Posvećeno Filis,koja me je naterala

da u priču stavim zmajeve.

BELEŠKA OHRONOLOGIJI

Pesma leda i vatre ispričana je krozoči likova koji su ponekad stotinama, iličak hiljadama milja daleko jedni oddrugih. Neka poglavlja bave se samojednim danom, neka samo jednim satom;druga mogu da traju dve sedmice,nekoliko meseci, pola godine. Sa takvomstrukturom, pripovedanje ne može ni bitistrogo sekvencijalno; ponekad se važnidogađaji dešavaju istovremeno, namestima koja dele stotine liga.

Što se tiče toma koji je pred vama,čitalac će shvatiti da početna poglavlja

Oluje mačeva ne slede završnapoglavlja Sudara kraljeva, već se više snjima preklapaju. Počeću pogledom naneke od događaja koji su se odigravalina Pesnici Prvih ljudi, u Brzorečju,Harendvoru i na Trozupcu, za vreme ineposredno posle Bitke na Crnobujiciispred Kraljeve Luke.

PROLOGDan beše siv i surovo hladan, i psi

nisu mogli da nanjuše miris.Velika crna kuja jednom je onjušila

tragove medveda, ustuknula, i kukavnose odvukla natrag u čopor, podvijenogrepa. Psi su se nesrećno tiskali krajobale reke, šibani vetrom. I Čet ga jeosećao kako seče kroz slojeve crne vunei tvrde kože. Bilo je prehladno i začoveka i za životinje, ali iz te kože nisumogli. Usta mu se zgrčiše, i on osetikako mu čirevi po obrazima i vratubukte, crveni i upaljeni. Trebalo je dabudem na Zidu, da pazim na prokletegavranove i ložim vatru za starog

meštra Emona. Kopile Džon Snežni muje to oduzeo, on i njegov debeli prijateljSem Tarli. Oni su bili krivi što je tu, štostoji smrznutih jaja s čoporom pasa,duboko u Ukletoj šumi.

„Sedam mu paklova!“ Snažno cimnupovoce, da privuče pažnju pasa.„Tražite, gadovi! To je medveđi trag.’Oćete mesa? Traži!“ Ali su se psi samojoš više zbili, cvileči. Čet im pučekratkim bičem iznad glava, i crna kujazareža na njega. „Pseće meso će bitijednako ukusno kao medveđe“, upozorije on, a dah mu se ledio sa svakomrečju.

Lark Sestranin stajao je s rukamaprekrštenim preko grudi, šaka zavučenihpod pazuha. Nosio je crne vunene

rukavice, ali se uvek žalio da mu se prstismrzavaju. „U majčinu, prehladno je zalov“, reče. „Јebeš tog medveda, neću dase zbog njega smrznemo.“

„Lark, ne možemo da se vratimopraznih šaka“, zabrunda Mali Pol krozsmeđu bradu koja mu je prekrivala skoročitavo lice. „Lordu zapovedniku se to nebi dopalo.“ Pod slomljenim, prćastimnosem visio mu je led i smrznute sline.Ogromna šaka u debeloj krznenojrukavici čvrsto je stezala držalje koplja.

„Jebeš i Matorog Medveda“, kazaSestranin, mršav čovek oštrih crta lica inemirnih očiju. „Mormont će biti mrtavpre zore, zar si zaboravio? Koga brigašta se njemu dopada?“

Mali Pol zatrepta crnim očicama.

Možda i jeste zaboravio, pomisli Čet;dovoljno je glup da zaboravi čak i neštotako važno. „Zašto moramo da ubijemoMatorog Medveda? Zašto samo neodemo i pustimo ga na miru?“

„Misliš da bi on nas pustio na miru?“- upita Lark. „Loviće nas dok nas neulovi. Je l’ ti ’oćeš da te love, volinoona glupa?“

„Ne“, reče Mali Pol. „Neću da melove. Neću.“

„Znači, ubićeš ga?“ - opet će Lark.„Hoću.“ Ljudeskara udari krajem

koplja o smrznuto tlo. „Hoću. Ne sme danas lovi.“

Sestranin izvadi ruke ispod pazuha iokrenu se Četu. „Ponovo ti kažem,moramo da ubijemo sve starešine.“

Četu je bilo muka da to više sluša. „Оtome smo već pričali. Matori Medvedumire, i Blejn iz Kule Senki. Grabs iEtan takođe, ko im je kriv što suizvučeni za stražu, Diven i Banen zatošto su dobri tragači, ser Svinjče zboggavranova. Niko više. Ubićemo ih tiho, usnu. Dovoljan je samo jedan vrisak, ibićemo hrana za crve, svi doposlednjeg.“ Čirevi su mu bili crveni odbesa. „Samo uradi svoj deo posla, ipostaraj se da ti rođaci urade svoje. IPole, pokušaj da zapamtiš, treća straža,ne druga.“

„Treća straža“, reče krupni čovekkroz malje i smrznute sline. „Ја iTihonogi. Zapamtio sam, Čete.“

Mesec će noćas biti mlad, a oni su

namestili raspored straže tako da imajuosmoricu svojih ljudi na dužnosti, uz jošdvojicu koji će čuvati konje. Boljaprilika od te neće im se pružiti. Osimtoga, samo je pitanje dana kada će ihdivljani napasti. Čet je nameravao dabude daleko kada se to desi. Nameravaoje da živi.

Tri stotine zaklete braće Noćne stražeodjahalo je na sever, dve stotine izCrnog zamka i još stotinu iz Kule senki.Bila je to najveća izvidnica koja sepamti, gotovo trećina celokupne snageStraže. Nameravali su da pronađu BenaStarka, ser Vejmara Rojsa i ostaleizvidnike koji su nestali, i otkriju zaštosu divljani napustili svoja sela. Pa, nisubili ništa bliže Starku i Rojsu nego kada

su ostavili Zid, ali su saznali kud sudivljani otišli - gore u zamrznute zabitiLedenkandži. Što se Četa tiče, mogli suna njima da čuče do kraja vremena, anjega bi za to boleli čirevi.

Međutim, nije bilo tako. Divljani susilazili. Niz Mlečnu vodu.

Čet diže pogled, i ugleda je.Kamenite obale reke obrasle ledom,mlečnoblede vode što neumorno teku izLedenkandži. A sada su Mens Rajder injegovi divljani navirali istim pravcem.Toren Smolvud se vratio pre tri dana, nakonju oblivenom penom. Dok je govorioMatorom Medvedu šta je video sasvojim tragačima, njegov čovek BelookiKedž ispričao je sve ostaloj braći. „Jošsu u brdima, ali stižu“, rekao je Kedž,

grejući ruke nad vatrom. „PsoglavaHarma vodi prethodnicu, kučka onašugava. Ostan se prikrao njenom logoru ijasno je video kraj vatre. Ona budalaTamberdžon je hteo da je skine strelom,ali Smolvud nije tako glup.“

Čet je pljunuo. „Koliko ih je, da li simogao da proceniš?“

„Mnogo i još više. Dvadeset, tridesethiljada, nismo ostali da prebrojimo.Harma ima pet stotina u prethodnici, svekonjanike.“

Ljudi kraj vatre su se nelagodnozgledali. Bila je retkost naići i na desetdivljanskih konjanika, a pet stotina...

„Smolvud je poslao Banena i meneširoko oko prethodnice, da osmotrimoglavninu“, nastavio je Kedž. „Nije im

bilo kraja. Kreću se sporo, kaozamrznuta reka, četiri, pet milja na dan,ali ne bih rekao da hoće da se vrate usvoja sela. Više od polovina su žene ideca, a pred sobom teraju životinje,koze, ovce, čak i divlje bivole upregnuteu sanke. Natovareni su balama krzna ipolutkama mesa, kavezima s pilićima,kacama maslaca i razbojima, svomsvojom prokletom imovinom. Mazge ikonjići nose toliki teret da izgleda kaoda će im leđa pući. Isto kao i žene.“

„А idu niz Mlečnu vodu?“ - upitao jeLark Sestranin.

„То sam već jednom rekao, nisamli?“

Mlečna voda će ih provesti krajPesnice Prvih ljudi, drevne prstenaste

utvrde na kojoj se ulogorila Noćnastraža. Svakom ko ima iole pameti biloje jasno kako je vreme da se pokupe ivrate na Zid. Matori Medved je ojačaoPesnicu koljem i jamama i gvozdenimčičcima, ali je to bilo besmisleno protivtakve sile. Ako tu ostanu, biće pregaženii preplavljeni.

A Toren Smolvud je hteo danapadnu. Slatki Donel Brdski je bioštitonoša ser Maladora Loka, apretprošle noći je Smolvud došao uLokov šator. Ser Malador se slagao sastarim ser Otinom Vitersom, savetovaoje povlačenje na Zid, ali je Smolvudželeo da ga ubedi u suprotno. „TomKralju s one strane Zida ni na krajpameti neće pasti da nas očekuje

ovoliko severno“, preneo je SlatkiDonel njegove reči. „А ta njegovavelika vojska je zapravo obična rulja,puna gladnih usta koja ne znaju kojustranu mača da drže. Jedan udarac će iznjih izbiti svu kuraž, i oterati ih uz vriskunatrag u njihove kolibe za sledećihpedeset leta.“

Tri stotine protiv trideset hiljada.Četu je to zvučalo kao čisto ludilo, a jošje luđe bilo što je ser Malador dozvolioda ga Smolvud ubedi, tako da su njihdvojica sada bila na ivici da ubede iMatorog Medveda. „Ako budemopredugo čekali, ova prilika će propasti,a slična nam se možda više nikada nećeukazati“, govorio je Smolvud svakomeko je hteo da ga sluša. Ser Otin Viters se

suprotstavljao govoreći: „Mi smo štitkoji brani kraljevstva ljudi. Štit se nebaca bez valjanog razloga“, ali je na toToren Smolvud odvratio: „Kada semačuje, čovek se najbolje brani hitrimudarcem kojim ubija dušmanina, a nesakrivanjem iza štita.“

Međutim, ni Smolvud ni Viters nisubili zapovednici. Zapovednik je bio lordMormont, a Mormont je čekao svojepreostale izviđače, Džarmena Bakvela iljude koji su se uspeli uz Divovestepenice, i Korina Polušaku i DžonaSnežnog, koji su otišli da istraže Prevojurlika. Bakvel i Polušaka su, međutim,kasnili. Najverovatnije su mrtvi. Četzamisli Džona Snežnog kako leži modari smrznut na nekom surovom planinskom

grebenu, s divljanskim kopljem u dupetu.Ta pomisao mu na usne izmami osmeh.Nadam se da su mu ubili i onuprokletinju od vuka.

„Ovde nema medveda“, preseče on.„Samo stari trag, to je sve. Natrag naPesnicu.“ Psi tako snažno cimnuše daumalo ne pade, željni da se vrate istokoliko i on. Možda su se nadali hrani.Čet je morao da se nasmeje. Nije ihhranio već tri dana, da bi bili opaki igladni. Noćas, pre nego što nestane umraku, pustiće ih među konje, poštoSlatki Donel Brdski i Ćopavi Karlpreseku konopce koji ih vezuju. Počitavoj Pesnici će biti podivljalih pasai prestravljenih konja, trčaće im krozvatre, skakače sa zida, gaziće im

šatore. Uz svu tu zbrku, verovatno ćeproći sati pre nego što neko primeti dasu četrnaestorica braće nestali.

Lark je hteo da povede dva puta većibroj, ali šta se moglo i očekivati odglupog Sestranina kome zadah smrdi naribu? Šapni samo reč u pogrešno uho, idok lupiš dlanom o dlan, ostaćeš kraćiza glavu. Ne, četrnaest je dobar broj,dovoljan da se uradi ono što se mora, aline prevelik, pa da tajna procuri. Čet ihje većinu lično obrlatio. Mali Pol je biojedan od njegovih; najjači čovek naZidu, makar bio sporiji od mrtvog puža.Jednom je nekom divljaninu slomiokičmu samo tako što ga je zagrlio. Imalisu i Kamu, koji je nadimak dobio posvom omiljenom oružju, i sivog

čovečuljka koga su braća zvalaTihonogi, koji je u mladosti silovaostotinu žena, i voleo da se hvali kako ganijedna nije ni čula ni videla sve dok imga ne bi gurnuo.

Plan je bio Četov. On je bio onajpametni među njima; proveo je četiridobre godine kao kućeupravitelj starogmeštra Emona, dok ga ono kopile DžonSnežni nije isterao da bi taj posaopripao onoj debeloj svinji od njegovogprijatelja. Nameravao je da noćas, dokga bude ubijao, prošapće Semu Tarlijuna uho: „Pozdravi mi lorda Snežnog“,pre nego što mu raspori grlo i pusti dakrv navre kroz sve te naslage sala. Čet jeznao gavranove, tako da s njima nećeimati nevolja, baš kao ni s Tarlijem.

Jedan dodir noža, i ta kukavica će seupišati u gaće i početi da preklinje zamilost. Neka ga, samo neka preklinje,to ga neće spasti. Nakon što ga zakolje,otvoriće kaveze i rasterati ptice, tako dana Zid ne stignu nikakve vesti.

Tihonogi i Mali Pol ubiće MatorogMedveda, Kama će srediti Blejna, aLark i njegovi rođaci ućutkaće Banena istarog Divena da im ne bi nanjušili trag.Hranu su krišom odvajali već dvenedelje, a Slatki Donel i Ćopavi Karl ćespremiti konje. Posle Mormontove smrti,zapovedništvo će preći na bolešljivogser Otina Vitersa, čoveka starog iisceđenog. On će bežati ka Zidu još prezalaska sunca, i neće traćiti ljude napotragu za nama.

Psi su ga vukli dok su se probijalikroz drveće. Čet vide Pesnicu kako sepomalja kroz zelenilo. Dan je bio takomračan da je Matori Medved upaliobaklje, i sad su gorele u velikom kruguoko prstenastog zida koji je krunisao vrhstrmog, kamenitog brda. Njih trojicapregaziše potok. Voda beše surovohladna, a ledena skrama širila se popovršini. „Ја ću da krenem ka obali“,poverio se Lark Sestranin. „Ја i mojirođaci. Napravićemo čamac, i odjedritikući na Sestre.“

A kod kuće će znati da ste dezerteri,pa će vam poskidati prazne glavurde,pomisli Čet. Noćnu stražu nije bilomoguće napustiti kada se reči jednomkažu. Kuda god da odeš u Sedam

kraljevstava, uhvatiće te i ubiti.Jednoruki Olo je, međutim, govorio o

putu za Tiroš, tvrdio je da tamo ljudimane seku ruke zbog malo poštenoglopovluka, niti ih šalju da se nasmrtsmrzavaju kada ih uhvate u krevetu ženenekog viteza. Čet je razmišljao da pođes njim, ali on nije govorio tamošnjivlažni, ženskasti jezik. A šta bi i mogaoda radi u Tirošu? Dok je odrastao uVeštičjem blatu, nije izučio nikakavzanat. Otac mu je proveo život kopajućipo tuđim poljima, sakupljajući pijavice.Skinuo bi sve do gole kože, sem debelekožne pregače, i zagazio u mutne vode.Izašao bi prekriven pijavicama odbradavica do peta. Ponekad je teraoČeta da mu pomogne da ih skida. Jedna

mu se jednom prilepila za dlan, i on ju jezgađen smrskao o zid. Otac ga je zbogtoga prebio do krvi. Meštri su kupovalipijavice, tuce za bakrenjak.

Lark je mogao da ode kući ako jehteo, i prokleti Tirošanin takođe, ali ne iČet. Ako Veštičje blato ne vidi višenikada u životu, i to će biti prebrzo.Lično, dopalo mu se kako izgledaKrasterova utvrda. Kraster ie tamo živeokao lord, pa zašto tako ne bi mogao i on?To bi bilo nešto. Pijavičarev sin Čet,lord sa sopstvenom utvrdom. Barjak bimogao da mu bude tuce pijavica naružičastom polju. Ali zašto stati kodlorda? Možda bi trebalo da postanekral j . I Mens Rajder je počeo kaovrana. Mogao bih da budem kralj isto

kao i on, i da uzmem sebi više žena.Kraster ih je imao devetnaest, čak i akose ne računaju one mlade, kćeri koje jošnije počeo da vodi u krevet. Pola tihžena su jednako matore i ružne kaoKraster, ali to nije važno. Starice bi Četuposlio da mu kuvaju i čiste, čupajumrkvu i hrane svinje, dok bi mu mladegrejale krevet i rađale decu. Kraster sene bi bunio, ne pošto ga Mali Pol zagrli.

Jedine žene koje je Čet ikada upoznaobile su kurve koje je kupovao uKrtičnjaku. U mladosti, seoskimdevojkama bi bio dovoljan samo jedanpogled na njegovo lice prekrivenočirevima i gukama, pa da mu zgađeneokrenu leđa. Najgora je bila ona drocaBesa. Širila je noge svim momcima u

Veštičjem blatu, pa je pomislio: što nebi i njemu? Čak je i proveo čitavo jutroberući poljsko cveće kada je čuo da jojse ono dopada, ali mu se ipak nasmejalau lice i rekla da bi pre otišla u krevet spijavicama njegovog oca nego s njim.Prestala je da se smeje kada joj je zarionož. To je bilo tako slatko, taj izraznjenog lica, tako da je izvadio nož izabio ga ponovo. Kada su ga uhvatilidole blizu Sedmopotočja, stari lordValder Frej se čak nije ni potrudio dalično dođe na suđenje. Poslao je jednosvoje kopile, onog Valdera Rečnog, isledeće što je Čet znao beše da putuje naZid s onim smrdljivim crnim đavolomJorenom. Da naplate za njegov jedanjedini sladak trenutak, oduzeli su mu

čitav život.Ali sada je nameravao da ga opet

uzme, a pride da uzme i Krasterovežene. Taj izopačeni matori divljanin jeu pravu. Ako hoćeš da imaš ženu, trebajednostavno da je uzmeš, i da zaboravišna davanje cveća, jer će ti inače moždaprimetiti proklete čireve. Tu grešku Četnije nameravao da ponovi.

Uspećemo, obeća sebi po stoti put.Samo da se neprimetno izvučemo. SerOtin će krenuti na jug ka Kuli senki, štoje najkraći put za Zid. Neće se baktati snama, ne Viters, želeće samo da sevrati kući u jednom komadu. TorenSmolvud će hteti da ipak napadne, ali jeser Otinova opreznost bila suvišeduboko ukorenjena, a on je stariji po

činu. I onako je svejedno. Kada mijednom odemo, Smolvud može danapada koga god hoće. Šta nas briga?Ako se niko od njih ne vrati na Zid,niko nas nikada neće ni tražiti, mislićeda smo izginuli sa ostalima. To je bilanova misao, i na tren ga je privukla. Alida bi Smolvud preuzeo komandu, moralibi da ubiju i ser Otina i ser MaladoraLoka, a obojicu su u svako doba dana inoći okruživali pratioci... ne, rizik je bioprevelik.

„Čete“, oglasi se Mali Pol dok su sevukli uz kamenu zverinju stazu krozstražarike i vojničke borove, „šta ćemo s’ticom?“

„Kakvom sad bre ’ticom?“ - Samo muje još trebalo da ga taj maloumnik davi s

nekom pticom.„Gavranom Matorog Medveda“, reče

Mali Pol, „Ako ga ubijemo, ko će da’rani ’ticu?“

„Koga briga, kog đavola? Ubij i njuako hoćeš.“

„Ne bi’ da naudim nijednoj ’tici“,kaza ljudeskara. „Ali ta ’tica govori. Štaako ispriča šta smo uradili?“

Lark Sestranin se nasmeja. „VidiMalog Pola, glupog kao vola“, izrugnuse on.

„Ti začepi s tim“, reče Mali Polpreteći.

„Роle“, požuri da kaže Čet pre negošto se krupni čovek previše razgnevi,„kada nađu matorog kako leži u barikrvi, prerezanog grkljana, neće im

trebati ptica da im kaže kako ga je nekoubio.“

Mali Pol se na nekoliko trenutakazamisli nad tim. „То je tačno“, popustion. „Mogu onda ja da dobijem ’ticu?Baš je volim.“

„Tvoja je“, reče Čet samo da gaućutka.

„Uvek možemo da je pojedemo akoogladnimo“, predloži Lark.

Mali Pol se opet smrači. „Bolje bi tibilo da ne probaš da pojedeš moju ’ticu,Lark. Bolje bi ti bilo.“

Čet ču glasove kako dopiru krozdrveće. „Začepite njuške, obojica. Samošto nismo stigli na Pesnicu.“

Izronili su iz šume u blizini zapadnogobronka brda, a onda ga obišli, sve dok

nisu stigli do južne strane, koja je bilamnogo blaža. U blizini šume, desetakljudi vežbalo je s lukovima. Usekli susiluete u korama stabala, i gađali ihstrelama. „Gle“, kaza Lark. „Svinja slukom.“

I stvarno, najbliži strelac beše serSvinjče glavom i bradom, debeli momakkoji mu je oteo mesto kod meštraEmona. Sam pogled na Semvela Tarlijaispuni ga besom. Čet nikada nije takodobro živeo kao onda dok je vodiodomaćinstvo meštra Emona. Stari slepacnije mnogo zahtevao, a ionako se Klidasstarao o većini njegovih potreba. Četovedužnosti bile su lake: čišćenje kule sgavranovima, tu i tamo loženje vatre,ponekad donošenje hrane... a Emon ga

baš nikada nije udario. Misli da možetek tako da se pojavi i da me izbaci,samo zato što je visokorođen i pismen.Mogao bih da ga zamolim da pročitašta mi piše na nožu pre no što ga njimeprekoljem. „Vi nastavite“, reče ondrugima, „ја hoću ovo da gledam.“ Psisu vukli, željni da pođu s njima, ka hraniza koju su mislili da ih očekuje na vrhu.Čet šutnu kuju vrhom čizme, i to ih barmalo umiri.

Gledao je između drveća kako sedebeli momak muči s lukom visokim kaoon sam, dok mu se crveno okruglo licenapinjalo od usredsređenosti. Tri streleštrčale su iz zemlje pred njim. Tarlipovuče tetivu, dugo zadrža luk napet dabi naciljao, i onda je otpusti. Strela

nestade među žbunjem. Čet se glasnonasmeja; beše to roktaj slatkog gađenja.

„Nikada je nećemo naći, a ja ću bitikriv“, objavi Ed Tolet, kiseli sedokosištitonoša koga su svi zvali Žalobni Ed.„Kad god nešto nestane, uvek menegledaju, još od onda kad sam izgubiokonja. Kao da je tu bilo pomoći. Konj jebio beo, a padao je sneg, šta su drugo iočekivali?“

„Ovu je skrenuo vetar“, kaza Gren,još jedan prijatelj lorda Snežnog.„Pokušaj da mirno držiš luk, Seme.“

„Težak je“, požali se debeli momak,ali ipak iščupa sledeću strelu. Onaodlete previsoko, kroz grane, deset stopaiznad mete.

„Čini mi se da si skinuo list s onog

drveta“, reče Žalobni Ed. „Jesen jeuveliko stigla, nema potrebe da jojpomažeš.“ On uzdahnu. „А svi znamo štasledi posle jeseni. Bogovi, kako mi jehladno. Odapni poslednju strelu,Semvele, čini mi se da mi se jezikzamrzao za nepca.“

Ser Svinjče obori luk, i Četu se učinida će početi da cmizdri. „Suviše jeteško.“

„Napni, ciljaj, odapni“, reče Gren.„’Ajde.“

Poslušno, debeljko iščupa svojuposlednju strelu iz zemlje, stavi je naluk, nape ga i otpusti tetivu. Uradio je tobrzo, bez predugog škiljenja niz strelu,kao prva dva puta. Strela pogodi siluetupravo u grudi i zatreperi. „Pogodio sam

ga.“ Ser Svinjče je zvučaozaprepašćeno. „Grene, jesi li video?Ede, gledaj, pogodio sam ga!“

„Pravo među rebra, rеko bi’ ja“,primeti Gren.

„Jesam li ga ubio?“ - htede da znadebeljko.

Tolet slegnu ramenima. „Možda bi muprobušio pluća, da ih ima. Većinastabala ih, po pravilu, nema.“ Na to uzeluk iz Semovih ruku. „Viđao sam i gorehice. A i sam sam ih nekoliko odapeo.“

Ser Svinjče je prosto sijao. Ponjegovom izrazu, čovek bi pomislio daje postigao nešto stvarno veliko. Alikada ugleda Četa i njegove pse, osmehmu se zgrči i zamre.

„Pogodio si drvo“, kaza Čet. „Da

vidimo kako ćeš da gađaš momke MensaRajdera. Oni neće stajati pruženih ruku išuštavog lišća, o ne. Jurnuće pravo natebe, vrištaće ti u lice, i kladim se da ćešse upišati u čakšire. Jedan ima da tizabije sekiru pravo međ te tvojesvinjske očice. Poslednje što ćeš čutibiće njen prasak kada ti prosečelobanju.“

Debeljko se tresao. Žalobni Ed mupoloži ruku na rame. „Brate“, rečeozbiljno Četu, „samo zato što se to tebidesilo, ne znači da i Semvela čeka istasudba.“

„O čemu to pričaš, Tolete?“„О sekiri koja ti je smrskala lobanju.

Je li istina da ti je pola mozga iscurilona zemlju, pa su ga psi pojeli?“

Magarčina Gren se nasmeja, a čak sei na licu Semvela Tarlija ukaza slabašanosmejak. Čet šutnu najbližeg psa, cimnuim povoce i krenu uz brdo. Smej sekoliko hoćeš, ser Svinjče. Videćemo koće se noćas smejati. Želeo je da imavremena da ubije i Toleta. Mračnabudala konjskog lica, eto šta je on.

Uspon beše strm, čak i na toj,najblažoj strani Pesnice. Na pola puta,psi stadoše da laju i da vuku, pošto sumislili da će uskoro biti nahranjeni.Umesto toga, on ih nahrani čizmom, abičem ošinu onu veliku rugobu što jepokušala da ga ujede. Kada ih sveza,ode da podnese izveštaj. „Otisci su bilitamo, kao što je rekao Džin, ali psi nisuhteli da prate trag“, reče on Mormontu

ispred njegovog velikog crnog šatora.„Тako blizu reke, možda su bili i stariotisci.“

„Steta.“ Lord zapovednik Mormontimao je ćelavu glavu i veliku čupavusivu bradu, i zvučao je jednako umornokao što je izgledao. „Svima bi namprijalo malo svežeg mesa.“ Gavran nanjegovom ramenu klimnu glavom iponovi: „Mesa. Mesa. Mesa.“

Mogli bismo da skuvamo prokletepse, pomisli Čet, ali zadrža jezik zazubima sve dok ga Matori Medved neotpusti. A ovo je bilo poslednji put štosam morao njemu da se klanjam,pomisli zadovoljno. Činilo mu se dapostaje sve hladnije, iako se mogaozakleti da to nije moguće. Psi su se

jadno tiskali na smrznutom blatu, i Četgotovo oseti poriv da se ugura izmeđunjih. Umesto toga obmota crni vuneni šaloko donjeg dela lica, ostavivši samoprorez za usne. Ustanovio je da mu jetoplije kada se kreće, tako da se uputioda lagano obiđe utvrdu sa šakomkiselišća, da podeli list-dva sa crnombraćom na straži, i da čuje šta imaju damu kažu. Niko od ljudi na dnevnoj stražinije učestvovao u njegovoj zaveri, ali jeipak smatrao da nije loše znati šta misle.

Mahom su mislili kako je prokletohladno.

Vetar je jačao kako su se senkeizduživale. Stvarao je visok i tanak zvukdok je strujao kroz kamenje prstenastogzida. „Mrzim taj zvuk“, reče mali Džin.

„Zvuči kao da neko odojče u žbunjucvili za mlekom.“

Kada je završio obilazak i vratio sepsima, zateče Larka kako ga čeka.„Starešine su ponovo u šatoru MatorogMedveda, žestoko raspravljaju onečemu. „

„Šta bi drugo i mogli da rade“,odvrati Čet. „Visokorođeni su, svi osimBlejna, i opijaju se rečima umestovinom.“

Lark mu se približi. „Maloumnik neprestaje da priča o ptici“, upozori on,osvrćući se da proveri kako niko nijeblizu. „Sada pita da li smo napravilizalihu semenki za prokletinju.“

„То je gavran“, kaza Čet. „On jedeleševe.“

Lark se iskezi. „Njegov, možda?“Ili tvoj. Četu se činilo da im krupni

čovek treba više od Larka. „Prestani dabrineš o Malom Polu. Ti obavi svoj deoposla, a on će svoj.“

Suton se već šunjao kroz šumu kadase otarasio Sestranina i seo da naoštrimač. To beše pakleno težak posao srukavicama na rukama, ali nijenameravao da ih skine. Koliko je hladnobilo, budala koja bi dodirnuh čelikgolom šakom ostala bi bez komada kože.

Psi zacvileše kada sunce zađe. On ihnagradi vodom i psovkama. „Još samopola noći, a onda ćete moći da saminađete svoju gozbu.“ Do tada je većmogao da namiriše večeru.

Diven je kraj logorske vatre nešto

naširoko raspredao kada Čet pride da odkuvara Hejka uzme svoj okrajak’ tvrdoghleba i zdelu čorbe od pasulja i slanine.„Šuma je pretiha“, govorio je starišumar. „Nema žaba na obali reke, nemasova u mraku. Nikada nisam čuo mrtvijušumu od ove.“

„Ti tvoji zubi zvuče prilično mrtvo“,reče Hejk.

Diven škljocnu drvenim zubima.„Nema ni vukova. Bilo ih je, pre, al’ ihsada više nema. Šta misliš, ’de su sedenuli?“

„Negde gde je toplo“, kaza Čet.Među desetak braće što su sedeli kraj

vatre, četvorica behu njegovi. Svakogaje dobrano odmerio dok je jeo, da vidiima li znakova kolebanja. Kama je

delovao dovoljno mirno, ćutke je sedeoi oštrio svoje sečivo, kao i svake noći.A Slatki Donel Brdski bezbrižno sešalio. Imao je bele zube i debele crveneusne i žute kovrdže, koje je nosio veštorazbarušene po ramenima. Tvrdio je daje kopile nekog Lanistera. Možda je ibio. Čet nije preterano mirisaolepotančiće, a ni kopilad, ali se činilo daSlatki Donel neće tek tako ustuknuti.

Mnogo je manje bio siguran u šumarakoga su braća zvala Testera, ne što jebio dobar drvoseča već zbog hrkanja.Delovao je napeto kao da više nikadaneće zahrkati. A Maslin je bio jos gori.Čet je video kako mu se znoj sliva nizlice, uprkos ledenom vetru. Vlažne kapiiskrile su na svetlosti vatre, poput

mnoštva mokrih dragulja. Maslin nije nijeo, samo je zurio u čorbu kao da će muod njenog mirisa pripasti muka. Njegaću morati da držim na oku, pomisli Čet.

„Zbor!“ Povik dođe iznenada, izdesetine grla, i brzo se proširi po svimdelovima logora na vrhu brda. „LjudiNoćne straže! Zbor kod središnje vatre!“

Mršteći se, Čet dokrajči čorbu i pođeza ostalima.

Matori Medved je stajao predvatrom, a iza njega su bili postrojeniSmolvud, Lok, Viters i Blejn. Mormontje na sebi imao plašt od debelog crnogkrzna, a gavran mu je stajao na ramenu,kljunom čisteći crno perje. Sigurno nijeništa dobro. Čet se progura izmeđuMrkog Bernara i nekih ljudi iz Kule

senki. Kada se svi iskupiše, osimstražara u šumi i na prstenastom zidu,Mormont se iskašlja i pljunu. Pljuvačkase smrznu pre nego što pade na zemlju.„Braćo“, reče on. „Ljudi Noćne straže.“

„Ljudi!“ - vrisnu njegov gavran.„Ljudi! Ljudi!“

„Divljani su krenuli, spuštaju se izplanina niz tok Mlečne vode. Torensmatra da će im prethodnica naleteti nanas za deset dana. Njihovi najiskusnijipljačkaši biće s Psoglavom Harmom utoj prethodnici. Ostali će verovatnoobrazovati zaštitnicu, ili će jahati ublizini Mensa Rajdera. Drugde će imratnici biti retko raspoređeni duž linijemarša. Imaju volove, mazge, konje... aline previše. Većinom će ići peške, slabo

naoružani i neobučeni. Ono oružja što gaimaju pretežno će biti od kamena i kosti,a ne od čelika. Usporavaju ih žene, deca,stada ovaca i koza, i sva njihovaimovina. Ukratko, mada su brojni,ranjivi su... a ne znaju da smo mi ovde.Ili bar moramo da se molimo da jetako.“

Znaju, pomisli Čet. Ti prokletamatora vrećo gnoja, znaju, sigurno kaošto će sunce svanuti. Korin Polušaka senije vratio, zar ne? Nije ni DžarmanBakvel. Ako su uhvatili bilo koga odnjih, i te kako znaš da su ih divljani dosada naterali da propevaju.

Smolvud iskorači. „Mens Rajdersmera da probije zid i donese krvavi ratu Sedam kraljevstava. Pa, tu igru umemo

da igramo i mi. U zoru ćemo mi donetirat njemu.“

„Polazimo u zoru, i to svi“, rečeMatori Medved, a žagor se razležezborom. „Jahaćemo na sever, a potomćemo skrenuti na zapad. Harminaprethodnica će uveliko proći Pesnicukada se budemo okrenuli. ObronciLedenkandži puni su uzanih, vijugavihdolina kao stvorenih za zasede. Povorkaće im se razvući mnogo milja.Udarićemo ih na nekoliko mestaistovremeno, i nateraćemo ih da se kunukako nas je tri hiljade, a ne tri stotine.“

„Napašćemo žestoko, i nestaćemo prenego što njihovi konjanici stignu da sesakupe i uzvrate udarac“, dodade TorenSmolvud. „Ako krenu u poteru,

povešćemo ih okolo i naokolo, a ondaćemo ponovo udariti niže niz povorku.Spalićemo im kola, rasturiti stada ipobiti ih što više možemo. MensaRajdera lično, ako ga nađemo. Ako sedaju u beg i vrate u svoje čatrlje,pobedili smo. Ako ne bude tako, nećemoim dati mira sve do Zida, i postaraćemose da ostave trag od mrtvaca čitavimputem.“

„Ima ih na hiljade“, dobaci neko izaČeta.

„Svi ćemo izginuti.“ To je bioMaslinov glas, zelen od straha.

„Izginuti“, graknu Mormontovgavran, razmahnuvši crnim krilima.„Izginuti, izginuti, izginuti.“

„Mnogi od nas i hoće“, kaza Matori

Medved. „Može biti čak i svi. Ali kaošto je jedan drugi lord zapovednik rekaopre hiljadu godina, zato smo i obuklicrno. Prisetite se svojih reči, braćo. Jermi smo mačevi u tami, stražari nabedemima...“

„Vatra koja bukti protiv hladnoće.“Ser Malador Lok isuka svoj mač.

„Svetlo koje donosi zoru“,odgovoriše drugi, i još mačeva se isukaiz korica.

Onda ih svi isukaše, i gotovo tristotine dignutih mačeva i isto tolikoglasova zagrme: „Rog koji budi usnule!Štit koji brani kraljevstva ljudi!“ Četnije imao izbora do da se pridružiostalima. Vazduh se maglio od njihovogdaha, a plamen vatre igrao je na čeliku.

Beše mu drago što vidi da se Lark iTihonogi i Slatki Donel Brdskipridružuju, kao da su i oni jednakebudale kao i ostali. To je dobro. Glupoje na sebe skretati pažnju kada čas samošto nije kucnuo.

Kada vika zamre, on ponovo ču vetarkako nasrće na kameni zid. Plamenovi suse uvijali i drhtali, kao da je i njimahladno, a u iznenadnoj tišini gavranMatorog Medveda glasno zagrakta iponovo reče: „Izginuti.“

Pametna ptica, pomisli Čet dok su ihstarešine otpuštale, upozoravajući sveda se noćas dobro najedu i odmore. Četotpuza ispod svojih krzana, nedaleko odpasa, glave pune misli o svemu što možepoći naopako. Šta ako se zbog te

proklete zakletve neko od njegovihpredomisli? Ili ako Mali Pol zaboravi ipokuša da ubije Mormonta za vremedruge straže umesto treće? Ili Maslinaizda hrabrost, ili ih neko prijavi, ili...

On shvati da osluškuje vetar. Vetar jezaista podsećao na detinji plač, a svakomalo je čuo i ljudske glasove, njiskukonja, cepanicu kako pucketa u vatri. Aliništa drugo. Tako je tiho.

Pred očima mu je plovilo Besino lice.Nisam hteo da u tebe gurnem nož,požele da joj kaže. Nabrao sam ticveća, divljih ruža i vrbene i ljutića,čitavo mi je jutro za to trebalo. Srce muje tuklo kao bubanj, tako glasno da sebojao da će probuditi logor. Led mu jeskorio bradu svuda oko usta. Odakle mu

sad to, to s Besom? Kada god bi ranijepomislio na nju, samo bi se prisetiokako je izgledala dok je umirala. Šta muse to dešava? Jedva je disao. Da nijezaspao? Diže se na kolena, i neštovlažno i hladno mu dodirnu nos. Čet dižepogled.

Padao je sneg.On oseti kako mu se suze zamrzavaju

na obrazima. Nepravda, požele dazaurla. Sneg će mu pokvariti sav trud,sve njegove pažljivo skovane planove.Gusto je padao, debele bele pahuljicespuštale su se svuda oko njega. Kako ćeu snegu naći skrivenu hranu, i životinjskestaze koje je trebalo da prate na istok?Neće im trebati ni Diven ni Banen danas ulove, ne ako budemo išli kroz nov

sneg. A sneg je i prikrivao zemljište,pogotovo noću. Konj se može spotaćipreko korena, slomiti nogu na kamenu.Gotovi smo, shvati on. Gotovi i prenego što smo počeli. Izgubljeni smo.Neće biti gospodskog života zapijavičarevog sina, ni utvrde za koju ćemoći da kaže da je njegova, ni žena nikruna. Samo divljanski mač u stomaku, aonda neobeležen grob. Sneg mi je sveuzeo... prokleti sneg...

A pre toga ga je jednom uništioSnežni. Snežni i njegova svinja.

Čet ustade. Noge mu behu ukočene, apahuljice pretvoriše daleke baklje unejasne narandžaste mrlje. Osećao sekao da ga napada roj bledih hladnihbuba. Spuštale su mu se na ramena, na

glavu, uletale su mu u nos i u usta.Kunući, on ih otre. Semvel Tarli, prisetise. Sa ser Svinjčetom ipak mogu da seobračunam. Obmota šal oko lica,navuče kapuljaču i krupnim koracimakrenu ka logoru, gde je spavalakukavica.

Sneg je tako silno padao da seizgubio između šatora, ali konačnoprimeti udobni mali vetrobran što ga jedebeli sebi napravio između jedne stenei kaveza s gavranovima. Tarli je ležaozakopan ispod hrpe crne vunene ćebadi ičupavih krzana. Sneg je navejavaounutra i prekrivao ga. Ličio je na nekumeku okruglu planinu. Čet isuka bodež izkanija, i čelik zagreba kožu, slabašnokao nada. Jedan gavran graknu. „Sneg“,

promrmlja drugi, vireći kroz šipke crnimočima. I prvi dodade svoje „Sneg“. Onprođe između njih, oprezno stupajući.Levom šakom će debelom zatvoriti usta,da mu priguši krike, a onda...

Aaaaaaaauuuuuuuuuuu.Čet stade u pola koraka, progutavši

kletvu, dok je zvuk roga treperio krozlogor, dalek i slabašan, ali potpunoprepoznatljiv. Ne sada. Bogovi biliprokleti, ne SADA! Matori Medved jesakrio dalekovide u pojasu drveća okoPesnice, da ih upozore na bilo čijidolazak. Džarman Bakvel se vratio saDivovih stepenica, pomisli Čet, iliKorin Polušaka sa Prevoja urlika.Jedan zov iz roga značio je da se braćavraćaju. Ako je to Polušaka, Džon

Snežni je možda s njim, živ.Sem Tarli se pridiže, snenih očiju, i

zbunjeno se zagleda u sneg. Gavrani suglasno graktali, a Čet ču i lavež svojihpasa. Pola prokletog logora je budno.Prsti u rukavici mu se stegoše oko drškebodeža dok je čekao da zvuk zamre. Aličim zvuk stade, poče iznova, glasniji iduži.

Aaaaaaaaaaaaaauuuuuuuuuuuu.„Bogovi“, ču on kako cvili Sem Tarli.

Debeljko se baci na kolena, stopalaupetljanih plaštom i ćebadima. Poče dase rita i traži verižnjaču što ju je okačiona obližnju stenu. Dok je navlačioogromni šator od metalne žice prekoglave, ugleda Četa kako stoji. „Bila sudva?“ - upita. „Sanjao sam da sam čuo

dva zova...“„Nisi sanjao“, reče Čet. „Dva zova

da pozovu Stražu na oružje. Dva zovaznače da dušmani dolaze. Tamo u mrakuje jedna sekira na kojoj piše Svinjče,debeli. Dva zova znače divljane.“ Dođemu da se nasmeje strahu na tom velikomokruglom licu. „Jebem ih sve u sedampaklova. Jebena Harma. Jebeni MensRajder. Jebeni Smolvud, rekao je daneće do nas stići još...“

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaauuuuuuuuuuuu.Zvuk je trajao i trajao, sve dok se nije

učinilo da nikada neće zamreti.Gavranovi su lepetali krilima iizbezumljeno graktali, leteli pokavezima i udarali u rešetke, a počitavom logoru braća Noćne straže su

ustajala, stavljala oklope, pripasivalamačeve, grabila bojne sekire i lukove.Semvel Tarli je stajao i drhtao, lica isteboje kao i sneg koji se kovitlalo svudaoko njih. „Tri“, procvile on Četu, „to jebio treći, čuo sam tri. Nikada ne duvajutri puta. Nikada za poslednjih stotinu ihiljadu godina. Tri znači... „

„...Tuđine.“ Čet ispusti zvuk, polasmeh a pola jecaj, i iznenada mu vešbeše mokar, i on oseti kako mu pišaćkacuri niz nogu, i vide paru kako mu sediže iz čakšira.

DŽEJMIIstočni vetar mu je duvao kroz

upetljanu kosu, mek i mirisan poputSerseinih prstiju. Čuo je pesmu ptica, iosećao reku kako se kreće pod čamcemdok su ih zamasi vesala vodili premabledoružičastoj zori. Nakon tolikogvremena provedenog u tami, svet jedelovao tako čudesno da se DžejmijuLanisteru zavrte u glavi. Živ sam, i pijanod sunčevog svetla. Sa usana mu prhnusmeh, nenadan kao divlja patka isteranaiz skrovišta.

„Tišina“, zareža devojčura,namrštena. Mrštenje je njenom širokomneuglednom licu pristajalo bolje od

osmeha. Mada je Džejmi nikada i nijevideo osmehnutu. Zabavljao sezamišljajući je u nekoj Serseinojsvilenoj haljini umesto kožnog prslukaposutog zakivcima. Bolje kravu u sviluobući nego nju.

Ali je krava umela da vesla. Podsmeđim čakširama od grube vune krili suse listovi poput cepanica, a dugačkimišići njenih ruku stezali su se i opuštalisa svakim zamahom vesala. Čak i poštoje veslala pola noći, nije pokazivalaznake umora, što se baš nije moglo rećiza njegovog brata od tetke, ser Kliosa,koji se mučio s drugim veslom. Na prvipogled, velika i jaka seljančura, aliipak govori kao plemkinja, i nosidugački mač i bodež. Ah, ali ume li

njima i da barata? Džejmi jenameravao to da ustanovi, čim se budeoslobodio okova.

I na rukama i na nogama imao jegvozdene bukagije, povezane teškimlancem, ne dužim od stope. „Dođe mi dapomislim kako moja reč Lanistera nijedovoljna“, šalio se dok su ga okivali.Tada je već bio veoma pijan,zahvaljujući Kejtlin Stark. Od njihovogbekstva iz Brzorečja, pamtio je tekdeliće. Bilo je neke nevolje stamničarem, ali ga je krupna devojčurasavladala. Posle toga su se popeli uzbeskonačno stepenište, okolo i naokolo.Noge su mu bile slabe kao vlati trave, inekoliko puta je posrnuo dok mudevojčura nije pružila ruku da se na nju

osloni. U nekom trenutku su ga pokriliputničkim plaštom, i bacili na dnočamca. Sećao se kako je ledi Kejtlinnekom naredila da digne rešetke Vodenekapije. Glasom sa kojim nije bilorasprave objavila je da šalje ser KliosaFreja natrag u Kraljevu Luku, s novimuslovima za kraljicu.

Tada mora da je zaspao. Od vina sumu otežali kapci, a i prijalo mu je da seispruži, što je bio luksuz koji mu lanci ućeliji nisu dopuštali. Džejmi bešeodavno naučio da krade san u sedlu zavreme pohoda. Ovo nije bilo ništa teže.Tirion ima da umre od smeha kada čujekako sam prespavao vlastito bekstvo.Sada je, međutim, bio budan, i okovi sumu smetali. „Moja gospo“, pozva on,

„ako mi skineš ove lance, zameniću te zaveslima.“

Ona se ponovo namršti, lica sveg odkonjskih zuba i mračne sumnjičavosti.„Nosićeš svoje lance, Kraljeubico.“

„Nameravaš da veslaš čitavim putemdo Kraljeve Luke, devojčuro?“

„Zvaćeš me Brijena. Ne devojčuro.“„Ја se zovem ser Džejmi. Ne

Kraljeubica.“„Poričeš da si ubio kralja?“„Ne. Poričeš li ti svoj pol? Ako je

tako, dreši čakšire pa mi pokaži.“Nevino joj se osmehnu. „Zatražio bih dami otvoriš prsluče, ali mi se čini da tobaš ne bi bio neki dokaz.“

Ser Klios se promeškolji. „Brate, nezaboravljaj na lepo ponašanje.“ U

njemu je lanisterska krv veoma retka.Klios beše sin njegove tetke Džene ionog mamlaza Emona Freja, koji ježiveo u smrtnom strahu od lorda TivinaLanistera još od dana kada se oženionjegovom sestrom. Kada je lord ValderFrej uveo Blizance u rat na straniBrzorečja, ser Emon se opredelio zaženinu stranu, a ne za očevu. U toj jetrampi Livačka stena mnogo lošijeprošla, pomisli Džejmi. Ser Klios jeličio na lasicu, borio se kao gusan iimao svu kuraž izuzetno hrabre ovce.Ledi Stark mu je obećala slobodu akoprenese njenu poruku Tirionu, i serKlios se svečano zakleo da će to iučiniti.

U onoj ćeliji su se svi mnogo

zaklinjali, Džejmi ponajviše. To je bilacena ledi Kejtlin za to što će ga izgubiti.Pritisnula je vrh devojčurinog velikogmača na njegovo srce i rekla: „Zakuni seda nikada više nećeš poći u rat ni protivStarkova ni protiv Tulija. Zakuni se daćeš naterati brata da ne pogazi svoju reči da mi vrati moje kćeri, žive i zdrave.Zakuni se svojom čašću viteza, svojomčašću Lanistera, svojom čašću zakletogbrata Kraljeve garde. Zakuni sesestrinim životom, i očevim isinovljevim, pred starim bogovima inovim, i pustiću te da odeš svojoj sestri.Odbij, i skinuću ti glavu.“ Sećao se kakoga je čelik ubadao kroz krpe dok je onauvrtala vrh mača.

Pitam se šta li bi prvoobrednik

rekao o vrednosti zakletvi koje čovekda je mrtav pijan, lancima vezan za zid,s mačem uperenim u grudi? Mada,Džejmija nije preterano brinuo taj debeliprevarant, a ni bogovi kojima je tvrdioda služi. Prisetio se vedra koje je lediKejtlin preturila u njegovoj ćeliji. Čudnažena, da poveri svoje kćeri čoveku čijaje čast sranje. Mada se trudila da muveruje što je manje moguće. Polažesvoje nade u Tiriona, ne u mene.„Možda ipak i nije tako glupa“, reče onglasno.

Devojčura ga pogrešno shvati.„Nisam glupa. Ni gluva.“

Bio je blag prema njoj; tako je lakomogao da joj se izruguje da u tome nijebilo nikakve čari. „Govorio sam sam sa

sobom, ne tebi. U tamnici čovek lakostekne tu naviku.“

Ona se namršti na njega, pa nastavi dagura vesla napred, da ih povlači unazad,da ih gura napred, ne progovarajući nireč.

Vešta na rečima kao što je lepoglica. „Ро govoru, cenim da si plemenitogroda.“

„Moj otac je Selvin od Oporja, pomilosti bogova gospodar Večernjihdvora.“ Čak je i to nevoljko procedila.

„Ороrје“, kaza Džejmi. „Jezivakamenčina u Uskom moru, koliko sesećam. A Večernji dvori su zakleti navernost Krajoluju. Kako to da služišRoba od Zimovrela?“

„Služim ledi Kejtlin. A ona mi je

naredila da te isporučim živog i zdravogtvom bratu Tirionu u Kraljevoj Luci, ane da se s tobom raspravljam. Ćuti.“

„Muka mi je od tišine, ženo.“„Onda pričaj sa ser Kliosom. Ja za

čudovišta nemam reči.“Džejmi se posprdno nasmeja. „А

ovde ima čudovišta? Da se ne krijumožda ispod vode? U onom tamovrbaku? A ja bez svog mača!“

„Čovek koji je obeščastio svojusestru, ubio svog kralja i bacio nevinodete u smrt ne zaslužuje drugo ime.“

Nevino? Nesrećni dečak nas jeuhodio. Džejmi je samo želeo daprovede sat vremena nasamo sa Sersei.Putovanje na sever bilo je jedno veliko idugačko mučenje; morao je da je gleda

svaki dan, a nije smeo da je dodirne,svestan da joj se svake noći Robertpijano pentra u krevet u onoj velikojškripavoj kući na točkovima. Tirion jedao sve od sebe da mu popraviraspoloženje, ali to nije bilo dovoljno.„Pazićeš šta pričaš o Sersei,devojčuro“, upozori je on.

„Ime mi je Brijena, ne devojčura.“„Šta te briga kako te oslovljava jedno

čudovište?“„Ime mi je Brijena“, ponovi ona,

uporna kao lovački pas.„Ledi Brijena?“ Na licu joj se ukaza

takva nelagoda da Džejmi namirisaslabost. „Ili bi ti ser Brijena bilo više povolji?“ Nasmeja se. „Ne, bojim se danije tako. Kravu muzaru možeš da

osedlaš, da na nju staviš oklop i pero ipokrovac od čiste svile, ali ipak nećešmoći da na njoj odjašeš u bitku.“

„Brate Džejmi, molim te, ne budi takogrub.“ Pod svojim plaštom, ser Klios jenosio prsluk podeljen na četiri polja, skulama blizancima kuće Freja i zlatnimlavom Lanistera. „Pred nama je dalekput, ne bi trebalo da se svađamo međusobom.“

„Braco, kad se ja svađam, to radimmačem. Obraćao sam se gospi. Reci mi,devojčuro, jesu li sve žene na Oporjutako ružne kao ti? Žalim muškarce ako jetako. Možda i ne znaju kako izgledajuprave žene, pošto žive na jezivoj steniusred mora.“

„Ороrје je prelepo“, prostenja

devojčura između zaveslaja. „Zovu gaSafirno ostrvo. Ćuti, čudovište, osim akonećeš da ti začepim usta.“

„I ona je prosta, zar nije, braco?“ -upita Džejmi ser Kliosa. „Mada u kičmiima čelika, to moram da ti priznam.Nema mnogo muškaraca koji bi seusudili da me u lice nazovučudovištem.“ Mada ne sumnjam da miiza leđa to i te kako često govore.

Ser Klios se uznemireno nakašlja.„Ledi Brijena je te laži čula od KejtlinStark, bez svake sumnje. Starkovi nemogu da se nadaju da će te pobeditimačevima, ser, tako da sada rat vodeotrovnim rečima.“

Oni me i jesu pobedili mačevima, tikržljava budalo. Džejmi se značajno

osmehnu. Ako im dozvoliš, ljudi će uznačajnom osmehu videti svakakvaznačenja. Da li je brat Klios stvarnoprogutao taj kazan balege, ili se samotrudi da mi se dodvori? Šta to imamopred sobom, poštenog tikvana iliulizicu?

Ser Klios je bezbrižno brbljao dalje.„Čovek koji bi poverovao da zakletibrat Kraljeve garde može da povredijedno dete - ne zna značenje reči čast.“

Ulizicu. Ako ćemo pravo, Džejmi jezažalio što je bacio Brendona Starkakroz onaj prozor. Sersei mu je posletoga strašno dodijavala, pošto dečaknikako nije hteo da umre. „Njemu jesedam godina, Džejmi“, grdila ga je.„Čak i da je shvatio šta je video, mogli

smo da ga zastrašimo tako da nikomeništa ne kaže.“

„Nisam mislio da želiš...“„Ti nikada ne misliš. Ako se dečak

oporavi i ispriča ocu šta je video...“„Ako ako ako.“ Povukao ju je na

krilo. „Ako se probudi, reći ćemo da jesanjao, reći ćemo da je lažov, a ako bašsve propadne, ubiću Neda Starka.“

„А šta misliš da će nakon toga dauradi Robert?“

„Nek Robert radi šta mu je volja.Ratovaću protiv njega ako budemmorao. Rat za Serseinu pičku, tako će gazvati pevači.“

„Džejmi, puštaj me!“ - planula je ona,otimajući se da ustane.

A on ju je poljubio. Na tren se

opirala, ali su joj se onda usnerasklopile pod njegovim. Prisetio seukusa vina i karanfilića na njenomjeziku. Zadrhtala je. Ruka mu je pošla donjenog prsluka i cimnula, pokidavšisvilu, tako da su joj grudi izletele, i naneko vreme mali Stark je biozaboravljen.

Da li ga se Sersei kasnije prisetila iunajmila tog čoveka o kome je govorilaledi Kejtlin, da bi bila sigurna kako sedečak više nikada neće probuditi? Da ježelela njegovu smrt, poslala bi mene. Ani ne liči mi na nju da odabere zlikovcakoji će svoj posao tako čudesnouprskati.

Nizvodno, izlazeće sunce svetlucaloje na namreškanoj površini reke. Južna

obala beše od crvene gline, glatka kaodrum. Manji potoci ulivali su se u veće,a trula stabla potopljenog drveća tiskalasu se uz obalu. Severna obala bila jemanje pitoma. Visoki kameni obroncidizali su se dvadeset stopa iznad njih,okrunjeni šumarcima bukve, hrasta ikestena. Džejmi primeti kulu stražarupred njima kako narasta sa svakimzaveslajem. Davno pre nego što su stiglido nje, znao je da je napuštena, izlizanokamenje bilo joj je obraslo ružamapuzavicama.

Kada vetar promeni smer, ser Kliospomože krupnoj devojčuri da dignejedro, trougao krutog prugastog plavo-crvenog platna. Boje Tulija sigurno ćeim doneti nevolje ako sretnu lanisterske

snage na reci, ali beše to jedino jedrokoje su imali. Brijena se prihvati krme.Džejmi izbaci bočno kormilo, a lanci sumu zveckali sa svakim pokretom. Nakontoga, brže su napredovali, pošto su im ivetar i struja pomagali u begu.„Uštedećemo mnogo vremena ako meisporučite ocu umesto bratu“, ukaza on.

„Kćeri ledi Kejtlin su u KraljevojLuci. Vratiću se s njima, ili se nećuvratiti uopšte.“

Džejmi se okrenu ser Kliosu. „Brate,pozajmi mi svoj nož.“

„Ne.“ Žena se nakostreši. „Nedozvoljavam da budeš naoružan.“ Glasjoj beše nepopustljiv poput kamena.

Boji me se, čak i okovanog. „Kliose,izgleda da moram da te zamolim da me

obriješ. Bradu mi ostavi, ali kosu skini.“„Hoćeš da te ošišam na ćelavo?“ -

upita ser Klios Frej.„Kraljevstvo poznaje Džejmija

Lanistera kao glatko izbrijanog vitezadugačke zlatne kose. Ćelavac prljavežute brade možda će proći neprimećen.Radije bih da me ne prepoznaju dok samu okovima.“

Bodež nije bio oštar kao što seDžejmi nadao. Klios se svojskipotrudio, sekao je i kidao ućebanu kosu ibacao pramenove u vodu. Zlatni uvojciplutali su na površini reke, polakozaostajući za njima. Dok su nestajali, nizvrat mu domile vaška. Džejmi je uhvati ismrska je noktom. Ser Klios mu ih naglavi nađe još nekoliko, i pobaca ih u

reku. Džejmi pokvasi glavu, i natera serKliosa da naoštri sečivo pre nego što gapusti da oguli poslednji pedalj žutihčekinja. Kada je to bilo gotovo,potkresaše mu i bradu.

Odraz u vodi prikazivao je nekognepoznatog čoveka. Ne samo što je bioćelav, već je izgledao kao da je u onojtamnici ostario pet godina; lice mu bešesuvlje, s podočnjacima i borama kojihse nije sećao. Ovako ne podsećampreterano na Sersei. To joj se nimaloneće dopasti.

Negde oko podneva, ser Klios jezaspao. Njegovo hrkanje podsećalo jena parenje pataka. Džejmi se opruži dagleda kako svet prolazi; nakon mračnećelije, svaka stena i drvo bili su čudo.

Nekoliko sojenica dođoše i prođoše,nataknute na visoke stubove, zbog kojihsu nalikovale na čaplje. Od naroda kojije tu živeo, ne videše ni traga. Ptice suim letele iznad glava, ili se dozivale izdrveća na obali, a Džejmi primeti isrebrnaste ribe kako prosecaju vodu.Pastrmke Tulija, to je loše znamenje,pomišljao je, sve dok ne vide nešto gore- ispostavilo se da je jedan od plutajućihtrupaca kraj kojih su prolazili zapravomrtvac, bled i natečen. Plašt mu seupetljao u korenje palog drveta, a bojaplašta sasvim jasno beše lanisterskigrimiz. Džejmi se pitao da li je to lešnekoga koga je poznavao.

Kraci Trozupca behu najlakši načinda se roba ili ljudi prevezu preko rečnih

zemalja. Da su mirna vremena, nailazilibi na ribare u čamčićima, dereglije sažitom kako se motkama otiskujunizvodno, trgovce što prodaju igle i baleplatna iz plovećih dućana, možda čak ineki veselo obojeni lakrdijaški čamacšarenih jedara kako putuje uzvodno odsela do sela i od zamka do zamka.

Međutim, rat beše uzeo svoj danak.Plovili su kraj sela, ali seljane nisuvideli. Prazna mreža, iscepana ipokidana, visila je s jednog drveta,jedini trag ribara. Mlada devojka koja jepojila konja odjahala je čim im jeugledala jedro. Kasnije su prošli krajdesetak seljaka koji su kopali u poljuispod razvalina spaljene kule. Ljudi suih osmotrili tupim očima i vratili se radu

čim su shvatili da čamac ne predstavljapretnju.

