1.

О С Н О В И У С Т А В Н О Г У Р Е Ђ Е Њ А

Др Миле Дмичић

Устав је највиши правни акт о уређењу државе.

1.

ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ УСТАВНОГ ПРАВА

Уставно право је основна грана права која обухвата правна правила о државном, друштвеном и правном уређењу земље.

Предмет уставнпг права чине: организација државне односно политичке власти; политички процеси путем којих се остварује власт и управља државом; субјекти који се јављају као носиоци власти и управљања.

Правни систем је скуп свих општих правних норми једне земље. Уставно право има највиши ранг у хијерархији норми правног система и представља основу права сваке државе. Ова грана регулише и обухвата општедруштвене и неправне норме (начела обичаја, морала и политике).

ИЗВОРИ УСТАВНОГ ПРАВА

Норма је извор устваног права.Да бисмо утврдили правне норме које су извор уставног права, неопходно је

одговорити на питања: у којим друштвеним околностима је норма настала, ко је доносилац норме, како је и по ком поступку норма донесена и шта се регулише нормом.

Извори уставног права могу се разврстати у неколико група: правни извори, судске пресуде, обичајно право, конвенције.

У претходној Југославији, као и у државама насталим након њеног распада, постоје само писани извори уставног права.

Извори уставноог права у БиХ су: Устав БиХ из 1995., Устав РС из 1992., Устав Федерације БиХ из 1994. и устави кантона. Уставни закони јављају се у два вида, и то: Уставни закони који имају улогу и значај устава и уставни закони за спровођење устава.Уставни амандмани као извор уставног права јављају се први пут у југословенској пракси 1967. Устав Републике Српске има такве одредбе, по којима предсједник Републике, у вријеме рата и непосредне ратне опасности, у складу са уставом (члан 81), може доносити уредбе са законском снагом. Одлуке уставних судова Бих и ентитета су извор уставног права.

НАСТАНАК, ПОЈАМ И БИТНА СВОЈСТВА УСТАВА

Уставна материја стара је колико и држава.Уставна материја је садржана и у римским конституцијама, средњовјековним повељама... Најстарији акт са називом устав је Атински устав. Познати римски филозоф Цицерон први је у првом стољећу прије нове ере изрекао и употријебио ријеч устав. Први модерни писани устави настали су у другој половини 18 вијека. У Европи су први устави донесени у Француској, Пољској и Шведској. Након Бечког конгреса 1815., на коме је

закључено да све земље треба да имају писани устав, донесени су устави у свим европским земљама, а затим и осталим земљама.

Устав је правно.политички акт. Материјално правни појам устава односи се претежно на садржај правних правила. Формало правни појам устава односи се на посматрање устава са становишта начина и поступка доношења и промјене. Правно политички појам устава одређује се према његовом стварном утицају на политички живот у држави.

Битна својства устава: - Устав је одраз постојећег типа друштва.- Устав је акт државе.- Устав је највиши општи правни акт.- Устав је основни закон.- Устав је декларативни акт.- Устав је идеолошко-политички документ.- Устав је акт стабилизације и ограничења власти.- Устав је кат статистике и акт динамике.- Устав је мјерило нивоа демократије.- Устав и пракса показују раскорак.- Устав је акт кога доноси посебан орган. Устав доноси само за то овлашћени

орган(уставотворна скупштина, шеф државе)- Устав је акт који се доноси по посебном поступку ( фаза иницијативе, фаза

приједлога и фаза усвајања ).- Устав је акт који се мијења по посебном поступку ( може га промијенити

само орган у рангу доносиоца ).

ВРСТЕ ОДНОСНО ПОДЈЕЛА УСТАВА

Имамо примарну (по настанку, начину доношења и суштини) и секундарну (узима се једна битка карактеристика устава и према њој се утврђују сличности и разлике између устава) подјелу. Врсте устава према примарној подјели:

- Октроисани устави или повеље. Они су бројни и настају првенствено у апсолутним монархијама. То је једнострани и добровољни акт монарха (шефа државе).

- Уставни пакт или компромисни устав. Настаје као акт сагласности монарха и парламента.

- Народни или демократски устав. Ове уставе доноси народ. Они су демократски.

Врстве устава према секундарној подјели:- Неписани и писани устави.- Крути и меки устави.- Кодификовани и некодификовани устави. Кодификовани се састоје из

једног јединственог акта(таква је већина устава), а некодификовани из више.- Кратки и дуги устави.

ОДНОС УСТАВА И ДРУГИХ ПРАВНИХ ДИСЦИПЛИНА И НОРМИ

Унутар сваког правног система постоје два основна елемента:1. Нижи који се назива правни институт. Регулише један друштвени однос

(запошљавање, социјална заштита).2. Виши који се назива правна грана. Регулише ширу област на једнообразан

начин (породично законодавство, комплетно породично право).

ПОСТУПАК ДОНОШЕЊА, ПРОГЛАШЕЊА И ПРОМЈЕНЕ УСТАВА

Поступак доношења устава- Устав је основни закон, и то закон са највећом правном снагом. Могуће су три ситуације: доношење устава у постојећим државама које нису имале устав, доношење устава у постојећим државама које су имале устав и доношење устава у новоформираним државама.Проглашење устава- Врши се након његовог усвајања од највишег уставотворног органа (парламент).Промјена устава- Разлози промјена устава могу бити: промјена односа друштвених снага у држави. најчешћа су три начина промјена: амандмани, уставни закон и доношење новог устава. Поступак за промјену устава утврђен је самим уставом. Свака држава има различит приступ промјенама устава. У том смислу постоји сљедећа подјела: Редовна законодавна скупштина је овлаштени орган за промјену устава. Посебно изабрана уставотворна скупштина је орган који доноси нови устав или врши његове мамндманске промјене. Усвајање устава путем референдума представља рјеђи начин доношења устава. Шеф државе доноси акт о доношењу или укидању устава.

2.

УСТАВ И УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ БИХ

СТВАРАЊЕ БИХ

Током 1991. године, Социјалистичка Федеративна Република Југославија распала се на пет држава: Словенија, Хрватска, Македонија, Босна и Херцеговина, а Србија и Црна Гора добровољно су образовале Савезну Републику Југославију. Социјалистичка Република Босна и Херцеговина се потом подијелила на : Републику Српску, Херцег-Босну и Републику Босну и Херцеговину. Споразум о миру постигнут је након четворогодишњег рата.

