osnovi televizije

Televizija je trenutno prenošenje slike na daljinu putem telekomunikacionog sistema. U tehničkom smislu televizija je konverzija pokretne scene, sa odgovarajućim zvukom, u električni signal, prenos tog signala na daljinu i njegova rekonverzija u TV prijemniku u sliku i zvuk. Razvoj TV Mehanička TV -1884 C/B TV -1941 u americi / 1958 kod nas Color TV -1971 DTV -1997 HDTV 3D HDTV Razvoj Elektronske TV

• 1954. FCC u SAD je prihvatila kao standard – NTSC (National Television Systems Committee)

• Usavršenu verziju NTSC sistema predstavljaju: SECAM i PAL sistem

• 1957. francuz Henry de France predložio je SECAM

• (Sequential Couleur avec Mémoire) sistem

• televizije sa 819 linija kao TV standard u Francuskoj

• 1963. Walter Bruch iz Telefunkena načinio je

• poboljšanja NTSC sistem i patentirao novi sistem

• televizije u boji nazvan PAL (Phase Alternating Line) • Analogna TV

• Razmere slike 4:3

• Vertikalna učestanost 50/60 Hz

• Analiza sa proredom

• Broj linija 525, 625

• Sistem za prenos boje NTSC, PAL, SECAM

• Digitalna TV 1995. – DVB –T u Evropi 1998 -20?? (15) - prelazni period od 10 -15godina - zajedno rade analogne i digitalne TV Američki ATCS-T sistem (Advanced Television System Committee) i DVB –T Evropski, vrlo su slični ATCS –T sistem, predviđen za korišćenje TV kanala širine 6MHz (NTSC kanal), koristi se modulacija s jednim nosiocem u oznaci 8-VSB ili (C)OFDM. U 6MHz moguće je smestiti oko 20Mbps digitalnog signala. DVB-T, predviđen za korišćenje TV kanala širine 7 i 8MHz (PAL) ( 25-26Mbps) sa više modulacionih nosilaca. Koristi se frekvencijska raspodela i vrsta modulacije (C)OFDM. • OGRANIČENJA ANALOGNE TEHNIKE Osetljivost na šum i izobličenja Potrebna brojna komplikovana i česta podešavanja Jako ograničene mogućnosti manipulacije signalom Ograničen broj generacija na magnetoskopu • Karakteristike digitalne televizije Veća pouzdanost uređaja i sistema, veća otpornost na smetnje i šumove, veće operativne mogućnosti uređaja .... Saobraćaj unutar jednog RF kanala može biti organizovan na više načina: celokupni kanal može biti posvećen emitovanju jednog TV programa TV kanal može biti podeljen po kapacitetu na više podkanala manjeg protoka, pri čemu svaki od njih može da prenosi različit program. - Veći broj radio i TV programa u okviru postojećih TV kanala. U 1 analogni TV kanal može da se smesti od 4-6 digitalna TV kanala + radijski kanali Ovo je moguće zahvaljujući MPEG-2 i MPEG 4 kompresiji materijala za prenos.

• HDTV HDTV prvo počela u filmskoj industriji – dupliran broj H i V linija, ima oko dva miliona piksela, postojeći analogni sistemi oko 350 000 elemenata, SDTV oko 400 000, HDTV ima 6 puta veću količinu informacija u odnosu na analognu TV, ili 5 puta u odnosu na SDTV, veća je širina ekrana 16:9, 8 puta vecu kontrast, 16 milona boja 1280 x 720 @ 50 & 60 Hz (720p) i 1920 x 1080 @ 50 & 60 Hz (1080i). Problemi: isti kao kod uvođenjenja TV u boji, trenutno postoji oko milijardu televizijskih prijemnika u svetu – potrebna je njihova zamena (prijemna baza), problem kompatibilnosti sa postojećim TV sistemima • HDTV prednosti odličan kvalitet slike veliko bogatstvo boja izuzetna oštrina slike dobri detalji gledanje u widescreen modu (16:9) 5.1 Dolby Digital Sound • Ostali standardi U periodu prelaska sa standardne digitalne televizije (SDTV) na HDTV, formiralo se par standarda koji emituju kvalitetniji signal, ali ne dovoljno kvalitetan da bi bio kao HDTV. To su: U Evropi: Standard Definition TV (SDTV), 625/50, 2:1, 720x576,4:3, PAL plus je evropski predlog za prelazni period na displej formata 16:9. Ugasio se skoro da ne postoji zbog male prijemne baze U Americi: Advanced TV (ADTV), HDTV, 3D HDTV- emituje se u KDS od 2006. godine Japan: Extended Definition TV (EDTV)- “unapređen” TV sistem koji se koristili za prenos zemaljske televizije. Rezolucija 480 linija i 852 piksela u svakoj liniji. Format 4:3 ili 16:9 EDTV risiveri mogu primate digitalne signale u različitim rezolucijama, ali se emitovanje vrši sa kvalitetom koji dozvoljava rezolucija sistema.

Одговори на питања из предмета Основи телевизије • Која је улога осцилоскопа у ТВ систему? Осцилоскопи (waveformmonitori) су уређаји који у телевизији приказују видео сигнал у временском домену исписујући линију по линију слике једну преко друге, посебно за парну а посебно за непарну полуслику. На њима се поред видео сигнала за парну и непарну полуслику виде хоризонтални синхронизациони сигнал, вертикални синхронизациони сигнал и burst сигнал. • Која је улога векторскопа у ТВ систему? Векторскоп приказује хроминентни део видео сигнала у координатном систему, где је апсциса U компонента, а ордината V компонента видео сигнала. На маски се налазе квадратићи који представљају референтни положај примарних R, G, B и комплементарних MG, YL, CY боја, Мањи квадратићи показују одступање вектора боје од дозвољеног за 20, а већи за 100. Квадратићи за непарну полуслику примарних и комплементарних боја означени су великим словима са R, G, B, MG, YL, CY, а за парну полуслику малим словима са r, g, b, mg, yl, cy. • Kolor Bar? У колор телевизији целокупан видео ланац најчешће се подешава помоћу тест сигнала који се назива Color bar сигнал (пруге боја). Он се као референтни тест сигнал уграђује у камере, видео миксете, магнетоскопе и друге видео уређаје, те је као такав просто незаобилазан у телевизијској продукцији. Користи се за подешавање целокупног телевизијског система, уређаја и нивоа видео сигнала.

• Шта значи дужина и положај вектора на векторскопу? Од чега зависи дужина вектора боје? Дужина вектора показује засићење боје, а положај вектора врсту, односно фазу боје. • Који све параметри видео сигналамогу да се мере помоћу колор бар сигнала? Помоћу колор бар сигнала могу да се мере: ниво сигнала, ниво синк импулса и ниво помоћног носиоца боје. • За шта се користи мултиберст сигнал? Мултиберст сигнал се састоји из 6 пакета дискретних фреквенција у опсегу од 0.5 MHz до 5.0 MHz.Фреквенција пакета се повећава са лева на десно. Овај сигнал служи за мерење фреквенцијске карактеристике ТВ уређаја и система. • Како визуелно може да се проверава квалитет подешеностиТВ пријемника? Квалитет подешености ТВ пријемника може визуелно да се проверава помоћу округлог тест сигнала. • Каква је разлика између 100.75 и 100.100 колор бар сигнала ? Kod 100.75 (EBU) Color Bara, амплитуда хроминентног сигнала за жуту и цијан пругу je редукована, тако да је једнака амплитуди луминентног сигнала за белу пругу, dok kod 100.100 (FCC) C.Bara amplituda nije redukovana, vec je standardna. Ovaj CB je cesto u upotrebi. • Округли тест сигнал - у себи садржи више сигнала који се користе у разне сврхе. Помоћу овог тест сигнала могуће је испитивати или подешавати многе параметре који су битни за рад неког телевизијског система или самог ТВ уређаја (ТВ пријемник, монитор, декодер...), а да се не користи никакав мерни инструмент, већ да се само посматра изглед тест сигнала на екрану. • На маски векторскопа шта представљају мањи, а шта већи квадратићи? На маски се налазе квадратићи који представљају референтни положај примарних R, G, Bи комплементарних MG, YL, CYбоја. Мањи квадратићи показују одступање вектора боје од дозвољеног за 20, а већи за 100. Квадратићи за непарну полуслику примарних и комплементарних боја означени су великим словима са R, G, B, MG, YL, CY, а за парну полуслику малим словима са r, g, b, mg, yl, cy. • Како се израчунавалуминентни сигналза жуту боју? За жуту боју израчунава се: Ey= 0,30x1 + 0,59x1 + 0,11x0 =0,89. • Шта чини ТВ систем? Телевизијски систем представља групу међусобно повезаних и зависних ТВ уређаја, који формирају комплексну целину. Телевизијски систем чини телевизијски студио са скупом одељења која заједно омогућавају припрему, снимање и емитовање ТВ програма. • Видео - миксери? Видео миксери су уређаји помоћу којих се врши бирање једног излазног сигнала слике од више присутних улазних сигнала који потичу из више различитих извора. Излазни сигнал може да се добије комбинацијом више улазних сигнала са различитим ефектима. Извори видео-сигнала могу да буду камере, магнетоскопи, графичке станице или екстерни сигнали из репортажних