Crveni krak beše širok i spor,vijugava reka s mnogo zavoja, posutasićušnim šumovitim adama i čestozaprečena peščanim sprudovima ioborenim stablima, koji su vrebali tikispod površine. Brijena kao da je imalaoštro oko za opasnosti, i uvek jeuspevala da pronađe prolaz. Kada ju jeDžejmi pohvalio zbog poznavanja reke,sumnjičavo ga je odmerila i rekla: „Nepoznajem reku. Oporje je ostrvo.Naučila sam da baratam veslima ijedrom pre nego što sam sela na prvogkonja.“

Ser Klios se diže i protrlja oči.„Bogovi, kako me bole ruke. Nadam se

da će ovaj vetar potrajati.“ On ga onjuši.„Miriše na kišu.“

Džejmi je osećao da bi mu prijalajedna dobra kiša. Tamnice Brzorečjanisu bile najčistije mesto u Sedamkraljevstava. Mora da smrdi kaopokvaren sir. Klios zaškilji niz reku.„Dim.“

Tanak sivi prst kao da ih je pozivao.Dizao se s južne obale, nekoliko miljadalje, vitak i vijugav. Ispod njega,Džejmi razabra čađave ostatke nekevelike zgrade, i hrast pun mrtvih žena.

Vrane tek što im behu sletele naleševe. Tanka užad duboko se usecala umeku kožu njihovih vratova, a kada vetardunu, one se zanjihaše i zavrteše. „Ovonije viteško delo“, reče Brijena kada se

dovoljno približiše da jasno vide.„Nijedan pravi vitez ne bi počinioovako strašan zločin.“

„Pravi vitezovi vide i gore prizoresvaki put kada odjašu u rat, devojčuro“,uzvrati Džejmi. „А čine i gora dela, da.“

Brijena okrenu krmu ka obali. „Nećuostaviti nevine da budu hrana vranama.“

„Okrutna devojčuro! I vrane morajuda jedu. Drži se reke i pusti mrtve namiru, ženo.“

Pristali su uzvodno od mesta na komese veliki hrast nadvijao nad rekom. Dokje Brijena spuštala jedro, Džejmi jeizašao na obalu, nespretan u lancima.Crveni krak mu ispuni čizme i probi kroziscepane čakšire. Smejući se, on pade nakolena, potopi glavu u vodu, i izroni sav

mokar. Ruke mu behu spečene odprljavštine, i kada ih protrlja i očisti uvodi, učiniše mu se tanje i bleđe negošto je pamtio. I noge mu behu ukočene, inesigurne kada se na njih osloni. Previšesam vremena proveo u tamnici lordaHostera.

Brijena i Klios izvukoše čamac naobalu. Leševi su im visili iznad glava,otekli u smrti, poput strašnih voćki.„Neko od nas će morati da ih spusti“,reče devojčura.

„Ја ću se popeti“ - Džejmi stupi naobalu, zveckajući. „Samo mi skinite ovelance.“

Devojčura je zurila u jednu mrtvuženu. Džejmi joj se približi sitnim,nespretnim koracima; drugačije nije ni

mogao, zbog stopu dugačkog lanca.Kada vide znak obešen o vrat najvišegleša, osmehnu se. „Spavale su sLavovima“, pročita on. „О, da, ženo,ovo je tako neviteško delo... ali delotvoje strane, a ne moje. Pitam se ko li suove žene bile.“

„Služavke iz krčme“, reče ser KliosFrej. „Ovo je bila krčma, sada se sećam.Neki ljudi iz moje pratnje su tu provelinoć kada sam se poslednji put vraćao zaBrzorečje.“ Od zgrade ne beše ostaloništa sem kamenog temelja i pocrnelihsrušenih greda. Iz pepela se još dizaodim.

Džejmi je kurve i bordele prepuštaosvom bratu Tirionu; Sersei je bila jedinažena koju je ikada želeo. „Izgleda da su

devojke izašle u susret nekim vojnicimamoga oca. Možda su im poslužile hranu ipiće. Tako su zaslužile izdajničkeogrlice, poljupcem i kriglom piva.“ Ondiže pogled niz reku da proveri prati liih ko. „Ovo je zemlja Brekena. Možda jenjihovo pogubljenje naredio lordDžonos. Moj otac mu je spalio zamak,bojim se da mu nismo nimalo dragi.“

„А možda je delo Marka Pajpera“,kaza ser Klios. „Ili onog šumskog duhaBerika Donderiona, mada sam čuo da onubija samo vojnike. Možda neka družinasevernjaka Ruza Boltona?“

„Boltona je moj otac pobedio naZelenom kraku.“

„Da, ali ga nije i slomio“, reče serKlios. „Ponovo se vratio na jug kada je

lord Tivin krenuo na gazove. UBrzorečju se priča da je uzeo Harendvorod ser Ejmorija Lorča.“

Džejmiju se ni najmanje nijedopadalo kako to zvuči. „Brijena“,obrati joj se on, udostojivši se da jeoslovljava po imenu, u nadi da će gasaslušati, „ako lord Bolton držiHarendvor, sigurno motri na Trozubac iKraljev drum.“

Učinilo mu se da vidi senkunesigurnosti u njenim krupnim plavimočima. „Pod mojom si zaštitom. Moraćenajpre mene da ubiju.“

„Mislim da im to neće predstavljatineku prepreku.“

„Jednako sam dobar borac kao ti“,reče ona, očigledno uvređena. „Bila sam

jedna od odabranih sedmoro kraljaRenlija. Vlastitim rukama mi je naramena stavio svileni plašt Duginegarde.“

„Dugine garde? Ti i još šest curica,je li to bilo to? Jedan pevač je davnorekao da je u svili svaka devica lepa...ali tebe sigurno nije upoznao.“

Ženi se zažariše obrazi. „Moramo daiskopamo grobove.“ Krenu ka drvetu dase popne.

Niže grane hrasta behu dovoljnovelike da na njih stane kada se uzveralauz deblo. Hodala je među lišćem, sbodežom u ruci, sekući konopce. Okopalih tela rojile su se muve, i smrad jepostajao sve gori sa svakim palimlešom. „Previše se trudimo oko kurvi“,

požali se ser Klios. „Čime ćemo kopati?Nemamo ašova, a svoj mač neću daupotrebim, ja...“

Brijena viknu i skoči s grane umestoda siđe niz deblo. „U čamac. Brzo.Videla sam jedro.“

Požurili su koliko su mogli, mada jeDžejmi jedva trčao, i ser Klios ga uvučeu čamac. Brijena ih odgurnu veslom, iužurbano diže jedro. „Ser Kliose,moraćeš i ti da veslaš.“

Poslušao ju je. Čamac brže zasečereku; i struja, i vetar i vesla išli su im naruku. Džejmi je sedeo u lancima,gledajući uzvodno. Video se samo vrhdrugog jedra. Zbog zavoja na Crvenomkraku, činilo se da se nalazi iznad polja,da se iza zaklona od krošnji kreće na

sever, dok oni idu na jug, ali je znao daje to varka. Digao je obe ruke da zaklonioči. „Blatnocrvena i vodnjikavoplava“,objavi on.

Brijenina široka usta ćutke su seotvarala i zatvarala, zbog čega je ličilana kravu koja preživa. „Brže, ser.“

Krčma ubrzo nestade iza njih, a savidika nestade i vrh onog jedra, ali toništa nije značilo. Kada jednomprogonitelji obiđu okuku, ponovo će bitividljivi. „Valjda možemo da se nadamokako će plemeniti Tuliji zastati dasahrane kurve.“ Pomisao na povratak ućeliju se Džejmiju nimalo nije dopadala.Tirion bi sada smislio nešto pametno,ali meni na pamet jedino pada dajurnem na njih s mačem u ruci.

Dobar deo sata igrali su se žmurke sprogoniteljima, obilazeći okuke iprolazeći između šumovitih ada. Baškada su se ponadali kako im je nekakouspelo da ostave poteru za sobom,daleko jedro se ponovo ukaza. Ser Klioszastade u pola zaveslaja. „Tuđini ihodneli.“ Onda obrisa znoj sa čela.

„Veslaj!“ - reče Brijena.„Progoni nas rečna galija“, objavi

Džejmi pošto ju je dobro osmotrio. Sasvakim zaveslajem, kao da je postajalamalo veća. „Ро devet vesala s obestrane, što znači osamnaest ljudi. A još iviše ako su uz veslače natrpali i borce.A ima i veće jedro od našeg. Nemožemo im umaći.“

Ser Klios se zaledi za veslima.

„Osamnaest, kažeš?“„Ро šestorica na svakoga od nas. Ja

bih hteo osmoricu, ali mi ove narukvicepomalo smetaju.“ Džejmi diže ruke.„Osim ako ledi Brijena ne bude takoljubazna, pa me oslobodi?“

Ona se ne osvrnu na njega, već svusnagu unese u zaveslaje.

„Imali smo pola noći prednosti“,nastavi Džejmi. „Veslaju od zore,odmaraju po dva vesla istovremeno.Sigurno su iscrpljeni. Sada im je prizornašeg jedra dao nalet snage, ali to nećepotrajati. Moći ćemo dosta da ihpobijemo.“

Ser Kliosu se oči razrogačiše. „Ali...njih je osamnaest. U najmanju ruku.Verovatnije dvadeset ili dvadeset i pet.“

Brat od tetke mu zastenja. „Nemožemo se nadati pobedi protivosamnaestorice.“

„Kо je spomenuo pobedu? Najvišečemu možemo da se nadamo jeste smrt smačem u ruci.“ Bio je potpuno iskren.Džejmi Lanister se smrti nikada nijebojao.

Brijena prestade s veslanjem. Znojjoj je preko čela zalepio pramenovekose boje lana, a tako namrštenaizgledala je ružnije nego ikada pre. „Podmojom si zaštitom“, reče ona, glasomtako punim besa da je ličio na režanje.

Morao je da se nasmeje na takvužestinu. Ona je Pseto sa sisama,pomisli. Ili bi bila da ima nekakve sise.„Onda me zaštiti, devojčuro. Ili me

oslobodi da se zaštitim sam.“Galija je klizila nizvodno, veliki

drveni vilin konjic. Voda oko nje penilase od mahnitih zaveslaja. Osetno seprimicala, ljudi na njenoj palubi tiskalisu se napred dok se približavala. Urukama im je svetlucao metal, a Džejmivide i lukove. Strelci. Mrzeo je strelce.

Na pramcu zahuktale galije stajao jezdepast čovek ćelave glave, čupavihsivih obrva i mišićavih ruku. Prekooklopa je nosio prljav beli ogrtač sažalosnom vrbom izvezenombledozelenim nitima, ali mu plašt bešeprikačen srebrnom pastrmkom. Kapetangarde Brzorečja. U svoje vreme je serRobin Riger bio poznat kao žilav borac,ali je to vreme prošlo; bio je vršnjak

Hostera Tulija, i ostario je zajedno sasvojim gospodarom.

Kada se lađe nađoše na pedesetkoraka, Džejmi stavi šake oko usta iviknu preko vode: „Ser Robine, došaosi da mi poželiš srećan put?“

„Došao sam da te vratim nazad,Kraljeubico“, zagrme ser Robin Riger.„Kud ti se dela zlatna kosa?“

„Nadam se da ću blistavom ćelomzaslepiti neprijatelje. Učim od tebe.“

Ser Robinu to nije bilo smešno.Razdaljina između čamca i galijesmanjila se na četrdeset koraka. „Bacitevesla i oružje u reku, i niko nećenastradati. „

Ser Klios se okrenu. „Džejmi, reci im

da nas je oslobodila ledi Kejtlin...razmena zarobljenika... sve po zakonu...“

Džejmi im to i reče, koliko god bilouzaludno. „U Brzorečju ne vlada KejtlinStark“, uzvrati povikom ser Robin.Četiri strelca zauzeše položaje okonjega, dvojica stojeći a dvojica klečeći.„Bacite mačeve u reku.“

,Ja nemam mač“, uzvrati on, „ali daga imam, zabio bih ti ga u trbuh iodsekao jaja toj četvorici kukavica.“

Odgovoriše mu strele. Jedna pogodikrmu, dve probiše jedro, a četvrtapromaši Džejmija za stopu.

Pred njima iskrsnu još jedan širokzavoj Crvenog kraka. Križ jarbola seokrenu dok su skretali, jedro zapucketakada se ispuni vetrom. Pravo pred

čamcem, nasred reke, nalazila se velikaada. Glavni tok je nastavljao nadesno.Levo je rukavac tekao između ade ivisokih litica severne obale. Brijenaokrenu krmu i čamac jurnu levo, napetogjedra. Džejmi joj je posmatrao oči. Lepeoči, pomisli, i mirne. Umeo je da tumačiljudske oči. Znao je kako izgleda strah.Ona je odlučna, a ne očajna.

Trideset koraka iza, galija je ulazila ukrivinu. „Ser Kliose, uzmi krmu“, naredidevojčura. „Kraljeubico, uzmi veslo idrži nas podalje od stena.“

„Na zapovest moje gospe.“ Veslo nijebilo mač, ali je lopatica mogla da slominečije lice ako se valjano zamahne, adrškom su mogli da se odbijaju udarci.

Ser Klios gurnu veslo Džejmiju u

ruku i uspentra se na krmu. Prošli su vrhostrva i naglo skrenuli u rukavac,pljusnuvši talas vode litici u lice kada sečamac nagao. Ada beše prekrivenagustom šumom - isprepletene vrbe,hrastovi, i visoki borovi bacali suduboke senke preko uzburkane vode,krijući sprudove i istrulela deblapotopljenog drveća. Levo od njih liticase dizala okomita i stenovita, a u njenompodnožju reka je penila oko odronjenogstenja.

Pređoše sa sunca u senu, skriveni odgalije zelenim zidom drveća ikamenitom sivosmeđom strminom. Kojitrenutak predaha od strela, pomisliDžejmi, otiskujući ih od jedne napolapotopljene stene.

Čamac se zaljulja. On ču tih pljusak,a kada se osvrnu, Brijene nije bilonigde. Tren kasnije, ponovo je ugleda,kako se izvlači iz vode u podnožju litice.Pregazila je plićak, preskočila nekolikostena, i počela da se penje. Ser Klios jegledao iskolačenih očiju i razjapljenihus t a . Budala, pomisli Džejmi. „Neobaziri se na devojčuru“, zareža on nasvog brata od tetke. „Krmani.“

Ugledaše jedro kako se kreće izadrveća. Rečna galija ukaza se cela navrhu rukavca, dvadeset i pet koraka izanjih. Pramac joj se snažno zanese dok jeskretala, i pet-šest strela vinu se uvazduh, ali sve padoše podalje od cilja.Kretanje obe lađe stvaralo je poteškoćestrelcima, ali je Džejmi znao da će

uskoro naučiti kud treba da ciljaju.Brijena je bila na pola litice, penjala seod ispusta do ispusta. Riger će jesigurno videti, a onda će je njegovistrelci skinuti. Džejmi odluči da proverihoće li gordost naterati starca naglupost. „Ser Robine“, viknu, „počujme na tren.“

Ser Robin diže ruku, i strelci oborišelukove. „Reci šta imaš, Kraljeubico, alibrzo.“

Čamac se prodenu kroz pojasslomljenog kamenja, a Džejmi doviknu:„Znam za bolji način da se ovo razreši- dvoboj. Ti i ja.“

„Nlisam rođen juče, Lanisteru.“„Nisi, ali ćeš danas verovatno

umreti.“ Džejmi diže šake da bi svivideli kako je okovan. „Boriću se protivtebe u lancima. Čega imaš da sebojiš?“

„Ne tebe, ser. Da je izbor na meni,ništa mi ne bi bilo draže, ali mi jenaređeno da te dovedem natrag živog,ako je moguće. Strelci.“ On im dadeznak. „Napni. Ciljaj. Oda...“

Razdaljina beše manja od dvadesetkoraka. Strelci teško da su mogli dapromaše, ali dok su zapinjali lukove,zasu ih kiša šljunka. Sitno kamenjezadobova po palubi, odbi im se odkaciga i pljusnu s obe strane pramca.Oni dovoljno pametni da shvate digošepoglede baš kada se stena velika poputkrave odvoji od vrha litice. Ser Robin

pometeno kriknu. Kamen se premetnukroz vazduh, udari o liticu, prelomi senadvoje i tresnu na galiju. Veći komadpolomi jarbol, pokida jedro, baci dvastrelca u reku, i smrska nogu veslačazaleglog na veslo. Brzina kojom galijapoče da se puni vodom govorila je da jemanji deo prošao pravo kroz korito.Vriska veslača odjekivala je od litice,dok su strelci mahnito mlatarali u vodi.Po njihovom praćakanju, bilo je jasnoda ne umeju da plivaju. Džejmi senasmeja.

Kada su izašli iz rukavca, galija jetonula među virovima i sprudovima, aDžejmi Lanister sam sebi reče da subogovi ipak dobri. Ser Robina i njegovetriput proklete strelce čeka dugačko i

mokro pešačenje za Brzorečje, a on seotarasio i velike ružne devojčure. Nisam ovo ne bih bolje isplanirao. Sad.samo da se oslobodim ovih lanaca...

Ser Klios viknu. Kada Džejmi dižepogled, vide Brijenu gde trči preko vrhalitice ispred njih, pošto je presekla prstzemlje dok su oni pratili zavoj reke. Onase odrazi sa stene i na tren je u skokuizgledala gotovo skladno. Bilo binezahvalno nadati se da će smrskatiglavu o neku stenu. Ser Klios usmeričamac ka njoj. Srećom, Džejmi je jošdržao veslo. Jedan dobar udarac kadadopliva, i otarasiću je se zauvek.

Umesto toga, shvati da pruža veslo uvodu. Brijena se uhvati, i Džejmi jeprivuče. Dok joj je pomagao da se

popne u čamac, voda joj je curila s kosei kapala joj sa mokre odeće stvarajućijezerce na palubi. Mokra je još iružnija. Ko bi pomislio da je tomoguće? „Ti si prokleto glupadevojčura“, reče joj on. „Mogli smo daodjedrimo bez tebe. Sada valjdaočekuješ da ti zahvalim?“

„Ne treba mi tvoja zahvalnost,Kraljeubico. Položila sam zakletvu daću te dovesti živog i zdravog u KraljevuLuku.“

„I stvarno misliš da je održiš?“Džejmi joj uputi svoj najblistavijiosmeh. „Ра, to je pravo čudo.“

KEJTLINSer Dezmond Grel je služio kući

Tulija čitavog svog života. Bio ještitonoša kada se Kejtlin rodila, vitezkada je prohodala i naučila da jaše ipliva, kaštelan kada se udala. Video jekako mala Ket lorda Hostera postajemlada žena, gospa velikog lorda, majkakralja. A sada me je video kako sampostala izdajnica.

Njen brat Edmur imenovao je serDezmonda za zapovednika Brzorečjakada je odjahao u boj, tako da je nanjega palo da se pozabavi njenimzločinom. Da bi joj olakšao, poveo je sasobom kućeupravitelja njenog oca,

Ateridisa Vejna. Dva čoveka su stajala igledala je; ser Dezmond stamen, rumen,posramljen, Ateridis ozbiljan, suv,tužan. Obojica su čekala da onaprogovori. Posvetili su čitav životslužbi mom ocu, a sada sam im za toplatila sramotom, pomisli Kejtlinumorno.

„Tvoji sinovi“, izgovori napokon serDezmond Grel. „Meštar Vajmen nam jerekao. Sirota deca. Užasno. Užasno.Ali...“

„Delimo tvoj bol, moja gospo“,dodade Ateridis Vejn. „ČitavoBrzorečje tuguje s tobom, ali...“

„Mora da si poludela od tih vesti“,upade ser Dezmond, „ludilo od bola,majčinsko ludilo, ljudi će razumeti. Nisi

znala...“„Jesam“, reče Kejtlin odlučno.

„Shvatala sam šta radim, i znala sam dasu mi dela izdajnička. Ako me nekaznite, ljudi će poverovati da smozajedno šurovali da oslobodimoDžejmija Lanistera. Bilo je to samomoje delo, i ničije drugo, i samo jamoram za njega da odgovaram. Staviteme u Kraljeubičine prazne okove, inosiću ih ponosno, ako tako mora biti.“

„Okove?“ Kao da je sama ta rečprenerazila sirotog ser Dezmonda.„Kraljevu majku, rođenu kći moggospodara? Nemoguće.“

„Možda bi“, kaza kućeupraviteljAteridis Vejn, „moja gospa pristala dabude zatvorena u svoje odaje dok se ser

Edmur ne vrati. Da provede neko vremeu samoći, i molitvama za svoje ubijenesinove?“

„Zatvorena, da“, reče ser Dezmond.„Zatvorena u ćeliju u kuli, to bi imalosmisla.“

„Ako ćete me zatvoriti, neka to bude uodajama mog oca, da mogu da mupružim utehu u poslednjim danima.“

Ser Dezmond se na tren zamisli.„Dobro. Neće ti nedostajati udobnosti ipažnje, ali ti je sloboda zamkauskraćena. Posećuj obredište ako želiš,ali se inače drži odaja lorda Hostera,sve dok se lord Edmur ne vrati.“

„Biće tvoja volja.“ Brat joj nije biolord, sve dok joj je otac živ, ali gaKejtlin nije ispravila. „Postavite

stražare ako morate, ali vam dajem rečda neću pokušati bekstvo.“

Ser Dezmond klimnu glavom -očigledno mu je bilo drago što jezavršio s tako mučnom dužnošću, ali setužnooki Ateridis Vejn zadrža još trenpošto je kaštelan otišao. „Teško si delopočinila, moja gospo, ali uzalud. SerDezmond je poslao ser Robina Rigera upoteru, da vrati Kraljeubicu... ili ako utome ne uspe, da vrati njegovu glavu.“

Kejtlin ništa drugo nije ni očekivala.Neka Ratnik da snage tvojoj desnici,Brijena, molila se. Uradila je sve što jemogla; sada joj je ostala samo nada.

Stvari joj preneše u očevu ložnicu,čije je središte zauzimao veliki krevet sbaldahinom u kome je rođena, sa

stubovima izrezbarenim u oblikupastrmki u skoku. Oca joj prenesošemalo niže niz stepenice, a bolesničku mupostelju postaviše tako da gleda natrouglasti balkon koji je izlazio iznjegove radne odaje, odakle je mogaoda vidi reke koje je toliko voleo.

Lord Hoster je spavao kada Kejtlinuđe. Ona ode do balkona i stade sjednom rukom na balustradi od hrapavogkamena. Ispod zamka, hitra Stenovaljaspajala se s mirnim Crvenim krakom, iKejtlin je videla daleko nizvodno. Akosa istoka dođe prugasto jedro, to ćeznačiti da se ser Robin vraća. Trenutnoje površina vode bila pusta. Ona zahvalibogovima na tome, i vrati se unutra dasedne kraj oca.

Kejtlin nije znala je li lord Hostersvestan da je ona tu, da li mu njenoprisustvo donosi bilo kakvu utehu, alije nju umirivalo što je kraj njega. Štabi ti rekao da znaš za moj zločin, oče? -pitala se. Da li bi uradio isto što i ja dasmo Liza i ja u rukama neprijatelja? Ilibi me i ti osudio, i nazvao moj činmajčinskim ludilom?

U sobi se osećao miris smrti; težakmiris, sladak i gadan, uporan. Podsećaoju je na sinove koje je izgubila, njenogmilog Brena i njenog malog Rikona,poginule od ruke Teona Grejdžoja, kojije bio Nedov štićenik. Još je oplakivalaNeda, uvek će ga oplakivati, ali da jojtako oduzmu decu... „Čudovišno jeokrutno izgubiti dete“, prošaptala je tiho,

više sebi nego ocu.Oči lorda Hostera se otvoriše.

„Vrbena“, izgovori on glasompromuklim od bola.

Ne prepoznaje me. Kejtlin bešenavikla da joj se on obraća kao njenojmajci ili sestri Lizi, ali ime Vrbena jesada prvi put čula. „Ја sam Kejtlin“,reče. „Ket, oče.“

„Oprosti mi... krv... o,preklinjem...Vrbena...“

Zar je moguće da je u očevom životupostojala još neka žena? Možda nekaseoska devica koju je zaveo u mladosti?Da li je nakon smrti moje majkenalazio utehu u naručju neke služavke?Bilo je to čudno pitanje, od njega ju jeobuzimao nespokoj. Iznenada joj se

učini da svog oca nikada nije nipoznavala. „Kо je Vrbena, mojgospodaru? Hoćeš li da je pozovem,oče? Gde da nađem tu ženu? Da li je jošživa?“

Lord Hoster zastenja. „Mrtva.“ Rukamu potraži njenu, „Imaćeš drugu... miludecu, i zakonitu.“

Drugu? - pomisli Kejtlin. Zar jezaboravio da Neda više nema? Da li jošuvek razgovara s Vrbenom, ili samnom, ili sa Lizom ili majkom?

Kada se nakašljao, na usne mu navrekrvava pljuvačka. Stegnu joj prste,„...bićeš dobra žena i bogovi će teblagosiljati... sinovi... zakoniti sinovi...aaaahhh.“ Šaka lorda Hostera se zgrčiod iznenadnog naleta bola. Nokti mu se

zariše u njenu ruku, i on prigušenokriknu.

Meštar Vajmen se brzo stvori tu, dasmeša još makovog mleka i pomognesvom lordu da ga proguta. Ubrzo lordHoster Tuli ponovo pade u dubok san.

„Tražio je neku ženu“, reče Kejtlin.„Vrbenu.“

„Vrbenu?“ Meštar je zbunjenopogleda.

„Ne znaš nijednu koja se tako zove?Služavku, ženu iz nekog obližnjeg sela?Možda neku iz prošlih vremena?“Kejtlin je veoma dugo bila odsutna izBrzorečja.

„Ne, moja gospo. Mogu da seraspitam, ako želiš. Ateridis Vejn ćesigurno znati ako je takva žena ikada

služila u Brzorečju. Vrbena, kažeš?Kmetovi često kćerima daju imena pocveću i bilju.“ Meštar je delovaozamišljeno. „Bila je jedna udovica,sećam se, imala je običaj da dolazi uzamak, da traži stare cipele kojimatrebaju novi đonovi. Ime joj je biloVrbena, sad se sećam. Ili je možda biloKalina. Nešto tako. Ali ona nije dolazilaveć mnogo godina...“

„Ime joj je bilo Ljubičica“, kazaKejtlin, koja se starice odlično sećala.

„Stvarno?“ Meštar je izgledaoposramljeno. „Oprosti mi, ledi Kejtlin,ali ne smem da se zadržavam. SerDezmond je naredio da sa tobompričamo samo koliko to naše dužnostizahtevaju.“

„Onda moraš da poslušaš njegovunaredbu.“ Kejtlin nije mogla da krivi serDezmonda; nije mu pružila previšerazloga da joj veruje, i bez sumnje sebojao da ona može iskoristiti odanostkoju su mnogi stanovnici Brzorečja jošosećali prema kćeri svog lorda da biizazvala neke nove nevolje. Slobodnasam bar od rata, reče ona sebi, makarsamo nakratko.

Nakon što meštar ode, ona ogrnuvuneni plašt i ponovo izađe na balkon.Sunčeva svetlost treperila je na rekama,zlateći vode što su se valjale kraj zamka.Kejtlin zakloni oči od bleska, tražećidaleko jedro, plašeći se da će ga otkriti.Ali na obzorju ne beše ničega, a to jeznačilo da su joj nade još žive.

Čitavog dana je gledala, i do dubokou noć, sve dok je noge ne zaboleše odstajanja. Kasno popodne, u zamak stižegavran, mašući velikim crnim krilima.Crna krila, crne vesti, pomisli ona,prisećajući se poslednje ptice koja jestigla, i užasa koji je sa sobom donela.

Meštar Vajmen se vrati u suton daobiđe lorda Tulija i donese Kejtlinskromnu večeru od hleba, sira i kuvanegovedine s renom. „Razgovarao sam saAteridisom Vejnom, moja gospo.Prilično je siguran da za njegovog životau Brzorečju nije radila nijedna žena poimenu Vrbena.“

„Videla sam da je danas stigaogavran. Da nije Džejmi uhvaćen?“ Ili, nedali bogovi, ubijen?

„Ne, moja gospo, nema vesti oKraljeubici.“

„Onda neka nova bitka? Da nijeEdmur u nevoljama? Ili Rob? Molim te,budi milostiv, umiri moje strahove.“

„Moja gospo, ne bih smeo...“ Vajmense hitro osvrnu oko sebe, kao daproverava da u odaji nema nikogadrugog. „Lord Tivin je napustio rečnezemlje. Na gazovima je sve mirno.“

„Odakle onda gavran?“„Sa zapada“, odgovori on, zabavivši

se čaršavima lorda Hostera, iizbegavajući njen pogled.

„Vesti o Robu?“Oklevao je. „Da, moja gospo.“„Nešto nije u redu.“ Znala je to po

njegovom ponašanju. Nešto je od nje

skrivao. „Reci mi. O Robu je reč? Neštomu se desilo?“ Nije mrtav, smilujte sebogovi, molim te, nemoj mi reći da jemrtav.

„Veličanstvo je ranjeno u jurišu naLiticu“, reče meštar Vajmen, i daljeokolišeći, „ali piše da nema razloga zabrigu, i da se nada skorom povratku.“

„Ranjen? Gde je ranjen? Koliko jerana ozbiljna?“

„Piše da nema razloga za brigu.“„Svaka rana je meni razlog za brigu.

Da li ga neguju?“„U to sam siguran. Meštar u Litici će

ga lečiti, ne sumnjam u to.“„Gde je ranjen?“„Moja gospo, zapoveđeno mi je da ne

govorim sa tobom. Žao mi je.“

Sakupivši svoje napitke, Vajmen žurnoizađe, i Kejtlin ponovo ostade sama saocem. Makovo mleko je obavilo svojposao i lord Hoster je ležao u dubokomsnu. Tanka nit pljuvačke curila mu je izotvorenih usta i vlažila jastuk. Kejtlinuze komad platna i nežno je obrisa.Kada ga dodirnu, lord Hoster zastenja.„Oprosti“, reče on, tako tiho da je jedvačula reči. „Vrbena... krv... ta krv...smilujte se bogovi...“

Njegove reči je uznemiriše više nošto je mogla da kaže, mada joj njihovsmisao ne beše jasan. Krv, pomisli ona.Mora li sve uvek da se vrati na krv?Oče, koje bila ta žena, i šta si joj touradio da toliko tražiš oprost?

Te noći je Kejtlin spavala nemirno,

progonjena nerazgovetnim snovima osvojoj deci, izgubljenoj i mrtvoj.Probudila se davno pre zore, s jekomočevih reči u ušima. Milu decu, izakonitu... zašto bi to rekao, sem... danije napravio kopile toj ženi po imenuVrbena? U to nije mogla da poveruje.Njen brat Edmur, da; ne bi je iznenadiloda sazna kako Edmur ima desetorovanbračne dece. Ali ne njen otac, nelord Hoster Tuli, nikada.

Da nije Vrbena neki nadimak kojimje zvao Lizu, kao što je mene zvao Ket?Lord Hoster ju je i ranije mešao sasestrom. Imaćeši druge, rekao je. Miludecu i zakonitu. Liza je pobacila petputa, dva puta u Gnezdu sokolovom, triputa u Kraljevoj Luci... ali nikada u

Brzorečju, gde bi lord Hoster bio priruci da je uteši. Nikada, osim... osimako nije zatrudnela, onaj prvi put.

Ona i sestra udate su istog dana, iostavljene na staranje svom ocu kada suim novi muževi odjahali da se ponovopriključe Robertovoj buni. Nakon toga,kada im mesečna krv nije došla uuobičajeno vreme, Liza je oduševljenopričala o sinovima koje sigurno nose.„Tvoj sin će biti naslednik Zimovrela, amoj Gnezda sokolovog. O, biće najboljiprijatelji, kao tvoj Ned i lord Robert.Biće prava braća, istinska, sigurna sam uto.“ Bila je tako srećna...

Ali Lizina krv se nedugo zatimpojavila, i iz nje je iščilela sva radost.Kejtlin je uvek mislila da je Liza

jednostavno malo zakasnila, ali ako jebila trudna...

Sećala se kako je prvi put dala sestrida drži Roba, malog, crvenog i glasnog,ali čak i tada snažnog, punog života. Čimje Kejtlin stavila odojče u sestrine ruke,Liza je briznula u plač. Brzo je vratiladete Kejtlin, i pobegla.

Ako je ranije izgubila dete, to možeobjasniti očeve reči, a i mnogo drugogpride... čaj od vrbene su i meštri istarice po selima koristili za pobačaje.Lizina udaja za lorda Erina na brzinu jeugovorena, a Džon je čak i tada bio starčovek, stariji od njihovog oca. Starčovek, bez naslednika. Prve dve ženemu nisu podarile decu, bratanac mu jepoginuo s Brendonom Starkom u

Kraljevoj Luci, jedan hrabri rođak mu jepoginuo u Bici kod Zvona. Trebala muje mlada žena, da se loza Erina ne biugasila... mlada žena za koju se zna daje plodna.

Kejtlin ustade, ogrnu odoru i spusti seniz stepenice do zamračene radne odaje,gde stade iznad oca. Ispuni je osećajbespomoćnog užasa. „Oče“, reče ona,„oče, znam šta si uradio.“ Više nije bilanevina nevesta s glavom punom snova.Bila je udovica, izdajnica, majka užalosti, i dobro je i predobro znala ukakvom to svetu žive. „Naterao si ga daje uzme“, prošapta. „Liza je bila cenakoju je Džon Erin morao da plati zamačeve i koplja kuće Tulija.“

Nije ni čudo što je u braku njene

sestre bilo toliko malo ljubavi. Erini subili gordi, i osetljivi na svoj ponos.Lord Džon je možda uzeo Lizu da bivezao kuću Tulija za bunu, i nadajući sesinu, ali mu je sigurno bilo teško da voliženu koja mu je u krevet došla okaljana iprotiv svoje volje. Bio je učtiv, bezsumnje, i ispunjavao je svoje dužnosti,da; ali je Lizi trebala toplina.

Narednog dana, dok je doručkovala,Kejtlin zatraži pero i hartiju, i počepismo sestri u Gnezdo sokolovo.Ispričala je Lizi za Brena i Rikona,mučeći se s rečima, ali je uglavnompisala o njihovom ocu. Kako mu se krajpribližava, misli samo o nepravdi kojuti je naneo. Meštar Vajmen kaže kakose ne usuđuje da smeša makovo mleko

nimalo jače. Došlo je vreme da otacodloži svoj mač i štit. Vreme daotpočine. A ipak se uporno bori, nećeda se preda. Mislim da je to zbog tebe.Treba mu tvoj oprost. Znam da je zbograta opasno putovati drumom odGnezda sokolovog do Brzorečja, alisigurno snažan odred vitezova može date bezbedno provede kroz Mesečeveplanine? Stotinu ljudi, ili hiljadu? Aako ne možeš da dođeš, zašto mu bar nebi pisala? Nekoliko reči ljubavi, da biumro u miru? Napiši šta želiš, i ja ćumu to pročitati, da mu odlazak budelakši.

Čak i dok je odlagala pero i tražilapečatni vosak, Kejtlin je osećala da ćepismo verovatno biti nedovoljno, i da će

stići prekasno. Meštar Vajmen nijeverovao da će lord Hoster poživetidovoljno dugo da gavran stigne doGnezda sokolovog i da se vrati. Mada jeslično i pre govorio... Tulijevi se nepredaju lako, šta god im proricali. Poštoje poverila pergament meštru, Kejtlinode do obredišta i upali sveću Ocu nanebu za svog oca, drugu Starici, koja jepustila prvog gavrana na svet kada jezavirila kroz vrata smrti, i treću Majci,za Lizu i svu decu koju su njih dveizgubile.

Kasnije tog dana, dok je s knjigomsedela kraj kreveta lorda Hostera,čitajući istu stranicu iznova i iznova,začu viku i prodoran zvuk trube. SerRobin, pomisli ona smesta, trgnuvši se.

Ode do balkona, ali na rekama ne bešeničega. Međutim, sada je glasove jošjasnije čula, i topot mnogih konja,zveckanje oklopa, a tu i tamo i klicanje.Kejtlin se pope uz zavojito stepenište,do krova utvrde. Ser Dezmond mi nijezabranio krov, reče sebi dok se penjala.

Zvuci su dolazili sa suprotnog krajazamka, od glavne kapije. Dok sekapijska rešetka dizala u trzajima, okonje je stajao grozd ljudi, a na polju predkapijom bilo je nekoliko stotina jahača.Kada vetar dunu, razvi im barjake, i onazadrhta od olakšanja na prizor pastrmkeu skoku Brzorečja. Edmur.

Prođoše dva sata pre nego što je onudostoji posete. Do tada je već zamakodzvanjao od zvukova bučnog slavlja,

dok su ljudi grlili žene i decu koje suostavili za sobom. Tri gavrana se digošes njihove kule, crna krila izmahnuše povazduhu dok su uzletali. Kejtlin ih jegledala s očevog balkona. Oprala jekosu, presvukla se i pripremila za ukoresvog brata... pa ipak, čekanje joj je teškopalo.

Kada napokon začu korake predvratima, ona sede i sklopi ruke u krilu.Edmurove čizme, ogrtač i štitnici zacevanice behu isprskani sasušenimcrvenim blatom. Po njegovom izgledu,niko ne bi mogao da pretpostavi da jepobedio u bici. Bio je mršav i usukan,bledih obraza, čupave brade i previšesjajnih očiju.

„Edmure“, reče Kejtlin, zabrinuta,

„ne izgledaš dobro. Da se nije neštodesilo? Da nisu Lanisteri prešli reku?“

„Odbio sam ih. Lorda Tivina,Gregora Kleganija, Adama Marbrenda,sve sam ih odbio. Stanis, međutim...“ Onse namršti.

„Stanis? Šta sa Stanisom?“„Izgubio je bitku kod Kraljeve Luke“,

reče Edmur nesrećno. „Flota mu jespaljena, vojska razbijena.“

Lanisterska pobeda je bila loša vest,ali Kejtlin nije mogla da delibratovljevu očiglednu nesreću. Još su jepratili košmari o senci koju je videlakako klizi preko Renlijevog šatora i krvikoja je navrla kroz čelik njegovogštitnika za grlo. „Stanis nam nije ništaveći prijatelj od lorda Tivina.“

„Ne shvataš. Visoki Sad je stao uzDžofrija. Kao i Dorna. Čitav Jug.“ Usnemu se zategoše. „А ti si našla za shodnoda pustiš Kraljeubicu. Nisi na to imalaprava.“

„Imala sam pravo majke.“ Glas jojbeše miran, mada su vesti o VisokomSadu bile strašan udarac Robovimnadama. O tome, međutim, sada nijemogla da misli.

„Nisi imala prava“, ponovi Edmur.„On je bio Robov sužanj, sužanj tvogakralja, a Rob mi je naredio da gačuvam.“

„Brijena će ga čuvati. Zaklela se nasvoj mač.“

„Та žena?“„Odvešće Džejmija u Kraljevu Luku,

i vratiti nam Arju i Sansu žive i zdrave.“„Sersei ih nikada neće pustiti.“„Ne Sersei. Tirion. Zakleo se, pred

čitavim dvorom. A i Kraljeubica setakođe zakleo.“

„Džejmijeva reč je bezvredna. Što seBauka tiče, priča se da je u bici dobioudarac sekirom u glavu. Biće mrtav prenego što ta tvoja Brijena stigne doKraljeve Luke, ako joj to uopšte i pođeza rukom.“

„Mrtav?“ Zar bogovi zaista mogubiti toliko nemilosrdni? Naterala jeDžejmija da položi stotinu zakletvi, alije sve svoje nade polagala u obećanjenjegovog brata.

Edmur je bio slep za njenu nesreću.„Mоја je bila dužnost da čuvam

Džejmija, i nameravam da ga vratim.Poslao sam gavrane...“

„Gavrane, kome? Koliko?“„Tri“, reče on, „tako da poruka

sigurno stigne do lorda Boltona. Rekomili drumom, put od Brzorečja doKraljeve Luke mora ih dovesti u blizinuHarendvora.“

„Harendvor.“ Sama reč kao dazamrači sobu. Glas joj oteža od stravedok je izgovarala: „Edmure, znaš li štasi uradio?“

„Ne boj se, tvoju ulogu sam izostavio.Napisao sam da je Džejmi pobegao, iponudio sam hiljadu zmajeva za njegovohvatanje.“

Sve gore od goreg, pomisli Kejtlinočajno. Moj brat je budala. Nezvane,

neželjene suze ispuniše joj oči. „Ako jeto beg“, reče ona tiho, „а ne razmenatalaca, zašto bi Lanisteri dali moje kćeriBrijeni?“

„Do toga nikada neće doći.Kraljeubica će nam biti vraćen, za tosam se postarao.“

„Postarao si se samo za to da višenikada ne vidim svoje kćeri. Brijena biga možda bezbedno sprovela doKraljeve Luke... pod uslovom da ih nikone progoni. Ali sada...“ Kejtlin nijemogla da nastavi. „Ostavi me, Edmure.“Nije imala prava da mu naređuje, tu uzamku koji će uskoro biti njegov, aliipak njen glas nije dozvoljavaopogovora. „Ostavi me mom ocu i mombolu, nemam šta više da ti kažem. Idi.

Idi.“ Želela je samo da legne, da sklopioči i da spava, i da se moli da snovi nedođu.

ARJANebo beše crno poput zidina

Harendvora iza njih, a kiša je padalameko i uporno, prigušivala zvuk kopitanjihovih konja, i klizila im niz lica.

Jahali su na sever, što dalje od jezera,prateći izbrazdan seoski put prekoraskopanih polja i potoka, u šumu. Arjaje vodila, terajući ukradenog konja uoštar, nesmotren kas, sve dok nijenestala među drvećem. Pituljica iDžendri pratili su je što su bolje mogli.U daljini su zavijali vukovi, i čula jeteško Pituljičino disanje. Ćutali su. Svremena na vreme Arja bi hitropogledala preko ramena da proveri da

momci nisu preterano zaostali, i da vidida li ih gone.

A goniće ih, to je znala. Ukrala je trikonja iz štale i mapu i bodež iz ličneodaje Ruza Boltona, i ubila stražara nastražnjoj kapiji, presekla mu grlo kada jeklekao da podigne izlizani gvozdeninovčić koji joj je dao Džaken H’gar.Neko će ga naći kako leži mrtav uvlastitoj krvi, a onda će se dići uzbuna.Probudiće lorda Boltona, i pretražitiHarendvor od zubaca na kulama dopodruma, a kada to urade, ustanoviće danema mape i bodeža, nekoliko mačeva izarsenala, nešto hleba i sira iz kuhinje,kao ni jednog pekarskog pomoćnika,jednog kovačevog šegrta i peharnicezvane Nen... ili Lasica ili Ari, u

zavisnosti koga pitate.Gospodar Užasnika ih neće lično

progoniti. Ruz Bolton će ostati u krevetu,testaste kože prekrivene pijavicama, iizdavače naređenja svojim tihimšaputavim glasom. Poteru će moždapredvoditi njegov čovek Volton, onajkoga su zvali Čelična Cevanica, zbogštitnika koje nikada nije skidao sa svojihdugačkih nogu. Ili će to možda bitimutavi Vargo Hout i njegovi plaćenici,koji su sebe nazivali Hrabrimdrugarima. Drugi su ih zvali Krvavilakrdijaši (mada nikada u lice), idrugim, gorim imenima, zbog običajalorda Varga da seče šake i stopalaljudima koji mu nisu po volji.

Ako nas uhvate, odseći će nam i šake

i stopala, pomisli Arja, a onda će namRuz Bolton odrati kožu. Još je bilaobučena u paževsku odeću, i s levestrane grudi bio joj je prišiven grb lordaBoltona, odrani čovek Užasnika.

Svaki put kada bi se osvrnula, skoroda je očekivala bujicu baklji da pokuljaiz dalekih kapija Harendvora, ili daobasja vrhove njegovih ogromnihvisokih zidova, ali nije bilo ničega.Harendvor je spavao, a zatim ga tamaiza njih proguta, i stabla ga zakloniše.

Kada zagaziše u prvi potok, Arjaokrenu konja u stranu i povede ihnjegovim koritom, prateći vijugavi tokvode nekih četvrt milje pre nego što sekonačno ispe na kamenitu obalu. Nadalase da će lovci, i ako povedu pse, tu

izgubiti trag. Nisu mogli da ostanu naputu. Na putu čeka smrt, reče ona sebi,na svim putevima čeka smrt.

Džendri i Pituljica nisu dovodili upitanje njen izbor. Ipak je ona imalamapu, a Pituljica kao da se Arje bojaojednako koliko i ljudi koji će ih moždaprogoniti. Video je stražara koga jeubila. Bolje je da me se boji, zaključisama za sebe. Tako će raditi ono štokažem, a ne nešto glupavo.

Znala je da i sama treba više da seboji. Imala je samo deset godina, mršavadevojčica na ukradenom konju, smračnom šumom ispred sebe i ljudimaiza sebe, ljudima koji bi joj rado odseklistopala. Pa ipak se nekako osećalamirnije nego ikada u Harendvoru. Kiša

joj je s prstiju sprala stražarevu krv, naleđima je imala mač, vukovi su sešunjali kroz tamu poput vitkih sivihsenki, i Arja Stark se nije bojala. Strahseče oštrije od mača, prošapta ona rečikojima ju je naučio Sirio Forel, a iDžakenove reči takođe: Valar morgulis.

Kiša stade i poče ponovo i stade iopet poče, ali su imali dobre plaštove daih štite od vlage. Arja ih je terala da idusporim, ravnomernim hodom. Poddrvećem je bilo pretamno za bržejahanje, momci nisu bili konjanici, a izmekanog, neravnog tla vrebalo je napolaogoljeno korenje i skriveno kamenje.Naiđoše na još jedan puteljak, sadubokim brazdama punim kišnice aliArja ne pođe njime. Vodila ih je preko

talasastih bregova, kroz trnje i bršljan izapetljano žbunje, po uskim jarugamagde su ih grane teške od mokrog lišćaudarale po licima.

Džendrijeva kobila se jednomokliznula u blatu, teško pala i zbacila gaiz sedla, ali ni konj ni jahač nisu bilipovređeni, i Džendriju se na licupojavio onaj njegov tvrdoglavi izraz,tako da se smesta vratio u sedlo. Nedugozatim, naiđoše na tri vuka kako proždirusrnu. Kada ih Pituljičin konj namirisa,prope se i pobeže. Dva vuka takođepobegoše, ali treći diže glavu i otkriočnjake, spreman da brani svoj plen.„Povuci se“, reče Arja Džendriju.„Polako, da ga ne razdražiš.“ Lagano suobišli to mesto, sve dok više nisu videli

vuka i njegovu gozbu. Tek onda seokrenuše da traže PituIjicu, koji seočajnički držao za sedlo dok mu je konjjurio kroz granje.

Kasnije prođoše kroz jedno spaljenoselo, pažljivo se provukoše izmeđuljuštura garavih koliba i kraj kostijudesetak mrtvaca obešenih o jabukovodrvo. Kada ih Pituljica ugleda, poče dase moli. Beše to piskavo i šaputavopreklinjanje Majke za milost, iznova iiznova ponavljano. Arja pogleda kostimrtvaca u vlažnoj, istruleloj odeći, iizgovori svoju vlastitu molitvu. SerGregor, glasila je ona, Dansen, Poliver,Srculence Raf, Golicao i Pseto. Serllin, ser Merin, kralj Džofri, kraljicaSersei. Završila je sa valar morgulis,

dodirnula Džakenov novčić ugnežden upojasu, onda digla ruku i ubrala jabukuizmeđu mrtvaca kad je projahala ispodnjih. Bila je gnjecava i prezrela, ali ju jeipak pojela, zajedno s crvima.

To beše dan bez zore. Nebo je okonjih polako svetlelo, ali se sunce nije ninaziralo. Crno se pretopi u sivo, boje sestidljivo ušunjaše u svet. Vojničkiborovi behu odeveni u dostojanstvenozeleno, listopadna stabla u boje rđe iizbledelog zlata koje su već prelazile usmeđe. Zastaše taman toliko da napojekonje i pojedu hladan, brz doručak,kidajući veknu hleba što ju je Pituljicaukrao iz kuhinje i dodajući ukrug komadtvrdog žutog sira.

„Znaš kuda idemo?“ - upita je

Džendri.„Na sever“, reče Arja.Pituljica se nesigurno osvrnu oko

sebe. „U kom pravcu je sever?“Ona pokaza komadom sira. „Tamo.“„Kako znaš, kad se ne vidi sunce?“„Ро mahovini. Vidiš kako raste samo

s jedne strane drveća? Tamo je jug.“„Zašto na sever?“ - hteo je Džendri

da zna.„Idemo na Trozubac.“ Arja razmota

ukradenu mapu da im pokaže. „Vidite?Kada jednom stignemo do Trozupca,moramo samo da ga pratimo uzvodno dabismo došli u Brzorečje, ovamo.“Prstom opisa put. „Put je dugačak, ali senećemo izgubiti sve dok se držimoreke.“

Pituljica zatrepta na mapu. „Koji jeod njih Brzorečje?“

Brzorečje je bilo naslikano kao kulazamka, u račvi između valovitih plavihlinija dve reke, Stenovalje i Crvenogkraka. „Evo.“ Ona ga dodirnu. „Piše:Brzorečje.“

„Ti umeš da čitaš?“ - začudi se on,kao da je rekla da ume da hoda po vodi.

Ona klimnu glavom. „Bićemo nasigurnom čim stignemo u Brzorečje.“

„Stvarno? Zašto?“Zato što je Brzorečje zamak mog

oca, i moj brat Rob će biti tamo, poželeona da kaže. No zagrize usnu i smotamapu. „Zato što ja tako kažem, eto. Alisamo ako tamo i stignemo.“ Prva jeskočila u sedlo. Nije joj prijalo što

skriva istinu od Pituljice, ali nije smelada mu poveri svoju tajnu. Džendri jeznao, ali je to bilo nešto drugo. Džendrije imao svoju tajnu, mada čak ni on,izgleda, nije imao pojma šta se iza njekrije.

Tog dana je Arja ubrzala korak, teralaje konje kasom koliko god se usuđivala,a ponekad bi prešla i u galop, kad god bipred sobom ugledala neko polje. To je,međutim, bilo prilično retko; zemljište jepostajalo sve brdovitije. Bregovi nisubili visoki, ni posebno strmi, ali kao daim nije bilo kraja, i uskoro im sesmučilo neprekidno penjanje i spuštanje,pa su počeli da ih obilaze, prateći koritapotoka, i kroz lavirint plitkih šumovitihdolina nad kojima su se sklapale krošnje

drveća.S vremena na vreme bi poslala

Pituljicu i Džendrija napred, a sama bise vratila da zavara trag, neprekidnoosluškujući prve znake potere.Presporo, mislila je, grizući usnu,presporo putujemo, sigurno će nasuhvatiti. Jednom, s vrha grebena,primeti tamne prilike kako prelaze potoku dolini iza njih, i za otkucaj srca osetistrah da im se jahači Ruza Bolionapribližavaju, ali kada pogleda malobolje, shvati da je to samo čoporvukova. Ona stavi šake oko usana i stadeda im zavija: „Auuuuuuu, auuuuuuuu.“Kada najveći vuk diže glavu i uzvratizavijanjem, Arja zadrhta.

Oko podneva, Pituljica poče s

kuknjavom. Dupe ga boli, rekao im je,sedlo mu žulja unutrašnjost butina, aosim toga, mora i da spava. „Tako samumoran da ću pasti s konja.“

Arja pogleda Džendrija. „Ako padne,šta misliš - ko će ga prvi naći, vukovi iliLakrdijaši?“

„Vukovi“, reče Džendri. „Imaju boljinjuh.“

Pituljica otvori usta, pa ih zatvori.Nije pao s konja. Nedugo zatim, ponovopoče kiša. Još nisu videli ni tračaksunca. Postajalo je hladnije, i beličastamagla vijugala je između borova iplovila preko golih spaljenih polja.

Džendri se mučio gotovo jednako kaoPituljica, mada je bio previše tvrdoglavda se požali. Nespretno se držao u sedlu,

s odlučnim licem ispod čupave crnekose, ali je Arji bilo jasno da on nijekonjanik. Trebalo je to da imam naumu, reče u sebi. Ona je jahala otkakopamti, ponije kada je bila mala, akasnije konje, ali Džendri i Pituljicarodili su se u gradu, a prost gradskinarod je jednostavno hodao. Joren im jedao konje kada su krenuli iz KraljeveLuke, ali jahati Kraljevskim drumom, izakola i na magarcu, bilo jedno, a voditilovačkog konja kroz divlju šumu ispaljena polja bilo nešto sasvim drugo.

Mnogo bi brže napredovala sama,Arja je toga bila svesna, ali nije moglada ih napusti. Oni su bili njen čopor,njeni prijatelji, jedini preostali živiprijatelji, a da nije bilo nje, još bi bili

na sigurnom u Harendvoru, Džendri bise znojio nad nakovnjem, a Pituljica ukuhinji. Ako nas Lakrdijaši uhvate, rećiću im da sam kći Neda Starka i sestraKralja na Severu. Narediću im da meodvedu mom bratu, i da ne naudePituljici i Džendriju. Međutim, moždajoj neće poverovati, a čak i dapoveruju... lord Bolton je bio vazalnjenog brata, ali ju je ipak plašio. Nećuim dozvoliti da nas uhvate, zaklela sećutke, pruživši ruku iznad ramena dadodirne balčak mača koji je Džendri zanju ukrao. Neću.

Kasno tog popodneva, izronili suispod krošnji i zatekli se na obali reke.Pituljica oduševljeno kliknu.„Trozubac! Sada moramo samo da

idemo uzvodno, kao što si rekla. Skorosmo stigli!“

Arja zagrize usnu. „Mislim da ovonije Trozubac.“ Reka beše nabujala odkiše, ali ni tako nije bila široka više odtridesetak stopa. Pamtila je da jeTrozubac mnogo širi. „Premala je da bibila Trozubac“, kaza im, „а nismo nidovoljno severno.“

„Jesmo“, beše uporan Pituljica.„Jahali smo čitav dan, i uopšte nismostajali. Sigurno smo prevalili velik put.“

„Hajde da ponovo pogledamo tumapu“, reče Džendri.

Arja sjaha, uze mapu, razmota je.Kiša je sipila po ovčjoj koži i oticala upotočićima. „Otprilike smo ovde, reklabih“ - ona im pokaza, dok su joj momci

virili preko ramena.„Ali“, reče Pituljica, „to uopšte nije

daleko. Vidi, Harendvor je tu kod tvogprsta, skoro ga dodiruješ. A jahali smočitav dan!“

„Ima još milja i milja pre nego štostignemo do Trozupca“, odvrati ona.„Proći će još dani pre nego štostignemo. Ovo mora da je neka drugareka, jedna od ovih, vidiš.“ Ona mupokaza nekoliko tanjih plavih linija kojeje kartograf nacrtao, svaku sa imenomnapisanim sićušnim slovima. „Deri,Zelenjabuka, Devica... evo, ova ovde,Mala vrba, možda je ona.“ Pituljica dižepogled sa linije na reku. „Meni neizgleda tako mala.“

I Džendri se mrštio. „Та koju

pokazuješ uliva se u ovu, vidiš.“„Velika vrba“, pročita ona.„Velika vrba, dakle. Vidiš, i Velika

vrba se uliva u Trozubac, tako da njumožemo da pratimo do tamo, samo ćemomorati da idemo nizvodno, a neuzvodno. Mada, ako ova reka nije Malavrba, ako je to ova ovde...“

„Žuborčić“, pročita Arja.„Vidiš, zaokreće i teče dole u jezero,

nazad ka Harendvoru.“ On prstom pređepreko linije.

Pituljica iskolači oči. „Ne! Sigurnoće nas ubiti.“

„Moramo da saznamo koja je ovoreka“, objavi Džendri svojimnajtvrdoglavijim glasom. „Moramo daznamo.“

„Е, pa ne moramo.“ Na mapi su krajplavih linija pisala imena, ali niko nebeše napisao ime na obali. „Nećemopoći ni uzvodno ni nizvodno“, odlučiona, smotavši mapu. „Preći ćemo reku inastaviti na sever, kao do sada.“

„Umeju li konji da plivaju?“ - upitaPituljica. „Meni izgleda duboko, Ari.Šta ako ima zmija?“

„Sigurna si da idemo na sever?“ -dodade Džendri. „Sva ta brda... ako smose okrenuli oko sebe...“

„Mahovina na drveću...“On pokaza ka obližnjem stablu. „Ono

drvo ima mahovine sa tri strane, a onodo njega je nema uopšte. Možda smo seizgubili, i samo idemo ukrug.“

„Možda“, reče Arja, „ali ja ću ipak

preći reku. Vi možete da pođete samnom ili da ostanete ovde.“ Ona sepope u sedlo, ne obraćajući pažnju nanjih. Ako neće da je prate, mogu daprobaju sami da nađu Brzorečje, madaće verovatno pre Lakrdijaši pronaćinjih.

Morala je da prejaše dobrih polamilje uz obalu pre nego što je napokonpronašla mesto gde se prelaz činiodovoljno bezbednim, ali joj je čak i tukobila nevoljno zagazila u vodu. Rekaje, kako god da se zvala, tekla smeđa, au najdubljem delu, u sredini, dopirala jekobili do stomaka. Voda ispuni Arjinečizme, ali ona ipak stisnu kolena i ispese na suprotnu obalu. Iza sebe čupljuskanje i uznemirenu njisku konja.

Znači, pratili su me. Dobro je. Okrenuse da gleda kako se momci probijajukroz reku i izlaze mokri, kraj nje. „Ovonije bio Trozubac“, reče im ona. „Nije.“

Naredna reka beše plića i lakša zaprelaz. Ni ona nije bila Trozubac, i nisuse raspravljali s Arjom kada im je reklada će je pregaziti.

Već se spuštao suton kada zastaše daponovo odmore konje i podele još jedanobrok od hleba i sira. „Hladno mi je imokar sam“, požali se Pituljica. „Sadasmo sigurno daleko od Harendvora.Možemo da zapalimo vatru...“

„NE!“ - rekoše Arja i Džendri uglas.Pituljica ustuknu. Arja pogledaDžendrija ispod oka. Rekao je tozajedno sa mnom, kao što je Džon

nekada činio, kod kuće u Zimovrelu.Džon Snežni joj je najviše nedostajao odsve njene braće.

„Možemo li barem da spavamo?“ -upita Pituljica. „Tako sam umoran, Ari, idupe me boli. Mislim da imam žuljeve.“

„Biće ti još gore ako te uhvate“, rečeona. „Moramo da nastavimo. Moramo.“

„Ali skoro je mrak, a mesec se uopštene vidi.“

„Penji se na konja.“Dok su išli sporim hodom, a svetlo

oko njih bledelo, Arja shvati da i njuumor teško pritiska. San joj je trebaoisto kao Pituljici, ali se nije usuđivalada mu se prepusti. Ako zaspe, može imse desiti da otvore oči i ugledaju VargaHouta kako stoji iznad njih, sa Segvelom

Ludom i Vernim Arzvikom i Rordžom iGrizačem i Obrednikom Atom i svimostalim njegovim čudovištima.