Почетком 1992. године, Европска заједница организовала је Конференцију о БиХ у Бриселу и Лисабону. Понуђен је мировни споразум који се састојао од Мапе о подјели БиХ на три конститутивне јединице.

Почетком 1993. године дипломате Венс и Овен припремиле су мировни споразум према коме је БиХ требала да се подијели на десет кантона.

У септембру 1993. године предложена је територијална подјела БиХ на три Републике.

У јулу 1994. године план рјешења БиХ кризе сачинила је Контакт-група састављена од представника САД, Русије, Њемачке, Енглеске и Француске.

У новембру и децембру 1995. године представници међународне заједнице дошли су до прихватљивог уставног и територијалног рјешења за БиХ. Прво је 8.септембра 1995. године у Женеви усвојен документ о уставним принципима за БиХ. Завршни преговори о успостављању мира и уставном уређењу вођени су од 1. до 21. новембра 1995. године у Дејтону (Охајо,САД).Постигнут је договор великих сила: САД, Русије, Енглеске,Њемачке4 и Француске, као и СР Југославије и Хрватске и представника сва три народа БиХ. Сви документи мировног споразума који су усаглашени 21.новембра 1995. године у Дејтону, потписани су 14.децембра 1995. године у Паризу.

Мировним споразумом је обустављен рат, БиХ је подијељена на два ентитета, оба ентитета добила су елементе државне јединице са ограниченим суверенитетом, конституисана је БиХ као државна заједница које чине Република Српска и Федерација БиХ.Уставни систем БиХ чине Устав БиХ, Устав Федерације и Устав Републике Српске.Структуру Устава БиХ чине: Основне одредбе, Људска права и основне слободе, Надлежности и односи између институција БиХ и ентитета, Парламентарна скупштина, Предсједништво и Магистарски савјет, Уставни суд, Централна банка, Финансије, Опште одредбе, Амандмани, Прелазне одредбе и Ступање на снагу Устава БиХ.

ОСНОВНА НАЧЕЛА И ОБИЉЕЖЈА УСТАВА И УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Општи оквирни споразум за мир у БиХ обугвата 12 докумената од којих је Устав БиХ (Анекс 4), као један од најзначајнијих докумената.Специфичности Устава:

1. Устав је акт међународног а не унутрашњег права и саставни дио Општег оквирног споразума.

2. Устав није донио уставотворни орган ( уставотворна скупштина, редовна скупштина, шеф државе, народ).

3. Устав није донесен по посебном поступку.4. Устав више личи на „елементе за устав БиХ“, на основу којих би се израдио

устав.5. Устав није израђен догматско-правном методом, већ по англосаксонском

моделу, кратак је и има свега 12 чланова.

Уставом је утврђено да је БиХ састављена од 2 ентитета. Уставом је гарантована слобода кретања. Ентитетима је дата могућност да самостално уреде свој модел организације власти и управљања. Устав, закони и прописи органа БиХ, у оквиру

њених уставних права и овлашћења, обавезујући су за ентитете. БиХ има симболе- грб и химну које утврђује Парламентарна скупштина.

ЉУДСКА ПРАВА И ОСНОВНЕ СЛОБОДЕ

Устафвом БиХ је загарантовано да ће БиХ и оба ентитета обезбиједити највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода. У том циљу, постојаће Комисија за људска права за БиХ.Сва лица у БиХ уживају људска права и слободе, што обухвата:

- Право на живот- Право да лица не буду подвргнута мучењу нити нехиуманим, или

понижавајућим поступцима или казнама- Право да лица не буду држана у ропству- Право на слободу и безбједност личности- Право на поштено саслушање у грађанским и кривичним предметима- Право на приватни и породични живот- Слободу изражавања- Слободу мирног окупљања и слободу удруживања са другима- Право на брак и засновање породице- Право на својину- Право на образовање- Право на слободу кретања и пребивалишта

Уставом БиХ се утврђује и право свих избјеглица и расељених лица да се слободно врате својим домовима.

ДРЖАВЉАНСТВО

Уставом БиХ утврђено је да ће постојати држављанство БиХ, које ће регулисати законом Парламентарна скупштина БиХ, и држављанство сваког ентитета, које регулишу сами ентитети, с тим да:

- Држављани сваког ентитета су самим тим и држављани БиХ.- Ниједном лицу се не може самовољно одузети држављанство БиХ или

ентитета.- Држављани БиХ могу имати држављанство друге државе, уколико постоји

билатерални споразум између БиХ и те државе.- Држављани БиХ у иностранству уживају заштиту БиХ.- Држављанство БиХ стиче се: поријеклом, рођењем на територији БиХ,

усвајањем, путем натурализације и путем међународног споразума.

ДРЖАВНА ОБИЉЕЖЈА

Су државна застава, грб и химна. Значај државног симбола имају и главни град, државни празници, одликовања и признања. Уставом БиХ утврђено је да БиХ има своје симболе. Парламентарна скупштина БиХ законом утврђује симболе БиХ. Због

великих тешкоћа на усаглашавању, тек на интервенцију високог представника БиХ је добила своје симболе. Грб БиХ је плаве боје и у облику штита са оштрим завршетком. Он је дијагонално подијељен на поље жуто-златне боје и поље плаве боје.У горњем десном углу налази се троугао жуте боје. Паралелно лијевој страни овог троугла протеже се низ од бијелих звијезда петокрака. Обилци симболизују изглед карте БиХ, а бојама и звијездама симболизује се приврженостевропској припадности и европским вриједностима. Застава БиХ је плаве боје. Десно од центра налази се троугао жуте боје.Паралелно лијевој страни троугла протеже се ред бијелих петокраких звијезда. Однос између дужине и ширине заставе је 1:2. Химна БиХ утврђена је законом о химни БиХ. Назив химне је : „Државна химна БиХ“. Химна нема текста, већ се само састоји од оркестарске партитуре. Главни град БиХ је Сарајево. Осим обиљежја БиХ своје симболе имају и ентитети, кантони. Заставе и грбове имају и општине и градови, друштвене организације...

НАДЛЕЖНОСТИ И ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ИНСТИТУЦИЈА БиХ ИЕНТИТЕТА

НАДЛЕЖНОСТИ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

Су:- Спољна политика.- Спољнотрговинска политика.- Царинска политика.- Монетарна политика.- Финансирање институција и међународних обавеза БиХ.- Провођење кривичних закона на међународном плану.- Регулисање саобраћаја између ентитета.- Контрола ваздушног саобраћаја.- Спољни послови, Новчани токови и царине, Регулисање комуникација,

Кретање лица.