кола или других телевизијских центара. • Рез представља најједноставнији прелаз са једног на други кадар (видео-сигнал).То је прекидачко укључивање и искључивање два различита извора видео-сигнала. • Претапање представља постепено укидање једног сигнала и постепено увођење другог сигнала. То је мешање улазних сигнала по нивоу, тако да се сигнал са А шине одтамњује, а са B затамњује, или обрнуто. У електричном смислу то значи да један видео-сигнал расте, а други опада по амплитуди. • Luminans key је селективно уклапање садржаја једног видео-сигнала у други, при чему се однос између позадине и предњег плана одређује према линеарној скали у односу на ниво контролног сигнала. Као критеријум за генерисање ки - сигнала користе се напонски нивои улазних видео-сигнала који су одређени сјајношћу слике, односно луминентни сигнал. • Chroma key (хрома ки ефекат) је поступак мешања два видео-сигнала, при коме се једнобојна позадина у једном видео-сигналу (сигнал живе слике са сцене) замењује неким другим видео-сигналом. Тај други видео-сигнал може да буде генерисан у рачунару или са неког другог извора. То могу да буду статичне или покретне слике. • Која је улога Patch поља и видео-свичера у ТВ систему? Улога patch поља и видео-свичера у ТВ систему је повезивање и превезивање, проширење видео сигнала. • Објаснити рад виртуелног студија. Суштину виртуелног студија представља процес успостављања односа између положаја, односно видног угла камере у односу на реалну сцену и графички генерисану сцену. У реалан графички приказ се почињу убацивати виртуелни графички елементи. Виртуелни елементи су компјутерски генерисане графике, које могу бити 2D, 3D или анимиране секвенце. Ради се о просторним интерактивним елементима над којима имамо контролу. Такви компјутерски генерисани елементи су за гледаоца део физичког простора. Оператор креира, контролише и ажурира виртуелне елементе, а ако је успут и креативан имаћемо визуелно занимљив програм. Сцена, односно под и зид најчешће се боје плавом или зеленом бојом, при чему су прелази са зида на под и бочне стране зида заобљени, да се не би стварале нежељене сенке. Сигнал генерисане сценографије из рачунара и обрађени сигнал са камера уводе се у хрома кијер (chroma keyer) где се сједињени прослеђују у видео-миксер. Када се камера помера остаје коректно подешен однос између предњег плана и виртуелне позадине. Тако се, када се извођачи крећу и камере их нормално прате, однос предњег плана и позадине динамички мења, као да је позадина прави и реални декор. На тај начин могуће је стварати различите декоре па и надреалне. • Аудио - режија? Слика и звук у студију одвојено се стварају и креирају. Слика у видео, а звук у аудио-миксеру. Њихово здруживање врши се пре емитовања. Сви аудио-сигнали из студија и осталих аудио-извора доводе се на улаз аудио - миксера. Сваки од улаза назива се аудио-канал (channel). Канал обично има потенциометар за регулацију нивоа улазног сигнала, филтерску групу, и засебан фадер - клизни потенциометар (реглер). Подизањем фадера улазни сигнал тог канала шаље се на излазну магистралу. Могуће је истовремено миксовање аудио-сигнала са више улазних канала. Улазни аудио-сигнали: микрофонски, линијски или тест сигнали Излази: главни излаз, помоћни излази, излази за мониторинг - слушање. Сви наведени излази имају: регулаторе нивоа, могућност утицаја на фазну и фреквенцијску карактеристику миксованог сигнала, могућност пропуштања сигнала кроз компресор и лимитер. Сви инструменти имају логаритамску карактеристику очитавања - са њом лакше остварује прилагођавање физиолошкој особини људског уха. пикметри - су инструменти за мерење вршних вредности аудио сигнала вуметри - инструменти који показују средњу вредност аудио сигнала,

аудиоскопи - на својим екранима приказују просторну расподелу сигнала по нивоу, истовремено приказујући вршне и средње вредности сваког канала засебно, као и њихов фазни однос. спектрометри - приказују промену спектралне карактеристике, како улазних тако и излазних сигнала. • Black Burst генератор (BLACK#1) је уређај који производи референтни PAL сигнал за синхронизацију уређаја. Он садржи све потребне синхронизационе сигнале и уместо информација о слици има ниво сигнала који одговара нивоу црног. Овакав сигнал зове се “black burst” или “црно” или “референтни сигнал за синхронизацију уређаја”.Сви професионални уређаји имају улаз за овај сигнал. Тај улаз зове се референтни REF IN или “genlock IN”. • Тест генератори (TSG#1 i TSG#2) на својим излазима дају видео-сигнале који садрже карактеристичне информације погодне за мерења на уређајима и њихова подешавања. Један од најпознатијих тест сигнала је колор бар сигнал. На монитору се види као слика вертикалних пруга примарних и комплементарних боја, поређаних по сјајности почев од беле, жуте, цијан, зелене, магенте, црвене, плаве и црне. Поред многобројних тест сигнала ту је и мултиберст тест сигнал. • Дистрибуциони појачавачи (ADA, VDA) служе за умножавање аудио-видео сигнала који се доведе на њихове улазе. Могу имати од 2 до 10 излаза. Сигнал на сваком излазу је идентичан сигналу на улазу дистрибуције. Помоћу видео-дистрибуције могуће је подешавати фреквенцијску карактеристику видео-сигнала, ниво композитног видео-сигнала, ниво луминентног и хроминентног видео-сигнала. • Видео - свичери (SW#1, SW#2) су уређаји који имају одређени број улаза, а један или два идентична излаза. Електроника свичера обично се налази у реку, и вишежилним каблом је повезана са тастатуром. Када се притисне неки од тастера на тастатури видео сигнал који је доведен на улаз прослеђује се на излаз видео- свичера. На тај начин врши се делегирање сигнала у зависности од тренутне потребе. • Видео Patch поље представља раскрсницу видео-сигнала који су присутни у неком ТВ систему. На њега се доводе сви видео-сигнали и тако се добија могућност њиховог накнадног превезивања, сходно потребама које се јављају у току реализације неког ТВ пројекта. Ono omogucava i brzo reagovane u slucaju tehnickih problema, а ради лакше манипулаcije на њему се налазе сви неопходни улазни и излазни прикључци видео-уређаја који се често корисte. • Магнетоскопи (VTR#1 i VTR#2) су уређаји који снимају на видео-траку видео и аудио-сигнале који им се доводе на улаз. Тај снимак касније је могуће репродуковати са истог уређаја, или било ког другог који подржава исти формат записа. • Карактер генератор (K.G.#1) служи за генерисање слова и знакова који се касније одређеним ефектима, помоћу видео-миксера, убацују преко слике која долази из неког другог извора. Карактер генератори углавном су PC рачунари који имају додатну видео-картицу са видео-излазом. • Која је улога Framesynchronizerа? Frame synchronizer (F.S.#1) је уређај који служи да било који несинхронизовани видео-сигнал, који долази са неког екстерног извора (линк, сателитски рисивер ...) или са неког кућног уређаја (видео рекордер, мини DV, аматерска камера ...), синхронизује и технички коригује да би могао да се несметано користи у ТВ систему где су сви сигнали у фази.

