p o r u k e - serbian mirror - ogledalo · 2020. 11. 16. · “genocid“. u pismu srbije bi}e...

2 Jul 2015.

P O R U K E

3www.serbianmirror.comJul 2015.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Kolona proternih u Srbiju u preko nje strana 6

Srbija se odri~e dràvnih medija strana 7

Najlep{e pri~e starog Beograda: Ada Ciganlija strana 8

Vanjini biseri: Manekeni zakasnelog pubertetea strana 9

Kako sam zaglavio u Ameri~kom zatvoru strana 10

Teslin neostvareni san strana 11

Delo Save Rako~evi}a strane 12

Pri~a o {umi strana 13

Od pilota do uvoznika srpskih proizvoda strana 14

Ivan Kalauzovi} - Odnos Srbije i rasejanja... strana 16

Romanti~ne lude i druge pri~e strana 18

Umro \uza Stojiljkovi} - Markovi konaci strana 20

Dò Moler: Aleksej strana 21

Sport: Neverovatan mesec za srpski sport strana 22

Iz va{eg ugla: Ima li leka za slomljenu du{u strana 23

Vera: Vidovdan strana 24

Konzulat: Vi pitate, konzulat odgovara strana 25

Horoskop za jul mesec strana 26

Pomeni strana 27

Mali oglasi strana 28

Rodjendani strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

· Phone: 773.744.0373

· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Aleksandra

Miti}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,

(Beograd), Ivan Kalauzovi}-Ivanus (Ni{),

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havaji), Dejan Marinkovi}

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·

· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Urukama imatenovo, julsko

izdanje Ogledala. Julje mesec kada se uAmerici obeleàvajudani na{eg genija,Nikole Tesle. Time,Amerika odaje po-~ast ovom velikomnau~niku, koji je ve}i

deo svog ìvota i nau~nog rada proveo u Americi, gdeje i umro 1943. Tesline uspehe i pronalaske, kao i nje-gova istraìvanja nauka i danas poku{ava daodgonetne.

Ti dani su pred nama, a za nama je punorazloga zbog kojih treba da budemo ponosni, jer na{isportisti osvajaju titule {irom sveta.

Omladinska fudbalska reprezentacija Srbijeosvojila je svetsku titulu nakon pobede Brazila, rezul-tatom 2:1. Na{e ko{arka{ice su osvojile zlato na EP,pobedom nad Francuskom. Vaterpolisti takodje osvo-jili svetsku ligu. Sportski uspesi se niù jedan zadrugim i to je dovoljan razlog da se kolektivnoose}amo lepo i ponosno.

A i na{e srpsko pozoriste u îkagu i daljepostiè sve ve}e i ve}e uspehe u svojoj jubilarnojdesetoj sezoni, uprkos nere{enim odnosima sa

Srpsko-ameri~kim muzejom Sveti Sava, u ~ijem suUpravnom dboru ponovo isti ljudi. A isti su, jer jegodi{nja skup{tina ponovo protekla u istom maniru{to zna~i bila je ponovo netransparentna, i ovaj put,kao i prethodne godine se ne zna kako se brojeglasovi, pa je vrlo verovatno da nova-stara Upravanema legitimitet.

U poslednjih par godina pod istomUpravom po{to se zaboravila namena muzeja SvetiSava, kao da njegova namena nije {irenje srpske kul-ture i tradicije, pa je nekada{nji Srpski kulturni cen-tar u îkagu postao u neku ruku “li~na pr}ija”, kakose to u na{em narodu kaè. O tome op{irnije uslede}em avgustovskom izdanju. A u medjuvremenunam ostaje da se nadamo da }e do}i vreme kada }emuzej Sveti Sava ponovo okupljati sve dobronamerneSrbe koji èle da svojoj zajednici daju doprinos.Zasada je to, naàlost, nemogu}e.

Bez obzira gde provodite ovo leto, pre-vazidjite sve nesporazume i ne zaboravite najve}evrednosti ìvota, ljubav prema porodici i svojimbli`njim, jer kako je govorio Miroslav Anti}: "Ljubavje jedini vazduh koji sam udisao, i osmeh jedinijezik koji na svetu razumem.".

Srda~no va{a,Slavica Petrovi},gl. i odg. urednik

RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala

I Z R E D A K C I J E

Izlo`baumetni~kih slika

umetnice iz Srbije, Dragane To{i}

“Pri~a o {umi“ Srpsko-ameri~ki Muzej

St Sava 18. juli u 7:30 pm,

448 W Barry ave, Chicago.

Srda~no vas pozivamo da prisustvujete ovom kulturnom

dogadjaju.

Jul 2015.4

S R B I N F O

Srpsko-Ameri~ka {ahovska akademijaDejan “May“ Maksimovi} profesionalni velemajstor {aha iz Srbije, koji

ìvi u îkagu vi{e od 15 godina je profesionalni {ahista preko 35 godina. Najve}i uspeh u karijeri je 33-e mesto u svetu!

Dejan je takodje profesionalni trener preko 25 godina i ve}ina njegovih u~enika su Nacionalni prvaci Ilinoisa, Amerike i {irom sveta.Za vrlo kratko vreme njegovi u~enici su osvojili vi{e od impozantnih

3000 trofeja u razli~itim kategorijama!Dejan “May“ Maksimovi} daje privatne, grupne, {kolske, koled`, uni-

verzitet i online ~asove {aha svim uzrastima i kategorijama. Ako èlite da napravite uspeh kako u {ahu, tako i u ìvotu

slobodno ga kontaktirajte na:Tel: (224)875-9715

E-mail: [email protected]: chessmay1

Za sve detaljne informacije molim Vas posetite website:www.maychampions.com

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comJul 2015.

USB UN po~injeprakti~no diplo-matska bitka, koja

se nedeljama vodi na IstRiveru, ali i u svetskimcentrima mo}i, oko inicija-tive Londona i Moskve uo~i20-te srebreni~ke godi{njice,~iji se rasplet o~ekuje 7.jula, za kada je zakazanasednica SB. Teoretski, SBmoè da raspravlja o oberezolucije, {to nije ustaljenadiplomatska praksa, ili da nastolu ostane samo britanska,jer je ona prva podneta.

Beograd }e na adrese predstavnika15 dràva u SB poslati novo pismo, ukojem }e ukazati da je britanska inicijativaza nas neprihvatljiva i da nije u interesu niSrbije, ni celog regiona, jer ne doprinosipomirenju, ve} stvaranju novih tenzija.Predlog rezolucije VelikeBritanije neprihvatljiv je zaSrbiju, jer su u tekstunapravljene samo kozmeti~keizmene i prakti~no samosmanjen broj upotrebe re~i“genocid“. U pismu Srbijebi}e navedeno da britanskinacrt rezolucije baca stigmuna ceo srpski narod i da bibilo pogubno da se ovakvimjednim potezom Srbi istorijskiozna~e kao genocidna nacija.Ova Rezolucija o Srebrenicinije prihvatljiva ni za Srbiju,ni za Republiku Srpsku,zajedni~ka je ocena predsed-nika i premijera Srbije iRepublike Srpske, TomislavaNikoli}a, Milorada Dodika,Aleksandra Vu~i}a i @eljkeCvijanovi}. Kako je“Novostima“ re~eno u vrhusrpske vlasti, ~itava diplomatska aktivnostBeograda trenutno je usmerena naspre~avanje usvajanja britanske rezolucije,koja je i u doradjenoj varijanti, izrazitoantisrpska i ne doprinosi pomirenju, ve}dizanju tenzija u regionu.