НАДЛЕЖНОСТИ ЕНТИТЕТА

Ентитет(франц.-биће) у међународном праву користи се за означавање организација које нису државе, али им се признаје одређени међународноправни субјективитет.Ентитети имају право и обавезу:

- Да успостављају специјалне и паралелне односе са сусједним државама.- Да пружају потребну помоћ Савјету министара БиХу сипуњавању

међународних обавеза БиХ.- Да обезбиједе сигурне и безбиједне услове у оквирима своје надлежности.- Да улазе у споразуме са другим државама и међунардоним организацијама

уз потврду Парламентарне скупштине.Ентитети доносе своје законе и друге акте.

ИНСТИТУЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БИХ

Има два дома:Дом народа и Представнички дом. Дом народа се састоји од 15 делегата, од којих су 2/3 из Федерације(5 хрвата и 5 Бошњака) и 1/3 из РС (5 Срба). За доношење одлука неопхода је кворум.Представнички дом мсе саствоји од 42 посланика, од којих се 2/3 (28) бирају на теритирији Федерације, а 1/3 (14) на територији РС. Бирају их грађани.Парламентарна скупштина БиХ је надлежна за: доношење закона потребних за спровођење одлука Предсједништва БиХ; одлучивање о изворима и износу средстава за рад институција БиХ; усвајање буџета за институције БиХ...

ПРЕДСЈЕДНИШТВО БиХ

Предсједиштво БиХ је колективни шеф државе. Састоји се од три члана: једног Бошњака, једног Хрвата и једног Србина. Мандат чланова Предсједништва изабраних на првим изборима трајаће двије године, а након тога четири године. Чланови Предсједништва се могу кандидовати још једном. Предсједништво БиХ надлежно је за: вођење спољне политике БиХ; именовање амбасадора; предтсвљање БиХ у међународним и европским организацијама; извршавање одлука Парламентарне скупштине...

САВЈЕТ МИНИСТАРА

Извршну власт, поред Предсједништва, врши и Савјет министара. Савјет министара сачињавају предсједавајући, који је уједно и министар једног министарства, и пет министара: за људска права и избјеглице; за трезор институција БиХ; за европске интеграције; за иностране послове; за цивилне послове и комуникације; за спољну трговину и економске односе. Савјет министара је надлежан и одговоран за спровођење политике и одлука у областима утврђеним Уставом БиХ, нарочито: спољне, спољнотрговинске, царинске и монетарне политике.

УСТАВНИ СУД БиХ

Се састоји од девет судија (чланова).Четири члана именује Представнички дом Парламента Федерације а два члана Народна скупштина РС. Преостала три члана бира предсједник Европског суда за људска права, након консултација са Предсједништвом БиХ. Те судије не могу бити држављани БиХ нити било које сусједне државе. Надлежности Уставног суда: да штити Устав и врши заштиту уставности и законитости; да одлучују да ли је одлука једног ентитета да успостави паралелне односе са сусједном државом у складу са уставом, да ли је нека одредба Устава или закона ентитета у сагласности са Уставом БиХ.

ЦЕНТРАЛНА БАНКА И ФИНАНСИЈЕ

Централна банка је једина овлаштена за емитовање новца и монетарну политику на цијелој територији БиХ. Уставом БиХ је утврђено да ће се први управни одбор састојати од гувернера којег именује ММФ и три члана које именује Предсједништво БиХ. Након тога, ће се састојати од пет лица које именује Предсједништво БиХ на мандат од шест година. Одбор ће именовати гувернера исто на период од шест година. Централна банка има двије главне јединице- Главну банку у Рс и Главну банку у Федерацији БиХ. Циљ Централне банке је да постигне и одржи стабилност домаће валуте. Централна банка дефинише, усваја и контролише и спроводи монетарну политику БиХ.

СТАЛНИ ВОЈНИ КОМИТЕТ

Ово тијело сачињавају сви чланови Предсједништва БиХ и најодговорнији функционери оружаних снага ентитета. То је институција преко које се остварује координација оружаних снага ентитета.

ПРАВОСУДНИ И ДРУГИ ОРГАНИ БИХ

СУД БИХ

Је основан законом који је својом одлуком прогласио високи представник за БиХ. Циљ је да се обезбиједи ефикасно остваривање надлежности БиХ и поштовање људских права и владавине закона у БиХ.

1. Кривична надлежност: одлучује о питањима која се тичу спровођења међународних и међуентитетских кривичних прописа; рјешава сукоб надлежности између судова Федерације БиХ и РС.

2. Управна надлежност: оцјењује законитост извршних управних аката; рјешава имовинске спорове између државе и ентитета; рјешава сукоб надлежности судова из енититета и судона ентитета и судова Дистрикта Брчко.

3. Апелациона надлежност: одлучује о жалбама против пресуда или одлука које доноси кривиочно одјељење овог суда; о ванредним правним лијековима против правоснажних одлука овог суда...

Суд има три судска одјељења: кривично, управно и апелационо. Има 15 судија (од по пет из сваког конститутивног народа). Високи судски и тужилачки савјет бира и разрјешава судије Суда БиХ.

ТУЖИЛАШТВО БИХ

Глвног тужиоца и његове замјенике бира Високи судски и тужилачки савјет БиХ са мандатом од 6 година. Оснивају се три одјељења: за организовани криминал, привредни криминал и корупцију.

КОМИСИЈА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Се састоји од Уреда омбудсмена и Дома за људска права. Они разматрају наводна или очита кршења људских права, наводни или општу дискриминацију на основу пола, расе, боје, језика, вјере, политичког или другог мишљења...

ОМБУДСМЕН ЗА ЉУДСКА ПРАВА

мандат је пет године. Омбудсмен има приступ и може прегледати све званичне документе; може присуствовати административним саслушањима и састанцима других органа и може ући и прегледати било које мјесто гдје су лица лишена слободе, заточена или раде.ДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Се саствоји од 14 чланова. Федерација БиХ именује 4 члана, РС 2 члана, а Комитет министара Вијећа Европе именује преостале чланове. Дом ће добијати акте од омбудсмена у име подносилаца пријаве.

ПРОМЈЕНА УСТАВА БИХ

Поступак уставних промјена има следеће карактеристике: Одредбе о људским правима и слободама не могу бити елиминисане нити умањене промјенама Устава; О промјени устава одлучује Парламентарна скупштина БиХ; Уставне промјене могу бити постигнуте ако је постигнут Уставом предвиђени кворум (2/3).