• Како се врши проширење броја улаза на видео - миксеру? Врши се помоћу свичера. • Каква је разлика између пикметра и вуметра? Пикметри (врсни сигнали)су инструменти за мерење вршних вредности аудио сигнала, а вуметри (средња вредност)су инструменти који показују средњу вредност аудио сигнала. Konektori i kablovi koriste se za povezivanje različitih uređaja u telekomunikacionim sistemima. Izrađuju se za kabl i šasiju u različitim nivoima kvaliteta U audio/video sistemima koriste se: Audio konektori Video konektori i Optički konektori Audio konektori: XLR RCA ( „činč“) TS (1/4“ ili 6,25mm; 1/8“ ili 3,5mm) TRS (1/4“ ili 6,25mm; 1/8“ ili 3,5mm) SCART DIN audio Svaki od ovih konektora može da bude M – muški, eng. male i F ili Ž – ženski, eng. female. Video konektori: BNC RCA („činč“) S-VIDEO SCART Za povezivanje uređaja za prenos visokofrekventnih signala,(modulisanih) koriste se: F konektori N konektori C konektori Svaki od ovih konektora može da bude M – muški, eng. male M, ili Ž – ženski, eng. Female F * Opisati izgled koaksijalnog kabla. Kolika je njegova karakteristična impedansa. U TV se koriste za prenos v. signala u osnovnom opsegu - RG58 i RG59 i za prenos RF signala (modulisanih) – RG6, RG11, RG213, AK540, Sastoji se iz dva provodnika, od kojih jedan potpuno okružuje drugi, sa dielektrikom između njih Provodnik u centru naziva se “živi” kraj i njime se vodi video signal Provodnik koji okružuje “živi” kraj zove se štit ili “širm”. Pravi se od pletene mreže tankih provodnika, služi da eventualne elektromagnetne smetnje koje se indukuju duž kabla odvede na uzemljenje * Objasniti uticaj energetskog (naponskog, 220V) voda na prenos signala kroz audio i video kablove, ako se nalaze u neposrednoj blizini. ukoliko je ugao presecanja manji od 45 dolazi do indukovanja u vodove za prenos audia i videa Како се дефинише слабљење и дисперзија код оптичких каблова \ Slabljenje je gubitak snage svetlosti tokom njenog prostiranja kroz optičko vlakno (dB/km). Slabljenje optičkog signala menja se u funkciji talasne dužine Slabljenje na talasnoj dužini od 1300 nm je 0.35 dB/km

Slabljenje na talasnoj dužini od 1550 nm je 0.25 dB/km Signal do 50km se prenosi bez ikakvog pojačanja ili regeneracije Disperzija je promena brzine svetlosti (grupne brzine) u odnosu na talasnu dužinu, odnosno to je širenje svetlosnih impulsa tokom njihovog prolaska kroz optičko vlakno. Disperzija u optičkom vlaknu varira sa promenom talasne dužine Talasna dužina na kojoj je disperzija jednaka nuli naziva se talasna dužina nulte disperzije, na toj talasnoj dužini optičko vlakno ima maksimalni kapacitet prenosa. Da li sum istog nivoa jednako utice na linijski i mikrofonski signal? - Sum vise utice na mikrofonski zato sto je nizi nivo osetljivosti BNC Koristi se za prenos video i RF signala do 2GHz Sastoji se iz: spoljašnjeg metalnog štita, plastičnog dielektrika i metalnog izvoda u sredini (M i Ž) Postoje verzije za impedansu od 50Ω i 75Ω U televiziji se montira na kabl tipa RG58 ili RG59, krimpovanjem ili lemljenjem. F konektor Koristi se za VHF i UHF signale Montira se na koaksijalne kablove tipa RG6 ili RG11, impedanse 75Ω Oklop F konektora „šrafi“ se preko spoljne izolacije kabla, ali mora da ima vezu sa „širmom“ eng. shield. Živi kraj – skida se izolacija i na njemu se dovodi signal. Koristiti za signale od 0,25GHz do 1GHZ. C konektor Koristi se za prenes signala frekvencije do 12 GHZ. Pravi se za impedansu kabla od 50Ω Kao dielektrik koristi se teflon N konektor koristi za frekvencije od 12GHz do 20GHz Postoje verzije za impedansu k. kabla od 50Ω i 75Ω XLR konektor Koristi se u audio tehnici pin1 - masa ili „štit“ (shield) pin2 - normalni polaritet (+V) ili „vrući“ kraj (hot pin) pin3 – invertovani polaritet (-V) ili „hladni“ kraj (cold pin) balansirani signal dovodi se na pin2 i pin3 nebalansirani signal dovodi se na pin2, a pin3 se vezuje kratko sa pinom1 XLR 5-pinski konektor koristi se za prenos dva audio kanala, za prenos digitalnih signala protokola DMX512 TRS (Tip-Ring-Sleeve) ili Stereo „Džek“ (Jack) za stereo signal, levi kanal se povezuje na „Vrh“ (Tip),desni kanal na „Prsten“ (Ring), a masa na „Rukav“ (Sleeve). za balansirani signal, Tip je normalni polaritet (+V), Ring je invertovani polaritet (-V) i Sleve je masa za nebalansirani signal vrši se spajanje srednjeg kraja (Ring) na masu. TRS konektori se izrađuju u više veličina: 1/4“ ili 6,3mm 1/8“ ili 3,5mm

1/10“ ili 2,5mm TS (Tip-Sleeve) ili Mono Jack iste je veličine i oblika kao i TRS Ring i Sleeve su spojeni u jedno izrađuje se u istim veličinama kao i TRS RCA („ČINČ“ –„CINCH“) koristi se kako za audio, tako i za video kompozitne signale Ima dva kontakta: prsten (cilindar) za masu i izvod za signal koji je u centru cilindra, a međusobno su izolovani dielektrikom. Isključivo se leme na audio i video kablove S-VIDEO (Y/C) konektor koristi se za prenos Y/C signala Koristi se kod: televizora, video rekordera, DVD uređaja, amaterskih kamera, nekih profesionalnih uređaja koji pored kompozitnog i komponentnog ulaza, imaju i S-Video ulaz SCART To je 2O-pinski konektor za povezivanje audio i video uređaja. Ima odvojene izvode za dolazne i odlazne signale Karakteristike SCART konektora: ne može da prenosi S-Video i RGB signal istoveremeno ne koristi se za prenos digitalnih audio i video signala prenosi samo dva audio kanala nema mogućnost učvršćivanja – zaključavanja konektora, što može da dovede do njegovog ispadanja iz uređaja, najveća dužina kabla sa SCART konektorima je 10 do 15m DIN Prečnik DIN konektora je 13,2mm i može imati od 3 do 15 pinova Prečnik Mini DIN je 9,5mm i može se naći u sedam različitih varijanti od 3 do 9 pinova Radi se u verzijama kao kablovski muški i ženski konektor i kao šasijski ženski konektor Sastoji se iz metalnog cilindra u kome se nalaze pinovi zaliveni u dielektrik. Metalni cilindar je zakrivljen u jednom delu (ključ), da bi se sprečilo pogrešno priključivanje RG59, RG6 i RG11 Користи се за повезивање излаза појачавача са звучницима Audio kablovi Mikrofonski Multikor (više-parični) Gitarski Zvučnički Multikor kabl koristi se za povezivanje audio uređaja Prosleđuju se linijski audio signali Može da ima od 1 do 58 parica koje su individualno „širmovane“. FireWire i USB