Ipak, uskoro kretanje njenog konjapoče da je uljuljkuje nežno kao kolevka,i Arjini očni kapci otežaše. Ona ih pustida se sklope, samo na tren, a onda ihhitro otvori. Ne smem da zaspim, viknuu sebi, ne smem, ne smem. Pesnicomsnažno protrlja oko da bi ostalootvoreno, čvrsto držeći uzde imamuznuvši konja u kas. Ali ni ona nikonj nisu mogli da izdrže taj tempo, inakon samo nekoliko trenutaka vratiše seu hod, a nakon još nekoliko, oči joj seponovo sklopiše, i to ovog puta na duže.

Kada se otvoriše, shvati da joj je konjstao i da čupka travu, a Džendri je

drmusa za ruku. „Zaspala si“, reče jojon.

„Samo sam odmarala oči.“„Onda si ih dugo odmarala. Konj ti je

lutao ukrug, i tek kada je stao, shvatiosam da spavaš. Pituljici je još gore,udario je u granu i pao s konja, trebaloje da ga čuješ kako urla. Čak te ni to nijeprobudilo. Moraš da staneš i daodspavaš.“

„Mogu da idem koliko god i ti.“ Onazevnu.

„Lažljivice“, kaza on. „Nastavi da seglupiraš ako hoćeš, ali ja ću da stanem.Prva straža je moja. Ti spavaj.“

„А Pituljica?“Džendri upre prstom. Pituljica je već

bio na zemlji i tiho je hrkao, sklupčan

ispod plašta na ležaju od mokrog lišća.U jednoj šaci je držao veliku krišku sira,ali se činilo da je zaspao izmeđuzalogaja.

Nema svrhe raspravljati se, shvatiArja; Džendri je bio u pravu. ILakrdijaši će morati da spavaju, rečeona sebi, nadajući se da je to istina. Bilaje tako umorna da je muka bila i sjahati,ali se prisetila da veže konja pre negošto je našla mesto ispod bukve. Zemljabeše tvrda i vlažna. Pitala se kada ćeponovo spavati u krevetu, s toplomhranom i vatrom da je zagreju. Poslednješto je uradila bilo je da isuče mač ipoloži ga kraj sebe. „Ser Gregor“,prošapta zevajući, „Dansen, Poliver,Srculence Raf, Golicač i... Golicač...

Pseto...“Snovi joj behu krvavi i divlji.

Lakrdijaši behu u njima, bar četvorica,bledi Lišanin i tamni surovi ratnik sasekirom iz Iba, dotrački gospodar konjazvani Igo, prekriven ožiljcima, iDornjanin čije ime nikada nije saznala.Neprekidno su se približavali, jašućikroz kišu u zarđalim oklopima i mokrojkoži, dok su im mačevi i sekire zveckalio sedlima. Mislili su da je love, znala jesa svom jasnom sigurnošću snova, alinisu bili u pravu. Ona je lovila njih.

U snu nije bila mala devojčica; bilaje vučica, ogromna i snažna, a kada jeizronila ispod drveća pred njima, otkrilaočnjake i potmulo zarežala, osetila jeprodoran smrad straha, i konjskog i

ljudskog. Lišaninov at se prope iužasnuto zanjišta, a ostali viknuše jednina druge ljudskim govorom, ali pre negošto stigoše da urade bilo šta, drugivukovi jurnuše iz tame i kiše, ogromančopor njih, vitkih i mokrih i tihih.

Borba beše kratka ali krvava. Čupavičovek pade dok je oslobađao sekiru,tamni umre zapinjući strelu, a blediLišanin pokuša da pobegne. Njeni braćai sestre ga sustigoše, opkoliše jednom,pa drugi put, nasrnuše na njega sa svihstrana, grizući noge njegovog konja ikidajući jahaču grlo kada se srušio nazemlju.

Samo je čovek sa zvoncima stao da sebori. Njegov konj ritnu jednu njenusestru u glavu, a on sam preseče drugu

gotovo napola svojom zakrivljenomsrebrnastom kandžom dok mu je kosatiho zveckala.

Ispunjena gnevom, ona mu skoči naleđa i glavačke ga obori iz sedla.Čeljusti joj se sklopiše oko njegove rukedok su padali, zubi joj se zariše krozkožu i vunu i meko meso. Kada padoše,ona divlje cimnu glavom i iščupa ud izramena. Slavodobitno zamlatara njimekroz vazduh, prošaravši hladnu crnu kišutoplim crvenim kapljicama.

TIRIONProbudila ga je škripa starih

gvozdenih šarki.„Kо?“ - procedi. Bar mu se glas

vratio, koliko god bio promukao ihrapav. Groznica ga još nije puštala, iTirion nije imao pojma koji je čas.Koliko je ovog puta proveo u snu? Bioje tako slab, tako prokleto slab. „Kо?“ -viknu ponovo, glasnije. Svetlost bakljesipila je kroz otvorena vrata, ali je uodaji jedino svetlo dopiralo od patrljkasveće kraj njegovog kreveta.

Kada vide priliku kako mu sepribližava, Tirion zadrhta. Tu uMegorovoj utvrdi, kraljica je plaćala

svakog slugu, tako da je svaki posetilacmogao biti novi Sersein plaćeni ubica,poslan da završi posao koji je započeoser Mendon.

Čovek iskorači u svetlost sveće,dobro osmotri kepečevo bledo lice iprigušeno se nasmeja. „Da se nisiposekao pri brijanju?

Tirionovi prsti pređoše preko velikeposekotine koja mu je išla od oka dovilice, preko onoga što mu je ostalo odnosa. Ožiljak još beše svež i topao nadodir. „Vrlo velikim brijačem, da.“

Bronova kao ugalj crna kosa bešesveže oprana i očešljana unazad satvrdih linija njegovog lica, a na sebi jeimao visoke čizme od meke, vezenekože, širok kaiš posut srebrnim

grumenčićima i plašt od bledozelenesvile. Preko tamnosive vune njegovogdubleta svetlozelenom niti beše ukosoizvezen zapaljen lanac.

„Gde si bio?“ - htede da zna Tirion.„Zvao sam te... mora da ima već dvesedmice.“

„Četiri dana, pre bih rekao“, rečenajamnik, „а bio sam ovde dva puta, izatekao te obeznanjenog.“

„Ali ne i mrtvog. Mada se moja milasestra svojski potrudila.“ Možda to nijetrebalo glasno da kaže, ali Tiriona višenije bilo briga. Sersei je stajala iza serMendonovog pokušaja da ga ubije,osećao je to duboko u stomaku. „Kakvoti je to čudo na grudima?“

Bron se iskezi. „Moj viteški grb.

Plameni lanac, zelen, na dimnosivompolju. Po zapovesti tvoga gospodaraoca, sada sam ser Bron od Crnobujice,Bauče. Postaraj se da to ne zaboraviš.“

Tirion položi šake na madrac, pa seuspuza koji pedalj unazad na jastuke. „Јаsam taj koji ti je obećao vitešku titulu,sećaš se?“ To „ро zapovesti tvogagospodara oca“ mu se baš nimalo nijedopadalo. Lord Tivin nije traćio vreme.Preseljenje njegovog sina iz Desničinekule da bi je zauzeo za sebe bila jeporuka koju je svako mogao darastumači, a ovo je bila još jedna. „Јаizgubim pola nosa, a ti dobiješ viteškutitulu. Bogovi će morati da mi objasneneke stvari.“ Glas mu beše kiseo. „Da tenije moj otac lično mirosao?“

„Ne. One među nama koji su preživeliborbu kod kula s čekrcima mirosao jeprvoobrednik, a proizveli Kraljevigardisti. Pola prokletog dana im jetrebalo, pošto su ostala samo tri belamača da se time bave.“

„Znam da je ser Mendon poginuo ubici.“ Pod ga je gurnuo u reku, treptajoka pre nego što je izdajnički gadstigao da mi zarije mač u srce. „Kо jošviše nije s nama?“

„Pseto“, reče Bron. „Nije mrtav,samo je otišao. Zlatni plaštovi kažu dase prepao i da si ti poveo ispad umestonjega.“

A to mi nije bila jedna od pametnijihideja. Tirion je osećao kako se ožiljakzateže dok se mrštio. Pokaza Bronu da

sedne. „Sestra me je zamenila spečurkom. Drži me u tami i hrani megovnima. Pod je dobar momak, ali mu ječvor na jeziku velik kao Livačka stena, ai ne verujem polovini onoga što mi kaže.Poslao sam ga da dovede ser Džejslina,a vratio se i rekao mi da je mrtav.“

„On i još hiljadu drugih.“ Bron sede.„Kako?“ - htede Tirion da zna,

osećajući još veću mučninu.„U bici. Tvoja sestra je poslala

Ketlbleke da odvedu kralja nazad uCrvenu tvrđavu, bar sam tako ja čuo.Kada su ga Zlatni plaštovi videli daodlazi, polovina njih je odlučila dakrene za njim. Gvozdenšaka im je staona put i pokušao da im naredi da se vratena zidove. Kažu da ih je Bajvoter

pošteno izribao, i zamalo naterao da gaposlušaju, kada ga je neko pogodiostrelom u grlo. Tada više nije delovaotako strašno, pa su ga svukli s konja iubili.“

Još jedan Sersein dug. „Moj sestrić“,reče on, „Džofri. Da li je bio uopasnosti?“

„Ne više od nekih, a manje odvećine.“

„Da li mu se nešto desilo? Da nijeranjen? Da nije pokvario frizuru,nagnječio prst, otkinuo zanokticu?“

„Ne, koliko sam ja čuo.“„Upozorio sam Sersei da će se to

desiti. Ko sada zapoveda Zlatnimplaštovima?“

„Tvoj gospodar otac ih je dao jednom

od svojih zapadnjaka, nekom vitezu poimenu Adam Marbrend.“

U većini slučajeva Zlatni plaštovi bimrzeli da im neki stranac budezapovednik, ali je postavljenje serAdama Marbrenda bilo promućuranpotez. Poput Džejmija, bio je to čovekkoga drugi ljudi rado slede. Izgubio samGradsku stražu. „Poslao sam Poda danađe Šagu, ali mu to nije pošlo zarukom.“

„Kamene vrane su još uvek uKraljevoj šumi. Šagi se, izgleda, tamodopada. Timet je poveo Opečene kući,sa svim plenom koji su nakon bitkeopljačkali iz Stanisovog logora. Čela sejednog jutra pojavila pred Rečnomkapijom sa desetak Crnih ušiju, ali su ih

Crveni plaštovi tvoga oca oterali, dok suih Kraljolučani gađali balegom iklicali.“

Nezahvalnici. Crne uši su ginuli zanjih. Dok je Tirion ležao omamljen iusnuo, njegova rođena krv mu jeiščupala kandže, jednu po jednu. „Hoćuda odeš mojoj sestri. Njen dragoceni sinje preživeo bitku neozleđen, tako daSersei talac više ne treba. Zaklela se daće osloboditi Alajaju kada...“

„I jeste. Pre osam, devet dana, nakonbičevanja.“

Tirion se pridiže, ne obazirući se naiznenadan bol što mu sevnu kroz rame.„Bičevanja?“

„Vezali su je za stub u dvorištu iišibali je, a onda je isterali na kapiju,

golu i krvavu.“Učila je da čita, prođe Tirionu kroz

glavu, besmisleno. Ožiljak na licu mu senape, i na tren se činilo da će mu glavapući od gneva. Alajaja je bila kurva,tačno, ali nežniju, hrabriju i čistijudevojku teško da je u životu sreo. Tirionje nikada nije dodirnuo; bila je tek veo,da sakrije Šai. U svojoj nepažnji, nikadanije pomislio koliko je ta uloga možekoštati. „Obećao sam sestri da ću premaTomenu postupiti onako kako ona budepostupala prema Alajaji“, priseti se onnaglas. Činilo mu se da će seispovraćati. „Kako da izbičujemosmogodišnjeg dečaka?“ Ali ako to neuradim, Sersei je pobedila.

„Ti nemaš Tomena“, reče Bron

jednostavno. „Čim je saznala da jeGvozdenšaka mrtav, kraljica je poslalaKetlbleke po njega, i niko u Rozbiju nijeimao muda da ih odbije.“

Još jedan udarac; ali ipak i olakšanje,to je morao da prizna. Tomen mu je biodrag. „Ketlblekovi je trebalo da budunaši“, podseti on Brona priličnorazdraženim glasom.

„Bili su, dokle god sam mogao da imdam dva novčića za svaki koji dobiju odkraljice, ali je ona povećala ulog. Ozni iOzfrid su posle bitke proizvedeni uvitezove, isto kao i ja. Bogovi znajuzašto, niko ih nije video da se bore.“

Moji najamnici me izdaju, prijateljemi bičuju i sramote, a ja ležim ovde itrulim, pomisli Tirion. Mislio sam da

sam pobedio u toj prokletoj bici. Zartrijumf ima ovakav ukus? „Је li istinada je Stanisa u beg naterao Renlijevduh?“ Bron se slabašno osmehnu. „Sakula s čekrcima videli smo samo barjakeu blatu i vojnike kako bacaju koplja ibeže, ali u narodnim kuhinjama ibordelima ima na stotine ljudi koji će tireći da je lord Renli ubio ovoga ilionoga. Pre svega, većina Stanisovevojske nekada je pripadala Renliju, ismesta su mu se vratili čim su gaugledali u tom blistavom zelenomoklopu.“

Nakon sveg njegovog planiranja,nakon ispada i mosta od brodova, nakonšto su mu raspolutili lice, Tiriona jezasenio mrtav čovek. Ako je Renli zaista

mrtav. Još nešto što će morati daproveri. „Kako je Stanis pobegao?“

„Njegovi Lišani su držali svoje galijevan zaliva, ispred tvog lanca. Kada jebitka pošla po zlu, pristali su uz obalu iprimili sve begunce koje su mogli. Prikraju su se ljudi međusobno ubijali da bise dokopali brodova.“

„Šta je s Robom Starkom, šta onradi?“

„Neki od njegovih vukova pale svepred sobom na putu za Senodol. Tvojotac je poslao tog lorda Tarlija da senjima pozabavi. Razmišljam da mu sepridružim. Priča se da je dobar vojnik, ivelikodušan s plenom.“ Pomisao da ćeizgubiti Brona bila je kap koja je prelilačašu. „Ne. Tebi je mesto ovde. Ti si

kapetan desničine garde.“„Ti nisi desnica“, podseti ga Bron

oštro. „То je tvoj otac, a on ima svojuprokletu gardu.“

„Šta se desilo sa svim ljudima koje simi unajmio?“

„Neki su poginuli kod kula sčekrcima. Nas ostale je onaj tvoj stric,ser Kevan, izbacio napolje.“

„Baš lepo s njegove strane“, rečeTirion otrovno. „Znači li to da više nisiželjan zlata?“

„Malo sutra.“„То je dobro“, kaza Tirion, „pošto si

mi, igrom slučaja, još potreban. Šta znašo ser Mendonu Muru?“

Bron se nasmeja. „Znam da seudavio.“

„Veliki sam mu dužnik, ali kako da tajdug vratim?“ On dodirnu lice,opipavajući ožiljak. „О njemu izuzetnomalo znam, ako ćemo pravo.“

„Imao je oči kao riba i nosio je beliplašt. Šta još treba da znaš?“

„Za početak, sve“, reče Tirion.Zapravo je želeo dokaz da je serMendon bio Sersein, ali se nije usuđivaoda to naglas kaže. U Crvenoj utvrdi jepametnije držati jezik za zubima. Uzidovima ima pacova, i brbljivihptičica, i paukova. „Pomozi mi da sedignem“, kaza, razgrćući čaršave.„Vreme je da posetim oca, i krajnjevreme da me ljudi ponovo vide.“

„Tako lep prizor“, izrugnu se Bron.„Šta je pola nosa na licu poput moga?

Ali, kada već govorimo o lepoti, da li jeMargeri Tirel stigla u Kraljevu Luku?“

„Nije. Međutim, stiže, i grad je lud odljubavi prema njoj. Tireli dovlače hranuiz Visokog Sada i dele je u njeno ime.Stotine kola, svakog dana. Hiljadetirelskih ljudi se šepuri naokolo sazlatnim ružicama prišivenim na dublete,i nijedan ne mora sebi da kupuje vina.Bile supruge, udovice ili kurve, sve ženerado predaju svoje čari svakomgolobradom momku sa zlatnom ružom nasisi.“

Pljuju na mene, a pićem časte Tirele.Tirion skliznu s kreveta na pod. Nogemu klecnuše, soba se okrenu, i on seuhvati za Bronovu ruku da ne biglavačke pao na rogozine. „Pode!“ -

viknu. „Podriče Pejne! Gde si, sedammu paklova?“ Bol ga je glodala poputbezubog psa. Tirion je mrzeo slabost,pogotovo vlastitu. Od nje je osećaosramotu, a sramota je budila bes. „Pode,dolazi ovamo!“

Momak dotrča. Kada vide Tiriona dastoji i steže Bronovu ruku, oči mu seiskolačiše. „Moj gospodaru. Ustao si.Da li to... da li ti... treba li ti vina?Snovina? Da pozovem meštra? Rekao jeda moraš ležati. U krevetu, hoću dakažem.“

„Predugo sam ležao u krevetu. Donesimi čistu odoru.“

„Odoru?“Kako taj momak uspeva da bude tako

razborit i snalažljiv u bici, a tako

zbunjen pod svim drugim okolnostima,Tirion nikada nije mogao da shvati.„Odeću“, ponovi on. „Tuniku, dublet,čakšire, čarape. Za mene. Da se u njihodenem. Da bih mogao da napustim ovuprokletu ćeliju.“ Obojica su morala damu pomognu oko oblačenja. Koliko godmu lice bilo unakaženo, najteža rana bilaje ona ispod ramena, gde mu se od udarastrele vlastiti oklop zario u mišku. Gnoji krv još su curkali iz bezbojnog mesakad god mu je meštar Frenken menjaozavoj, i od svakog pokreta bi gaprobadali užasni bolovi.

Na kraju, Tirion se odluči za jednečakšire i prevelik kućni ogrtač koji muje mlitavo visio oko ramena. Bron mu nastopala navuče čizme, a za to vreme Pod

ode da pronađe štap za hodanje. Tirioniskapi čašu snovina da se umiri. Vinobeše zaslađeno medom, s tamandovoljno maka da mu rane bar nakratkopostanu podnošljive.

Pa ipak, kada diže rezu, već mu sevrtelo u glavi, a od silaska niz zavojitokamenito stepenište noge mu zadrhtaše.Hodao je sa štapom u jednoj ruci,drugom oslonjen na Poda. Neka služavkase penjala dok su oni silazili. Zurila je unjih razrogačenim očima, kao da vididuha. Kepec se digao iz mrtvih, pomisliTirion. A gle, još je i ružniji nego pre,trči da javiš svojim prijateljicama.

Megorova utvrda beše najjače mestou Crvenoj tvrđavi, zamak u zamku,okružen dubokim suvim šancem punim

kolja. Kada stigoše do vrata, videše daje pokretni most za tu noć već dignut.Pred njima je stajao ser Merin Trent ubledom oklopu i belom plaštu. „Spustimost“, naredi mu Tirion.

„Kraljica je zapovedila da most noćustoji dignut.“ Ser Merin je oduvek bioSerseino stvorenje.

„Kraljica spava, a ja imam posla socem.“

Ime lorda Tivina Lanistera kao da jeimalo čudotvorna svojstva. Gunđajući,ser Merin Trent izdade naredbu, ipokretni most se spusti. Drugi vitez izKraljeve garde stajao je na suprotnojstrani šanca. Ser Ozmund Ketlblek uspeda se nasmeši pošto vide Tiriona kakose gega prema njemu. „Osećaš se bolje,

moj gospodaru?“„Mnogo. Kada je sledeća bitka? Ne

mogu da dočekam.“Međutim, kada Pod i on stigoše do

zavojitog stepeništa, Tirion je mogaosamo da se u njega zagleda s nevericom.Nikada se uz ovo stepenište neću popetisam, priznade sam sebi. Progutavšiponos, zatraži od Brona da ga ponese,uzaludno se nadajući da u taj kasni časneće biti nikoga da ga vidi i da senasmeje, nikoga da ispriča priču okepecu koga uz stepenice nose u naručjukao odojče.

Spoljašnje dvorište beše prekrivenodesetinama šatora i paviljona. „Tireloviljudi“, objasni Podrik Pejn dok suvijugali kroz lavirint od svile i platna.

„А i lorda Rouena i lorda Redvina. Nijebilo dovoljno mesta za sve. U zamku,hoću da kažem. Neki su uzeli sobe. Sobeu gradu. U krčmama i drugde. Ovde suradi venčanja. Kraljevog venčanja,kralja Džofrija. Hoćeš li biti dovoljnodobro da mu prisustvuješ, mojgospodaru?“

„Besne lasice ne bi mogle da mespreče.“ Svadbe imaju barem jednuprednost nad bitkama; na njimaverovatno niko neće pokušati da muodseče nos.

Svetla su još mutno sijala izazatvorenih kapaka u Desničinoj kuli.Ljudi na vratima nosili su grimizneplaštove i lavlje kacige kućne gardenjegovog oca. Tirion ih je obojicu

poznavao, i oni ga smesta propustiše...mada nijedan nije mogao dugo da zadržipogled na njegovom licu, primeti on.

Unutra, naiđoše na ser AdamaMarbrenda kako se spušta niz stepeniceu kićenom crnom oklopu i zlatotkanomplaštu starešine Gradske straže. „Mojgospodaru“, reče on, „kako je lepovideti te na nogama. Čuo sam...“

„...glasine da se kopa jedan maligrob? Ja takođe. Pod tim okolnostima mise učinilo najpametnije da ustanem.Rekli su mi da si postao zapovednikGradske straže. Da ti čestitam ili izrazimsaučešće?“

„Oboje, bojim se.“ Ser Adam seosmehnu. „Smrt i dezerterstva ostavili sume sa nekih četrdeset i četiri stotine.

Samo bogovi i Maloprstić znaju kakoćemo nastaviti da plaćamo tolikomnoštvo, ali mi tvoja sestra brani dabilo koga otpustim.“

Još se bojiš, Sersei? Bitka je gotova,Zlatni plaštovi ti neće sada pomoći.„Dolaziš od mog oca?“ - upita on.

„Da. Nažalost, nisam ga ostavio unajboljem raspoloženju. Lord Tivinsmatra da je četrdeset i četiri stotinestražara sasvim dovoljno da se nađejedan nestali štitonoša, ali od tvogrođaka Tireka i dalje nema ni traga.“

Tirek je bio sin njegovog pokojnogstrica Tigeta, trinaestogodišnji momak.Nestao je u nemirima nedugo pošto seoženio ledi Ermesandom, odojčetomkoje je bilo poslednji preživeli

naslednik kuće Hejforda. Verovatno iprva nevesta u istoriji Sedamkraljevstava koja je postala udovicapre nego što je odbijena od sise. „Ni janisam mogao da ga nađem“, priznadeTirion.

„On je hrana za vrane“, reče Bron sasvojim uobičajenim obzirom.„Gvozdenšaka ga je tražio, a evnuh jezazveckao pozamašnom kesom. Nisuimali više sreće od nas. Okani se toga,ser.“

Ser Adam s gađenjem pogledanajamnika. „Lord Tivin je tvrdoglavkada je posredi njegova krv. On hoćemomka, živog ili mrtvog, a ja samnameran da mu tu želju ispunim.“Ponovo pogleda Tiriona. „Naći ćeš oca

u njegovoj radnoj sobi.“Mojoj radnoj sobi, pomisli Tirion.

„Mislim da znam put.“Put je vodio uz još stepenica, ali se

ovog puta popeo sam, šakom oslonjen naPodovo rame. Bron mu otvori vrata.Lord Tivin Lanister je sedeo ispodprozora, pišući uz svetlo uljane lampe.Na zvuk reze diže glavu. „Tirione.“ Imirno odloži pero u stranu.

„Drago mi je što me se sećaš, mojgospodaru.“ Tirion pusti Poda, prebacitežinu na štap i dogega se bliže. Neštonije u redu, smesta mu postade jasno.

„Ser Brone“, reče lord Tivin,„Podriče. Možda je bolje da sačekatenapolju dok ne završimo.“

Pogled koji Bron uputi desnici beše

gotovo drzak; ipak, on se pokloni ipovuče, u pratnji Poda. Teška vrata sezalupiše za njima, i Tirion Lanisterostade sam sa ocem. Bez obzira na to štosu kapci bili čvrsto zatvoreni, hladnoćau sobi gotovo se mogla opipati. Kakvimli ga je lažima Sersei nakljukala?

Gospodar Livačke stene beše vitakkao čovek dvadeset godina mlađi, pačak i naočit, na svoj strog način. Oštriplavi zalisci pokrivahu mu obraze,uokvirujući strogo lice, ćelavu glavu,surova usta. Oko vrata je nosio lanac odzlatnih šaka, prsti svake hvatale su se začlanak prethodne. „Lep lanac“, rečeTirion. Mada je meni bolje stajao.

Lord Tivin se ne obazre na taj ispad.„Bolje da sedneš. Da li je pametno što si

ustao iz bolesničke postelje?“„Muka mi je od bolesničke postelje.“

Tirion je znao koliko njegov otac prezireslabost. Odabra najbližu stolicu. „Imaštako prijatne odaje. Verovao ili ne, doksam umirao, neko me je prebacio umračnu ćelijicu u Megorovoj utvrdi.“

„Crvena Tvrđava je prepuna svatova.Čim odu, naći ćemo ti prikladnijismeštaj.“

„Ovaj smeštaj mi se priličnodopadao. Jesi li odredio datum velikesvadbe?“

„Džofri i Margeri će se venčati prvogdana nove godine, koji je takođe i prvidan novog veka. Ceremonija će najavitiosvit novog doba.“

Novog lanisterskog doba, pomisli

Tirion. „Oh, strašno, a ja već neštodrugo zakazao za taj dan.“

„Došao si ovamo samo da bi se žaliona smeštaj i dosađivao mi svojim glupimdosetkama? Treba da završim važnapisma.“

„Važna pisma. Naravno.“„U nekim bitkama se pobeđuje

mačevima i kopljima, u drugima perimai gavranima. Poštedi me uvijenihprekora, Tirione. Posećivao sam tvojubolesničku postelju koliko mi je meštarBalabar dopuštao, za sve vreme dok sečinilo da ćeš umreti.“ On podboči braduvrhovima prstiju. „Zašto si otpustioBalabara?“

Tirion slegnu ramenima. „MeštarFrenken nije tako odlučan da me drži u

nesvesti.“„Balabar je došao u grad s pratnjom

lorda Redvina. Darovit vidar, tako sepriča. Bilo je ljubazno od Sersei što gaje zamolila da se stara o tebi. Bojala seza tvoj život.“

Bojala se da ću u njemu ostati, tohoćeš da kažeš. „Nema sumnje da sezato ni na tren nije odvajala od mene.“

„Ne budi drzak. Sersei mora dapripremi kraljevsko venčanje, ja vodimrat, a ti već dve nedelje nisi u životnojopasnosti.“ Lord Tivin je proučavaosinovljevo unakaženo lice, bledozeleneoči mu ni na tren nisu s njega skrenule.„Mada je rana zaista užasna, to moramda ti priznam. Kakva te je to ludost bilaobuzela?“

„Dušmani su bili na kapiji, sopsadnim ovnom. Da je Džejmi poveoispad, nazvao bi to junaštvom.“

„Džejmi nikada ne bi bio tako glup dau bici skine kacigu. Pretpostavljam da siubio čoveka koji te je posekao?“

„О, nesrećnik je sasvim mrtav.“Mada je Podrik Pejn bio taj koji je ubioser Mendona, gurnuvši ga u reku da seutopi, povučen težinom oklopa. „Mrtavneprijatelj je večna radost“, reče Tirionvedro, mada ser Mendon nije bio njegovistinski neprijatelj. Taj čovek nije imaorazloga da želi njegovu smrt. On je biosamo marioneta, a čini mi se da znamko je lutkar. Rekla mu je da se postarada ne preživim bitku. Ali bez dokaza,lord Tivin nikada neće poverovati u

takvu optužbu. „Zašto si ovde u gradu,oče?“ - upita on. „Zar ne bi trebalo da sinegde daleko, da se biješ protiv lordaStanisa ili Roba Starka ili nekogtrećeg?“ I to što pre, to bolje.

„Dok lord Redvin ne dovede svojuflotu, nedostaju nam brodovi danapadnemo Zmajkamen. Ipak, to jesvejedno. Sunce Stanisa Barateona zašloje na Crnobujici. Što se Starka tiče,dečak je još na zapadu, ali velika silasevernjaka pod Helmanom Tolhartom iRobetom Gloverom spušta se premaSenodolu. Poslao sam lorda Tarlija daih zaustavi, dok ser Gregor juri uzKraljevski drum da im odsečeodstupnicu. Tolhart i Glover naći će seuhvaćeni između njih, s trećinom

Starkove snage.“„Senodol?“ U Senodolu nije bilo

ničega vrednog tolikog rizika. Da nijeMladi vuk konačno načinio svoju prvuveliku grešku?

„Ti ne moraš oko toga da se brineš.Lice ti je bledo kao smrt, a krv ti probijakroz zavoje. Reci šta želiš, pa se vrati ukrevet.“

„Šta želim...“ Grlo mu beše bolno istegnuto. Šta zaista želi? Više nego štomi ti ikada možeš pružiti, oče. „Pod mikaže da je Maloprstić proizveden ulorda od Harendvora.“

„Prazno zvanje, sve dok Ruz Boltondrži zamak za Roba Starka, ali je lordBeliš ipak želeo tu čast. Dobro nam jeslužio oko venčanja s Tirelima. Lanister

uvek plaća svoje dugove.“Venčanje s Tirelima je zapravo bila

Tirionova ideja, ali mu se činilositničavim i sebičnim da sada pokuša daprisvoji te zasluge. „Та titula možda inije tako prazna kao što misliš“, upozorion. „Maloprstić ništa ne radi bezvaljanog razloga. Bilo kako bilo. Činimi se da si rekao nešto o plaćanjudugova?“

„А ti hoćeš svoju nagradu, zar ne?Dobro onda. Šta želiš od mene? Zemlje,zamak, neku službu?“

„Za početak bi mi prijalo bar maloproklete zahvalnosti.“

Lord Tivin se netremice zagleda unjega. „Lakrdijaši i majmuni vole da imse tapše. Voleo je to i Eris, kad smo već

tu. Radio si kako ti je naređeno, isiguran sam da si dao sve od sebe. Nikone poriče ulogu koju si odigrao.“

„Ulogu koju sam odigrao?“ OstaciTirionovih nozdrva se raširiše. „Spasaosam tvoj prokleti grad, bar mi se takočini.“

„Većina ljudi smatra da je moj napadna bok lorda Stanisa preokrenuo tokbitke. Lordovi Tirel, Rouen, Redvin iTarli su se takođe odvažno borili, dokmi je rečeno da je tvoja sestra Serseidala zadatak piromanserima da napravedivlju vatru koja je uništila barateonskuflotu.“

„Dok sam ja samo sedeo i pustio dami čupkaju dlake iz nosa, je li tako?“Tirion nije mogao da prikrije gorčinu u

glasu.„Tvoj lanac je bio pametan potez, i

od ključne važnosti za našu pobedu. Tosi želeo da čuješ? Rekli su mi da tebitreba da zahvalimo i za savezništvo sDornom. Možda će ti prijati da saznaškako je Mirsela bezbedno stigla uSunčevo koplje. Ser Aris Oukhart pišeda se veoma zbližila s princezomArijanom i da je očarala princaTristana. Ne dopada mi se što smo dalitaoca kući Martela, ali se to, izgleda,nije moglo izbeći.“

„I mi ćemo imati taoca“, reče Tirion.„Sedište u Veću je deo pogodbe. Akoprinc Doran ne povede čitavu vojskukada dođe da ga zauzme, biće u našimrukama.“

„Martel ne dolazi samo da zauzmesedište u veću“, reče lord Tivin.„Obećao si mu i osvetu.“

„Obećao sam mu pravdu.“„Zovi to kako želiš. Svejedno se

svodi na krv.“„Bar nje uvek ima u izobilju, zar ne?

U bici sam gazio čitava jezera krvi.“Tirion ne vide razloga da ne uđe u sržstvari. „Ili ti je Gregor Klegani postaotoliko drag da ne možeš podneti rastanaks njim?“

„Ser Gregor ume da bude koristan,kao što je umeo da bude i njegov brat.Svakom lordu s vremena na vreme trebazver... što si i ti izgleda, naučio, sudećipo ser Bronu i onim tvojim gorštacima.“

Tirion pomisli na Timetovo sažeženo

oko, Šagu i njegovu sekiru, Čelu sogrlicom od suvih ušiju. I na Brona. NaBrona najviše od svih. „Šume su punezveri“, podseti on oca. „Mračne uličicetakođe.“

„Istina. Možda će i drugi psi lovitijednako dobro. Razmisliću o tome. Akonema ničega drugog...“

„Imaš važna pisma, da.“ Tirion sediže na slabašne noge, na trenutak sklopioči, i kada nesigurno zakorači kavratima, obuze ga talas vrtoglavice.Kasnije, pomisliće kako je trebalo danačini i drugi korak, i treći. Umesto togase okrenuo. „Pitaš me šta želim? Reći ćuti šta želim. Želim ono što mi po pravupripada. Želim Livačku stenu.“

Usta njegovog oca se stvrdnuše.

„Očevinu rođenog brata?“„Vitezovima Kraljeve garde

zabranjeno je da se žene, da rađaju decui da drže zemlju, znaš to jednako dobrokao i ja. Onog dana kada je Džejmiogrnuo beli plašt, odrekao se prava naLivačku stenu, ali ti to nikada nisipriznao. Krajnje je vreme. Hoću daustaneš pred čitavim kraljevstvom ikažeš da sam ti ja sin i zakonitinaslednik.“

Oči lorda Tivina behu bledozelene iposute zlatnim mrljicama, svetle koliko inemilosrdne. „Livačku stenu“, izreče onmrtvim i hladnim glasom. A onda:„Nikada.“

Reč ostade u vazduhu između njih,ogromna, oštra, otrovana.

Znao sam odgovor i pre nego štosam ga pitao, pomisli Tirion.Osamnaest godina je prošlo otkako jeDžejmi pristupio Kraljevoj gardi, a janikada nisam postavio to pitanje.Sigurno sam znao, sigurno sam tooduvek znao. „Zašto?“ - natera sebe daupita, mada je znao da će zbog togazažaliti.

„Usuđuješ se to da pitaš? Ti, koji siubio vlastitu majku da bi došao na svet?Ti si nakazno, prepredeno, neposlušno,prkosno malo stvorenje, puno zavisti,požude i prizemnog lukavstva. Ljudskizakoni ti daju pravo da nosiš moje ime imoje boje, pošto ne mogu dokazati danisi moj. Da bi me naučili poniznosti,bogovi su me osudili da te gledam kako

se gegaš naokolo noseći tog ponosnoglava koji je bio simbol mog oca, injegovog oca pre njega. Ali me nibogovi ni ljudi neće naterati da tidopustim da od Livačke stene napravišsvoj kupleraj.“

„Moj kupleraj?“ Tirionu svanu; on utrenutku shvati odakle potiče sva ta žuč.Zaškrguta zubima i reče: „Sersei ti jerekla za Alajaju.“

„Tako se zove? Priznajem, ne moguda zapamtim imena svih tvojih kurvi.Kako se zvaše ona što si se njom oženiokao dečak?“

„Tiša.“ Odgovor je ispljunuo sprkosom.

„А pratilja logora na Zelenomkraku?“

„Zašto te za to briga?“ - upita on, neželeći da u njegovom prisustvu izgovoričak ni Šaino ime.

„Nije me briga. Ništa više od toga dali su žive ili mrtve.“

„Ti si bio taj koji je naredio da seJaja išiba.“ To nije bilo pitanje.

„Tvoja sestra mi je rekla za tvojepretnje mojim unucima.“ Glas lordaTivina beše hladniji od leda. „Da li meje slagala?“

Tirion to nije hteo da porekne.„Pretio sam, jesam. Da bi Alajaja bilabezbedna. Da je Ketlbleci ne bizlostavljali.“

„Da bi spasao čast kurve, pretio sisvojoj rođenoj kući, svojoj rođenojkrvi? Tako, znači, stoje stvari?“

„Ti si me naučio da je dobra pretnjačesto jača od udarca. Mada me je Džofrinekoliko stotina puta pošteno izazvao.Ako ti je toliko stalo da bičuješ ljude,počni od njega. Ali Tomen... zašto bih japovredio Tomena? On je dobar dečak, imoja vlastita krv.“

„Kao što je bila i tvoja majka.“ LordTivin naglo ustade i nadnese se nadsvoga sina kepeca. „Vrati se u krevet,Tirione, i ne govori mi više nikada os v o j i m pravima na Livačku stenu.Dobićeš svoju nagradu, ali ću ja odlučitikolika će ona biti, srazmerno tvojimzaslugama i tvom položaju. I ne živi uzabludi - ovo je poslednji put što samotrpeo da sramotiš kuću Lanistera.Gotovo je s kurvama. Sledeću koju ti

zateknem u krevetu, obesiću.“

DAVOSDugo je gledao kako jedro narasta,

pokušavajući da odluči da li bi radije daživi ili da umre.

Znao je da bi umiranje bilo lakše.Treba samo da se uvuče u pećinu i pustida brod prođe, i smrt bi ga sama našla.Već danima ga je tresla groznica,pretvorivši mu utrobu u smeđu vodu itresući ga u nemirnom snu. Svakog jutrabio je sve slabiji. Ovo neće trajati jošdugo, počeo je da govori sebi.

Ako ga ne ubije groznica, žeđ sigurnohoće. Nije imao sveže vode, sempovremeno kišnice što se skupljala uudubinama stena. Pre samo tri dana (ili

možda četiri? Na toj steni, teško je bilorazlikovati dane) jezerca su bila suvakao stara kost, i prizor sivih i zelenihtalasa zaliva bio je gotovo nepodnošljiv.Znao je da kraj neće biti daleko kadajednom počne da pije morsku vodu, alije malo nedostajalo da ipak popije prvigutljaj, toliko mu je grlo bilo suvo.Spasla ga je iznenadna oluja. Do tada jeveć postao toliko slab da je mogao samoda leži na kiši, sklopljenih očiju iotvorenih usta, i pusti da mu voda kapljena ispucale usne i natečeni jezik. Aliposle toga se osećao malo snažnije, ajezerca i pukotine na ostrvu ponovo subili puni života.

To je, međutim, bilo pre tri dana (ilimožda četiri) i sada je vode gotovo

sasvim nestalo. Dobar deo je ispario, aostatak je on posisao. Sutra će ponovo uustima osetiti blato, i lizaće vlažnohladno kamenje u ulegnućima.

A ako to ne budu žeđ ili groznica,ubiće ga glad. Njegovo ostrvo bilo je tekgoli toranj koji štrči iz prostranstvaCrnog zaliva. Za vreme oseke, ponekadje na kamenom žalu na koje ga je moreizbacilo nakon bitke nalazio sićušnekrabe. Bolno su mu štipale prste prenego što bi ih razbio o stene da isisameso iz štipaljki i utrobu iz oklopa.

Ali žalo je nestajalo kada bi se plimavraćala, i Davos je morao da se uzvereuz stenu da ga ne bi ponovo odnela uzaliv. Vrh tornja beše petnaest stopaiznad vode za vreme plime, ali kada bi

se zaliv uzburkao, talasi su dosezali još iviše, tako da nije mogao da ostane suvčak ni u svojoj pećini (koja zapravobeše tek udubljenje u steni ispod jednogispusta). Na steni nije raslo ništa semlišajeva, a čak su je i morske pticeizbegavale. Svako malo bi neki galebdoleteo na vrh tornja, i Davos bipokušao da ga uhvati; ali su bili prebrzida bi im se približio. Počeo je da ihgađa kamenicama, ali je bio preslab daih jako baci, tako da bi galebovi, čak ikada bi ih pogodio, samo besno graknulina njega, i potom odleteli.

Sa tog utočišta videle su se i drugestene, daleki kameni tornjevi, viši odnjegovog. Pretpostavljao je da senajbliža stena iz vode diže dobrih

četrdeset stopa, mada je sa tolike daljinebilo teško proceniti. Jato galebovaneprekidno je kružilo iznad njega, iDavos je često pomišljao da preplivadotamo i opljačka gnezda. Međutim,voda beše hladna, struja snažna iopasna, i znao je da za takav poduhvatnema snage. To bi ga ubilo jednakoizvesno kao i kada bi pio morsku vodu.

Jesen u Uskom moru često ume dabude kišovita, prisetio se on izprethodnih godina. Dani nisu bili takostrašni ako je sunce sjalo, ali su noćipostajale sve hladnije, a ponekad bivetar šibao preko zaliva, terajući predsobom kreste talasa, i Davos bi uskorodrhtao, mokar do gole kože.Naizmenično bi osećao groznicu i jezu, a

u poslednje vreme ga je razdirao snažankašalj.

Pećina mu beše jedini zaklon, a ni onanije pružala preteranu zaštitu. Za vremeoseke talasi bi naplavili nešto drva ilispaljenih otpadaka na žalo, ali nije imaočime da ukreše varnicu i zapali vatru.Jednom je, očajan, pokušao da trlja dvakomada drveta jedno o drugo, ali su obabila trula, i uspeo je samo da zaradižuljeve na šakama. I odeća mu je bilamokra, a jednu čizmu beše izgubio negdeu zalivu pre nego što je isplivao nastenu.

Žeđ; glad; vetar i kiša. To su mu bilipratioci, s njim svakoga časa svakogadana, i s vremenom je počeo da ihdoživljava kao prijatelje. Uskoro će se

neki od tih prijatelja sažaliti na njega iosloboditi ga ovog beskonačnogmučenja. Ili će možda jednog danajednostavno zakoračiti u vodu i krenutika obali, za koju je znao da se nalazinegde na severu, iza obzorja. Bila jepredaleko da bi tako slab do njedoplivao, ali to nije bilo bitno.

Davos je oduvek bio moreplovac;bilo mu je suđeno da umre u moru.Bogovi pod vodom me čekaju, rekao jesebi. Krajnje je vreme da im dođem.

Ali sada se pojavilo jedro; samomrlja na obzorju, ali svakim trenom sveveće i veće. Brod, tamo gde broda ne bitrebalo da bude. Znao je gde seotprilike nalaze stene; bio je to jedan odnizova hridi koji su se dizali sa dna

Crnog zaliva. Najviše od njih štrcalo jestotinu stopa iznad plime, a desetakmanjih bili su visoki između trideset išezdeset stopa. Mornari su ih zvaliKoplja morskog kralja, i znali su da sena svako koje štrči iznad površine desetkriju tik ispod nje. Svaki iole pametankapetan držao se podalje od njih.

Davos je zakrvavljenim očima gledaokako jedro narasta, i pokušavao đa čujezvuk vetra u platnu. Dolazi ovamo. Osimako ubrzo ne promeni pravac, proći ćeveoma blizu njegovog jadnog utočišta.Možda znači život. Ukoliko ga uopšte iželi. U to nije bio siguran.

Zašto bih živeo? - pomisli, dok su musuze maglile vid. Smilujte se bogovi,zašto? Sinovi su mi mrtvi, Dejl i Alard,

Marik i Matos, možda čak i Devan.Kako to da je otac nadživeo tolikosnažnih mladih sinova? Kako danastavim? Ja sam prazna ljuštura,kraba je crkla, u oklopu više nemaničega. Zar toga nisu svesni?

Uplovili su u Crnobujicu razvivšivatreno srce Gospodara svetlosti. Davosi Crna Beta bili su u drugoj borbenojliniji, između Dejlove Utvare i Alardan a Ledi Marji. Marik, njegovtrećerođeni, bio je zapovednik veslačana Gnevu, u središtu prve linije, dok jeMatos služio kao očev zamenik. Podzidinama Crvene tvrđave, galije StanisaBarateona zapodele su bitku s manjomflotom dečaka-kralja Džofrija, i reka jenekoliko trenutaka ječala od odapetih

lukova i sudara gvozdenih ovnova kojisu lomili vesla i korita.

A onda je neka ogromna zverzaurlala, i zeleni plamenovi stvorili suse svuda oko njega: divlja vatra,piromanserska pišaćka, smaragdnidemon. Matos je stajao kraj njega napalubi Crne Bete kada mu se učinilo dase brod diže iz reke. Davos se našao uvodi, mlatarajući rukama i nogama, dokga je struja nosila i vrtela. Uzvodno,plamenovi su lizali nebo, pedeset stopavisoki. Video je Crnu Betu kako gori, iGnev, i desetine drugih brodova, videoje kako ljudi u plamenu skaču u vodu iutapaju se. Utvara i Ledi Marja sunestale, potopljene ili smrskane iliuništene iza vela od divlje vatre, i nije

bilo vremena da ih traži, pošto mu seušće reke bližilo, a preko ušća suLanisteri digli veliki gvozdeni lanac. Odobale do obale nije bilo ničega sembrodova u plamenu i divlje vatre. Od togprizora kao da mu je srce na tren zastalo,i još se sećao tog zvuka, pucketanjavatri, šištanja pare, vriske umirućihljudi, i udara te užasne vreline po licudok ga je struja nosila ka paklu.

Sve što je trebalo da uradi bilo je damiruje. Još samo koji tren, i pridružio bise sinovima, odmarao bi se u hladnomzelenom blatu na dnu zaliva, a ribe bi mugrickale lice.

Umesto toga, napunio je plućavazduhom i zaronio, nogama sepotiskujući ka dnu reke. Jedina nada mu

je bila da prođe ispod lanca iusplamtelih brodova, i divlje vatre kojaje plutala površinom vode, da iz svesnage pliva ka bezbednosti zaliva.Davos je oduvek bio dobar plivač, a togdana na sebi nije nosio čelik, sem kacigekoju je izgubio onda kada i Crnu Betu.Dok je sekao mutne zelene dubine, videoje druge ljude kako se koprcaju podvodom, kako ih težina oklopa vuče nadno. Davos je plivao kraj njih, boreći sesvom snagom koja mu beše ostala unogama, prepuštajući se struji, dok mu jevoda ispunjavala oči. Sve dublje jeronio, i dublje, i još dublje. Sa svakimzamahom mu je bilo sve teže da zadržidah. Prisetio se da je video dno, meko inejasno, kada mu je niz mehurića izleteo

sa usana. Nešto mu je dodirnulo nogu...neki otpadak ili riba ili davljenik, nijemogao da zna.

Tada mu je već očajnički trebaovazduh, ali se bojao. Da li je već prošaolanac, da li se nalazi u zalivu? Akoizroni ispod broda, udaviće se, a akoizroni među plutajućim mrljama divljevatre, prvi dah će mu pretvoriti pluća upepeo. Izvio se u vodi da pogledanagore, ali nije mogao da vidi ništa semzelene tame, a onda se okrenuo previše,i više nije mogao da razlikuje šta je gorea šta dole. Obuzela ga je panika. Ruke sumu zagrebale dno reke i podigle oblakmulja, koji ga je zaslepio. Grudi su muse svakim trenom sve više stezale.Grabio je vodu, mlatio nogama, okretao

se, pluća su mu vrištala za vazduhom,mlatio je nogama, izgubljen u mutnojvodi, mlatio je i mlatio i mlatio, sve dokviše nije mogao da mlati. Kada jeotvorio usta da vrisne, u njih jepokuljala voda, i Davos Sivort jeshvatio da se davi.

Sledeće što je video bilo je suncevisoko na nebu, a on je ležao nakamenitom žalu podno tornja od gologkamena, okružen praznim zalivom. Krajnjega su počivali slomljeni jarbol,nagorelo jedro i natečeni leš. Jarbol,jedro i mrtvac nestali su sa sledećomplimom, ostavivši Davosa samog nasteni, među kopljima morskog kralja.

Za dugih godina krijumčarenja,upoznao je vode oko Kraljeve Luke

bolje od bilo kog doma koji je ikadaimao, i znao je da je njegovo utočište teknajobičnija tačkica na mapama, na mestukoga se pošteni moreplovci klone...mada je Davos kao krijumčar prošaotuda jednom ili dvaput, kada je želeo daostane neprimećen. Pošto me ovde nađumrtvog, ako se to ikada desi, možda ćeovoj steni nadenuti ime po meni,pomisli on. Stena praziluka, tako će jezvati; ona će mi biti grob i nadgrobnispomenik. Ništa više nije ni zasluživao.Otac štiti svoju decu, učili su obrednici,ali je Davos svoje dečake poveo u vatru.Dejl nikada svojoj ženi neće podaritidete za koje su se molili, a Alard, sasvojom devojkom u Starigradu, i svojomdevojkom u Kraljevoj Luci, i svojom

devojkom u Bravosu - sve će one uskorozaplakati. Matos nikada neće bitikapetan vlastitog broda kao što jesanjao. Marik nikada neće postati vitez.

Kako ja mogu da živim kada su onimrtvi? Toliki hrabri vitezovi i moćnilordovi su izginuli, bolji ljudi od mene,i visokorođeni. Zavući se u svojupećinu, Davose. Zavući se unutra isklupčaj se i brod će otići, i niko ti višenikada neće smetati. Spavaj na svomkamenom jastuku, i pusti da ti galeboviiskljuju oči dok se krabe goste tvojimtelom. I ti si se gostio njima, duguješim to. Sakrij se, krijumčaru. Sakrij se,stišaj se, i umri.

Jedro mu se sasvim približilo. Joškoji trenutak i brod će proći, i on će

moći da umre na miru.Ruka mu pođe ka grlu, tražeći kožnu

vrećicu koju je uvek nosio oko vrata. Unjoj je držao kosti četiri prsta koja mu jeskratio njegov kralj, istog onog danakada ga je proizveo u viteza. Mojasreća. Skraćeni prsti ga dodirnuše pogrudima, tražeći, ne nalazeći ništa.Vrećica je nestala, a i kosti s njom.Stanis nikako nije mogao da shvati zaštoDavos čuva kosti. „Da me podsećaju napravdu mog kralja“, prošapta on krozispucale usne. Ali ih sada više nijeimao. Vatra mi je odnela i sreću, baškao i sinove. U njegovim snovima rekaje još gorela, a demoni igrali na vodi splamenim bičevima u rukama, dok suljudi buktali i crneli pod njihovim

udarcima. „Majko, smiluj se“, poče dase moli Davos. „Spasi me, blaga Majko,spasi nas sve. Moje sreće nema, a nimojih sinova.“ Sada je otvoreno plakao,slane suze klizile su mu niz obraze.„Vatra je sve uzela... vatra...“

Možda to samo beše vetar što je tukaoo stenu, ili zvuk mora na žalu, ali na trenDavos Sivort ču odgovor. „Prizvali stevatru“, prošapta ona, glasom tihim poputtalasa u školjki, tužnim i mekim. „Spaliliste nas... spalili ste nas... spaliliiisssteee nasssss.“

„Ona je to uradila!“ - viknu Davos.„Majko, ne napuštaj nas. Ona te jespalila, crvena žena, Melisandra, ona!“Jasno ju je video; srcasto lice, crveneoči, dugačka kosa boje bakra, crvena

odora koja joj u hodu igra poputplamenova, vihor svile i somota. Došlaje iz Ašaija na istoku, došla je naZmajkamen i pridobila Selisu i svekraljičine ljude za svog stranog boga, azatim je pridobila i kralja, StanisaBarateona glavom. Otišao je tolikodaleko da je i na svoje barjake staviovatreno srce, vatreno srce R’lora,Gospodara svetlosti i boga plamena isenke. Na Melisandrin nagovor, izneo jesedmoro iz njihovog obredišta naZmajkamenu i spalio ih pred kapijamazamka, a kasnije je spalio i bogošumu uKrajoluju, čak i drvo-srce, ogromnobelo čuvardrvo ozbiljnog lica.

„То je bilo njeno delo“, ponoviDavos, slabije. Njeno delo, ali i tvoje,

Viteže od Praziluka. Ti si je prevezao uKrajoluj u gluvo doba noći, da porodisvoje dete-senku. Nisi ti nevin, ne.Jahao si pod njenim, barjakom i digaoga i na svom jarbolu. Gledao si kakoSedmoro gori na Zmajkamenu, a ništanisi učinio. Dala je vatri Očevu pravdu,i Majčinu milost, i Staričinu mudrost.Kovača i Stranca, Devicu i Ratnika, sveih je spalila u slavu svog okrutnogboga, a ti si stajao i držao jezik zazubima. Čak i kada je ubila starogmeštra Kresena, čak ni tada nisi uradioništa.

Jedro beše stotinu koraka daleko, ibrzo se kretalo preko zaliva. Za koji trenproći će kraj njega i počeće da sesmanjuje.

Ser Davos Sivort stade da se penje uzsvoju stenu.

Drhtavim rukama se izvuče nagore,glave omamljene groznicom. Dva putamu obogaljeni prsti skliznuše navlažnom kamenu i umalo ne pade, alinekako uspe da se zadrži na svojojosmatračnici. Ako padne, umreće, amora da živi. Bar još malo. Postoji neštošto mora da uradi.

Vrh stene beše premali da na njemusigurno stoji, onako slab kakav je bio,tako da čučnu i mahnu suvim rukama.„Vi na brodu“, zaurla u vetar. „Vi nabrodu, ovamo, ovamo!“ S te visine,mogao je jasnije da ga vidi; vitkoprugasto korito, bronzana statua napramcu, napeto jedro. Na pramcu je

pisalo ime, ali Davos nikada ne bešenaučio da čita. „Vi na brodu“, viknuponovo, „u pomoć, U POMOĆ!“

Mornar na stražnjoj palubi ga vide iupre prstom. Gledao je kako se ostalimornari okupljaju kod ograde da zure unjega. Malo kasnije, jedro na galiji sespusti, vesla joj se isukaše, i ona seokrenu ka njegovom utočištu. Bila jeprevelika da se sasvim približi steni, alina trideset koraka spusti u vodu maličamac. Davos se držao za stenu i gledaoga kako se sporo približava. Četiričoveka su veslala, a peti je sedeo napramcu. „Ti“, viknu peti čovek kada senađoše tek na koju stopu od njegovogostrva, „ti na steni! Ko si ti?“

Krijumčar koji se uzdigao gde mu

nije mesto, pomisli Davos, budala kojaje previše volela svoga kralja, izaboravila svoje bogove. „Ја...“ Grlomu beše spečeno, i zaboravio je kako segovori. Reči mu behu čudne na jeziku, ijoš čudnije u ušima. „Bio sam u bici.Bio sam... kapetan... vitez, bio samvitez.“

„Da, ser“, reče čovek, „ali kom sikralju služio?“ Galija je moždaDžofrijeva, shvati on iznenada. Akosada izgovori pogrešno ime, prepustićega sudbini. Ali ne, trup joj je prugast. IzLisa je, pripada Saladoru Sanu. Majkaju je ovamo poslala, Majka u svojojmilosti. Ima zadatak za njega. Stanis ježiv, shvati on tada. Još imam kralja. Isinove, imam druge sinove, i ženu,

vernu i punu ljubavi. Kako je to mogaoda zaboravi? Majka je istinskimilosrdna.

„Stanisu“, viknu on Lišaninu.„Smilujte se bogovi, služim kraljaStanisa.“

„Da“, reče čovek u čamcu, „baš kao imi.“

SANSAPoziv je delovao sasvim iskreno, ali

svaki put kada bi ga pročitala, Sansi bise stomak vezao u čvor. Ona će uskoropostati kraljica, prelepa je i bogata, isvi je vole, zašto bi htela da večera saizdajnikovom kćeri? Možda izradoznalosti, pretpostavljala je; moždaMargeri Tirel želi da lično vidisuparnicu koju je zamenila. Jesam li jojmrska, pitam se. Misli li da joj neštozameram... ?

Sansa je sa zidina zamka videla kakose Margeri Tirel i njena pratnja penju uzEgonovo visoko brdo. Džofri je svojubuduću nevestu susreo na Kraljevoj

kapiji, da joj poželi dobrodošlicu ugrad, i jahali su jedno kraj drugoga krozoduševljenu gomilu, Džof svetlucav upozlaćenom oklopu, a Tirelova kćičarobna u zelenom, s plaštom odjesenjeg cveća koji joj je vijorio sramena. Bilo joj je šesnaest godina, ibila je smeđokosa i smeđooka, krhka iprelepa. Ljudi su joj klicali dok jeprolazila, dizali svoju decu da ihblagoslovi, i bacali cveće pred kopitanjenog konja. Njena majka i baka išle suodmah za njom, u velikoj kući natočkovima čije su strane krasilerezbarije u obliku stotinu isprepletanihruža, pozlaćenih i sjajnih. Građani su injima klicali.

Isti građani koji su mene svukli s

konja, i koji bi me i ubili da nije biloPseta. Sansa ničim nije izazvala običansvet da je mrzi, kao što ni Margeri Tirelničim nije izazvala njegovu ljubav. Želili da je i ja volim? Proučavala jepozivnicu, koju je, izgleda, Margerinapisala svojom rukom. Želi li mojblagoslov? Sansa se pitala zna li Džofriza tu večeru. Možda je to njegovo maslo,nije mogla da zna. Ta pomisao je ispunistrahom. Ako iza poziva stoji Džofri,sigurno je spremio neku okrutnu šalu, daje ponizi u očima starije devojke. Moždaće ponovo narediti svojim gardistima daje skinu do gole kože? Kada je toposlednji put pokušao, njegov ujakTirion ga je sprečio, ali je sada Bauk nemože spasti.

Niko me ne može spasti, sem mogFlorijana. Ser Dontos joj je obećao daće joj pomoći da pobegne, ali tek na noćDžofrijevog venčanja. Plan je podrobnorazrađen, uveravao ju je njen dragiodani vitez što je postao luda; a dotle jojnije preostajalo ništa drugo do da trpi, ibroji dane.

I da večeram sa svojom zamenom...Možda je bila nepravedna prema

Margeri Tirel. Možda poziv nije ništaviše od obične pristojnosti, ljubazan čin.Možda je to samo obična večera.. Aliovo je Crvena tvrđava, ovo je KraljevaLuka, ovo je dvor kralja DžofrijaBarateona, prvog svog imena, i ako jeSansa Stark nešto tu naučila, to beše danikome ne veruje.

Pa ipak, morala je da prihvati. Sadaviše nije bila ništa, tek odbačena kćiizdajnika i osramoćena sestra buntovnoglorda. Nije smela da odbije Džofrijevubuduću kraljicu.

Volela bih da je Pseto ovde. U noćibitke, Sendor Klegani je došao u njeneodaje da je izvede iz grada, ali je Sansato odbila. Ponekad bi noću ležala budna,pitajući se da li je pametno postupila. Ukovčegu od kedrovine, pod svojomletnjom svilom, sakrila je njegovumrljani beli plašt. Nije znala zašto gačuva. Čula je kako ljudi govore da jePseto postao kukavica; u jeku bitke setako napio da je Bauk morao da povedenjegove ljude. Ali Sansa je shvatala.Znala je tajnu njegovog opečenog lica.

Samo se vatre bojao. Te noći je divljavatra zapalila i samu reku, i ispunila samvazduh zelenim plamenom. Čak i uzamku, Sansa se bojala. Napolju... to jejedva mogla i da zamisli.

Uzdahnuvši, ona uze pero imastionicu, i napisa Margeri Tirelljubaznu poruku da prihvata poziv.