3.

УСТАВ И УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ФОРМИРАЊЕ, СТАТУС, ОСНОВНА НАЧЕЛА И ТЕМЕЉИ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА

УСЛОВИ И РАЗЛОЗИ ФОРМИРАЊА РС

Повод за формирање РС били су октобарски догађаји 1991. године. Дошло је до озбиљних инцидената на националној основи у Сарајеву и неким другим мјестима, а скупштина БиХ је 14. октобра 1991. године, без учешћа посланика српскиг народа, усвојила три документа: Резолуцију о суверености БиХ, Меморандум-Писмо о намјерама и Платформу о положају БиХ у евентуалном будућем устројству југословенске заједнице.

ОСНОВНИ КОНСТИТУТИВНИ АКТИ РС

Током четверогодишњег периода стварања РС (1991-1995) донесени су значајни акти: Одлука о оснивању Скупштине Српског народа БиХ (24.10.1991.); Одлука о остајању српског народа БиХ у заједничкој држави Југославији( (24.10.1991.); Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ (9.1.1992.); Устав РС (28.2.1992.);Декларација о државном и политичком уређењу државе (12.8.1992.) Женевски и Њујоршки споразум о уставним принципима, који су увод у Дејтонски споразум (8.9.1995.). Тим споразумом је утврђено да је БиХ подијељена на два дијела, да се територија БиХ дијели између енититета по односу 51% Федерацији БиХ и 49% РС, да ће оба ентитета моћи успоставити специјалне паралелне везе са сусједним државама... Општи оквирни споразум за мир у БиХ постигнут је 21.11.1995. године у Дејтону (САД), а потврђен и потписан 14.12.1995. године у Паризу.

КАРАКТЕРИСТИКЕ УСТАВА РС

Устав Рс је донесен 9.1.1992. Карактеристике: Устав је основни и највиши правни акт. Устав је одраз постојећих друштвених промјена. Уставом су утврђени темељи уставног уређења Републике. Устав је донијела Скупштина српског народа БиХ. Устав је рађен по савременим станрадима.Устав има Преамбулу а његов нормативни дио има 140 чланова сврстаних у 12 поглавља: Основне одредбе, Људска права и слободе, Економско и социјално уређење, Права и дужности Републике, Организација Републике, Територијална организација, Одбрана, Уставност и законитост, Уставни суд, Судови и јавна тужилаштва, Промјене устава, Завршне одредбе.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ И ИНСТИТУТИ НА КОЈИМА СЕ ЗАСНИВА УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ РС

Република Српска је јединствен и недјељив уставноправни ентитет. Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције.Република Српска је један од два равноправна ентитета у Боси и Херцеговини.Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршења власти у Републици Српској.Територија Републике Српске је јединствена, недјељива и неотуђива.Републици припадају све државне функције и надлежности осим оних које су Уставом Босне и Херцеговине изричито пренесене на њене институције.

УСТАВНИ ЗАКОН ЗА СПРОВОЂЕЊЕ УСТАВА РС

Уставни закон се доноси и примјењује на три различита нивоа:1. Уставни закон као акт државе, који се доноси се по посебном поступку као и

устав.2. Уставни закон као највиши акт-основни закон аутономне јединице.3. Уставни закон који прописује начин спровођења устава и који се доноси уз

устав-истовремено.

ДРЖАВЉАНСТВО ГРАЂАНА РС

Уставом БиХ је утврђено постојање држављанства БиХ, које регулише Парламентарна скупштина БиХ и држављанства сваког ентитета, које регулишу сами ентитети под следећим условима:

- да су сви држављани било којег ентитета самим тим држављани БиХ- да ниједно лице не може бити лишено држављанства БиХ или ентитета- сва лица која су била држављани Републике Босне и Херцеговине

непосредно прије ступања на снагу Устава БиХ држављани су Босне и Херцеговине

- држављани БиХ могу имати држављанство друге државе, под условом да постоји билатерарни уговор између БиХ и те државе. Лица са двојним држављанством могу гласати у БиХ и у ентитетима само ако је БиХ држава њиховог пребивалишта.

ПИСМО, ЈЕЗИК И ДРЖАВНА ОБИЉЕЖЈА РС

Службени језици су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница.

Република има заставу, грб и химну. Изглед заставе и грба и текст химне уређују се уставним законом.Застава Републике Српске састоји се од три боје: црвене, плаве и бијеле. Боје су положене водоравно, са редослиједом одозго: црвена, плава и бијела. Свака боја заузима једну трећину заставе. Однос ширине и дужине заставе је 1:2.Грб Републике Српске је грб Немањића представљен двоглавим бијелим орлом са круном изнад главе. На прсима орла је црвени штит са крстом и четири оцила између кракова кртса бијеле боје.Химна Републике Српске је пјесма „Боже правде“.

ПРОМЈЕНА УСТАВА РС

Овлашћени предлагачи промјене устава су: предсједник Републике, Влада и најмање 30 посланика Народне скупштине. О приједлогу да се промијени устав одлучује Народна скупштива и вијеће народа. Промјена устава усвојена је ако за њу гласа најмање двије трећине укупног броја народних посланика и већина чланова Вијећа народа.

4.

УСТАВНА КОНЦЕПЦИЈА И УСТАВНО РЕГУЛИСАЊЕ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА

ОДНОС И ПРИМЈЕНА ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕО ЗАШТИТИ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА

Демократски карактер уставног уређења цијени се по степену остваривања и гаранцијама људских права и основних слобода. Слободе и права човјека и грађанина, сагласно члану 69 Устава РС, штити и Уставни суд РС, обезбјеђујући заштиту уставности и законитости.

ЛИЧНА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Лична права и слободе спадају у ред основних и најстаријих у свим уставним системима. Лична права и слободе су:

- Право на живот.- Право на једнакост људи.- Слобода човјека.- Права личности на заштиту достојанства и интегритета.- Слобода кретања и настањивања.- Право човјека у поступку пред државним органима.- Неповредивост стана.- Слобода мисли и опредјељења.- Слобода савјести и вјероисповјести.

ПОЛИТИЧКА ПРАВА И СЛОБОДЕ

То су: Бирачко право, слобода удруживања, слобода говора и јавног иступања, слобода збора и јавног окупљања, слобода штампе и других видова јавног изражавања, право на представнике, петиције и приједлоге, право на јавну критику, право на држављанство.

