima kao ipkani epitrahilj. Ali stolica, demper i reprodukcija iz kalendara jo su tamo. Gotovo nita se ovde nije promenilo, samo sam se promenio ja, Marion Stoun. Obrevi se u toj nepromenjenoj sobi, osetio sam potrebu da prelistavam prolost i seanja. Izgleda da to zahteva nimalo izbledela slika Berninijeve skulpture Svete Tereze (sad uramljena i pod staklom, da bi se sauvalo ono to je moja majka jednostavno prikucala za zid). Prisiljen sam da unesem neki red i poredak u dogaaje svog ivota, da kaem kako je poeo ovde da bi se posle, zbog toga i toga, desilo to i to, i kako je, evo, kraj povezan s poetkom, pa sam tako ovde. Na ovaj svet dolazimo nepozvani i moemo rei da smo imali sree ako naemo nekakvu svrhu van granica gladovanja, bede i rane smrti, to sve spada, ne zaboravimo, u zajedniku sudbinu. Odrastao sam i naao svoju svrhu u tome da budem lekar. Moja namera nije toliko bila da spasem svet koliko da iscelim sebe. Malo e doktora ovo priznati, naroito mladih, ali birajui ovu profesiju zacelo podsvesno verujemo kako e pruanje pomoi drugima izleiti nau ranjivost. I moe da je lei. Ali takoe i produbljuje ranu. Odabrao sam da specijaliziram hirurgiju zbog Upraviteljice, njenog postojanog prisustva kroz itavo moje deatvo i ranu mladost. ta bi ti bilo najtee mogue da radi?, kazala je poto sam doao da od nje zatraim savet najmranijeg dana prve polovine mog ivota. Uzvrpoljio sam se. S kakvom je samo lakoom Upraviteljica sondirala jaz izmeu ambicije i celishodnosti. Zato moram da radim ono to je najtee?

Zato, Marione, to si instrument Boji. Ne ostavljaj taj instrument da lei u futroli, sine. Sviraj! Ne ostavljaj neistraenim ni deli instrumenta. Zato se zadovoljiti pesmicom Tri slepa mia kad moe da svira Gloriju? Ali, Upraviteljice, ne mogu ni sanjati da sviram Baha, Glorija..., zaustio sam bez daha. Nikad nisam svirao ni gudaki ni duvaki instrument. Ni note nisam znao. Ne, Marione, rekla je gledajui me blago, pruivi ruku ka meni, grubom vornovatom akom me dodirnuvi po obrazu. Ne, ne Bahovu Gloriju. Tvoju! Onu Gloriju koja ivi u tebi. Najvei je greh ne pronai je, ignorisati mogunosti koje ti je Bog dao. Po prirodi mi je vie odgovarala neka kognitivna disciplina, neko introspektivno polje interna medicina, ili moda psihijatrija. Od prizora operacione sale sam se preznojavao. Zamisao da drim skalpel izazivala mi je greve u stomaku. (I dalje ih izaziva.) Hirurgija je bila neto najtee to sam mogao zamisliti. I tako sam postao hirurg. A posle trideset godina nisam poznat ni po brzini, ni po smelosti, niti po tehnikoj genijalnosti. Zovite me postojanim, zovite me priljenim, recite da se opredeljujem za nain i tehniku koja odgovara odreenom pacijentu i odreenoj situaciji, a ja u razmotriti takvu pohvalu. Zadobio sam naklonost svojih kolega lekara koji dolaze meni kad i sami moraju pod no. Znaju da e Marion Stoun i posle operacije dati sve od sebe kao i pre i tokom hirurkog zahvata. Znaju da o izrekama poput: Kad ne zna ta rei, najbolje je sei ili: Zato ekati kad moe operisati mislim da su verodostojne samo kad se odnose na ono najplitkoumnije u naoj struci. Moj otac, prema ijoj hirurkoj vetini gajim najdublje potovanje, ima obiaj da kae: Operacija s najboljim ishodom je ona za koju se odlui da je nee izvesti. Znati kad ne treba da operie, znati kad si zaglibio preko glave, znati kad da pozove u pomo hirurga kalibra moga oca sve su to darovi, sve su to odlija koja ostaju nepriznata. Jednom prilikom, kad sam imao pacijenta u veoma ozbiljnom stanju, molio sam oca da ga operie. Stajao je utei kraj kreveta, prstima opipavajui puls pacijentu jo dugo poto mu je odredio otkucaje srca, kao da mu je neophodno da oseti njegovu kou, slab signal radijalne arterije kako bi se u njemu iskristalisala odluka. U njegovom napetom

14

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

15

izrazu video sam krajnju usredsreenost. Bezmalo sam video kako mu se u glavi okreu zupanici; uinilo mi se da sam mu u oima opazio sjaj. Krajnje briljivo odmeravao je jednu mogunost nasuprot drugoj. Na kraju je odmahnuo glavom i okrenuo se. Poao sam za njim. Doktore Stoune, kazao sam oslovljavajui ga zvanino iako sam eznuo da poviem: Oe!, operacija mu je jedina ansa, rekao sam. U dui sam znao da je ta ansa beskonano mala i da bi prvi daak anestezije mogao okonati sve. Otac mi je spustio ruku na rame. Obratio mi se blago, vie kao mlaem kolegi nego kao sinu: Marione, seti se jedanaeste zapovesti, rekao je. Ne operii na dan pacijentove smrti. Setim se njegovih rei u noima punog meseca u Adis Abebi, kad sevaju noevi i lete kamenice i meci, i kad se oseam kao da stojim u klanici a ne u operacionoj sali broj tri i na koi oseam tkivo i krv neznanaca. Setim se. Ali ne moe uvek znati reenje pre nego to operie. ovek operie u sadanjem trenutku. Kasnije e retrospektoskop, ta zgodna alatka nevaljalih deaka i pandita,* onih to predsedavaju farsi koju zovemo M&M sastancima na kojima se analiziraju smrtnost i uzroci smrtnosti proglasiti tvoju odluku ispravnom ili pogrenom. I ivot je takav. ivi ga unapred, a shvata ga unazad. Tek kad stane i osvrne se iza sebe, vidi telo pod svojim tokovima. Sada, u svojoj pedesetoj godini, duboko potujem prizor otvorene trbune duplje ili otvorenih grudi. Stidim se nae ljudske sposobnosti da povreujemo i sakatimo jedni druge, da skrnavimo telo. Ipak, taj mi prizor doputa i da vidim kabalistiku harmoniju u kojoj srce izviruje iza plua, a jetra i slezina se savetuju pod kupolom dijafragme i to me ostavlja bez rei. Svoje prste to opipavaju creva, svetlucavi namotaj za namotajem, sedam metara sabijenih u tako mali prostor, u potrazi za rupama koje su napravili seivo ili metak. Creva koja sam propustio kroz prste mogla bi se po ovakvoj afrikoj noi pruiti sve do Rta dobre nade, a tek treba da vidim glavu guje. Ali uistinu vidim svakidanja uda ispod koe, rebara i miia, skrivena pogledu njihovog sopstvenika. Ima li vee povlastice na kugli zemaljskoj? U takvim trenucima setim se da zahvalim svome bratu blizancu doktoru ivi Prajsu Stounu da ga potraim, da ga naem u odrazu* Mudar ovek, uitelj, u Indiji. (Prim. prev.)