Kao kontrapredlog britanskomdokumentu o Srebrenici, ruska delegacija uUjedinjenim nacijama podelila je svim~lanicama Saveta bezbednosti nacrt svojerezolucije o Bosni i Hercegovini. Oni sma-traju da SB ima zadatak da postigne dogov-or o tekstu koji bi doneo istinsku koristcelom regionu, pa je predlog Moskveusredsredjen na pitanja koja predstavljaosnovu za saradnju i mirnu koegzistenciju

dràva regiona, a ne napitanja koja ja~aju tenzije,saznaju Novosti. IdejaRusije je da SB jo{ jednompotvrdi podr{ku Dejtonskomsporazumu i da se najo{trijeosude svi zlo~ini po~injenitokom svih sukoba u biv{ojJugoslaviji. U ovoj rezoluci-ji se ne izdvaja i posebnone navodi Srebrenica, a nibilo koji drugi zlo~in.Rusija u rezoluciji insistira

na po{tovanju Dejtonskogsporazuma za BiH ~ime brani

opstanak Republike Srpske, kao i napomirenju medju narodima, te aktivnojsaradnji dràva regiona.

Potvrda Dejtonskog sporazuma iupotreba termina genocid – glavne su ta~kerazmimoilaènja Rusije i Velike Britanije,zbog kojih su male {anse da dodje do kom-

promisa oko rezolucija o BiH i Srebrenici,koje su ove dve zemlje predloìle u Savetubezbednosti.

U ovom trenutku te{ko je pred-videti epilog vi{enedeljnog diplomatskograta koji se poveo oko srebreni~kog jubile-ja, jer i Moskva i London vode {iroke kon-sultacije na Ist Riveru kako bi opipale puls~lanica Saveta bezbednosti i obezbedile {to{iru podr{ku za svoj predlog. Ukolikoodnos snaga u SB bude tesan, prema oce-nama u diplomatskim krugovima UN,mogu}a izlazna strategija mogla bi da budeda ne prodje nijedna rezolucija, ve} da seusvoji zajedni~ka izjava, koju bi potpisaopredsedavaju}i SB, a u kojoj bi bile izbeg-

nute sve “kontroverzne ta~ke“.Najekstremnija, ali manje izgledna varijan-ta, jeste da nijedna od strana ne odustaneod svog dokumenta i da, kao stalne ~laniceSB, pribegnu pravu veta.

Najnoviji pritisak na Srbiju kadaje re~ o Srebrenici su i nedavna hap{enja.Vest o hap{enju jednog od komandanatateroristi~ke OVK Ramu{a Haradinaja uSloveniji, koji u srpskom Tuìla{tvu imadebeo kriminalni i zlo~ina~ki dosije, kao ihap{enje ratnog komandanta muslimana uBiH Nasera Ori}a u [vajcarskoj, srpskojstrani bila je unapred jasna da }e obojicavrlo brzo biti pu{tena i da je re~ o stvaran-ju privida pravednosti i pritisak na Srbiju.Njihovim hap{enjem i brzim oslobadjanjembo{nja~ki i albanski ratni komandantipostali su simboli neka`njivosti zlo~inapo~injenih nad srpskim civilima.

Iako su svi nadle`ni medjunarodnisudovi utvrdili da Srbija nije po~inila geno-

cid u Srebrenici, kako podse}a profesorTibor Varadi, Zapad na srpske zvani~nikeneprestano vr{i pritisak da iznova odajupo{tu srebreni~kim `rtvama i tako pokaùsvoj odnos prema masakru iz 1995.O~igledno je da deklaracija srpskog parla-menta iz marta 2010. godine kojom jenajo{trije osudjen zlo~in nad bo{nja~kimstanovni{tvom ipak nije bila dovoljna, pi{ePolitika.

Za{to se stalno insistira napovezanosti Beograda sa ovim zlo~inom iza{to Beograd u o~ima nekih suseda izapadnih zemalja nikako da osvoji pravo dase distancira od Srebrenice?

Mo`da je bolje pitanje koliko je

uop{te relevantan argument da su medju-narodni sudovi oslobodili Srbiju krivice zagenocid ako se zna da su ti sudovi odgov-ornosti oslobodili i Nasera Ori}a i Ramu{aHaradinaja, ratne komandante koji suprethodnih dana po poternicama Srbijeuhap{eni. Frapantno je, naime, da se odBeograda o~ekuje da prizna makar moralnuodgovornost za zlo~in, dok niko od onihkoji pritiskaju svako novo srpsko rukovod-stvo da se u Srebrenici suo~i sa srpskomodgovorno{}u za masakr, od Haradinaja iOri}a nema ni pribli`no sli~na o~ekivanja.[tavi{e, o njima u nekim evropskim pre-stonicama ovih dana govore kao o nevinozato~enim ljudima.

U Srbiji ogromna ve}ina gradjanai Ori}a i Haradinaja smatra odgovornim zaratne zlo~ine. Oni su zapravo postali sim-boli neka`njivosti zlo~ina po~injenih nadsrpskim civilima. A to {to Ori}, Haradinaj,pa ni Ante Gotovina za zlo~ine nad Srbima

u Hrvatskoj tokom “Oluje“ imnogi drugi nisu ka`njeni, nezna~i da bi i Beograd trebaloda usvoji ha{ke ar{ine i daprestane da o~ekuje da seneko makar pokloni senimasrpskih `rtava.

Vojni analiti~arMiroslav Lazanski smatra dapomirenje na Balkanu zahte-va punu istinu, a ne rezoluci-ju. On napominje da su neke~injenice o ratnim de{avanji-ma u Srebrenici nesporne,uklju~uju}i i onu da je tu bilosedi{te 28. muslimanskedivizije, koja je od 1992. do1995. iz te zone dejstvovalapo srpskim okolnim selima,ubiv{i 3.000 Srba, ~ija suimena poznata.