Kada stiže ta noć, po nju dođe jedandrugi čovek iz Kraljeve garde, različitod Sendora Kleganija kao... pa, kao cvetod psa. Od samog pogleda na ser LorasaTirela kako stoji na njenom pragu,Sansino srce zakuca malo brže. Beše toprvi put da se našla tako blizu njegaotkako se on vratio u Kraljevu Luku, načelu prethodnice vojske svoga oca. Natren nije znala šta da kaže. „Ser Lorase“,

izusti konačno, „izgledaš... izgledaš takolepo.“

On joj se zbunjeno osmehnu. „Mojagospa je previše ljubazna. A i prelepa.Moja sestra te željno iščekuje.“

„Veoma se radujem ovoj večeri.“„Baš kao i Margeri, i moja gospa

baka.“ On je uze za ruku i povede jeprema stepeništu.

„Tvoja baka?“ Sansi beše teško daistovremeno hoda, razgovara i misli,pošto ju je ser Loras držao za ruku. Krozsvilu je osećala toplotu njegove šake.

„Ledi Olena. I ona će večerati svama.“

„O“, reče Sansa. Razgovaram s njim,a on me dodiruje, drži me za ruku idodiruje me. „Kraljica od Trnja, tako je

zovu. Zar ne?“„Jeste.“ Ser Loras se nasmeja. Ima

najtopliji smeh, pomisli ona, a onnastavi: „Međutim, bolje da ne koristišto ime pred njom, ili će te bocnuti.“

Sansa porumene. Svakoj budali bibilo jasno da nijedna žena ne bi bilasrećna da je zovu „Kraljica od Trnja“.Možda sam stvarno toliko glupa kaošto Sersei Lanister kaže. Očajničkipokuša da se seti nečega pametnog ililjupkog što bi mu rekla, ali joj umpotpuno otkaza. Umalo mu ne rečekoliko je lep, no tad se seti da je tomalopre već učinila.

On, međutim, stvarno beše lep.Činilo se da je viši nego kada ga je prviput upoznala, ali i dalje tako okretan i

graciozan, a Sansa nikada ne beše videlatako divne oči na nekom momku. Nije onmomak, on je odrastao muškarac, vitezKraljeve garde. Pomisli kako još lepšeizgleda u belom nego u zelenom izlatnom kuće Tirela. Jedina boja nanjemu beše broš koji mu je držao plašt;ruža Visokog Sada iskovana u mekomžutom zlatu, ugneždena u tananomsmaragdnom lišću.

Ser Belon Svon im otvori vrataMegorove utvrde. I on beše sav u belom,mada mu to nije pristajalo ni upola takodobro kao ser Lorasu. S druge stranešanca s koljem, dvadesetak ljudi vežbaloje s mačevima i štitovima. Pošto je uzamku bilo toliko gostiju, spoljašnjedvorište im beše prepušteno da dignu

šatore i paviljone, tako da je za vežbanjepreostalo samo manje unutrašnjedvorište. Jednog od Redvinovihblizanaca terao je unazad ser Talad, sočima na štitu. Zdepasti ser Kenos odKejsa, koji je teško dahtao svaki putkada bi digao dugački mač, pošteno senosio sa Oznijem Ketlblekom, ali jeOznijev brat ser Ozfrid surovokažnjavao žabolikog štitonošu MorosaSlinta. Bez obzira na to što su sekoristili tupi mačevi, Slint će sutra imatiobilje modrica. Sansa oseti jezu od togprizora. Tek što su sahranili mrtve izprošle bitke, a već vežbaju za narednu.

Na rubu dvorišta, usamljeni vitez sdve zlatne ruže na štitu odbijao je triprotivnika. Dok su ga gledali, on jednog

od njih udari postrance po glavi,onesvestivši ga. „Da li je to tvoj brat?“ -upita Sansa.

„Jeste, moja gospo“, reče ser Loras.„Garlan često vežba protiv trojice ljudi,ili čak četvorice. U bici se retko dešavada čovek protiv sebe ima samo jednogprotivnika, kaže on, tako da želi da budespreman.“

„Sigurno je veoma hrabar.“„On je velik vitez“, odgovori ser

Loras. „Bolji mačevalac od mene,zapravo, mada sam ja bolji s kopljem.“

„Sećam se“, kaza Sansa. „Ti divnojašeš, ser.“

„Moja gospa je ljubazna što to kaže.Kada me je videla da jašem?“

„Na Desničinom turniru, zar se ne

sećaš? Jahao si belog ratnog konja, aoklop ti je bio od stotinu različitihcvetova. Dao si mi ružu. Crvenu ružu.Drugim devojkama si tog dana bacaobele ruže.“ Ona pocrvene dok je togovorila. „Rekao si da nijedna pobedanije ni upola lepa kao ja.“

Ser Loras joj se smerno osmehnu.„Izrekao sam samo jednostavnu istinu,koju je svaki čovek s očima mogao davidi.“

Ne seća se, shvati Sansa,preneražena. Samo je ljubazan, ne sećase ni mene, ni ruže, ni bilo čegadrugog. Bila je tako sigurna da je ružaznačila nešto, da je značila sve. Crvenaruža, ne bela. „Bilo je to pošto si izsedla zbacio ser Robara Rojsa“, reče

ona očajno.On joj pusti ruku. „Robara sam

pogubio u Krajoluju, moja gospo.“ Tonije bilo hvalisanje; zvučao je tužno.

Njega, i još jednog duginog gardistukralja Renlija, da. Sansa beše čula ženekako o tome pričaju oko bunara, ali je natren zaboravila. „То je bilo onda kada jelord Renli ubijen, zar ne? Kako je tomoralo biti užasno za tvoju sirotusestru.“

„Za Margeri?“ Glas mu postadeuzdržan. „Sigurno. Ipak, ona je bila uLjutoj ćupriji. Nije videla.“

„Ipak, kada je čula...“Ser Loras šakom lagano okrznu

balčak svog mača. Drška mu beše odbele kože, jabuka - ruža od alabastera.

„Renli je mrtav. Kao i Robar. Što da onjima govorimo?“

Iznenadi je oštrina njegovog glasa.„Ја... moj gospodaru, ja... nisamnameravala da te uvredim, ser.“

„Nisi ni mogla, ledi Sansa“, odgovoriser Loras, ali mu sva toplina nestade izglasa. Nije je ponovo uzeo za ruku.

Uspeše se uz zavojito stepenište, usve dubljoj tišini.

O, zašto sam morala da spomenemser Robara? - pomisli Sansa. Sve samupropastila. Sada je besan na mene.Ona pokuša da smisli šta da kaže kako bise iskupila, ali sve reči koje joj dođošebehu glupave i slabe. Ćuti, inače ćeš svejoš više da pokvariš, reče ona samasebi.

Lorda Mejsa Tirela i njegovu pratnjubehu smestili iza kraljevskog obredišta,u dugačkoj utvrdi s krovom od škriljaca,koju su zvali Devičanski dvor otkako jekralj Belor Blagosloveni u njoj zatvoriosvoje sestre da pogled na njih ne bi unjemu budio telesne porive. Pred njenimvisokim rezbarenim vratima stajala sudva stražara s pozlaćenim plitkimkacigama i zelenim plaštovimaobrubljenim zlatnim somotom, sazlatnom ružom Visokog Sada izvezenomna grudima. Obojica behu visoka posedam stopa, širokih ramena i vitkastruka, čudesno mišićavi. Kada se Sansapribliži dovoljno da im vidi lica, nijemogla da razlikuje jednog od drugog.Imali su iste jake vilice, iste tamnoplave

oči, iste guste riđe brkove. „Kо su njihdvojica?“ - upita ona ser Lorasa, na trenzaboravivši na svoju nelagodu.

„Lični gardisti moje bake“, reče jojon. „Njihova majka im je dala imenaErik i Arik, ali baka ne može da ihrazlikuje, tako da ih zove Levi i Desni.“

Levi i Desni otvoriše vrata, i MargeriTirel izađe i hitro se spusti niz kratkostepenište da ih pozdravi. „Ledi Sansa“,pozdravi je ona, „baš mi je drago što sidošla. Želim ti dobrodošlicu.“

Sansa kleknu pred noge svojojbudućoj kraljici. „Činiš mi veliku čast,veličanstvo.“

„Zar me nećeš zvati Margeri? Molimte, ustani. Lorase, pomozi ledi Sansi.Mogu li da te zovem Sansa?“

„Ako ti je tako po volji.“ Ser Lorasjoj pomože da ustane.

Margeri ga otpusti uz sestrinskipoljubac, pa uze Sansu za ruku. „Hajde,moja baka nas čeka, a ona nije bašnajstrpljivija gospa.“

U kaminu je pucketala vatra, amirisne rogozine behu razbacane popodu. Oko dugačkog stola, sedelo jedesetak žena.

Sansa prepoznade samo visoku,dostojanstvenu suprugu lorda Tirela,ledi Aleriju, čija je dugačka srebrnastapletenica bila povezana prstenovimaoptočenim draguljima. Margeri jeupoznade sa ostalima. Bile su tu trirođake Tirel, Mega, Ala i Elinor, sveSansine vršnjakinje. Prsata ledi Džana

beše sestra lorda Tirela, udata za jednogod Fosoveja Zelenih jabuka; nežna,bistrooka ledi Leoneta takođe beše odFosoveja, udata za ser Garlana.Obrednica Nisterika je imala neugledno,rošavo lice, ali se činilo da je veselenaravi. Bleda, otmena ledi Grejsfordčekala je dete, a ledi Balver je bila dete,nije imala više od osam godina. A„Meri“ je trebalo da zove živahnupunačku Meredit Krejn, ali sasvimsigurno ne ledi Meriveder, zanosnucrnooku mirsku lepoticu.

A na samom kraju, Margeri je izvedepred izboranu sedokosu lutku od žene, učelu stola. „Čast mi je da predstavimmoju baku ledi Olenu, udovicu pokojnogLutora Tirela, gospodara Visokog Sada,

čija je uspomena svima nama uteha.“Starica je mirisala na ružinu vodicu.

Oh, kako je sićušna! Na njoj ne bešebaš ničega trnovitog. „Poljubi me, dete“,reče ledi Olena, povukavši Sansinčlanak mekom pegavom šakom. „Bašlepo od tebe što ćeš večerati sa mnom imojim luckastim jatom kokoški.“

Poslušno, Sansa poljubi staricu uobraz. „Ljubazno od tebe što si mepozvala, moja gospo.“

„Poznavala sam tvog dedu, lordaRikarda, mada ne odveć dobro.“

„On je umro pre mog rođenja.“„Znam to, dete. Priča se da ti je i

deda Tuli takođe na samrti. Lord Hoster,sigurno su ti to rekli? Star čovek, ali netako star kao ja. Ipak, noć se na kraju

spusti za svakoga od nas, a za neke iprerano. Ti to sigurno znaš bolje odvećine, siroto dete. Znam da si doživelamnoge tuge. Žao nam je zbog tvojihgubitaka.“

Sansa hitro pogleda Margeri.„Rastužilo me je kada sam saznala zasmrt lorda Renlija, veličanstvo. On jebio veoma hrabar.“

„Ljubazna si što to kažeš“, odgovoriMargeri.

Njena baka prezrivo frknu. „Hrabar,da, i šarmantan i veoma čist. Znao jekako da se obuče i znao je kako da seosmehuje i znao je kako da se okupa, iko zna zašto je pomislio da ga sve točini dostojnim krune. Barateoni su uvekimali neke iščašene ideje, to je jasno

kao dan. Rekla bih da to potiče odnjihove targarjenske krvi.“ Ona šmrknu.„Jednom su pokušali da me udaju zajednog Targarjena, ali sam tome brzostala na put.“

„Renli je bio hrabar i nežan, bako“,reče Margeri. „Otac ga je voleo, kao iLoras.“

„Loras je mlad“, otresito će lediOlena, „i veoma vešt u rušenju ljudi skonja štapom. To ga ne čini mudrim. Ašto se tvog oca tiče, da sam rođena kaoseljanka s velikom varjačom, možda bihi mogla da mu batinama ulijem neštopameti u debelu glavurdu.“

„Majko!“ prekori je ledi Alerija.„Ćuti, Alerija, ne obraćaj mi se

takvim glasom. I ne zovi me ’majko’. Da

sam tebe rodila, sigurno bih se togasećala. Mene treba kriviti samo za tvogmuža, lorda volinu od Visokog Sada.“

„Bako“, opomenu je Margeri, „pazina svoje reči, šta će Sansa pomisliti onama?“

„Možda će pomisliti da imamo barmalo pameti. Ili da je ima bar neko odnas.“ Starica se ponovo okrenu Sansi.„То je izdaja, upozoravala sam ih,Robert ima dva sina, a Renli imastarijeg brata, kako uopšte on možepolagati prava na onu ružnu gvozdenustolicu? Ma kakvi, kaže moj sin, zar neželiš da tvoja dušica postane kraljica?Vi Starkovi ste nekada bili kraljevi,Erini i Lanisteri takođe, pa čak iBarateoni, po ženskoj lozi, ali su Tireli

bili tek kućeupravitelji, sve dok nijestigao Egon Zmaj, i ispekao zakonitogkralja Hvata na Polju vatre. Ako ćemopravo, čak je i naše pravo na Visoki Sadpomalo sumnjivo, baš kao što oni jeziviFlorenti uvek cvile. ’Zašto je sad tobitno?’ - pitaš ti, i naravno da nije, osimvolinama poput mog sina. Od pomisli daće jednog dana videti dupe svog unukana Gvozdenom prestolu Mejs se nadmekao... kako se ono beše zove? Margeri, tisi pametna, budi srce i reci svojojizlapeloj baki ime one čudne ribe saLetnjih ostrva, koja se naduva i postanedeset puta veća ako je bocneš.“

„Zovu ih ribe-mehovi, bako.“„Naravno ribe-mehovi.

Letnjeostrvljani nemaju nimalo mašte.

Moj sin bi trebalo da uzme ribu-meh zagrb, ako ćemo pravo. Mogao bi da stavikrunu na nju, kao Barateoni na svogjelena, možda bi ga to usrećilo. Trebaloje da se držimo podalje od ovih krvavihludosti, da sam se ja pitala, ali kadakravu jednom pomuzeš, mleko ne možešvratiti natrag u vime. Nakon što je lordriba-meh stavio krunu na Renlijevuglavu, zaglibili smo se u kašu do kolena,tako da smo sada tu da nekako izguramosve do kraja. A šta ti kažeš na sve to,Sansa?“

Sansina usta se otvoriše i zatvoriše. Isama se u velikoj meri osećala kao riba-meh. „Tireli potiču još od GartaZelenorukog“ - to beše najbolje što jeuspela da na brzinu smisli.

Kraljica od Trnja prezrivo frknu.„Isto kao i Florenti, Roueni, Oukharti ipola drugih plemićkih kuća na jugu. Gartje voleo da sadi svoje seme u plodnomzemljištu, kažu ljudi. Ne bi me čudilo damu je još nešto sem šaka bilo zeleno.“

„Sansa“, upade ledi Alerija,„sigurno si veoma gladna. Hoćemo li dagricnemo malo od vepra, i malčicekolača s limunom?“

„Kolači s limunom su mi omiljeni“,priznade Sansa.

„Tako su nam rekli“, objavi lediOlena, koja očigledno nije imala nameruda bude ućutkana. „Ono stvorenje Varisje, izgleda, smatralo da ćemo mu bitizahvalni na tom podatku. Nikada nisamsasvim shvatala kakva je svrha nekog

evnuha, ako ćemo pravo. Meni se čini dasu to samo muškarci kojima je odsečenjedini koristan deo. Alerija, hoćeš linarediti da unesu hranu, ili želiš da menasmrt izgladniš? Hajde, Sansa, sedipored mene, mnogo sam manje dosadnaod njih ostalih. Nadam se da voliš lude.“Sansa popravi haljinu i sede. „Mislim...lude, moja gospo? Hoćeš da kažeš... oneu šarenim odorama?“

„Sa perima, u ovom slučaju. O komesi mislila da govorim? Mom sinu? Iliovim ljupkim gospama? Ne, ne crveni, stom tvojom kosom samo ćeš ličiti na nar.Svi muškarci su lude, ako ćemo pravo,ali su oni u šarenim odorama zabavnijiod onih s krunama. Margeri, dete,pozovi Salčića, da vidimo možemo li

izmamiti osmeh na usne ledi Sanse. Viostale sedite, zar moram baš sve da vamgovorim? Sansa sigurno misli da miunuku prati stado ovaca.“

Salčić stiže pre hrane, obučen u odorulude sa zelenim i žutim perjem, imekanom krestom. Ogroman okrugao idebeo čovek, velik kao tri MesečevaDečaka, ulete u dvoranu premečući sepreko glave, doskoči na sto i snesedžinovsko jaje Sansi pred nosom.„Razbij ga, moja gospo“, zapovedi joj.Kada ga ona posluša, desetak žutihpilića se razbeža i rastrča na sve strane.„Hvatajte ih!“ - viknu Salčić. Mala lediBalver uhvati jedno i dade mu ga, na štaon zabaci glavu, otvori svoja ogromnagumasta usta i naizgled ga proguta

čitavog. Kada podrignu, sićušno žutoperje izlete mu iz nosa. Ledi Balverbrižnu u neutešan plač, ali joj se suzepretvoriše u iznenadnu oduševljenu cikukada pile izađe iz rukava njene haljine ipotrča joj niz ruku.

Dok su sluge posluživale čorbu odpraziluka i pečuraka, Salčić poče dažonglira, a ledi Olena se primaknu ilaktovima osloni na sto. „Poznaješ limog sina, Sansa? Lorda ribu-meh odVisokog Sada?“

„On je veliki lord“, odgovori Sansauglađeno.

„Velika volina“, reče Kraljica odTrnja. „I otac mu je bio volina. Mojmuž, pokojni lord Lutor. O, volela samja njega, nemoj pogrešno da me shvatiš.

Dobar čovek, i ne baš nevešt u bračnojpostelji, ali ipak čudesna volina. Uspeoje da zajedno s konjem padne sa liticedok je sokolario. Kažu da je blenuo unebo, i da uopšte nije gledao kuda gakonj nosi.

A sada moj sin volina radi isto, samošto jaše lava, a ne konja. Lako je lavauzjahati, ali je teško sjahati, upozorilasam ga, ali se on samo smejulji. Akoikada budeš imala sina, Sansa, redovnoga mlati, da bi naučio da te sluša. Ja samimala samo jednog sina, i gotovo da gauopšte nisam tukla, tako da sada višepažnje obraća na Salčića nego na mene.Lav nije domaća mačka, rekoh mu, a onmeni samo ’psst, majko’. Previšeućutkivanja ima u ovom kraljevstvu, ako

mene pitaš. Svi ti kraljevi bi se mnogobolje proveli kada bi odložili mačeve islušali svoje majke.“

Sansa shvati da su joj usta opetotvorena. Stavi u njih kašiku čorbe, doksu se ledi Alerija i ostale žene kikotalegledajući Salčića kako glavom,laktovima i svojom ogromnomstražnjicom žonglira s narandžama.

„Hoću da mi kažeš istinu o tomkraljevskom momku“, reče ledi Olenaiznenadno. „О tom Džofriju.“

Sansini prsti se stegnuše oko kašike.Istinu? Ne mogu. Ne traži to od mene,molim te, ne mogu. „Ја... ja... ja...“

„Ti, da. Ko to bolje može da zna?Momak se prilično kraljevski drži, tomoram da priznam. Malo je previše pun

sebe, ali to je njegova lanisterska krv.Međutim, čuli smo neke priče koje sunas uznemirile. Ima li u njima istine? Dali te je zlostavljao?“

Sansa se uznemireno osvrnu oko sebe.Salčić ubaci u usta čitavu narandžu,sažvaka je i proguta, pljesnu se poobrazu, i iz nosa mu poleteše koštice.Žene su se smejale i kikotale. Sluškinjesu dolazile i odlazile, i Devičanski dvorodjekivao je od zveketa kašika i tanjira.Jedno pile skoči natrag na sto i protrčakroz čorbu ledi Grejsford. Na njihnaizgled niko nije obraćao pažnju, ali seipak plašila.

Ledi Olena postade nestrpljiva.„Zašto bleneš u Salčića? Postavila samti pitanje, očekujem odgovor. Da ti nisu

Lanisteri ukrali jezik, dete?“ Ser Dontosju je upozorio da slobodno govori samou bogošumi. „Džof... kralj Džofri, onje... veličanstvo je veoma lepo i naočito,i... hrabar je kao lav.“

„Da, svi Lanisteri su lavovi, a kadaTirel prdne, zamirišu ruže“, odrezastarica. „Ali koliko je nežan? Kolikopametan? Ima li dobro srce, blagu ruku?Da li je pravi vitez, kao što dolikujekralju? Hoće li voleti Margeri i pažljivose prema njoj ophoditi, štititi njenu častkao što bi štitio svoju?“

„Hoće“, slaga Sansa. „On je veoma...veoma... privlačan.“

„То si već rekla. Znaš, dete, neki kažuda si jednako velika budala kao ovajSalčić ovde, i ja počinjem da im

verujem. Privlačan? Iskreno se nadamda sam naučila svoju Margeri kolikoprivlačnost vredi. Nešto manje odlakrdijaševog prdeža. ErionSvetloplamen je bio prilično privlačan,a ipak čudovište. Pitanje je: šta jeDžofri?“ Ona pruži ruku da zadržijednog slugu u prolazu. „Ne volimpraziluk. Odnesi ovu čorbu i donesi misira.“

„Sir će biti poslužen posle kolača,moja gospo.“

„Sir će biti poslužen kad ja hoću dabude poslužen, a hoću da bude poslužensada.“ Starica se vrati Sansi. „Bojiš lise, dete? Nema potrebe, ovde smo samomi žene. Reci mi istinu, neće ti se desitiništa rđavo.“

„Moj otac je uvek govorio istinu.“Sansa je govorila tiho, ali ipak, bilo jeteško izreći te reći.

„Lord Edard, da, pratio ga je taj glas,ali su ga ipak proglasili za izdajnika iodsekli mu glavu.“ Staričine oči sezariše u nju, oštre i svetle kao vrhovimačeva.

„Džofri“, reče Sansa. „То je Džofriuradio. Obećao mi je da će biti milostiv,a odsekao je glavu mom ocu. Rekao jeda je to milost, i odveo me je na zidine,i naterao da je gledam. Glavu. Hteo jeda plačem, ali...“ Ona naglo stade ipokri usta. Previše sam rekla, o smilujtese bogovi, saznaće, čuće, neko će meprijaviti.

„Nastavi.“ Bila je to Margeri.

Džofrijeva buduća nevesta. Sansa nijeznala koliko je njenih reči Margeri čula.

„Ne mogu.“ Šta ako mu kaže, šta akokaže. Onda će me sigurno ubili, ili ćeme dati ser llinu. „Nisam mislila... mojotac je bio izdajnik, brat takođe, u menije izdajnička krv, molim vas, ne terajteme da kažem ništa više.“

„Smiri se, dete“, naredi Kraljica odTrnja.

„Prestravljena je, bako, pogledaj jesamo.“

Starica pozva Salčića. „Ludo!Otpevaj nam neku pesmu. I to što dužu.’Medved i devica ljupka’ će sasvimdobro poslužiti.“

„Hoće!“ odgovori ogromna luda. „I tekako će da posluži! Da je otpevam

dubeći na glavi, moja gospo?“„Da li će od toga bolje zvučati?“„Ne.“„Onda stoj na nogama. Nećemo da ti

kapa padne s glave. Koliko se sećam,kosu nikada ne pereš.“

„Biće volja moje gospe.“ Salčić seduboko pokloni, gromko podrignu, zatimse ispravi, isturi trbuh, pa zapeva iz svegglasa. „О, medved jedan bejaše krznasura! Sav mrk i kosmat, o, medvedjedan tmuran...“

Ledi Olena se nagnu napred. „Čak ikada sam bila mlađa od tebe, dobro seznalo da zidovi u Crvenoj tvrđavi imajuuši. E pa, neka slušaju pesmu, a miženske možemo slobodno da pričamo.“

„Ali“, reče Sansa, „Varis... on zna,

on uvek...“„Pevaj glasnije!“ - viknu Kraljica od

Trnja Salčiću. „Ove stare uši skoro sugluve. Da li mi to šapućeš, ludo debela?Ne plaćam ti za šapate. Pevaj!“

„...MEDVED KRZNA SURA!“ -zagrme Salčić, a gromki duboki glasodjeknu čitavom dvoranom. „HAJDEDE, ZVAHU GA, S NAMA DOPANAĐURA ! DO PANAĐURA ? ZARMEDVED KRZNA SURA ? SAV CRN IKOSMAT, ZAR MEDVED JEDANTMURAN?“

Izborana starica se osmehnu. „UVisokom Sadu, među cvećem imamo imnogo paukova. Dokle god nas se klone,puštamo ih da pletu svoje mrežice, aliako nam dođu pod noge, zgazimo ih.“

Ona potapša Sansu po nadlanici. „Sada,dete, istinu. Kakav je čovek taj Džofri,koji se naziva Barateonom, ali izgledakao pravi Lanister?“

„РА NIZ DRUM SAĐE, DRŽI SEDŽADE, GURAJ! DRŽI SE DŽADE!GURAJ! TRI MOMKA, JARAC IMEDVED KRZNA SURA!“

Sansi se učini kao da joj se srcezaglavilo u grlu. Kraljica od Trnja bilaje tako blizu da joj je osećala kiselkastidah. Njeni suvi, mršavi prsti štipali su jeza članak. S njene druge strane, iMargeri Tirel je slušala. Prođe je drhtaj.„Čudovište“, prošapta ona, takoslabašno da je jedva čula vlastiti glas.„Džofri je čudovište. Lagao je zakasapinovog šegrta, i naterao oca da

ubije moju vučicu. Kada mu nisam povolji, tera Kraljeve gardiste da me tuku.Zao je i okrutan, moja gospo, zaista. Kaoi kraljica.“

Ledi Olena Tirel i njena unukarazmeniše poglede. „Ah“, reče starica,„to je prava šteta.“

O, bogovi, pomisli Sansa, užasnuta.Ako Margeri ne bude htela da se uda zanjega, Džof će znati da sam ja za tokriva. „Molim vas“, izlete joj, „neotkazujte svadbu...“

„Ne boj se, lord riba-meh je utuviosebi u glavu da će Margeri biti kraljica.A reč Tirela vrednija je od sveg zlata uLivačkoj steni. Bar je tako bilo u mojevreme. Pa ipak, hvala ti na istini, dete.“

„...IGRAO, SKAKO, SAV PUT DO

PANAĐURA! SAV PUT DOPANAĐURA!“ Salčić je skakutao i urlaoi lupao nogama.

„Sansa, da li bi želela da posetišVisoki Sad?“ Kada se Margeri Tirelosmehnula, veoma je nalikovala na svogbrata Lorasa. „Sve jesenje cveće sada jeu cvatu, a ima i šumaraka i vodoskoka,senovitih dvorišta, mermernih kolonada.Moj gospodar otac na dvoru uvek imapevača, i to boljih od našeg Salčića, a ifrulaša i harfista. Imamo najbolje konje,i barke za uživanje, da plovimo nizVijugavicu. Sokolariš li, Sansa?“

„Pomalo“, priznade ona.„О, KAKO LJUPKA, NEVINA BEŠE

TA CURA! SMEĐOM U KOSI SLAĐANIDEVOJČURAK!“

„Zavolećeš Visoki Sad kao što gavolim ja, znam to.“ Margeri sklonipramen kose sa Sansinog čela. „Kada gajednom vidiš, nikad više nećeš poželetida odeš. A možda nećeš ni morati.“

„U KOSI MED NOSI CURA! SMEDOM U KOSI SLAĐANIDEVOJČURAK!“

„Ćuti, dete“, oštro će Kraljica odTrnja. „Sansa nam još nije ni rekla da bivolela da nas poseti.“

„О, zaista bih volela“, reče Sansa.Visoki Sad je zvučao kao mesto okakvom je oduvek sanjala, kao prelepičarobni dvorac koji se nekada nadala daće naći u Kraljevoj Luci.

„...LETNJEM ZRAKU NANJUŠIMIRIS, URA! TO NJUŠKA NJUŠKA MU

SURA! SAV CRN I KOSMAT, TAJMEDVED JEDAN TMURAN.“

„Ali kraljica“, nastavi Sansa, „oname neće pustiti da odem...“

„Hoće. Bez Visokog Sada, Lanisterinemaju izgleda da zadrže Džofrija naprestolu. Ako moj sin lord volina tozatraži, neće imati izbora do da muudovolji.“

„А on će to da zatraži?“ - upita Sansa.„Stvarno?“ Ledi Olena se namršti. „Nevidim potrebu da mu ostavim izbora.Naravno, on nema pojma šta nam jepravi cilj.“

„U LETNJEM ZRAKU NANJUŠIMIRIS, URA!“

Sansi se nabra čelo. „Naš pravi cilj,moja gospo?“

MIRIŠE, BRUNDA - MED NJUŠI PAZAURLA, U LETNJEM ZRAKU, URA!“

„Da te udamo, dete“, reče starica dokje Salčić urlao staru, staru pesmu, „zamog unuka.“

Da se udam za ser Lorasa, oh...Sansi stade dah u grlu. Priseti se serLorasa u iskričavom safirnom oklopu,kako joj baca ružu. Ser Lorasa u belojsvili, tako čistog, nevinog, lepog. Jamicau obrazima kada se smejao.Milozvučnosti njegovog smeha, toplotenjegove šake. Mogla je samo da zamislikako bi bilo dići njegovu tuniku, imilovati glatku kožu pod njom, propetise na prste i poljubiti ga, proći prstimakroz njegove guste smeđe uvojke, utopitise u njegovim smeđim očima. Uz obraze

joj se uspuza rumenilo.„О, JA SAM DEVICA LJUPKA,

NEVINA CURA! ZA IGRU NEĆUKOSMATA MEDVEDA SURA! NEĆUMEDVEDA SURA! NIPOŠTO ZA IGRUNEĆU MEDVEDA SURA!“

„Želela bi to, Sansa?“ - upitaMargeri. „Ја nemam sestara, već samobraću. O, molim te, reci ’da’, molim tereci da pristaješ da se udaš za mogbrata.“

Reči pokuljaše iz nje. „Da. Hoću.Volela bih to više od bilo čega na svetu.Udati se za ser Lorasa, voleti ga...“

„Lorasa?“ Ledi Olena je zvučalaozlojeđeno. „Ne budi luckasta, dete.Kraljevi gardisti se nikada ne žene. Zarte u Zimovrelu ničemu nisu naučili?

Govorili smo o mom unuku Vilasu. Onjeste malo prestar za tebe, ali je ipakdrag momak. U njemu nema ničegvolovskog, a pride je i naslednikVisokog Sada.“

Sansi se zavrte u glavi; jednog trenajoj je glava bila puna snova o Lorasu, asledećeg su joj svi oteti. Vilas? Vilas?„Ја“, kaza ona glupo. Ljubaznost jeoklop gospe. Ne smeš da ih uvrediš,pazi šta ćeš reći. „Ја ne poznajem serVilasa. Nikada nisam imala tozadovoljstvo, moja gospo. Je li i on... jeli i on tako velik vitez kao njegovabraća?“

„...TAD UVIS CURU DIŽE. URA! O,MEDVED KRZNA SURA!“

„Ne“, odgovori Margeri. „Nikada

nije položio viteške zavete.“Baka joj se namršti. „Reci devojci

istinu. Siroti momak je bogalj, i tu nemašta da se krije.“

„Povredio se kao štitonoša, na svomprvom turniru“, priznade Margeri. „Konjmu se srušio i smrskao mu nogu.“

„Za to je kriva ona dornska zmija,onaj Oberin Martel. A i njegov meštar.“

„VITEZA HTEDOH - A ZVERKA TISI SURA! O, MEDVED KRZNA SURA!SAV CRN I KOSMAT, O, MEDVEDJEDAN TMURAN!“

„Vilas ima hromu nogu, ali dobrosrce“, reče Margeri. „Imao je običaj dami čita kada sam bila mala, i da mi crtazvezde. Volećeš ga isto kao i mi,Sansa.“

„TAD UDARI GA, VRISNU NEVINACURA, AL’ ON U MEDNU KOSUJEZIK VEĆ TURA, U MEDNU KOSUTURA! TA ON U MEDNU KOSU JEZIKVEĆ TURA!“

„Kada ću moći da ga upoznam?“ -upita Sansa, oklevajući.

„Uskoro“, obeća Margeri. „Kadadođeš u Visoki Sad, nakon što se Džofrii ja venčamo. Moja baka će te povesti.“

„Hoću“, potvrdi starica, potapšavšiSansinu ruku i osmehnuvši se blagimizboranim osmehom. „Hoću, nego šta.“

„UZDAHNU CURA, CIKNU,RAZMAHNU, URA! MEDVEDE MILI!ZAPEVA KRZNA SURA! PA SKUPAHAJDE, DRŽEĆ SE DŽADE, GURAJ!

TAJ MEDVED KRZNA SURA I LJUPKACURA!“ Salčić gromoglasno završiposlednje stihove, skoči u vazduh idočeka se na obe noge uz tresak kojiprodrma vinske pehare na stolu. Žene suse smejale i tapšale.

„Mislila sam da se ta užasna pesmanikada neće završiti“, reče Kraljica odTrnja. „Ali gle, eno stiže moj sir.“

DŽONSvet beše siva tama, mirisao je na

borove i mahovinu i hladnoću. Bledemagle dizale su se sa crne zemlje dok sujahači prolazili kroz razbacano stenje ikržljavo drveće, dole premaprimamljivim vatrama raštrkanim porečnoj dolini poput dragulja. Uz obaleledenobele Mlečne vode bilo je viševatri nego što je Džon Snežni mogao daizbroji, na hiljade vatri, dugačka reka odtreperavih svetala. Prsti šake kojom jebaratao mačem opuštali su se i stezali.

Spuštali su se niz obronak bez barjakai truba; tišinu su remetili tek daleki šapatreke, kloparanje kopita i zveckanje

oklopa Čegrtave Košulje. Negde gore,orao je lebdeo na velikim plavosivimkrilima, dok su dole hodali ljudi, psi,konji i jedan jezovuk.

Kamen odskoči od litice, odlomljenkopitom, i Džon vide Duha kako okrećeglavu na iznenadni zvuk. Čitavog dana jes udaljenosti pratio jahače, kao što mu jei bio običaj, ali kada bi se mesec digaoiznad borova, približio bi se, zažarenihcrvenih očiju. Psi Čegrtave Košuljepozdravljali su ga horom laveža idivljeg režanja, kao i obično, ali sejezovuk nije na njih osvrtao. Pre šestdana, najveći pas ga je zaskočio s leđadok su divljani dizali logor za noć, ali seDuh okrenuo i napao, nateravši psa ubeg, okrvavljenog bedra. Nakon toga ga

se ostatak čopora i te kako klonio.Brdski konjić Džona Snežnog tiho

zanjišta, ali dodir i blaga reč brzosmiriše životinju. Kada bi se samo injegovi vlastiti strahovi tako lakosmirivali. Bio je sav u crnom, u crnomNoćne straže, ali su neprijatelji jahali iispred i iza njega. Oni su divljani, a jajašem s njima. Igrit je nosila plaštKorina Polušake, Lenil je imao njegovuverižnjaču, velika kopljanica Regvilnjegove rukavice, jedan od strelacanjegove čizme. Korinova kaciga pripalaje niskom neuglednom čoveku zvanomRik Dugokoplje, ali je loše pristajalanjegovoj uskoj glavi, tako da je i njegadao Igrit. A Čegrtava Košulja je u kesidržao Korinove kosti, zajedno s

krvavom glavom Ebena, brata koji je saDžonom pošao da izvidi Prevoj urlika.Mrtvi, svi su sem mene mrtvi, a ja sammrtav za svet.

Igrit je jahala odmah iza njega. Prednjim je bio Rik Dugokoplje. Gospodarkostiju je njima dvoma naredio da mubudu čuvari. „Ako vrana odleti, i vašeću kosti skuvati“, upozorio ih je kada sukrenuli, smeškajući se kroz krive zubelobanje džina, koju je nosio kao kacigu.

Igrit mu se posprdno nasmejala.„Hoćeš ti da ga čuvaš? Poverio si namtu dužnost, sad nas pusti na miru.“

Oni su stvarno slobodan narod, videDžon. Čegrtava Košulja ih je moždapredvodio, ali se niko od njih nijeustručavao da mu odgovori.

Vođa divljana ga je prostrelioneprijateljskim pogledom. „Ove druge simožda prevario, vrano, ali nemoj mislitida ćeš prevariti Mensa. Njemu će bitidovoljan jedan pogled na tebe, i znaćeda lažeš. A kada se to desi, napravićuplašt od tog tvog vuka, rasporiću ti mekidečački stomak, i zašiću ti unutralasicu.“

Džonova desnica otvarala se izatvarala, napinjući opečene prste podrukavicom, ali se Rik Dugokoplje samonasmejao. „А gde ćeš u ovom snegu danađeš lasicu?“

Te prve noći, nakon dugačkog dana usedlu, ulogorili su se u plitkom kamenomulegnuću na vrhu nekog bezimenog brda,okupivši se oko vatre, dok je sneg

počinjao da pada. Džon je gledao kakose pahuljice tope iznad plamenova.Uprkos slojeva vune i krzna i kože,osećao se sleđeno do kosti. Igrit je poslejela sela kraj njega, s navučenomkapuljačom i šakama gurnutim podpazuha, da bi ih ugrejala. „Kada Mensčuje kako si sredio Polušaku, odmah ćeda te primi“, reče mu ona.

„Gde će da me primi?“Devojka se prezrivo nasmeja. „Među

nas. Misliš da si ti prva vrana koja jeodletela sa Zida? Svi vi u srcu želite daodletite u slobodu.“

„А kada budem slobodan“, izgovorion sporo, „da li ću biti slobodan i daodem od vas?“

„Naravno da hoćeš.“ Imala je topao

osmeh, uprkos krivim zubima. „А mićemo biti slobodni da te ubijemo.Opasno je biti slobodan, ali većina ljudizavoli ukus slobode.“ Ona mu stavisvoju ruku u rukavici na nogu, tik iznadkolena. „Videćeš.“

I hoću, pomisli Džon. Videću i čuću,i saznaću sve, a kada to uradim, odnećuglas nazad na Zid. Divljani su gaprimili kao verolomnika, ali je u srcu idalje bio čovek Noćne straže, naposlednjem zadatku koji mu je poverioKorin Polušaka. Pre nego što sam gaubio.

Na dnu padine naiđoše na potočićkoji je izvirao u brdima i ulivao se uMlečnu vodu. Izgledao je kao da je savod kamena i stakla, mada su čuli zvuk

vode kako teče ispod zaleđene površine.Čegrtava Košulja ih povede preko,slomivši tanku ledenu pokoricu.

Kada pređoše potočić, priđoše imtragači Mensa Rajdera. Džon ih jednimpogledom odmeri: osam jahača,muškaraca i žena, obučenih u krzno itvrdu kožu, s ponekom kacigom ikomadom oklopa. Behu naoružani štogvozdenim, što u vatri ojačanimkopljima, svi sem vođe, mesnatogplavokosog čoveka vodnjikavih očiju,koji je nosio veliku kosu od oštrogčelika. Plačljivac, bilo mu je odmahjasno. Crna braća su pričala o njemumnoge priče. Poput Čegrtave Košulje,Psoglave Harme i Alfina Vranoubice,bio je čuven pljačkaš.

„Gospodaru kostiju“, oglasi sePlačljivac kada ih vide, a onda odmeriDžona i njegovog vuka. „Kо je to?“

„Vrana preletačica“, reče ČegrtavaKošulja, koji je više voleo da ga zovuGospodar kostiju, zbog zveckavogoklopa koji je nosio. „Bojao se da ću injemu uzeti kosti, kao Polušaki.“ Onmahnu drugim divljanima svojomvrećom s trofejima.

„On je ubio Korina Polušaku“, kazaRik Dugokoplje. „On i taj njegov vuk.“

„А sredio je i Orela“, dodadeČegrtava Košulja.

„Momak je zverobraz, ili neštoslično“, ubaci Regvil, krupnakopljanica. „Njegov vuk je otkinokomad Polušakine noge.“

Plačljivčeve crvene vodnjikave očijoš jednom odmeriše Džona. „Stvarno?Kad ga malo bolje pogledam, i liči mina vuka. Odvedite ga Mensu, možda ćega zadržati.“ On okrenu konja iodgalopira, praćen svojim jahačima.

Duvao je oštar i vlažan vetar kada suprešli dolinu Mlečne vode i jedno izadrugoga projahali kroz rečni logor. Duhse držao blizu Džona, ali mu je njegovmiris prethodio kao glasnik, i uskoro seoko njih iskupiše divljanski psi, lajući irežeći. Lenil zaurla na njih da umuknu,ali se oni ne obazreše na njega. „Таtvoja zverka im nije baš po volji“, rečeDžonu Rik Dugokoplje.

„Oni su psi, a on je vuk“, odgovoriDžon. „Znaju da nije od njihovog soja.“

Kao što ni ja nisam od vašeg. Alimorao je da misli na svoju dužnost, nazadatak koji mu je poverio KorinPolušaka kraj njihove poslednjezajedničke vatre - da igra uloguizdajnika, i ustanovi šta to divljani tražeu surovoj i studenoj divljiniLedenkandži. „Neku moć“, rekao jeKorin Matorom Medvedu, ali je umropre nego što je otkrio šta je ona, i da liju je Mens Rajder našao u svojimiskopavanjima.

Svuda uz reku bilo je logorskih vatri,među taljigama i kolima i sankama.Mnogi divljani podigli su šatore, odkoža i valjane vune. Drugi su se smestiliiza stena, pod grube zaklone, ili suspavali ispod svojih kola. Kod jedne

vatre Džon vide čoveka kako u plamenuojačava vrške dugačkih drvenih kopaljai baca ih na gomilu. Malo dalje su dvabradata mladića u tvrdoj koži vežbala saštapovima, skačući jedan na drugogapreko vatri, stenjući svaki put kada biudarac pao. U blizini je u krugu sedelodesetak žena; stavljale su pera u strele.

Strele za moju braću, pomisli Džon.Strele za narod moga oca, za narodZimovrela i Čardaka šumskog iPoslednjeg ognjišta. Strele za Sever.

Međutim, nisu svi prizori na koje jenaišao bili vezani za rat. Video je i ženekako plešu, i čuo plač novorođenčadi, ivideo je jednog dečačića kako trčiispred svog brdskog konjića, sav umotanu krzno, i zadihan od igre. Ovce i koze

slobodno su lutale, dok su volovi tromotražili travu po obali. Miris pečeneovčetine dizao se s jedne vatre, a naddrugom vide vepra kako se okreće nadugačkom ražnju.

Na otvorenom prostoru okruženomvisokim zelenim vojničkim borovima,Čegrtava Košulja sjaha. „Ovde ćemo seulogoriti“, reče on Lenilu i Regvil iostalima. „Nahranite konje, pa pse, pasebe. Igrit, Dugokoplje, povedite vranuda ga Mens vidi. Posle ćemo da garasporimo.“

Ostatak puta su hodali, kraj jošlogorskih vatri i još šatora, dok ih jeDuh u stopu pratio. Džon nikada ranijene beše video toliko mnoštvo divljana.Pitao se da li ga je iko ikada video.

Logor se pruža u beskraj, mislio je, alizapravo, to je stotinu različitih logora,i svaki je ranjiviji od prethodnog.Razvučeni duž mnogih milja, divljaninisu imali nikakve odbrane, ni jama ninaoštrenog kolja, tek male skupinetragača koje su patrolirale u blizini.Svaka družina, klan ili selo jednostavnoje stalo gde mu se svidelo, čim je videloda ostali staju, ili našlo prikladno mesto.Slobodni narod. Ako ih njegova braćaiznenade u takvom neredu, mnogi će zasvoju slobodu platiti krvlju. Bili subrojni, ali je Noćna straža imaladisciplinu, a u bici disciplina pobeđujebrojnost u devet slučajeva od deset, tomu je otac jednom rekao.

Nije bilo sumnje koji šator pripada

kralju. Bio je tri puta veći od sledećegnajvećeg koji je video, i čulo se kakoiznutra dopire muzika. Poput mnogihmanjih šatora, napravljen je odzašivenih koža na kojima je još bilokrzna, ali su to kod Mensa Rajdera bilačupava bela krzna snežnih medveda.Šiljasti krov su krasili rogovidžinovskog losa, vrste koja je nekadaslobodna lutala kroz Sedamkraljevstava, u vreme Prvih ljudi.

Tu napokon naiđoše na branioce: dvastražara na ulazu u šator, oslonjena navisoka koplja, sa okruglim kožnimštitovima zakačenim za ruke. Kadavideše Duha, jedan obori vrh svogkoplja i reče: „Тa zver ostaje ovde.“

„Duše, mesto“, naredi Džon. Jezovuk

sede.„Dugokoplje, pazi na zver.“ Čegrtava

Košulja otvori ulaz u šator i mahnuDžonu i Igrit da uđu.

Šator je bio topao i pun dima. U svačetiri ugla je u korpama tinjao ćumur,ispunjavajući vazduh crvenkastimsvetlom. Još koža je prekrivalo pod.Džon se oseti potpuno usamljeno dok jestajao tu u svojoj crnoj odeći, čekajućina pažnju izdajnika koji je sebe nazivaoKraljem s one strane Zida. Kada mu seoči privikoše na zadimljenu, crvenkastutamu, on vide šestoro ljudi, od kojih seniko nije osvrtao na njega. Crnomanjastimladić i lepa plavokosa žena delili surog medovine. Trudnica je stajala iznadmangala, pekući dve kokoške, dok je

sedokosi čovek u otrcanom crno-crvenom ogrtaču sedeo na jastukuprekrštenih nogu, svirajući lautu ipevajući:

Dornjaninova žena ko sunce sjala

čarom,od pramaleća lepši poljub joj bio.Al’ Dornjaninov mač je čelika crnog,

kaljen,ah! poljub njegov crnu je grozu krio. Džon je znao tu pesmu, mada je bilo

čudno čuti je tu, u krznenom šatoru izaZida, deset hiljada liga daleko odcrvenih planina i toplih vetrova Dorne.

Čegrtava Košulja skide svoju

požutelu kacigu dok je čekao da sepesma završi. Ispod oklopa od kostiju itvrde kože, on beše sitan čovek, a licepod lobanjom džina beše obično,isturene brade, retkog brka i žućkastih,usukanih obraza. Oči mu stajahu blizujedno drugog, obrve su se spajale nasredčela, a retka tamna kosa već se povlačilasa zalizaka.

Dornjaninova žena pevala dok se

mije,bio joj slađi glas no breskva medna,al’ Dornjaninov mač već svoju

pesmu vije,ah! pijavica, krvi željna, a ledna.

Pored mangala, na tronošcu je sedeonizak ali izuzetno širok čovek, jedućikokošku s ražnja. Vrela mast curila muje sa usana u snežnobelu bradu, ali se onveselo osmehivao. Debele zlatne grivneukrašene runama okivale su mu masivnemišice, a na sebi je imao tešku crnuverižnjaču, koja je mogla da potiče samood nekog mrtvog izvidnika. Koju stopudalje, jedan viši, suvlji čovek u kožnojkošulji sa zašivenim bronzanim listićimastajao je i mršteći se proučavao mapu, svelikim dvoručnim mačem u kožnimkoricama, prebačenim preko ramena.Bio je prav kao koplje, sav u dugačkimžilavim mišićima, glatko obrijan, ćelav,s jakim pravim nosem, i dubokousađenim sivim očima. Možda bi bio

privlačan da je imao uši, ali beše ostaobez oba, da li od mraza ilineprijateljskog noža, Džon to nije mogaoda zna. Glava mu je zbog njihovognedostatka delovala usko i šiljato.

I belobradi i ćelavi su bili ratnici,Džonu je to bilo jasno na prvi pogled.Ova dvojica su mnogo opasniji odČegrtave Košulje. Pitao se ko je od njihMens Rajder.

Na travi vitez leži sred mrkle tmine

slepe,krvcom se vrelom svojom vitez, gle,

sladi,braća mu nad njim kleče, molitvom

da ga krepe,

al’ on se nasmeja, zapeva vitezmladi.

„О, bratci, mili bratci, dan mi je

došo sudnji,jest, Dornjanin mi život prekrati

trenom,al’ šta to mari sada, svi smo mi

smrtni ljudi,za života se sladih njegovom

ženom!“ Dok su zamirali poslednji zvuci

„Dornjaninove žene“, ćelavi bezuhičovek diže pogled i strašno se namrština Čegrtavu Košulju i Igrit, i Džonaizmeđu njih. „Šta je ovo?“ - upita.

„Vrana?“„Crni gad koji je preklao Orela“, reče

Čegrtava Košulja, „а pride i prokletizverobraz.“

„Rečeno vam je da ih sve pobijete.“„Ovaj je prešao na našu stranu“,

objasni Igrit. „Svojom rukom je ubioKorina Polušaku.“

„Ovaj dečak?“ Bezuhog čoveka tevesti kao da razbesneše. „Polušaka jetrebalo da bude moj. Imaš li ime,vrano?“

„Džon Snežni, veličanstvo.“ Pitao seda li se od njega očekuje i da klekne.

„Veličanstvo?“ Bezuhi čovek pogledakrupnog belobradog. „Vidiš. Misli dasam kralj.“

Bradonja prasnu u tako žestok smeh

da mu komadići piletine poleteše iz ustana sve strane, pa obrisa mast s ustanadlanicom ogromne šake. „Mora da jemali slepac. Ko je ikada čuo za kraljabez ušiju? Pa kruna bi mu pala pravo navrat! Ha!“ On se iskezi Džonu, brišućiprste o čakšire. „Zatvori kljun, vrano.Okreni se oko sebe, pa ćeš možda ivideti onoga koga tražiš.“

Džon se okrenu.Pevač ustade. „Ја sam Mens Rajder“,

reče dok je odlagao lautu. „А ti si kopileNeda Starka, Snežni od Zimovrela.“

Zatečen, Džon na tren ostade bez reči,pre nego što se dovoljno pribra da kaže:„Ро čemu... po čemu ti to znaš...“

„То je priča za kasnije“, odgovoriMens Rajder. „Kako ti se dopala pesma,

momče?“„Prilično. Čuo sam je i ranije.“„Al’šta to mari sada, svi smo mi

smrtni ljudi“, izgovori vedro Kralj sone strane Zida, „za života se sladihnjegovom ženom. Reci mi, da li mi mojGospodar kostiju govori istinu? Ubio simog starog prijatelja Polušaku?“

„Jesam.“ Mada je to bilo višenjegovo delo nego moje.

„Kula senki više nikada neće delovatitako strašno“, reče kralj sa setom uglasu. „Korin je bio moj neprijatelj. Alii moj brat, nekada. Dakle... da li da tizahvalim što si ga ubio, Džone Snežni?Ili da te prokunem?“ Izazovno mu seosmehnu.

Kralj s one strane Zida uopšte nije

izgledao kao kralj, pa čak ni kaodivljanin. Bio je osrednjeg rasta, vitak,oštrih crta lica, pronicljivih smeđihočiju i smeđe kose koja je bila gotovosasvim osedela. Na glavi mu ne bešekrune, na rukama zlatnog prstenja, okovrata dragulja, čak ni iskre srebra. Bioje odevenu vunu i kožu, a jedini odevnipredmet vredan pažnje beše mu otrcanicrni vuneni plašt, na kome su dugačkerazderotine bile zakrpljene izbledelomcrvenom svilom.

„Treba da mi zahvališ što sam ti ubioneprijatelja“, prozbori Džon Snežninapokon, „i da me kuneš što sam ti ubioprijatelja.“

„Ha!“ - zagrme sedobradi. „Dobarodgovor!“

„Slažem se.“ Mens Rajder mahnuDžonu da priđe bliže. „Ako hoćeš danam se pridružiš, bolje da nas upoznaš.Čovek za koga si pomislio da sam jajeste Stir, magnar od Tena. Magnarznači ’lord’ na Starom jeziku.“ Bezuhičovek je hladno posmatrao Džona dok seMens okretao sedobradom. „А ovajovde, naš žestoki utamanjivač pilića,jeste moj odani Tormund. Žena...“

Tormund ustade. „Stoj. Stiru si daonjegove počasti, daj meni moje.“

Mens Rajder se nasmeja. „Kakohoćeš. Džone Snežni, pred tobom stojiTormund Džinoubica, Bajkotvorac,Rogoduvač, Ledokršilac. A takođe iTormund Grompesnica, Muž medvedica,Medni kralj Rumenih dvora, Govornik s

bogovima, i Otac vojski.“„Е, to je malo više nalik na mene“,

kaza Tormund. „Dobro došao, DžoneSnežni. Uzgred, zverobraze volim, ali nei Starkove.“

„Ova dobra žena za mangalama“,nastavi Mens Rajder, „jeste Dala.“Trudnica se stidljivo osmehnu. „Premanjoj se ponašaj kao prema kraljici, nosimoje dete.“ Onda se okrenu poslednjimdvoma. „Ova lepotica je njena sestraVal. Mladi Jarl kraj nje joj je najnovijaigračka.“

„Nijedan čovek ne može reći da sammu igračka“, reče Jarl, taman i žestok.

„А Val je žensko“, frknu sedobradiTormund. „То je, momče, do sadatrebalo da primetiš.“

„Eto, to smo ti mi, Džone Snežni“,reče Mens Rajder. „Kralj s one straneZida i njegov dvor, kakav je da je. Asada, rekao bih, da čujemo i tebe.Odakle dolaziš?“

„Iz Zimovrela“, odgovori on, „prekoCrnog zamka.“

„А šta te vodi na Mlečnu vodu, takodaleko od vatri doma?“ On ne sačeka naDžonov odgovor, već smesta pogledaČegrtavu Košulju. „Koliko ih je bilo?“

„Petorica. Trojica su mrtva, a momakje ovde. Preostali je peške krеnuo uplanine, neprohodne za konje.“

Rajderove oči ponovo pogledašeDžonove. „Bila su vas samo petorica?Ili se još tvoje braće šunja naokolo?“

„Bila su nas četvorica i Polušaka.

Korin je vredeo kao dvadeset običnihljudi.“

Kralj s one strane Zida se na toosmehnu. „Nisi jedini koji tako misli.Ipak... dečak iz Crnog zamka saizvidnicima iz Kule senki? Kako je dotoga došlo?“

Džon je laži već imao spremne. „Lordzapovednik me je poslao Polušaki nakaljenje, tako da me je on poveo u svojuizvidnicu.“

Magnar Stir se na to namršti.„Izvidnicom to zove... zašto bi vraneizviđale Prevoj urlika?“

„Sela su bila pusta“, iskreno će Džon.„Kao da je sav slobodni narod nestao.“

„Nestao, jeste“, reče Mens Rajder, „Ito ne samo slobodni narod. Ko ti je

rekao da smo ovde, Džone Snežni?“Tormund frknu. „Kraster, ili sam ja

stidljiva devica. Reko sam ti, Mense, togstvora treba skratiti za glavu.“

Kralj ozlojeđeno pogleda onogstarijeg čoveka. „Tormunde, pokušajjednom da razmisliš pre nego štoprogovoriš. Znam da je bio Kraster.Hteo sam da vidim da li će mi Džon rećiistinu.“

„На.“ Tormund pljunu. „Е, baš samga uprsko!“ Onda se iskezi Džonu.„Vidiš, momče, zato je on kralj, a ne ja.Mogu da ga pobedim u piću, tuči ipesmi, a ona stvar mi je triput veća odnjegove, ali Mens zna šta je lukavstvo.On ti je odrasto ko Vrana, znaš, a vranati je prepredena ptica.“

„Hoću da s momkom porazgovaramnasamo, moj Gospodaru kostiju“, obratise Mens Rajder Čegrtavoj Košulji.„Ostavite nas, svi.“

„Šta, čak i ja?“ - upita Tormund.„Ne, naročito ti“, reče Mens.„Ја ne jedem u dvorima u kojima

nisam dobrodošao.“ Tormund ustade.„Ја i kokoške idemo.“ Zgrabi još jednopile s mangala, gurnu ga u džep zašivenu postavu kaputa, izusti „ha!“, i odeližući prste. Ostali krenuše za njim, sviosim žene Dale.

„Sedi, ako hoćeš“, kaza Rajder kadaostadoše sami. „Jesi li gladan? Tormundnam je ostavio bar dve ptice.“

„Rado bih jeo, veličanstvo. I hvalati.“

„Veličanstvo?“ Kralj se osmehnu.„То nije zvanje koje se često čuje sausana slobodnog naroda. Dovoljno jesamo da me zoveš Mens, i svi će znatina koga misliš. Hoćeš li rog medovine?“

„Rado“, reče Džon.Kralj nasu sebi, a Dala iseče reš

pečene piliće, i svakom prinese popolovinu. Džon skinu rukavice i poče dajede prstima, čupajući i poslednjumrvicu mesa s kostiju.

„Tormund je dobro rekao“, progovoriponovo Mens Rajder dok je kidao veknuhleba. „Crna vrana je prepredena ptica,to je istina... ali sam ja bio vrana dok tijoš nisi bio veći od deteta u Dalinomstomaku, Džone Snežni. Zato pazi da samnom ne igraš prepredene igre.“

„Biće tvoja volja, veli... Mense.“Kralj se nasmeja. „Velimense! Zašto

da ne? Malopre sam ti obećao priču, otome kako sam te prepoznao. Jesi li jeveć odgonetnuo?“

Džon odmahnu glavom. „Da nijeČegrtava Košulja poslao glas?“

„Vazduhom? Mi nemamo obučenegavranove. Ne, prepoznao sam ti lice.Već sam ga ranije video. I to dvaput.“

U prvom trenutku to nije imalosmisla, ali Džonu svanu kada malo boljerazmisli. „Dok si bio brat u Straži...“

„Odlično! Da, tada je bilo prvi put.Bio si tek dečak, a ja sav u crnom, jedanod desetine konjanika u pratnji staroglorda zapovednika Korgila kada jedošao u posetu tvom ocu u Zimovrel.

Hodao sam po zidu iznad dvorišta kadasam naleteo na tebe i tvog brata Roba.Prethodne noći je padao sneg, i vasdvojica ste napravili veliku gomiluiznad kapije, i čekali ste da neka žrtvaprođe ispod.“

„Sećam se“, reče Džon uz iznenadansmeh. Mladi crni brat na zidinama, da...„Zakleo si se da nikome nećeš reći.“

„I održao sam reč. Bar tu.“„Bacili smo sneg na Debelog Toma.

On je bio očev najsporiji gardista.“ Tomih je kasnije jurio po dvorištu, sve dokse sva trojica nisu zarumeneli kaojesenje jabuke. „Ali kažeš da si mevideo dva puta. Kada je bilo drugi put?“

„Kada je kralj Robert došao uZimovrel da postavi tvog oca za

desnicu“, reče vedro Kralj s one stranezida.

