osmansko-srpski efemerni spektakl

7/30/2019 Osmansko-Srpski Efemerni Spektakl

1/11

VIZUELAN KULTURA BALKANA U XIX VEKU

OSMANSKO-SRPSKI

EFEMERNI SPEKTAKLDanica Spasojevi IU 09/85Prof Nenad Makuljevi

7/01/2013


2/11

OSMANSKO-SRPSKI EFEMERNI SPEKTAKL

Postojanje tri razliita kulturoloka modela davalo je specifian

peat efemernom spektaklu kao politiko-kulturnoj aktivnosti u

Srbiji tokom XIX veka. Odjek turske tradicije vidljiv je u nainu

ukraavanja i osvetljavanja radnji i privatnih kua. Srpsko-

pravoslavni element doao je do izraaja u crkvenim obredima i

ulozi Saborne crkve, dok je evropska tradicija bila utkana u opti

koncep sveanosti insistiranjem na glavnim topografskim takama

grada, ali i formama i ukrasima efemernih konstrukcija i

arhitektonskih kulisa, koje su direktno preuzimane iz ranije

evropske prakse.

Razvoj efemernog spektakla u Kneevini Srbij vremenski se poklapa sa sticanjemdravne i politike samostalnosti, ime su stvoreni svi neophodni uslovi za

konstituisanje ovog anra. Najranija pojava javnih sveanosti na naim prostorimavezuje se za versko-politike programe karlovakih mitropolita. Njihovo kontinuiraniorganizovanje u Srbiji moe se pratiti od tridesetih godina 19. Pa sve do prvihdecenija 20. veka, kad one poprimaju dinastiko politiki karakter. Poseban znaaj

javne sveanosti dobijaju u periodu druge vladavine Miloa i Mihaila Obrenovia.1

U opisima multikulturalnog Beograda iz XIX veka, politika situacija je u velikojmeri uslovljavala formu efemernog spektakla. Uestvovanje predstavnika turskevlasti, srpske drave i crkve govori oznaaju ovakvih manifestacija. One su bilevaan segmen politiko-kulturnih aktivnosti i kao takve jasno oslikavaju tadanjuatmosferu u drutvu prestonice koja se nalazila na razmeu Turske i Evrope.

Efemrni spektak je u sebi sadrao karakterisitike turskog naslea, pravoslavnecrkvene tradicije i evropske kulture i dravnosti. 2

1 Biljana Mii, Naslee; tekst koji predstavlja dopunjenu verziju diplomskog radaEfemerni spektakl, javne sveanosti i vladarska propaganda: Proglaenje kraljevineSrbije i put kralja Milana 1882. Beograd 2003.

2


3/11


Javne sveanosti koje su nam danas poznate posredstvom opisa u tadanjojtampi, ree preko sauvanih crtea ili fotografija, predstavljaju u svojoj osnovipuzadno sredstvo proslavljanja vladara i dinastije. Humanizacijom vladareve linostii uspostavljanjem prisnijeg odnosa sa podanicima tokom sveanosti, efemernispektakli su bili pouzdan put u uvrivanju pozicija i podsticanju popularnostivladajue dinastije. Nudei sliku fiktivne i ulepane stvarnosti spektakli potvrujupolitike projekte ili ideologije na neposredan i delotvoran nain. Dvorska ideologijaXIX veka naputa ideju veliajnosti i prihvata prezentaciju dvora kao graanskekue. Vladar vie nije izolovan, dvorska umetnost dobija mnogo konkretniji zadatak vezivanje vladara sa novonastalim graanskim snagama i njihovom ideologijom.Iako vladarski propagandni program insistira na velianju dinastije i drave priorganizaciji efemernog spektakla drae se formulacija ustanovljenih jo prvimhatierifima. Uslovljene postojanjem dvojne vlasti srpske I turske ove sveanostisu odravane u dva dela, koji su i formalno bili razdvojeni, s obzirom na to da su

obino organizovane u dva razliita dana. U poetku su oba svetkovanjaproslavljana jednako sveano, ali po drugom dolasku Obrenovia na vlast, postojitendencija da se onaj deo koji je ukljuivao Turke potisne u drugi plan.3