FireWire konektor služi za direktno povezivanje digitalnih kamkordera i računara. Kod FireWire veze postoje 6 provodnika, a kod USB 4, gde se 2 koriste za napajanje. Interfejs USB2.0 kompatibilan je sa USB1.1, ima 4 pina, brzina prenosa signala je do 480Mbits/s (60MB/s). Interfejs FireWire 400 ima 6 pinova, kompatibilan je sa DV, brzina prenosa signala je do 400Mbits/s (50MB/s). Interfejs FireWire 800 ima 9 pinova, brzina prenosa signala je do 800Mbits/s (100MB/s). TRIAX Користе се за спајање CCU (контроле камере) и главе камере. Издржљиви су на хабање и физичка оштећења, јако су савитљиви (флексибилни) тако да камере лако могу да се крећу по поду студија. Електрични сигнали преносе се двосмерно кроз триаx каблове импулсном PCM модулацијом Дужина триаx каблова од CCU до главе камере је око 500m, а може да иде и до 1500m. а) Објаснити процес трансформације рефлектованог светла са сцене у одговарајући видео - сигнал. Слика у телевизијској камери ствара се на основу рефлектованог светла од објекта на сцени. Светло које је рефлектовано са сцене пројектује слику на објектив камере, а онда се помоћу призме врши разлагање тог светла по таласним дужинама на “R,G,B“ светло. Помоћу CCD или цевних сензора врши се претварање светлосних у електричне величине (видео-сигнал), тако да се добијају три електрична сигнала ER, EG, EB, по један за сваку примарну боју.После обраде видео сигнала (procesinga) они се доводе у кодер, слика 6, односно у матрични склоп у коме се од сигнала ER, EG, EB, добија луминентни сигнал Ey, композитни видео-сигнал Cvbs, хоминентни сигнал Ec и сигнали разлике ER-Ey, EB-Ey. б) Како растојање светлосног извора од објекта на сцени утиче на ниво видео - сигнала ? Blizi izvor jaci video signal, udaljeniji izvor slabiji video signal г) Каква се структура видео-сигнала добија код цевних, а каква код CCD сензора ? Cevni – linijska struktura, mozaik fotoosetljivih elemenata (piksela), čija se provodnost menja u zavisnosti od jačine osvetljaja (sjajnosti). Očitavanje se vrši pomoću el. mlaza, najpoznatiji su: ортикон, видикон, плумбикон, ледикон, сатикон, њувикон и др CCD senzori slike – diskretna struktura, mozaik fotoosetljivih MOS kondenzatora čije se naelektrisanje menja u funkciji promene osvetljaja. Očitavanje električnog opterećenja MOS kondenzatora vrši se pomoću odgovarajućih registara. FT, IT, FIT д) Које су предности CCD сензора у односу на цевне сензоре ? manje dimenzije i težina bolja kompaktnost i pouzdanost. Nije potrebno pregrevanje kamere. Operativna podešavanja su laka i jednostavna nisu osetljivi na spoljna elektromagnetna zračenja, vibracije i udare niži naponi napajanja pa je potrošnja mnogo manja bolja osetljivost slika koja se dobija manje je osetljiva na distorziju sa mnogo boljom rezolucijom pa je jasnija. minimalna inercija. Nemaju “leg” niti probleme koje je unosio analizatorski mlaz. Cena koštanja i održavanja je mnogo manja, traju mnogo duže (proizvođači tvrde da traju neograničeno)

Postoje i neke mane CCD-a ali su zanemarljive u odnosu na njegove prednosti: • Smearing - појава вертикалних светлосних линија услед врло светлих места у кадру. • Blooming - цветање, губитак оштрих ивица и појаве ореола око врло светлих delova slike • Moare - избијање, појава треперења ситних детаља у слици услед дискретне структуре сензора, а јавља се као последица одмеравања по хоризонталној димензији. ђ) Које се све боје могу добити помоћу примарних боја ? komplementarne: CY, MG, YL i sve ostale. ж) Које се величине користе за описивање и одређивање боје ? За описивање и одређивање боје користе се три величине: сјајност, врста боје и њено засићење. Ове три величине потпуно одређују боју. Сјајност (luminanca) показује рефлексивност боје. Сјајне боје су: жута, цијан, зелена, а мање сјајне црвена, плава и љубичаста. Врста боје (hue) је величина која одређује да ли је нека боја плава, црвена или зелена и изражава се доминантном таласном дужином. Засићење (saturation) се односи на степен чистоће боје и показује колико је бела боја присутна у датој боји, односно показује у којој мери је дата боја разблажена белом бојом. Засићење беле боје је нула. j) Analiza sa proredom У телевизији се користи анализа са проредом (interlaced scanning). Слика (frame) се дели на две полуслике (field), непарну (odd field) и парну полуслику (even field). У непарној полуслици анализирају се непарне линије, а у парној полуслици парне линије. У свакој полуслици исписује се само половина броја линија (625/2 код PAL система, 525/2 код NTSC система). По завршетку анализе обе полуслике циклус анализе се понавља. Обе полуслике чине једну потпуну слику. Учешљавањем линија добија се растер слике на екрану. Учестаност полуслике два пута је већа од учестаности слике, што је са стране визуелног система еквивалентно повећању учестаности слике два пута. На тај начин је без повећања фреквенцијског опсега видео сигнала решен ефекат треперења. Трајање линије у PAL систему износи 64μs, од тога 52μs отпада на активно, а 12μs на пасивно време. У оквиру 12μs смештени су хоризонтални синхрони- зациони сигнали и носилац боје - burst. Вертикални пасивни интервал износи 25 линија и у једном његовом делу смештени су вертикални синхронизациони сигнали и импулси за изједначавање (еквилајзинг импулси). з) Шта одређује доминантна таласна дужина, а шта засићење боје ? Stepen cistoce boje odredjuje zasicenje boje и) Које таласне дужине представљају белу светлост ? od 380nm до 780nm, ј) Како се израчунавају сигнали разлике ER – Ey, EB – Ey и EG – Ey ? Сигнали разлике ER-Ey и EB-Ey добијају се одузимањем сигнала Ey од сигнала ER и EB. Њихов фреквенцијски опсег редукован је на 1,5MHz. Сигнали разлике носе информацију о врсти и засићењу боје. Израчунавају се на основу