ЕКОНОМСКО-СОЦИЈАЛНА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Економска су: Право својине, право насљеђивања, право на рад, право на ограничено радно вријеме, право на заштиту на раду, право на осигурање, право на штрајк.Социјална су: Право на заштиту здравља, право инвалида на посебну заштиту, право на заштиту мајке, дјеце и породице, право на школовање.

НОВА И ПОСЕБНА ПРАВА И СЛОБОДЕ

То су: Еколошка права, права у области управљања, права и слободе етничких група и националних мањина, права и слободе странаца и лица без држављанства.

УСТАВНЕ ДУЖНОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ ЧОВЈЕКА И ГРАЂАНИНА

Устав РС утврђује следеће дужности:-Дужност је свих и сваког да се придржава устава и закона.-Дужност је сваког да поштује права и слободе других.-Дужност грађана да учествују у одбрани земље.-Дужност је и свакога да плаћа порез.-Дужност је свакога да свјесно и одговорно врши јавну дужност.-Дужност чувања животне околине.-Дужност пружања помоћи другоме у невољи.-Дужност и обавеза странаца. Странци су дужни да се понашају у складу са уставом и законом и међународним уговорима.

ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ЉУДСКИХ ПРАВАИ ОСНОВНИХ СЛОБОДА

Уставом БиХ су утврђени додатни механизми ради потпунијег и сигурнијег остваривања права и слобода, као што су:-Недискриминација за сва лица у БиХ.-Избјеглице и расељена лица имају право да се врате у своје домове, право на повратак имовине...-БиХ ће прихватити међународне споразуме о правима и слободама.

Основна улога Омбудсмана је заштита легитимних права и интереса физичких и правних лица. Државни органи су најодговорнији за поштовање људских права и основних слобода.С обзиром на то да је БиХ постала чланица Савјета Европе, на њу се примјењује јурисдикција Европског суда за људска права.За приједлог за судску заштиту људских права и слобода морају бити испуњени сљедећи услови:-да је у питању Уставом зајамчено право или слобода-да није обезбијеђена друга судска заштита-да је радња незаконита-да се радњом спречава вршење права или слободе-да је радња усмјерена на конкретан случај

5.

ЕКОНОМСКО И СОЦИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

СВОЈИНСКИ ОДНОСИ И СЛОБОДА ПРИВРЕДНОГ ДЈЕЛОВАЊА (ПРЕДУЗЕТНИШТВО)

Слободно предузетништво може се законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи.Забрањени су монополи. Република обезбјеђује заштиту потрошача. Сви облици својине имају једнаку правну заштиту.Јемчи се право на наслеђивање, у складу са законом. Законом се може ограничити или одузети право својине, уз правичну накнаду. Страна лица могу стицати право својине и права по основу улагања капитала, у складу са законом. Та права се не могу ограничити или одузети законом или другим прописима.Република и оптина буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе. Средства буџета су порези, таксе... Република штити и подстиче:-рационално кориштење природних богатстава-очување и обогаћивање историјског, културног и умјетничког блага-научноистраживачки рад-штедњузадруге, занатство, физички културу и спорт.

ОБЛИЦИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ПРИВРЕДНИМ ИДРУШТВЕНИМ ДЈЕЛАТНОСТИМА

Најчешћи облик организовања у привреди је предузеће. Затим постоје радње (индустријске, занатске, трговачке, грађевинарске), задруге. Предузећа као правна лица оснивају се ради обављања привредне дјелатности и стицања добити. Свако предузеће мора садржавати елементе: материјалну и персоналну основу, организацију, дјелатност, сједиште, фирму, жиро-рачун, пословне књиге...

Према власничком критеријуму предузећа се дијле на: предузећа у државној својини, у задружној својини, у мјешовитој својини, у приватној својини и у друштвеној својини.

Врсте предузећа: привредна друштва, друштвена предузећа и јавна предузећа. Предузећима управљају власници осим у сличају посједовања акција или удјела без права управљања. Органи предузећа су: скупштина, управни одбор, директор и надзорни одбор.

ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Друштвене дјелатности обухватају здравствену заштиту, социјалну заштиту, борачку и инвалидску заштиту, заштиту дјеце и омладине, образовање, науку, културу и физичку културу. Финансирају се из буџета и фондова.

6.

ПРАВА И ДУЖНОСТИ РЕПУБЛИКЕ

Права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи.Уставом је утврђено да Република уређује и обезбјеђује:

- Интегритет, уставни поредак и територијалну цјелокупност Републике.- Одбрану и безбједност.- Мјере за случај ратног стања.- Уставност и законитост.- Остваривање и заштиту људских права и слобода.- Заштиту свих облика својине.- Банкарски и порески систем.- Организацију, надлежности и рад државних органа.- Систем јавних служби.- Радне односе, заштиту на раду.- Заштиту животне средине...

7.

ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ

Државна власт у Републици организује се на анчелу подјеле власти. Уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина. Републик представља предсједник Републике. Извршну власт врши Влада.Судска власт припада судовима.Заштиту уставности и законитости обезбјеђује Уставни суд.

НАРОДНА СКУПШТИНА

Избор, мандат и имунитет народних посланика

Народни посланици се бирају на 4 године. На приједлог најмање 30 посланика Народна скупштина може двотрећинском већином гласова скратити свој мандат. За вријеме ратног стања мандата се продужава док траје то стање. У случају да Народна скупштина скрати свој мандат или буде распуштена избори за нову Народну скупштину морају се одржати у року од 60 дана. Изборе расписује предсједник Републике. Престанком мандата Народне скупштине престаје и мандат Владе.

Народна скупштина је једнодомна и има 83 посланика. Народни посланици се бирају непосредно и тајним гласањем. Народни посланици уживају имунитет.

Надлежност Народне скупштине Републике Српске

Народна скупштина врши уставотворну и законодавну власт. Надлежности су: одлучује о промјени Устава, доноси законе и друге прописе, доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун, утврђује територијалну организацију Републике, расписује републички референдум, бира именују и разрјешава функционере, врши контролу рада Владе, даје манестију...

Начин одлучивања

Народна скупштина одлучује већином гласова. Право предлагања закона и других прописа имају предсједник Републике, Влада, сваки народни посланик или најмање 3.000 бирача. Народна скупштина има предсједника и два потпредсједника које бира на 4 године. Предсједник може сазвати сједницу на захтјев једне трећине посланика, предсједника Републике и Владе.