Jedan od motiva koji svedoi o sloenost forme efemernog spektakla jetradicionalni ulazak vladara u grad i njegov sveani trijumf. Ovaj model korien jeu proslavi dolaska Aleksandra Karaorevia, drugom dolasku Miloa i MihailaObrenovia i kasnijim sveanostima koje su u osnovi bile organizovane prema starojpraksi entrata a sve kao glavni uzor imaju sliku Hristovog ulaska u Jerusalim.

Trijumfalne povorke prolazile su kroz najvanije delove grada, praene sutopovskom paljbom i zavravale su se ispred Saborne crkve. Prelazak istih maruta

poiva na simbolikim osnovama isticanja kontinuiteta i tradicije, kao osnovne moidinastije. Gradske kapije ili kulise u formi trijumfalnih lukova takoe su naglaavaleznaaj dogaaja i njihovih glavnih aktera.

Sveani Miloev ulazak u Beograd 25. januara 1859 organizovan je tako to sukneevi Milo i Mihailo doekani na savskom pristanitu, a njihov dolazak najavila jetopovska paljba. Zatim se u koiji upregnutoj u etvoropreg kreu Topiderskimdrumom. U grad ulaze kroz Varo kapiju i zaustavljaju se pred Sabornom crkvom,gde je odrano sveano blagodarenje. Nakon toga, etnja se nasatavlja premadvoru, krajnjoj taki kretanja sveane povorke. Put kojim prolaze ukraen jeefemernim kulisama opisanim do pojedinosti u Novinama Srbskim. Kod topiderskog

pristanita podignuta su dva stuba spojena girlandama i okiena zimzelenim liem.Stubovi su stari simbol trajanja i postojanosti, simbolizirali su vezu izmeu neba i2 SANU, Beograd u delima evropskih putopisaca, tekst Nenad Makuljevi, Efemernispektakl u miltikulturalnom Beogradu

3 Miroslav Timotijevi; Peristil 31/1988; 305-312; Efemerni spektakl za vremevladavine kneza Miloa i Mihaila Obrenovia

3


4/11


zemlje, iskazivali slavu, mo i besmrtnost proslavljanog. I brljen ima simbolikoznaenje dovoen je u kontekst zaslunih pohvala, slave i besmrtnosti. 4 Stub uamblematici ima razliita znaenja, moe biti upotrebljen u svrhu glorifikovanjalinosti na koju se odnosi i tad upravo oznaava njenu postojanost kao I snanunadu, nepokolebljivost duha ili uspomenu na nju.

Du puta reao se niz efemernih arhitektonskih konstrukcija, trijumfalna kapija,lukovi, stubovi, piramide. Dve piramide ukraene su portretima, amblemima ialegorijskim kompozicijama. Na jednoj su ispod krune postavljena dva krilata goruasrca koja se kao amblem prijateljstva pojavljuju i u zborniku Itika I Jeropolitika. Ispodnjih je naslikana vila koja ispruenim rukama Milou prinosi gorue srce i lovorovvenac, a alegorija je dopunjena i natpisom. Na drugoj strani te piramide je u

gornjem registru naslikana lira sa maslinovim vencem, a ispod boginja pravdenadvijena nad portretom kneza Miloa. Ta predstava je propraena panegirikiminskripcijama. U efemernom spektaklu je alegorijski portret kao instrument vlastipod snanom ideolokom kontrolom jedan od osnovnih idejnih fokusa propagandnihprograma. U osnovi, portretska umetnost naglaava aktivnu stranu linosti I inibazu njene glorifikacije, to nam je sasvim jasno kada posmatramo vladarskeportrete. U Srbiji je ovaj oblik prikazivanja prisutan I u portretima manastirskihstareina i prvih vladara obnovljene srpske drave. Isticanje figure i fizike snage ilepote pokazivalo je jo od neoklasicistike umetnosti na moralnost I vrstu voljunaslikanih linosti. Korienje piramida bilo je takoe u slubi glorifikacije vladara.