Džonove oči se razrogačiše odneverice. „То je nemoguće.“

„Moguće je. Pošto je tvoj otac saznaoda kralj dolazi, poslao je vesti svombratu Bendženu na Zid, da bi i on došaona gozbu. Između crne braće i slobodnognaroda ima više prometa nego što tiznaš, i uskoro je vest stigla i do mojihušiju. Bila je to isuviše primamljivaprilika da bih joj se odupro. Tvoj stricnije znao kako izgledam, tako da njeganisam morao da se bojim, a bio samprilično siguran da se tvoj otac nećesetiti mlade vrane koju je nakratkoupoznao pre mnogo godina. Želeo samda vidim Roberta svojim očima, kao

kralj kralja, a da procenim i tvog stricaBendžena. On je tada već bio prviizvidnik, i veliki dušmanin moga naroda.Stoga sam osedlao svog najhitrijegkonja, i odjahao.“

„Ali“, pobuni se Džon, „Zid...“„Zid može da zaustavi vojsku, ali ne i

jednog samog čoveka. Uzeo sam lautu ivreću srebra, uspeo se uz led blizuDugačke mogile, prepešačio nekolikoliga južno od Novog Dara, i kupio konja.Sve u svemu, stigao sam mnogo brže odRoberta, koji je putovao s velikomnezgrapnom kućom na točkovima, da binjegovoj kraljici bilo udobno. Sreo samga na dan puta južno od Zimovrela ipriključio se njegovoj povorci.Konjanici slobodnjaci i lutajući vitezovi

se uvek kače za kraljevske povorke, unadi da će dobiti službu kod kralja, amoja lauta mi je obezbedila da me lakoprihvate.“ On se nasmeja. „Znam svakubezobraznu pesmu što je ikada spevana,bilo južno ili severno od Zida. I tako tije to. One noći kada je tvoj otac gostioRoberta, ja sam sedeo u dnu njegovedvorane sa ostalim konjanicimaslobodnjacima, slušajući Orlanda izStarigrada kako svira visoku harfu ipeva o mrtvim kraljevima ispod mora.Probao sam meso i medovinu tvog oca,video Kraljeubicu i Bauka... i u prolazuprimetio decu lorda Edarda i vučjuštenad što su ih u stopu pratila.“

„Bel Bard“, reče Džon, prisetivši sepriče koju mu je Igrit ispričala u

Ledenkandžama, one noći kada je umalonije ubio.

„Kamo sreće da jesam on. Neporičem da je Belov poduhvat nadahnuomoj... ali, koliko se sećam, nisam ukraonijednu tvoju sestru. Bel je pisao vlastitepesme, i živeo ih. Ja samo pevam pesmekoje su bolji ljudi spevali. Jošmedovine?“

„Ne“, kaza Džon. „Da su te otkrili...uhvatili...“

„Тvoj otac bi mi odsekao glavu.“Kralj slegnu ramenima. „Mada, poštosam jednom jeo za njegovim stolom,štitila su me gostinska prava. Zakonigostoprimstva drevni su kao Prvi ljudi, isveti kao drvo-srce.“ On pokaza ka stoluizmeđu njih, prelomljenom hlebu i

pilećim kostima. „Ovde si ti gost, i odmoje ruke ti se ništa nažao neće desiti...bar ne noćas. Zato mi reci iskreno,Džone Snežni. Da li si kukavica koja jeizdala iz straha, ili postoji neki drugirazlog koji te dovodi u moj šator?“

S gostinskim pravima ili bez njih,Džon je znao da stupa po tankom ledu.Jedan pogrešan korak, i može propasti, uvodu toliko hladnu da će mu srce stati.Odmeri svaku reč pre nego što jeizgovoriš, reče on sebi. Otpi dugačakgutljaj medovine, da da sebi vremena zaodgovor. Kada odloži rog, kaza: „Recimi zašto si ti napustio Stražu, pa ću tireći zašto sam ja to uradio.“

Mens Rajder se osmehnu, baš kao štose Džon nadao. Kralj je očigledno bio

čovek koji voli zvuk sopstvenog glasa.„Sigurno si čuo priče o momdezerterstvu, u to ne sumnjam.“

„Neki kažu da je to bilo zbog krune.Neki kažu zbog žene. Drugi tvrde daimaš divljanske krvi.“

„Divljanska krv je krv Prvih ljudi,ista krv koja kola kroz žile Starka. A štose krune tiče, vidiš li je?“

„Vidim ženu.“ On pogleda Dalu.Mens je uhvati za ruku i privuče je

bliže. „Moja gospa je nedužna. Upoznaosam je u povratku iz zamka tvog oca.Polušaka je bio istesan iz starehrastovine, ali sam ja od krvi i mesa, iveliki sam ljubitelj ženskih čari... počemu se ne razlikujem od tri četvrtineStraže. Ima ljudi koji još nose crno, a

imali su deset puta više žena od ovogsirotog kralja. Moraš ponovo dapogađaš, Džone Snežni.“

Džon se na trenutak zamisli.„Polušaka je rekao da si voleodivljansku muziku.“

„Jesam. I još je volim. To je većbliže meti, da. Ali ne i pogodak.“ MensRajder ustade, otkači kopču što mu jedržala plašt, pa ga prebaci preko klupe.„Bilo je to zbog ovoga.“

„Zbog plašta?“„Crnog vunenog plašta zakletog brata

Noćne straže“, reče Kralj s one straneZida. „Jednog dana smo u izvidniciulovili povelikog losa. Drali smo gakada je miris krvi dozvao iz jazbinecrnog risa. Oterao sam ga, ali ne pre

nego što mi je isekao plašt na trake.Vidiš? Ovde, ovde i ovde?“ On se tihonasmeja. „Razdrao mi je i ruku i leđa, ikrvario sam gore od losa. Moja braća suse bojala da ne umrem pre nego što meodvedu nazad meštru Malinu u Kulusenki, tako da su me odneli u obližnjedivljansko selo, gde smo znali da sejedna mudra starica bavi viđanjem.Ispostavilo se da je ona mrtva, ali me jenjena kći zbrinula. Očistila mi je rane,zašila me i hranila me kašom i napicimasve dok nisam dovoljno ojačao daponovo jašem. A zašila je i razderotinena mom plaštu, nekom grimiznom svilomiz Ašajia, koju je njena baka izvukla izolupine koge nasukane na Ledenoj obali.Bilo je to njeno najveće blago, i dar

meni.“ On ponovo prebaci plašt prekoramena. „Međutim, u Kuli senki su midali nov vuneni plašt iz skladišta,potpuno crn i obrubljen crnim, da seslaže s mojim crnim čakširama i crnimčizmama, crnim dubletom i crnimoklopom. Novi plašt bio je ceo celcat,bez ijedne razderotine... a što je važnijeod svega, bez imalo crvenog. LjudiNoćne straže se oblače u crno, strogome je podsetio ser Denis Malister, kaoda sam to zaboravio. Moj stari plaštsada može samo da se spali, rekao je on.Sledećeg jutra sam otišao... tamo gdepoljubac nije zločin, i gde čovek možeda nosi kakav god plašt poželi.“ Rekavšito, sklopi kopču i ponovo sede. „А ti,Džone Snežni?“

Džon otpi još jedan gutljaj medovine.Postoji samo jedna priča u koju će onpoverovati. „Kažeš da si bio uZimovrelu one noći kada je moj otacugostio kralja Roberta.“

„Kažem to jer jesam bio.“„Onda si nas sve video. Princa

Džofrija i princa Tomena, princezuMirselu, moju braću Roba i Brena iRikona, moje sestre Arju i Sansu. Videosi ih kako hodaju središnjim prolazom,kako ih svi gledaju dok zauzimaju svojamesta za stolom, tik ispod podijuma nakojem su sedeli kralj i kraljica.“

„Sećam se.“„А da li si video gde sam ja sedeo,

Mense?“ On se nagnu napred. „Da li sivideo gde su smestili kopile?“

Mens Rajder se zagleda u Džonovolice. „Mislim da je najbolje da tinađemo nov plašt“, reče kralj ispruživširuku.

DENERISPreko mirne plave vode razlegao se

spor, ravnomeran zvuk bubnjeva i mekopljuskanje vesala iz galija. Velika kogaje stenjala iza njih, a debela užad koja suih povezivala su se napinjala.Balerionova jedra mlitavo su i jalovovisila s jarbola. Pa ipak, dok je stajalana pramcu, gledajući svoje zmajevekako jure jedan drugoga preko vedrog,plavog neba, Deneris Targarjen bila jesrećnija nego ikada ranije u životu.

Njeni Dotraci su more zvali otrovnavoda, jer su zazirali od svake tečnostikoju njihovi konji ne mogu da piju. Nadan kada su tri broda digla sidro u

Kartu, moglo se pomisliti da jedre upakao, a ne u Pentos. Njeni hrabri mladikrvorodnici iskolačenim očima sugledali kako kopno nestaje, svakiodlučan da ne pokaže strah pre drugedvojice, dok su se njene služavke Iri iJiki grčevito držale za ogradu i bljuvalepreko čim bi i najmanji talasić zaljuljaolađe. Ostatak Deninog sićušnog kalasaraostao je ispod paluba, draže im je bilodruštvo njihovih uznemirenih konja odužasnog sveta bez kopna koji jeokruživao brodove. Kada ih je šestogdana puta iznenada uhvatila bura, čula ihje kroz otvore na palubi; konje kako seritaju i užasnuto njište, jahače kako semole slabašnim drhtavim glasovimasvaki put kada bi se Balerion propeo ili

zaneo.Međutim, nikakva bura nije mogla da

uplaši Deni. Deneris Olujrođena, takosu je zvali, pošto je na svet došla nadalekom Zmajkamenu dok je napoljuurlala najveća oluja koju Vesterospamti, oluja tako silna da je otrgnulakamena čudovišta sa zidina zamka, aflotu njenog oca pretvorila u iverje.

U Uskom moru često su besnele oluje,a Deni ga je kao devojčica prešla nadesetine puta, bežeći od jednogSlobodnog grada do drugog, tek polakoraka ispred Uzurpatorovih najmljenihnoževa. Volela je more. Dopadao joj seoštar slani miris vazduha, i beskrajhorizonta, oivičenog samo pokrovom odažurnog neba. Zbog svega toga se

osećala malom, ali i slobodnom. Volelaje delfine koji su ponekad plivali krajBaleriona, prosecajući talase poputsrebrnastih kopalja, i leteće ribe koje biugledali s vremena na vreme. Volela ječak i mornare, s njihovim pesmama ipripovestima. Jednom je, na putovanjuza Bravos, dok je gledala kako seposada rve s velikim zelenim jedrompred skoru buru, čak i pomislila kako bilepo bilo biti mornar. Ali kada je torekla bratu, Viseris ju je čupao za kosusve dok nije zaplakala. „Ti si zmajevakrv“, urlao je na nju. „Zmaj, a nenekakva smrdljiva riba.“

I u tome se pokazao kao budala, kaoi u mnogo čemu drugom, pomisli Deni.Da je bio strpljiviji i mudriji, sada bi

jedrio na zapad da zauzme presto kojimu po pravu pripada. Viseris je bioglup i okrutan, to je napokon shvatila, alijoj je ipak ponekad nedostajao. Neokrutni slabić u koga se pretvorio prikraju, već brat koji ju je ponekad puštaoda mu se ušunja u krevet, dečak koji jojje pričao priče o Sedam kraljevstava, igovorio joj koliko će im lepši životipostati kada se on jednom domognesvoje krune.

Kapetan se pojavi kraj nje. „Kad bisamo ovaj Balerion mogao da leti kaonjegov imenjak, veličanstvo“, reče on naiskvarenom valirijskom bogatozačinjenom pentoškim naglaskom. „Ondane bismo morali da veslamo, ni da sevučemo, ni da se molimo za vetar.“

„Baš tako, kapetane“, odgovori onauz osmeh, zadovoljna što ga jepridobila. Kapetan Groleo beše stariPentošanin, poput svog gospodara,Ilirija Mopatisa, i isprva beše uznemirenkao devica zato što će na svom broduprevoziti tri zmaja. Pedeset vedaramorske vode još je visilo sa rubapalubne ograde, za slučaj požara. Upočetku je Groleo tražio da se zmajevistave u kaveze, i Deni se s tim složila,da bi mu umirila strahove, ali oni behutoliko očigledno nesrećni da se uskoropredomislila, i zahtevala da ih oslobode.

Sada je čak i kapetanu Groleu bilodrago zbog toga. Izbio je jedan malipožar, ali su ga brzo ugasili; nasuprottome, na Balerionu je odjednom bilo

mnogo manje pacova nego pre, dok jejedrio pod imenom Saduleon. A njegovaposada, nekada jednako prestrašenakoliko i radoznala, počela je začudo dase žestoko ponosi „svojim“ zmajevima.Baš svaki od njih, od kapetana dokuvarevog malog, voleo je da ih gledakako lete... mada niko više od Deni.

Oni su moja deca, reče ona sebi, iako je megi govorila istinu, jedina sudeca koju ću ikada imati.

Viserionove krljušti behu boje svežepavlake, a rogovi, kosti krila i kičmaboje tamnog zlata i na suncu su sepresijavali blistavo kao metal. Regalbeše sazdan od zelenila leta i bronzejeseni. Jezdili su iznad brodova uširokim krugovima, sve više i više, a

svaki se trudio da nadvisi ostale.Zmajevi uvek najviše vole da

napadaju odozgo, naučila je Deni. Akobi se jedan našao između sunca i svogabrata, sklopio bi krila i obrušio sevrišteći, i sručili bi se s nebaisprepletani u klupko od krljušti,šibajući repovima i škljocajućičeljustima. Kada su to prvi put uradili,pobojala se da će jedan drugog ubiti, alito beše samo igra. Čim bi pljusnuli umore, odmah bi se razdvojili i ponovodigli, sikćući i klikćući, slana voda bi sepušila na njima, dok bi im krila grabilaka nebu. Drogon je takođe bio gore,mada ga nisu mogli videti; bio bimiljama napred, ili miljama iza, u lovu.

Njen Drogon je bio uvek gladan.

Gladan je i brzo raste. Još godinudana, možda dve, i biće dovoljno velikza jahanje. Onda mi neće trebatibrodovi da pređem veliko slano more.

Ali to vreme još nije došlo. Regal iViserion behu veličine omanjih pasa,Drogon tek nešto veći, a svaki pas bi odnjih bio teži; bili su svi u krilima ivratovima i repovima, lakši nego što suizgledali. I tako je Deneris Targarjenmorala da se osloni na drvo i vetar iplatno da je odvedu kući.

Drvo i platno su je zasada dobroslužili, ali se ćudljivi vetar pokazao kaoizdajnik. Šest dana i šest noći nije biloni daška, a sada je svanuo i sedmi dan, ajoš nije bilo ni povetarca da im napnejedra. Srećom, dva broda koja je

magister Ilirio poslao po nju behutrgovačke galije, sa po dve stotinevesala, i posadama snažnih veslača. Alivelika koga Balerion beše potpunodruga pesma; troma krmača od broda,širokog trupa, sa ogromnim skladištima ivelikim jedrima, ali bespomoćna bezvetra. Vagar i Meraksis su mu baciliužad da ga vuku, ali je tako put bioočajno spor. Sva tri broda behupretrpana putnicima, i teško natovarena.

„Ne vidim Drogona“, reče ser DžoraMormont, kada joj se pridruži naprednjoj palubi. „Da se nije opetizgubio?“

„Mi smo se izgubili, ser. Drogonu seovo mokro puzanje ne dopada ništa višeno meni.“ Smeliji od druge dvojice, njen

crni zmaj beše prvi koji je oprobao krilaiznad vode, prvi koji je odlepršao odbroda do broda, prvi koji je nestao uoblaku... i prvi koji je ubio. Tek što bileteće ribe iskočile iz vode, obuhvatilobi ih plameno koplje, i on bi ih zgrabio iprogutao. „Koliko će veliki porasti?“ -upita Deni radoznalo. „Da li znaš?“

„U Sedam kraljevstava postoje pričeo zmajevima koji su porasli toliko velikida su mogli iz mora da ugrabe divovskesipe.“

Deni se nasmeja. „Bilo bi čudesnovideti taj prizor.“

„То je samo priča, kalisi“, kaza njenvitez izgnanik. „Ljudi pričaju i o mudrimstarim zmajevima koji su živeli pohiljadu godina.“

„Stvarno, koliko zaista zmajevižive?“ Ona diže pogled kada se Viserionspusti nisko nad brod, lagano mašućikrilima, od čega se mlitava jedra blagozatalasaše.

Ser Džora slegnu ramenima. „Životnivek zmaja mnogostruko je duži odljudskog, ili bar tako pesme tvrde... alisu zmajevi koje je Sedam kraljevstavanajbolje upoznalo bili oni kućeTargarjena. Odgajani su za rat, i uratovima su i umirali. Zmaja je teškoubiti, ali nije nemoguće.“ ŠtitonošaBelobradi, koji je stajao kraj figure napramcu, s jednom suvom rukomstegnutom oko svog visokog štapa odhrastovine, okrenu se ka njima i reče:„Balerion Crni užas bio je dve stotine

godina star kada je umro, za vladavineDžeherisa Pomiritelja. Bio je tako velikida je mogao da proguta čitavog divljegbivola. Zmaj nikada ne prestaje da raste,veličanstvo, sve dok mu je hrane islobode.“ Ime mu beše Arstan, ali ga jeSnažni Belvas prozvao Belobradi, zbogbledih zalizaka, i sada su ga gotovo svitako zvali. Bio je viši od ser Džore,mada ne tako mišićav; oči mu behubledoplave, dugačka brada bela kaosneg i meka kao svila. „Slobode?“ -upita Deni radoznalo. „Šta hoćeš dakažeš?“

„U Kraljevoj Luci, tvoji preci su zasvoje zmajeve podigli ogroman zamak skupolom. Zmajište, tako se zvao. Još senalazi na Renisinom brdu, mada je sad

sav u ruševinama. Tu su obitavalikraljevski zmajevi u danima prošlim, iprostrano to zdanje beše, s gvozdenimkapijama tako širokim da je tridesetvitezova moglo kroz njih proći jedankraj drugoga. Pa ipak, pamti se danijedan od tamošnjih zmajeva nikadanije dostigao veličinu svojih predaka.Meštri kažu da tako beše zbog zidinaoko njih, i velike kupole nad njihovimglavama.“

„Kada bi nam rast zavisio od zidova,kmetovi bi svi bili sićušni, a kraljeviveliki kao divovi“, reče ser Džora.„Viđao sam ogromne ljude rođene ukolibama, i kepece koji su živeli uzamkovima.“

„Ljudi su ljudi“, odgovori Belobradi.

„Zmajevi su zmajevi.“ Ser Džoraprezrivo frknu. „Baš mudro.“ Izgnanivitez nije voleo starca, to je od početkajasno pokazivao. „Šta ti uopšte znaš ozmajevima?“

„Malo, to je istina. A ipak sam nekovreme služio u Kraljevoj Luci u dobakada je kralj Eris sedeo na Gvozdenomprestolu, i hodao sam ispod zmajskihlobanja, koje su me gledale sa zidovanjegove prestone dvorane.“

„Viseris je pričao o tim lobanjama“,kaza Deni. „Uzurpator ih je skinuo inegde sakrio. Nije mogao da podnese daga gledaju kako sedi na otetomprestolu.“ Ona pozva Belobradog bliže.„Da li si ikada upoznao mog kraljevskogoca?“ Kralj Eris II je umro pre nego što

mu je kći rođena.„Imao sam tu veliku čast,

veličanstvo.“„Smatrao si da je dobar i blag?“Belobradi dade sve od sebe da

sakrije osećanja, ali mu se ona jasnopokazaše na licu. „Veličanstvo je bilo...često prijatno.“

„Često?“ Deni se osmehnu. „Ali neuvek?“

„Umeo je da bude veoma surovprema onima koje je smatrao zaneprijatelje.“

„Mudar čovek nikada od kralja nepravi svog neprijatelja“, napomenuDeni. „Poznavao si i mog brataRegara?“

„Govorilo se da niko nikada nije

zaista upoznao princa Regara. Ipak,imao sam čast da ga vidim na turniru, ičesto sam ga slušao kako svira svojuharfu sa srebrnim žicama.“

Ser Džora ponovo ispusti prezrivzvuk. „Zajedno s hiljadama drugih nanekom žetvenom prazniku. Uskoro ćešnam reći da si mu bio štitonoša.“

„Ne tvrdim ništa takvo, ser. MajlsMuton beše štitonoša princa Regara, iRičard Lonmaut posle njega. Kada suosvojili svoje mamuze, sam ih jeproglasio za vitezove, i ostali su muverni pratioci. Mladi lord Koningtontakođe beše drag princu, ali mu najstarijiprijatelj beše Artur Dejn.“

„Jutarnji mač!“ - reče Deni,oduševljena. „Viseris je imao običaj da

priča o njegovom čudesnom belommaču. Govorio je da je ser Artur biojedini vitez u kraljevstvu koji se mogaomeriti s našim bratom.“

Belobradi obori glavu. „Nije na menida sudim o rečima princa Viserisa.“

„Kralja“, ispravi ga Deni. „On je biokralj, mada nikada nije vladao. Viseris,treći svoga imena. Ali šta hoćeš dakažeš?“ Njegov odgovor ne beše ono štoje očekivala. „Ser Džora je jednomrekao da je Regar bio poslednji zmaj.Sigurno je bio ratnik bez premca kada suga tako zvali?“

„Veličanstvo“, izusti Belobradi,„princ od Zmajkamena beše silan ratnik,ali...“

„Nastavi“, podstače ga ona. „Preda

mnom možeš slobodno da govoriš.“„Biće tvoja volja.“ Starac se osloni

na štap od hrastovine, izboranog čela.„Ratnik bez premca... to su lepe reči,veličanstvo, ali reči ne dobijaju bitke.“

„Mačevi dobijaju bitke“, reče serDžora jednostavno. „А princ Regar jeznao da barata mačem.“

„Jeste, ser, ali... ja sam video stotinuturnira i više ratova nego što bih voleo, ikoliko god snažan ili brz ili vešt vitezbio, uvek ima drugih koji će mu stati naput. Čovek pobedi na jednom turniru dabi na drugom brzo pao. Poraz možeznačiti i klizava trava, čak i ono što sijeo prošle noći. Promena vetra možedoneti dar pobede.“ Osvrnu se ka serDžori. „Ili marama neke gospe vezana

oko ruke.“Mormontovo lice se smrači. „Pazi šta

govoriš, starče.“Arstan je video ser Džoru kako se

bori u Lanisgradu, znala je Deni, naturniru na kome je Mormont pobedio smaramom jedne gospe vezanom okoruke. Osim pobedničkih počasti, osvojioje i gospu; Linesu od kuće Hajtauera,svoju drugu ženu, visokorođenu iprelepu... ali ga je ona upropastila inapustila, i uspomena na nju mu je sadabila teška. „Smiri se, moj viteže.“ Onapoloži šaku na Džorinu ruku. „Arstannije želeo da te uvredi, sigurna sam.“

„Kako ti kažeš, kalisi.“ Ser Džoringlas odisao je zlovoljom.

Deni se vrati štitonoši. „О Regaru

malo znam. Samo Viserisove priče, a onje bio mali dečak kada nam je bratpoginuo. Kakav je on zaista bio?“ Staracse na trenutak zamisli. „Sposoban. Toiznad svega. Odlučan, promišljen, odan,uporan. O njemu se pripoveda jednapriča... ali sam siguran da je i ser Džoratakođe zna.“

„Hoću da je čujem od tebe.“„Biće tvoja volja“, reče Belobradi.

„Kao mlad dečak, princ od Zmajkamenabeše pravi knjiški moljac. Tako je ranopočeo da čita da su ljudi govorili kakoje kraljica Raela sigurno progutalanekoliko knjiga i sveću dok joj je još biou stomaku. Regara nije zanimala igradruge dece. Meštri behu opčinjeninjegovom pameću, ali su se vitezovi

njegovog oca kiselo šalili kako se toponovo rodio Belor Blagosloveni. Svedok jednog dana princ Regar međusvojim svicima nije našao nešto što ga jepromenilo. Niko ne zna šta je to moglobiti, samo da se momak jednog jutraiznenada pojavio u dvorištu dok suvitezovi oblačili svoj čelik. Prišao jeser Vilemu Deriju, kaštelanu, i rekao:’Trebaju mi oklop i mač. Izgleda damoram postati ratnik.’

„I postao je!“ - uskliknu Deni,oduševljena.

„Zaista jeste.“ Belobradi se pokloni.„Oprosti mi veličanstvo. Govorimo oratnicima, a vidim da je Snažni Belvasustao. Moram da mu se nađem.“ Deni seosvrnu iza sebe. Evnuh se penjao na

srednju palubu, okretan uprkos svojojkrupnoći. Belvas beše zdepast i širok,dobrih devedeset oka sala i mišića,velikog smeđeg trbuha izbrazdanogožiljcima. Nosio je vrećaste pantalone,traku za pojas od žute svile i smešnomali kožni prsluk posut gvozdenimzakivcima. „Snažni Belvas je gladan!“ -zagrme on na sve i ni na koga posebno.„Snažni Belvas će sada da jede!“Okrenuvši se, on primeti Arstana naprednjoj palubi. „Belobradi! Donećešhranu za Snažnog Belvasa!“

„Možeš da ideš“, reče Deni štitonoši.On se ponovo pokloni, pa ode da sepostara za čoveka kome je služio.

Ser Džora ga je gledao sa izrazomnepoverenja na svom jednostavnom,

poštenom licu. Mormont beše krupan isnažan, jake vilice i širokih ramena. Nipo kom merilu ne naočit čovek, aliiskrenijeg prijatelja Deni od njega nebeše upoznala. „Bilo bi ti pametno dastarčeve priče ne uzimaš zdravo zagotovo“, kaza joj on kada Belobradi odedovoljno daleko da ih ne čuje.

„Kraljica mora sve da sluša“, podsetiga ona. „Visokorođene i male, snažne islabe, plemenite i podmitljive. Jedanglas će te možda slagati, ali u mnoštvuse uvek može naći istina.“ To jepročitala u nekoj knjizi.

„Poslušaj onda moj glas,veličanstvo“, reče izgnanik. „Тaj ArstanBelobradi nije prema tebi iskren. Prestarje da bude štitonoša, a predobro priča

da bi služio onog neotesanog evnuha.“To stvarno i jeste čudno, morala je

Deni da prizna. Snažni Belvas je biobivši rob, podignut i izvežban u arenamaMirina. Magister Ilirio ga je poslao daje čuva, ili je bar Belvas tako tvrdio, azaštita joj je uistinu trebala. Uzurpator jesa svog Gvozdenog prestola ponudiozemlje i lordovsku titulu čoveku koji jeubije. Jedan pokušaj je već načinjen, sčašom otrovanog vina. Što se višepribližavala Vesterosu, naredni napad jepostajao izvesniji. U Kartu je volšebnikPjat Pri poslao na nju Žalosnog čovekada osveti Neumiruće koje je spalila unjihovoj Kući prašine. Volšebnicinikada ne praštaju, tako se bar pričalo, aŽalosni ljudi uvek na kraju ubijaju svoju

žrtvu. Većina Dotraka takođe je protivnje. Koovi kala Droga sada vode vlastitekalasare, i nijedan ne bi oklevao dasmesta napadne njenu malu družinu, daih sve poubija i porobi njen narod, aDeni odvuče nazad u Ves Dotrak, dazauzme svoje mesto među uvenulimstaricama doš kalina. Nadala se da jojKsaro Ksoan Daksos nije neprijatelj, alije karćanski trgovac čeznuo za njenimzmajevima. A bila je tu i Kaiti od Senke,ta čudna žena pod crvenom lakiranommaskom, sa svim svojim zagonetnimsavetima. Da li mi je i ona neprijatelj,ili samo opasni prijatelj? Deni nijemogla biti sigurna.

Ser Džora me je spasao od trovača,a Arstan Belobradi od mantikore.

Možda će me Snažni Belvas spasti odsledećeg napada. Stvarno je bioogroman, s rukama poput omanjihdebala, i velikim zakrivljenim arakom,tako oštrim da bi se njime mogao brijatikada bi mu malje nikle na tim glatkimsmeđim obrazima, što je bio maloverovatno. A ipak, bio je i detinjast.Kao zaštitniku mu se može naći mnogamana. Srećom, imam ser Džoru i svojekrvorodnike. A i svoje zmajeve, tonikada ne smem da zaboravim. Svremenom, zmajevi će joj postatinajsigurnija zaštita, baš kao što su biliEgonu Osvajaču i njegovim sestrama,pre tri stotine godina. Sada su joj,međutim, donosili više opasnosti negozaštite. Na čitavom svetu postojala su

samo tri živa zmaja, i pripadali su njoj;bili su i čudo i užas, i bili suneprocenjivi.

Razmišljala je šta će sledeće reći, notad na vratu oseti prohladan povetarac, ipramen srebrnastozlatne kose joj zaigrapreko čela. Nad njom, platno zaškripa ipomeri se, i odjednom se poklič zaoričitavim Balerionom. „Vetar!“ - vikali sumornari. „Vetar se vratio, vetar!“

Deni pogleda naviše, gde su se jedravelike koge mreškala i nadimala dok suužad napinjala i pevala slatku pesmukoja im je nedostajala prošlih šestpredugih dana. Kapetan Groleo potrčanapred, izvikujući naređenja. Pentošanisu se pentrali uz katarke, oni koji nisuklicali. Čak i Snažni Belvas gromko

viknu, pa zaigra. „Bogovi su dobri!“ -reče Deni. „Vidiš, Džora? Idemo dalje.“

„Da“, kaza on, „ali šta nas tamo čeka,moja kraljice?“

Vetar je duvao čitavog dana,ispočetka ravnomerno, sa istoka nazapad, a potom u divljim naletima.Sunce zađe uz crveni plamen. I daljesam pola sveta daleko od Vesterosa,podseti se Deni, ali sam mu sa svakimčasom sve bliža. Pokuša da zamislikakav će to osećaj biti kada prvi putbude ugledala zemlju kojom po rođenjutreba da vlada. Biće to najlepša obalakoju sam ikada videla, znam. Kako bimoglo biti drugačije?

Ali kasnije te noći, dok je Balerionsekao tminu, a Deni sedela prekrštenih

nogu na svom krevetu u kapetanovojkabini, hraneći zmajeve - „Čak i namoru“, rekao je Groleo, tako ljubazno,„kraljice imaju prednost nadkapetanima“ - na vratima se začuprodorno kucanje.

Iri je spavala u podnožju njenogkreveta (bio je preuzak za njih tri, anoćas je na Jiki bio red da deli mekiperjani madrac sa svojom kalisi), ali sesluškinja trgnu na kucanje i ode do vrata.Deni navuče pokrivač na sebe, dopazuha. Bila je naga, i nije očekivalaposetioca u taj čas. „Uđi“, reče kadavide ser Džoru kako stoji napolju, podzanjihanim fenjerom.

Izgnani vitez pognu glavu dok jeulazio. „Veličanstvo. Oprosti što ti

remetim san.“„Nisam spavala, ser. Dođi i gledaj.“

Deni uze komad usoljene svinjetine izzdele u krilu i diže ga da ga zmajevivide. Sva trojica su gladno posmatrala.Regal raširi zelena krila i uskomešavazduh, a Viserionov vrat se njihaonapred-nazad, poput dugačke bledezmije, dok je pratio pokrete njene ruke.„Drogone“, reče Deni tiho, „drakaris“.A onda baci meso u vazduh.

Drogon se pokrenu brže od kobrekoja napada. Plamen mu sunu iz usta,narandžast i grimizan i crn, ispekavšimeso pre nego što je počelo da pada.Kada mu se oštri crni zubi sklopiše okozalogaja, Regalova glava jurnu bliže,kao da će ukrasti plen iz bratovljevih

čeljusti, ali Drogon proguta i siknu, imanjem, zelenom zmaju preostade samoda besno i nemoćno zacvili.

„Prestani s tim, Regale“, podviknuDeni ljutito, ćušnuvši ga po glavi. „Ti sidobio prethodni komad. Neću halapljivezmajeve.“ Osmehnu se ser Džori. „Nemoram više da im pečem meso namangalama.“

„Vidim. Drakaris?“Sva tri zmaja okrenuše glave na zvuk

te reči, i Viserion pusti mlazbledozlatnog plamena, na šta ser Džoražurno ustuknu. Deni se zakikota.„Pažljivo s tom rečju, ser, ili će tioprljiti bradu. Ona znači ’zmajskiplamen’ na visokovalirijskom. Odabralasam naredbu koju niko neće slučajno

izgovoriti.“Mormont klimnu glavom.

„Veličanstvo“, reče on, „pitam se -možemo li da porazgovaramo nasamo?“

„Naravno. Iri, ostavi nas nakratko.“Onda položi šaku na Jikino golo rame iprobudi i drugu služavku. „I ti takođe,mila. Ser Džora mora sa mnom darazgovara.“

„Da, kalisi.“ Jiki ustade iz kreveta,naga i pospana, razbarušene guste crnekose. Brzo se odenu i ode sa Iri,zatvorivši vrata za sobom.

Deni dade zmajevima ostatakusoljene svinjetine da se oko njeotimaju, pa potapša mesto na krevetukraj sebe. „Sedi, dobri ser, i reci mi štati ne da mira.“

„Tri stvari.“ Ser Džora sede. „SnažniBelvas. Taj Arstan Belobradi. I IlirioMopatis, koji ih je poslao.“

Ponovo? Deni povuče prekrivač višei prebaci jedan kraj preko ramena. „Аzašto?“

„Volšebnici u Kartu su ti rekli da ćeštri puta biti izdana“, podseti je izgnanivitez, a za to vreme Viserion i Regalpočeše da grebu i grickaju jedandrugoga.

„Jednom zbog krvi, jednom zbogzlata, i jednom zbog ljubavi.“ Deni toneće tako lako zaboraviti. „Miri MazDur je bila prva.“

„Što znači da preostaju još dvaizdajnika... a onda se pojavljuju ovadvojica. Meni to smeta, da. Nikada

nemoj da zaboraviš, Robert je obećaotitulu lorda čoveku koji te ubije.“

Deni se nagnu napred i cimnuViserionov rep da bi ga skinula snjegovog zelenog brata. Ćebe joj pade sgrudi dok se pokretala. Ona ga brzozgrabi i ponovo se pokri. „Uzurpator jemrtav“, reče.

„Ali umesto njega sada vlada njegovsin.“ Ser Džora diže pogled, i njegovetamne oči susretoše se s njenima. „Odansin plaća dugove svog oca. Čak i dugoveu krvi.“

„Taj dečak Džofri će možda želetimoju smrt... ako se uopšte priseti da samživa. Kakve to veze ima s Belvasom iArstanom Belobradim? Starac čak nimač ne nosi. To si video.“

„Jesam. A video sam i kako veštobarata onim svojim štapom. Seti se kakoje ubio onu mantikoru u Kartu! Jednakolako je mogao i da smrska tvoj vrat.“

„Mogao je, ali nije“, podseti ga ona.„То je bila otrovna mantikora, koja jetrebalo da me ubije. Spasao mi je život.“

„Kalisi, jesi li ikada pomislila da suBelobradi i Belvas možda bili u dosluhusa ubicom? To je sve možda bilapredstava da bi zadobili tvojepoverenje.“

Od njenog iznenadnog smeha, Drogonzasikta, a Viserion se lepećući krilimapope na svoje mesto iznad okruglogprozora. „Predstava je bila uspešna.“

Izgnani vitez joj ne uzvrati osmehom.„Ovo su Iliriovi brodovi, Iliriovi

kapetani, Iliriovi mornari... pa i SnažniBelvas i Arstan su njegovi ljudi, a netvoji.“

„Magister Ilirio me je i u prošlostištitio. Snažni Belvas kaže da je plakaona vest o smrti mog brata.“

„Da“, reče Mormont, „ali da li jeplakao zbog Viserisa, ili zbog planovakoje je imao s njime?“

„Planovi se ne moraju menjati.Magister Ilirio je prijatelj kućeTargarjena, a i bogat...“

„Nije bogat i rođen. U svetu se, kakoga ja vidim, niko ne bogati dobrimdelima. Volšebnici su rekli da će drugaizdaja biti zbog zlata. Šta to IlirioMopatis voli više od zlata?“

„Svoju kožu.“ Na drugoj strani kabine

Drogon se nemirno promeškolji, a iznozdrva mu se diže dim. „Miri Maz Durme je izdala. Zato sam je spalila.“

„Miri Maz Dur je bila u tvojoj vlasti.U Pentosu, ti ćeš biti u Iliriovoj. To nijeisto. Poznajem magistera jednako dobrokao tebe. On je prepreden čovek, ipametan...“

„Pametni ljudi mi i trebaju ako želimda osvojim Gvozdeni presto.“ Ser Džoraprezrivo frknu. „Onaj prodavač vina kojije pokušao da te otruje takođe je biopametan čovek. Pametni ljudi često kujuvelike spletke.“

Deni podiže kolena pod prekrivačem.„Ti ćeš me zaštititi. Ti, i mojikrvorodnici.“

„Četiri čoveka? Kalisi, ti veruješ da

poznaješ Ilirija Mopatisa, dobro. A ipakuporno istrajavaš u tome da se okružišljudima koje ne poznaješ, kao što su tajnaduveni evnuh i najstariji štitonoša nasvetu. Nauči nešto iz iskustva sa PjatomPrijem i Ksarom Ksoanom Daksosom.“

On mi želi dobro, podseti se Deni.Sve što radi, radi iz ljubavi. „Meni sečini da je kraljica koja nikome ne verujejednako glupa kao kraljica koja verujesvima. Svaki čovek koga uzmem uslužbu predstavlja rizik, toga samsvesna, ali kako da osvojim Sedamkraljevstava bez takvih rizika? Treba lida osvojim Vesteros s jednim izgnanimvitezom i tri dotračka krvorodnika?“

Vilica mu se tvrdoglavo stegnu.„Staza kojom stupaš je opasna, to ne

poričem. Ali ako slepo veruješ svakomlažovu i spletkarošu na koga naiđeš,završićeš kao tvoja braća.“

Njegova upornost je razljuti.Ponašaše prema meni kao da sam dete.„Snažni Belvas ne bi mogaospletkarenjem ni za doručak sebi dazaradi. A kakve mi je to laži ArstanBelobradi rekao?“

„On nije taj za koga se predstavlja.Obraća ti se mnogo smelije nego što bise neki štitonoša usudio.“

„Govori iskreno kada mu to naredim.Znao je moga brata.“

„Mnogo je ljudi znalo tvoga brata.Veličanstvo, u Vesterosu lordzapovednik Kraljeve garde sedi uMalom veću, i služi kralju svojom

pameću isto kao i svojim čelikom. Jasam prvi među tvojim kraljičinimgardistima, i molim te, saslušaj me.Želim da ti iznesem jedan plan.“

„Kakav plan? Reci.“„Ilirio Mopatis želi da se vratiš u

Pentos, da te ima pod svojim krovom.Dobro, idi kod njega... ali kada ti tobudeš htela, i to ne sama. Da vidimokoliko su odani i poslušni ti tvoji novipodanici. Naredi Groleu da skrene kurska Zalivu robova.“

Deni pomisli kako joj se to nimalo nedopada. Sve što je ikada čula otržnicama ljudskog mesa u velikimrobovlasničkim gradovima Junkaiju,Mirinu i Astaporu beše jezivo i strašno.„Šta ja da tražim u Zalivu robova?“

„Vojsku“, reče ser Džora. „Ako ti seSnažni Belvas toliko sviđa, u arenamaMirina možeš sebi kupiti na stotine ljudipoput njega... ali ja bih razvio jedra zaAstapor. U Astaporu možeš kupitiNeokaljane.“

„Robove sa šiljastim bronzanimkapama?“ Deni je viđala Neokaljanestražare u Slobodnim gradovima kakostoje pred kapijama magistera, arhonatai dinasta. „Šta će mi Neokaljani? Oničak ni ne jašu konje, a većinom su idebeli.“

„Neokaljani koje si viđala po Pentosui Miru samo su kućni stražari. To je lakaslužba, a evnusi su po prirodi sklonigojenju. Hrana je jedini porok koji im jedozvoljen. Suditi o svim Neokaljanima

po nekoliko starih domaćih robova istoje kao suditi o svim štitonošama poArstanu Belobradorn, veličanstvo. Znašli priču o Tri hiljade iz Kohora?“

„Ne.“ Prekrivač skliznu s Deninogramena, i ona ga vrati na mesto.

„Bilo je to pre četiri stotine godina,ili više, kada su Dotraci prvi putdojahali sa istoka, pljačkajući i palećisvaki grad i varoš na svom putu.Predvodio ih je kal po imenu Temo.Kalasar mu nije bio brojan kao Drogov,ali je ipak bio povelik. Bar pedesethiljada ljudi. A pola njih su bili ratnici spletenicama u kojima su zveckalazvonca.

Kohorani su znali da oni dolaze.Ojačali su zidine, udvostručili broj

svojih gradskih stražara, a sem togaunajmili i dve slobodne čete, Svetlebarjake i Druge sinove. Takoreći uzgred,poslali su čoveka u Astapor da kupi trihiljade Neokaljanih. Međutim, put doKohora bio je dug, i dok su sepribližavali, videli su dim i prašinu ičuli daleki zvuk bitke.

Kada su Neokaljani stigli do grada,sunce je već bilo zašlo. Pod zidinama suse vrane i vukovi gostili onim što jeostalo od kohorske teške konjice. Svetlibarjaci i Drugi sinovi su pobegli, kaošto najamnici obično čine kada suizgledi na pobedu mali. Nakon što je noćpala, Dotraci su se povukli u svojelogore da se goste, piju i plešu, no nikonije sumnjao da će se ujutru vratiti da

provale gradske kapije, preplave zidinei siluju, pljačkaju i porobljavaju do milevolje.

Ali kada je zora svanula, i Temo injegovi krvorodnici poveli svoj kalasariz logora, zatekli su tri hiljadeNeokaljanih postrojene ispred kapija, sazastavom Crnog jarca razvijenom iznadglava. Tako mala sila lako može da seobuhvati s oba krila, ali ti znaš kakvi suDotraci. Ti ljudi su bili pešadinci, apešadincima sledi samo da budupregaženi.

Dotraci su krenuli u juriš. Neokaljanisu digli štitove, oborili koplja, i čekali.Dvadeset hiljada ratnika žednih krvi, sazvoncima u kosi, jurišalo je na njih, aoni su čekali.

Osamnaest puta su Dotraci jurišali, islamali se o te štitove i koplja kao talasio stenovitu obalu. Tri puta je Temoposlao svoje strelce da ih obiđu, strelesu padale kao kiša po Tri hiljade, ali biNeokaljani jednostavno digli svoještitove iznad glava dok oluja ne prođe.Na kraju ih je ostalo samo šest stotina...ali je više od dvanaest hiljada Dotrakaležalo mrtvo na polju, a među njima i kalTemo, njegovi krvorodnici, njegovikoovi i svi njegovi sinovi. Četvrtogjutra, novi kal je poveo preživele krajgradskih kapija, u svečanoj povorci.Jedan po jedan, svaki čovek je odsekaosvoju pletenicu i bacio je pred noge Trihiljade.

Od toga dana, gradska straža Kohora

sačinjena je isključivo od Neokaljanih, asvaki od njih nosi visoko koplje,ukrašeno pletenicom ljudske kose.

To je ono što ćeš naći u Astaporu,veličanstvo. Iskrcaj se tamo, i nastavikopnom za Pentos. Put će trajati duže,tačno... ali kada prelomiš hleb smagisterom Iliriom, uz sebe ćeš imatihiljadu mačeva, a ne samo četiri.“

U tome ima mudrosti, da, pomisliDeni , ali... „Čime da kupim hiljaduvojnika-robova? Sve vredno što imamjeste kruna koju mi je dalo Turmalinskobratstvo.“

„Zmajevi će u Astaporu biti jednakoveliko čudo kao što su bili u Kartu.Možda će te trgovci robovima obasutidarovima, isto kao i Karćani. A ako tako

ne bude... ovi brodovi ne nose samotvoje Dotrake i njihove konje. U Kartusu utovarili trgovačku robu, obišao sampotpalublja i sam se uverio. Bale svile itigrovih krzana, jantar i rezbareni žad,šafran, tamjan... robovi su jeftini,veličanstvo. Tigrova krzna su skupa.“

„То su Iliriova tigrova krzna“, pobunise ona.

„А Ilirio je prijatelj kućeTargarjena.“

„Još jedan razlog više da mu nepokradem robu.“

„Kakva korist od bogatih prijateljaako ne možeš da koristiš njihovobogatstvo, moja kraljice? Ako timagister Ilirio to uskrati, onda je onsamo Ksaro Ksoan Daksos sa četiri

podvaljka. A ako je iskreno odan tvomcilju, neće ti zameriti na tri brodskatovara robe. Kako bolje mogu da seupotrebe njegova tigrova krzna nego dase njima kupi jezgro tvoje budućevojske?“

To je istina. U Deni poče da rasteuzbuđenje. „Na tako dugačkom putu bićeopasnosti...“

„I na moru ima opasnosti. Na južnomputu vrebaju gusari i pirati, a severno odValirije Zadimljenim morem vladajudemoni. Sledeća oluja može da naspotopi ili razbaca na sve strane,džinovska sipa može da nas povuče nadno... ili vetar ponovo može da stane, ami da umremo od žeđi čekajući na njega.Marš će nas izložiti drugačijim, ali ne i

većim opasnostima.“„А šta ako kapetan Groleo odbije da

promeni pravac? A Arstan, SnažniBelvas, šta će oni da urade?“

Ser Džora ustade. „Možda je vremeda to saznamo.“

„Da“, odluči ona. „Uradiću to!“ Denizbaci prekrivače i skoči s kreveta.„Idem smesta kapetanu da mu naredimda krene za Astapor.“ Nagnu se iznadkovčega, diže poklopac, i uze prvikomad odeće koji joj pade pod ruku,jedne široke pantalone od sirove svile.„Daj mi moj pojas od medaljona“,naredi ona Džori dok je navlačila sirovusvilu nа bedra. „I moj prsluk...“ - zausti,okrećući se.

Ser Džora je zagrli.

„O!“ - to beše sve što Deni uspe daizusti kada je on privuče k sebi i pritisnusvoje usne na njene. Mirisao je na znoj iso i kožu, a gvozdeni zakivci nanjegovom prsluku usekoše se u njenegole grudi dok ju je snažno privijao uzsebe. Jedna šaka ju je držala za rame,dok joj je druga klizila niz kičmu dokrsta, i njena usta se otvoriše za njegovjezik, mada im ona to nije naredila.Njegova brada me grebe, pomisli ona,ali su mu usta slatka. Dotraci nisunosili brade, samo dugačke brke, a samoju je kal Drogo ranije poljubio. Ne bismeo ovo da radi. Ja sam njegovakraljica, ne njegova žena.

Beše to dugačak poljubac, mada Deninije mogla da kaže koliko tačno dugačak.

Kada se završi, ser Džora je pusti, i onabrzo zakorači unazad. „Nisi... nisismeo...“

„Nisam smeo ovoliko da čekam“,završi on za nju. „Trebalo je da tepoljubim u Kartu, u Ves Toloru. Trebaloje da te poljubim u crvenoj pustinji,svake noći i svakoga dana. Stvorena sida budeš ljubljena, često i dobro.“Pogled mu je počivao na njenimgrudima.

Deni ih pokri rukama pre nego što bibradavice mogle da je odaju. „Ја... tonije bilo prikladno. Ja sam tvojakraljica.“

„Moja kraljica“, reče on, „inajhrabrija, najmilija i najlepša ženakoju sam ikada video. Deneris...“

„Veličanstvo!“„Veličanstvo“, popusti on, „Zmaj ima

tri glave, sećaš se? Razmišljala si o tojrečenici još otkako si je čula odvolšebnika u Kući prašine. Pa, ovo jeznačenje tih reči: Balerion, Meraksis iVagar, koje su jahali Egon, Renis iVisenija. Troglavi zmaj kuće Targarjena- tri zmaja i tri jahača.“

„Da“, reče Deni, „ali moja braća sumrtva.“

„Renis i Visenija su bile Egonovežene, kao i sestre. Ti nemaš braće, alimožeš imati muževe. A iskreno ti kažem,Deneris, na čitavom svetu nema čovekakoji će ti biti upola odan kao ja.“

BRENLitica se oštro dizala, dugačak nabor

kamena i zemlje, oblikovan kao kandža.Drveće se držalo za donje obronke,borovi i glog i jasen, ali je više tlo bilogolo, a vrh litice jasno ocrtan spramoblačnog neba.

Osećao je kako ga visoki kamen zove.Išao je sve više, prvo trčkarajući, zatimsve brže i više, snažne noge su mu gutalekosinu. Ptice su se usplahireno dizale sgrana dok je trčao, grabile su ka nebu.Čuo je vetar kako uzdiše među drvećem,veverice kako međusobno čavrljaju, čaki zvuk šišarke kako pada na šumsko tlo.Mirisi behu pesma oko njega, pesma

koja je ispunjavala lepi zeleni svet.Šljunak mu prsnu ispod šapa dok je

savladavao poslednjih nekoliko stopa dabi stao na vrhu. Sunce je lebdelo iznadvisokih borova, ogromno i crvenog aispod njega su se drveće i brda pružalikoliko god su mu pogled i njuh sezali.Daleko gore kružio je soko, taman naružičastom nebu.

Prinče. Ljudski zvuk mu iznenadaprodre u glavu, i znao je da je stvaran.Prinče divljine, prinče Vučje šume. Bioje snažan i hitar i žestok, i sve što ježivelo u dobrom zelenom svetu išlo je ustrahu od njega.

Daleko dole, u dnu šume, nešto sepokrenu među drvećem. Sivi blesak,primećen tek krajičkom oka pre nego što

je nestao, ali je to bilo dovoljno da muse uši načulje. Tamo dole, kraj hitrogzelenog potoka, još jedan obris kliznu utr ku. Vukovi, znao je. Njegovi malirođaci, jure neki plen. Sada ih je princvideo više, senke na hitrim sivimšapama. Čopor.

I on je nekada imao čopor. Bilo ih jepetoro, a šesti se držao po strani. Negdeduboko u sebi, nosio je zvuke koji su imljudi dali da bi ih razlikovali, ali ih onnije raspoznavao po tim zvucima.Pamtio je njihove mirise, svoju braću isvoje sestre. Mirisali su slično, mirisalisu na čopor, ali je svaki miris bio irazličit.

Njegov besni brat s vrelim zelenimočima bio je blizu, osećao je princ,

mada je prošlo već mnogo lovova a daga nije video. A ipak su sa svakimsuncem postajali sve dalji, a on je bioposlednji. Ostali su se rasuli daleko, kaolišće razvejano vetrom.

Ponekad je, međutim, ipak mogao daih oseti, kao da su još s njim, samosakriveni nekim kamenom ili šumarkom.Nije mogao da ih namiriše, niti da noćučuje njihovo zavijanje, ali je ipakosećao njihovo prisustvo iza leđa... svihosim sestre koju su izgubili. Setivši senje, on podvi rep. Sada nas je četvoro,a ne petoro. Četvoro i još jedan, belikoji nema glasa.

Te šume su pripadale njima, snežnepadine i kamenita brda, veliki zeleniborovi i hrastovi zlatnog lišća, brzi

potoci i plava jezera obrubljena beliminjem. Ali njegova sestra je napustiladivljinu da bi hodala po dvoranama odljudskih stena gde vladaju drugi lovci, akada se u te dvorane jednom zađe, teškoje naći put napolje. Vučji princ jepamtio.

Vetar iznenada promeni pravac.Jelen, i strah i krv. Miris plena

probudi u njemu glad. Princ ponovoonjuši vazduh, okrenu se i jurnu, skačućipreko vrha litice s poluotvorenimvilicama. Dalja strana litice beše strmijaod one uz koju se popeo, ali je sigurnogkoraka leteo preko kamenja i korenja itrulog lišća, niz padinu i kroz drveće,dugi koraci gutali su zemlju. Miris ga jeprivlačio, sve brže.

Oboren, jelen je umirao kada je donjega stigao, okružen sa osmoronjegovih malih sivih rođaka. Vođečopora stadoše da se hrane, prvomužjak, a zatim njegova ženka,naizmenično kidajući meso s krvavogtrbuha svog plena. Ostali su strpljivočekali, svi sem poslednjeg, koji jeoprezno šetkao ukrug podalje od ostalih,podvijenog repa. On će jesti na kraju,ono što mu braća ostave.

Princ je bio niz vetar, tako da ga nisuosetili sve dok nije skočio na jednooboreno stablo, šest koraka od mesta nakome su se hranili. Onaj poslednji gaprvi ugleda, žalobno zacvile i uteče.Njegova braća iz čopora se na taj zvukokrenuše, otkriše zube i zarežaše, svi

sem glavnog mužjaka i ženke.Jezovuk na režanje odgovori

sopstvenim režanjem, dubokim ipretećim, i pokaza im svoje zube. Bio jeveći od svojih rođaka, dvaput veći odkržljavog poslednjeg, upola veći oddvoje vođa čopora. On skoči dole međunjih, i troje pobegoše i nestadoše užbunju. Četvrti ga napade, škljocajućizubima. On spremno dočeka napad,uhvati čeljustima vuka za nogu kada sesudariše, i baci ga u stranu, gde ovajzakevta i zacvile.

A onda je preostao samo vođačopora, veliki sivi mužjak njuške krvaveod plena. Na njušci mu je bilo i belog,što je govorilo o starosti, ali kada mu seusta otvoriše, crvena pljuvačka mu

pokulja sa zuba.On ne zna šta je strah, pomisli princ,

ništa više od mene. Ovo će biti dobraborba. Nasrnuše jedan na drugoga.

Dugo su se borili, kotrljali se prekokorenja i kamenja i opalog lišća, irazbacanih iznutrica plena, nasrtali jedanna drugoga zubima i kandžama,razdvajali se, kružili jedan oko drugoga,i ponovo skakali u borbu. Princ bešekrupniji, i mnogo jači, ali mu je rođakimao čopor. Ženka je kružila oko njih,njušeći i režeći, i isprečila bi se svakiput kada bi joj parnjak ustuknuookrvavljen. S vremena na vreme i drugivukovi bi jurnuli, da ugrizu za nogu iliuho kada bi princ bio okrenut na drugustranu. Jedan ga je toliko razljutio da se

u crnom gnevu okrenuo i iščupaonapadačev grkljan. Nakon toga, ostali suse držali podalje.

A dok je poslednje crveno svetlosipilo kroz zelene i zlatne grane, starivuk je iscrpljen legao na zemlju, iokrenuo se da izloži svoje grlo i stomak.Beše to čin pokoravanja.

Princ ga onjuši i liznu krv s krzna ipokidane kože. Kada stari vuk tihozacvile, jezovuk se okrenu. Sada je bioveoma gladan, i plen je bio njegov.

„Hodor.“Iznenadni zvuk ga natera da stane i

zareži. Vukovi ga osmotriše zelenim ižutim očima, svetlim od posleđnjihsunčevih zraka. Niko od njih ga nije čuo.Bio je to čudan vetar koji je duvao samo

u njegovim ušima. On zaroni čeljusti ustomak jelena, i otkinu puna usta mesa.

„Hodor, hodor.“Ne, pomisli on. Ne, neću. Bila je to

misao dečaka, ne jezovuka. Šuma sesvuda oko njega smračivala, sve doknisu ostale samo senke drveća i plamsajočiju njegovih rođaka. A kroz njih i izanjih, on vide osmehnuto lice ogromnogčoveka, i kamenu odaju čiji zidovi behuišarani šalitrom. Bogati topli ukus krviizblede mu s jezika. Ne, nemoj, nemoj,hoću da jedem, hoću, hoću...

„Hodor, hodor, hodor, hodor, hodor“,pevušio je Hodor dok ga je blagodrmusao za ramena, napred i nazad inapred i nazad. Trudio se da bude nežan,uvek se trudio, ali Hodor beše sedam

stopa visok i jači nego što je znao, i odnjegovih ogromnih ruku Brenovi zubizazvečaše. „NE!“ - viknu on besno.„Hodore, pusti me, ovde sam, ovdesam.“

Hodor stade, sa zbunjenim izrazom nalicu. „Hodor?“

Šuma i vukovi nestadoše. Bren sevratio, i ponovo se našao u vlažnompodrumu neke drevne kule motrilje kojamora da je napuštena pre hiljadu godina.Sada od nje više ne beše mnogo štaostalo. Čak je i prevrnuto kamenje bilotoliko obraslo mahovinom i bršljanomda se jedva dalo nazreti, sve dok sečovek ne bi našao tačno na njemu. „Krš-kula“, tako je Bren nadenuo ime tommestu; međutim, Mira je bila ta koja je

našla put u podrum.„Predugo te nije bilo.“ Džodženu

Ridu beše trinaest godina, samo četiriviše nego Brenu. Džodžen nije bio nimnogo viši, tek dva ili možda tri pedlja,ali je uvek govorio tako ozbiljno da jeizgledao stariji i mudriji nego što jezaista bio. U Zimovrelu, Stara Nen ga jeprozvala „mali deka“.

Bren se namršti na njega. „Hteo samda jedem.“

„Mira će se uskoro vratiti svečerom.“

„Muka mi je od žaba.“ Mira je bilažabožderka sa Vrata, tako da Bren nijebaš mogao da je krivi što hvata tolikežabe, ali ipak... „Hteo sam da pojedemjelena.“ Na trenutak se priseti ukusa krvi

i sirovog zanosnog mesa, i na usta mupoteče voda. „Pobedio sam u borbi zanjega. Pobedio sam.“

„Da li si obeležio drveće?“Bren pocrvene. Džodžen mu je uvek

govorio šta da radi kada otvori treće okoi navuče Letovu kožu. Da kandžomogrebe drvo, da uhvati zeca i donese ganatrag u čeljustima nepojedenog, dagurne nekoliko stena u liniju. Sve samegluposti. „Zaboravio sam“, kaza.

„Uvek zaboravljaš.“To beše istina. Hteo je da uradi to što

je Džodžen tražio, ali kada bi postaovuk, to mu više nije izgledalo nimalovažno. Uvek je bilo toliko da se onjuši ividi, čitav zeleni svet čekao je da gaistraži. A mogao je i da trči. Od trčanja

nije bilo ničega lepšeg, osim trčanja zaplenom. „Bio sam princ, Džodžene“,reče on starijem dečaku. „Bio sam princšume.“

„Ti i jesi princ“, podseti ga Džodžentiho. „Sećaš se, zar ne? Reci mi ko si!“

„Znaš ko sam.“ Džodžen mu je bioprijatelj i učitelj, ali je ponekad Brenprosto želeo da ga udari.

„Hoću da kažeš reči. Reci mi ko si.“„Вrеn“, izgovori on mrzovoljno.

Slomljeni Bren. „Brendon Stark.“Bogalj. „Princ od Zimovrela.“ OdZimovrela spaljenog i srušenog, čiji suljudi rasterani i pobijeni. Gde sustaklene bašte razbijene, a vrela vodabrizga iz napuklih zidova i puši se podsuncem. Kako možeš biti princ nekog

mesta koje možda više nikada nećešvideti?

„А ko je Leto?“ - nastavi Džodžen.„Moj jezovuk.“ On se osmehnu.

„Princ šume.“„Dečak Bren i vuk Leto. Dvojica vas

je, znači?“„Dvojica“, uzdahnu on, „i jedan.“

Mrzeo je Džodžena kada bi bio takoglup. U Zimovrelu je hteo da sanjamsvoje vučje snove, a sada kada znamkako to da činim, stalno me pozivanatrag.

„Zapamti to, Brene. Zapamti sebe, iliće te vuk progutati. Kada se spojite, nijedovoljno samo da trčiš i loviš i zavijaš uLetovoj koži.“

Meni jeste, pomisli Bren. Letovukožu voleo je više od vlastite. Kakvekoristi od toga što sam zverobraz kadane mogu da nosim kožu koju želim?