израза • ER – Ey = 0,70ER – 0,59EG – 0,11EB, • EB – Ey = –0,30ER – 0,59EG + 0,89EB, • EG – Ey = –0,51 (ER – Ey) – 0,19 (EB – Ey). а) Укратко објаснити разлике између композитног и компонентих видео-сигнала. kompozitni video signal cine luminentni + hrominentni + slozeni sinhronizacioni signal, prenosi se jednim provodnikom. - komponentni se prenosi odvojenim provodnicima kompozitni: CVPS, BVPS U istom kanalu prenosi se Ey, Ec i SSS: EY+ Eu sin wct Ev cos wct Kod kompozitnog povezivanja koristi se samo jedan kabl (koaksijalni RG59,75 Ω) Koristi se kod manjih TV stanica, poluprofesionalnih i profesionalnih ima ekonomsku prednost, ali ne i prednost u kvalitetu kompozitni v.s. koriste se za obradu u studiju i prenos. EY, ER–EY i EB–EY prenose se u istom kanalu širine 5MHz Y/C signal: Kod Y/C signala razdvojeni su kanali za luminentni signal Ey i hrominentni signal Ec= Eu sin wct Ev cos wct Uređaji se međusobno spajaju jednim četvorožilnim kablom. Y/C u odnosu na kompozitno i komponentno povezivanje uređaja predstavlja srednji kvalitet. Manji je šum nego kod kompozitnog signala komponentni: Oznake: Ey,EU,Ev, ili Ey,U,V, ili Ey,Pb,Pr. Luminentni EY i hrominentni signali Pb i Pr prenose se različitim kablovima (3 kabla). a) Pb= 0.493(EB-EY) b) Pr=0.877(ER-EY) Smanjujeni su parazitni efekti, moguće različite interferencije i štetni međusobni uticaji. s) Луминентни (монохроматски) сигнал Луминентни сигнал носи информације о сјајности (осветљају) појединих елемената у слици и компатибилан је са сигналом у црно-белој телевизији. Он углавном даје слици оштрину и заузима фреквенцијски опсег од 10Hz до 5MHz. Овај фреквенцијски опсег омогућава да се ситни детаљи у некој слици репродукују са довољном оштрином. Луминентни сигнал може се представити изразом Ey= 0,30ER + 0,59EG + 0,11EB. d) Signali razlike Сигнали ER, EG, EB нису погодни за пренос кроз радио-дифузни ТВ систем, због превеликог фреквенцијског опсега. Када би се сва три сигнала преносила посебно са истом ширином фреквенцијског опсега по једном телекомуникационом каналу била би потребна ширина канала од 3 x 5 = 15MHz. Због тога се ови сигнали трансформишу у сигнале разлике. Могу се формирати три сигнала разлике боја и то ER – Ey, EB – Ey и EG – Ey. За формирање и пренос хроминентних сигнала усвојено је да се користе два сигнала разлике боја и то, ER - Ey и EB - Ey. Сигнал EG - Ey не користи се за пренос зато што је он по

амплитуди мањи од ова два сигнала разлике па је највише изложен шумовима. Како је око најосетљивије у подручју спектра зелене боје то би у том делу било највише осетљиво и на шумове. При преносу црно-беле слике оба сигнала разлике боје једнака су нули тако да се преноси само сигнал Ey. Signali razlike za hrom. signal iznose 1.3 MHz i) Хроминентни сигнал Хроминентни сигнал се добија тако што се прво сигналима разлике ER – Ey и EB – Ey изврши редукција амплитуде на 0,877 за сигнал разлике ER – Ey и 0,493 за сигнал разлике EB – Ey. На тај начин добијају се сигнали Еu (B–Y) и Ev (R–Y), где сигнал Eu представља 0,493 сигнала разлике ЕB – Ey, а сигнал Ev представља 0,877 сигнала разлике ER – Ey. Редуковани сигнали Eu = 0,493 (EB – Ey) и Ev = 0,877 (ER – Ey) амплитудно модулишу исти носећи сигнал (subcarrier, подносилац боје 4,43MHz) али фазно помакнут за 90о, слика 4. На овај начин врши се двострука или квадратурна AM, јер су подносиоци у квадратури, тј. између њих је фазни помак од 900. p) Subcarrier Сигнал који служи као носилац редукованих сигнала разлике боје назива се помоћни носећи сигнал или носећи сигнал боје (subcarrier). Његова учестаност за NTSC систем износи fc =3,58MHz, и фазно је померена за π/2, а за PAL систем 4,43MHz и фазно је померена за ±π/2. Са овом учестаношћу обезбеђује се да међусобни утицај луминентног и хроминентног сигнала буде најмањи. б) Зашто се уводи редукција амплитуде хроминентних сигнала ER – Ey и EB – Ey ? Luminentnom signalu dodaje se hrominentni signal, pa premašuje amplitudu od 1V, zato se uvode koeficijenti redukcije da ne bi doslo do premodulacije i pojave nelinearnih izoblicenja u kompozitnim video signalima. в) Шта значе коефицијенти 1/ 0,877 и 1/ 0,493 ? Vrednost sa kojom se hrominentni signal mnozi pri prijemu д) Колики је фреквенцијски опсег луминентног сигнала, а колики хроминентних сигнала ? Luminentni = 5mHz i Hrominentni = 1.3mHz ж) Који се све сигнали инсертују у вертикалном повратном интервалу ? На вертикални повратни интервал отпада 25 линија, од тога 7,5 линија користе се за вертикалну синхронизацију (предњи импулси за изједначавање + вертикални синхронизациони импулси + задњи импулси за изједначавање) а остале линије се користе за пренос телетекст сигнала, мерних националних и интернационалних сигнала, тачног времена и других информација. з) Која је улога импулса за изједначавање (еквилајзинг импулса) ? ј) Која се врста модулације користи за модулацију сигнала разлике ? Amplitudna modulacija. Vektorskop Za merenje vrste i zasićenja boje

Dužina vektora –zasićenje boje Položaj vektora - vrstu boje Na maski obeležena veličina i faza pomoćn. nosioca boje i pravilan položaj primarnih i komplemen. boja Položaj vektora prim. boja u jednoj liniji (n),označen velikim slovima R,G,B u drugoj (n+1), malim r,g,b.Isto važi i za komplem. boje Rezolucija slike predstavlja sposobnost sistema da prenese najsitnije detalje u slici. zavisi od broja elemenata koji se dobijaju analizom slike, i od elektronskih sistema koji treba taj broj elemenata da prenesu do prijemnika. manifestuje se vidljivošću sitnih detalja u slici i oštrinom slike. Kod cevnih senzora određuje je prečnik elektronskog mlaza, jer on određuje dimenzije najsitnijih elemenata slike, Kod CCD senzora veličina i broj piksela Uobičajeno je, u filmu i fotografiji, da se rezolucija izražava u linijskim parovima po milimetru (lp/mm), pri čemu jedan linijski par sadrži jednu crnu i jednu belu liniju Eksperimentalno, statistički, je pokazano da se gubi oko 30% elemenata slike, tako da se reprodukuje svega oko 70% teorijskog broja elemenata - Kelov faktor i on iznosi 07. Propusni opseg video signala Minimalna učestanost video signala jednaka je nuli ili 10Hz. maksimalna učestanost video signala određuje se na osnovu broja crnih i belih elemenata u slici izgleda šahovskog polja naizmenično poređanih po širini i visini Broj elemenata u jednoj liniji je PxN, P=4/3 format slike, a N =625linija, broj elemenata u jednoj liniji 625x4/3=833, u jednoj liniji ima se PxN/2 belih ili crnih elemenata (analiza sa proredom) Broj elemenata u jednoj slici je PxNxN/2, U jednoj secundi ima n=25 slika.Pa je ukupan broj elemenata nPN2/2 Maksimalna učestanost koja je potrebna da se prenese taj broj elemenata je fMAX = nPN2/2 Za analizu sa proredom, n= 25slika, 625 linija i odnos strana 4/3, fMAX = 625x4/3x625/2x 25 = 6,5MHz Za analizu sa proredom, n= 25slika, 575 aktivnih linija i odnos strana 4/3, fMAX = 575x4/3x575/2x25 = 5,5MHz Za analizu bez proreda, (n= 50slika), 625 linija i odnos strana 4/3, fMAX = 625x4/3x625x25 = 13MHz Za TV sistem je bitno da se prenose samo oni elementi koji u reprodukovanoj slici daju značajan doprinos u kvalitetu slike. Na osnovu CCIR preporuka, usvojeno je da maksimalna učestanost video signala za PAL B/G sistem iznosi 5MHz Multiberst signal Multiberst signal služi za merenje frekvencijske karakteristike TV uređaja i sistema. Sastoji se iz belog, crnog i 6 paketa diskretnih frekvencija u opsegu od 0.5 MHz do 5,8 MHz. Učestanosti paketa su: 0.5, 1, 2, 4, 4.8 i 5.8 MHz. Frekvencije paketa povećavaju se sa leva na desno. Gama korekcija celokupan TV sistem, od ulaza (kamera) do izlaza (katodna cev), treba da ima približno linearnu prenosnu karakteristiku Kod senzora slike postoji linearna zavisnost pri pretvaranju svetlosne u električnu pobudu. Kod katodne cevi, taj odnos je nelinearni, jer tehnološki nemože da se postigne, radi kompenzacije te nelinearnosti uvodi se gama korekcija. Prenosna karakteristika katodne cevi i senzora za analizu slike mora da je komplementarna, da bi se dobio linearni odnos. -gama kamere uključujući i prenosni kanal (0.45 za kameru) p -gama cevi za sintezu slike u boji ( za evropu 2.8, za ameriku 2.5) gama korekcija se vrši u kameri, a ne u TV prijemniku