Ona je forma koja naglaava zaslugu pojedinca., njena esta primena od XVIII vekabila je rezultat neoklasicistikih shvatanja. itava ansambl, piramida, portreta Irazliitih simbola daje itavoj kompoziciji amblematski karakter I slino kao uumetnosti baroka osim velianja linosti vladara sad dobija I retoriku snagu. 5 Uosnovi simboli odraavaju drutvenu strukturu, i ona drutva koja su stabilna, sa

jakom tradicijom i vrstom organizacijom, sklona su proizvodnji i upotrebi,visokokondenzovanih, vieznanih simbola. Zahvaljujui istaknutoj tradicionalnosti ivisokom vrednovanju simbola, drutvena organizacija postie visok stepen kontrolenad svojim lanovima, istovremeno potvrujui i legalizujui vlastiti identitet icelokupnu mreu institucija vrednosti na koje se oslanja.6

Od Aleksandar Velikog koji je preuzeo persijski kraljevski kostim sakralizacijavladara bila je okosnica oko koje se gajila spektakularna pompa. To je naroito4 Miroslav Timotijevi; Peristil 31/1988; 305-312; Efemerni spektakl za vremevladavine kneza Miloa i Mihaila Obrenovia5 SANU, Beograd u delima evropskih putopisaca, tekst Nenad Makuljevi, Efemernispektakl u miltikulturalnom Beogradu

6 Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, beograd 1997

4


5/11


razvio imperatorski Rim gde se oko boga-kralja proizvodi masa svetkovina. Tako sestvara praznik sa funkcijom da prolsavlja veliinu, mo i kontinuitet drutva, vlasti iinstitucije. Grandioznost slavlja je odrednica stvarne ili eljene veliine vladarskemoi. Dakle, svetkovine su samo metafore u kojima su koncentrisane politikeporuke i ideje. U njima je mogue proitati drutveno-politike okolnosti, osnovneprincipe ideologije, ambiciju vlasti i njen odnos prema svetu. 7

O simbolici u konceptu i realizaciji efemrnog spektakla govori i proslava koja jeorganizovana povodmom povratka Tome Vuia Periia i Avrama Petronijevia.Likovi ustavobranitelja postavljeni su na stubove, centru grada, sa plamenovima navrhu. Ova konstrukcija nosi jasno simbolino znaenje utemeljeno na amblematici ipolitikoj mitologiji. Stub u amblematici nosi iroko znaenje i moe biti usmeren ka

politikoj glorifikaciji linosti na koju se odnosi i tad oznaava njenu postojanost kaoi snanu nadu i nepokolebljivost duha. Odreenje plamena na vrhu stuba kao grkevatre ukazuje na antiko poreklo motiva, ali moe da nosi i viestruko znaenje.Stub sa plamenim srcem na vrhu i krilima oznaava pravu veru, plamen nartveniku, tumaen kao slika rtve Bogu znai dobra dela i ljubav. Plamen zauzimaznaajno mesto i u amblemu patriotizma, izveden iz Homerove Odiseje gde senavodi da je dim otadbine svetliji od vatre drugih zemalja. Prema opisima iz srpskihnovina na slikama postavljenmi uz stub prikazana je apoteoza Vuia I Petronijevia aneo koji nosi venac nad glavama ustavobranitelja glorifikuje portretisane nanain na koji je u srpskoj umetnosti XVIII veka bio ukljuen u predstave svetitelja i

portrete episkopa. Zajedniko postavljanje dva stuba, sa likovima Vuia iPetronijevia ostvaruju jedinstvenu idejnu konstrukciju. Njihovo zajedniko paralelnopostavljanje oznaava i strukturu i stabilnost saveza, u vidu prisutnom jo od ranesrednjevekovne prakse i prihvaenom u amblematskom jeziku. U ovom sluaju to jepolitiki savez iji je plod novo dinastiko ureenje u Srbiji i ustavobraniteljskireim.8