“I {ta sada najavl-jenom rezolucijom èle

Britanci? Da nametnu Srbima u RepubliciSrpskoj i Srbiji ose}aj kolektivne krivice?îtanje istorije preko zlo~ina pretpostavl-ja da se zlo~in identifikuje, svaki prou~iponaosob, da se ispita njegov kontekst,njegovo izvr{enje. Jer, debata o pro{lostiti~e se i na{e sada{njosti. Za{to bi 1.500,ili 7.000, ili 8.000 ubijenih muslimana uSrebrenici bio genocid, a 3.000 ubijenihSrba oko Srebrenice nesre}ni slu~aj?Za{to bi zlo~in po~injen u ime jedinstveneBiH bio manje za osudu od zlo~inapo~injenog u ime Republike Srpske?Pomirenje na Balkanu zahteva punuistinu. Bez nje – nema ni pomirenja”,tvrdi Lazanski.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

DVA NACRTA REZOLUCIJE O SREBRENICI

KOLONE PROTERANIH U SRBIJU I PREKO NJE

Svetski dan izbeglica, Srbija jedo~ekala kao jedna od petzemalja u svetu i prva u

Evropi po broju ljudi saproduènom izbegli~kom situaci-jom, sa ~ak 35.000 izbeglica i kaozemlja tranzita u kojoj je vi{e od22.000 ljudi zataìlo azil samo uprvih pet meseci ove godine, dok jesa druge strane madjarska Vladaodlu~ila da hitno podigne zid od 4metra na granici sa Srbijom, kakobi zaustavila dolazak imigranata.Madjarska je u tu svrhu izdvojila21 milion evra, navode}i da je nanjihovu teritoriju ove godine u{lo61.000 ilegalnih imigranta, skorosvi preko Srbije, ali da odnosi ovedve zemlje nisu bili nikada bolji.Ve}ina tih migranata dolazi saKosova, iz Sirije i Avganistana.

Najava izgradnje zida iza-zvala je brojne negativne reakcije uEU i u Srbiji. PotpredsednicaEvropske Komisije KristalinaGeorgijeva kritikovala je ovuodluku navode}i da se njome jed-nostrano suspenduje Dablinski spo-razum III, kojim se reguli{e prijemazilanata u zemlje EU. O{tro jereagovao i austrijski ministarspoljnih poslova Sebastijan Kurc,koji je upozorio da }e Madjarska“snositi posledice“ ako suspendujesporazum. Evropska Komisija jekritikovala Madjarsku zbog namereda gradi zid, ali je priznala da nemapravnog na~ina da to spre~i, jersvaka ~lanica EU sama odlu~ujekako }e obezbedjiivati granice sane-~lanicama. U slu~aju kr{enjaDablinskog sporazuma ova dràvabi zaista mogla da snosi te{keposledice, izmedju ostalog i zato{to se strahuje da bi i druge zeml-je mogle da se povedu za njenimprimerom. Ukoliko Komisija nebude zadovoljna madjarskimobja{njenjem odluke o suspenziji,moè da podnese prijavuEvropskom sudu koji je nadleànza sankcionisanje kr{enja temeljnihevropskih zakona i sporazuma. Sud,~ije su odluke obavezuju}e, mogaobi Madjarskoj da nametne finansi-jske sankcije te{ke stotine milionaevra i da joj uskrati pristup evrop-skim fondovima. Kao krajnja mera,Madjarskoj bi moglo biti oduzetopravo glasa u Savetu EU sve dokne poni{ti spornu odluku.

Prvi potpredsednik VladeSrbije Ivica Da~i} je naglasio daSrbija ne gleda sa odobravanjem napotez Madjarske, iako sa tom

zemljim ima odli~ne prijateljskeodnose. On je ocenio da bi bilobolje da se investiralo u elektronskinadzor zelene granice, kako je ipredlagao dok je bio na ~eluMinistarstva unutra{njih poslova, tezatraìo evropsko re{enje problemailegalne migracije. “Medjutim tadau Srbriji, Madjarskoj, a ni u Briselunisu ozbiljno shvatali probleme sakojima moèmo svi da se suo~imo.“Vreme je da se Evropa izjasni dali je Evropa zidova pro{lost ilibudu}nost. Ja sam mislio da jeBerlinski zid pao“, poru~io jeDa~i}. Srpska policija je nedavnouhapsila 29 policajaca i devetcarinika, koji su slu`bovali nagranici prema Madjarskoj, podoptu`bom da u proteklih 15 mese-ci, na podru~ju grani~nog prelazaprema Madjarskoj, “kao ~lanoviorganizovane kriminalne grupe,

nisu u toku svoje smene preduzi-mali mere iz svoje nadle`nosti kakobi spre~ili krijum~arenje i drugakrivi~na dela, ve} su uzimali novaci poklone“.

Agencija za nadzorspoljnih granica Fronteks bi}ezaduèna da spasava ilegalne imi-grante koji dodju u ìvotnu opas-nost, ali i da vra}a sve one koji binelegalno poku{ali da dodju u EU.Fronteks je saop{tio da je odpo~etka ove godine u EU ilegalnodo{lo 153 hiljade imigranata. Iakoje ovo goru}a tema, nije postignutkonsenzus dràva ~lanica EU ouvodjenju kvota za prijem podnosi-laca zahteva za azil. PredsednikEvropskog saveta Donald Tuski ivi{e {efova dràva i vlada EU su seusaglasili da bi trebalo da sepostigne dogovor da svaka ~lanica

Unije dobrovoljno prihvati izvestanbroj od ukupno 40 hiljada azilana-ta, izbeglica iz ratova u Aziji iAfrici koji su ilegalno do{li u Italijui Gr~ku. Obavezuju}e kvote za pre-razme{taj azilanata koje jepredloìla Evropska komisija odbilisu Nema~ka, Francuska, Poljska,ê{ka, Madjarska i Slova~ka, aposebno je zahtevano da se uni{tebande organizovanog kriminalakoje za velike svote novca uspeva-ju da ilegalno prebace imigrante uju`ne zemlje Evrope i Balkan.

Dok Evopa ne re{i svojproblem, zvani~nici Srbije poru~ujuda }e azilanti u Srbiji bitiprihva}eni na adekvatan na~in i da}e biti i zdravstveno i na svakidrugi na~in zbrinuti. “Ovo je jedinideo Balkana na kojem niko od azi-lanata nije zlostavljan, nijeoplja~kan, niko nije {ikaniran, zato

{to mi znamo kakva je to muka jerje, na àlost, u poslednjih 20 godi-na u Srbiju do{lo vi{e od 800.000izbeglica“, rekao je ministar za rad,zapo{ljavanje, bora~ka i socijalnapitanja Aleksandar Vulin. “Miimamo medjunarodne obaveze daprihvatimo svakog ko zatraì azil ida mu izdamo odredjenu potvrdu sakojom on slobodno moè da sekre}e po na{oj teritoriji“, objasnioje Vulin, dodaju}i da se nakon pri-jema azilanti upu}uju u prihvatnecentre, gde prolaze obaveznelekarske kontrole. “O~igledno je daje Srbija jedna od najugroènijihzemalja, ali je i jasno da nijednazemlja sama ne moè da se izborisa tim problemom, a sada vidimoda ni EU ne moè sama da pron-adje re{enje“, rekao je Vulin. On jedodao da se procenjuje da je samo

Siriju napustilo blizu 9 milionaljudi, i da nigde na svetu ne posto-je kapaciteti za prihvat toliko ljudi.