staklene ploe koja razdvaja dve operacione sale, i da mu klimnem glavom u znak zahvalnosti to mi je omoguio da budem ono to sam danas. Hirurg. Po ivinim reima, ivot se na kraju svede na krpljenje rupa. iva nije govorio u metaforama. On je tano to radio krpio rupe. Ali drugaiju vrstu rupe, one koja razdvaja porodicu. Nekad se ta rana javlja u trenutku roenja, nekad se to deava kasnije. Svi mi popravljamo neto to se pokvarilo. To je ivotni zadatak. I mnogo nedovrenog ostavljamo sledeem narataju. Roen u Africi da bih iveo u egzilu u Americi, a onda se najzad vratio u Afriku, ja sam ivi dokaz da je geografija sudbina. Sudbina me je vratila na tane koordinate mog roenja, tano u istu onu operacionu salu u kojoj sam roen. Moje ruke u rukavicama sad su iznad istog onog stola u operacionoj sali broj tri, u istom onom prostoru nad kojim su nekad poslovale i ruke mojih roditelja. Ponekad nou zrikavci zriu zaa-ziii, zaa-zii, na hiljade zrikavaca ije se glasanje utapa u kaalj i roktanje hijena u brdima. I najednom se priroda utia. Kao da je prozivka zavrena i da je sad vreme da u mraku naete svog parnjaka i povuete se. U vakuumu tiine koji zatim usledi, ujem visoke tonove zvezdanog bruja i osetim likovanje, zahvalan za svoje beznaajno mesto u galaksiji. U takvim trenucima osetim koliko dugujem ivi. Kao braa blizanci, spavali smo u istoj postelji sve do rane mladosti, glave uz glavu, a nogu i trupa odmaknutih pod uglom. Prerasli smo tu intimnost, ali ja ipak eznem za tim, da nam lobanje budu u neposrednoj blizini. Kad se probudim i primim dar jo jednog sunevog izlaska, prva mi je pomisao da ga probudim i kaem: Dugujem ti prizor jutra. A najvie od svega dugujem ivi sledee: da ispriam ovu priu. Priu koju moja majka sestra Meri Dozef Prajs nije otkrila, a od koje je moj neustraivi otac Tomas Stoun pobegao, i ije delie ja moram da sastavim u jednu celinu. Samo pripovedanje moe zaceliti naprslinu koja razdvaja moga brata i mene. Da, polaem bezgraninu veru u hirurko umee, ali nema tog hirurga koji moe da spoji ranu to razdvaja dva brata. Tamo gde su konac i elik podbacili, pria mora uspeti. Da ponem iz poetka...

PRVI DEO...jer je tajna o brizi za pacijenta u tome da ti je stalo do pacijenta. Frensis V. Pibodi, 21. oktobar 1925.

17

16

GLAVA 1

Povratak tifusne groznice

S

estra Meri Dozef Prajs u bolnicu Mising dola je iz Indije, sedam godina pre naeg roenja. Sestra Anali i ona bile su prve iskuenice reda karmelianki u Madrasu, koje su ujedno sa iskuenitvom prole i napornu obuku za medicinske sestre u Optoj dravnoj bolnici u Madrasu, te stekle diplomu. Na sveanoj dodeli diploma, moja majka i Anali su primile znake* i iste veeri poloile konani zavet na siromatvo, celibat i poslunost. I umesto da se odazivaju na uenice (u bolnici) ili iskuenice (u manastiru), sad su im se na oba ta mesta mogli obraati sa sestro. Njihova vremena i svetaki pobona igumanija esi Divarugeze, od milja zvana Sveta Ama, nije gubila vreme pa je dve bolniarke-kaluerice blagoslovila i dodelila im iznenaujui zadatak: Afriku. Onoga dana kad je trebalo da isplove, sve iskuenice su u karavanu riki na biciklima izale iz manastira i pole u luku da isprate svoje dve sestre. U mislima vidim kako su se iskuenice postrojile po doku, brbljajui i drhtei od uzbuenja i oseanja, a bele odore im lepraju na povetarcu dok galebovi skakuu oko njihovih stopala u sandalama. esto se pitam ta je mojoj majci prolazilo kroz glavu dok su ona i sestra Anali, obe tek devetnaestogodinjakinje, poslednji put koraale indijskim tlom i ukrcale se na Kolongut. Morala je uti priguene jecaje i rei: Neka je Bog s vama kako je prate dok je stupala mostiem na* Engl.: nursing pin, vrsta beda, obino od metala kao to su zlato ili srebro, koji nose kolovane medicinske sestre i kojim pokazuju u kojoj su koli diplomirale. Bedevi medicinskih sestara vode poreklo od maltekog krsta. (Prim. prev.)

19

18

20

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

21

brod. Da li se plaila? Da li se predomiljala? Pre toga se jednom, kad je ula u manastir, ve bila zauvek odvojila od svoje porodice u Koinu i preselila se u Madras, koji je od njenog doma bio udaljen jedan dan i jednu no putovanja vozom. to se tie njenih roditelja, mogao je biti i na drugoj strani sveta, jer je oni vie nikada nisu videli. A sad, nakon tri godine u Madrasu, otkinula se i od svoje porodice po veri, ovoga puta da bi prela okean. I ponovo bez povratka. Nekoliko godina pre no to sam seo da ovo napiem, putovao sam u Madras u potrazi za majinom priom. U arhivi karmelianki nisam naao nikakvog traga o njoj, ali sam pronaao dnevnike Svete Ame, u kojima je igumanija beleila prohujale dane. Kad se Kolongut odvojio od pristanita, Sveta Ama je podigla ruku kao saobraajac i svojim glasom za propovedi, za koji kau da se ne slae s mojim godinama sveano izgovorila rei: I ostavi zemlju svoju mene radi, jer je Postanje bilo njena omiljena biblijska knjiga. Sveta Ama je imala velike planove za ovu misiju: istina, i sama Indija ima neutoljive potrebe. Ali to se nikad nee promeniti i ne treba da bude izgovor; dve mlade kaluerice njene najbistrije i najbolje uenice trebalo je da budu luonoe: Indijke koje e odneti Hristovu ljubav u najmraniju Afriku to je bila njena velika ambicija. U zapisima nam je otkrila svoja razmiljanja: Ba kao to su to engleski misionari spoznali u Indiji, ne moe bolje nositi Hristovu ljubav nego preko obloga, melema, previjanja, ienja i pruanja utehe. Ima li boljeg sluenja od leenja? Njene dve mlade kaluerice prei e okean i u Africi e poeti misija Reda bosonogih sestara karmelianki iz Madrasa. Dok je dobra igumanija gledala dve prilike to su mahale uz brodsku ogradu i postepeno se pretvarale u dve bele takice, osetila je kako je obuzima strepnja. ta ako su svojim pokoravanjem njenom velikom planu osuene na stranu sudbinu? Engleski misionari iza sebe imaju svemonu imperiju... a ta imaju moje devojke? Napisala je kako su galebovi kriali i kako je ptiiji izmet padao i ruio sveani ispraaj kakav je zamislila. Ometao ju je zadah trule ribe i natrulog drveta, kao i do pasa obnaeni luki radnici koji su balavili nad prizorom njenog jata devica, a od betela im se pljuvaka crvenela kao krv. Oe, poveravamo svoje sestre Tvome uvanju, rekla je Sveta Ama prebacujui taj teret na Njegova plea. Prestala je da mae i ruke su