Osim namenski podignutih objekata i postojea arhitektura je bila bogatoukraavana. Na fasadama javnih zgrada i privatnih kua istaknuti su brojniamblematski piktogrami i slikani transparenti. Posebno je interesantan, i zajednikiza veinu sveanih povorki, bio prolazak bogato ukraenih ivotinja. U ovom delu

ceremonije uestvovao je trgovaki esnaf. U Kulturnimi politikim obiajimaOtomanske imperije zabeleeni su slini obiaji koji su, moemo zakljuiti na osnovubrojnih opisa, bili usvojeni i u Srbiji. Dakle dekorisanje radnji i sprovoenje

7 Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, beograd 1997

8 Biljana Mii, Naslee, tekst, dopunjena verzija diplomskog rada Efemernispektakl- javne sveanosti i vladarska propaganda; Proglaenje kraljevine Srbije iput kralja Milana 1882.

5


6/11


ukraenih ivotinja tokom efemernog spektakla bila je praksa koju Kneevina Srbijaprihvatila iz Turske carevine.9

Za vreme proslave povratka Obrenovia na vlast na balkonu Kapetan Miinogzdanja postavljen je transparent Steve Todorovia sa predstavom apoteoze knezaMiloa i prestolonaslednika Mihaila. U gornjem registru postavljeni su kneevskiportreti, dok su ispod njih stajaliSrbin i Srpkinja koji su u ispruenim rukama dralitraku sa stihomiveli I usreili nas. Oko je naslikana masa sveta u kojoj su se isticaliseljakoptereen poljskim usevima i plodovima i seljanka s kotaricom cvea i drugimplodovima. Stevi Todoroviu je bila poverena i realizacija najvee efemernearhitektonske graevine trijumfalne kapije podignute neposredno ispreddvora, nadananjim Terazijama. Dekorativni program ove kapije poznat je izNovina Srbskih.Na sredinjem delu eone strane, koja je gledala prema Stambol-kapiji istaknuta jevelika kompozicija Knez Milo i knjazprestolonaslednik Mihailo udrueni drei se zaruke, a narod oko njih vie i baca kape. Sa strane su aneli sa trubama, a na

krajevima vile sa zelenim vencima u rukama. Na vrhu kapije je parola U slavu knezaMiloa i njegovognaslednika Mihaila. Na drugoj strani, prema dvoru, je parola Dobrodoaosvetli knjae Miloe Obrenoviu. Na glavnim stubovima su kompozicije KnezMilo u Carigraduprima orden od sultana i Srbina zaspalog u gori budi vila vojnom

zastavom, a zatim su sledile predstave Srbina i srpkinje koji sviraju gusle i aneli satrubama. Pretpostavlja se da je Todorovi radio i druge ukrase na zgradama. 10 NaKapetan Miinom zdanju naslikao je i Knez Milo se pozdravlja sa narodom, gde su udonjem delu on i ljudi, a u gornjem dve vile dre srpski grb i lovorov venac. Ispredkue trgovca Mite Lazarevia istaknut je veliki transparent KnezaMiloa na konjusrpski narod opkolio pokorno i radosno doekujui ga. U gornjem registru iza oblaka

proviruju Duan i Milo Obili. Prvi mu prua krunu, a drugi ma. Ova kompozicija jeslina Todorovievim radovima, jer sledi kompoziciju baroknih apoteoza podeljenihu dva registra, a sem istorijskih linosti pojavljuju se i personofikacije, koje redovnosreemo kod Todorovia.11 Panegirike stihove, pored Jovana Ilia, spevao je i ura

Jaki. U njima postoje istorijske komparacije. Knez Milo se uporeuje sa najveimod srpskih sr.vekovnih vladara Duanom; dok je Takovski ustanak uporeen saKosovskom bitkom.