Ina~e, po podacima izpro{le godine, broj izbeglica idrugih raseljenih zbog sukoba usvetu dostigao je rekord od 60 mil-iona ljudi. [ef agencije UN zaizbeglice, Antonio Gutere{, upozo-rio je da je tokom 2014. godinesvakog dana u proseku 42.500 ljudipostalo izbeglice, traìoci azila iliinterno raseljena lica, {to je ~etiriputa vi{e nego pre ~etiri godine.

Pored ovih aktuelnihporoblema sa azilantima, Srbija jeve} godinama prva u Evropi pobroju raseljenih i izbeglica, od618.000 ljudi (266.000 iz BiH i330.000 iz Hrvatske), koji su tokomratova 1991-1995. godine dobiliza{titu priznavanjem izbegli~kogstatusa u Srbiji, 35.295 njih i dalje

nalazi u statusu izbeglica. Broj onihkoji su i dalje u stanju egzistenci-jalne potrebe je daleko ve}i, asli~nu sudbinu deli i vi{e od203.000 interno raseljenih saKosova i Metohije, kao i 18.000lica koja su se raselila na podru~juKosova i Metohije. PremaKomesarijatu za izbeglice i migraci-je, od 2008. do 2014. godine 7.800porodica je dobilo adekvatno stam-beno re{enje, dok je 6.300 porodi-ca ekonomski osnaèno. Od neka-da{njih 700 kolektivnih centara saoko 65.000 ljudi, u Srbiji postojijo{ 18 kolektivnih centara (osamkolektivnih centara se nalazi na ter-itoriji Kosova) u kojima boravi1.116 izbeglih i interno raseljenih, azahvaljuju}i sredstvima EU ibudèta Srbije, o~ekuje se da }e svikolektivni centri biti zatvoreni do

kraja naredne godine, a njihovi sta-nari }e dobiti odgovaraju}a re{enja.

Regionalni stambeni pro-gram Srbije, Hrvatske, Crne Gore iBosne i Hercegovine treba da unaredne tri godine obezbedi oko6.500 stambenih re{enja u regionu,od ~ega }e 4.153 porodice u Srbijidobiti stan, monta`nu ku}u, paketgradjevinskog materijala ili seoskodoma}instvo sa oku}nicom.

Komesarijat je ocenio dabi “postoje}a situacija bila svakakopovoljnija da su zemlje porekla, aprvenstveno Hrvatska, pokazalevi{e volje za re{avanje brojnihotvorenih pitanja koja svakodnevnopogadjaju populaciju izbeglica“.Tokom ne{to vi{e od 20 godinasvega 144.000 izbeglica vratilo se uzemlje porekla (75.000 u BiH i69.000 u Hrvatsku), medjutimnajve}i problem je neadekvatanpristup pravima izbeglih u Hrvatsku{to je svih ovih godina predstavljaoveliki kamen spoticanja u regionu.“Uprkos brojnim pomacima ost-varenim kroz proces regionalnesaradnje i dalje su aktuelnanere{ena pitanja dospelih, a neis-pla}enih penzija, dinarske i devizne{tednje, 40.000 oduzetih stanarskihprava, izostanak obnove vi{e od10.000 sru{enih srpskih ku}a upodru~jima gde nije bilo ratnihdejstava i oko 8.000 ku}a napodru~jima zahva}enim ratom, kaoi povratak oduzetogpoljoprivrednog zemlji{ta“, navodiKomesarijat. Posebno zabrinjavaizostanak adekvatnog odgovoranadle`nih institucija Hrvatske naporast broja incidenata zasnovanihna nacionalnoj osnovi i proisteklihiz govora mr`nje, kao i odsustvoza{tite srpskog jezika i pisma.

Povratak na Kosovo ost-varilo je manje od pet odsto odukupne populacije interno rasel-jenih. Glavne prepreke odrìvompovratku predstavljaju bezbednosnasituacija, nedostatak adekvatnog iefikasanog mehanizama za za{titu ipristup pravima, nere{eno pitanjepovratka imovine, nemogu}nostkori{}enja uni{tene, uzurpiranestambene i poljoprivredne imovine,nedovoljno fondova za rekonstruk-ciju ili izgradnju ku}a povratnicima,oteàni pristup javnim slu`bama imogu}nost upotrebe svog jezika,odsustvo ekonomskih mogu}nostikoje bi podràle povratak, kao ikomplikovane procedure povratka.

Marijana Maljkovi}

6 Jul 2015.

D R U [ T V O

7Jul 2015. www.serbianmirror.com

A K T U E L N O

Dràva Srbija je najavila da }e se“povu}i iz medija” koje finansira,pa }e ti mediji ili biti privatizovani

ili }e biti uga{eni. Po{to nijedan medij nijeprivatizovan, rok za podno{enje prijava jeodloèn, a podr{ka Srbiji da se odreknesvih svojih medija stiè iz EU. [ef dele-gacije Evropske unije u Srbiji MajklDevenport izjavio je da EU prati imple-mentaciju medijske strategije u Srbiji, koja,kako je konstantovao, kasni, istakav{i da jenjena primena izuzetno va`na kako bi sedràva povukla iz medija.

Ministar kulture i informisanjaIvan Tasovac je objasnio da su osim novogroka za okon~anje postupka privatizacije(31. oktobar umesto 1. jul), odredjeni irokovi nakon kojih vi{e ne}e bitiomogu}eno finansiranje medija iz dràvnogbudèta. On je podsetio da je Zakon ojavnom infomisanju i medijima donetavgusta pro{le godine i da je njime biloprecizno razradjeno jedno od osnovnihstrate{kih opredeljenja dràve, a to je njenizlazak iz medija i privatizacija izdava~a.

U medijima se na ovu temu mogu~uti mnogi negativni komentari. Proces pri-vatizacije medija predstavlja farsu kojaprikriva nameru vlasti da ugasi {to ve}ibroj glasila. Dok Ministarstvo informisanjaisti~e da se radi o otporu medija i lokalnihvlasti, na sajtu Cenzolovka podse}aju na~injenice koje govore da je upravo opstruk-cija Ministarstva informisanja glavni razlogza{to do sada nijedna privatizacija medija uSrbiji nije ostvarena.

Zaposleni brojnih medija ne slaùse sa ovakvim odlukama, jer nema na~inani mogu}nosti da se svi privatizuju, kao {tosu brojni lokalni mediji, mediji na jezicimanacionalnih manjina, kratkotlasni radio… IzRadio Televizije Bujanovac upozoravaju daprimenom novog seta medijskih zakonalokalna samouprava mora da se povu~e izmedija dok je nacionalnim savetimadozvoljeno da osnivaju medije, pa }e se nataj na~in ugasiti TV Bujanovac, koja emi-tuje program na albanskom, srpskom i rom-skom jeziku, a ostavlja se mogu}nostNacionalnom albanskom savetu da otvorisvoju televiziju.