joj nale zaklon u rukavima rize. Preklinjemo Te za milost i zatitu Tvoju u ovom irenju bosonogih karmelianki... Bila je godina 1947, i Britanci su konano naputali Indiju; pokret Napustite Indiju postigao je nemogue. Sveta Ama je polako uzdahnula. Sad je to novi svet koji zahteva odvano delovanje, ili je bar ona tako smatrala. Crno-crvena plutajua kutija koja je sebe nazivala brodom napredovala je puei se Indijskim okeanom ka svome odreditu Adenu. Kolongut je u tovarnom prostoru nosio naslagane sanduke eljanog pamuka, pirina, svile, Godreovih plakara, Tatinih ormara za kartoteku, kao i trideset i jedan motocikl marke rojal enfild bulet, iji su motori bili umotani u nauljene krpe. Brod nije bio namenjen prevozu putnika, ali kapetan Grk je ba to inio primajui goste to plaaju. Bilo je mnogo onih koji bi plovili teretnim brodom kako bi utedeli na putovanju, i on im je to omoguavao krtarei na posadi. I tako je na ovom putovanju na brodu imao dve madraske kaluerice, tri Jevrejina iz Koina, jednu porodicu iz Gudarata, trojicu Malajaca sumnjivog izgleda i nekoliko Evropljana, ukljuujui i dva francuska mornara koji su se vraali na svoj brod u Adenu. Kolongut je imao veoma prostranu, ogromnu palubu gotovo nalik paretu kopna na moru. Na jednom kraju se, poput komarca na leima slona, nalazila trospratna nadogradnja u kojoj behu smeteni posada i putnici i na ijem se vrhu nalazio komandni most. Moja majka, sestra Meri Dozef Prajs, poticala je iz naroda Malajali, iz Koina u dravi Kerali. Malajalski hriani vode poreklo jo iz vremena dolaska Svetog Tome iz Damaska u Indiju 52. godine nove ere. Neverni Toma je podigao prve crkve u Kerali mnogo pre nego to je Sveti Petar stigao u Rim. Majka je bila pobona i volela je da ide u crkvu; u srednjoj koli je na nju uticala jedna harizmatina karmelitska kaluerica koja je pomagala sirotinji. Rodni grad moje majke ima pet ostrva postavljenih kao dragulji u prstenu i okrenutih prema Arabljanskom moru. Decenijama su trgovci zainima uplovljavali u Koin radi nabavke kardamona i karanfilia, ukljuujui i izvesnog Vaska da Gamu 1498. Portugalci su se uanili u Goi prisilno preobraajui hinduiste u katoliku veru. Katoliki svetenici i kaluerice

22

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

23

konano su stigli i u Keralu, kao da nisu znali da je Sveti Toma doneo istu Hristovu veru u Keralu hiljadu godina pre njih. Na veliku alost i ogorenost roditelja, moja majka je postala karmelitska kaluerica, naputajui tako drevnu sirijsku hriansku tradiciju Svetog Tome kako bi prigrlila (u oima njenih roditelja) tu skorojeviku papistiko-idolopokloniku sektu. Ne bi ih vie razoarala ni da je postala muslimanka ili hinduistkinja. Bilo je dobro to joj roditelji nisu saznali da je osim toga postala i bolniarka, to bi za njih znailo da je isprljala ruke kao da pripada kasti nedodirljivih. Majka je odrasla na obali okeana, gledajui kineske ribarske mree razapete po dugakim motkama od bambusa, to vise nad vodom kao dinovska pauina. More je narodu obezbeivalo hleb nasuni, snabdevalo ih rakovima i ribom. Ali sada, na palubi Kolonguta, bez koinske obale da joj uokviruje vidokrug, nije ga prepoznala. Pitala se da li je okean daleko od obala uvek takav: zlonameran, nemiran i boje dima. Muio je Kolongut, terao ga da se ljulja, krivuda i kripi, kao da eli da ga ni manje ni vie nego celog proguta. Ona i sestra Anali su se usamile u svojoj kabini zakljuavi vrata kao prepreku mukarcima i moru. Analino strasno klicanje molitve prenerazilo je majku. Obredno itanje Jevanelja po Luki bilo je zamisao sestre Anali; kazala je kako e to dui dati krila, a telu disciplinu. Dve asne sestre su se svakim slovom, svakom reju, svakim stihom i svakom frazom podvrgle postizanju dilatatio, elevatio i excessus kontemplaciji, elevaciji i ekstazi. Drevna monaka praksa Riara iz Sen-Viktora* pokazala se korisnom prilikom prelaska okeana. Druge noi, nakon to su deset asova tako pomno i meditativno itale, sestra Meri Dozef Prajs je najednom osetila kako tampane rei i stranice nestaju, kako se gube granice izmeu nje i Boga. itanje joj je pruilo sledee: radosnu predaju tela svetom, venom i beskrajnom. Na bdeniju este noi (bile su reene da odre pravila samostanskog ivota ma gde bile), zavrile su himnu, dva psalma i antifone, pa onda Slavoslovije, i ba su pevale Bogorodiinu himnu, kad ih je prodoran zvuk lomljave vratio na zemlju. Dograbile su prsluke za spasavanje i izjurile napolje. Naile su na prizor izvijenog dela palube podignutog* Hrianski mistik i teolog iz avgustinske opatije Sen-Viktor u Parizu, koji je iveo u XII veku. (Prim. prev.)

u piramidu, gotovo kao da je Kolongut, pomislila je sestra Meri Dozef Prajs, napravljen od rebrastog kartona. Kapetan je puio lulu, a njegov prezrivi osmeh davao je do znanja da su putnice reagovale preterano. Devete noi su se etvoro od esnaest putnika i jedan lan posade razboleli od groznice iji su znaci na telu bili ruiaste pege koje se javljaju drugog dana visoke temperature i rasporeuju se kao kineska slagalica po grudima i trbuhu. Sestra Anali se ozbiljno razbolela, koa joj je gorela na dodir. Drugog dana bolesti bacakala se u grozniavom delirijumu. Meu putnicima na Kolongutu nalazio se jedan mladi hirurg Englez otrog pogleda koji je upravo bio napustio Indijsku zdravstvenu slubu u potrazi za boljim zaposlenjem. Bio je visok i snaan, a ispijene crte lica davale su mu izgled izgladnelosti, ali je ipak izbegavao trpezariju. Sestra Meri Dozef Prajs je drugog dana putovanja bukvalno naletela na njega kad je izgubila ravnoteu na mokrim metalnim stepenicama to su iz dela s kabinama vodile u zajednike prostorije. Englez koji je iao iza nje zgrabio ju je kako je mogao, u predelu trtine kosti i leve strane grudnog koa. Ispravio ju je kao da je malo dete. Kad mu je, zamuckujui, zahvalila, on se zacrveneo kao cvekla; izgubio je prisebnost vie od nje zbog te iznenadne intimnosti. Osetila je da joj izbijaju modrice na mestima gde su je stegle njegove ruke, ali je u toj nelagodnosti bilo neeg to joj nije smetalo. I od tada Engleza vie nije videla. Sada, traei medicinsku pomo, sestra Meri Dozef Prajs je prikupila hrabrost da zakuca na vrata njegove kabine. Slabi glas ju je pozvao da ue. Doekao ju je jedak miris acetona. To sam ja, pozvala ga je. Sestra Meri Dozef Prajs. Doktor je leao postrance na leaju, koa mu je bila iste boje kao i ukastozelene kratke pantalone, a oi vrsto stisnute. Doktore, rekla je sa oklevanjem, i vi imate groznicu? Kad je pokuao da je pogleda, beonjae su mu se izvrnule kao klikeri na povrini za kotrljanje. Okrenuo se i izbljuvao u protivpoarno vedro, ali je promaio, to i nije bilo toliko vano budui da je vedro ve bilo puno do vrha. Sestra Meri Dozef Prajs mu je pritrala i opipala mu elo. Bilo je hladno, vlano i lepljivo, nimalo grozniavo. Obrazi mu behu upali, a telo izgledalo kao da se skupilo kako bi stalo u skuenu kabinu. Niko od putnika nije bio poteen morske bolesti, ali Engleza je ozbiljno pogodila.