Kult cara Duana bio je jedan od najznaajnijih srpskih nacionalnih kultova.Istorijska injenica da je on bio jedan od najmonijih srpskih vladara, i da je nosiocarsku titulu i vladao velikom teritorijom uslovila jr da se on, u istorijskom i mitskom

doivljaju, pojavljuje kao olienje nekadanje srpske moi. Kult cara Duana, uznarodne, negovali su i crkveni krugovi. Njegovo nacionalno proslavljanje zapoinjeve u Karlovakoj mitropoliji gde se on postavlja u slubi versko-politikog9 SANU, Beograd u delima evropskih putopisaca, tekst Nenad Makuljevi, Efemernispektakl u miltikulturalnom Beogradu10 Miroslav Timotijevi; Peristil 31/1988; 305-312; Efemerni spektakl za vremevladavine kneza Miloa i Mihaila Obrenovia11 Isto

6


7/11


programa. Tako se, prilikom posete manastiru Hilandaru 1896, kralj AleksandarObrenovi kree putem kojim je, prema tradiciji iao car Duan. Na ovoj stazi kraljAleksandar ponavlja radnje srpskog srednjovekovnog vladara. Ovaj primer sledi ikralj Petar Karaorevi. On do Hiladara takoe dolazi tom uvenom Duanovomstazom.Znaaj kulta kneza Lazara i Kosovskog poraza vidimo preko jedne odnajveih sveanosti koja se organizovala na Vidovdan kod manastira Vrdnik u ijojsu se crkvi nalazile Lazareve moti.12

Poetkom XIX veka, sa uobliavanjem nacionalne ideologije, ideal rtvovanja zaveru, dopunjava se idealom rtvovanja za otadbinu. Motiv krvi prolivene za slobodupostao je paradigmatsko mesto patriotskog stava. Nastaje novi tip muenikastradalnih za slobodu i otadbinu, ijom se smru sakralizuje nacionalna istorija.

Moderno drutvo u Srbiji XIX veka shvata istoriju kao jednu od najvanijih disciplinanarodne pedagogije koja se bavi dogaajima iz prolosti i njenog ukljuivanja uslubu uobliavanja nacionalnog identiteta. Pamenje vanih dogaaja iz prolostinije vie bilo samo odraz spontanosti, nego se sve vie postaje dunost kojunacionalno osveena elita namee pojedincu i celoj zajednici. Podseanjem naherojsku prolost, koja izaziva oduevljenje, razvija se istorijski kontinuitet nacije.On se stvara i uva od zaborava istorijskim, knjievnim i umetnikim delima,ceremonijama, memorabijalijama, memorijalima i simbolima, koji vraaju prolost ufokus moderne zajednice i njenog kolektivnog identiteta.13

Nunost formulacije dinastike mitologije uoava jo knez Milo I odmah poponovnom stupanju na vlast on proglaava Cveti, dan kada je 1815. godinepodignut Takovski ustanak, za optenarodni praznik. Na 50-godinjicu ustankaizdaje proglas u kojem kae da e praznik biti proslavljen velikim efemernimspektaklom. Za mesto proslave odabran je Topider,nekadanji vojni logor, a kasnijezvanina dvorska rezidencija kneza Miloa. U sluaju ove proslave ne moramoulaziti u detaljnu analizu njenog programa kako bi smo shvatili komleksnostokolnosti i razliite faktore koji su uticali na njeno realizovanje. Dovoljno je daznamo kakoje vest o pripremanju sveanosti primljena sa velikim negodovanjem

meu beogradskim Turcima a isti staj je imala I Porta. Po beogradskoj varoi poelisu da krue glasovi da Turci spremaju spremaju da tog dana ponovo bombardujuvaro. Negativan stav prema najavljenoj sveanosti zauzele su i pojedine evropskesile, pa se protiv nje pojavljuju I tekstovi u onovremenoj stranoj tampi. Od pripremeorganizovanj javnog jubileja nije se odustajalo I ono je ubrzo I zvanino najavljeno.