Za srpsku dijasporu najva`nijimedij je jedina srpska radio-stanica kojaemituje program samo za inostranstvo nasrpskom i jo{ jedanaest jezika, a koja jeve} osam decenija nezvani~ni portal dràveSrbije na svih pet kontinenata (www.glass-rbije.org i www.voiceofserbia.org). Za ovajRadio, uprkos ranijim najavama, nijeponudjena nikakva mogu}nost transforma-cije, racionalizacije ili uklju~ivanja u Javniservis, mada je Zakonom utvrdjen javniinteres informisanja svetske javnosti o

de{avanjima u Srbiji. Zaposleni bi semogli, bez bilo kakve krivice, na}i bukval-no na ulici, jer za ovakav na~in ga{enjafirme nisu predvidjene ni otpremnine.

Va`no je napomenuti da jekratkotalasne radio-stanice, odnosno serviseza inostranstvo, nemogu}e privatizovati ida po pravilu nisu obuhva}eni zakonom oradio-difuziji, ve} ih osnivaju vlade ili par-lamenti posebnim zakonskim aktima. Takoje britanski parlament posebnim aktomdefinisao ciljeve Svetske slu`be Bi-Bi-Sijai na~in njenog finansiranja iz budèta Forinofisa. Rad Doj~e velea kao javno-pravneustanove nema~ke federalne vlade regulisanje posebnim zakonom Bundestaga, koji gai finansira. Delatnost Radio Frans enterna-

sionala (RFI) kao dràvnog radija, reg-ulisan je posebnim aktom francuske vlade,a finansira ga sa 60 odsto Ministarstvoinostranih poslova, a 40 odsto dobija odtaksa na radio i TV program. GlasomAmerike koji je jedno vreme bio u okviruStejt departmenta, sada upravlja deveto~lanibord guvernera, od kojih osmoricu nomin-uje predsednik SAD, a potvrdjuje Senat,dok je deveti po funkciji dràvni sekretar.Ove stanice, kako se isti~e, imaju samostal-nu uredjiva~ku politiku, i na ve}inu njihvlada nema nikakav uticaj.

Vid neformalne diplomatije putemkratkog talasa je i danas nezamenljiv kanalpredstavljanja zemlje na najpozitivnijina~in. O tome svedo~i i podatak da senjega nisu odrekle ni druge, mnogozna~ajnije zemlje. A, o tome kako na{adràva vidi zna~aj ovog medija naslikovi-tije govori ~injenica da radio zvani~no jo{uvek nosi ime Radio Jugoslavija, da munijedna vlada u Srbiji za dve decenijekoliko ta dràva ne postoji, nije ni imepromenila. Ako ga je Srbija zaboravila,NATO 1999. godine nije, nego ga je

svrstao na listu ciljeva, pa su njegovipredajnici ve} u prvim danima agresijebombardovani. Zaposleni u pismu premi-jeru Vu~i}u podse}aju kao tada{njeg minis-tra informisanja: “Na{ kratkotalasni preda-jnik u Stublinama je bombardovan i sru{endo temelja. Verovatno zato {to ‘nije biostrate{ki vaàn’. Uvereni smo da, kao neka-da{nji ministar odbrane, znate kakav jezna~aj kratkog talasa i u ovom domenu.“

“Nema nas mnogo – manje odsto, a pre nego {to re{ite na{u sudbinu,proverite da li se Nema~ka odreklaDeutsche welle radija, Velika BritanijaBBC-a, Amerika VOA, Kina radija Chinainternacional, Rusija Glasa Rusije. Sli~no jei u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji,

Albaniji… Sve su to radio stanice koje sefinansiraju iz dràvnog budèta kao svetskiservisi. Iskreno smo uvereni da }ete namiza}i u susret,“ stoji izmedju ostalog upismu zaposlenih u MRS premijeru Vu~i}u.

Podr{ku zaposlenima, koji suprotestovali ispred Vlade pruìli su pred-stavnici na{ih ambasada u inostranstvu, alii strane diplomate u Beogradu. Ve}inastranaca se informi{e o tome {ta se dogad-ja u Srbiji na svom maternjem jeziku nasajtu ovog radija. Srpske ambasade preuzi-maju vesti na stranim jezicima sa sajtaovog radija, a srpska dijaspra ga ocenjujekao relevantan i pouzdan izvor informacijao Srbiji i nezamenljiva veza sa maticom.

Nekada{nji ministar spoljnihposlova @ivadin Jovanovi} kaè da mu nijejasno kome moè da smeta radio-stanicakoja brani nacionalne interese i to ba{ utrenutku kad je po~ela nova kampanja dez-informacijama i pritiscima protiv na{edràve: “Ukidanje ove ku}e bila bi neo-prostiva gre{ka, koja se ne moè ni~imopravdati. Ova radio-stanica koja svetinformi{e na stranim jezicima je na{e

poslednje preostalo sredstvo javne diplo-matije.” Jovanovi} kaè da se tokom~etrdesetogodi{nje diplomatske karijeremnogo puta uverio u strate{ki zna~aj srpskekratkotalasne stanice. “U kriznim situacija-ma, kad zvani~ne informacije nekimdrugim sistemima nisu stizale ili su kasnile,oslanjali smo se na informacije RJ.Zahvaljuju}i njima mogli smo da normalnoobavljamo diplomatske funkcije. Ta stanicaje bila strate{ki zna~ajan oslonac u napori-ma za {irenje istine o svemu {to je va`noza srpski narod. Takva institucija predstavl-ja obele`je moderne dràve. To pokazujusve ozbiljne zemlje koje imaju dalekomo}nije medije za informisanje inostranejavnosti.

Novinar Dragan Kojadinovi},nekada{nji direktor Studija B, kaè da je uvreme dok je bio ministar kulture upozo-ravao da }e zakon o privatizaciji medijabiti cunami za njih. “Sve sam u~inio {to jebilo u mojoj mo}i, da se donese valjanzakon, koji }e voditi ra~una o poreklu ividljivosti kapitala kojim se novine i tele-vizije privatizuju. Medjutim, nije postojalavolja u dru{tvu da se stvar dovede donajboljeg re{enja. Ovo su samo posledicene~injenja u vreme kada je moglo ne{to dase postigne. EU insistira da se zakon pri-meni. Ogromna {teta }e biti ako se ugasiRJ. Taj radio je uvek imao svoju funkciju,naro~ito u vreme NATO bombardovanja.Kratki talas je strate{ki vaàn i nijednadràva ga se olako ne odri~e. Mislim da bibilo najbolje da se priklju~i nekom siste-mu, kao {to je Po{ta Srbije“ kaèKojadinovi}.