24

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

25

Doktore, elim da vas izvestim da je petoro obolelo od groznice. Javila se sa osipom, jezom, preznojavanjem, usporenim pulsom i gubitkom apetita. Svi su stabilni izuzev sestre Anali. Doktore, veoma sam zabrinuta za Anali... Osetila se bolje im joj je taj teret spao sa srca, iako joj Englez nije odgovorio nikako osim jeanjem. Pogled joj je pao na povesku zavezanu oko reetke kreveta, blizu njegovih ruku, koja je bila vezivana u jedan vor za drugim, ukupno njih deset. vorovi su bili tako debeli i bilo ih je toliko da je poveska stajala kruto podignuta, nalik vornovatoj motki. Eto kako je beleio sate i nastupe munine i povraanja. Ispraznila je i isprala vedro pa mu ga stavila nadohvat ruke. Pekirom je pokupila prljavtinu s poda, a zatim isprala pekir i okaila ga da se sui. Donela mu je vode i stavila je pored njega. Povukla se pitajui se koliko je dana prolo otkad je poslednji put jeo. Do uvee mu je bilo gore. Sestra Meri Dozef Prajs je donela arave, pekire i supu. Klekla je i pokuala da ga nahrani, ali je ve samo miris hrane kod njega izazvao napad povraanja. One jabuice su mu bile utonule u one duplje. Smeurani jezik mu je bio kao u papagaja. Prepoznala je voni miris koji je ispunjavao sobu kao zadah gladovanja. Kad mu je utinula kou na nadlaktici i pustila, ostala je podignuta kao mali ator, kao ona izvijena paluba. Vedro je do polovine bilo puno iste tenosti. On je brbljao neto o zelenim poljima, nesvestan njenog prisustva. Moe li munina biti kobna, pitala se ona. Ili moda ima forme fruste groznice od koje je obolela i sestra Anali? Toliko mnogo nije znala o medicini. Nasred okeana, okruena bolesnicima, osetila je teinu svog neznanja. Ali je znala kako da neguje. I znala je kako da se moli. Pa mu je, molei se, skinula koulju i svukla kratke pantalone. Dok ga je kupala u krevetu bila je svesna sebe, jer nikada ranije nije negovala belca, niti pak doktora. Koa mu se u talasima jeila na dodir vlane krpe. Ali na njoj nije bilo osipa kakav je po kabinama videla na etvoro putnika i jednom posluitelju, kog je takoe uhvatila groznica. Snani miii ruku skupljali su mu se u sveanj na ramenima. Tek sad je primetila da mu je leva strana grudi ulegnutija od desne; u udubljenju iznad leve kljune kosti moglo je stati pola olje, a sa desne samo ajna kaiica vode. A tano iznad i ispod njegove leve bradavice, pa dalje sve do pazuha, videla je duboko ulegnue. Koa nad ovim kraterom

bila je sjajna i mrekasta. Dodirnula ju je i dah joj se presekao kad su joj prsti upali unutra ne nailazei ni na kakav otpor. Zaista, inilo se da nedostaju dva, ili moda ak i tri susedna rebra. I u tom ulegnuu mu je srce vrsto kucalo uz njene prste, od kojih ga je razdvajao samo tanak sloj koe. A kad je odmakla prste, videla je otisak njegovog srca na svojoj koi. Fine, prozrane malje na njegovim grudima i stomaku izgledale su kao da su tu doplovile vodenom strujom od matice stidnih dlaka. Potpuno mirno i bez uzbuenja mu je oprala neobrezani ud, pa ga prebacila na jednu stranu kako bi se postarala za smeuranu kesicu bespomonog izgleda pod njim. Oprala mu je stopala i plakala dok je to inila, neizbeno mislei na svoga Dragog Boga i Njegovu poslednju no na ovom svetu koju je proveo sa svojim uenicima. U njegovom prtljagu nala je knjige o hirurgiji. Na marginama su perom bila ispisana imena i datumi, a tek kasnije se dosetila da su to zacelo imena pacijenata, kako Indijaca tako i Britanaca, podsetnici na bolest koju je prvi put video kod nekog Pibodija ili nekog Krinana. Krsti pored imena protumaila je kao znak da je pacijent podlegao. Nala je jedanaest svezaka ispunjenih zbijenim rukopisom odsenih poteza, u kojima je tekst plesao odmah iznad linija, ne potujui margine na ivicama stranica. Za jednog tako utljivog i povuenog oveka, rukopis je otkrivao neoekivanu reitost u pisanju. Konano je nala istu potkoulju i kratke pantalone. ta rei kad ovek ima manje odee nego knjiga? Okreui ga na jednu pa na drugu stranu, promenila je arave i obukla ga. Znala je da se zove Tomas Stoun jer je to ime bilo napisano na knjizi iz hirurgije koju je poloio pored kreveta. U njoj nije nala mnogo o groznici s osipom i nita o munini. Te noi je sestra Meri Dozef Prajs savladavala prolaze veoma nagnutog broda, hitajui od jednog do drugog bolesnikog kreveta. Izboina na mestu gde se paluba izvila liila je na figuru pod mrtvakim pokrovom pa je odvraala pogled od nje. Jednom je videla talas kao crnu planinu, visok kao viespratnica, dok je Kolongut izgledao kao da je na ivici da upadne u rupu. Vodena zavesa se obruila na pramac, s bukom stranijom od tog prizora. Kako je bila nasred olujnog okeana, omamljena od nedostatka sna, suoena s tekom medicinskom situacijom, njen se svet veoma

26

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

27

pojednostavio. Bio je podeljen na one s groznicom, one s morskom boleu i one zdrave. A bilo je vrlo mogue da ak ni te razlike nisu mnogo vane jer bi se ubrzo svi mogli podaviti. Probudila se pored Anali, gde je jamano zadremala. Zatim joj se inilo da se ve sledeeg asa ponovo probudila, ali ovoga puta u kabini onoga Engleza, gde je zaspala kleei pored njegovog kreveta, klimave glave oborene na grudi, s njegovom rukom na svom ramenu. Samo to je sve to shvatila, zaspala je ponovo, da bi se u cik zore probudila na leaju, ali na samoj njegovoj ivici, stisnuta uz Tomasa Stouna. Pourila je natrag ka Anali i otkrila da joj se stanje pogoralo jer je sada disala ubrzano i dahtavo. Na koi su joj izbile velike crvenoljubiaste mrlje koje su se meusobno spajale. Zabrinuta lica neispavane posade i injenica da je jedan momak klekao pred nju rekavi: Sestro, oprostite mi grehe!, govorili su joj da je brod i dalje u opasnosti. Posada nije obraala panju na njene molbe za pomo. Osujeena i izbezumljena od oaja, sestra Meri Dozef Prajs je uzela visei leaj iz zajednike prostorije zbog vizije koja joj se ukazala u tom stanju magnovenja izmeu sna i jave. Okaila ga je u njegovoj kabini, izmeu okruglog prozoria i kreveta. Doktor Stoun je bio mrtvaki teak i samo je zahvaljujui posredovanju Svete Katarine uspela da ga svue s kreveta na pod, pa da ga premesti, deo po deo tela, u visei leaj. Povinujui se vie sili zemljine tee nego njihanju broda, leaj je naao pravi horizontalni poloaj. Klekla je kraj njega i molila se, darujui srce Isusu, zavravajui Magnifikat, prekinut one noi kad se izvila paluba. Boja se Stounu najpre vratila u vrat, a potom i u obraze. Pojila ga je kaiicama vode. Kroz jedan sat mogao je da uzme i supu. Sad su mu se oi otvorile i u njih se vraala svetlost, a one jabuice su pratile svaki njen pokret. A onda, kad je podigla kaiku, snani prsti su joj obuhvatili runi zglob i privukli hranu ustima. Upamtila je stih koji je otpevala nekoliko trenutaka pre toga: Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne. Bog je uo njene molitve. Bled i nesiguran na nogama, Tomas Stoun je sa sestrom Meri Dozef Prajs otiao do kabine u kojoj je leala sestra Anali. Prenerazio ga je prizor razrogaene kaluerice u bunilu, bolno iskrivljenog,