ВИЈЕЋЕ НАРОДА

Врши законодавну власт. Вијеће народа има по осам чланова из сваког конститутивног народа и четири члана из реда осталих народа. Мандат чланова Вијећа народа траје 4 године.Члан Вијећа народа ужива имунитет.

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

- Представља Републику.- Предлаже Народној скупштини кандидата за предсједника Владе, за

предсједника и судије Уставног суда.- Указом проглашава закон у року од седам дана од дана његовог усвајања у

Народној скупштини.- Даје помиловања.- Додјељује одликовања и признања утврђена законом.

- Обавља послове из области одбране.- Предлаже амбасадоре.

Предсједник Републике и потпредсједници не могу бити из истог народа. Два потпредсједника помажу предсједнику Републике у обављању послова које им повјери предсједник Републике. Исто лице може бити изабрано за предсједника или потпредсједника Републике највише два пута узастопно. Приликом њиховог избора полажу заклтеву пред Народном скупштином. Уживају имунитет. Поступак предлагања, избора и опозива предсједника и два потпредсједника Републике уређује се законом.

СЕНАТ РЕПУБЛИКЕ

Сенат је савјетодавно тијело највиших уставних институција Републике Српске. Сенат има 55 чланова које именује предсједник Републике. Сенатори се именују на 7 година, с могућношћу да буду именовани још један узастопни мандат. Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, навионални, економски и културни развој РС. Првенствено кад је ријеч о питањима: муђународни положај РС, односи са Федерацијом БиХ, успостављање посебних односа са матицом српског народа, одбрана и безбједност Републике, Устав РС, унутражњи развој...

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

- Предлаже законе и друге прописе.- Предлаже план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун.- Обезбјеђује спровођење и извршава законе.- Доноси уредбе, одлуке за извршавање закона.- Даје мишљење приједлозима закона.- Утврђује начела за унутрашњу организацију министарстава и других

републичких органа управе.- Врши надзор над министарствима и другим републичким органима.

Влада се бира на период од 4 године.Предсједник Републике предлаже кандидата за предсједника Владе у року од десет дана. Нова Влада мора бити изабрана у року од 40 дана од дана предлагања кандидата за предсједника нове Владе. Предсједник и потпредсједници Владе не могу бити из истог народа. Најмање 15% чланова Владе мора да буде из једног народа, најмање 35% из два конститутувна народа, а један члан из реда осталих. Влада Републике Српске се састоји од предсједника Владе и 16 министара (8 из реда српског народа, 5 из реда бошњачког народа и 3 из реда хрватског народа). Једног министра из реда осталих може именовато предсједник Владе из најбројнијег конститутивног народа.

На иницијативу најмање 20 посланика Народне скупштине може се затражити оставка од предсједника Владе. Уколико предсједник Владе одбије да поднесе оставку, предсједин Републике га може разријешити.

Влада за свој рад одговара Народној скупштини.

АДМИНИСТРАТИВНА СЛУЖБА У УПРАВИ РС

Послове државне управе обављају министартсва и други републички органи. Органи државне управе могу због обављања законом утврђених послова из свог дјелокруга образовати своје подручне јединице. Сједиште подручних јединица одређује Влада.

Државни службеник је лице постављено управним актом, на основу претходно проведеног јавног конкурса. Министри и замјеници нису државни службеници. Агенција за државну управу врши: програмирање и унапређење организације државне управе, избор, едукацију кадрова, пбезбјеђивање националне равноправности. Директора Агенције именује Влада, на основу јавног конкурса, са манадатом од четири године.

Државни службеници су дужни да се понашају у складу са Кодексом државних службеника, кога доноси Влада, на приједлог Агенције. Државни службеници не могу бити оснивачи, нити се налазити у органима политичких странака. Због промјене структуре власти у Републици, не могу изгубити статус државног службеника и радно мјесто на које су распоређени.

Рад органа управе је јаван. Средства за финансирање послова органа државне управе обезбјеђују се у Буџету Републике.

Уставом је утврђено да ће конститутивни народи и група осталих бити пропорционално заступљени у јавним институцијама РС.

8.

ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИЛОКАЛНА САМОУПРАВА

НАСТАНАК, РАЗВОЈ И ПОЈАМ ЛОКАЛНЕСАМОУПРАВЕ

Локална самоуправа је облик управљања и одлучивања грађана у локалним заједницама (локална власт). Управљање грађана у локалним заједницама одвија се путем два основна облика:-Непосредно учешће грађана у управљању локалном заједницом.-Посредно одлучивање грађана преко изабраних представника.Јединице локалне самоуправе:

1. Једностепена локална самоуправа (један тип локалне самоуправе,општина).2. Двостепена локална самоуправа (општина и још једна јединица која је изнад

општине).3. Тростепена локална самоуправа (између општине и централне власти

постоје још два степена организације).

ОРГАНИЗАЦИЈА, НАДЛЕЖНОСТ И АКТИ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У РС

Локална самоуправа је једностепена и монотипска као што је била у претходној Југославији. Општина је основна територијална јединица локалне самоуправе, која се формира за дио једног или више насељених мјеста. Град је територијална јединица локалне самоуправе који чини подручје једне или више општина. Општина и град имају својство правног лица.Општина је надлежна да: доноси програм развоја општине; доноси развојне, просторне, урбаностичке и проведбене планове; доноси буџет и завршни рачун; стара се о изградњи и одржавању локалних путева; стара се о култури; предузима мјере заштите човјекове околине...Локални општински органи су:

1. Скупштина општине ( доноси статут општине, економски план, буџет и завршни рачун, одлуке и друга акта, просторне планове, одлуку о симболу...),

2. Начелник општине, 3. Општинска управа (примјењује прописе скупштине општине, обезбјеђује

примјене закона, рјешава у прекршајном поступку...).

Секретара именује скупштина општине на период од четири године.Начелник доноси правилник о организацији и систематизацијирадних мјеста.Радници општинске управе обављају послове локалне управе.Општине које имају мање од 1.000 становника не формирају општинску управу.