Reditelj Neboj{a Bradi}, takodjebiv{i ministar kulture, smatra da je mnogova`nije da li ima spremnosti da se spaseRJ, a ne vremena. “Trebalo bi razmotritikoliko je ovaj radio zna~ajan za status imedjunarodni poloàj Srbije.Transformacija medija je prirodna stvar, azakon dozvoljava da imamo jedan medij zainformisanje inostrane javnosti i na{e dijas-pore. Ideja svetskog servisa je dobra, alimenad`ment bi trebalo da je realizuje.Mnogo je bolja varijanta transformacija odga{enja. Najlak{e je ugasiti ne{to, ali pitan-je je – {ta posle toga?!“

Radio Jugoslavija iliMedjunarodni Radio Srbija je jedna odnajstarijih kratkotalasnih radio stanica, aosnovan je {est godina pre Glasa Amerike.Emitovanje programa za inostranstvopo~elo je 8. marta 1936. godine uKraljevini Jugoslaviji. Ho}e li se aktuelnavlast u Srbiji tako lako odre}i dràvnogresursa i ugasiti jedan od najstarijihkratko-talasnih radio stanica na svetu?

Marijana Maljkovi}

SRBIJA SE ODRIÊ DR@AVNIH MEDIJA

8 Jul 2015.

A d aCiganlija je

idili~ni deoBeograda, koji

Beogradjani vole naposeban na~in! Ista,

tajanstvena i inspirativ-na. Beogradjanin koji je

bio zaljubljenik u AduCiganliju je Momo Kapor.

Njegovim citatom otvorenaje “Staza umetnika“;

“Ada – neukrotiva i

nepripitomljiva, lukava i

hirovita, tajanstvena i mazna,

podatna, ne`na, a istovremeno

divlja, blaga i opasna, lukava

re~na zavodnica i opsenarka…“

ûdesna inspiracija za umet-nike i miran ambijent u ovimvrelim danima leta. Ada je jed-nako lepa u svim godi{njimdobima, preobu~e svoju odoru ipleni lepotom. Odlazak na Aduje lepa navika, kojuBeogradjani neguju sa poseb-nom ljubavlju. Leti se uìvana {ljunkovitoj plaì i ubesprekorno ~istoj vodi,daleko od vrelog asfalta isvakodnevnih obaveza.Beogradsko more,kako je zovu, pruà

posebnu atmosferu-mirno}e i lako}e

p o s t o j a n j a .Atmosfera

morska .

Najlep{i i najprirodniji deo je saMaki{ke strane, gde guste kro{njedrve}a nude debeo hlad. IznadAde prele}u avioni i to je pose-ban prizor koji me svaki put pod-seti na povratak iz daleka u mojlepi Beograd.

Ada je dobila naziv od kelt-

skih re~i singa (ostrvo) ilia ( pod-vodno zemlji{te) singalija, odkoje }e nastati re~ ciganlija.Retko prirodno bogatstvo jeprogla{eno za dràvno dobro, jo{u vreme Karadjordja i Milo{aObrenovi}a. Ada Ciganlija jere~no ostrvo na Savi koje jeve{ta~kim putem pretvoreno upoluostrvo. Jezero je dugo 4,2km sa prose~nom {irinom 200 mi dubinom 4-6 m. Ukupnapovr{ina, sa Adom Medjicom,iznosi 800 hektara. Na ostrvu,

prema Novom Beogradu, senalaze privatne ku}ice na

vodi, nanizane jednado druge kao

mali grad na vodi. Na prilazujezeru se nalaze kamene skulp-ture “Kameni grad“, delo vajaraRatka Vulanovi}a. Jedan odza{titnih znakova je vodoskok,sli~an vodoskoku u @enevi koji jeno}u osvetljen i predstavljaposebnu atrakciju.

Ada imaspecifi~nu mikroklimu, koja seodlikuje pove}anom vla`no{}u iniòm temperaturom u odnosuna ostale delove grada. Obraslalistopadnom {umom bele vrbe itopola je ekolo{ki netaknutapriroda. Na donjem {picu Adeìve ugroène vrste ptica, mali

vranac kao i divlje patke i gale-bovi. Plaà oko celog jezera jekompletno uredjena i jedna je odnajlep{ih plaà na ve{ta~kim jez-erima u Evropi. Voda Savskogjezera je toplija i ~istija odre~ne, pogodna je za plivanje,veslanje, kajak, jedrenje i druge

sportove na vodi. Postoje tereniza fudbal, tenis, rukomet, ragbi,golf. Na Adi se nalaze nekolikovesla~kih klubova; Crvena zvez-da, Partizan i Grafi~ar.

Boemska tradicija seneguje naro~ito ul e t n j i m

meseci-ma, mani-festacijama ukojima u~estvu-ju najpoznatijiu m e t n i c i .Ugostiteljsku ponudu~ine restorani gde seuìva na leàljci pod sun-cobranom. Ada Ciganlijaje posebna i za no}niprovod. Poseban prizor jemost na Adi, duìne skoro1.000 m, kojim impresivnoizgleda osvetljen u svojoj misi-ji povezivanja Banovog brda iNovog Beograda.

Ada Ciganlija je privilegijaBeogradjana koji tu dobijajuprvu boju pred more, kojiprovode svoj odmor na svommoru, koji vole skijanje na vodii vo`nju biciklom. Privilegija zaumetnike koji nalaze inspiracijuda pi{u, slikaju komponujusvoju muziku. Tom blagoslovuzahvalni su svi Beogradjani,jer je Ada Ciganlija du{aBeograda koja se ogleda nalicima nasmejanih, divnihljudi moga grada -kadasu na svom moru!

Pi{e: Jasna Stanojev

N A J L E P [ E P R I ^ E S T A R O G B E O G R A D A

ADA CIGANLIJABEOGRADSKO MORE

N A [ B E O G R A D D U [ U I M A

V A N J I N I B I S E R I

www.serbianmirror.comJul 2015. 9

Pismo iz Beograda - Vanja Buli}

MANEKENI ZAKASNELOG PUBERTETA

Ove godine idemo ubanju – rekao mi jekum ozbiljno i bacio

na astal pregr{t prospekata.Na fotogtrafijama

punim zelenila i cve}a, kada idjakuzija napunjenihmiri{ljavom vodom koja seisparava, nasmejanih medicin-skih sestara i zabrinutih lekara –jedino nema mladih ljudi. Kaoda im je zabranjeno da udju uneku od banja i svojim pris-ustvom pokvare idili~nu sliku medicinskograja.

- Kume, a {ta }emo tamo da radi-mo? – upitao sam prili~no upla{en lepotomnametnutog raja.

- Igra}emo karte, domine,gleda}emo zajedno televiziju, {eta}emo posleru~ka i ve~ere. I ne samo to... – nije kumzavr{io re~enicu.