uznemirenog lica, nosa uiljenog kao pero, nozdrva to podrhtavaju sa svakim udahom, naizgled budne, a zapravo potpuno nesvesne posetilaca. Kleknuo je i nadneo se nad nju, ali Analin staklasti pogled proe kroz njega. Sestra Meri Dozef Prajs ga je posmatrala kako uvebanim pokretima povlai Analine one kapke da joj ispita venjau* i kako joj baterijskom lampom mae ispred zenica. Pokreti su mu bili spretni i skladni dok je povijao Analinu glavu ka njenim grudima da proveri ukoenost vrata, dok joj je opipavao limfne vorove i pomerao ruke i noge pa savijenim prstom umesto malog ekia kuckao ligament na aici kolena da joj ispita reflekse. Nelagodnost koju je sestra Meri Dozef Prajs osetila u njemu kad ga je srela kao putnika, a potom i kao bolesnika, bee iezla. Skinuo je s Anali odeu, nesvestan pomoi sestre Meri Dozef Prajs dok je nepristrasno prouavao lea, bedra i zadnjicu pacijentkinje. Dugi vretenasti prsti kojima je opipavao jetru i slezinu u Analinom trbuhu kao da su stvoreni ba za tu svrhu nije mogla da ih zamisli kako rade bilo ta drugo. Poto kod sebe nije imao stetoskop, prislonio je uho uz Analino srce, a onda i uz stomak. A onda ju je okrenuo na stranu i prislonio uho uz njena rebra da oslune plua. Onda je sve to zajedno razmotrio i promrmljao: Udisanje je slabije na desnoj strani... pljuvane lezde uveane... lezde u vratu oteene zato? Puls slab i ubrzan... Bio je usporen kad je groznica poela, primetila je sestra Meri Dozef Prajs. Da, rekli ste, odvrati on otro. Koliko usporen? Nije podizao pogled. etrdeset pet do pedeset, doktore. Osetila je da je zaboravio na svoju bolest, da je zaboravio ak i da se nalazi na brodu. Sjedinio se s telom sestre Anali, ono je bilo predmet panje i tragao je za neprijateljem u njemu. Osetila je koliko je doktor samouveren pa je prestala da se plai za Anali. Kleei uz njega, bila je uzbuena kao da je tek toga asa zapravo postala bolniarka, poto se prvi put srela s lekarom poput njega. Ugrizla se za jezik obuzdavajui elju da mu kae sve to i jo mnogo vie.* Sluzokoa unutranje strane kapka. (Prim. prev.)

28

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

29

Coma vigil, rekao je, a sestra Meri Dozef Prajs je pretpostavila da je poduava. Vidite kako joj oi stalno vrludaju kao da eka i trai neto? Lo znak. A vidite kako stalno upka i opipava krevetski arav to je karfologija, a ovi mali miii to se trzaju su subsultus tendinum. Ovo je takozvani tifoidni oblik. Javlja se u poslednjim stadijumima mnogih vrsta trovanja krvi, ne samo tifusa... Ali ne zaboravite i tu ju je pogledao sa smekom koji je protivreio onome to je sledee rekao da sam hirurg, a ne lekar internista. ta ja znam o takvim bolestima? Osim da nije neto to zahteva hirurko leenje. Njegovo prisustvo ne samo da je smirilo sestru Meri Dozef Prajs, smirilo je i more. Najednom se vratilo sunce, koje se dotad skrivalo. Slavlje pijane posade ukazivalo je na to da su samo nekoliko sati ranije bili u veoma ozbiljnoj situaciji. Meutim, ma koliko sestra Meri Dozef Prajs odbijala da u to poveruje, Stoun je za sestru Anali mogao da uini vrlo malo, a i to malo nije imao ime. U kutiji prve pomoi u brodskoj ostavi nalazila se samo sasuena bubavaba sve ostalo je neko od posade zaloio u poslednjoj luci u kojoj su bili. Ormari s medicinskom opremom koji je kapetan koristio kao sedite u svojoj kabini izgledao je kao da potie iz srednjeg veka. Par makaza, jedna britva i grubi forceps bili su jedini predmeti iz te ivopisne kutije koji su se mogli upotrebiti. ta je hirurg poput Stouna mogao da radi s oblozima, siunim kutijicama pelina, majine duice i alfije? Stoun se nasmejao videvi etiketu na kojoj je pisalo oleum philosophorum (i tad je prvi put sestra Meri Dozef Prajs ula taj radosni zvuk, iako je u dalekom odjeku bilo izvesne otrine). Sluajte ovo, kazao je i proitao: sadri krenjak i opiljke za hronian zatvor! im je proitao, zavitlao ju je preko palube. Izvadio je jedino tupe instrumente i jednu bocu boje ilibara u kojoj je bio laudanum opiatum paracelsi. Kaika te drevne lekarije e, inilo se, olakati stranu glad sestre Anali za vazduhom, odnosno prekinue vezu plua s mozgom, kako je Tomas Stoun objasnio sestri Meri Dozef Prajs. Priao im je kapetan, neispavan, kao da je pred modanim udarom, prskajui pljuvaku i brendi dok je govorio: Kako se usuujete da raspolaete brodskom imovinom? Stoun je skoio na noge i u tom trenutku podsetio je sestru Meri Dozef Prajs na kolarca eljnog tue. Stoun je streljao kapetana tako prodornim pogledom da je ovaj poeo s mukom gutati pljuvaku i

najzad ustuknuo. Baciti ovu kutiju je bolje za oveanstvo, ali je gore za ribe. Reci samo jo jednu re pa u te prijaviti da prevozi putnike bez ikakve medicinske opreme. Pristao si na pogodbu. A ti si poinio ubistvo, odvratio je Stoun pokazujui na Anali. Kapetanovo lice izgubi vrstinu pa su mu se obrve, kapci, nos i usne razleteli i razlili kao vodopad. Sad je Tomas Stoun preuzeo dunost da sedi uz Analin krevet, ali je uspeo i da izlazi i pregleda sve ostale na brodu, pristali oni na pregled ili ne. Odvojio je obolele od groznice od zdravih. Vodio je podrobne beleke, nacrtao mapu prostorija na Kolongutu i slovom X oznaio sva mesta na kojima se groznica pojavila. Zahtevao je da se sve kabine dezinfikuju dimom. Nain na koji je nareivao putnicima i rasporeivao ih razbesneo je zlovoljnog kapetana, ali ako je i bio svestan toga, Tomas Stoun nije obraao panju. Sledeih dvadeset etiri asa uopte nije spavao u odreenim razmacima pregledao je sestru Anali, proveravao stanje ostalih, bdeo. I jedan stariji par se bio prilino ozbiljno razboleo. Sestra Meri Dozef Prajs se nije micala od njih. Dve nedelje poto su isplovili iz Koina, Kolongut se dovukao u luku Aden. Kapetan Grk je jednom mornaru s Madagaskara naredio da podigne portugalsku zastavu, pod kojom je brod plovio, ali Kolongut je zbog groznice stavljen u karantin po propisu, s portugalskom zastavom ili bez nje. Laa je usidrena na odstojanju, odakle su, kao izgnani gubavci, mogli samo da gledaju grad. Stoun se posvaao sa slubenikom luke kapetanije, nekim kotom, koji je pristao uz brod, rekavi mu kako e ga ako ne donese lekarski pribor, boce Ringerovog rastvora za intravensku terapiju i sulfa-preparate on, Tomas Stoun, smatrati odgovornim za smrt graana Komonvelta koji se nalaze na brodu. Sestra Meri Dozef Prajs se divila njegovim neuvijenim reima, koje su kazane i u njeno ime. Kao da je Stoun zamenio Anali na mestu njene jedine saveznice i prijateljice na ovom zlosrenom putovanju. Kad su ih snabdeli onim to su traili, Stoun je najpre otiao sestri Anali. Zadovoljivi se najjednostavnijim antisepticima, jednim potezom skalpela razotkrio je veliku potkonu venu tano na mestu gde je ulazila u noni lanak sestre Anali. Uvukao je iglu u klonuli krvni