„Zapamtićeš to? A sledećeg puta,obeleži drvo. Bilo koje drvo, nije bitno,samo to uradi.“

„Hoću. Zapamtiću. Evo, mogu odmahda odem i to uradim, ako želiš. Sadaneću zaboraviti.“ Ali ću prvo dapojedem svog jelena, i još malo da setučem sa onim malim vukovima.

Džodžen odmahnu glavom. „Ne.Bolje da ostaneš i da jedeš. Sopstvenimustima. Varga ne može da živi od onogašto njegova zver pojede.“ Otkud ti toznaš? - pomisli Bren ozlojeđeno.Nikada nisi bio varga, ne znaš kako je

to.Hodor se naglo diže, zamalo ne

udarivši glavom o tavanicu podruma.„HODOR!“ - viknu, potrčavši kavratima. Mira ih otvori trenutak pre negošto je stigao do njih, i zakorači u njihovoutočište. „Hodor, hodor“, reče ogromnikonjušar, osmehujući se.

Mira Rid je bilašesnaestogodišnjakinja, odrasla žena, alinije bila viša od svog brata. Svimočvarci su niski rastom, rekla je Brenujednom kada ju je pitao zašto nije viša.Smeđokosa, zelenooka i ravna kaodečak, hodala je s gipkom otmenošću, načemu joj je Bren zavideo. Mira je nosiladugačak i oštar bodež, ali joj jeomiljeno oružje bilo tanano trokrako

koplje za žabe u jednoj i mreža u drugojruci.

„Kо je gladan?“ - upita ona,pokazavši svoj ulov: dve malesrebrnaste pastrmke i šest debelihzelenih žaba.

„Ја sam“, kaza Bren. Ali mi se nejedu žabe. Kod kuće u Zimovrelu, prenego što se sve ono ružno desilo,Valderi su imali običaj da kažu kakočoveku, ako jede žabe, pozelene zubi, apod miškama izraste mahovina. Pitao seda li su Valderi mrtvi. U Zimovrelu nijevideo njihove leševe... ali tamo je bilomnogo leševa, a u zgrade nisu zagledali.

„Onda ćemo morati da te nahranimo.Hoćeš da mi pomogneš da očistim ulov,Brene?“

On klimnu glavom. Nije mogao da seduri na Miru. Bila je mnogo vedrija odsvog brata, i kao da je uvek znala kakoda ga nasmeje. Nju nikada ništa nijeplašilo niti ljutilo. Pa, osim Džodžena,ponekad... Džodžen Rid je mogao dauplaši bilo koga. Oblačio se samo uzeleno, oči su mu bile mutne kaomahovina, i imao je zelene snove. Onošto je Džodžen sanjao, ostvarivalo se.Osim što je sanjao da sam mrtav, a jasam živ. A ipak, za mnoge jeste biomrtav.

Džodžen posla Hodora po drva izaloži malu vatru dok su Bren i Miračistili ribu i žabe. Namesto šerpe suupotrebili Mirinu kacigu, iseckali suulov na kockice, usuli vode i dodali

malo divljeg luka koji je Hodor našao,da bi napravili žablju čorbu. Nije ukusnakao jelen, ali nije ni loša, pomisli Brendok je jeo. „Hvala ti, Miro“, reče.„Moja gospo.“

„Nema na čemu, veličanstvo.“„Čim svane zora“, objavi Džodžen,

„trebalo bi da krenemo.“ Bren vide dase Mira ukočila. „Opet si sanjao zelenisan?“

„Ne“, priznade on.„Zašto onda da idemo?“ - htede da

zna Mira. „Krš-kula je dobro mesto zanas. U blizini nema sela, šuma je punadivljači, u potocima i jezerima ima ribai žaba... a ko će nas ikada naći ovde?“

„Ovo nije mesto na kome treba dabudemo.“

„Ali je bezbedno.“„Izgleda bezbedno, znam“, kaza

Džodžen, „ali koliko dugo? U Zimovreluje bila bitka, videli smo mrtve. Bitkeznače ratove. Ako nas neka vojskaiznenadi...“

„То može biti Robova vojska“, rečeBren. „Rob će se uskoro vratiti s juga,znam da hoće. Vratiće se sa svim svojimbarjacima i oterati gvozdenljude.“

„Tvoj meštar nije rekao ništa o Robudok je ležao na samrti“, podseti gaDžodžen. Gvozdenljudi na Kamenojobali, rekao je, a na istoku Kopile odBoltona. Kejlinov šanac i Čardakšumski su pali, naslednik Servina jemrtav, kao i kaštelan Torenovog trga.Rat je svuda, rekao je, svako protiv

svog suseda.“„То smo polje već orali“, kaza

njegova sestra. „Ti hoćeš da kreneš kaZidu, i tvojoj trookoj vrani. To je svelepo i dobro, ali je Zid veoma daleko, aBren nema drugih nogu sem Hodora. Daimamo konje...“

„Da smo orlovi, leteli bismo“, oštroće Džodžen, „ali nemamo krila, kao štonemamo ni konja.“

„Konje možemo da nabavimo“,napomenu Mira. „Čak i u dubini Vučješume ima šumara, napoličara, lovaca.Neki će imati konje.“

„А ako ih imaju, da ih ukrademo? Zarsmo postali lopovi? Najmanje od svegašto želim je da nas neko progoni.“

„Mogli bismo da ih kupimo“, reče

ona. „Da nešto za njih trampimo.“„Pogledaj nas, Miro. Bogalj s

jezovukom, slaboumni div i dvojemočvaraca, hiljadu liga daleko od Vrata.Prepoznaće nas. A vesti će se proširiti.Bren je siguran, sve dok je mrtav. Živ,postaje plen za one koji mu žele istinskusmrt.“ Džodžen ode do vatre da ještapom prodžara. „Negde na severu,čeka nas trooka vrana. Brenu trebamudriji učitelj od mene.“

„Kako, Džodžene?“ - upita ga sestra.„Kako?“

„Peške“, odgovori on. „Korak pokorak.“

„Put od Sivotoka do Zimovrela trajaoje beskrajno, a tada smo imali konje.Hoćeš da prevalimo duži put peške a da

čak ni ne znamo gde se završava. S onestrane Zida, kažeš. Tamo nisam bila, baškao ni ti, ali znam da je s one strane Zidaogromno prostranstvo, Džodžene.Postoji li mnogo trookih vrana, ili samojedna? Kako da je nađemo?“

„Možda će ona naći nas.“Pre nego što Mira stiže na to da

odgovori, začuše zvuk; kroz noć jezaplovilo daleko zavijanje. „Leto?“ -upita Džodžen, osluškujući.

„Ne.“ Bren je poznavao glas svogjezovuka.

„Siguran si?“ - upita mali deka.„Siguran.“ Leto je danas daleko

odlutao, i neće se vratiti pre zore.Možda Džodžen sanja zeleno, ali neume da razlikuje vuka od jezovuka.

Pitao se zašto svi toliko slušajuDžodžena. On nije bio princ kao Bren,niti toliko velik i snažan kao Hodor, nititako dobar lovac kao Mira, a ipak jenekako Džodžen uvek bio taj koji im jegovorio šta da rade. „Тreba daukrademo konje kao što Mira hoće“,reče Bren, „i jašemo do Ambera gore uPoslednjem ognjištu.“ Na trenutak sezamisli. „Ili možemo da ukrademočamac i otplovimo niz Beli nož do Belihsidrišta. Tamo vlada debeli lordMenderli, prijateljski se ponašao nažetvenoj gozbi. Hteo je da gradibrodove. Možda je neki već i izgradio, imogli bismo da otplovimo u Brzorečje, ivratimo kući Roba sa svom njegovomvojskom. Onda ne bi bilo bitno ko zna

da sam živ. Rob nikome ne bi dozvolioda nas povredi.“

„Hodor!“ - podrignu Hodor. „Hodor,hodor.“

Međutim, samo se njemu Brenov plandopao. Mira mu se samo osmehnula, aDžodžen se mrštio. Nikada nisu slušalinjegove želje, bez obzira na to što jeBren bio Stark i uz to princ, a Ridovi saVrata vazali Starka.

„Hoooodor“, reče Hodor njišući se.„Hoooooooodor, hooooooodor, hoDOR,hoDOR, hoDOR.“ Ponekad je voleo toda radi, da izgovara svoje ime narazličite načine, iznova i iznova. Aponekad bi bio tako tih da bi zaboravilida je tu. Sa Hodorom se nikada nijeznalo. „HODOR, HODOR, HODOR!“ -

vikao je.Neće prestati, shvati Bren. „Hodore“,

upita on, „zašto malo ne izađeš davežbaš s mačem?“

Konjušar beše zaboravio na svoj mač,ali ga se sada seti. „Hodor!“ - podrignuponovo, pa ode po svoje oružje. Imali sutri mača sa grobova, koje su uzeli izkripte Zimovrela, gde su se Bren injegov brat Rikon krili od gvozdenljudiTeona Grejdžoja. Bren je uzeo mač svogstrica Brendona, Mira mač sa kolenanjegovog dede lorda Rikarda. Hodorovosečivo bilo je mnogo starije, ogromantežak komad gvožđa, tup od vekovanebrige i osut rđom. Mogao je njime damaše satima. Kraj prevrnutog kamenjanalazilo se jedno natrulo drvo, koje je

isekao iseče bezmalo na komade.Čak i pošto je izašao, čuli su ga kroz

zidove kako grmi „HODOR!“ dok jesekao i udarao po drvetu. Srećom, Vučjašuma beše ogromna, i malo je biloverovatno da će ga neko čuti.

„Džodžene, šta si to hteo da kažeš oučitelju?“ - upita Bren. „Ti si mojučitelj. Znam da nisam obeležio drvo,ali sledeći put hoću. Treće oko mi jeotvoreno, kao što si želeo...“

„Toliko široko otvoreno da se bojimda ćeš kroz njega propasti, i ostatakživota provesti kao šumski vuk.“

„Neću, obećavam.“„То je obećanje dečaka. Da li će ga i

vuk pamtiti? Trčiš s Letom, loviš s njim,ubijaš s njim... ali se povinuješ njegovoj

volji, više nego on tvojoj.“„Jednostavno zaboravljam“, požali se

Bren. „Meni je samo devet godina. Bićubolji kada porastem. Čak ni Florijanluda i princ Emon Zmajvitez nisu biliveliki vitezovi kada im je bilo devetgodina.“

„То je istina“, reče Džodžen, „imudro bi to bilo reći da dani još postajuduži... ali nije tako. Ti si letnje dete.Reci mi reči kuće Starka.“

„Zima dolazi.“ Bren oseti hladnoćusamo od toga što ih je izgovorio.Džodžen ozbiljno klimnu glavom.„Sanjao sam krilatog vuka prikovanog zazemlju kamenim lancima, i došao sam uZimovrel da ga oslobodim. Lanci te višene sputavaju, ali ipak još ne letiš.“

„Onda me nauči.“ Bren se još bojaotrooke vrane koja mu je ponekadopsedala snove, beskonačno kljucajućikožu između njegovih očiju i govorećimu da leti. „Ti si zelenvid.“

„Nisam“, kaza Džodžen, „već samodečak koji sanja. Zelenvidi su bili višeod toga. Bili su i varge, kao što si ti, anajveći među njima mogli su da nosekože svake zveri koja leti ili pliva iligmiže, a mogli su i da gledaju kroz očičuvardrva, i vide istinu koja se krije izasveta.

Bogovi daju mnoge darove, Brene.Moja sestra je lovac. Njoj je dato dahitro trči, da stoji toliko mirno da se činikao da je nestala. Ima oštre oči, dobreuši, i vešte ruke za koplje i mrežu. Ja to

ne mogu da radim, ništa više od tebe.Meni su bogovi dali zelene snove, atebi... ti možeš biti više od mene, Brene.Ti si krilati vuk, i ko zna koliko daleko ivisoko možeš da poletiš... ako te nekonauči. Kako da ti pomognem da ovladašdarom koji ni sam ne razumem? Mi naVratu pamtimo Prve ljude, i decu šume,koja su im bila prijatelji... ali mnogo štaje zaboravljeno, a mnogo šta nikadanismo ni znali.“

Mira uhvati Brena za ruku. „Akoostanemo ovde i nikom ne budemosmetali, bićeš siguran dok se rat nezavrši. Međutim, nećeš učiti, osim onogašto te nauči moj brat, a čuo si šta onkaže. Ako napustimo ovo mesto ipotražimo utočište u Poslednjem ognjištu

ili s one strane Zida, postoji opasnost danas uhvate. Ti si tek dečak, znam, ali si inaš princ, sin našeg lorda i istinskinaslednik našeg kralja. Zakleli smo ti sena vernost zemljom i vodom, bronzom igvožđem, ledom i vatrom. Dar je tvoj,ali i opasnost preti tebi. Zato i odlukatreba da bude tvoja. Mi smo tvoje sluge,zapovedaj nam.“ Ona se osmehnu. „Baru ovome.“

„Hoćeš da kažeš“, reče Bren,„uradićete šta ja kažem? Stvarno?“

„Stvarno, moj prinče“, odgovoridevojka, „i stoga dobro razmisli.“

Bren pokuša da dobro razmisli, onakokako bi to njegov otac uradio.Velidžonovi stričevi Hoder Kurvolovaci Mors Vranojed bili su poprilično divlji

ljudi, ali je mislio da će se pokazati kaoodani. A Karstarkovi, i oni takođe.Kardom je snažan zamak, otac je to uvekgovorio. Kod Ambera ili Karstarka bilibismo bezbedni.

A mogu da pođu i na jug, debelomlordu Menderliju. U Zimovrelu, on semnogo smejao, i kao da nikada nijegledao Brena sa onoliko sažaljenja kaoostali lordovi. Zamak Servin bio je bližiod Belih sidrišta, ali je meštar Luvinrekao da je Klej Servin mrtav. I Amberii Karstarkovi i Menderliji su moždatakođe mrtvi, shvati Bren. A biće i onako ga uhvate gvozdenljudi ili Kopile odBoltona.

Ako ostanu ovde, skriveni pod Krš-kulom, niko ih neće naći. Ostaće živ. A

ostaće i bogalj.Bren shvati da plače. Derište glupo,

pomisli. Svejedno kuda da krene, uKardom ili Bela sidrišta ili Sivotočkumotrilju, kada tamo stigne, i dalje će bitibogalj. Stegnu pesnice. „Hoću da letim“,reče on. „Molim vas. Odvedite mevrani.“

DAVOSKada je izašao na palubu, dugački rt

Plavikraja nestajao je iza njih, dok jeZmajkamen rastao iz mora pred njima.Bledosivi pramičak dima dizao se s vrhaplanine i izvijao iznad ostrva. Zmajplanina je ovog jutra nemirna, pomisliDavos, ili Melisandra ponovo neštospaljuje.

Mnogo je mislio na Melisandru dokj e Šajalin ples plovio preko Crnogzaliva i kroz Ždrelo, krstareći vetru ulice. Veliki plamen koji je goreo s vrhakule motrilje na Oštrom rtu, na krajuMejsijeve kuke, podsećao ga je na rubinkoji je nosila oko vrata, a kada bi svet

porumeneo u zoru i suton, oblaci što suplovili poprimili bi istu boju kao svila isaten njene šušketave odore.

I ona će čekati na Zmajkamenu,čekaće u svoj svojoj lepoti i moći, sasvojim bogom i svojim senkama injegovim kraljem. Crvena sveštenica jeuvek izgledala odana Stanisu, sve dosada. Ona ga je slomila, kao što čovekslomi konja. Želi da na njemu jaše domoći ako može, i zbog toga je dalamoje sinove vatri. Iščupaću joj živosrce iz grudi, i videću kako gori. Ondodirnu balčak dobrog dugačkog liskogbodeža koji mu je kapetan dao.

Kapetan je prema njemu bio veomadobar. Zvao se Korani Satmantis,Lišanin kao Salador San, čiji je to brod

bio. Imao je bledoplave oči, kakve su sečesto viđale u Lisu, usađene ukoštunjavo, vetrom i suncem opaljenolice, ali je proveo mnoge godine trgujućipo Sedam kraljevstava. Kada je saznaoda je čovek koga je pokupio iz moraslavni Vitez od Praziluka, dao mu je nakorišćenje svoju kabinu i odeću, i parnovih čizama, koje su mu gotovo biletaman. Uporno je zahtevao da sDavosom podeli i obroke, mada to nijebilo tako pametno. Davosov stomak nijemogao da podnese puževe i jegulje iostalu jaku hranu u kojoj je kapetanKorani toliko uživao, i nakon prvogručka za kapetanovom trpezom, proveoje ostatak dana što nagnut, što sedećipreko brodske ograde.

Zmajkamen je narastao sa svakimzaveslajem. Davos je sada video obriseplanine, i na jednoj njenoj strani velikucrnu citadelu s kamenim čudovištima ikulama u obliku zmajeva. Bronzani kipna pramcu Šajalinog plesa dizao je krilaod slanih kapljica dok je prosecaotalase. On se osloni na ogradu, zahvalanšto je tu da ga pridrži. Muke kroz koje jeprošao su ga oslabile. Kada bi predugostajao, noge bi mu se tresle, ponekad biga obuzimali nesavladivi napadi kašlja,i iskašljavao je krvavu sluz. Nije toništa, govorio je sebi. Sigurno mebogovi nisu živog proveli kroz vatru imore da bi me ubili nekom boljkom.

Dok je slušao udarce bubnjazapovednika veslača, napinjanje jedara i

ritmično pljuskanje i škripu vesala,pomislio je na dane svoje mladosti, kadasu ti isti zvuci mnogih maglovitih jutarabudili jezu u njegovom srcu.Najavljivali su dolazak Morske stražestarog ser Tristmuna, a Morska straža jeza krijumčare značila smrt, u vreme kadaje Eris Targarjen sedeo na Gvozdenomprestolu.

Ali to je bilo u nekom drugom životu,pomisli on. To je bilo pre broda sprazilukom, pre Kraj oluja, pre negošto mi je Stanis skratio prste. To je bilopre rata i crvene komete, pre nego štosam postao Sivort i vitez. U ta vremenasam bio drugi čovek, pre nego što me jelord Stanis uzdigao visoko.

Kapetan Korani mu je ispričao kako

su se okončale Stanisove nade, one noćikada je reka gorela. Lanisteri su gaudarili u bok, i njegovi prevrtljivi vazalisu ga napuštali u stotinama, u času kadasu mu najviše trebali. „Viđena je i senkralja Renilja“, reče kapetan, „kakoubija na sve strane, na čelu prethodnicelavljeg lorda. Priča se da je zeleni oklopavetinjski sijao od divlje vatre, a da muje na rogovima plamsala zlatna vatra.“

Renlijeva sen. Davos se pitao hoće lise i njegovi sinovi vratiti kao seni. Namorima je video i previše čudnoga da bitvrdio kako duhovi ne postoje. „Zar nikonije ostao veran do kraja?“ - upitao je.

„Nekolicina“, odgovorio je kapetan.„Kraljičini rođaci, mahom oni. Primilismo mnoge koji su nosili lisicu i cveće,

mada su mnogi ostavljeni na obali, sraznim grbovima. Lord Florent je sadakraljeva desnica na Zmajkamenu.“

Planina je rasla, okrunjena bledimdimom. Jedro je pevalo, bubanj tutnjao,vesla glatko sekla vodu, i ubrzo se prednjima otvori ulaz u luku. Kako jeprazna, pomisli Davos, prisetivši sekako je izgledala pre, s brodovima kojisu se tiskali uz svaki dok i ljuljuškaliusidreni kod lukobrana. Video jezapovednički brod Saladora SanaValirjanin ukotvljen kod keja na komesu nekad bili privezani Gnev i njegovabraća. Brodovi s obe njegove stranetakođe su imali prugaste liške trupove.Uzalud je pogledom tražio Ledi Marju iUtvaru.

Spustili su jedra dok su ulazili u luku,da bi pristali samo pomoću vesala.Kapetan priđe Davosu dok su sevezivali. „Moj princ želi odmah da tevidi.“

Kada pokuša da odgovori, Davosaobuze napad kašlja. Osloni se na ogradui pljunu u vodu. „Kralj“, zakrklja.„Moram da vidim kralja“ Jer ću kodkralja naći i Melisandru.

„Niko ne ide kralju“, odgovoriodlučno Korani Satmantis. „Salador Sanće ti to reći. Prvo se ide k njemu.“

Davos beše preslab da mu sesuprotstavlja. Mogao je samo da klimneglavom.

Salador San nije bio na svomValirjaninu. Nađoše ga na drugom keju,

četvrt milje dalje, u potpalubljutrbušaste pentoške koge zvane Berićetnažetva, kako uz pomoć dva evnuha brojirobu. Jedan je držao fenjer, a drugivoštanu tablicu i pisaljku. „Tridesetsedam, trideset osam, trideset devet“,govorio je stari lupež kada se Davos ikapetan spustiše kroz otvor na palubi.Tog dana je na sebi imao tuniku bojevina i čizme visokih sara od beljenekože, ukrašene srebrnim vezom.Izvadivši čep iz jednog ćupa, onomirisa, kinu i reče: „Grubo mleveno, idrugorazrednog kvaliteta, sudi moj nos.Teretni list kaže četrdeset i tri ćupa. Kudli su se deli ostali, pitam se ja? TiPentošani, misle li oni da ja ne brojim?“Kada vide Davosa, naglo zastade. „Da li

mi to biber peče oči, ili suze? Stoji li topreda mnom Vitez od Praziluka? Ne,kako to može biti, moj dragi prijateljDavos poginuo je na upaljenoj reci, svise u tome slažu. Zašto je njegov duhdošao da me progoni?“

„Nisam duh, Sala.“„Šta drugo? Moj Vitez od Praziluka

nikada nije bio tako mršav niti tako bledkao ti.“ Salador San se provuče izmeđućupova sa začinima i bala platna koje suispunjavale potpalublje trgovačke lađe,snažno zagrli Davosa, zatim ga poljubipo jednom u svaki obraz, a treći put učelo. „Još si topao, ser, i osećam kako tisrce kuca. Može li to biti istina? Morekoje te je progutalo ispljunulo te jenatrag.“

Davos se priseti Zakrpe, maloumnelude princeze Širin. I on je nestao umoru, a kada je iz njega izašao, bio jelud. Jesam li i ja lud? Iskašlja se u rukuu rukavici i reče: „Prošao sam ispodlanca i isplivao na jedno koplje morskogkralja. Tamo bih i umro da Šajalin plesnije na mene naišao.“

Salador San prebaci ruku kapetanupreko ramena. „То si valjano uradio,Korani. Čeka te dobra nagrada, mislimja. Meizo Mare, budi dobar evnuh iodvedi mog prijatelja Davosa dovlasnikove kabine. Daj mu vrućeg vina skaranfilićem, ne sviđa mi se zvuk togkašlja. I limuna u njega nacedi. I donesibelog sira i zdelu onih zelenih maslinašto smo ih malopre prebrojali! Davose,

uskoro ću ti se pridružiti, čimporazgovaram s našim dobrimkapetanom. Oprostićeš mi, znam. Nemojpojesti sve masline, ili ću morati na tebeda se naljutim!“

Davos dopusti starijem od dvojiceevnuha da ga otprati do velike i bogatonameštene kabine na prednjem delubroda. Sagovi behu debeli, prozore sukrasili vitraži, a na svakoj od velikihkožnih stolica mogla su udobno da sesmeste po tri Davosa. Sir i maslineubrzo su stigli, kao i šolja vrelog crnogvina. On je stegnu obema rukama izahvalno otpi. Prijao mu je osećajtoplote koji mu se razlio grudima.

Nedugo zatim pojavi se i SaladorSan. „Moraš mi oprostiti zbog vina, moj

prijatelju. Ti Pentošani bi pili i svojuvlastitu vodu, samo da je ljubičasta.“

„Prijaće mojim grudima“, rečeDavos. „Vruće vino je bolje od obloga,to je moja majka uvek govorila.“

„Trebaće ti i oblozi, mislim ja.Presedeti na koplju sve ovo vreme, eh...Kako ti se sviđa ta odlična stolica? Bašima debelu stražnjicu, zar ne?“

„Kо to?“ - upita Davos, izmeđugutljaja kuvanog vina.

„Ilirio Mopatis. Kit sa zaliscima,istinu ti govorim. Ove stolice sunapravljene po njegovoj meri, mada seon retko mrda iz Pentosa da bi na njimasedeo. Debelom čoveku sedenje je uvekudobno, mislim ja, jer sa sobom nosijastuk, kud god da krene.“

„Otkud tebi pentoški brod?“ - upitaDavos. „Da nisi ponovo postao pirat,moj gospodaru?“ I odloži šolju u stranu.

„Grozna kleveta. Kome su piratinaneli više zla nego Saladoru Sanu? Jasamo tražim ono što mi pripada. Mnogose zlata duguje, o da, ali nisam janerazuman, tako da sam umesto zlatnikauzeo lep pergament, veoma beo i nov.Nosi ime i pečat lorda AlesteraFlorenta, kraljeve desne ruke. Sada samlord od Crnog zaliva, i nijedna lađa nesme da prođe kroz vode kojimagospodarim bez moje gospodarskedozvole, ne. A kada ovi odmetnicipokušavaju da se prošunjaju kraj menepo noći da bi izbegli moje zakonitecarine i poreze, pa, onda nisu bolji od

krijumčara, tako da imam puno pravo daih zaplenim.“ Stari gusar se nasmeja.„Nikome, međutim nisam odsekao prste.Kakva korist od komada prstiju?Brodove ja uzimam, tovare, pokojiotkup, ništa nerazumno.“ Onda oštroodmeri Davosa. „Nije ti dobro, mojprijatelju. Taj kašalj... i tako si mršav,kroz kožu ti vidim kosti. A ipak ti nevidim vrećicu s kostima prstiju...“

Stara navika natera Davosa da semaši kožne vrećice koja mu više nijevisila oko vrata. „Izgubio sam je u reci.“Svoju sreću.

„Reka je bila užasna“, reče ozbiljnoSalador San. „Čаk i sa zaliva, gledaosam i drhtao.“

Davos se iskašlja, pljunu, i ponovo se

nakašlja. „Video sam Crnu Betu kakogori, i Gnev takođe“, prozbori napokon,nekako promuklo. „Zar nijedan naš brodnije pobegao vatri?“ Deo njega još senadao.

„Lord Stefon, Otrcana Džena, HitriMač, Nasmejani lord i još neki bili suuzvodno od piromanserske pišaćke, da.Nisu izgoreli, ali pošto je lanac biodignut, nisu mogli ni da pobegnu.Nekolicina se predala. Većina jeodveslala uz Crnobujicu, dalje od borbi,gde su ih posade potopile, da ne bi paliLanisterima u ruke. Otrcana Džena iNasmejani lord još gusare po reci, takosam čuo, ali ko može reći da li je toistina?“

„Ledi Marja?“ - upita Davos.

„Utvara?“Salador San položi šaku na Davosovu

nadlakticu i stegnu je. „Ne. O njima,ništa. Žao mi je, prijatelju moj. Bili sudobri ljudi tvoji Dejl i Alard. Ali ovuutehu ti mogu pružiti - tvoj mladi Devanje bio među onima koje smo pokupili prikraju. Hrabri dečak ni na tren nijenapustio svoga kralja, bar tako ljudikažu.“

Na tren mu se gotovo zavrte u glavi,toliko je snažno bilo olakšanje. Bojao seda pita za Devana. „Majka je milostiva.Moram da ga vidim, Sala. Moram knjemu.“

„Da“, reče Salador San. „А želećeš ida ploviš na Besni rt, znam, da vidišsvoju ženu i dvoje malih. Moraćeš da

nađeš novi brod, mislim ja.“„Veličanstvo će mi dati brod“, kaza

Davos.Lišanin odmahnu glavom. „Od

brodova veličanstvo nema nijedan, aSalador San ima mnogo. Kraljevibrodovi izgoreli su na reci, ali ne i moji.Dobićeš jedan, stari prijatelju. Jedrićešza mene, da? Plesaćeš po mrklom mrakuu Bravos i Mir i Volantis, neprimećeno,i isplesaćeš napolje sa svilama izačinima. Imaćemo debele kese, da.“

„Ljubazan si, Sala, ali moja jedužnost prema mom kralju, a ne prematvojoj kesi. Rat će se nastaviti. Stanis jei dalje zakoniti naslednik, po svimzakonima Sedam kraljevstava.“

„Svi zakoni ne pomažu kada svi

brodovi izgore, mislim ja. A tvoj kralj,pa, naći ćeš ga promenjenog, bojim seja. Od bitke, nikoga ne prima, već samomračno sedi u svom Kamenom bubnju.Kraljica Selisa umesto njega sedi udvoru, sa svojim stricem ser Alesterom,koji sebe zove desnicom. Kraljev pečatdala je tom stricu, da pečati pisma kojapiše, čak i moj lepi pergament. Alimalim kraljevstvom vladaju, sirotim ikamenitim, da. Nema zlata, čak ni sitnišada se vernom Saladoru Sanu isplati štamu se duguje, a od vitezova imamo samoone koje smo mi spasli pri kraju, pa nibrodova nemamo, sem moje hrabrešačice.“

Iznenadan nalet dubokog kašljapresamiti Davosa. Salador San priđe da

mu pomogne, ali mu ovaj mahnu da seudalji, i već sledećeg trenutka seoporavi. „Nikoga?“ - prošišta. „Štahoćeš da kažeš time da nikoga neprima?“ Glas mu je zvučao vlažno iteško, čak i u sopstvenim ušima, i na trense kabina okretala oko njega.

„Nikoga sem nje“, reče Salador San,i Davos nije morao da ga pita na kogamisli. „Prijatelju moj, zamaraš se. Tebije krevet potreban, a ne Salador San.Krevet i mnoštvo ćebadi, i topli oblogza grudi i još vina i karanfllića.“

Davos odmahnu glavom. „Bićudobro. Reci mi, Sala, moram da znam.Nikoga sem Melisandre?“

Lišanin ga pomno i sumnjičavoosmotri, pa nevoljko nastavi. „Stražari

ostalima ne daju da uđu, čak ni kraljici injihovoj maloj kćeri. Sluge donoseobroke koje niko ne jede.“ On se nagnunapred i spusti glas. „Čudne priče samčuo, o gladnim vatrama u planini, i tomekako Stanis i crvena žena idu dolezajedno da gledaju plamenove. Imatunela, kažu, i tajnih stepeništa što vodeu srce planine, u vrela mesta gde samoona može da kroči i ne izgori. Više je tonego dovoljno da ovog starca takoužasne da ponekad jedva smogne snageza jelo.“

Melisandra. Davos zadrhta. „Crvenažena mu je to uradila“, reče. „Ona jeposlala vatru da nas proguta, da bikaznila Stanisa što ju je odgurnuo odsebe, da bi ga naučila kako se ne može

nadati pobedi bez njenih čarolija.“Lišanin odabra sočnu maslinu iz zdele

na stolu. „Nisi prvi koji tako govori,prijatelju moj. Ali da sam na tvommestu, ne bih bio tako glasan.Zmajkamen vrvi od tih kraljičinih ljudi,o da, i oni imaju oštre uši, i još oštrijenoževe.“ On ubaci maslinu u usta.

„I ja imam nož. Kapetan Korani mi gaje poklonio.“ Davos izvadi bodež ipoloži ga na sto između njih. „Nož daiščupa Melisandrino srce. Ako ga uopšteima.“

Salador San ispljunu košticu.„Davose, dobri Davose, ne smešgovoriti takve stvari, čak ni u šali.“

„Nije šala. Nameravam da jeubijem.“ Ako se uopšte da ubiti oružjem

smrtnika. Davos u to nije bio siguran.Video je starog meštra Kresena kako jojsipa otrov u vino, rođenim očima je tovideo, ali kada su oboje otpili izotrovane čaše, samo je meštar umro, ane i crvena sveštenica. Nož u srce,međutim... čak se i demoni daju ubitihladnim gvožđem, kažu pevači.

„То su opasne priče, prijatelju moj“,upozori ga Salador San. „Mislim da sijoš bolestan od mora. Groznica ti jepomutila um, da. Najbolje je da odeš ukrevet na dugo odmaranje, sve dok neojačaš.“

Dok mi odlučnost ne popusti, misliš.Davos ustade. Zaista je osećao groznicui blagu vrtoglavicu, ali to nije bilovažno. „Ti si prevrtljivi stari lupež,

Saladore Sane, ali si ipak dobarprijatelj.“

Lišanin pogladi svoju šiljatu srebrnubradu. „Znači, s tim velikim prijateljemćeš ostati, da?“

„Ne, idem.“ Opet se nakašlja.„Ideš? Pogledaj se samo! Kašlješ,

drhtiš, mršav si i slab. Kuda ćeš to daideš?“

„U zamak. Krevet mi je tamo, a i sin.“„А crvena žena?“ - reče Salador San

sumnjičavo. „I ona je u zamku.“„I ona.“ Davos vrati bodež u kanije.„Ti si krijumčar praziluka, šta znaš o

šunjanju i ubijanju? A i bolestan si, nemožeš čestito ni da držiš bodež. Znaš lišta će ti se desiti ako te uhvate? Doksmo mi goreli na reci, kraljica je

spaljivala izdajnike. Sluge tame, tako ihje nazvala, sirote ljude, a crvena žena jepevala dok su se vatre rasplamsavale.“

Davosa ovo ne iznenadi. Znao sam,pomisli, znao sam pre nego što mi jerekao. „Uzela je lorda Sanglasa iztamnice“, pretpostavi on, „i sinoveHabarda Ramtona.“

„Baš tako, i spalila ih je, a spaliće itebe. Ako ubiješ crvenu ženu, spaliće teiz osvete, a ako ne uspeš da je ubiješ,spaliće te zato što si pokušao. Ona ćepevati a ti ćeš vrištati, a onda ćešumreti. A tek što si se vratio u život!“

„А vratio sam se samo da bih touradio“, reče Davos. „Da bih stao na putMelisandri iz Ašaija i svim njenimdelima. Zbog čega bi me drugog more

ispljunulo? Sala, ti poznaješ Crni zalivjednako dobro kao i ja. Nijedan razumankapetan neće provesti svoju lađu krozKoplja morskog kralja i rizikovati da jojrazdere korito. Šajalin ples nije imao štada traži u blizini moje stene.“

„Vetar“, glasno se usprotivi SaladorSan, „nepovoljan vetar, to je sve. Vetarga je poterao predaleko na jug.“

„А ko je poslao vetar? Sala, Majkami je govorila.“

Stari Lišanin zatrepta na njega.„Tvoja majka je mrtva...“

Majka. Blagoslovila me je sa sedamsinova, a ipak sam pustio da je spale.Govorila mi je. Mi smo prizvali vatru,rekla je. Prizvali smo i senke. Ja samdoveslao Melisandru u utrobu Krajoluja

i gledao je kako porađa užas.“ Još je tovideo u svojim košmarima, suve crnešake kako se odupiru o njene butine dabi se izmigoljile iz njenog oteklogstomaka. „Ona je ubila Kresena i lordaRenlija i hrabrog čoveka po imenuKortni Penrouz, i ubila je i moje sinove.Sada je vreme da neko ubije nju.“

„Neko“, reče Salador San. „Da, baštako, neko. Ali ne ti. Slab si kao dete, inisi ratnik. Ostani, preklinjem te,razgovaraćemo još, a onda ćeš jesti, imožda ćemo odjedriti za Bravos iunajmiti Čoveka bez lica da obavi todelo, da? Ali ti ne, ti moraš sesti i jesti.“

On mi samo još otežava, pomisliDavos umorno, a sve je ionako većpreteško. „U meni gori osveta, Sala. Od

nje nema mesta za hranu. Pusti me sadada odem. Zarad našeg prijateljstva,poželi mi sreću, i pusti me da odem.“Salador San ustade. „Nisi ti praviprijatelj, mislim ja. Kada budeš mrtav,ko će odneti tvoj pepeo i kosti tvojojgospi ženi i reći joj da je izgubila muža ičetiri sina? Samo tužni stari SaladorSan. Ali neka bude tako, hrabri serviteže, trči u grob. Sakupiću tvoje kosti uvreću i dati ih sinovima koji te nadžive,da ih nose u kesicama oko vrata.“ Besnomahnu rukom, na čijem je svakom prstusvetlucao prsten. „Idi, idi, idi, idi, idi.“Davos nije hteo tako da se rastane.„Sala...“

„IDI. Ili bolje, ostani, ali ako ideš,idi.“

On ode.P u t od Berićetne žetve do kapija

Zmajkamena beše mu dugačak i samotan.Lučke ulice u kojima su se nekada tiskalimornari i varošani sada behu opustele.Tamo gde je nekada obilazio golišavudečicu i bučne prasiće, sada su trčalipacovi. Noge su mu bile meke kaopihtije, a tri puta ga je kašalj tako gadnoprotresao da je morao da zastane i da seodmori. Niko mu nije pritekao u pomoć,niko čak nije ni provirio kroz prozore davidi šta se to dešava. Na prozore su bilinamaknuti kapci, vrata su bila zatvorena,a na više od pola kuća bio je istaknutneki znak žalosti. Hiljade su uplovile uCmobujicu, a stotine su se vratile,pomisli Davos. Sinovi mi nisu umrli

sami. Neka im se Majka svima smiluje.Kada stiže do kapija zamka, i njih

zateče zatvorene. Davos pesnicomzalupa po drvetu prekrivenomgvozdenim zakivcima. Pošto ne dobiodgovora, stade da ih udara nogom,iznova i iznova. Napokon se jedansamostrelac pojavi na zidu iznad kapije izagleda se nadole između dva visokakamena čudovišta. „Kо to ide?“

Davos diže glavu i stavi šake krajusta. „Ser Davos Sivort, da vidiveličanstvo.“

„Jesi pijan? Odlazi i prestani s tomlupom.“

Salador San ga je upozorio. Davospokuša s drugačijim pristupom. „Pozovionda moga sina. Devana, kraljevog

štitonošu.“Stražar se namršti. „Kako si rеko da

se zoveš?“„Davos“, viknu on. „Vitez od

Praziluka.“Glava nestade, i pojavi se tren

kasnije. „Gubi se. Vitez od Praziluka jepoginuo na reci. Brod mu je izgoreo.“

„Brod mu jeste izgoreo“, složi seDavos, „ali je on preživeo, i evo gaovde. Da li je Džejt još uvek kapetankapije?“

„Kо?“„Džejt Blekberi. On me dobro zna.“„Nikad čuo. Verovatno je mrtav.“„Lord Citering, onda.“„Njega znam. Izgoreo je na

Crnobujici.“„Vil Udica? Hal Krmak?“„Obojica mrtvi“, reče samostrelac,

ali mu se na licu iznenada ukaza sumnja.„Čekaj tu.“ Onda ponovo nestade.

Davos je čekao. Izginuli, svi suizginuli, pomisli tupo, prisetivši se kakoje beli trbuh debelog Hala večitoprovirivao ispod zamašćenog dubleta,dugačkog ožiljka od udice na Vilovomlicu, kako je Džejt uvek dizao kapu napozdrav ženama, bilo njima pet godinaili pedeset, bile visokorođene ili ne.Utopljeni i izgoreli, s mojim sinovima ihiljadama drugih, otišli da se bore zakraljeve u paklu.

Iznenada se samostrelac vrati. „Idiokolo do vrata za ispade, tamo će te

pustiti.“Davos ga posluša. Stražari koji ga

primiše unutra behu za njega stranci.Imali su koplja, a na grudima su nosiligrb kuće Florenta, lisicu u cveću. Nisuga poveli do Kamenog bubnja kao što jeočekivao, već ispod luka Zmajevogrepa, dole u Egonov vrt. „Čekaj ovde“,reče mu njihov narednik.

„Zna li veličanstvo da sam sevratio?“ - upita Davos.

„Otkud znam, jebem li ga. Čekaj, rekosam.“ Čovek ode, povevši svojekopljanike sa sobom.

U Egonovom vrtu borovi su lepomirisali, i visoka tamna stabla dizala suse sa svih strana. Bilo je i divljih ruža ivisokih trnovitih živica, i jedna vlažna

leja gde su rasle brusnice.Zašto su me doveli ovamo? - upita se

Davos.Onda začu tihi zvuk zvona, i dečji

kikot, i iznenada iz žbunja iskoči ludaZakrpa, teturajući se koliko ga nogenose, praćen princezom Širin. „Smestada si se vratio“, vikala je ona za njim.„Zakrpo, vraćaj se!“

Kada luda vide Davosa, naglo stade,a zvona na rogatom limenom vedru štoga je nosio na glavi prodorno zaječaše.Skakućući s noge na nogu, on zapeva:„Ludina krv, kraljeva krv, krv nadevičinoj butini, ali lanci za goste ilanci za mladoženju, jes ’jes ’jes.“ Širinga tada zamalo uhvati, ali on uposlednjem trenu preskoči žbun paprati i

nestade međ drvećem. Princeza jurnu zanjim. Davos se osmehnu kada ih vide.

Kada se okrenuo da se nakašlje u rukuu rukavici, još jedna mala prilika izleteiz živice, i nalete pravo na njega,oborivši ga s nogu.

Dečak takođe pade, ali skoro smestaustade. „Šta ti radiš ovde?“ - upita dokje otresao prašinu sa sebe. Kao ugaljcrna kosa padala mu je do okovratnika, aoči mu behu začuđujuće plave. „Ne smešda mi stojiš na putu dok trčim.“

„Tako je“, složi se Davos. „Nesmem.“ Dok se s mukom pridizao nakolena, obuze ga još jedan napad kašlja.

„Nije ti dobro?“ Dečak ga uze za rukui povuče na noge. „Da pozovemmeštra?“

Davos odmahnu glavom. „Kašalj.Proći će.“

Dečak mu poverova. „Igrali smo sečudovišta i devica“, objasni. „Ја sambio čudovište. To je detinjasta igra, alije moja rođaka voli. Imaš li ti ime?“

„Ser Davos Sivort.“Dečak ga sumnjičavo odmeri.

„Siguran si? Ne izgledaš mi baš kaovitez.“

„Ја sam Vitez od Praziluka, mojgospodaru.“ Plave oči zatreptaše. „Onajsa crnom lađom?“

„Znaš za tu priču?“„Ti si doneo mom stricu Stanisu ribu

da jede pre nego što sam se rodio, kadaga je opsedao lord Tirel.“ Dečak seisprsi. „Ја sam Edrik Olujni“, objavi on.

„Sin kralja Roberta.“„Naravno da jesi.“ Davos je to znao

skoro istog trena kada ga je video.Momčić je imao isturene uši Florenta,ali kosa, oči, vilica, jagodice, sve jebilo barateonsko.

„Poznavao si mog oca?“ - htede dazna Edrik Olujni.

„Mnogo puta sam ga video dok sampratio tvog strica na dvor, ali nikadanismo razgovarali.“

„Otac me je naučio da se borim“,reče dečak ponosno. „Dolazio je da mevidi skoro svake godine, i ponekad smozajedno vežbali. Za poslednji imendanmi je poslao buzdovan, istovetan kaonjegov, samo manji. Ali sam morao daga ostavim u Krajoluju. Je li istina da ti

je moj stric Stanis odsekao prste?“„Samo vrhove. Još ih imam, samo su

kraći.“„Pokaži mi.“Davos skinu rukavicu. Dečak mu

brižljivo prouči šaku. „Nije ti skratiopalac?“

„Nije.“ Davos se nakašlja. „Nije,njega mi je ostavio.“

„Nije trebalo da ti odseče nijedanprst“, odlučno će momčić. „То je bilozlo delo.“

„Bio sam krijumčar.“„Da, ali si mu prokrijumčario ribu i

praziluk.““Lord Stanis me je zbog praziluka

proizveo u viteza, a prste mi odsekaozbog krijumčarenja.“ On navuče

rukavicu.„Moj otac ti ne bi odsekao prste.“„Kako ti kažeš, moj gospodaru.“

Robert je bio drugačiji čovek odStanisa, to je istina. Dečak liči nanjega. Da, kao i na Renlija. Od tepomisli ga obuze nemir.

Dečak taman zausti da kaže još nešto,kada začuše korake. Davos se okrenu.Ser Aksel Florent je dolazio nizbaštensku stazu sa desetak stražara upostavljenim prslucima. Na grudima suimali vatrena srca Gospodara svetlosti.Kraljičini ljudi, pomisli Davos.Iznenada ga obuze kašalj.

Ser Aksel beše onizak i mišićav,širokih pleća, debelih ruku, krivih nogu,a iz ušiju su mu rasle dlake. Kraljičin

stric, služio je kao zapovednik odbraneZmajkamena skoro punih deset godina, iuvek se prema Davosu ophodioljubazno, znajući da ga lord Stanisposebno ceni. Ali u njegovom glasu nebeše ni ljubaznosti ni topline kada reče:„Ser Davos, i to neutopljen. Kako tomože biti?“

„Praziluk ne tone, ser. Došao si da meodvedeš kralju?“

„Došao sam da te odvedem utamnicu.“ Ser Aksel mahnu svojimljudima. „Uhvatite ga, i oduzmite mubodež. Hteo je njime da nasrne na našugospu.“

DŽEJMIDžejmi prvi opazi krčmu. Glavno

zdanje pribijalo se uz južnu obalu nazavoju u reci, dugačka niska krilapružala su se kraj vode, kao da nudezagrljaj putnicima što plove nizvodno.Prizemlje joj beše od sivog kamena,sprat od okrečenog drveta, krov odškriljaca. Video je i štalu, i senicuobraslu lozom. „Nema dima iz odžaka“,pokaza on dok su se približavali. „А nisvetla u prozorima.“

„Krčma je još radila kada samposlednji put prošao ovuda“, reče serKlios Frej. „Pravili su dobro pivo.Možda ga još ima u podrumima.“

„Možda ima i ljudi“, napomenuBrijena. „Skrivenih. Ili mrtvih.“

„Plašiš se leševa, devojčuro?“ - upitaDžejmi.

Ona ga prostreli pogledom. „Ime mije...“

„...Brijena, da. Zar ne želiš da jednunoć prespavaš u krevetu, Brijena?Bićemo bezbedniji nego na reci, amožda ne bi bilo zgoreg ustanoviti šta seovde desilo.“

Ona ne odgovori, ali već sledećegtrena gurnu krmu tako da čamac skrenuka trošnom drvenom doku. Ser Kliospožuri da spusti jedro. Kada mekoudariše u mol, on se ispe napolje da ihpriveže. Džejmi se, nespretan zboglanaca, s mukom pope za njim.

Na kraju doka, s gvozdenog koplja senjihala oljuštena tabla sa slikom kraljakako kleči sklopljenih ruku, kao da semoli. Džejmi je pogleda i glasno senasmeja. „Bolju krčmu nismo mogli danađemo.“

„Је li ovo neko posebno mesto?“ -sumnjičavo upita devojčura. Odgovorijoj ser Klios. „Ovo je krčma Kodklečećeg čoveka, moja gospo. Stoji namestu na kome je poslednji Kralj naSeveru kleknuo pred EgonomOsvajačem da bi se pokorio. To naznaku je valjda on.“

„Toren je poveo svoju silu na jugnakon propasti dva kralja na Vatrenompolju“, reče Džejmi, „ali kada je videoEgonovog zmaja i veličinu njegove

vojske, odlučio se za mudrije rešenje, isavio je svoja smrznuta kolena.“ Onzastade na zvuk konjske njiske. „Konji uštali. Barem jedan.“ A samo mi je jedani potreban da ostavim devojčuru zasobom. „Da vidimo ko je kod kuće, štakažete?“ Ne sačekavši odgovor, Džejmizveckajući krenu niz dok, ramenomgurnu vrata...

.. .i nađe se oči u oči sa zapetimsamostrelom. Iza njega je stajaodebeIjuškast momak od svojihpetnaestak godina. „Lav, riba ili vuk?“ -odsečno upita on.

„Pečeno pile, najradije.“ Džejmi čusvoje saputnike kako ulaze iza njega.„Samostrel je oružje za kukavice.“

„Strelica će ti svejedno probiti srce.“

„Možda. Ali pre nego što stigneš daga ponovo napneš, moj rođak će tiprosuti creva po podu.“

„Hajde, nemoj da plašiš momka“,reče ser Klios.

„Ne želimo ti zlo“, kaza devojčura.„А imamo i novaca da platimo za hranu ipiće.“ Ona izvadi srebrnjak iz svojekese.

Momak sumnjičavo osmotri novčić, aonda Džejmijeve okove. „Zašto je ovaj ubukagijama?“

„Ubio je neke samostrelce“, odvratiDžejmi. „Imaš piva?“

„Da.“ Dečak obori samostrel zapedalj. „Otkopčajte kaiševe s mačevimai pustite ih da padnu, i možda ćemo vamdati da jedete.“ Onda obiđe okolo i

virnu kroz debela, romboidna prozorskaokna, da vidi ima li ih još napolju. „Тоje jedro Tulija.“

„Dolazimo iz Brzorečja.“ Brijenaotkopča kaiš i pusti ga da padne. SerKlios uradi isto.

Žućkast čovek testastog, rošavog licazakorači kroz podrumska vrata, držećitešku kasapsku sataru. „Troje vas je, jeli tako? Imamo dovoljno konjetine zatroje. Konj je bio mator i žilav, al' jemeso još sveže.“

„Ima li hleba?“ - upita Brijena.„Dvopeka i bajate ovsene pogače.“Džejmi se iskezi. „Е, ovo je pošten

krčmar. Svi će ti služiti stari hleb ižilavo meso, ali većina to ne priznajetako otvoreno.“

„Nisam ja krčmar. Njega samsa’ranio tamo pozadi, s njegovimženama.“

„Ti si ih ubio?“„Misliš da bi ti to reko, sve i da

jesam?“ Čovek pljunu. „То je verovatnovučje delo, možda lavlje, ko će ga znati,a i kakva je razlika? Žena i ja smo ihnašli mrtve. Sada je krčma naša.“

„Gde ti je ta žena?“ - upita ser Klios.Čovek se sumnjičavo zaškilji u njega.

„А što to tebe zanima? Nije ovde... anećete biti ni vas troje, osim ako mi sene dopadne ukus vašeg srebra.“

Brijena mu baci novčić. On ga uhvatiu vazduhu, zagrize i spremi.

„Ima ih ona još“, objavi momak sasamostrelom.

„Ako. Dečko, trk dole i donesi crnogluka.“

Momak diže samostrel na rame, jošjednom ih mrko pogleda, pa nestade upodrumu.

„Tvoj sin?“ - upita ser Klios.„Samo neki momak što smo ga ja i

žena uzeli pod svoje. Imali smo dvasina, al’ su lavovi ubili jednog, a drugije umro od groznice. Dečku su majkuubili Krvavi lakrdijaši. Kakva suvremena, čovek mora da ima nekog damu drži stražu dok spava.“ Mahnusatarom ka stolovima. „Mogli bi’ i dasednemo.“

Ognjište beše hladno, ali Džejmiodabra stolicu najbližu pepelu i pružisvoje dugačke noge ispod stola.

Zveckanje lanaca pratilo mu je svakipokret. Zvuk koji ide na živce. Pre negošto se sve ovo završi, omotaču lancedevojčuri oko vrata, da vidim koliko ćejoj se onda dopadati.

Čovek koji nije bio krčmar ispeče trivelika odreska konjetine i isprži luk umoči od slanine, tako da gotovozaboraviše na bajatu pogaču od ovsa.Džejmi i Klios su pili svetlo, a Brijenajabukovo pivo. Momak se držao postrani: sedeo je na pivskom buretu snapetim i napunjenim samostrelom prekokolena. Kuvar beše uzeo kriglu piva iseo s njima. „Kakve su vesti izBrzorečja?“ - upita ser Kliosa,pretpostavivši da im je on vođa.

Ser Klios hitro pogleda Brijenu pre

no što odgovori. „Lord Hoster je lošegzdravlja, ali mu je sin odbio Lanisterena gazovima Crvenog kraka. Bilo jebitaka.“

„Samo bitke, na sve strane. Kuda stepošli, ser?“

„U Kraljevu Luku.“ Ser Klios obrisamast sa usana.

Njihov domaćin prezrivo frknu.„Onda ste tri lude. Poslednje vesti kažuda je kralj Stanis pred gradskimzidinama. Priča se da ima stotinu hiljadaljudi i čarobni mač.“

Džejmijeve šake stegnuše lanac kojimu je vezivao članke, i on ga nape,poželevši da ima snage da ga raskine.Onda bih pokazao Stanisu gde da gurnečarobni mač.

„Držao bih se podalje od Kraljevskogdruma da sam na vašem mestu“, nastavičovek. „Čujem da tamo ne može bitigore. I vukovi i lavovi, i bandeodmetnika koji vrebaju svakoga kogamogu da uhvate.“

„Gamad“, objavi ser Klios prezrivo.„Takvi se nikada ne bi usudili danapadnu naoružane ljude.“

„S oproštenjem, ser, ja vidim jednognaoružanog čoveka kako putuje sa ženomi zarobljenikom u lancima.“

Brijena mračno pogleda kuvara.Devojčura mrzi kada je podsečaju da jedevojčura, pomisli Džejmi, ponovouvrćući lance. Karike behu hladne itvrde na njegovoj koži, gvožđenepopustljivo. Okovi su mu se usecali u

kožu na člancima.„Nameravam da Trozupcem stignem

do mora“, reče devojčura njihovomdomaćinu. „U Devojačkom jezeru ćemonaći sveže konje i odjahati prekoSenodola i Rozbija. Tako ćemo bitipodalje od najžešćih borbi.“

Njihov domaćin odmahnu glavom.„Nikada nećete rekom stići doDevojačkog vira. Na manje od tridesetmilja odavde izgorelo je i potonulonekoliko čamaca, a reka je svašta nanelana njihova korita, tako da je tu jedvaplovna. Tamo vam je i jedno gnezdoodmetnika, napadaju svakoga ko prođe,a ima ih i nizvodno, oko Preskok stena iOstrva crvenog jelena. A i Gospodarmunja se viđa u ovim krajevima. Prelazi

reku kad god mu se prohte, jaše tamo iovamo, nikad nije na jednom mestu.“

„А ko ti je taj Gospodar munja?“ -htede da zna ser Klios Frej.

„Lord Berik, ako ti je po volji, ser.Tako ga zovu zato što uvek udaraiznenada, kao munja iz vedrog neba.Priča se da ne može umreti.“

Svi oni umru kada ih proburazišmačem, pomisli Džejmi. „Jaše li još snjim Toros od Mira?“

„Da. Crveni čarobnjak. Čuo sampriče da ima čudne moći.“

Pa, imao je moč da se takmiči sRobertom Barateonom u piću, a malo jenjih koji time mogu da se pohvale.Džejmi je jednom čuo Torosa kakogovori kralju da je postao crveni

sveštenik zato što odora tako dobroprikriva vinske mrlje. Robert se takožestoko smejao da je pivom ispljuvaoSersein svileni ogrtač. „Daleko bilo dase ja bunim“, reče on, „ali moždaTrozubac i nije najbezbedniji put zanas.“

„Rekao bih da je tako“, složi senjihov kuvar. „Čak i ako prođete krajOstrva crvenog jelena i ne naletite nalorda Berika i crvenog čarobnjaka, jošće pred vama biti Rubinski gaz. Kolikoja znam, vukovi Gospodara pijavicadrže gaz, ali sam to čuo poodavno. Sadasu tamo možda ponovo lavovi, ili lordBerik ili ko zna ko.“

„Ili niko“, reče Brijena.„Ako moja gospa ’oće da na kocku

stavi svoju kožu, neću je zaustavljati, al’da sam na vašem mestu, ostavio bi’ reku,i krenuo kopnom. Ako se klonite glavnihdrumova i putujete pod okriljem noći...pa, i dalje ne bi’ pošao s vama, ali bi’možda stavio neku paru da ćete uspeti.“

Velika devojčura je delovalasumnjičavo. „Trebali bi nam konji.“

„Ovde ima konja“, kaza Džejmi. „Čuosam jednog u štali.“

„Jeste, ima ih“, potvrdi krčmar kojinije bio krčmar. „Tri konja, ali nisu naprodaju.“

Džejmi je morao da se nasmeje.„Naravno da nisu. Ali ćeš nam ih ipakpokazati.“

Brijena se namršti, ali čovek koji nijebio krčmar susrete njen pogled bez

treptanja, i posle jednog trenutka onaoklevajući reče: „Pokaži mi“, i sviustadoše od stola.

Štala, sudeći po mirisu, odavno nebeše čišćena. Stotine debelih crnih muvarojile su se po slami, zujale od jasala dojasala i milele po gomilama konjskebalege razbacane na sve strane, ali su sevidela samo tri konja. Bili su neobičnatrojka; tromo smeđe tegleće kljuse,prastari beli škopac slep u jedno oko ičio viteški šarac. „Nisu na prodaju ni pokoju cenu“, objavi njihov navodnivlasnik.

„Odakle ti ovi konji?“ - htede da znaBrijena.

„Kljuse je bilo u štali kada smo žena ija naišli na krčmu“, reče čovek,

„zajedno sa onim koga ste upravo pojeli.Škopac je dolutao jedne noći, a dečko jeuhvatio šarca kako slobodno juri, sasedlom i uzdama. Evo, pokazaću vam.“

Sedlo koje im je pokazao bešeukrašeno srebrom. Pokrovac je nekadabio kariran crno i ružičasto, ali je sadamahom bio smeđ. Džejmi nijeprepoznavao prvobitne boje, ali je mrljeod krvi lako prepoznao. „Ра, vlasnikneće skoro doći da ga traži.“ Ondapogleda noge šarcu, prebroja zubeškopcu. „Daj mu zlatnik za šarca ako ćeda da i sedlo“, posavetova on Brijenu.„Srebrnjak za kljuse. A on bi namatrebalo da plati što ćemo mu uzetibelog.“

„Nikada ne govori s prezirom o svom

konju, ser.“ Devojčura otvori kesu kojujoj je dala ledi Kejtlin i izvadi tri zlatnanovčića. „Daću ti po zmaja za svakoga.“

Krčmar zatrepta i pruži ruku ka zlatu,a onda zastade i povuče je. „Ne znam.Ako budem moro da bežim, neću moćida jašem zlatnog zmaja. Nit da gapojedem ako ogladnim.“

„Uzmi i naš čamac“, kaza ona.„Otplovi uzvodno ili niz reku, kakohoćeš.“

„Daj da probam to zlato.“ Čovek uzejedan novčić s njenog dlana i zagrize ga.„Hm. Reko bi’ da je pravo. Tri zmaja ičamac?“

„Dere ti kožu s leđa, devojčuro“, rečeDžejmi prijatnim glasom.

„Hoću i namirnice“, reče Brijena

njihovom domaćinu, ne osvrćući se naDžejmija. „Sve što imaš a čega možešda se odrekneš.“

„Ima još dvopeka.“ Čovek pokupiostala dva zmaja s njenog dlana i zvecnunjima u pesnici, osmehnuvši se na zvukkoji su proizveli. „Da, i dimljene slaneribe, ali će vas to koštati srebrnjak. Mojikreveti takođe koštaju. Sigurno ćeteovde prespavati.“

„Ne“, smesta reče Brijena.Čovek se namršti na nju. „Ženo, nije

ti nužda da jašeš kroz stran kraj nakonjima koje ne poznaješ. Verovatnoćete se zaglibiti u nekoj močvari ilislomiti konju nogu.“

„Noćas će mesec biti pun“, kazaBrijena. „Neće nam biti teško da

nađemo put.“Njihov domaćin se zamisli nad tim

rečima. „Ako nemate srebrnjak, krevetibi mogli da vas koštaju nekol’kobakrenjaka, a daću vam i koje ćebe da sezgrejete. Nije mi želja da teram putnike,ako shvatate šta hoću da kažem.“

„То zvuči više nego pošteno“, rečeser Klios.