Razmi{ljao sam ovako: karte moguda igram i na moru, domine nikada ranijenisam igrao, potpuno mi je svejedno gde }ugledati televiziju, a najvi{e volim da {etam uzDunav ili Savu. Drugim re~ima: postojao jevaàn razlog zbog koga se kum okrenuorazmi{ljanju o banjama, a ja jo{ uvek nisamuspevao da ga doku~im. A, iskreno re~eno,pri~e o banjama su me nervirale, jer sam ualbumima rodjaka obavezno nailazio na slikeiz neke od banja, a u vitrinama se nalazio poneki suvenir donesen iz banje. Velika morska{koljka sa natpisom: “Uspomena izSokobanje“. Venecijanska gondola sa natpi-som: “Uspomena iz Vrnja~ke banje“.Novorodjen~e u pelenama uz pozdrav izMataru{ke banje.

Uvek sam se smejao kada bih nale-teo na to novorodjen~e od gipsa, koje jedonela pokojna tetka nakon vi{enedeljnogboravka u Mataru{koj banji, po{to je ~vrstoodlu~ila da zatrudni po povratku sa banajskogtretmana, kako se nobles izraàvala. Se}am sei njene istorijske re~enice: “Sad ili nikad“(zavr{en citat). I to se dogodilo nakonudarni~kog rada u kome je izgarao moj te~a.Ali, tu nije bio kraj pri~e o gipsanomnovorodjen~etu iz Mataru{ke banje, jer je mojdrugi te~a tvrdio da to novorodjen~e nije aut-enti~no, jer nema na glavi – kap~e.

-Kakvo kap~e? – upecao se moj prvite~a.

-Pa, to je poznata stvar. Kad je narecepciji deùrni Mile Mataruga, obavezno seradjaju deca koja stra{no li~e na njega. A Milena glavi uvek nosi kap~e.

Bio sam klinac, pa nisam shvatao ukakvim su odnosima bili moj prvi i moj drugite~a, kao {to tada nisam shvatao za{to je mojdrugi te~a novoprido{log ~lana {ire familijeuporno zvao Mile, iako mu je pravo ime biloPetar. A za jedan rodjendan mu je kupio ikap~e.

I u albumu mojih roditelja samna{ao fotografije iz nekoliko banja. Tada jeotac imao osamdeset, a majka sedamdeset

godina. Na njihovim licima jejo{ uveke treperio osmeh, jer imje banja o~igledno godila. Ali,kum i ja smo dvadesesetak god-ina mladji od mojih roditeljatada uslikanih za uspomenu idugo se}anje na Ni{ku banju ihotel sa ~udnim imenom jednogelementa iz Mendeljejevog sis-tema. Zato sam odlu~io dapritegnem kuma i saznam istinukoja ga pokre}e da kupujeprospekte banja po Srbiji i bliòj

okolini. Umesto konkretnog odgovora, kum jepitao koliko godina imamo nas dvojica?

-Misli{ zajedno ili odvojeno? –odgovorio sam kontrapitanjem.

-I jedno i drugi je mnogo – rekao jeprili~no rezignirano.

-Kume, nas dvojica smo u izvesnim,a to zna~i najboljim godinama – poku{ao samda ga oraspoloìm.

Umesto bilo kakvog komentara,otvorio je novine. Upirao je prstom u tri redaispisana ispod kratkog naslova.

-Zna{ da u novinama ~itam samosportsku strane – rekao sam.

-Nije lo{e ~itati i druge strane. Preneki dan sam okrenuo broj telefona drugara izvojske i, ne sa~ekav{i da se oglasi, odmahsam po~eo da pri~am najnoviji vic. Jedanènski glas mi je pomenuo majku u prili~noproblemati~nom smislu. Tek tada sam se pred-stavio, pa me je njegova supruga uputila na“Politku“ od pre dva meseca, rubrika“Umrlice“ i poslednji tekst o njenom muù.

Uzeo sam novine i njegovih ruku iispod kratkog naslova “Najnoviji vic“,pro~itao slede}u umotvorinu: “Kada napunitepedeset godina, pa se jednog jutra probudite ishvatite da vas ni{ta ne boli, zna~i da stemrtvi“.

]utao sam, jer sam odavno preko-ra~io pedesetu, a jo{ uvek me ni{ta ne boli.

Onda sam se u{tinuo za obraz, malo jauknuo,i potom o{amario kuma.

-Budalo, pa to boli.-Zna~i, da si ìv, kretenu! I zaboravi

na banje. Kakve smo ja i ti sre}e, odandebismo kao uspomenu doneli neku bole{tinu.

Kum se malo smirio, a zatim jepo~eo da se smeje.

-Ti si rodjen za ~ika psihu. Malosmeha, malo tuge. Do malopre si umirao, a

sada se cereka{ kao da si nenormalan.-Zamisli kume da odemo u banju i

odande stvarno donesemo neku bolest?-Poku{avam da zamislim – rekao

sam veruju}i da }e ova re~enica delovati ter-apeutski na kuma.

-I koju si bolest zamislio?-Pa, ne{to lak{e. Prehlada, na

primer. A {ta si ti zamislio?-Pravo da ti kaèm, meni bi odgo-

varala neka lak{a polna bolest koja se prenosidirektnim kontaktom sa...

Shvatio sam da je moj kum napras-no izle~en od crnih misli, a ve} sutradan jedoneo nove dokaze za takvu tvrdnju. Opet jenon{alantno bacio na astal pregr{t {arenihprospekata.

-Opet banje? – rekao sam rezignira-no.

-Kakve, banje, kume!? Spa centri,podvodna masaà. A pazi ovo: “Ruke devo-jke sa istoka le~e svaku boljku“. Pogledajsrednje strane! Osoblje u bikiniju!

Tek tada smo primetlili supruge kojesu se do{aptavale. ~uo sam samo jednure~enicu: “Nije im lako. Ubi ih zakasnelipubertet“.

Upravo je

iza{la iz

{tampe nova

knjiga

Vanje Buli}a -

DDeevveeddeessee ttee

u

izdanju

Lagune.

Jul 2015.10

P R I ^ A I Z @ I V O T A

U{ao sam u }eliju i seoza sto koji je, ba{ kaoi ~etiri stolice oko

njega bio napravljen od metalai zakovan za betonski pod. Svizatvorenici su se odmahokupili oko mene. Jedan odnjih, dvadesettrogodi{njak mire~e: “Zdravo, ja sam Deril.Na koliko si osudjen?“Snu`deno odgovorih: “Na desetdana“. Deril se glasno nasme-ja i re~e: “Samo deset dana! Tako si toizgovorio kao da je deset godina u pitan-ju. To je ni{ta. Evo, ja }u iza}i iz zatvoratek kad napunim ~etrdeset jednu.. [ta tifali? Ovde ima{ televizor, radio, tu{, gre-janje“. Rekoh mu: “Pa, sve to imam ku}i”.Deril nastavi: “E, vidi{. Mnogi nemajuku}u, pa namerno prave sranja da bi do{liu zator. Minesotanske zime su mnooogohladne”.