podešavanje game u kameri je jeftinije i jednostavnije, jer su na raspolaganju kako profesionalni uređaji za podešavanje, tako i tehničari profesionalci ako bi se vršila u TV prijemniku trebalo bi da u svakom TV prijemniku postoje složeni nelinearni pojačavači, pa nije dobro ni sa ekonomske strane gledišta, ni u pogledu kontrole grešaka u reprodukovanoj slici Sa gama korekcijom vidljivost šuma koji nastaje u kameri i prenosnom sitemu je manja, jer se gama korekcijom šum pomera u nivou belog a tu ga čovečje oko manje primećuje Kada je urađena gama korekcija signal nosi oznaku ( ′ ) Kompresija slike - je smanjivanje ukupne količine audio i video podataka. Smanjivanje podataka je moguće jer slika sadrži suvišne (iste) podatke. Rezultat smanjenjivanja podataka je: smanjenje kapaciteta memorije koja je potrebna za snimanje slike (memorisanja slike), smanjenje količine binarnih podataka koje procesori treba da obrađuju u postprodukciji, smanjenje brzine prenosa, odnosno frekfencijskog opsega telekomunikacionog kanala kojim se prenosi TV signal, vreme pristupa podacima se smanjuje jer se brže preskače preko materijala, smanjuje se potrebna RAM memorija što pojeftinjuje hardver, niži transfer podataka je u realnom vremenu i dovodi do minijaturizacije hardvera u televiziji potrebna je manja snaga za emitovanje signala, Entropija i redundansa Cilj svakog sistema za kompresiju je prepoznati i poslati samo koristan deo ulaznog signala. Taj korisni deo signala naziva se entropija. *Entropija predstavlja korisne informacije u slici, odnosno minimum prosečne količine informacija po binarnoj vrednosti odmerka, koje treba da budu sačuvane, da bi se otklonila neizvesnost u rekonstruisanoj slici. *Redundansa je nepromenjivi deo signala koje se na osnovu statističke analize slike može ponovo dobiti. Prostorna redundansa: vrši se pronalaženje i uklanjanje redudanse unutar svake pojedine slike (frejma). Vremenska redundansa: odnosi se na redudansu između slika i zato je nije potrebno prenositi. Statistička redundansa: TV signal slike sadržii veliku količinu identičnih informacija koje se uvek ponavljaju (blanking period, sinhronizacija ...), Subjektivna redundansa: vezana je za svojstva ljudskog oka, pa se iz slike uklanjaju sitni detalji, jer ih oko manje zapaža. Kompresija bez gubitaka Kompresija bez gubitaka (lossless) - ne može se postići značajno smanjenje broja bitova, ali se ne smanjuje ni kvalitet slike. Originalna slika na prijemu može se potpuno regenerisati i biti potpuno identična originalnoj. Zasniva se na statistici podataka. Ne unosi gubitke podataka niti grešku. Stepen kompresije je ograničen i iznosi 1:2 do 1:8 Koristi se za kompresiju tekstualnih podataka, medicinskih slika i multimedijalnih fajlova kada se zeli maksimalni kvalitet. Kompresija sa gubicima

Kompresija sa gubicima (lossy) - omogućava veliki stepen kompresije uz neprimetan pad kvaliteta. Pronalaze se i smanjuju podaci koji su manje značajni za ljudski vizuelni sistem i uklanjaju se. Kod ove kompresije postoji mala razlika između izvorne slike pre kompresije i rekonstruisane slike nakon kompresije. Ako je kompresija kvalitetno izvedena ljudski vizuelni sistem neće primetiti razliku. Postiže se veliki stepen kompresije od 2 - 100. KOMPRESIJA Kompresija se izvodi u tri faze: - Diskretnom kosinusnom transformacijom DCT (Discrete Cosine Transform), - kvantizacijom, - kodiranjem. Druga i treća faza su sasvim jednostavne, a prva je prilično složena. DCT dobro razdvaja energiju komponenata Jednostavna za izračunavanje u odnosu na FFT Ima sve realne koeficijente Blokovi se brže izračunavaju i zahteva manje memorijskog prostora Kvantizacija: ljudsko oko dosta dobro zapaža niskofrekvencijske komponente luminentnog signala, dok je na više frekvencije slabije osetljivo. I, P, B, D frejmovi MPEG video signal se sastoji od četiri tipa frejmova (slika) i to: I frejmovi , P frejmovi , B frejmovi , D frejmovi I frejmovi (inter, intra, anker frejmovi) – nose kompletnu informaciju potrebnu za rekonstrukciju drugih slika. Najmanji je stepen kompresije oko 8%. P frejmovi se dobijaju kao razlika upoređivanja sadržaja trenutne I i predhodne predpostavljene P slike. Kompresioni odnos je oko 25%. B frejmovi se dobijaju na osnovu upoređivanja trenutne slike I sa prethodnom P i budućom B slikom. Kompresioni odnos je najveći i iznosi oko 65%. D frejmovi ili DC frejmovi namenjeni su samo za brzo pregledavanje i premotavanje slike i u njih je implementirana samo niskofrekfentna komponenta. Osnovni delovi digitalne slike Blok je najmanja jedinica kodiranja i sastavljen je od 8x8 = 64 elemenata slike (piksela). Sastoji se od 8x8 piksela i može biti: Y, Cr, Cb. To je osnovna jedinica na koju se primenjuje Diskretna Kosinusna transformacija. Makroblok je osnovna jedinica za kodiranje slike, a sastoji se iz 4 luminentna i 2 hrominentna bloka (4:2:2). Odsečak (odrezak ili isečak slike) je osnovna jedinica za uspostavljanje sinhronizacije između postupaka kodiranja koji se sprovode na nivou bloka i makrobloka. Nivoi Nivo kompresije definiše učestanost ponavljanja slike i poluslike i prostornu rezoluciju. MPEG 2 standard ima 4 nivoa koji su definisani rezolucijom slike, i to u rasponu od najnižeg do najvišeg formata. Niži nivo (low level - LL) kompresije, poseduje najnižu rezoluciju (360 x 288). Koristi se u uslovima mobilnog prijema. Glavni nivo (main - ML ), predviđen je za televiziju standardne rezolucije 720x576.

Visoki 1440 nivo (high -1440 - H14L), kompresije namenjen je za EDTV (TV proširene rezolucije 1440x1152). Visoki nivo (high level - HL), kompresije optimiziran je za HDTV sisteme. MPEG-1 standard Dizajniran je za kodovanje pokretnih slika i pratećih audio signala. MPEG1 je namenjen za snimanje digitalnog audio i video signala na CD-ROM-u pri brzinama do 1,5 Mbit/s. Kvalitet je nešto bolji od VHS, ali nije dovoljan za TV radiodifuziju, jer se radi o niskim rezolucijama slike. Kvalitet MPEG1 audio zapisa je vrlo blizak kvalitetu CD-a. Prednost MPEG1 u odnosu na VHS je zvuk. Frekfencija odmeravanja zvuka je 32 KHz; 44,1kHz i 48kHz. MPEG 2 Namenjen je profesionalnoj digitalnoj televiziji. Donet je 1999 godine. kompatibilan je sa MPEG1 standardom, koristi iste alate i dodaje neke nove. Ima širok raspon rezolucije. Najčešća rezolucija u ovom standardu je 720486 kod NTSC sistema, odnosno 720x576 kod PAL sistema i 1920x1080 kod HDTV sistema. Kodiranje video signala je vrlo složeno, za razliku od dekodiranja na prijemnoj strani koje je relativno jednostavno i jeftino MPEG-2 standard definiše različite nivoe kompresije i profile, u zavisnosti od toga i različite bitske brzine. MPEG 4 Koristi se za kompresiju video i audio signala vrlo niske rezolucije i male bitske brzine. Algoritmi koji su primenjeni predstavljaju scenu kao skup audio vizuelnih objekata, između kojih postoje neke hijerarhijske relacije u prostoru i vremenu. Razlikuju su dve vrste vizuelnih objekata: prirodni i sintetički vizuelni objekti. Svaki individualni objekat se kodira posebno u slojevima i sa različitim stepenima kompresije. Na osnovu podatka o opisu scene prijemnik vrši rekonstrukciju slike.