30

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

31

sud koji je inae trebalo da bude debeo poput olovke. Privrstio je iglu poveskom, brzo odvezavi vorove. Uprkos infuziji Ringerovog laktata i sulfa-preparata, Anali nije pustila ni kap mokrae niti pokazala ikakvog znaka poboljanja. Kasnije te veeri umrla je u jezivoj provali smeha, kao i ono dvoje drugih, starac i starica, svi u rasponu od nekoliko sati. Sestru Meri Dozef Prajs su te smrti zbunile jer ih nije oekivala. Zaslepelo ju je ogromno uzbuenje koje ju je obuzelo kad je Tomas Stoun ustao i doao da pregleda Anali. Nekontrolisano je drhtala. U sumrak su sestra Meri Dozef Prajs i Tomas Stoun gurnuli umotana tela preko ograde palube, bez ikakve pomoi sujeverne posade koja nije ni pogledala u njihovom pravcu. Sestra Meri Dozef Prajs je bila neutena pa se bedem hrabrosti koji je podigla raspao kad je telo njene prijateljice pljusnulo u vodu. Stoun je stajao pored nje ne znajui ta da radi. Lice mu je potamnelo od besa i sramote to nije bio u stanju da spase sestru Anali. Kako joj zavidim, rekla je sestra Meri Dozef Prajs kroz poslednje suze, poto su joj umor i neispavanost odvezali jezik. Sad je s naim Gospodom. To je svakako bolje mesto od ovog. Stoun je zadrao smeh. Za njega je ovakva tugaljivost bila simptom bunila. Uzeo ju je za ruku i odveo u svoju sobu, stavio je da legne i rekao joj da se odmori, da je to doktorovo nareenje. On je seo na visei leaj i posmatrao kako je obuzima san, jedini izvestan blagoslov u ivotu, a onda je pohitao da ponovo pregleda lanove posade i sve putnike. Doktoru Tomasu Stounu, hirurgu, san nije bio potreban. Dva dana kasnije, budui da se nisu javili novi sluajevi groznice, konano im je bilo dozvoljeno da se iskrcaju sa Kolonguta. Pre nego to su sili na obalu, Tomas Stoun je potraio sestru Meri Dozef Prajs. Naao ju je kako, crvenih oiju, sedi u kabini koju je delila sa sestrom Anali. Bili su joj mokri i lice i brojanice koje je vrsto stiskala. S iznenaenjem je primetio ono to ranije nije zapazio: da je neobino lepa, krupnih oiju, duevnih i izraajnih vie nego to oi imaju pravo da budu. Osetio je vruinu u licu i jezik mu je otkazao poslunost. Skrenuo je pogled na pod, na njenu putnu torbu. Kad je konano progovorio, izustio je: Tifus. Traio je po knjigama i mnogo o tome razmiljao. Videvi da je zbunjena, ponovio je: Nesumnjivo tifus.

Oekivao je da e se od same te rei, od dijagnoze, ona oseati bolje, ali umesto toga oi su joj se ponovo napunile suzama. Najverovatnije tifus naravno, to bi se dalo proveriti analizom seruma, promucao je. Pomerao je stopala, prekrtao i razdvajao ruke. Ne znam kuda ete, sestro, ali ja sam se zaputio u Adis Abebu... to je u Etiopiji, kazao je mumlajui sebi u bradu. U bolnicu... koja bi cenila vae usluge kada biste doli. Pogledao ju je i ponovo pocrveneo, jer zapravo nita nije znao o bolnici u koju ide, pa ni to da li bi tamo njene usluge bile od koristi, i zato to je oseao da te vlane crne oi itaju svaku njegovu misao. Ali sestra Meri Dozef Prajs je utala zbog svojih misli. Setila se kako se molila za njega i za Anali, i kako joj je Bog usliio molitve za samo jedno od njih. Stoun je tad ustao kao vaskrsli Lazar i svim svojim biem se uneo u to da postavi tanu dijagnozu groznice. Upao je u prostorije posade, posvaao se s kapetanom, ljutio se i pretio. Vladao se pogreno u oima sestre Meri Dozef Prajs, ali nastojei da postigne ispravan cilj. Njegova silovita strast za nju je bila otkrie. U bolnici Medicinskog fakulteta u Madrasu, gde je bila na obuci za medicinsku sestru, hirurzi specijaliste (koji su u to vreme uglavnom bili Englezi) lebdeli su ozbiljni i na odstojanju od pacijenata, dok su hirurzi asistenti i stariji i mlai hirurzi staisti (koji su svi bili Indijci) ili za njima u koloni kao paii. Pokatkad joj se inilo da su toliko usredsreeni na bolest da su im pacijent i njegove tegobe bili sporedni. Tomas Stoun je bilo drugaiji. Osetila je da taj poziv da mu se pridrui u Etiopiji nije uvebavao unapred. Rei su mu izletele pre nego to je mogao da ih zaustavi. ta da radi? Sveta Ama je pronala izvesnu belgijsku kaluericu koja je bila raskinula sa svojim redom i napravila neznatno, veoma nesigurno uporite u Adenu, u Jemenu, uporite koje je dospelo u opasnost zbog redovniinog loeg zdravlja. Sveta Ama je isplanirala da sestra Anali i sestra Meri Dozef Prajs ponu na tom mestu, nad afrikim kontinentom, te da od belgijske kaluerice saznaju sve to budu mogle o radu u toj neprijateljskoj klimi. Odatle je, nakon prepiske s Amom, trebalo da sestre krenu na jug, ne u Kongo (u kome su ve bili Francuzi i Belgijanci), niti u Keniju, Tanganjiku, Ugandu ili Nigeriju (na sve te due su apu ve stavili anglikanci, koji ne vole konkurenciju), ve moda u Ganu ili u Kamerun. Sestra Meri Dozef Prajs se pitala ta bi Sveta Ama rekla za Etiopiju.