12 Nenad Makuljevi , Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, Beograd 2006

13 Miroslav Timotijevi, Naslee, Memorijal oslobodiocima Beograda

7


8/11


Izvori se slau da je osnovni motiv za organizovanja proslave bio uzdizanje ugledadinastije I drave na unutranjem I spoljanjem politikom planu, ali nije bilonevano ni emocionalno motivisanje javnog mnjenja za oslobodilaki rat o komepoinje sve otvorenije da se govori nakon krize izazvane turskim protivljenjemosnivanju narodne vojske i njenom naoruanju. Bombardovanje Beograda 1862.godine, do koga dolazi nakon sukoba kod ukur esme, I isticanje zahteva zapovlaenje turskih garnizona iz gradova, stvorilo je napetu i militantnu atmosferu ukojoj je ideja o proslavljanju jubiljeja, kao javnoj manifestaciji politikogsuvereniteta, bila opte prihvaena, posebno meu vladajuom onovnikom Ivojnom elitom. Znaaj koji je knez Mihailo pridavao proslavi mogue je sagledati I usvetlosti njegove revolucionarne ideologije, prema kojoj je budui rat sa Turskomtrebalo da lii na ustanak njegovog oca podignut u Takovu.14

Jasno je da je efemerni spektakl mogao biti vezan za sasvim nov sadraj ili temu.Vano je bilo da bude predstavljen kao neto drevno i usaeno u sr nacije. Tako seizmiljena tradicija kroz ritualno ponavljanje pretvara u naviku i kontinuitet sa

prolou. Tradicionalizacija se, dakle, ne oslanja na prolost injeniki, vesluajno, stvarajui vlastitu sliku ili izvlai iz nje samo ono to je trenutno znaajno.Posebno je mono sredstvo kada ne postoji jasno ograniena i determinisanareenja ili odgovori, kao u sliaju religije. Tradicija tada dobija auru dugovenosti iuniiverzalnosti, postaje uzor i lako se proiruje i interpretira u kontekstu eljenepolitike ideologije. Na taj nain se politiki ciljevi koz prizmu tradicije perepirajukao neto to pripada samom biu naroda, kao deo opte kulture, navike i obiaja. 15

O znaaju efemernog spektakla, kao vanog sredstva u obliavanj politikog i

kulturnog ivota u XIX veku, svedoi veliki broj sauvanih izvetaja, govora, planovai fotografija. Porast broja javnih sveanosti tokom novog veka potvruje njihovufunkcionalnost u prenoenju politikih poruka i proslavljanju drave i vladara.Koncept efemernog spektakla bio je odreen politikim okolnostima u zemlji ali itradicijom i ciljevima koje je Srbija trebela da dostigne.

ivot u Srbiji tokom XIX veka u velikoj meri bio je odreen razliitim kulturnimmodelima. Efemerni spektakl je dobar primer na kome moemo videti sve politike,verske i kulturne profile multikulturalne zajednice sa ovih prostora. Ove

manifestacije, kao i celokupan ivot Srba, javni ili privatni, neophodno jesagledavati kao odnos dominirajue veine, muslimanskog Osmanskog carstva, ilikatolike Habzburke monarhije i ostalih manjinskih zajednica, ne samo Srba nego i

14 Miroslav Timotijevi, Naslee, Jubilej kao kolektivna reprezentacija: Proslavapedesetogodinjice Takovskog ustanka u Topideru 1865. godine15 Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, beograd 1997

8


9/11


drugih naroda. Veto spajajui razliite tradicionalistike, istorijske i religiozneelemente, javne sveanosti su ideologiju materijalizovale i stvarale istorijskuukorenjenu kategoriju. One su predstavljale uspenu sintezu maglovite i nejasneprolosti, sloene i dinamine stvarnosti i neizvesne budunosti.