–

– –

–

Prijem može da se ostvari preko zemaljske antene i uređaja, vezuje se na jedan od ulaza TV prijemnika (Skart, AV ili RF)

Prijem na računar preko Nivo izmerenog prijemnog signala DVB

33-35dBm60dBmV/m

U slici nagli prekid, u tonu nagli prasak

Prijem može da se ostvari preko zemaljske antene i uređaja, vezuje se na jedan od ulaza TV prijemnika (Skart, AV ili

Prijem na računar preko Nivo izmerenog prijemnog signala DVB

mV/m, potreban nivo za prijem analognog signala je oko /m


DVB –


Prijem na računar preko DVB Nivo izmerenog prijemnog signala DVB

, potreban nivo za prijem analognog signala je oko


–T u Srbiji


DVB -T tjuneraNivo izmerenog prijemnog signala DVB



T u Srbiji


T tjunera Nivo izmerenog prijemnog signala DVB-T programa sa Avale je od




T programa sa Avale je od , potreban nivo za prijem analognog signala je oko

Prijem može da se ostvari preko zemaljske antene i seteep boxuređaja, vezuje se na jedan od ulaza TV prijemnika (Skart, AV ili


seteep box uređaja, vezuje se na jedan od ulaza TV prijemnika (Skart, AV ili


Karakteristike optickog kabla

Кривине проузрокују аксијална напрезања која могу скратити радни век влакна. Микросавијања проузрокују повећање слабљења када је влакно савијено по малом пречнику или

притиснуто храпавом површином, а нарочито је изражено код мултимодних влакана. Минимални пречник савијања оптичког кабла је:

Rmin=30⋅пречник кабла, испоручује се у котуровима дужине 1050 m и 2100 m ± 5%. велики пропусни опсег и мало слабљење (телекомуникације), мали пречник и малу тежину (авио индустрија, телекомуникације), нису осетљиви на електромагнетне утицаје (рачунарске мреже, телекомуникације), отпорни су на ватру (индустрија), одсуство преслушавања (управљачки системи), јефтина сировина (за производњу се користи кварц, стакло...).

Opticko kablo

Kroz opt. kabl, signal se prenosi u obliku svetlosnih impulsa (fotona) preko optičkih vlakana. Svetlosni impulsi nose binarne informacije. Pošto optički kablovi za prenos signala koriste svetlost umesto elektriciteta, otporni su na svaku vrstu

elektromagnetne interferencije i smetnje. Kod njih ne postoji preslušavanje. Mogu biti dugacki i do 120km.

Patch kabal je optički kabl sa konektorima na oba kraja.Oni se uglavnom koriste za povezivanje izmedju završne kutije i prenosne opreme ili kao jumper kablovi u Simplex ili Duplex modu. Standardne dužine su 2m i 5m.

Pigtail je fiber optic kabl na čijem je samo jednom kraju konektor. Kraj na kome nema konektora se splajsuje na optički kabl unutar završnih kutija.

Opticko vlakno

Medium koji se koristi za prenos signala, izgrađen od staklenog jezgra koje je obloženo zaštitnim

omotačem. Optički kablovi koriste se za prenos signala na velike udaljenosti. Veliki broj staklenih vlakana formira

optički kabl. Prave se od vrlo čistog stakla debljine čovečje dlake. Sastoje se iz: Jezgro- stakleni (plasticni), tanak, centralni deo vlakna, kroz koji putuje vetlost Omotac - spoljni optički materijal koji reflektuje natrag u jezgro Zastitni sloj - plastični zaštitni sloj koji vlakno štiti od oštećenja i vlage Prečnik omotača kod većine optičkih vlakana iznosi 125μm za staklo, a 245μm za zaštitini sloj- standard

HDMI kabl U digitalnoj i HDTV televiziji koriste se HDMI interfejsi. To su potpuno digitalni dvosmerni interfejsi koji prenose digitalne signale brzine 5Gbits/s. Sa njima se

prenose digitalni audio i video signali. Za razliku od analognih konektora HDMI interfejsi ne unose nikakve gubitke.

Povezivanje audio/video uređaja

za povezivanje video uređaja u studiju koristi se video kabl RG59, karakteristične impedanse 75Ω Za modulisane visoko frekvencijske signale koriste se kablovi RG6, RG11 i RG213 Na šasijama video uređaja najčešće se nalaze BNC (Ženski - Ž) konektori, a na kablu BNC (muški – M)

konektori BNC konektori se leme ili krimpuju Za povezivanje audio uređaja koristi se mikrofonski i multikor kabl izlazi iz audio uređaja mogu biti balansirani i nebalansirani prave se „prelazi“između različitih tipova konektora, i između balansiranih i nebalansiranih ulaza/izlaza

Каблови с упреденим парицама

Њиме се могу преносити аналогни и дигитални сигнали. Код дигиталних сигнала брзина преноса зависи од дебљине жице и растојања. Код аналогних сигнала за већа растојања, због слабљења, користе се појачавачи, а код дигиталних

појачавачи или рипитери. Повећањем фреквенције, слабљење упредених парица расте. У поређењу с другим преносним медијумима, имају мањи капацитет, могу да пренесу сигнале

мањег фреквенцијског опсега и на мањим растојањима. Упредену парицу чине две изоловане бакарне жице, упредене равномерним кораком упредања. Више парица чини кабл. Најчешће пречник жице је: 0,5; 0,75; 1mm; Жице су међусобно спирално упредају због смањења зрачења Када се жице упреду, поништавају се таласи генерисани у различитим навојима, тако да цео склоп

зрачи много мање. Да нису упредене, појединачне парице ометале би једна другу. Упреденост проводника смањује и сметње које могу да се јаве, уколико се каблови налазе једни

поред других.

Polaganje telekomunikacionih i energetskih kablova

Polaganje telekomunikacionih kablovima preko energetskih nije dozvoljeno. Pri ukrštanju energetskih sa telekomunikacionim kablovima potrebno je da ugao ukrštanja bude što bliži

pravom uglu, a najmanje 450. U izuzetnim slučajevima, ugao ukrštanja može biti i manji od 450, ali ne manji od 300.

Mikrofonski kabl ne sme da prolazi pored energetskih, jer se u mikrofonskom kablu indukuje smetnja (“brum”) na frekvenciji 50Hz.

Mikrofonski kabl može da “seče” (pod ulgom od oko 90°) energetski kabl, jer se tada smetnje poništavaju. Vertikalno rastojanje između energetskih i telekomunikacionih kablova mora da iznosi najmanje 30cm Pri paralelnom vođenju, horizontalno rastojanje između telekomunikacionih i elektroenergetskih kablova

35KV, ne sme biti manje od 1m, a za 20KV, njihovo rastojanje ne sme biti manje od 0.5m

ANALIZA SLIKE

Progresivna analiza 1:1p (progresive)- iscrtavanje jedne slike (frejma) odjednom- zahteva veci propusni opseg, cistija slika bez treperenja

Analiza sa proredom 1:2i (interlace, slika - frejm, poluslika-fild)- slika se ispisuje u dva prolaza (neparna pa parna), smanjenje propusnog opsega pri slanju ali je smanjen i kvalitet slike jer je dolazilo do treperenja slike.