Град је надлежан да: доноси програм развоја града, просторне и урбанистичке планове, обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, стара се о изградњи путева, заштита човјекове околине...Скупштина града је надлежна да: доноси статут града, развојне и просторне планове, одлуке о порезима и таксама, одлуке о задужењу града, одлуку о проглашењу празника града, о располагању градском имовином.Градоначелник је надлежан да: предлаже статут града, предлаже одлуке скупштини, извршава законе и друге прописе Републике, именује и разрјешава руководеће и друге раднике, успоставља сарадњу града са другим општинама, закључује уговоре у име града...Градска управа је надлежна за: примјењивање прописа скупштине града и градоначелника, припремање нацрта одлука, рјешавање у прекршајном поступку...

ФИНАНСИРАЊЕ ПОСЛОВА ОПШТИНЕ И ГРАДА

Средства у буџету општине су:- приход од пореза, такса...- средства која призилазе из имовинских права- средства која произилазе из повјерених послова Републике- донације, поклони и слично.

Средства општине и града утврђују се процентуално од прихода које остварује Република на подручју општине, односно града. Граду који нема више општина на свом подручју припадају мањи приходи које оставрује Република на његовом подручју.

ОДНОС РЕПУБЛИЧКИХ ОРГАНА И ОРГАНАЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Јединице локалне самоуправе оставрују сарадњу на свом подручју са републичким органима, предузећима и другим организацијама. Ако јединица локалне самоуправе дуже вријеме не обавља надлежности утврђене законом, Влада ће упозорити скупштину јединице локалне самоуправе и начелника да предузму мјере за остваривање својих финкција. Ако скупштина јединице локалне самоуправе и даље не обавља своје надлежности, Народна скупштина РС може распустити скупштину јединице локалне самоуправе.

НЕПОСРЕДНИ ОБЛИЦИ УЧЕШЋА ГРАЂАНА УЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ

Мјесна заједница се може образовати у општини ради обезбјеђења услова за што непосредније вршење послова општине.

Зборови грађана су облици непосредног изјашњавања грађана који имају право гласа, у дијелу насеља, насељу, више насеља, односно мјесној зајеници.

Грађани могу непосредним учешћем одлучивати о:- изградњи комуналних објеката,- покретању иницијативе за доношење и измјену прописа,- покретање иницијативе за издвајање и припајање насељених мјеста из

састава општине.Збор грађана може сазвати начелник општине или предсједник савјета мјесне заједнице на писмени захтјев најмање 50 бирача.

9.

ОДБРАНА И ЗАШТИТА

Република Српска има своју војску који чини стални и резервни састав. Стални састав сачињавају професионални војници и војници на служењу војног рока. Војском у рату и миру командује предсједник Републике Српске на основу Устава и закона.

Снаге за извршавање задатака у одбрани су војска у миру, а оружане снаге за вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности. Оружане снаге чине Војска и јединице полиције. Народна скупштина проглашава:-ратно стање- ако предстоји оружани напад на Републику-непосредну ратну опасност- ако постоји опасност од напада-ванредно стање- ако је угрожена безбједност Републике.

Цивилна одбрана је организовање, припремање и учешће грађана, органа, предузећа у заштити и спасавању људи и материјалних добара од ратних дејстава.Ради руковођења одбраном и командовањем оружаним снагама предсједник Републике формира Врховни савјет одбране. Врховни савјет чине предсједник Републике, предсједник Народне скупштине, предсједник Владе, министар одбране, министарт унутрашњих послова и начелник Генералштаба.Грнералштаб Војске је највиши стручни и штабни орган за припрему и употребу војске у миру и рату.

10.

УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ

Уставност и законитост се изражава као однос устава, закона и других правних аката. Принцип уставности остварује се сагласношћу са уставом свих правних аката. Формална уставност се огледа у сагласности закона и других аката са уставом у погледу форме. Материјална сагласност значи садржинску усклађеност закона и других правних аката са уставом. Принцип законитости представља сагласност правног акта са законом. Формална законитост значи усклађеност аката са законом по форми коју утврђује надлежни орган. Материјална законитост односи се на усклађеност садржаја нижег акта са законом.Заштиту уставности и законитости обезбјеђује Уставни суд.

11.

УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Основна надлежнсот Уставног суда РС је да обезбјеђује контролу и заштиту уставности и законитости.

Избор, састав, мандат и имунитет

Уставни суд РС има максимално 9 судија које бира Народна скупштина РС и вијеће народа на приједлог предсједника Републике. Судије се бирају из реда истакнути струшњака на период од 8 годинаи не могу поново бити бирани. Предсједник суда се бира из реда судија на период од 4 године. Вијеће Уставног суда за заштиту виталног интереса састоји се од 7 чланова ( по двојица из сваког конститутивног народа а један из реда осталих).

Надлежност Уставног суда

Надлежности су:- Одлучивање о сагласности закона и других прописа.- Одлучује о сагласности прописа са законом.

- Рјешава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти.

- Рјешава сукоб надлежности између органа Републике, града и општине.

Поступак пред Уставним судом

Поступак пред Уставним судом могу покренути:- Предсједник Републике.- Народна скупштина.- Влада Републике Српске.- Суд.- Републички јавни тужилац.- Народна банка и служба за платни промет.- Општина, град, предузеће, политичка или друга организација.

Прво се води претходни поступак, затим јавна расправа и одлучивање. Претходни поступак има задатак да утврди постоје ли основне претпоставке за вођење поступка и одлучивање.Редован поступак почиње даном пријема приједлога Суду. Најзначајнија фаза је јавна расправа.

Правно дејство одлука Уставног суда

Извршење одлука Уставног суда обзбјеђује Влада. Одлука Суда предстваља разлог за понављање поступка пред органом који је донио коначни појединачни акт. Кад је правоснажном судском одлуком одбијена примјена прописа због његове несагласности са Уставом или законом а Суд утврди да таква несагласност не псотоји свако коме је повријеђено неко право може захтијевати измјену одлуке у року од једне године од дана објављивања одлуке Суда.

12.

СУДОВИ, ТУЖИЛАШТВА И ОСТАЛИОРГАНИ ПРАВОСУЂА

Правосуђе је појам који обухвата органе који се баве примјеном права и заштитом грађана, институција и организација. То су: судови, тужилаштва, правобранилаштва, адвокатура, и слично.

СУДОВИ И УСТАВНА НАЧЕЛА О СУДОВИМА

Битна начела о судовима су:- Начело законитости.- Начело самосталности.- Начело сталности судске функције.- Начело колегијалности.- Начело јавности расправљања пред судом.- Начело учешћа у суђењу.- Начело судијског имунитета.- Начело инкомпатибилности судске функције се огледа у неспојивости

судијске функције са истовременим обављањем неких других функција.- Начело двостепености.- Начело извршности судских одлука.- Начело употребе свога језика.- Начело права на одбрану.