Osim Derila, tu su bili jo{ nekiIndijanci i belci. Jedan od Indijanaca je pardana pre mog dolaska osudjen da radi uobli`njem kamenolomu, gde je slomionogu. S obzirom da je policija pretpostavi-la da je namerno slomio nogu, nisu gaoslobodili fizi~kog rada. Morao je da lomikamen sa nogom u gipsu.

Moji cimeri su bili uglavnom sitnilopovi, ali nisu ispoljavali agresiju. Bili sudruèljubivi. Rekao sam Derilu da ne}uustajati u {est ujutro i dozvolio mu da jedemoj doru~ak “Ti si pravi drug”, re~e saodu{evljenjem.

U devet uve~e su policajci ugasilisvetla u }eliji i naredili spavanje. Deril idru{tvo su jo{ uvek }askali. S obzirom dasu pri~ali punim glasom, iz zvu~nika seza~uo mu{ki glas: “Ti{ina. Spavaj“. Nasredini }elije je bio mikrofon, pomo}u kogsu ~uvari ~uli svaki malo glasniji {um u}eliji. Kupatilo }elije je umesto vrataimalo veliki otvor u zidu, tako dazatvorenici nisu imali privatnost ni tokomvr{enja nu`de i tu{iranja. U }eliji je biotelefon, sa koga smo mogli da zovemo nara~un primalaca poziva (ako ovaj prihvatipoziv).

Za divno ~udo, spavao sam kaobeba. Probudio sam se oko osam. Deril iostali cimeri su ve} bili uveliko na noga-ma. Bio sam gladan ko vuk, ali po{to samsvoj doru~ak prepustio Derilu, morao samda sa~ekam podnevni ru~ak.

Dìl nam je donela ~etkice i pasteza zube, ìlete i gel za brijanje, ali nisamsmeo da se brijem, jer sam se pla{io da nedobijem neku zaraznu bolest.

U devet ujutru iza{li smo udvori{te na basket. Podelili smo se po tim-ovima }elijama. Primetio sam da me jejedan lik iz druge }elije stalno posmatra

uz neki glupi osmeh. Poku{aosam da ga ignori{em, ali mi jeubrzo postalo jasno kakvesu mu namere. Obratiosam se Dìl koja je~itala knjigu i rekao:“Dìl, pozlilo mi je.Ne{to mi nije uredu sa stomakom“.“Ho}e{ li da teodvedem u ambu-lantu?” {apnuo sam

joj: “Ma, nije mi pozlilo, negose onaj manijak zalepio zamene. Vodi me me u biblioteku,molim te”. “Vaì. Ionako }eostali iz tvoje }elije do}i tamo zapetnaestak minuta. Tamo moè{ da~ita{ knjige i novine“. Od samogpo~etka joj je bilo jasno da ne pripadamtom dru{tvu. Rekla mi je: “Slu{aj, moj tije savet, da ne bi bio zarobljen u }eliji,prijavi se na dobrovoljni rad. Ja }u ti sred-iti lak posao. Da}u ti duga~ku ~etkukojom }e{ malo ~istiti pod zatvora, bezpotrebe da se saginje{. Onda }e{ i}i uve{ernicu da ubacuje{ ve{ u ma{inu zapranje i su{enje, nakon ~ega }e{ ga slagatiu ormar. Sve to vreme mo}i }e{ da sekre}e{ po celom zatvoru. Dozvoli}u ti dakoristi{ biblioteku i teretanu kad godzaèli{. Osim toga, done}u ti mali televi-zor u ve{ernicu”. “Ne znam ~ime samzasluìo tvoju blagonaklonost i kako da tise oduìm“.

Primetio sam da se Deril i jo{ parzatvorenika svakodnevno po nekoliko putakriju ispod tu{ kabine. Nisam hteo ni{ta daih pitam u vezi s tim. Jednog popodnevapar sati nakon {to su Deril i dru{tvo bili utu{ kabini, Dìl je uletela sa straàrimakoji su pretraìli celu }eliju i na{li duvanza `vakanje. Pitala nas je: “Ko je uneoovo?” Svi smo }utali. Niko od mojihcimera nije èleo da oda tajnu. Dìl jerekla: “Ako mi ne kaète ko je ovo uneo,svi u }eliji }e dobiti dodatna tri dana uzatvoru za kaznu“. Nakon toga je ljutitoiza{la. Pretpostavio sam da je duvan uneoIndijanac koji je povredio nogu, s obziromda je i{ao na rad u kamenolom i na previ-janje u bolnicu.

Nakon incidenta sam iza{ao iz}elije da ~istim zatvor, a Dìl je pri{la i{apnula mi: “Ova kazna ne vaì za tebe.Znam da nema{ ni{ta sa tim“. [estog danaod kada su me zatvorili, slagao sam opranive{ u ve{ernici, slu{aju}i radio. Dìl jeu{la i rekla: “Imam lepu vest. Sutraizlazi{“. Nisam mogao da verujem.Nastavila je: “Sredila sam ti da te puste tridana ranije zbog dobrog vladanja, iako pozakonu nije predvidjeno u slu~aju mini-malne kazne. Ova vest mi je do{la kao

melem naranu. Ve} mi se smu~ila sumorna zatvors-ka atmosfera, iako je zatvorski ìvot bioudobniji nego {to sam ga zami{ljao. Danije bilo Dìl, poludeo bih.

Za divno ~udo, nisu mi oduzelivoza~ku dozvolu. Nao~are za sunce su

mi bile u kolima, a s obzirom da jebio sun~an julski dan, nakon {est

dana u tamnoj }eliji, sunce meje toliko zabljesnulo da sam sejedva dovukao tih par stoti-nak metara do kola. Nikadami se pre toga nije desilo dase ne brijem nedelju dana.Voze}i polako, razgledaosam prirodu oko sebe, iprvi put u ìvotu cenio slo-bodu. Stao sam u prvirestoran i naru~io veliki so~ni

amer~ki biftek. Onako bled igladan uìvao sam u hrani kao

nikada pre. To mi je bila najukus-nija porcija u ìvotu. Pomislih kako

~ovek po~inje da ceni ono {to uzimazdravo za gotovo tek kada to zgubi.

I tako sam nau~io lekciju., Nikadavi{e nisam tako divlja~ki vozio. Shvatiosam da i Srbija moè da bude organizo-vana dràva, uz rigorozne kazne, ne samoza prebrzu vo`nju, ve} i za one koji baca-ju kese za djubre i otpatke kroz prozor.

,,Dnevnik vanvasionskog putnika”

Pi{e: Dejan Marinkovi}

KAKO SAM ZAGLAVIO U AMERI^KOM ZATVORU

p o r u k e - serbian mirror - ogledalo · 2020. 11. 16. · “genocid“. u pismu srbije bi}e...

Documents