Za kraj ostaje opis Feliksa Kanica, neumornog hroniara i ilustratora koji je boraviou Beogradu u vie navrata, poev od 1859. do 1890. godine. U vereme Kanicovogdolaska Beograd je naselje orijentalnog tipa. Varo sa stambenim i zanatskimetvrtima, grupisanim u mahale. Jedan od odlomak vezan je za 16. septembar 1861.godine kad se etao sa srpskim prijateljima Kalemegdanom i ostavio detaljan opissveanosti kojoj je bio svedok. Ovaj opis nam moda najjednostavnije i iskrenijemoe objasniti ta je efemerni spektakl predstavljao za obian svet. Kako je sukobkultura uticao na svakodnevni ivot i kako su se sve razlike i slinosti slile u jedantrenutak stvarajui jedinstvenu atmosferu koja e i nakon svih prolih vekova ostatikao jedinstvena osobina Beograda.16

Oko est asova poela su da se pale ulina svetla u hrianskom delu varoi.Zvuci muzike pomeani sa poklicima iveo dopiralisu do njih; poela je proslavauoi roendana kneza Mihaila. U isto vreme na Sahat-kuli u tvravi izbijalo jedvanaest asova po turskom vremenu. Brujanje zvona se jo nije sasvim utihnulokad su se oglasile i topovske salve, od kojih je jedna objavljivala pravovernima dapoinje praznik muharema, roenje Muhameda, velikog proroka Alaha. Odjednom

je petnaest minareta u varoi zasvetlelo obasjano lampama a na velikoj pijaci se uistom trenutku upalie svetla u obliku piramida, zvezda, grbova i slova u astroendana kneza Mihaila.17

Bila je to slika kao iz bajke, irom varokih ulica kretao se vojni orkestar, ajedan deiji hor, okruen masom radoznala sveta, pevao je neku pesmu

posveenu knezu. Oko jednog kioska, koji je za tu priliku provizorno postavioneki snalaljivi persijanac, ak su zajedno sedeli Turci i hriani askajui irazgaljujui se ajem, limunadom i erbetom, i uivajui u dimu iz ibuka i

nargila. Ponovo odjeknue topovske salve. Nadvikujui svu graju mujezini supozivali na molitvu i muslimansko civilno stanovnitvo se odazvalo pozivu. U

16 D. uri-Zamolo, Beograd kao orijentalna varo pod Turcima 15211867,Beograd 1977.17 Feliks Kanic; Srbija zemlja i stanovnitvo : od rimskog doba do kraja XIX veka,Beograd 1999, str 39-40

9


10/11


gomilama i dalje praznino raspoloenih Srba videle su se jo samo turskepatrole, kojima niko nije davao nikakvog povoda za raspru i intervenisanje.

Praznino raspoloenje potovalo se obostrano...18

LITERATURA:

Nenad Makuljevi , Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, Beograd 2006

Jelena orevi, Politike svetkovine i rituali, beograd 1997

18 Isto

10


11/11


SANU, Beograd u delima evropskih putopisaca, tekst Nenad Makuljevi, Efemernispektakl u miltikulturalnom Beogradu

Biljana Mii, Naslee, tekst, dopunjena verzija diplomskog rada Efemerni spektakl-javne sveanosti i vladarska propaganda; Proglaenje kraljevine Srbije i put kralja

Milana 1882.

Miroslav Timotijevi, Naslee, Jubilej kao kolektivna reprezentacija: Proslavapedesetogodinjice Takovskog ustanka u Topideru 1865. godine

Miroslav Timotijevi; Peristil 31/1988; 305-312; Efemerni spektakl za vremevladavine kneza Miloa i Mihaila Obrenovia

Feliks Kanic; Srbija zemlja i stanovnitvo : od rimskog doba do kraja XIX veka,Beograd 1999

D. uri-Zamolo, Beograd kao orijentalna varo pod Turcima 15211867,Beograd 1977.

11

osmansko-srpski efemerni spektakl

Documents