Судије ни тужиоци не могу припадати ни једној политичкој организацији.

ОРГАНИЗАЦИЈА СУДОВА

Судови се могу подијелити према:Сталности, општости и стварној надлежности на редовни и посебни судови.Функционалној надлежности на првостепене (одлуке нису коначне), другостепене или апелационе (одлучују о жалбама), касациони или виши суд (пдлучује о правним лијековима).

У Републици Српској судови се организују као редовни судови опште надлежности. Судови се оснивају као основни судови, окружни судови и Врховни суд Републике Српске. Надлежност судова може бити:- Релативна надлежност-расподјела надлежности између судова, тужилаштава и правобранилаштва.- Стварна надлежност- разграничење надлежности између судова исте врсте, а различитог ранга.- Функционална надлежност- одређује се с обзиром на суд који је у конкретној ствари одлучиовао у првом степену.- Мјесна надлежност- је право и дужност суда да на одређеној територији врши своју дјелатност.

НАДЛЕЖНОСТ ОСНОВНОГ СУДА

Основни суд је надлежан да:1. У кривичним предметима да суди, спроводи истрагу, одлучује о жалбама.2. У грађанским предметима да суди у грађанскоправним споровима, да суди у

споровима у вези са имовином.3. У споровима из радних односа да суди спорове о заснивању и престанку

радног односа, спорове о закључењу и примјени колективних уговора, спорове о примјени прописа о штрајку.

4. За привредне спорове.5. Да води судски регистар предузећа, да обављају жемљишно књижне

послове.

НАДЛЕЖНОСТ ОКРУЖНОГ СУДА

Надлежност окружног суда је:1. Да одлучује о жалбама против одлука основних судова.2. Да суди за кривична дјела за која закон предвиђа казну затвора од 20.г.3. Да спроводи истрагу за кривична дјела.4. Да суди спорове из ауторског права.5. Да одлучује у споровима ради исправке информација објављених у

средствима јавног информисања.6. Да суди управно рачунске послове.

НАДЛЕЖНОСТ ВРХОВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1. Обезбјеђује примјену закона и одлучује о:- редовним правним лијековима против одлука окружних органа.- ванредним правним лијековима против правоснажних одлука судова.- жалбама у трећем степену.- законитости коначних управних аката републичких органа.

ИЗБОР И РАЗРЈЕШЕЊЕ СУДИЈА И СУДИЈА ПОРОТНИКА

ИЗБОР СУДИЈА И СУДИЈА ПОРОТНИКА

Предсједнике судова и судије бира на основу јавног конкурса Високи судски и тужилачки савјет РС. Чланови Високог судског и тужилачког савјета су: судија Врховног суда РС, јавни тужилац републичког јавног тужилаштва, судија са подручја основног или окружног суда, један јавни тужилац, судија суда за прекршаје, адвокат. Бира се на 4 године. Услови за избор судија су: да је држављанин БиХ, да има одговарајућу диплому правног факултета, положен правосудни испит, да задовољава услове стручне обуке.

ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ И РАЗРЈЕШЕЊЕ СУДИЈА И СУДИЈА ПОРОТНИКА

Судији престаје судијска функција када то сам затражи или када му радни однос престане због одлазка у пензију. старосна доб за пензију је до навршених 70 година старости.

ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ СУДИЈА И СУДИЈА ПОРОТНИКА

Дисциплинске санкције су:- писмена опомена судији- јавна опомена- новчана казна- разрјешење од дужности

Дисциплински органи Високог судског и тужилачког савјета су:- дисциплински тужилац- првостепена дисциплинска комисија- другостепена дисциплинска комисија

УДАЉЕЊЕ ОД ДУЖНОСТИ СУДИЈЕ И СУДИЈЕ ПОРОТНИКА

Високи судски и тужилачки савјет ће одредити привремено удаљење од вршења дужности судије:

1. Против којег је јавни тужилац подигао оптужницу за кривично дјело за које закон предвиђа казну затвора.

2. Ако је судија стављен у притвор.

РАСПОРЕЂИВАЊЕ И ПРИВРЕМЕНО УПУЋИВАЊЕ НА РАД СУДИЈА У ДРУГИ СУД

Судија основног или окружног суда може бити привремено упућен на рад у други суд истог или нижег степена без свог пристанка на период од најдуже 6 мјесеци у периоду од 5 година, а по свом пристанку најдуже 1 годину.

СУДСКА УПРАВА

Обавља послове:- организовање унутрашњег пословања на суду- вођење статистике- послове повезивања и распоређивања судија поротника- послове извршења кривичних санкција- финансијско материјално пословање суда

УСЛОВИ И СРЕДСТВА ЗА РАД СУДОВА

Услове и средства за рад судова обезбјеђује Република Српска. Средства која се остваре као приход буџета по основу рада судова усмјеравају се за финансирање сљедећих расхода: изградњу објеката, инвестиционо одржавање зграда, набавку опреме, материјалне трошкове, рјешавање стамбених питања, стручно усавршавање.

ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

Јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних дјела. Штити људска права и слободе. Оснива се и укида законом. Функцију јавног тужилаштва врши републички јавни тужилац, окружни јавни тужилац, основни јавни тужилац. Њих именује и разрјешава Високи судски и тужилачки савјет. Мандат траје 5 година.

Јавна тужилаштва су : основна, окружна, републичка јавна тужилаштва.Радом тужилаштва руководи јавни тужилац.

ЈАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО-ОРГАНИЗАЦИЈА, ПОЛОЖАЈ, ФУНКЦИЈЕ

У РС функцију јавног правобранилаштва врши Републичко јавно правобранилаштво. Правобранилаштво штити имовинска права и интересе Републике, општина, других буџетских органа. Даје мишљење о поступку доношења закона и других прописа.

Републичког јавног правобраниоца именује и разрјешава Народна скупштина. Именује се на период од 4 године.

ОМБУДСМЕН

Омбудсмен Републике Српске је независна институција чији је циљ заштита легитимних права и интереса физичких и правних лица. Овлашћен је да истражи све случајеве кршења људских права.Не уплиће се у судске функције судова и трибунала у РС: МОже изнијети случај пред Уставни суд уколико оцијени да је неопходно.

Институција Омбудсмена се састоји од 3 особе (српске, бошњачке, хрватске националности). Бирају се на период од 5 година и могу бити поново изабрани само једном.