„А i ćebad su sveže oprana. Žena seza to postarala pre nego što je morala daode. Nećete naći ni jednu jedinu buvu,imate moju reč.“ On ponovo zazveckanovčićima, osmehujući se.

Ser Klios je očigledno bioprimamljen. „Pravi krevet bi nam svimaprijao, moja gospo“, okrete se onBrijeni. „Ako se pošteno odmorimo,

sutra ćemo brže putovati.“ Pa pogleda usvog brata od strica, tražeći podršku.

„Ne, braco, devojčura je u pravu.Imamo obećanja koja moramo daispunimo, i dugačke milje pred sobom.Moramo da krenemo.“

„Ali“, zausti Klios, „sam si rekao...“„То je bilo pre.“ Dok sam mislio da

je krčma napuštena. „Sada mi je stomakpun, i rekao bih da je jahanje podmesečinom prava stvar.“ Osmehnu sedevojčuri. „Ali, ako ne nameravaš da meprebaciš preko leđa onog kljuseta kaodžak brašna, bolje da neko uradi neštosa ovim lancima. Teško je jahati kada suti noge njima sapete.“

Brijena se namršti na lanac. Čovekkoji nije bio krčmar protrlja vilicu. „Iza

štale je kovačnica.“„Pokaži mi“, reče Brijena.„Da“, dodade Džejmi, „i to što pre, to

bolje. Ovde ima previše konjskihgovana za moj ukus. Ne bih voleo da uneko ugazim.“ Oštro odmeri devojčuru,pitajući se da li je dovoljno bistra dashvati šta hoće da kaže.

Nadao se da će se možda resiti ilanaca na rukama, ali je Brijena i daljebila sumnjičava. Prekinula je lanac nanogama napola sa pet-šest oštrih udaracapo kraju čeličnog dleta. Kada joj onpredloži da mu prekine i lance narukama, ona ga ne udostoji ni pogleda.

„Šest milja nizvodno, naići ćete naspaljeno selo“, reče njihov domaćin dokim je pomagao da osedlaju konje i

napune rance. Ovog puta je saveteupućivao Brijeni. „Tamo se put račva.Ako krenete na jug, naići ćete na kamenukulu ser Vorena. Ser Voren je otišao ipoginuo, tako da ne znam ko je sadadrži, ali je to mesto najbolje izbegavati.Bolje će vam biti da krenete šumskomstazom, na jugoistok.“

„Hoćemo“, odgovori ona. „Imaš mojuzahvalnost.“

Još važnije, ima tvoje zlato. Džejmizadrža tu misao za sebe. Beše mudojadilo što se ta ružna kravetina odžene ne osvrće na njega.

Ona uze teglećeg konja, a viteškogšarca dade ser Kliosu. Kao što mu beše izaprećeno, Džejmi dobi jednookogškopca, što rasprši svaku nadu da će

kako će mamuznuti konja i ostavitidevojčuru u oblaku prašine.

Čovek i momak izađoše da ih gledajukako odlaze. Krčmar im požele sreću ireče da se vrate u bolja vremena, dok jemomak stajao ćutke, sa samostrelom podmiškom. „Uzmi koplje ili malj“, dobacimu Džejmi, „bolje će ti služiti.“ Momakje nepoverljivo zurio u njega. Toliko oprijateljskim savetima. On slegnuramenima, okrenu konja, i ne pogleda zasobom.

Ser Klios je neprekidno kukumavčiodok su izjahivali, još žaleći zauskraćenim perjanim dušekom. Jahali suna istok, uz obalu mesečinom okupanereke. Crveni krak tu beše veoma širokali plitak, obale sve u blatu i trsci.

Džejmijev konj je mirno koračaonapred, mada je sirotan težio da skreće upravcu svog zdravog oka. Džejmiju jeprijalo što je ponovo u sedlu. Nije jahaojoš otkako su strelci Roba Starka podnjim ubili jurišnog konja u Šaputavojšumi.

Kada stigoše do spaljenog sela, prednjima se ukaza izbor jednakoneprivlačnih puteva; uzane staze, dubokoizbrazdane od kola seljaka koji su teraližito na reku. Jedna je krivudala najugoistok, i ubrzo nestajala međudrvećem koje se naziralo u daljini, dokse druga, pravija i kamenitija, pružala najug. Brijena se nakratko zamisli, a ondaokrete konja ka južnom putu. Džejmibeše prijatno iznenađen; i sam bi načinio

isti izbor.„Ali ovo je put kojim nas je krčmar

upozorio da ne idemo“, pobuni se serKlios.

„On nije bio krčmar.“ Nezgrapno segrbila na sedlu, ali se činilo da ipaksigurno sedi u njemu. „Čovek se previšezanimao za naš put, a te šume... takvamesta su na zlom glasu po odmetnicima.Možda nas je navodio u zamku.“

„Pametna devojčura.“ Džejmi seosmehnu svom bratu od tetke.„Usuđujem se da kažem da naš domaćinima prijatelje malo niže niz taj put. Onezbog čijih je konja štala takonezaboravno mirisala.“

„Možda je lagao i za reku, da bismouzeli ove konje“, reče devojčura, „ali

nisam smela da rizikujem. NaRubinskom gazu i raskrsnici bićevojnika.“

Pa, možda jeste ružna, ali nije bašsasvim glupa. Džejmi joj se i protivsvoje volje osmehnu.

Rumena svetla s gornjih prozorakamene kule upozoriše ih na njenoprisustvo još izdaleka, i Brijena ihpovede u polje. Tek kada se utvrda nađedaleko iza njih, ponovo skrenuše ipotražiše put.

Pola noći prođe pre nego štodevojčura priznade da je dovoljnobezbedno da stanu. Do tada su već svetroje spadali sa sedala od umora. Zaklonnađoše u šumarku hrastova i jasena krajjednog sporog potoka. Devojčura im nije

dozvolila da zapale vatru, tako dapodeliše ponoćnu večeru od dvopeka islane ribe. Noć beše čudno mirna.Polumesec je gledao sa crnog somotskogneba, okružen zvezdama. Negde udaljini, zavijali su vukovi. Jedan konjnemirno zanjišta. Ne beše drugih zvuka.Rat nije dodirnuo ovo mesto, pomisliDžejmi. Bilo mu je drago što je tu, dragošto je živ, drago što se vraća Sersei.

„Ја ću preuzeti prvu stražu“, rečeBrijena ser Kliosu, i Frej ubrzo tihozahrka.

Džejmi se nasloni na stablo hrasta izapita se šta li sada rade Sersei i Tirion.„Imaš li braće i sestara, moja gospo?“ -upita.

Brijena ga podozrivo pogleda. „Ne.

Moj otac ima samo jednog - jednu kći.“Džejmi se nasmeja. „Jednog sina,

htela si da kažeš. Misli li on o tebi kao osinu? Neobična si kći, to je bar jasno.“

Ćutke, ona se okrenu od njega, čvrstostežući balčak mača. Kakav je onanesrećan stvor! Na neki čudan način gaje podsećala na Tiriona, mada na prvipogled nije postojalo dvoje različitijihljudi. Možda ga ta pomisao o bratunatera da kaže: „Nisam želeo da teuvredim, Brijena. Oprosti mi.“

„Tvoji zločini su neoprostivi,Kraljeubico.“

„Opet to ime.“ Džejmi uzaludno uvrnulance. „Zašto u tebi budim toliki gnev?Koliko znam, nikada ti ništa nisam nažaoučinio.“

„Učinio si nažao drugima. Onima kojesi se zakleo da ćeš štititi. Slabima,nedužnima...“

„...kralju?“ Uvek se sve vraćalo naErisa. „Ne sudi o onome što ne shvataš,devojčuro.“

„Ime mi je...“„...Brijena, da. Zar ti niko dosad nije

rekao da si dosadna isto koliko i ružna?“„Nećeš me izazvati da se razbesnim,

Kraljeubico.“„О, hoću, i te kako, samo ako to

poželim.“„Zašto si se zakleo?“ - upita ga ona.

„Zašto si ogrnuo beli plašt ako sinameravao da izdaš sve što onpredstavlja?“

Zašto? Šta bi mogao da kaže a da ona

makar i izbliza shvati? „Bio sam dečak.Petnaestogodišnjak. Bila je to velikačast za nekoga tako mladog.“

„То nije odgovor“, reče ona prezrivo.Istina ti se ne bi dopala. Kraljevoj

gardi je pristupio zbog ljubavi, zbogčega bi drugog.

Otac je pozvao Sersei na dvor kadajoj je bilo dvanaest godina, nadajući sebraku s kraljevskom porodicom.Odbijao je sve druge ponude za njenuruku, radije je držeći kod sebe uDesničinoj kuli dok je rasla i postajalasve ženstvenija i sve lepša. Nemasumnje da je čekao da princ Viserisstasa, ili možda da Regarova žena umrena porođaju. Elija od Dorne nikada nijebila dobrog zdravlja.

Džejmi je, u međuvremenu, proveočetiri godine kao štitonoša ser SamneraKrejkhola, i osvojio je svoje mamuze uborbi protiv Bratstva Kraljeve šume. Alikada je na povratku u Livačku stenunakratko posetio Kraljevu Luku, mahomda bi video sestru, Sersei ga je povela ustranu i šapnula mu da lord Tivinnamerava da ga oženi Lizom Tuli, da jeveć i pozvao lorda Hostera u grad napregovore o mirazu. Međutim, akoDžejmi obuče belo, moći će da budestalno kraj nje. Stari ser HarlanGrandison umro je u snu, što je i bilo pomeri čoveka na čijem se grbu nalaziousnuli lav. Eris će hteti nekoga mladogda ga zameni, pa zašto da to ne buderazjareni lav umesto pospanog?

„Otac se nikada neće složiti“, pobunise Džejmi.

„Kralj ga neće pitati. A kada tojednom bude izvedeno, otac neće moćida se buni, ne otvoreno. Eris je iščupaojezik ser Ilinu Pejnu samo zato što sehvalio da desnica zapravo vlada Sedamkraljevstava. On je bio kapetanDesničine garde, a otac se ipak nijeusudio da to spreči! Neće sprečiti niovo.“

„Ali“, rekao je Džejmi, „Livačkastena...“

„Stenu, znači, hoćeš? A ne mene?“Tu noć je pamtio kao da je bila juče.

Proveli su je u staroj krčmi u Ulicijegulja, daleko od radoznalih očiju.Sersei mu je došla odevena kao obična

sluškinja, što ga je nekako još i višeuzbudilo. Džejmi je nikada nije videotoliko strastvenu. Svaki put kada bizaspao, ona bi ga ponovo budila.

Ujutru je Livačka stena delovala kaomala cena da bi stalno bio kraj nje.Pristao je, a Sersei je obećala da ćezavršiti ostalo.

Mesec dana kasnije, u Livačku stenuje stigao kraljevski gavran da gaobavesti kako je odabran za Kraljevskugardu. Naređeno mu je da izađe predkralja na velikom turniru u Harendvoruda bi se zakleo i obukao plašt.

Džejmijev zavet ga je oslobodio LizeTuli. Sem toga, ništa nije pošlo kao štosu naumili. Otac mu nikada nije biobešnji. Nije smeo javno da se buni - to

je Sersei dobro procenila - ali seodrekao položaja desnice pod nekimslabašnim izgovorom, i vratio se uLivačku stenu, povevši kćer sa sobom.Umesto da budu zajedno, Sersei iDžejmi su samo zamenili mesta, i on senašao sam na dvoru, čuvajući ludogkralja, dok su se četiri dalekonesposobnija čoveka smenjivala naopasnom položaju umesto njegovog oca,kome nisu bili dorasli. Desnice su setako brzo dizale i padale da se Džejmibolje sećao njihovih simbola nego lica.Desnica s rogom izobilja i desnica srazigranim grifonima obojica suprognani, desnica s maljem i bodežompotopljen je u divlju vatru i živ spaljen.Lord Rosart je bio poslednji. Njegov

grb je bio upaljena baklja; nesrećanizbor s obzirom na njegovogprethodnika, ali je alhemičar uzdignutmahom zbog toga što je prema vatrigajio jednaku ljubav kao i sam kralj.Rosarta je trebalo da udavim umestošto sam ga rasporio.

Brijena je još čekala njegov odgovor.Džejmi reče: „Nisi toliko stara da bipoznavala Erisa Targarjena...“

Nije htela to da čuje. „Eris je bio ludi okrutan, to niko nikada nije porekao.Ali je ipak bio kralj, krunisan i mirosan.A ti si se zakleo da ćeš ga štititi.“

„Znam šta sam se zakleo.“„I šta si uradio.“ Nadvila se nad njim,

šest stopa pegavog, namrštenog, zubatogneodobravanja.

„Da, a i onoga što si ti uradila. Obojesmo kraljeubice, ako je tačno ono štosam čuo.“

„Nikada nisam naudila Renliju. Ubićučoveka koji kaže da jesam.“

„Onda počni od Kliosa. A posle togate čeka još dosta ubijanja, sudeći potome kako on priča tu priču.“

„Laži. Ledi Kejtlin je bila tamo kadaje veličanstvo ubijeno, ona je videla.Pojavila se senka. Sveće su utrnule ivazduh je postao leden, i onda je krv...“

„О, odlično.“ Džejmi se nasmeja.„Um ti brže radi od moga, priznajem.Kada su mene zatekli kako stojim iznadmrtvog kralja, nisam se dosetio dakažem: ’Ne, ne, nisam to bio ja, bila jeto senka, užasna hladna senka.’“ Ponovo

se nasmeja. „Reci mi istinu, kaokraljeubica kraljeubici... da li su teStarkovi platili da mu prerežeš grkljan,ili je to bio Stanis? Renli te je odbio, jeli u tome bila stvar? Ili si imala mesečnokrvarenje? Nikada ne treba dati mačdevojčuri kada krvari.“

Na tren Džejmi pomisli da će gaBrijena udariti. Korak bliže, i izvući ćujoj taj bodež iz kanija i zariti joj ga ustomak. On prikupi nogu poda se,spreman da skoči, ali se devojčura nepomeri. „Redak je i dragocen dar bitivitez“, reče ona, „а još i više vitezKraljeve garde. To je dar dat nekolicini,dar koji si ti prezreo i okaljao.“

Dar koji ti očajnički želiš,devojčuro, a koji nikada nećeš dobiti.

„Svoju vitešku titulu sam poštenozaradio. Ništa mi nije dato. Sa trinaestgodina sam pobedio u borbi doposlednjeg na jednom turniru, dok samjoš bio štitonoša. Sa petnaest sam jahaokraj ser Artura Dejna protiv BratstvaKraljevske šume, i on me je proizveo uviteza na bojnom polju. Taj beli plašt jeokaljao mene, a ne obratno. Zato mepoštedi svoje zavisti. Bogovi suzaboravili da ti daju kurac, ne ja.“

Pogled koji mu Brijena tada uputibeše pun gađenja. Rado bi me isekla nakomade, samo da joj nije dragocenezakletve, pomisli on. Odlično. Muka mije od te slabićke bogobojažljivosti idevojačkih osuda. Devojčura odjuri bezreči. Džejmi se sklupča pod plaštom,

nadajući se da će sanjati Sersei.Ali kada sklopi oči, vide Erisa

Targarjena kako šetka po prestonojdvorani i čupka kraste sa isečenih ikrvavih šaka. Budala se neprekidnosekla na oštrice i bodlje Gvozdenogprestola. Džejmi je ušao kroz kraljevavrata, obučen u svoj zlatni oklop, smačem u ruci. Zlatni oklop, ne beli, alito niko ne pamti. Da sam samo skinuo ionaj prokleti plašt.

Kada je Eris video krv na sečivu,zatražio je da zna pripada li ona lorduTivinu. „Hoću smrt tog izdajnika. Hoćunjegovu glavu, donećeš mi njegovuglavu, ili ćeš goreti sa ostalima. Ostalimizdajnicima. Rosart kaže da su prešlizidove! Otišao je da im pripremi toplu

dobrodošlicu. Čija je to krv? Čija?“„Rosartova“, odgovorio je Džejmi.Te ljubičaste oči su se tada

razrogačile, a kraljevska usta se snevericom otvorila. Izgubio je vlast nadutrobom, okrenuo se i potrčao kaGvozdenom prestolu. Ispod praznihočnih duplji lobanja na zidu, Džejmi jeodvukao poslednjeg zmajkralja nizstepenice, dok je ovaj skičao kao svinjai smrdeo kao nužnik. Jedan rez prekogrla bio je dovoljan da sve okonča.Tako lako, seća se da je pomislio. Kraljbi trebalo teže da umre. Rosart je barpokušao da se bori, mada se, ako ćemopravo, borio kao alhemičar. Čudo kakonikada nisu pitali ko je ubio Rosarta...ali naravno, on je bio niko i ništa, bio

je niskorođen, desnica za dve nedelje,još jedan hir Ludog kralja.

Ser Elis Vesterling i lord Krejkhol idrugi vitezovi njegovog oca uleteli su udvoranu baš na vreme da vide sam kraj,tako da Džejmi nije mogao da nestane ipusti nekog hvalisavca da mu preotmeslavu ili sramotu. Biće to sramota, znaoje čim je video kako ga gledaju... ali jeto možda bio i strah. Lanister ili ne, onje bio jedan od Erisove sedmorice.

„Zamak je naš, ser, a i grad“, rekaomu je Roland Krejkhol, što je bilo teknapola istina. Targarjenski lojalisti jošsu umirali na zavojitim stepeništima i uarsenalu. Gregor Klegani i Ejmori Lorčpenjali su se uz zidine Megorove utvrde,a Ned Stark je u tom trenutku vodio

svoje severnjake kroz Kraljevu kapiju,ali Krejkhol to nije mogao da zna. Nijega iznenadilo što vidi Erisa mrtvog;Džejmi je bio sin lorda Tivina davnopre nego što su ga primili u Kraljevugardu.

„Reci im da je Ludi kralj mrtav“,naredio je. „Poštedi i zarobi sve koji sepredaju.“

„Da proglasim i novog kralja?“ -upitao je Krejkhol, i Džejmi je jasnoprotumačio pitanje: hoće li to biti tvojotac, ili Robert Barateon, ili moždanameravaš da proglasiš novogzmajkralja? On na tren pomisli nadečaka Viserisa, koji je pobegao naZmajkamen, i Regarovog malog sinaEgona, koji je još bio u Megorovoj

utvrdi s majkom. Novi targarjenskikralj, s mojim ocem kao desnicom.Kako bi samo vukovi zavijali, a olujnilordovi penili od besa. Na tren je osetioiskušenje, sve dok nije ponovo pogledaotelo na podu, i baru krvi što se pod njimš i r i l a . Njegova krv je u obojici,pomislio je. „Proglasi koga hoćeš“,rekao je Krejkholu. Onda se popeo naGvozdeni presto i seo s mačem prekokolena, da vidi ko će doći da prigrabikraljevstvo. Ispalo je da je to bio NedStark.

Ni ti nemaš prava da mi sudiš,Starku.

U snovima su mrtvi došli u plamenu,odeveni u uskovitlane zelene vatre.Džejmi je plesao oko njih sa zlatnim

mačem, ali su na svakoga koga biposekao druga dvojica ustajala da muzauzmu mesto.

Brijena ga probudi udarcem čizme urebra. Svet još beše crn, i počinjala jekiša. Doručkovali su dvopek, usoljenuribu i malo kupina koje je pronašao serKlios, i bili su u sedlima pre no što jesunce izašlo.

TIRIONEvnuh je odsutno pevušio dok je

ulazio na vrata, obučen u široku odoruod svile boje breskve. Mirisao je nalimun. Kada vide Tiriona kako sedi krajkamina, on zastade i ukoči se. „Mojgospodaru Tirione“, izusti piskutavo iuznemireno se zakikota.

„Znači, ipak se sećaš ko sam? Počeosam da se pitam.“

„Baš je lepo videti da si seoporavio.“ Varis se osmehnu svojimnajljigavijim osmehom. „Mada,priznajem, nisam očekivao da ću tezateći u svojim skromnim odajama.“

„I jesu skromne. Čak i preterano, ako

ćemo pravo.“ Tirion je sačekao danjegov otac pozove Varisa pre nego štose ušunjao da ga poseti. Evnuhove odajebile su oskudno nameštene i male, triskučene ćelije bez prozora pod severnimzidom. „Nadao sam se da ću otkritikorpe pune sočnih tajni da prekratimčekanje, ali nisam uspeo da nađem nijednu jedinu hartiju.“ Potražio je i tajnavrata, znajući da Pauk sigurno imanačina da neprimećen dolazi i odlazi, alini njih nije mogao da nađe. „U vrču ti jebilo vode, hvala bogovima“, nastavi on,„ćelija za spavanje ti nije veća odkovčega, a taj krevet... da li je stvarnood kamena, ili mi se to samo tako čini?

Varis zatvori i zabravi vrata. „Moreme bolovi u leđima, moj gospodaru, i

radije spavam na tvrdoj podlozi.“„Činilo mi se da si ti čovek za

perjane dušeke.“„Pun sam iznenađenja. Ljut si na mene

što sam te zaboravio nakon bitke?“„Zbog toga sam počeo da mislim kako

pripadaš mojoj porodici.“„Nije to bilo iz nedostatka ljubavi,

moj dobri gospodaru. Moja narav jetako osetljiva, a tvoj ožiljak je takostrašno videti...“ On prenaglašenozadrhta. „Tvoj siroti nos...“

Tirion razdraženo protrlja krastu.„Možda ću narediti da mi naprave novi,od zlata. Kakav bi mi ti nos predložio,Varise? Jedan kao tvoj, da namirišemtajne? Ili da kažem zlataru da hoću nossvoga oca?“ On se osmehnu. „Moj

plemeniti otac tako marljivo radi da gajedva i viđam. Reci mi, je li istina davraća velemeštra Piselija u Malo veće?“

„Jeste, moj gospodaru.“„Treba li na tome da zahvalim svojoj

miloj sestri?“ Piseli je bio stvorenjenjegove sestre; Tirion mu je oduzeopoložaj, bradu i dostojanstvo, i bacio gau crne ćelije.

„Baš nimalo, moj gospodaru. Zahvaliarhimeštrima iz Starigrada, koji su našliza shodno da insistiraju na Piselijevompovratku, na osnovu tvrdnje da samoKonklava može da postavi ili izaberevelemeštra.“

Proklete budale, pomisli Tirion.„Čini mi se da se sećam kako jeglavoseča Megora Okrutnog trojicu

raščinio sekirom.“„Sasvim tačno“, reče Varis. „А drugi

Egon je svog zmaja nahraniovelemeštrom Džerardrisom.“

„Avaj, ja sam potpuno bez zmajeva.Valjda je trebalo da Piselija potopim udivlju vatru i zapalim. Da li bi se toCitadeli više sviđalo?“

„Ра, bilo bi više u skladu stradicijom.“ Evnuh se zakikota.„Srećom, mudrije glave su odneleprevagu, i Konklava je prihvatilačinjenicu da je Piseli otpušten, i bacilase na odabir njegovog naslednika.Nakon što su podrobno razmotrili meštraTurkvina, obućarevog sina, i meštraEreka, kopile lutajućeg viteza, i takonam jasno pokazali da se u njihovom

redu ceni umeće, a ne poreklo, meštriKonklave su bili na ivici da nam pošaljumeštra Gromona, Tirela od VisokogSada. Kada sam to rekao tvom ocu,smesta je preduzeo korake.“

Tirion je znao da se Konklavaokuplja u Starigradu, iza zatvorenihvrata; trebalo je da njena razmatranjabudu tajna. Znači, Varis ima svojeptičice i u Citadeli. „Shvatam. Znači,moj otac je odlučio da saseče pupoljakpre nego što procveta.“ Morao je da senasmeje. „Piseli je žabac. Ali boljelanisterski žabac nego tirelski, zar ne?“

„Velemeštar Piseli je uvek bio dobarprijatelj tvoje kuće“, umilno će Varis.„Možda ćeš se utešiti kad saznaš kako jeser Boros Blunt takođe vraćen u službu.“

Sersei je oduzela ser Borosu beliplašt zbog toga što nije poginuo branećiprinca Tomena kada je DžejslinBajvoter ugrabio dečaka na drumu zaRozbi. On nije bio Tirionov prijatelj, alije posle toga sigurno mrzeo Serseijednako kao i on. Valjda je i to nešto.„Blunt je razmetljiva kukavica“, reče onprijateljski.

„Stvarno? Eh, šta da se radi. Ipak,vitezovi Kraljevske garde moraju potradiciji da služe doživotno. Možda ćese ser Boros pokazati hrabrijim ubudućnosti. Nema sumnje da će bitiveoma odan.“

„Mom ocu“, kaza Tirion značajno.„Kada smo već kod Kraljevske

garde... pitam se, da li za prijatno

iznenađenje tvoje posete moram kojimslučajem da zahvalim ser Borosovompalom bratu, smelom ser MendonuMuru?“ Evnuh pogladi napuderisaniobraz. „Tvoj čovek Bron se u poslednjevreme mnogo raspituje za njega.“

Bron je saznao sve što je mogao o serMendonu, ali je Varis bez sumnje znaomnogo više... mada je pitanje da li će tohteti da prizna. „Reklo bi se da gotovouopšte nije imao prijatelja“, oprezno ćeTirion.

„Žalosno“, reče Varis, „oh, takožalosno. Možeš naći neke rođake akoprevrneš dovoljno kamenja tamo u Dolu,ali ovde... Lord Erin ga je doveo uKraljevu Luku, a Robert mu je dao beliplašt, ali bojim se da ga ni jedan ni drugi

nisu previše voleli. Niti je bio od onogsoja kome puk kliče na turnirima, uprkosneospornoj veštini. Eto, čak nisopstvenoj braći iz Kraljevske gardenikada nije prirastao za srce. SerBaristan je jednom rekao za njega danema prijatelja sem svog mača, nitidrugog života sem dužnosti... ali nemislim da je Baristan to smatrao zapohvalu. Što je baš čudno, kad malobolje razmisliš, zar ne? To bi trebalo dabudu baš one vrline koje tražimo ukraljevim gardistima, moglo bi se reći -ljude koji ne žive za sebe, već za svogakralja. Po tim merilima, naš hrabri serMendon je bio savršen beli vitez. A iumro je kao što dolikuje vitezu Kraljevegarde, s mačem u ruci, braneći čoveka

kraljeve krvi.“ Evnuh mu se ljigavoosmehnu, pa stade da ga pronicljivoposmatra.

Pokušavajući da ubije čovekakraljeve krvi, to hoćeš da kažeš. Tirionse pitao zna li Varis mnogo više nego štogovori. Ništa što je do sada čuo nije mubila novost; Bronovi izveštaji bili sugotovo istovetni. Trebala mu je nekaveza sa Sersei, neki znak da je serMendon radio po nalozima njegovesestre . Ne dobijamo uvek ono štoželimo, pomisli on jetko, što gapodseti...

„Nije ser Mendon razlog što samovde.“

„Naravno.“ Evnuh pređe preko sobe,do svog vrča s vodom. „Mogu li ti biti

na usluzi, moj gospodaru?“ - upita dokje punio čašu.

„Da. Ali ne sipanjem vode.“ Tirionprekrsti ruke. „Hoću da mi dovedešŠai.“

Varis otpi. „Da li je to mudro, mojgospodaru? Milo drago dete. Bila biprava šteta da je tvoj otac obesi.“

Uopšte ga nije iznenadilo što Variszna za to. „Ne, uopšte nije mudro,zapravo je najgore ludilo. Hoću da jevidim još jednom pre nego što jepošaljem odavde. Ne mogu da podnesemda bude toliko blizu.“

„Razumem.“Kako ti to možeš razumeti? Tirion ju

je baš juče video kako se penje uzzavojito stepenište s vedrom vode.

Gledao je kako joj jedan mladi viteznudi da pomogne s teškim vedrom.Način na koji mu se osmehnula i na kojimu je dodirnula ruku vezao mu ježeludac u čvor. Prošli su tek koji pedaljjedno od drugog, on se spuštao a onapenjala, tako blizu da je mogao da osetisvež i čist miris njene kose. „Mojgospodaru“, rekla mu je, uz blagi naklon,a on je poželeo da je smesta zgrabi ipoljubi, ali je mogao samo da klimneukočeno glavom, i gegajući prođe dalje.„Video sam je nekoliko puta“, rečeVarisu, „ali se nisam usudio da s njomgovorim. Pretpostavljam da se na svemoje pokrete motri.“

„Mudar si što tako misliš, moj dobrigospodaru.“

„Kо?“ On nagnu glavu u stranu.„Ketlbleci redovno podnose izveštaje

tvojoj miloj sestri.“„Kada pomislim koliko sam novca

platio tim nesrećnim... misliš li dapostoje izgledi da ih još zlata odvoji odSersei?“

„Izgledi uvek postoje, ali ne bihvoleo da se kladim koliko su verovatni.Oni su sada vitezovi, sva trojica, a tvojasestra im je obećala da će jošnapredovati.“ Opaki kikot prsnu sevnuhovih usana. „А najstariji, serOzmund od Kraljeve garde, sanja i onekim drugim... uslugama... Možeš datizlatnik za svaki kraljičin, ali ona ima idrugu kesu, koja je sasvim neiscrpna.“

Sedam mu paklova, pomisli Tirion.

„Hoćeš da kažeš kako se Sersei jebe sOzmundom Ketlblekom?“

„О, sačuvajte me bogovi, ne, to bibilo strašno opasno, zar se ne slažeš?Ne, kraljica samo nagoveštava... moždasutra, ili nakon venčanja... a onda slediosmeh, šapat, pikantna šala... grudikojima blago okrzne njegov rukav uprolazu... a ipak to kao da ima uticaja.Ali, šta evnuh može znati o timstvarima?“ Vrh jezika mu pređe prekodonje usne kao stidljiva ružičastaživotinja.

Kada bih samo mogao nekako da ihnateram na nešto određenije, da sredimda ili otac uhvati na delu... Tirionpređe prstom preko kraste na nosu. Nijevideo kako bi to mogao da izvede, ali će

možda kasnije nešto smisliti. „Ketlblecisu jedini?“

„Kada bi samo to bila istina, mojgospodaru. Bojim se da te gledajumnoge oči. Ti... kako da se izrazim?Bodeš oči? A veoma si neomiljen, srcemi para što moram da te izvestim. SinoviDženosa Slinta bi te rado uhodili daosvete oca, a naš dragi lord Petir imaprijatelje u pola bordela u KraljevojLuci. Budeš li toliko nepromišljen daposetiš neki od njih, on će smesta tosaznati, a nedugo zatim to će znati i tvojgospodar otac.“

Čak je i gore nego što sam se bojao.„А moj otac? Ko me uhodi za njega?“

Ovog puta se evnuh glasno nasmeja.„Ра ko drugi nego ja, moj gospodaru?“

Tirion se takođe nasmeja. Nije biotolika budala da veruje Varisu više negošto je neophodno - ali je evnuh većdovoljno znao o Šai da je pošalje pravona vešala. „Dovešćeš mi Šai krozzidove, skrivenu od svih tih očiju. Kaošto si radio i ranije.“

Varis stade da krši ruke. „О, mojgospodaru, ništa mi ne bi pričinilo većezadovoljstvo, ali... kralj Megor niježeleo pacove u sopstvenim zidovima,ako shvataš šta hoću da kažem. Zahtevaoje tajni izlaz, za slučaj da ga neprijateljinekada okruže, ali ta vrata nisu povezanani sa jednim drugim prolazom. Mogunakratko da ukradem Šai od ledi Lolise,tačno, ali nema načina da jeneprimećeno dovedem u tvoju ložnicu.“

„Onda je dovedi nekud drugde.“„Ali kud? Nema sigurnog mesta.“„Ima.“ Tirion se iskezi. „Ovamo.

Vreme je da se taj tvoj kao kamen tvrdikrevet malo bolje upotrebi.“

Evnuhova usta se otvoriše. Onda sezakikota. „Lolisa se u poslednje vremelako zamara. Trudnoća joj jepoodmakla. Mislim da će uvelikospavati kada se mesec bude digao.“

Tirion skoči sa svoje stolice. „Kad semesec digne, znači. Postaraj se dadoneseš i malo vina. I dve čiste čaše.“

Varis se pokloni. „Biće kako mojgospodar zapoveda.“

Ostatak dana vukao se sporo kao crvkroz med. Tirion se pope do biblioteke ipokuša da prekrati vreme čitajući

Beldekarovu Istoriju Rojnskih ratova,ali uopšte nije mogao da vidi slonove,pošto mu je pred očima stalno lebdeoŠain osmeh. Kada je stiglo popodne,odložio je knjigu i pozvao sluge da gaokupaju. Ribao se dok se voda nijeohladila, a onda mu je Pod potkresaozaliske. Brada mu je bila prava muka;žbun žutih, belih i crnih dlaka, divalj ioštar, retko je izgledala dobro, ali jeslužila da mu prikrije bar deo lica, a toje bilo dobro.

Kada se oprao i doterao koliko je tobilo moguće, Tirion pogleda svojugarderobu i odabra par lanisterskigrimiznih uskih satenskih čakšira i svojnajbolji dublet, od teškog crnog somotasa zakivcima u obliku lavljih glava.

Stavio bi i svoj lanac od zlatnih šaka damu ga otac nije ukrao dok je ležao nasamrti. Tek kada se obukao, shvatio jekoliko je samo blesav. Sedam mupaklova, kepeče, da nisi s nosemizgubio i svu pamet? Ko god te vidi imada se zapita zašto si se obukao udvorsko odelo za posetu evnuhu.Kunući, Tirion se skinu i ponovo odenu,ovog puta u jednostavniju odoru: ucrne vunene čakšire, staru belu tuniku iizbledeli smeđi kožni prsluk. Svejednoje, reče sebi dok je čekao da se mesecdigne. Šta god da obučeš, i dalje sikepec. Nikada nećeš biti visok kao onajvitez na stepenicama, onaj s dugačkimpravim nogama i zategnutim stomakomi širokim muškim ramenima.

Mesec je provirivao iznad zidinazamka kada Tirion saopšti Podriku Pejnuda će posetiti Varisa. „Dugo ćeš sezadržati, moj gospodaru?“ - upitamomak.

„О, nadam se.“S obzirom na gužvu koja je vladala u

Crvenoj tvrđavi, Tirion je znao da nećeproći neopaženo. Ser Belon Svon ječuvao vrata, a ser Loras Tirel pokretnimost. Zastao je da razmeni ljubaznosti saobojicom. Bilo je čudno videti Viteza odCveća sveg u belom, budući da je ranijeuvek bio šaren kao duga. „Koliko je tebigodina, ser Lorase?“ - upita ga Tirion.

„Sedamnaest, moj gospodaru.“Sedamnaest mu je godina i prelep je

i već je legenda. Pola devojaka u

Sedam kraljevstava želi da ode s njim ukrevet, a svi dečaci hoće da budu on.„Ako ćeš mi oprostiti što pitam, ser -zašto bi neko odlučio da pristupiKraljevskoj gardi kada mu je teksedamnaest godina?“

„Princ Emon Zmajvitez je svojezavete položio kada mu je bilosedamnaest“, reče ser Loras, „а tvoj bratDžejmi bio je još i mlađi.“

„Njihove razloge znam. Koji su tvoji?Čast službe kraj takvih velikana poputMerina Trenta i Borosa Blunta?“Podrugljivo se osmehnu momku. „Da bičuvao kraljev život, odričeš se svoga.Odričeš se zemalja i titula, svake nadena brak, dece...“

„Kuća Tirela će se nastaviti kroz

moju braću“, kaza ser Loras. „Nijenužno da se i treći sin ženi ili ostavljapotomstvo.“

„Nije nužno, ali je nekima prijatno.Šta je s ljubavlju?“

„Kada sunce zađe, sveće ga ne moguzameniti.“

„Da li je to iz neke pesme?“ Tirionnagnu glavu u stranu, smešeći se. „Da,sedamnaest ti je, sada to jasno vidim.“

Ser Loras se ukoči. „Rugaš mi se?“Osetljiv momak. „Ne. Ako sam te

uvredio, oprosti. I ja sam nekada imaosvoju ljubav, i mi smo imali svojupesmu.“ Voleh devicu lepu ko leto, ukosi joj je sunce sjalo. On požele serLorasu dobro veče i ode svojim putem.

Blizu štenara su neki oklopni pešaci

priređivali borbe pasa. Tirion zastadetaman toliko da vidi kako manji pasotkida pola njuške većem, i pobra grubsmeh kada primeti da poraženi sadapodseća na Sendora Kleganija. Zatim,nadajući se da im je otklonio sumnje,nastavi ka severnom zidu - niz kratkostepenište do evnuhovog skromnogobitavališta. Vrata se otvoriše baš kadaje digao ruku da zakuca.

„Varise?“ Tirion zakorači unutra. „Tusi?“ Jedna jedina sveća obasjavala jesobu, i od nje je vazduh mirisao najasmin.

„Moj gospodaru.“ Žena kliznu nasvetlo; punačka, meka, majčinskogizgleda, s okruglim ružičastim mesecomod lica i teškim tamnim uvojcima. Tirion

se trgnu. „Nešto nije u redu?“ - upitaona.

Varis, shvati on ozlojeđeno. „Najedan užasan tren pomislio sam da si midoveo Lolisu umesto Šai. Gde je ona?“

„Ovde, moj gospodaru.“ Ona muotpozadi stavi ruke preko očiju.„Pogađaš u šta sam obučena?“

„Ni u šta?“„ О , baš si pametan“, reče ona

izazovno, pa skloni šake. „Kako siznao?“

„Та odora ti veoma dobro pristoji.“„Stvarno?“ - upita ona „Baš

stvarno?“„О, da.“„Ра zašto onda pričaš umesto da me

tucaš?“„Prvo moramo da se otarasimo ledi

Varisa. Nisam od onih kepeca što volepubliku.“

„On je otišao“, kaza Šai.Tirion se okrenu da pogleda. To je

bila istina. Evnuh je nestao, sa svesuknjama. Skrivena vrata su tu negde,moraju biti. Samo je to imao vremenada pomisli pre nego što mu Šai okrenuglavu i poljubi ga. Usta joj behu vlažna ipohlepna, i kao da čak nije niprimećivala njegov ožiljak, ili svežukrastu na mestu gde mu je nekada bionos. Njena koža mu je pod prstima bilameka kao svila. Kada mu palac pređepreko njene leve bradavice, ona seodmah ukruti. „Požuri“, šaputala mu je

grozničavo između poljubaca, dok su muprsti prelazili na vrpce, „о požuri,požuri, hoću te u sebi, u sebi, u sebi.“Nije čak imao ni vremena da se poštenoskine. Šai izvadi njegovu kitu iz čakšira,zatim ga gurnu na pod i uzjaha. Vrisnulaje kada je ušao u nju, a onda ga divljejahala, stenjući: „Moj džine, moj džine,moj džine“, svaki put kada bi se na njeganabila. Tirion je bio toliko željan da jeprsnuo pri petom ubodu, ali Šai kao daza to nije bilo briga. Opako seosmehnula kada je osetila da se izliva, inagnula se da mu poljubi znojavo čelo.„Moj džine od Lanistera“, prošaputa.„Ostani u meni, molim te. Volim da teosećam unutra.“

I tako se Tirion nije pomerao, sem da

je primi u naručje. Tako je lepo grliti je,i osetiti njen zagrljaj, pomisli. Kakonešto ovako lepo može biti zločin zbogkoga bi mogla da ode na vešala? „Šai“,reče on, „dušice, ovo mora biti našposlednji sastanak. Opasnost jeprevelika. Ako moj gospodar otac saznaza tebe...“

„Dopada mi se tvoj ožiljak.“ Onapređe prstom preko njega. „Od njegaizgledaš veoma opasno i snažno.“

On se nasmeja. „Veoma ružno, hoćešda kažeš.“

„Moj gospodar u mojim očima nikadaneće biti ružan.“ Ona poljubi krastu kojamu je prekrivala patrljak nosa.

„Ne treba da se brineš zbog mog lica,već zbog mog oca...“

„Ne plašim ga se. Hoće li mi mojgospodar sada vratiti moje dragulje isvile? Pitala sam Varisa da li ih mogudobiti ako se tebi nešto desi u bici, alinije hteo da mi ih da. Šta bi se s njimadesilo da si poginuo?“

„Nisam poginuo. Evo me.“„Znam.“ Šai se promigolji na njemu,

osmehnuta. „Tamo gde ti je i mesto.“Usne joj se napućiše. „Ali koliko dugojoš moram trpeti Lolisu, sada kada sidobro?“

„Zar me nisi čula?“ - upita Tirion.„Možeš ostati s Lolisom ako želiš, ali bibilo najbolje da napustiš grad.“

„Neću da odem. Obećao si mi da ćešme posle bitke vratiti u vilu.“ Njegovapica ga blago stegnu, i on poče ponovo

da narasta u njoj. „Rekao si da Lanisteruvek plaća svoje dugove.“

„Šai, bogovi bili prokleti, prestani stim. Slušaj me. Moraš da odeš. Sada jegrad pun Tirela, a na mene seneprekidno motri. Ne shvataš kakva tiopasnost preti.“

„Mogu li da dođem na kraljevusvadbenu gozbu? Lolisa neće ići. Reklasam joj da je niko neće silovati ukraljevoj prestonoj odaji, ali je ona takoglupa.“ Kada se Šai otkotrlja s njega,kita mu iz nje kliznu uz tih, vlažan zvuk.„Simon kaže da će biti i nadmetanjepevača, i žonglera, čak i turnir luda.“Tirion skoro da beše zaboravio naŠainog triput prokletog pevača. „Kako toda si razgovarala sa Simonom?“

„Ispričala sam ledi Tandi za njega, iona ga je unajmila da svira Lolisi.Muzika je smiruje kada beba počne dase rita. Simon kaže da će na gozbi bitimedved koji igra, i vina sa Senice.Nikada nisam videla medveda kakoigra.“

„Gori su u tome čak i od mene.“Brinuo ga je pevač, a ne medved. Jednaneoprezna reč u pogrešnom uhu, i Šai ćevisiti.

„Simon kaže da će biti sedamdeset isedam jela i stotinu golubova u velikojpiti“, oduševljavala se Šai. „Kada slomekoru, uzleteće u vazduh.“

„Nakon čega će se smestiti natavanske grede i kenjati po gostima.“Tirion je i ranije morao da trpi takve

svadbene pite. Golubovi su posebnovoleli da kenjaju po njemu, ili mu se bartako oduvek činilo.

„Zar ne bih mogla da se obučem usvoju svilu i somot, i idem kao gospa, ane kao služavka? Niko neće znati da tonisam.“

Svi će znati da to nisi, pomisliTirion. „Ledi Tanda bi se mogla zapitatiotkud Lolisinoj sobarici toliki dragulji.“

„Biće hiljadu gostiju, kaže Simon.Neće me ona čak ni videti. Naći ćumesto u nekom mračnom kutku daleko odsoli, ali kada god kreneš do nužnika,moći ću da se iskradem i da ti sepridružim.“ Ona mu obuhvati kitu i počenjome nežno da se igra. „Neću nositi vešpod haljinom, tako da moj gospodar

neće čak morati ni da me raskopčava.“Njeni prsti su ga dražili, gore-dole. „Iliako želi, mogu i ovo da mu uradim.“ Onaga uze u usta.

Tirion uskoro postade ponovospreman. Ovog puta je trajao mnogoduže. Kada završi, Šai se uspuza donjega, i sklupča mu se pod miškom,naga. „Pustićeš me da dođem, hoćeš?“

„Šai“, zastenja on, „opasno je.“Neko vreme nije progovarala. Tirion

pokuša da govori o drugim stvarima, alinaiđe na zid od bezvoljne ljubaznosti,jednako leden i nepopustljiv kao što jebio Zid po kome je nekada hodao naseveru. Smilujte se bogovi, pomisliumorno dok je gledao kako svećadogoreva, kako mogu da dozvolim da se

ovo desi ponovo, posle Tiše? Zar samstvarno tolika budala kao što moj otacmisli? On bi joj rado obećao sve štoželi, i rado bi s njom pod ruku otišaonazad do svoje ložnice, da bi se obuklau svile i somote koje je toliko volela. Daje imao izbora, ona bi sedela kraj njegana Džofrijevoj svadbenoj gozbi, iplesala sa svim medvedima koliko jojsrce ište. Ali ne bi podneo da je vidikako visi.

Kada sveća utrnu, Tirion se odvoji odŠai, i zapali novu. Onda obiđe zidove,kuckajući po svima, tražeći skrivenavrata. Šai je sedela, obgrlivši podignutakolena, gledajući ga. Napokon reče:„Pod krevetom su. Skrivene stepenice.“

On je pogleda s nevericom. „Pod

krevetom? Krevet je od jednog komadakamena. Teži petsto oka.“

„Ima jedno mesto koje Varis pritisne,i krevet se digne. Pitala sam ga kako jeto moguće, a on mi je rekao da jeposredi mađija.“

„Da.“ Tirion je morao da se osmehne.„Mađija sa sistemom tegova.“

Šai ustade. „Trebalo bi da krenem.Ponekad se beba rita, i Lolisa se budi izove me.“

„Varis će se ubrzo vratiti. Verovatnosluša svaku reč koju izgovaramo.“Tirion odloži sveću. Na prednjem delunjegovih čakšira bila je vlažna mrlja, aliu tami je valjda niko neće primetiti.Reče Šai da se obuče i sačeka evnuha.

„Hoću“, obeća ona. „Ti si moj lav, je

li tako? Moj lanisterski džin?“„Jesam“, kaza on. „А ti si...“„... tvoja kurva.“ Ona mu položi prst

na usne. „Znam. Bila bih ti gospa, ali jeto nemoguće. Inače bi me vodio nagozbu. Nije bitno. Volim da ti budemkurva, Tirione. Samo me zadrži i pazi namene.“

„Hoću“, obeća on. Budalo, budalo,vrištao je glas u njemu. Zašto si torekao? Došao si ovamo da bi je oterao!Umesto toga, on je ponovo poljubi.

Put nazad se činio dugačkim isamotnim. Podrik Pejn je spavao ukrevetu na izvlačenje ispod Tirionovog,ali ga on probudi. „Вrоnа“, reče.

„Ser Brona?“ Pod protrlja pospaneoči. „О. Da ga pozovem. Moj

gospodaru?“„Ма kakvi. Probudio sam te da bismo

proćaskali o tome kako se on oblači“,reče Tirion, ali mu sarkazam ne pogodimetu. Pod je samo zbunjeno zurio unjega, sve dok on ne diže ruke u vazduh ikaza: „Da, nađi ga. Dovedi ga. Odmah.“

Momak se žurno odenu i skoro istrčaiz sobe. Zar sam stvarno tolikostrašan? - pitao se Tirion dok sepresvlačio u noćnu košulju i sipao sebimalo vina.

Bio je pri trećoj čaši, a pola noćibeše prošlo kada se Pod konačno vrati,praćen vitezom najamnikom. „Nadam seda je momak imao neki mnogo dobarrazlog što me je izvukao od Čataje“,reče Bron dok je sedao.

„Čataje!“ - izusti Tirion ozlojeđeno.„Dobro je biti vitez. Nema više

traganja za jeftinijim kuplerajima doleniz ulicu.“ Bron se iskezi. „Sada su tuAlajaja i Marei na istom perjanomdušeku, a ser Bron u sredini.“

Tirion je morao da proguta svojuzlovolju. Bron ima prava da vodiAlajaju u krevet kao i svaki drugi čovek,ali ipak... Ja je nikada nisam dodirnuo,koliko god da sam želeo, ali Bron tonije mogao da zna. Nije trebalo dagura svoj kurac u nju. Sam se nijeusuđivao da poseti Čataju. Kada bi touradio, Sersei bi se postarala da njihovotac sazna, i Jaja ne bi bila kažnjenasamo bičevanjem. Poslaće devojciogrlicu od srebra i žada i par istovetnih

narukvica kao izvinjenje, ali sem toga...Ovo je jalovo. „Postoji jedan pevač

koji sebe zove Simon Srebrnjezik“, kazaTirion umorno, odbacujući od sebekrivicu. „Ponekad svira za ledi Tandinukći.“

„Šta s njim?“Ubij ga, mogao je da kaže, ali čovek

ne beše uradio ništa sem što je otpevaonekoliko pesama. I napunio Šainu miluglavu vizijama golubica i medveda kojiigraju. „Nađi ga“, reče on umesto toga.„Nađi ga pre nego što ga nađe nekodrugi.“

ARJARila je po mrtvačevoj bašti u potrazi

za povrćem, kada začu pesmu.Arja se ukoči, mirna kao kamen,

osluškujući, u trenutku zaboravivši na trisvele mrkve u šaci. Pomisli na Krvavelakrdijaše i ljude Ruza Boltona, i drhtajstraha joj prođe niz kičmu. Nije pošteno,ne sada kada smo konačno našliTrozubac, ne sada kada smo se skoroponadali da smo sigurni.

Samo, zašto bi Lakrdijaši pevali?Pesma je plovila s reke, odnekuda iza

brežuljka na istok. „U Galebovo krenuh,da vidim devicu lepu, hej-ho, hej-ho... „

Arja ustade, mrkve su joj visile iz

ruku. Zvučalo je kao da pevač dolazi uzrečni drum. Tamo među kupusom, čuo gaje i Pituljica, sudeći po izrazu njegovoglica. Džendri je spavao u senci spaljenekolibe, i nije mogao ništa da čuje.

„Da ukradem poljubac sladak, hej,vrhom noža svoga, hej-ho, hej-ho.“

Učini joj se da čuje i harfu, prigušenutihim žuborom reke.

„Čuješ li?“ upita Pituljica glasnimšapatom, dok je stezao puno naručjekupusa. „Neko dolazi.“

„Idi probudi Džendrija“, reče muArja. „Samo ga protresi za rame, nepravi buku.“ Džendrija je bilo lakoprobuditi, za razliku od Pituljice, kogasu morali da udaraju nogama i da sederu.

„Biće mi mila draga, u senci ćemoleći, hej-ho, hej-ho.“ Pesma je sasvakom rečju postajala sve glasnija.

Pituljica raširi ruke. Kupus pade nazemlju uz tup zvuk. „Moramo da sesakrijemo.“

Gde? Spaljena koliba i njena zaraslabašta stajali su odmah kraj obalaTrozupca. Uz reku je raslo nekolikovrba, a iza njih, u blatnjavom plićaku, itrska, ali je veći deo zemljišta naokolobio potpuno izložen. Znala sam da nijetrebalo da ostavljamo šumu, pomisliona. Bili su, međutim, tako gladni, abašta je bila prevelik izazov. Hleba isira što su ih ukrali iz Harendvoraponestalo je pre šest dana, još tamo unajgušćem delu šume. „Povedi

Džendrija i konje iza kolibe“, prelomiona. Deo jednog zida još je stajao,možda dovoljno velik da sakrije dvamomka i tri konja. Ako konji ne zanjište,a taj pevač ne gurne nos u baštu.

„А ti?“„Ја ću se sakriti kod drveta.

Verovatno je sam. Ako me bude dirao,ubiću ga. Kreći!“

Pituljica pođe, a Arja baci mrkve iisuka ukradeni mač sa ramena. Korice jenosila preko leđa; dugački mač bešeiskovan za odraslog čoveka, i lupkao jepo zemlji kada bi ga nosila na boku. A ipreviše je težak, pomisli ona, žaleći zaIglom kao i svaki put kada bi u šakuuzela ovu nezgrapnu stvar. Ali je to ipakbio mač, ona je njime mogla da ubije, i

to je bilo dovoljno.Lakog koraka, pređe do velike stare

vrbe što je rasla kraj krivine na putu, pakleknu na jedno koleno u travu i blato,pod velom niskih grana. Vi stari bogovi,molila se dok je pevačev glas postajaosve glasniji, vi bogovi drveća, sakrijteme a on neka prođe. Onda konj zanjišta,i pesma naglo stade. Čuo je, znala je, alimožda je sam, a ako nije, možda će seoni plašiti nas kao i mi njih.

„Jesi li čuo ovo?“ - reče muški glas.„Rekao bih da ima nečega iza onogzida.“

„Aha“, odgovori drugi glas, dublji.„Šta misliš da bi to moglo biti, Strelče?“

Znači, dvojica. Arja zagrize usnu. Samesta na kome je klečala nije mogla da

ih vidi, zbog vrbe. Ali je mogla da čuje.„Medved.“ Treći glas, ili možda

ponovo prvi?„Na medvedu ima mnogo mesa“, reče

duboki glas. „А u jesen i mnogo sala.Dobar je za jelo ako se valjano spremi.“

„Možda je vuk. Možda lav.“„Četvoronožni, misliš? Ili dvonožni?“„Svejedno. Zar ne?“„Kol’ko ja znam nije. Strelče, šta to

smeraš sa svim tim strelama?“„Prebaciću koju preko zida. Ko god

da se krije iza, ima brzo da izađe, samogledaj.“

„А šta ako je tamo neki pošten čovek?Ili neka sirota žena s detetom nagrudima?“

„Pošten čovek bi izašao i pokazaosvoje lice. Samo bi se odmetnik šunjao ikrio.“

„Е, to je već istina. Hajde, odapni testrele.“

Arja skoči na noge. „Ne!“ Ona impokaza svoj mač. Vide da su trojica.Samo trojica. Sirio bi mogao da pobedii više od trojice, a ona ima i Pituljicu iDžendrija da stanu kraj nje, možda. Alioni su dečaci, a ovo su odrasli ljudi.

Bili su pešaci, prašnjavi od puta iisprskani blatom. Pevača je prepoznalapo drvenoj harfi koju je držao podgunjem, kao što bi neko drugi štitio dete.Onizak čovek, reklo bi sepedesetogodišnjak, imao je velika usta,oštar nos i proređenu smeđu kosu.

Izbledelu zelenu odoru prekrivalo mu jemnoštvo starih kožnih zakrpa, na boku jeimao par noževa za bacanje, a prekoleđa prebačenu sekiru.

Čovek kraj njega beše za dobru stopuviši, i imao je držanje vojnika. Dugačkimač i bodež visili su mu o kožnompojasu posutom zakivcima, nizovipreklopljenih čeličnih prstenova bili sumu ušiveni na košulju, a glavu mu jepokrivala plitka gvozdena kacigakupastog oblika. Imao je loše zube ičupavu smeđu bradu, ali je pogledprivlačio njegov žuti plašt s kapuljačom.Debeo i težak, umrljan tu travom a tamokrvlju, iskrzan po rubu i zakrpljenjelenjom kožom na desnom ramenu,veliki plašt je davao krupnom čoveku

izgled neke ogromne žute ptice.Poslednji od trojice bio je mladić

mršav kao njegov dugački luk, mada netoliko visok. Riđokos i pegav, nosio jeprsluk sa zakivcima, čizme visokih sara,kožne rukavice bez prstiju i tobolac naleđima. Šest strela sa sivim guščjimperima bilo je pobodeno u zemlju prednjim, poput kakve male tarabe.

Tri muškarca su je gledala kako stojina drumu s oružjem u ruci. Onda pevačopušteno okinu žicu. „Dečko“, progovorion, „sada spusti taj mač ako ne želiš dati se desi nešto ružno. Prevelik je zatebe, momče, a sem toga, Angi bi tepogodio trima strelama pre nego što bi tii stigao do nas.“

„Ne bi“, reče Arja, „а ja sam

devojčica.“„Stvarno jesi.“ Pevač se pokloni.

„Primi moje izvinjenje.“„Krenite niz drum. Samo prođite ovo

mesto, a ti nastavi da pevaš, tako daznamo gde ste. Idite i ostavite nas namiru, i neću vas ubiti.“

Pegavi strelac se nasmeja. „Lime,neće nas ubiti, jesi čuo?“

„Čuo sam“, kaza Lim, krupni vojnikdubokog glasa.

„Dete“, opet će pevač, „skloni tajmač, i odvešćemo te na sigurno, i dati tinešto da pojedeš. U ovim krajevima imavukova i lavova, i gorih stvorova. Maladevojčica ne treba ovuda da luta sama.“

„Nije sama.“ Džendri izjaha iza zida,a iza njega i Pituljica, vodeći njenog

konja. U verižnjači, sa isukanim mačem,Džendri je izgledao gotovo kao odrastaočovek, i to opasan. Pituljica je izgledaokao Pituljica. „Poslušaj je, i ostavi nasna miru“, upozori Džendri.

„Dva i tri“, prebraja pevač. „I nemavas više? A i konji, lepi konji. Gde steih ukrali?“

„Naši su.“ Arja ih je opreznoposmatrala. Pevač je privlačio njenupažnju svojom pričom, ali je pravuopasnost predstavljao strelac . Akoizvuče strelu iz zemlje...

„Hoćete li nam reći svoja imena, kaopošteni ljudi?“ - upita pevač momke.

„Ја sam Pituljica“, reče Pituljicasmesta.

„Blago tebi.“ Čovek se osmehnu. „Ne

dešava mi se svaki dan da upoznammomka s tako ukusnim imenom. A kakoti se prijatelji zovu, Ovčji But iPrepelica?“

Džendri ga mrko pogleda sa sedla.„Zašto bih ti rekao svoje ime? Nisamčuo tvoje.“

„Е, što se toga tiče, ja sam Tom odSedmopotočja, ali Tom Sedamžica mezovu, ili Tom Sedmica. Ovaj velikiklipan crnih zuba je Lim, skraćeno odLimunplašt. Žut je, vidite, a i Lim imakiselu narav. A ovaj ti je mladić, momčemoje, Angi, ili Strelac, kako ga radijezovemo.“

„А sada, ko ste vi?“ - upita ih Lim,istim onim dubokim glasom koji je Arjačula kroz grane vrbe.

Nije htela da tek tako otkrije svojepravo ime. „Prepelica, ako hoćete“,kaza. „Svejedno.“

Krupni čovek se nasmeja. „Prepelicas mačem“, reče. „Е, to je nešto što seretko sreće.“

„Ја sam Bik“, reče Džendri, povedenArjinim primerom. Nije mogla da gakrivi što mu se Bik više sviđa negoOvčji But.

Tom Sedamžica pređe prstima prekoharfe. „Pituljica, Prepelica i Bik.Pobegli ste iz kuhinje lorda Boltona, jeli tako?“

„Kako znaš?“ - upita Arja,uznemirena.

„Na grudima ti je njegov grb,malena.“

To beše na tren zaboravila. Ispodplašta je još nosila fini paževski dublet,s odranim čovekom Užasnika zašivenimna srcu. „Ne zovi me malena!“

„Zašto da ne?“ - reče Lim. „Kad simala.“

„Veća sam nego pre. Nisam dete.“Deca ne ubijaju ljude, a ona je touradila.

„То vidim, Prepelice. Niko od vasnije dete, ne ako ste bili Boltonovi.“

„Nismo bili njegovi.“ Pituljica nikadanije znao kada da ćuti. „Zatekli smo se uHarendvoru pre nego što je on došao, toje sve.“

„Znači, vi ste lavčići, je li tako stvaristoje?“ - upita Tom.