Kriticna ucestanost treperenja

Jedna analiza (prolaz) generiše statičnu sliku Da bi se izbegao efekat vizuelnog treperenja potrebno je reprodukovati 50 slika u sekundi (više od 48

slika) Za reprodukciju 50 slika u sekundi potreban je dvostruko širi propusni opseg prenosnog sistema (10MHz),

da bi se uštedelo na propusnom opsegu cela slika se deli na dve poluslike, od kojih jedna sadrži samo neparne a druga parne horizontalne linije. Pri reprodukciji slika vrši se učešljavanje dve slike, odnosno slika sa parnim linijama se reprodukuje tako da neparne linije upadnu tačno u srdini slike sa parnim linijama.

kritična učestanost treperenja -Granica pri kojoj se gubi osećaj treperenja a to je preko 48promena U kinematografiji utvrđeno je, eksperimentalno, da je 24 emitovanih slika u sekundi dovoljno da se u oku

posmatrača stvori osećaj kontinualnosti u pokretu, odnosno da se doživi određena dinamika slike, U TV je potrebno 50/60 promena u sekundi U TV se efekat treperenja rešava analizom sa proredom odnosno kod reprodukcije dve slike učešljavajem

jedne u drugu

HS Siglali

HSS = 4.7µs Prednja ivica 1.5 µs Zadnja ivica 5.8 µs

Burst signal 2.25 µs, 300mV i 4.43MHz Složeni signhronizacioni signali za parnu i neparnu sliku za 625 lin. sistem

7.5 linija za v. sinhronizaciju +17 linija za smeštaj (test signala, mernih signala i teleteksta …….)

Luminentni

Nosi informaciju o sjajnosti (osvetljaju) pojedinih elemenata u slici Daje slici oštrinu i zauzima frekvencijski opseg do 5MHz. Omogućuje da se sitni detalji u slici reprodukuju

sa dovoljnom oštrinom Ey=0.30ER+0.59EG+0.11EB BELA BOJA: ER= EG = EB

Propusni opseg video signala

• Za analizu sa proredom, n= 25slika, 625 linija i odnos strana 4/3, fMAX = 625x4/3x625/2x 25 = 6,5MHz • Za analizu sa proredom, n= 25slika, 575 aktivnih linija i odnos strana 4/3, fMAX = 575x4/3x575/2x25 =

5,5MHz • Za analizu bez proreda, (n= 50slika), 625 linija i odnos strana 4/3, fMAX = 625x4/3x625x25 = 13MHz • Za TV sistem je bitno da se prenose samo oni elementi koji u reprodukovanoj slici daju značajan doprinos

u kvalitetu slike. • Na osnovu CCIR preporuka, usvojeno je da maksimalna učestanost video signala za PAL B/G sistem iznosi

5MHz. • Odmeravanje analognog signala x’(t) vrši se u ritmu taktnog signala i na izlazu se dobija diskretni signal

x’(n) odnosno to je diskretizacija analognog signala po vremenu. • Analogni kontinualni signal se predstavlja nizom diskretnih odmeraka koji se uzimaju u tačno određenim

trenucima vremena. • Diskretni signal x’(n) je diskretan po vremenu i analogan po amplitudi • Odmerci za video signal su pikseli u slici

•

• Moguća jMoguća je digitalizacija: • Kompozitnog• Komponentnog signala•

e digitalizacija: Kompozitnog Komponentnog signala

Digitalizacija

Komponentnog signala

Digitalizacija

Digitalizacija kompozitnog

• Učestanost odmeravanja kompozitnog video signala iznosi 4fc. Za PAL sistem iznosi 4x4,43=17,73MHz, a za NTSC iznosi 4x3,58=14,31MHz.

• Koristi se kada u studiju ima analognih i digitalnih uređaja, kada se želi da arhiviranje materijala bude digitalno, ili izlaz u etar da bude digitalan

• Kompozitni PAL signal: • - od 1-255 kvantizaciona nivoa • - nivo sinhro impulsa od 1-65 • - podnosilac boje od 35-95 • - nivo crnog na 65, 01000001 • - nivo belog 254, 11111110 • 25slika x 8bita = 141.8Mb/s ili 17.73MHz x 8bita=141.8Mb/s

Digitalizacija komponentnih

• Za PAL i NTSC sistem broj odmeraka (piksela) u aktivnom delu linije za Y signal iznosi 720, a za signale

razlike po 360 (za 4:2:2, 13,5MHz:6,75MHz:6,75MHz) • Za sistem 16:9, broj odmeraka (piksela) u aktivnom delu linije za Y signal iznosi 960, a za signale razlike po

480 (za 4:2:2, 18MHz:9MHz:9MHz) • Za HDTV sistem 16:9 (1920x1080), broj odmeraka (piksela) u aktivnom delu linije za Y signal iznosi 1920,

frekvencija odmeravanja je 5,5x13,5=74,25MHz • Kod studijskih uređaja koristi se 8 i 10 bitna kvantizacija a kod kvalitetnijih 12 i 14 bitna kvantizacija • Digitalizuju se R,G,B ili Y, R-Y i B-Y signali • R,G,B signali se odmeravaju sa učestanošću od 13.5MHz • Y, R-Y i B-Y signali zavisno od standarda za 4.2:2: za Y signal fodb=13.5MHz, a za R-Y i B-Y fodb=6.75MHz.

Za odnos strana 16:9 učestanost odmeravanja za Y signal je 18MHz, a za signale razlike 9MHz

Audio signali

• Učestanost odmeravanja:32kHz, 44,1kHz, 48kHz, 96kHz. • Ućestanost odmeravanja: 2fl =2X15625Hz=31250Hz ≈ 32kHz. • Da bi između zvučnog i kompozitnog video signala postojao sinhronizam usvojena je da je da učestanost

odmeravanja tonskog signala bude dvostruka učestanost linije (15625Hz) ≈ 32kHz – u pocetku se koristila kod NTSC, PAL i SECAM sistema.

• 44,1kHz primenjuje se danas u NTSC i PAL sistemima, R-DAT reproduktorima, CD ovima, U-matic masinama,VTR-ovima, ….

• 48/96kHz su višeg kvaliteta i koristi se u studijima • Frekvencija odabiranja od 48kHz, pri 16 bitnoj rezoluciji zahteva protok(bit rate) od 768kHz (48x16=768)

po kanalu, odnosno 1,5Mb/s za stereo kanal. • MP3 kompresija svodi audio signal na oko 32kb/s • Odnos S/Nq kvantizacije: S/Nq (dB) =1,8+6n, S-efektivna vrednost signala, Nq- efektivna vrednost nivoa

šuma kvantovanja, n-broj kvantizacionih nivoa, 6n=D – dinamika signala • Za 16bita: S/Nq (dB) =1,8+6x16=97,8dB

Reprodukcija slike na TV prijemniku

• Kod novih TV prijemnika umesto sinteze slike sa proredom vrši se progresivna sinteza slike. • Na taj način nije se povećao informacioni sadržaj koji se prenosi preko RF kanala do prijemnika, nego se

samo ponavlja već preneta informacija. • Poboljšanje kvaliteta se ostvaruje na dva načina:

• Na osnovu dve poluslike stvara se međuslika, čiji se sadržaj dobija na osnovu interpolacije dve poluslike, pa se ta međuslika reprodukuje sa većom frekvencijom

• Isti se efekat dobija i ako se dve poluslike reprodukuju sa većom frekvencijom (100Hz)

•• Odmeravanje kompo

ODMERAVANJE

Odmeravanje kompoz komponentnog 13.5MHz

ODMERAVANJE

zitnog video skomponentnog 13.5MHz

video sugnala je 17,7komponentnog 13.5MHz

17,73MHz a

osnovi televizije

Documents