32

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

33

Vizija Svete Ame sad je izgledala kao pusti san, poslaniki evangelizam koji toliko nije imao veze sa stvarnim stanjem da je sestru Meri Dozef Prajs bilo sramota da to i pomene Tomasu Stounu. Umesto toga je kazala, slomljenim, bespomonim glasom: Imam nareenje da se javim u Adenu, doktore. Ipak, hvala vam. Hvala vam za sve to ste uinili za sestru Anali. On se pobunio rekavi da nije uinio nita. Uinili ste vie nego to bi moglo da uini bilo koje ljudsko bie, rekla je i obema rukama uzela njegovu pa je zadrala u svojima. Pogledala ga je u oi. Neka vas Bog blagoslovi i neka bude uz vas. Pod rukom je osetio brojanicu i dalje upletenu oko njenih prstiju, mekou njene koe vlane od suza. Prisetio se njenih ruku na sebi, kako ga oblae, kako mu ak i glavu dre dok povraa. Seao se njenog lica okrenutog ka nebesima, kako peva i moli se za njegov oporavak. Osetio je kako mu se toplota razliva po vratu pa je znao da ga boja lica odaje i po trei put. Njene su oi izraavale bol, i tek kad joj se sa usana oteo uzvik, shvatio je da joj suvie jako stiska ruke i da joj brojanice drobe zglavke prstiju. Odmah ju je pustio. Usne su mu se rastvorile, ali nita nije rekao. Samo je naglo otiao. Sestra Meri Dozef Prajs nije mogla ni da se makne. Ruke su joj bile crvene i zabolele su je. Oseala je taj bol kao dar, kao blagoslov, do te mere opipljiv da joj se popeo uz podlaktice pa dalje, do grudi. Ono to, meutim, nije mogla da podnese bio je oseaj da joj je neto ivotno vano iupano iz grudi kad je on otiao. Htela je da se uhvati za njega, da mu vikne da ne odlazi. Pre toga je mislila kako je njen ivot u slubi Boga potpun. A sad je videla kako je u njenom ivotu neka praznina za koju nije ni znala da postoji. Istoga asa kad je s Kolonguta zakoraila na tlo Jemena, sestra Meri Dozef Prajs je poelela da se nikad nije iskrcala. Kako je samo bilo besmisleno to je udela da izae na obalu svih onih dana dok su bili u karantinu. Aden, Aden, Aden o njemu nije znala nita pre ovog putovanja, pa ak ni sada za nju nije predstavljao nita vie od egzotinog imena. Ali od mornara na Kolongutu je saznala da se teko moe ii bilo kuda u svet bez zaustavljanja u Adenu. Strateki poloaj te luke ranije je sluio britanskoj vojsci. Sada je status slobodne carinske zone od nje stvorio mesto za kupovinu i za presedanje iz jednog broda u

drugi. Aden je bio kapija u Afriku; iz Afrike je predstavljao kapiju u Evropu. Sestri Meri Dozef Prajs je izgledao kao kapija u pakao. Grad je istovremeno izgledao mrtav i u neprestanom pokretu, kao prekriva na trulom leu koji se migolji zbog crva. Pohitala je glavnom ulicom da bi omamljujuu vrelinu zamenila senovitim uskim uliicama. Zgrada je izgledala kao da je isklesana od vulkanske stene. Meu peacima vrludala su kolica neverovatno visoko natovarena bananama, ciglama, dinjama, a jedna su ak nosila dva gubavca. Pored nje je prola pognuta, velom zabraena starica nosei na glavi malu pe na ugalj u kojoj je tinjala vatra. Ali na taj prizor niko nije obraao panju jer su svi piljili u tamnoputu kaluericu koja je koraala meu njima. Zbog svog nepokrivenog lica oseala se kao da je potpuno gola. Posle sat vremena, tokom kojeg je oseala kako joj koa buja kao testo u rerni, i nakon to su je upuivali as u ovom as u onom pravcu, sestra Meri Dozef Prajs stie pred jedna vrataca na kraju uliice nalik pukotini. Na kamenom zidu se nalazio trag u vidu obrisa nekakve table nedavno uklonjene. U sebi se pomolila, duboko udahnula i zakucala. Uzvikom joj je odgovorio neki ovek promuklog glasa, i sestra Meri Dozef Prajs to protumai kao poziv da ue. Ugledala je Arapina bez koulje kako sedi pored sjajne vage. A svuda oko njega, doseui sve do tavanice, bile su velike bale uvezanog lia. Stao ju je guiti teak miris staklene bate. Za nju je miris kata* bio nov: uglavnom nalik mirisu trave, ali s izvesnom primesom zaina u pozadini. Arapinu je brada bila tako crvena od kane da je pomislila kako je iskrvario. Oi su mu bile iscrtane kao u ene, podseajui je na Saladina, koji je spreio krstae da zauzmu Svetu zemlju. On odmeri pogledom mlado lice zatoeno u beli kaluerski veo, a onda mu oi s debelim kapcima odlutae na gledstoun torbu u njenoj ruci. Telo mu se nadimalo dok se prostaki smejao kroz zlatne zube, smehom koji se* Lisnata biljka narkotik, veoma omiljena u nekim delovima Afrike, a odnedavno i u Britaniji. Drvo Catha edulis potie iz Etiopije, a proirilo se i na mnoge afrike zemlje i Arabijsko poluostrvo. Jemenski kat se najee pominje kao najkvalitetniji. Ako se vae, lie kata izaziva oseanje euforije i deluje kao stimulans. (Prim. prev.)

34

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

35

presekao kad je video da e se kaluerica sruiti. Smestio ju je da sedne i naredio da donesu vode i aja. Kasnije, meavinom jezika znakova i nekakvog nerazumljivog engleskog, saoptio joj je kako je belgijska kaluerica koja je ovde ivela iznenada umrla. Kad je to rekao, sestru Meri Dozef Prajs je ponovo obuzela drhtavica te je osetila neku duboku slutnju kao da u tom stakleniku uje korake kroz suvo lie. U Bibliji je nosila sliku sestre Beatris i sad je u mislima videla to lice, kako se preobraava u posmrtnu masku, a zatim u Analino lice. Prisilila je sebe da pogleda tog oveka u oi, ne bi li dokuila ta joj govori. Od ega? Ko u Adenu jo pita od ega? Jednog dana si dobro, dugovi su ti plaeni, ene su ti srene, velia Alaha, a ve sutradan te epa groznica i, ako ti otvori kou vruini kojoj je odolevala sve ove godine, umre. Od ega? Nije vano od ega. Od upale koe! Od kuge! Od malera, ako ti je drae. ak i od sree. Zgrada je bila njegova. Stabljike zelenog kata sevale su mu u ustima dok je govorio. Staru kaluericu nije mogao da spase njen Bog, kazao je gledajui navie i upirui prstom u tavanicu, kao da On tamo ui. Oi sestre Meri Dozef Prajs su nevoljno pratile njegov pogled pre nego to se pribrala. U meuvremenu su njegove mutne oi spustile pogled s tavanice na njeno lice, njene usne, i na njene grudi. O majinoj sudbini znam ovoliko zato to je to poteklo s njenih usana do uiju drugih, a potom do mojih. Ali njena pria se zaustavlja u Adenu. Naglo se prekinula u onoj staklenoj bati. Jasno je, meutim, jedno: da je na putovanje krenula s verom da Bog odobrava njenu misiju i da e je za nju opremiti i zatititi je. Ali, u Adenu joj se neto dogodilo. Niko nije znao ta tano. Tamo je, meutim, shvatila da Bog ume da bude i osvetoljubiv i surov, ak i prema onima koji su mu verni. avo se ukazao u modroljubiastoj, iskrivljenoj posmrtnoj maski sestre Anali, ali Bog je to dozvolio. Za Aden je mislila da je grad zla, u kom je Bog poslao satanu da joj pokae koliko je svet loman i nepotpun, kako je krhka ravnotea izmeu zla i dobra i kako je bila naivna u svojoj veri. Njen otac je imao obiaj da kae: Ako hoe da nasmeje Boga, ispriaj mu svoje planove. Osetila je saaljenje prema Svetoj Ami, iji je san o prosvetljenju Afrike bio tatina koja je Anali kotala ivota.

Dugo vremena sam znao samo ovo: nakon neodreenog perioda, moda od nekoliko meseci ili ak od godinu dana, moja majka, kojoj je bilo devetnaest godina, nekako je umakla iz Adena pa pola kopnom, verovatno do zidinama opasanog drevnog grada Harara u Etiopiji, ili moda u Dibuti, iz kog je vozom ula u Etiopiju, pa preko Dire Dave dospela u Adis Abebu. Znam da se pria nastavlja kad je stigla u bolnicu Mising. Neko je triput polako zakucao na vrata Upraviteljiine kancelarije. Uite, rekla je Upraviteljica i tom jednom reju skrenula sudbinu Misinga u pravcu koji niko ni zamisliti nije mogao. Bilo je to na poetku sezone pljuskova, kad je grad zabezeknut i potinjen vlazi, i kad posle mnogo sati i mnogo dana poinju da vam se priviaju zvuci i slike. Upraviteljica se upitala da li time moe objasniti viziju prelepe tamnopute kaluerice koja je stajala, jedva se drei na nogama, na vratima. Upraviteljica je pogled tih upalih, netrepuih smeih oiju oseala na licu kao tople ruke. Zenice su im bile proirene kao da su joj kasnije e misliti Upraviteljica uasi putovanja jo svei u pamenju. Donja usna joj je bila oteena kao da e pui na najmanji dodir. Monaki veo, pritegnut ispod brade, uokvirivao joj je lice kao ovalni ram, ali nikakva tkanina nije mogla sputati revnost na tom licu, niti prikriti povreenost i zbunjenost. Njena sivosmea monaka haljina je nekad morala biti bela. A kako se Upraviteljiin pogled sputao nanie, ugledala je mrlju svee krvi na mestu gde se sastaju noge. Prikaza je bila bolno mrava ali odluna, i inilo se da je pravo udo to uopte moe da govori kad je izrekla glasom otealim od iscrpljenosti i tuge: udim da pone vreme razumevanja, vreme sluanja Boga dok govori zajednici svojoj i kroz nju. Item molitve vae i da mi dozvoljeno bude da ostatak ivota provedem u Njegovom Euharistinom Prisustvu te da pripremim duu svoju za veliki dan sjedinjenja izmeu neveste i Mladoenje. Upraviteljica je prepoznala molepstvije iskuenice koja ulazi u red, rei koje je i sama izgovorila pre mnogo godina. Odgovorila je nesvesno, kao i njena majka igumanija nekada davno: Ui u radost Gospodnju. I tek kad se neznanka skljokala uz dovratak, Upraviteljica se prenula iz zanosa i pohitala oko stola da je prihvati. Glad? Iscrpljenost? Gubitak menstrualne krvi? ta je posredi? Sestra Meri Dozef Prajs nije

36

Ejbraham Vergeze

Kapija suza

37

imala nikakvu teinu u Upraviteljiinim rukama. Stavili su neznanku u krevet. Ispod vela, kapice i monake haljine otkrili su krhki grudni ko i naduven stomak. Devojica! Ne ena. Da, devojica koja samo to se oprostila od detinjstva. Devojica ija kosa nije bila oiana kratko kao kod veine kaluerica, ve je bila dugaka i gusta. Devojica sa (kako su mogli da ne primete?) prerano sazrelim grudima. U Upraviteljici su se probudili svi materinski instinkti pa je bdela uz nju. I bila je uz mladu kaluericu kad se ova probudila u noi, uasnuta i u bunilu, vrsto se drei za Upraviteljicu, i shvatila da je na bezbednom. Dete, dete, ta ti se to dogodilo? Sve je u redu. Sad si bezbedna. Takvim ju je umirujuim reima Upraviteljica teila, ali bilo je potrebno da proe nedelju dana pre nego to je mlada redovnica smela da spava sama, i jo jedna sedmica pre no to joj se vratila boja u lice. Kad su se pljuskovi zavrili i kad je sunce okrenulo lice gradu, kao da ga ljubi, sve mu nadoknauje i kae kako je to ipak njegov omiljeni grad, za koji uva svoje najradosnije svetlo, svetlo bez oblaka, Upraviteljica je izvela sestru Meri Dozef Prajs napolje. Da je upozna sa stanovnicima Misinga. Njih dve su prvi put ule u operacionu salu broj tri i zapanjena Upraviteljica je gledala kako se strog i ozbiljan izraz lica njenog novog hirurga Tomasa Stouna raspada i menja u neto nalik srei kad je ugledao sestru Meri Dozef Prajs. Porumeneo je, uzeo ruku mlade redovnice u svoju i stiskao je sve dok joj nisu navrle suze. Moja majka je tad morala znati da e zauvek ostati u Adis Abebi, u bolnici Mising i u prisustvu ovog hirurga. Da radi za njega i njegove pacijente, da mu bude veta asistentkinja bila je dovoljna ambicija, ambicija bez oholosti i Boja volja, neto to ona ume i moe, to je logino. Povratak u Indiju preko Adena bilo je teko i zamisliti. Narednih sedam godina, koliko je ivela i radila u bolnici Mising, sestra Meri Dozef Prajs je retko govorila o svome putovanju, a nikad o razdoblju provedenom u Adenu. Kad god bih pomenula Aden, priala je Upraviteljica, tvoja majka bi brzo pogledala preko ramena kao da je juri i stie Aden ili ono, ma ta to bilo, to je tada ostavila za sobom. Strava i uas na njenom licu su me odvraali od toga da pitam ponovo. Ali me je to i plailo, mogu ti rei. Rekla bi samo: Boja volja je bila da doem ovamo, Upraviteljice. Ne znamo puteve Gospodnje. U takvom odgovoru nije bilo nedostatka potovanja. Verovala je da od

svog ivota treba da naini neto lepo kao dar Bogu. On ju je doveo u Mising. Tako veliki i presudno vaan jaz u neijem ivotu, naroito u tako kratkom ivotu, ve sam po sebi privlai panju. Biograf, ili pak sin, mora duboko da kopa. Moda je znala da e potraga izmeu ostalog uticati na to da se bavim medicinom, ili da naem Tomasa Stouna. Uavi u operacionu salu broj tri, sestra Meri Dozef Prajs se primila dunosti koja e potrajati do kraja njenog ivota. Ogrtala je doktora Stouna, stavljala mu masku i rukavice, i stajala preko puta njega, s druge strane stola, kao njegova prva asistentkinja, povlaei mali retraktor kako bi bolje video, presecajui konac kad bi joj pokazao kraj, i predviajui kad e mu trebati irigacija ili sukcija. Ve posle nekoliko nedelja majka je pokrivala oba mesta: sestre instrumentarke i prve asistentkinje, kad god bi sestra instrumentarka bila odsutna. Ko je bolje od prve asistentkinje znao kada doktor Stoun eli skalpel za otar rez, a kad mu je dovoljna gaza obmotana oko prsta? Kao da je imala dvodomni um, koji joj je jednom polovinom omoguavao da bude instrumentarka i hitro prenosi instrumente sa tasa do njegovih prstiju, dok je drugom polovinom sluila kao Stounova trea ruka i podizala jetru ili sklanjala u stranu i pridravala omentum, lojavu preagu koja titi creva, ili je pak vrhom prsta gurala nateeno tkivo kako bi Stoun video gde potom treba da zabode iglu. Upraviteljica je imala obiaj da proviri i posmatra. Pravi balet, dragi moj Marione. Nebeski par. U potpunoj tiini, govorila je Upraviteljica. Nije traio instrumente niti je govorio brii, seci ili sukcija. Ona i Stoun... Nikad nisi video nita bre. Valjda smo ih samo mi usporavali jer nismo dovoljno brzo skidali pacijente sa stola i donosili nove. Sedam godina su Stoun i sestra Meri Dozef Prajs radili u istom ritmu. Kad je operisao kasno nou i sve do jutra, ona je bila naspram njega, postojanija od njegove sopstvene senke, odana, struna, nikad se nije alila i nikad nije bila odsutna. Sve do onoga dana kada smo moj brat i ja najavili nae prisustvo u njenoj utrobi i nau nezaustavljivu elju da hranu placente zamenimo njenim grudima.