„Ni to. Nismo mi ničiji. A čiji ste

vi?“Strelac Angi odgovori: „Mi smo

kraljevi ljudi.“Arja se namršti. „Kog kralja?“„Kralja Roberta“, kaza Lim, onaj u

žutom plastu.„One matore pijandure?“ - prezrivo

će Džendri. „On je mrtav, ubio ga jeneki vepar, to svi znaju.“

„Jeste momče“, reče Tom Sedamžica,„а to je prava šteta.“ Okinu tužan akordna harfi.

Arja je smatrala da oni uopšte nisukraljevi ljudi. Izgledali su više kaoodmetnici, tako prljavi i odrpani. Čak nikonja nisu imali. Kraljevi ljudi bi imalikonje.

Međutim, Pituljica se željno ubaci.

„Tražimo Brzorečje“, reče. „Kolikodana jahanja ima do njega, znate li?“

Arji dođe da ga ubije na mestu. „Tizačepi, ili ću ti nabiti kamen u ta tvojavelika glupava usta.“

„Brzorečje je daleko uzvodno“,odgovori Tom. „Dugačak je i gladan toput. Možda biste voleli toplu hranu preno što nastavite. Nedaleko odavde imajedna krčma, drže je naši prijatelji.Mogli bismo da podelimo malo piva ikoru hleba, umesto da se bijemo.“

„Krčma?“ Na pomisao o toploj hrani,Arji zakrča stomak, ali nije verovalatom Tomu. Nije prijatelj svako ko ti seprijateljski obrati. „Blizu je, kažeš?“

„Dve milje uzvodno“, reče Tom.„Najviše ligu.“

Džendri je delovao jednako nesigurnokao što se ona osećala. „Šta hoćeš timed a kažeš, prijatelji?“ - upita onoprezno.

„Prijatelji. Zar si zaboravio šta su toprijatelji?“

„Krčmarica se zove Sarna“, ubaciTom. „Ima oštar jezik i žestok pogled, topriznajem, ali joj je srce dobro, i volimale devojčice.“

„Ја nisam mala devojčica“, odvrationa besno. „Kо je još tamo? Rekao siprijatelji.“

„Sarnin muž, i siroče koje su primili.Neće vam oni nauditi. Ima piva, akomislite da ste dovoljno odrasli. Svežeghleba i možda malo mesa.“ Tom pogledaka kolibi „I sve ono što ste ukrali iz

bašte Starog Pejta.“„Ništa mi nismo ukrali“, reče Arja.„Da mu nisi ti onda kći? Sestra?

Žena? Nemoj da me lažeš, Prepelice.Svojim sam rukama sahranio StarogPejta, tamo pod onom vrbom gde si sekrila, a na njega uopšte ne ličiš.“ Onizmami tužan zvuk iz harfe. „Za proteklihgodinu dana sahranili smo mnoge dobreljude, ali ne želimo da sahranimo i vas,kunem ti se svojom harfom. Strelče,pokaži joj.“

Strelčeva ruka se pokrenu brže no štoje Arja verovala da je moguće. Strelamu zašišta tek pedalj od njenog uha izari se u deblo vrbe iza nje. Tada je većimao drugu strelu zapetu i spremnu.Mislila je da zna šta je Sirio

podrazumevao pod brzo kao zmija iglatko kao letnja svila, ali je sadashvatila da nije znala. Iza nje je strelazujala kao pčela. „Promašio si“, kazamu.

„Luda si ako to misliš“, reče Angi.„Idu tačno tamo kud ih šaljem.“

„То je, bogova mi, tako“, složi seLim Limunplašt.

Između vrha njenog mača i strelcabilo je desetak koraka. Nemamo šanse,shvati Arja, poželevši da ima luk kao on,i veštinu da ga koristi. Mračno spustisvoj teški mač, sve dok vrh ne dodirnuzemlju. „Poći ćemo da vidimo tukrčmu“, pristade, trudeći se da svojesumnje sakrije iza smelih reči. „Vihodajte napred, a mi ćemo jahati pozadi,

da vidimo šta radite.“ Tom Sedamžicase duboko pokloni i reče: „Napred,nazad, svejedno. Hajdemo, momci, daim pokažemo put. Angi, bolje pokupi testrele, ovde nam neće trebati.“

Arja vrati mač u korice, pa ode domesta gde su joj drugovi sedeli nakonjima, držeći se podalje od tri stranca.„Pituljice, sakupi kupus“, dobaci dok jeskakala u sedlo. „А i mrkve.“

Za divno čudo, nije se prepirao.Krenuše kao što je želela, sporim hodomniz izbrazdani drum, desetak koraka izatrojice pešaka. Ali ubrzo, nekako su seizmešali. Tom Sedamžica hodao jesporo, i voleo je da u hodu prebire poharfi. „Znate neke pesme?“ - upitao ihje. „Baš bih voleo da s nekim zapevam, i

te kako. Lim nema sluha, a naš mladistrelac zna samo balade iz Krajina, odkojih svaka ima stotinu strofa.“

„Mi u Krajinama pevamo pravepesme“, reče Angi blago.

„Pevanje je glupavo“, kaza Arja.„Pevanje je bučno. Čuli smo vasizdaleka. Mogli smo da vas ubijemo.“

Tomov osmeh je govorio da se s timne slaže. „Smrt s pesmom na usnama nijenajgore što može da te zadesi.“

„Znali bismo da u blizini imavukova“, progunđa Lim. „Ili lavova.Ovo su naše šume.“

„Niste znali da smo mi ovde“, kazaDžendri.

„Vidiš, momče, ne budi toliko siguranu to“, reče Tom. „Ponekad čovek zna

više nego što govori.“Pituljica se promeškolji u sedlu. „Ја

znam pesmu o medvedu“, oglasi se on.„Bar neke delove.“

Tom pređe prstima preko žica. „Ondada je čujemo, mali pekaru.“ Pa zabaciglavu i zapeva: „О, medved jedanbejaše krzna sura! Sav mrk i kosmat, o,medved jedan tmuran...“

Pituljica se od srca priključi, čak jepomalo i poskakivao na kraju svakogstiha. Arja ga je preneraženo gledala.Imao je prijatan glas i lepo je pevao.Nikada ranije ništa nije radio kakovalja, sem što je mesio i pekao, pomisliona.

Malo dalje, jedan potočić se ulivao uTrozubac. Dok su ga gazili, njihova

pesma istera patku iz trske. Angi zastadeu mestu, prebaci luk s ramena, napestrelu, i pogodi je. Ptica pade u plićak,nedaleko od obale. Lim skinu svoj žutiplašt i zagazi do kolena da je uzme, svevreme prigovarajući. „Misliš da Sarnaima limuna u onom svom podrumu?“ -upita Angi Toma dok su gledali Limakako prska i kune. „Jedna Dornjanka mije jednom ispekla patku s limunom.“Zvučao je čežnjivo.

Tom i Pituljica nastaviše pesmu nadrugoj obali potoka, a patka je visila sLimovog kaiša ispod žutog plašta. Odpesme se nekako put skratio. Nije prošlodugo, i krčma se ukaza pred njima;dizala se s rečne obale, gde je Trozubacu velikom luku zavijao na sever. Arja

sumnjičavo zaškilji dok su prilazili. Nijeizgledala kao odmetnička jazbina,morala je to da prizna; delovala jeprijateljski, čak i toplo, s okrečenimspratom i krovom od škriljaca i dimomkoji se lenjo izvijao iz odžaka.Okruživale su je štale i druge zgrade, apozadi je bila i senica, i jabuke, malabašta. Krčma je imala čak i svoj dok,koji je štrčao u reku, i...

„Džendri“, pozva ona tiho. „Imajučamac. Mogli bismo ostatak puta doBrzorečja da pređemo rekom. To bisigurno bilo brže od jahanja.“ On jedelovao sumnjičavo. „Jesi li ikadaplovila čamcem?“

„Digneš jedro“, reče ona, „ра gavetar gura.“

„Šta ako vetar duva u suprotnompravcu?“

„Onda imaš vesla da veslaš.“„Protiv struje?“ Džendri se namršti.

„Zar to ne bi bilo sporo? A šta ako sečamac prevrne, pa popadamo u reku? Ato ionako nije naš čamac, pripadakrčmi.“

Mogli bismo da ga uzmemo. Arjazagrize usnu i oćuta. Sjahali su ispredštale. Drugih konja nije bilo, ali Arjaprimeti svežu balegu u mnogim jaslama.„Neko od nas treba da ostane i pazi nakonje“, napomenu ona, oprezna.

Tom je ču. „Nema potrebe, Prepelice.Dođi da jedeš, konji su na sigurnom.“

„Ja ću ostati“, reče Džendri, neobazrevši se na pevača. „Dođi po mene

kada nešto pojedete.“Klimnuvši glavom, Arja pođe za

Pituljicom i Limom. Mač joj je još bio ukoricama preko leđa, a ruku je držalanadomak drške bodeža koji je ukrala odRuza Boltona, u slučaju da joj se nedopadne ono što budu zatekli unutra.

Slika na znaku iznad vrata prikazivalaje nekog starog kralja kako kleči. Unutrase nalazila zajednička prostorija, gde jeveoma visoka ružna žena isturene bradestajala s rukama na bokovima, streljajućipogledom. „Nemoj samo da stojiš tu,dečko“, besno izgovori. „Ili si moždadevojčica? Svejedno, zaprečila si mivrata. Ulazi ili izlazi. Lime, šta sam tirekla za pod? Sav si blatnjav.“

„Ulovili smo patku.“ Lim je isturi

poput mirovnog barjaka.Žena mu je zgrabi iz ruke. „Angi je

ulovio patku, to hoćeš da kažeš. Skidajčizme, jesi li i gluv osim što si glup?“Onda se okrenu. „Mužu!“ - viknuglasno. „Penj’ se ovamo, momci su sevratili. Mužu!“

Uza stepenice se iz podruma pojavičovek u prljavoj kecelji, gunđajući. Bioje za glavu niži od žene, mesnatog lica imlitave žućkaste kože na kojoj su sejasno videli ožiljci od boginja. „Ovdesam, ženo, prestani s dernjavom. Šta jesada?“

„Okači ovo“, reče ona, pruživši mupatku.

Angi prebaci težinu s noge na nogu.„Mislili smo da je možda pojedemo,

Sarna. S limunom. Ako ga imaš.“„Limun. A gde ja da nađem limun?

Zar ti ovo izgleda kao Dorna, budalopegava? Zašto ne skokneš napolje dolimunovog drveta, pa nam nabereščitavo bure, i malo maslina i narapride?“ Ona mu zapreti prstom. „Moglabih valjda da je skuvam s Limovimplaštom, ali prvo mora da odstoji kojidan. Ješćete zečetinu, ili nećete jesti.Pečeni zec na ražnju bio bi najbrži, akoste baš gladni. Ili možda hoćete da gaskuvam, s pivom i crnim lukom.“

Arja je skoro mogla da oseti ukuszeca. „Nemamo para, ali šmo donelinešto mrkve i kupusa, da se trampimo.“

„Niste valjda? A gde su vam?“„Pituljice, daj joj kupus“, reče Arja, i

on je posluša, mada je prišao ženi takooprezno kao da je ona Rordž ili Grizačili Vargo Hout.

Žena pažljivo ispita povrće, a momkajoš i pažljivije. „Gde je ta pituljica?“

„Ovde. Ja. Tako se zovem. A ona je...A... Prepelica.“

„Pod mojim krovom nije. Svojimgostima i svojim jelima dajem različitaimena, da bih ih razlikovala. Mužu!“

Muž beše izašao, ali se na njen povikbrže-bolje vrati. „Patka je obešena. Štaje sada, ženo?“

„Operi ovo povrće“, naredi ona. „Viostali sedite dok ja spremim zečeve.Dečko će vam doneti piće.“ Zatimpogleda Arju i Pituljicu s visine.„Nemam običaj da deci služim pravo

pivo, ali je piva od jabuka nestalo, nemakrava za mužu, a rečna voda ima ukusrata, zbog svih onih mrtvaca što ploveniz vodu. Da vam poslužim šolju čorbepunu mrtvih muva, popili biste je?“

„Ari bi“, reče Pituljica. „Mislim,Prepelica.“

„Baš kao i Lim“, dobaci Angi uzvragolast osmeh.

„Mani se ti Lima“, kaza Sarna. „Pivoza sve.“ Pa nestade u kuhinji.

Angi i Tom Sedamžica zauzeše stoblizu ognjišta, dok je Lim kačio svojveliki žuti plašt na kuku. Pituljica seskljoka na klupu kod stola pored vrata, aArja se ubaci pored njega.

Tom uze harfu. „Samotna je krčmakraj šumskoga puta“, zapeva, prateći

reči sporim prebiranjem po žicama. „Akrčmareva žena zmija opaka i ljuta.“

„Prekidaj s tim, il’ zeca nećemo nivideti“, upozori ga Lim. „Znaš kakvaje.“

Arja se nagnu bliže Pituljici. „Umeš lida upravljaš čamcem?“ - upita. Pre negošto on stiže da odgovori, pojavi sezdepast momak od petnaest ili šesnaestgodina s vrčevima piva. Pituljica sastrahopoštovanjem uze svoj vrč obemarukama, a kada otpi, osmehnu se širenego što ga je Arja ikada videla. „Pivo“,prošapta on, „i zec.“

„Dakle, za veličanstvo“, viknu veseloAngi Strelac, dižući vrč da nazdravi.„Nek Sedmoro čuva kralja!“

„Kol’ko god da ih ima“, progunđa

Lim Limunplašt, te otpi i obrisa penu susta nadlanicom.

Muž hitro uđe kroz prednja vrata, skeceljom punom opranog povrća. „Uštali ima novih konja“, objavi, kao da toi sami nisu znali.

„Jeste“, reče Tom, odloživši harfu, „ito boljih konja od ona tri što ste dali.“

Muž ljutito tresnu povrće na sto.„Nisam ih dao. Prodao sam ih po dobrojceni, a dobio i čamac pride. U svakomslučaju, vaše je bilo da ih uzmetenazad.“

Znala sam da su odmetnici, pomisliArja slušajući. Šaka joj se spusti ispodstola da dodirne balčak bodeža, daproveri da li je još tu. Ako pokušaju danas opljačkaju, zažaliće.

„Nisu prošli kraj nas“, kaza Lim.„Ра, ja sam ih tamo poslao. Mora da

ste se napili, ili zaspali.“„Mi? Da se napijemo?“ Tom otpi

dugačak gutljaj piva. „Nikada.“„Mogli ste sami da ih uzmete“, reče

Lim Mužu.„Šta, dok je samo Dečko bio ovde?

Reko sam ti već dvaput, stara je bilagore u Jagnjećem bregu, pomagala jeonoj Ferni da se porodi. A verovatno jeneko od vas posadio kopile sirotojdevojci u stomak.“ On zlovoljno odmeriToma. „Kladim se da si to bio ti, s tomtvojom harfom, pevo si sve tužne pesme,samo da bi se sirota Fern skinula.“

„Ako zbog pesme devica poželi daskine odeću i oseti prijatno toplo sunce

kako joj ljubi kožu, pa, zar je topevačeva krivica?“ - upita Tom. „А semtoga, njoj se sviđao Angi. ’Smem li da tidodirnem luk?’ - čuo sam je kako pita.’Ooh, tako je gladak i tvrd. Mogu maloda ga povučem, šta misliš?’“ Muž frknu.„Ti il’ Angi, svejedno ko. Vi ste jednakokrivi za one konje kao i ja. Bilo ih jetroje, znaš. Šta može jedan čovek dauradi protiv troje?“

„Тrоје“, reče Lim prezrivo, „ali jejedno bilo žensko, a jedan u lancima,sam si reko.“

Muževljevo lice se zgrči. „Krupnažena, obučena kao muškarac. A onaj ulancima... nije mi se dopadalo ono štosam mu video u očima.“

Angi se osmehnu iznad krigle. „Kada

se meni ne dopadnu oči nekog čoveka, jaih pogodim strelom.“

Arja se priseti strele koja joj jezamalo okrznula obraz. Požele da naučida gađa lukom.

Muž nije bio oduševljen. „Ti da ćutiškad govore stariji od tebe. Pij svojepivo i pazi na jezik, ili ću poslati staruda te prebije varjačom.“

„Stariji previše pričaju, i ne treba onida mi kažu da popijem pivo.“ On otpidugačak gutljaj, da pokaže da je tako.

Arja uradi isto. Nakon svih tih danakada su pili iz potoka i barica, a zatim izblatnjavog Trozupca, ukus piva bio jelep kao gutljajčići vina koje joj je otacponekad dopuštao. Iz kuhinje je dopiraomiris od koga joj je navirala voda na

usta, ali joj onaj čamac nikako nijeizlazio iz glave. Lakše ga je ukrastinego njime ploviti. Ako sačekamo dasvi zaspe...

Momak koji ih je služio pojavi se svelikim pogačama. Arja nestrpljivoodlomi komad i navali. Međutim, bila jeteška za žvakanje, puna nekakvihgromuljica i zagorela odozdo.

Pituljica se izbeči čim ju je okusio.„Ne valja ovaj hleb“, reče. „Zagoreo je,a i žilav.“

„Bolji je kada ga zamočiš u čorbu“,reč Lim.

„Ne, nije“, uzvrati Angi, „ali su manjiizgledi da slomiš zub.“

„Mož’ da ga jedeš ili da gladuješ“,kaza Muž. „Zar ti ja izgledam kao neki

prokleti pekar? Volo bi’ tebe da vidimda napraviš bolji.“

„Što da ne“, reče Pituljica. „То jelako. Previše si mesio testo, zato ga jetako teško žvakati.“ On otpi još gutljajpiva, pa se s ljubavlju raspriča ohlebovima i pitama i kolačima, svemuonome što je voleo. Arja zakolutaočima.

Tom sede naspram nje. „Prepelice“,obrati joj se, „ili Ari, ili kako god da sezapravo zoveš, ovo je za tebe.“ I staviprljavo parče hartije na drveni stoizmeđu njih.

Ona sumnjičavo pogleda papir. „Štaje to?“

„Tri zlatna zmaja. Moramo da kupimovaše konje.“

Arja ga oprezno odmeri. „То su našikonji.“

„Hoćeš da kažeš, vi ste ih ukrali?Nije to nikakva sramota, devojčice. Ratmnoge poštene ljudi pretvara u lopove.“Tom prstom lupnu presavijeni papir.„Plaćam ti poštenu cenu. Više nego štoijedan konj vredi, ako ćemo pravo.“

Pituljica zgrabi pergament i otvori ga.„Nema zlata“, požali se glasno. „Samonešto piše.“

„Da“, reče Tom, „i zbog toga mi jeveoma žao. Ali posle rata, nameravamoto da vam nadoknadimo, imate moju rečkraljevog čoveka.“

Arja se odgurnu od stola i ustade. „Viniste kraljevi ljudi, vi ste razbojnici.“

„Da si ikada srela pravog razbojnika,

znala bi da oni ne plaćaju, čak nihartijom. Ne uzimamo vaše konje zasebe, dete, već za dobro čitavogkraljevstva, da bismo brže išli naokolo istizali u sve bitke koje nas čekaju.Kraljeve bitke. Zar bi odbila kralja?“

Svi su je gledali; Strelac, veliki Lim,Muž žućkastog lica i nemirnih očiju. Čaki Sarna koja je stajala i škiljila nakuhinjskim vratima. Uzeće nam konješta god da kažem, shvati ona.Moraćemo da idemo peške zaBrzorečje, osim... „Nećemo hartiju.“Arja pljesnu Pituljicu po šaci, i ona muispade. „Možete da dobijete konje uzamenu za onaj čamac napolju. Ali samoako nam pokažete kako se njimeupravlja.“

Tom Sedamžica je pogleda na tren, aonda mu se široka usta izviše u žalostivosmeh. Glasno se nasmeja. Angi sepridruži, a za njim i ostali, LimLimunplašt, Sarna i Muž, čak i Dečko,koji je izašao iza buradi sa samostrelomu ruci. Arja požele da se izdere na njih,ali umesto toga poče da se osmehuje...

,Jahači!“ - začu se prodoranDžendrijev uzvik. Vrata se uz tresakotvoriše, i on se pojavi na njima.„Vojnici“, prodahta. „Dolaze niz rečnidrum, jedno desetak njih.“

Pituljica skoči, preturivši vrč, aliTom i ostali nisu bili uzbuđeni. „Nemapotrebe da se dobro pivo proliva na mojpod“, reče Sarna. „Sedi dole i smiri se,dečko, stiže zec. I ti, devojčice. Šta god

da vam se ranije desilo, sada jeprošlost, ovde ste s kraljevim ljudima.Mi ćemo vas paziti najbolje štomožemo.“

Arjin jedini odgovor beše da se mašimača na leđima, ali pre nego što stiže daga dopola izvuče, Lim je zgrabi za ruku.„Dosta je bilo s tim.“ Iskrenu joj članak,sve dok joj se šaka ne otvori. Prsti su mubili tvrdi od žuljeva i strašno snažni.Ponovo! - pomisli Arja. Ponovo sedešava isto što se desilo i u selu, sČizvikom i Rafom i Planinom koja jaše.Ukrašće joj mač i ponovo je pretvoriti umiša. Slobodna ruka joj napipa vrč i onazamahnu njime pravo u Limovo lice.Pivo polete preko ruba i isprska ga poočima, a onda Arja ču kako mu se nos

slomi, i vide mlaz krvi. On zaurla, rukemu poleteše ka licu, i ona bešeslobodna. „Bež’te!“ - vrisnu, skočivši.

Ali Lim je ponovo zgrabi, pošto jejedan korak njegovih dugačkih nogu biojednak kao tri njena. Ona stade da seotima i rita, ali je on s lakoćom diže uvazduh, dok mu se krv slivala niz lice.

„Prekini s tim, budalo mala“, viknuon drmusajući je. „Prekidaj smesta!“Džendri krenu da joj pomogne, ali TomSedamžica stade pred njega, s bodežomu ruci.

A onda je već bilo prekasno za beg.Čula je konje napolju, i ljudske glasove.Tren kasnije, neki čovek razmetljivo uđekroz otvorena vrata, Tirošanin joškrupniji od Lima, s velikom gustom

bradom, svetlozelenom na krajevima, aliu korenu sivom. Iza njega uđoše dvasamostrelca koja su pomagala jednomranjeniku, a zatim i drugi...

Odrpaniju družinu Arja u životu nijevidela, ali se zato mačevima, sekirama ilukovima koje su nosili ništa nije moglozameriti. Jedan ili dvojica je radoznalopogledaše dok su ulazili, ali niko ne rečeni reč. Jednooki čovek sa zarđalomplitkom kacigom onjuši vazduh i iskezise, a čupavi plavokosi strelac zatražipivo. Za njima uđe kopljanik s lavljomkacigom, postariji hromi čovek,bravoški najamnik, pa onda...

„Harvin?“ - prošapta Arja. Jeste!Ispod brade i zamršene kose bilo je liceHalenovog sina, koji je nekada vodio

njenog konja po dvorištu, jurio na metesa Džonom i Robom, i previše pio napraznike. Bio je mršaviji, nekako tvrđi,a u Zimovrelu nikada nije nosio bradu,ali je to bio on - čovek njenog oca.„Harvine!“ Ona poče da se koprca ne bili se izvukla iz Limovog stiska. „То samja“, viknu, „Harvine, to sam ja, zar mene prepoznaješ, sigurno me poznaješ?“Suze navreše, i ona shvati da plačepoput deteta, baš kao neka glupava maladevojčica. „Harvine, to sam ja!“

Harvinove oči preleteše od njenoglica do odranog čoveka na njenomdubletu. „Otkud me ti to znaš?“ - upitaon, sumnjičavo se mršteći. „Odraničovek... ko si ti, neko služinčeGospodara pijavice?“

Na tren nije znala kako da odgovori.Imala je toliko mnoštvo imena. Da ArjuStark nije samo sanjala? „Ја samdevojčica“, šmrknu. „Bila sampeharnica lorda Boltona, ali je onnameravao da me ostavi Jarcu, tako dasam pobegla sa Džendrijem i Pituljicom.Moraš da me prepoznaš! Ti si mi vodioponija kada sam bila mala.“

Oči mu se razrogačiše. „Smilujte sebogovi“, reče zagrcnutim glasom. „ArjaSmetalo? Lime, puštaj je.“

„Slomila mi je nos.“ Lim je bezpardona baci na pod. „Kо bi ona usedam paklova trebalo da bude?“

„Desničina kći.“ Harvin kleknu prednjom na jedno koleno. „Arja Stark, odZimovrela.“

KEJTLINRob, znala je, istog trena kada je

začula provalu buke iz štenare.Sin joj se vratio u Brzorečje, a Sivi

vetar je s njim. Samo je miris velikogsivog jezovuka umeo da natera pse natako mahnito režanje i lavež. Doći će domene, znala je. Edmur se nije vrationakon prve posete, radije je provodiosvoje dane s Markom Pajperom iPatrekom Malisterom, slušajući stihoveRimunda Stihotvorca o bici kodKamenog mlina. Rob, međutim, nijeEdmur. Rob će doći do mene.

Kiša je padala već danima, hladansivi pljusak koji je sasvim odgovarao

Kejtlininom raspoloženju. Otac joj jesvakim danom postajao sve slabiji, i usve većem bunilu; budio se samo damrmlja „Vrbena“ i moli za oprost.Edmur ju je izbegavao, a ser DezmondGrel joj još nije davao slobodu kretanjapo zamku, koliko god zbog toga bionesrećan. Samo je povratak ser RobinaRigera i njegovih ljudi, umornih odpešačenja i mokrih do kože, uspeo da jojobodri duh. Činilo se da su stigli peške.Kraljeubici je nekako pošlo za rukom dapotopi njihovu galiju i pobegne, poveriojoj je meštar Vajmen. Kejtlin je zatražilada razgovara sa ser Robinom ne bi liustanovila šta se tačno desilo, ali joj tonisu dozvolili.

Još nešto nije bilo u redu. Na dan

kada joj se brat vratio, nekoliko časovaposle njihove svađe, iz dvorišta sudoprli besni glasovi. Kada se popela nakrov da vidi, kraj kapije su se okupljaligrozdovi ljudi. Izvodili su konje iz štala,sedlali ih i zauzdavali, i bilo je i vike,ali je Kejtlin bila predaleko da razaberereči. Jedan Robov beli barjak ležao jena zemlji, i jedan od vitezova okrenuo jekonja i pregazio jezovuka dok ga jemamuzao ka kapiji. Nekoliko drugihuradilo je isto. To su ljudi koji su seborili s Edmurom na gazovima, pomisliona. Šta je moglo toliko da ih razbesni?Da ih moj brat nije nekako uvredio?Učinilo joj se da vidi ser Pervina Freja,koji je putovao s njom do Ljute ćuprije iKrajoluja i nazad, i njegovog polubrata,

kopile Martina Rečnog, ali s te visinenije najbolje razabirala lica. Gotovočetrdeset ljudi je izjurilo kroz kapijezamka, ali zašto, to nije mogla da zna.

Nisu se vratili. A meštar Vajmen nijehteo da joj kaže ko su, kuda su otišli, nitišta ih je toliko razbesnelo. „Ovde samda se brinem za tvog oca, moja gospo, ini zbog čega drugog“, rekao je. „Tvojbrat će uskoro biti gospodar Brzorečja.Ono što bude želeo da znaš sam ćemorati da ti kaže.“

Ali sada se Rob vratio sa Zapada,vratio se pobedonosno. On će mioprostiti, reče Kejtlin sebi. Mora mioprostiti, on mi je sin, a Arja i Sansa sunjegova krv isto koliko i moja.Oslobodiće me iz ovih soba, i onda ću

saznati šta se desilo.Kada je ser Dezmond došao po nju,

već se bila okupala i obukla i iščešljalasvoju kestenjastu kosu. „Kralj Rob sevratio sa zapada, moja gospo“, rečevitez, „i naređuje da mu dođeš u Velikudvoranu.“

Bio je to trenutak koji je sanjala ikoga se užasavala. Jesam li izgubila dvasina, ili svu trojicu? Uskoro će saznati.

Dvorana beše puna kada uđoše. Sveoči behu uprte u podijum, ali im Kejtlinprepoznade leđa: zakrpljenu verižnjačuledi Mormont, Velidžona i njegovog sinaza glavu više od svih drugih u dvorani,belokosog lorda Džejsona Malistera skrilatom kacigom pod miškom, TitosaBlekvuda u veličanstvenom plaštu od

gavranovog perja... Pola njih sada hoćeda me obesi. Druga polovina ćeverovatno samo skrenuti pogled.Takođe je imala i neprijatan osećaj daneko nedostaje.

Rob je stajao na podijumu. Više nijedečak, shvati ona uz nalet tuge. Šesnaestmu je godina, odrastao je čovek. Rat jeistopio svu mekotu s njegovog lica, iostavio ga tvrdog i suvog. Bradu jebrijao, ali mu je dugačka kestenjastakosa padala na ramena. Oklop mu bešezarđao od nedavnih kiša, a na beliniplašta i ogrtača pojavile su se smeđemrlje. Ili su te mrlje možda bile krv. Naglavi je imao krunu s mačevima koju sumu iskovali od bronze i gvožđa. Sada jelakše nosi. Nosi je kao kralj.

Edmur je stajao ispod prepunogpodijuma, smerno oborene glave, dok jeRob hvalio njegovu pobedu. „...pali kodKamenog mlina nikada neće bitizaboravljeni. Nije ni čudo što je lordTivin pobegao da se bori sa Stanisom.Bilo mu je preko glave i severnjaka irečnih ljudi.“ To izazva smeh i pokličeodobravanja, ali Rob diže ruku dazatraži tišinu. „Međutim, nemojte da sezavaravate. Lanisteri će ponovo krenutiu boj, i moraćemo da pobedimo u jošbitaka pre nego što kraljevstvo budesigurno.“

Velidžon zagrme „Kralj na Severu!“i diže u vazduh oklopljenu pesnicu.Rečni gospodari odgovoriše povikom„Kralj Trozupca!“ Dvorana zatutnja od

udaraca nogu po podu i pesnica postolovima.

Tek nekolicina u tom metežu primetiKejtlin i ser Dezmonda, ali oni gurnušelaktovima svoje susede, i ubrzo se okonje sve utiša. Visoko je digla glavu i nijese obazirala na poglede. Nek misle štahoće. Jedino je Robov sud važan.

Pogled na oštre crte lica ser BrindenaTulija je umiri. Neki nepoznat momakpratio je Roba kao štitonoša. Iza njega jestajao mlad vitez u ogrtaču boje peska,ukrašenom morskim školjkama, i jedanstariji, koji je nosio tri crna slanika najarkožutoj kosoj traci, preko poljazelenih i srebrnih pruga. Između njihdvojice stajahu naočita starija gospa ilepa devica, očigledno njena kći. Beše

tu još jedna devojka, skoro Sansinoguzrasta. Morske školjke su simbol nekemanje kuće, znala je Kejtlin; starijegčoveka nije prepoznavala. Zarobljenici?Zašto bi Rob na podijum doveozarobljenike?

Ateridis Vejn lupi štapom o pod kadaje ser Dezmond povede napred. Ako meRob pogleda isto kao Edmur, neću znatišta da radim. Ali joj se učini da usinovljevim očima ne vidi bes, već neštodrugo... strepnju, možda? Ne, to ne biimalo smisla. Čega bi on imao da seboji? On je Mladi vuk, kralj Trozupca iSevera.

Stric je prvi pozdravi. Crna Riba je,kao i uvek, bio veran svom nadimku;nije ga bilo briga šta drugi misle. Skoči

s podijuma i zagrli Kejtlin. Kada reče:„Lepo je videti te kod kuće, Ket“, smukom je zadržala pribranost. „I tebe“,prošapta ona.

„Мајkо.“Kejltin diže pogled ka svom visokom

kraljevskom sinu. „Veličanstvo, molilasam se za tvoj bezbedan povratak. Čulasam da si ranjen.“

„U mišicu me pogodila strela, doksmo jurišali na Liticu“, reče on. „Ranaje dobro zarasla. Pružena mi je izuzetnanega.“

„Znači, bogovi su milostivi.“ Kejtlinduboko udahnu. Izreci šta imaš. To sene može izbeći. „Sigurno su ti rekli štasam uradila. Rekli su ti koji su mi bilirazlozi?“

„Zbog devojčica.“„Imala sam petoro dece. Sada ih

imam troje.“„Da, moja gospo.“ Lord Rikard

Karstark se probi kraj Velidžona, poputneke velike mračne utvare, u crnomoklopu i s velikom čupavom sivombradom, lica usukanog i ledenog. „А jaimam jednog sina, a nekada sam imaotrojicu. Otela si mi pravo na osvetu.“

Kejtlin ga mirno pogleda. „LordeRikarde, Kraljeubičina smrt ti ne bivratila tvoju decu. Njegov život moždamože otkupiti živote moje dece.“ Lordse nije smirivao. „Džejmi Lanister te jeizigrao. Kupila si džak praznih reči,ništa više. Moji Toren i Edard nisu to odtebe zaslužili.“

„Dosta, Karstarku“, zabrundaVelidžon, prekrstivši ogromne rukepreko grudi. „Bila je to majčinskaludost. Takve su ti žene.“

„Majčinska ludost?“ Lord Karstark seokrenu lordu Amberu. „Ја to nazivamizdajom.“

„Dosta.“ Samo na tren, Rob jezvučao više kao Brendon nego kaonjihov otac. „Niko preda mnom nećezvati gospu od Zimovrela izdajnicom,lorde Rikarde.“ Kada se okrenu Kejtlin,glas mu postade blaži. „Kada bih mogaoda vratim Kraljeubicu u lance, smestabih to uradio. Oslobodila si ga bez mogznanja i saglasnosti... ali znam da si touradila iz ljubavi. Iz ljubavi prema Arjii Sansi i zbog bola za Brenom i

Rikonom. Ljubav nije uvek mudra, tosam u međuvremenu naučio. Može nasizazvati na velike ludosti, ali moramo dapratimo zov svojih srca... kuda god danas odvedu. Zar nije tako, majko?“

Zar sam to uradila? „Ako me je srcenavelo na ludost, rado ću učiniti sve štomogu da ispravim nepravdu koju samnanela lordu Karstarku i tebi.“

Lice lorda Karstarka bešenepomirljivo. „Zar će tvoje ispravkezagrejati Torena i Edarda u hladnimrakama u koje ih je Kraljeubicaposlao?“ On se probi između Velidžonai Meg Mormont i napusti dvoranu.

Rob ne učini ništa da ga zadrži.„Oprosti mu, majko.“

„Ako ti oprostiš meni.“

„Već jesam. Znam šta znači silnaljubav od koje se zaboravlja na sveostalo.“

Kejtlin obori glavu. „Hvala ti.“Barem ovo dete nisam izgubila.

„Moramo da razgovaramo“, nastaviRob. „Ti i moji ujaci. O ovome i... jošponečemu. Kućeupravitelju, označikraj.“

Ateridis Vejn udari svojim štapom opod i viknu da se dvor raziđe, i rečnigospodari i severnjaci zajedno krenušeka vratima. Tek onda Kejtlin shvati konedostaje. Vuk. Vuk nije tu. Gde je Sivivetar? Znala je da se jezovuk vratio sRobom, čula je pse, ali ga nije bilo udvorani, nije bio kraj njenog sina, gdemu je mesto.

Međutim, pre nego što je stigla dapita Roba, okružiše je čestitari. LediMormont je uze za ruku i reče: „Mojagospo, da Sersei Lanister drži dve mojekćeri, i ja bih uradila isto.“ Velidžon,koji nikada nije hajao za manire, diže jeu vazduh i stegnu joj mišice svojimogromnim maljavim šakama.

„Tvoj mali vuk već je jednom razbioKraljeubicu, uradiće to ponovo akozatreba.“ Galbart Glover i lord DžejsonMalister behu hladniji, a Džonos Brekengotovo leden, ali im reči behu dovoljnoljubazne. Brat joj poslednji priđe. „I jase molim za tvoje devojčice, Ket.Nadam se da u to ne sumnjaš.“

„Naravno.“ Ona ga poljubi. „Zato tevolim.“

Kada završiše s rečima, u Velikojdvorani Brzorečja ostadoše samo Rob,troje Tulija i šestoro stranaca kojeKejtlin nije prepoznavala. Ljubopitljivoih odmeri. „Moja gospo, gospodari, viste nove pristalice moga sina?“

„Jesmo novi“, kaza mlađi vitez, onajs morskim školjkama, „ali žestoki uhrabrosti i postojani u odanosti, i nadamse da ćemo to i tebi dokazati, mojagospo.“

Činilo se da je Robu nelagodno.„Мајkо“, reče on, „dozvoli da tipredstavim ledi Sibelu, suprugu lordaGavena Vesterlinga od Litice.“ Starijažena priđe, ozbiljnog držanja. „Mužasmo joj zarobili u Šaputavoj šumi.“

Vesterling, da, pomisli Kejtlin.

Njihov barjak su šest morskih školjki,belih na pesku. Sitna kuća zakleta navernost Lanisterima.

Rob pozva i ostale neznance dapristupe, jednog po jednog. „Ser RolfSpajser, brat ledi Sibele. On je biozapovednik odbrane Litice kada smo jezauzeli.“ Vitez sa slanicima obori glavu.Bio je sav četvrtast, slomljenog nosa ikratko potkresane sive brade, i izgledaoje prilično sposobno i snažno. „Decalorda Gavena i ledi Sibele. Ser RejnaldVesterling.“ Vitez s morskim školjkamase osmehnu ispod čupavog brka. Mlad,vitak, grubih crta, imao je lepe zube igustu kestenjastu kosu. „Elenija.“Devojčica se hitro pokloni. „RolamVesterling, moj štitonoša.“ Dečak krenu

da klekne, vide da niko drugi ne kleči, tese i on pokloni.

„Čast je moja“, reče Kejtlin. Zar jeRob pridobio vernost Litice? Ako jetako, nije ni čudo što su Vesterlinzi snjim. Livačka stena za takva izdajstvanema milosti. Ne otkako je TivinLanister stasao da predvodi vojske...

Devica priđe poslednja, veomastidljivo. Rob je uze za ruku. „Majko“,reče on, „imam veliku čast da tipredstavim ledi Džejn Vesterling.Stariju kći lorda Gavena i moju... ah...moju gospu suprugu.“

Prva pomisao koja prođe krozKejtlininu glavu beše: Ne, to jenemoguće, ti si tek dete.

Druga beše: A sem toga, obećao si

se drugoj.Treće beše: Smiluj se Majko, Robe,

šta si to uradio?Tek onda pristiže zakasnelo

prisećanje. Ludosti učinjene zbogljubavi? Uhvatio me je u zamku, kaozeca. Kao da sam mu unapredoprostila. Pomešano s besom, osećala jei žalost i divljenje; pripremio je čitavuscenu s lukavstvom dostojnim jednogmajstora lakrdijaša... ili jednog kralja.Kejtlin ne vide drugog izbora do daprihvati šake Džejn Vesterling. „Imamnovu kći“, kaza, ukočenije nego što jenameravala. Poljubi preplašenu devojkuu oba obraza. „Želim ti dobrodošlicu unaš dom i na naše ognjište.“

„Hvala ti, moja gospo. Kunem se da

ću Robu biti dobra i odana žena. I što jemoguće mudrija kraljica.“

Kraljica. Da, ova lepa devojčica jekraljica, to moram da upamtim. I jestebila lepa, to se nije moglo poreći,kestenjastih uvojaka i srcastog lica istidljivog osmeha. Vitka, ali jakihkukova, primeti Kejtlin. Bar će lakorađati decu.

Ledi Sibela je uze za ruku pre negošto stigoše druge reči. „Počastvovanismo što smo se sjedinili s kućom Starka,moja gospo, ali smo takođe i veomaumorni. Brzo smo prešli dugačak put.Možda je bolje da se povučemo u svojeodaje, tako da ostaneš nasamo sa svojimsinom?“

„То bi bilo najbolje.“ Rob poljubi

svoju Džejn. „Kućeupravitelj će vamnaći odgovarajući smeštaj.“

„Ја ću vas povesti do njega“, ponudise ser Edmur Tuli.

„Veoma si ljubazan“, reče lediSibela.

„Moram li i ja da idem?“ - upitadečak Rolam. „Ја sam ti štitonoša.“

Rob se nasmeja. „Ali sada mi uslugeštitonoše baš i ne trebaju.“

„О.“„Veličanstvo se bez tebe snalazi već

šesnaest godina“, kaza ser Rejnald odmorskih školjki. „Rekao bih da ćepreživeti još koji čas.“ Čvrsto uhvativšimlađeg brata za ruku, on ga izvede izdvorane.

„Žena ti je ljupka“, reče Kejtlin kada

ovi odmakoše, „а Vesterlinzi mi delujučasni, mada je lord Gaven zakleti čovekTivina Lanistera, zar ne?“

„Jeste. Džejson Malister ga jezarobio u Šaputavoj šumi, i drži ga uVodogledu, radi otkupa. Naravno, sadaće ga osloboditi, mada on možda nećeželeti da mi se pridruži. Bojim se dasmo se uzeli bez njegovog pristanka, itaj brak ga stavlja u strašnu opasnost.Litica nije snažna. Zbog moje ljubavi,Džejn može da izgubi sve.“

„А ti si“, izgovori ona tiho, „izgubioFreje.“

Grč koji mu prelete preko lica jojreče sve. Shvatila je šta je značila onabesna vika, zašto su Pervin Frej i MartinRečni tako žurno otišli, izgazivši Robov

barjak na zemlji.„Smem li da pitam koliko mačeva

dolazi s tvojom nevestom, Robe?“„Pedeset. Desetak vitezova.“ Glas mu

beše mračan, kao što je i trebalo dabude. Kada je u Blizancima sačinjenbračni ugovor, stari lord Valder Frejotpravio je Roba s hiljadu vitezova igotovo tri hiljade pešaka. „Džejn nijesamo lepa, već je i pametna. A i dobraje. Ima nežno srce.“

Tebi mačevi trebaju, a ne nežnasrca. Kako si to mogao da uradiš,Robe? Kako si mogao da budeš toliko...baš toliko... mlad. Od prekora,međutim, neće biti koristi. Sve što kaza,beše: „Reci mi kako se to dogodilo.“

„Ја sam osvojio njen zamak, a ona

moje srce.“ Rob se osmehnu. „Litica jeimala malu posadu, tako da smo je jednenoći zauzeli na juriš. Crni Valder iVelidžon su predvodili napad na zidove,dok sam ja provalio glavnu kapijuovnom. Strela me je pogodila u ruku bašpre nego što je ser Rolf predao zamak. Upočetku mi se činilo da je ranabeznačajna, ali se ubrzo zagnojila. Džejnme je odvela u vlastitu postelju, inegovala me je dok groznica nije prošla.A bila je uz mene i kada je Velidžondoneo vesti o... o Zimovrelu. O Brenu iRikonu.“ Činilo se da je s mukomizgovorio imena braće. „Те noći, ona...ona mi je pružila utehu, majko.“

Kejtlin je bilo jasno kakvu vrstu uteheje Džejn Vesterling pružila njenom sinu.

„А ti si je narednog jutra uzeo za ženu.“On je pogleda u oči, istovremeno

ponosan i nesrećan. „То je jedino biločasno. Nežna je i mila, majko, biće midobra žena.“

„Možda. To neće umiriti lordaFreja.“

„Znam“, reče njen sin žalostivo. „Sembitaka, upropastim sve čega se latim, zarne? Mislio sam da će bitke biti teške,ali... da sam te slušao i zadržao Teonakao taoca, i dalje bih vladao Severom, aBren i Rikon bi bili živi i na sigurnom uZimovrelu.“

„Možda. A možda i ne bi. Lord Belonbi se možda ipak odlučio za rat. Kada jeposlednji put pokušao da osvoji krunu,to ga je koštalo dva sina. Šta ako mu se

učinilo da bi ovog puta jeftino prošaoako izgubi samo jednog?“ Ona gadodirnu po ruci. „Šta se desilo s Frejimanakon tvoje svadbe?“

Rob odmahnu glavom. „Sa serStevronom bih možda i uspeo da senagodim, ali je ser Rimen tup kaokamen, a Crni Valder... to ime mu nisunadenuli zbog boje brade, veruj mi.Otišao je toliko daleko da je rekao kakonjegovim sestrama neće smetati da seudaju za udovca. Za to bih ga ubio da meDžejn nije preklinjala da budemmilostiv.“

„Naneo si strašnu uvredu kući Freja,Robe.“

„Nije mi to bila namera. Ser Stevronje za mene poginuo, a odanijeg štitonošu

od Olivara nijedan kralj ne može dapoželi. Tražio je da ostane uz mene, aliga je ser Stevron poveo sa ostalima. Svunjihovu snagu. Velidžon mi je savetovaoda ih napadnem...“

„Da se boriš protiv svojih ljudi,okružen neprijateljima?“ - reče ona. „Тоbi ti bio kraj.“

„Da. Pomislio sam da možda možemonaći druge prilike za kćeri lordaValdera. Ser Vendel Menderli seponudio da uzme jednu, a Velidžon kažeda njegovi stričevi hoće ponovo da sežene. Ako lord Valder bude razuman..

„On nije razuman“, kaza Kejtlin. „Onje gord, i užasno osetljiv. To dobro znaš.Hteo je da bude deda jednog kralja.Nećeš ga umiriti ako mu ponudiš dva

stara razbojnika i mlađeg sinanajdebljeg čoveka u Sedam kraljevstava.Ne samo što si prekršio zavet, već si iokaljao čast Blizanaca tako što siodabrao nevestu iz manje kuće.“

Rob se na to nakostreši. „Vesterlinzisu čistija krv od Freja. Oni su drevnaloza, potomci Prvih ljudi. Kraljevi Stenesu se nekada venčavali s Vesterlinzimapre Osvajanja, a postojala je jednadruga Džejn Vesterling koja je bilakraljica kralju Megoru pre tri stotinegodina.“

„А sve će to samo utrljati so u ranelorda Valdera. Njega je uvek grizlo štodruge kuće gledaju na Freje kao naskorojeviće. Ova uvreda nije prva kojuje pretrpeo, bar tako priča. Džon Erin

nije hteo da primi njegove unuke zaštićenike, a moj otac je odbio ponuduneke njegove kćeri za Edmura.“ Onanagnu glavu ka bratu, koji im sepridružio.

„Veličanstvo“, reče Brinden CrnaRiba, „možda je bolje da ovaj razgovornastavimo negde drugde.“

„Da.“ Rob je zvučao umorno. „Ubiobih za čašu vina. Pođimo u primaćeodaje.“

Dok su kretali uz stepenice, Kejtlinpostavi pitanje koje ju je mučilo jošotkako je ušla u dvoranu. „Robe, gde jeSivi vuk?“

„U dvorištu, s komadom ovčetine.Rekao sam glavnom psetaru da ganahrani.“

„Pre si ga uvek vodio kraj sebe.“„Dvorana nije mesto za vuka. Viđala

si kako se uznemiri. Reži i grize. Nijetrebalo da ga vodim u bitke sa sobom.Previše je ljudi pobio da bi ih se sadaplašio. Džejn se uznemiri u njegovojblizini, a njena se majka nasmrt boji.“

U tome je, znači, stvar, pomisliKejtlin. „On je deo tebe, Robe. Bojati senjega znači bojati se tebe.“

„Ја nisam vuk, bez obzira na to kakome zovu.“ Rob je zvučao uvređeno.„Sivi vetar je kod Litice ubio čoveka,drugog kod Jasenkraja, a šestoricu ilisedmoricu kod Vologaza. Da sividela...“

„Videla sam Brenovog vuka kako jeiščupao čoveku grkljan u Zimovrelu“,

reče ona oštro, „i zbog toga sam gavolela.“

„То je nešto drugo. Čovek kod Liticeje bio vitez koga je Džejn poznavalačitavog života. Ne možeš je kriviti što seboji. Sivi vetar ne voli ni njenog strica.Pokazuje očnjake svaki put kada mu seser Rolf približi.“ Kroz nju prostrujajeza. „Oteraj ser Rolfa. Smesta.“

„Kuda? Natrag u Liticu, da muLanisteri nataknu glavu na kolac? Džejnga voli. On joj je stric, a sem toga idobar vitez. Treba mi više ljudi poputRolfa Spajsera, ne manje. Neću da gaprognam samo zato što se mom vuku nedopada njegov miris.“

„Robe.“ Ona zastade i uhvati ga zaruku. „Jednom sam ti rekla da zadržiš

Teona Grejdžoja uz sebe, i nisi meposlušao. Poslušaj me sada. Pošalji togčoveka nekuda. Ne kažem da moraš daga proteraš. Nađi neki zadatak kojizahteva hrabrog viteza, neku časnudužnost, nije bitno šta... ali mu nedozvoli da bude u tvojoj blizini.“

On se namršti. „Da provedem Sivogvetra da onjuši sve moje vitezove?Možda ima i drugih čiji mu se miris nećedopasti.“

„Ne želim u tvojoj blizini nijednogčoveka koga Sivi vetar ne voli. To nisuobični vukovi, Robe. Sigurno to znaš.Mislim da su nam ih možda poslalibogovi. Bogovi tvog oca, stari bogoviSevera. Pet vučjih štenaca, Robe, pet zapetoro dece Starka.

„Šest“, reče Rob. „Bio je vuk i zaDžona. Ja sam ih našao, sećaš se? Znamkoliko ih je bilo i odakle su došli. I jasam nekada mislio isto kao i ti, da suvukovi naši zaštitnici, naši čuvari, svedok...“

„Sve dok?“ - upita ona.Robove usne se stegnuše. „...sve dok

mi nisu rekli da je Teon ubio Brena iRikona. Vukovi ih nisu zaštitili. Ja višenisam dečak, majko. Kralj sam, i umemsam da se čuvam.“ On uzdahnu. „Naći ćuneki zadatak za ser Rolfa, neki izgovorda ga pošaljem odavde. Ne zbognjegovog mirisa, već da bi ti mirnijespavala. Dovoljno si patila.“

Kejtlin ga s olakšanjem blago poljubiu obraz pre nego što se ostali pojaviše

iza zavoja na stepeništu, i na tren je onponovo bio njen dečak, a ne njen kralj.

Lična primaća odaja lorda Hosterabeše mala soba iznad Velike dvorane,primerenija poverljivim razgovorima.Rob zauze visoko sedište, skide krunu istavi je na pod kraj sebe, a Kejtlinpozvoni da im donesu vina. Edmurispripoveda svom stricu čitavu priču oboju kod Kamenog mlina. Tek poštosluge dođoše i otidoše, Crna Riba senakašlja i reče: „Mislim da smo sedovoljno naslušali tvog hvalisanja,sinovče.“

Edmur beše zatečen. „Hvalisanja? Štahoćeš da kažeš?“

„Hoću da kažem“, kaza Crna Riba,„da duguješ veličanstvu zahvalnost zbog

njegove uzdržanosti. Igrao je tulakrdijašku predstavu u Velikoj dvoranida te ne bi osramotio pred vlastitimnarodom. Da sam ja bio na njegovommestu, odrao bih te zbog gluposti umestoda hvalim tu tvoju ludost na gazovima.“

„Dobri ljudi su izginuli da biodbranili te gazove, striče!“ Edmur jezvučao van sebe od besa. „Šta, zar nikone sme da pobeđuje sem Mladog vuka?Da nisam ukrao deo slave namenjen tebi,Robe?“

„Veličanstvo“, ispravi ga Robledeno. „Priznao si me za svog kralja,ujače. Ili si i to zaboravio?“

Crna Riba reče: „Naređeno ti je dadržiš Brzorečje, Edmure, ne više.“

„Ne samo što sam zadržao Brzorečje,

već sam i naučio pameti lorda Tivina... „„I jesi“, potvrdi Rob. „Аli to neće

doneti pobedu u ratu, zar ne? Jesi li seikada upitao zašto smo se toliko dugozadržali na zapadu nakon Vologaza?Znao si da nemam dovoljno ljudi dazapretim Lanisgradu ili Livačkoj steni.“

„Ра... bilo je drugih zamkova... zlata,stoke...“

„Misliš da smo ostali zbog pljačke?“- prekide ga Rob s nevericom. „Ujače,želeo sam da lord Tivin pođe na zapad.“

„Mi smo svi bili konjanici“, reče serBrinden. „Lanistersku vojsku uglavnomčine pešadinci. Namera nam je bila danas vija po čitavoj obali, i da ga ondaobiđemo i zauzmemo jak odbrambenipoložaj na Zlatnom drumu, na jednom

mestu koje su moji izviđači našli, gde jezemljište izuzetno povoljno za odbranu.Ako bi nas tamo napao, platio bi strašnucenu. Ako nas ne bi napao, bio bizarobljen na zapadu, hiljadu liga odmesta na kome je trebalo da bude. A sveto vreme mi bismo živeli od njegovezemlje, umesto da on živi od naše.“

„Lord Stanis se spremao za napad naKraljevu Luku“, reče Rob. „Mogao je danas oslobodi Džofrija, kraljice i Baukajednim jedinim krvavim udarcem. Ondabismo mogli da sklopimo mir.“

Edmur pogleda prvo strica pasestrića. „Niste mi rekli.“

„Rekao sam ti da držiš Brzorečje“,kaza Rob. „Koji deo te naredbe nisiuspeo da shvatiš?“

„Kada si zaustavio lorda Tivina naCrvenom kraku“, reče Crna Riba,„zadržao si ga taman toliko da glasnicisa Ljute ćuprije stignu do njega i javemu šta se dešava na istoku. Lord Tivin jesmesta okrenuo svoju vojsku, udružio ses Matisom Rouenom i RendilomTarlijem na izvoru Crnobujice, iusiljenim maršem stigao do Vodometa,gde je zatekao Mejsa Tirela i dvanjegova sina kako čekaju sa ogromnomvojskom i flotom rečnih lađa. Otplovilisu niz reku, iskrcali se na pola danajahanja od grada, i udarili Stanisa uleđa.“

Kejtlin se priseti Renlijevog dvora,kakvog ga je videla u Ljutoj ćupriji.Hiljadu zlatnih ruža zavijorenih na vetru,

stidljivi osmesi i blage reči kraljiceMargeri, njen brat Vitez od Cveća skrvavim zavojem oko glave. Ako simorao da padneš u ženske ruke, sinemoj, zašto to nije mogla da budeMargeri Tirel? Moć i bogatstvoVisokog Sada mogu biti presudni upredstojećim bitkama. A možda bi seSivom vetru njen miris dopao.

Edmuru kao da pozli. „Nisam hteo...nisam, Robe, moraš mi dozvoliti da seiskupim. Vodiču prethodnicu u sledećojbici!“

Da bi se iskupio, brate? Ili radislave? - pitala se Kejtlin.

„Sledeća bitka“, reče Rob. „Da, nanju nećemo dugo čekati. Čim se Džofrivenča, Lanisteri će opet krenuti u pohod

na mene, u to nema sumnje, a ovog putaće Tireli stupati kraj njih. A moraću dase borim i protiv Freja, ako bude poonome što Crni Valder hoće...“

„Sve dok Teon Grejdžoj sedi nasedištu tvoga oca s krvlju tvoje braće narukama, ti ostali dušmani moraju dasačekaju“, reče Kejtlin sinu. „Tvojaprva dužnost je da braniš sopstveninarod, povratiš Zimovrel i obesiš Teonau kavezu, da umre sporom smrću. Ilizauvek skini tu krunu, Robe, jer će ljudiznati da uopšte nisi pravi kralj.“

Po pogledu koji joj Rob uputi bešejoj jasno da se odavno niko nije usudioda mu tako otvoreno govori. „Kada sumi rekli da je Zimovrel pao, poželeosam da smesta odem na Sever“, kaza on

kao da se brani. „Želeo sam daoslobodim Brena i Rikona, ali sammislio... nisam ni sanjao da će Teon daim naudi, stvarno. Da sam samo...“

„Sada je kasno za vajkanje, i kasno zaspasavanje“, reče Kejtlin. „Sve što nampreostaje jeste osveta.“

„Poslednje vesti sa Severa kažu da jeser Rodrik porazio odred gvozdenljudikod Torenovog trga, i da kodServinovog zamka sakuplja vojsku dapovrati Zimovrel“, reče Rob. „Do sadaje možda u tome već uspeo. Odavno nijebilo vesti. A šta će biti s Trozupcem akokrenem na sever? Ne mogu da tražim odrečnih gospodara da napuste svojnarod.“

„Ne“, kaza Kejtlin. „Ostavi ih da

brane svoje, i povrati Sever sasevernjacima.“

„Kako ćeš odvesti severnjake naSever?“ - upita njen brat Edmur.„Gvozdenljudi vladaju Morem zalazećegsunca. Grejdžoji drže i Kejlinov šanac.Nijedna vojska nikada nije zauzelaKejlinov šanac s juga. Ludilo je čak ikrenuti ka njemu. Bićemo uhvaćeni uzamci na nasipu, s gvozdenljudimaispred i besnim Frejima iza nas.“

„Moramo ponovo da pridobijemoFreje“, reče Rob. „Sa njima, još imamoneke izglede na uspeh, koliko god male.Bez njih, ja ne vidim nadu. Spreman samda lordu Valderu pružim sve štozatraži... izvinjenja, počasti, zemlje,zlato... mora da postoji nešto što će

zadovoljiti njegovu gordost...“„Ne nešto“, reče Kejtlin. „Već neko.“

DŽON„Dovoljno su ti veliki?“ Pahuljice su

prekrivale Tormundovo široko lice,topile mu se u kosi i bradi.

Džinovi su se lagano njihali namamutima dok su projahivali, dvojicapo dvojica. Džonov konjić ustuknu,preplašen tako neobičnim prizorom, alibeše teško reći da li se više boji mamutaili njihovih jahača. Čak se i Duh povučeza korak, otkrivši zube kao da nečujnoreži. Jezovuk je bio velik, ali su mamutibili mnogo veći, i bilo ih je mnogo.

Džon priteže uzde i umiri konja, da biprebrajao džinove koji su izranjali izuskovitlanog snega i bledih magli što su

se pružale oko Mlečne vode. Uvelikobeše prešao pedeset kada mu Tormundnešto reče, i on se zabroja. Mora da ihima na stotine. Koliko god da ih jeprošlo, novi su neprestano nadolazili.

U pričama Stare Nen, džinovi su biliogromni ljudi koji žive u čudovišnimzamcima, bore se ogromnim mačevima ihodaju u čizmama u koje dečak može dase sakrije. Ovi su bili nešto drugo, višenalik na medvede nego na ljude, i čupavikao mamuti koje su jahali. Pošto su biliu sedlima, nije lako mogao da procenikoliko su zaista veliki. Deset stopamožda, ili dvanaest, pomisli Džon.Možda četrnaest, ali ne više. Grudi suim donekle nalikovale na ljudske, ali suim ruke visile suviše nisko, a donji deo

torza bio dvostruko širi od gornjeg.Noge im behu kraće od ruku, ali veomadebele, a čizme uopšte nisu nosili;stopala su im bila široka i pljosnata,tvrda i rožnata i crna. Vratove kao danisu imali; ogromne teške glave nicalesu pravo iz ramena, a lica im behuspljoštena i gruba. Pacovske oči ne većeod đinđuva gotovo su se gubile upregibima tvrde kože, ali su neprekidnonjuškali, kao da se njuhom služe jednakokao i vidom.

Nisu odeveni, shvati Džon. To su imkrzna. Čupave i grube malje prekrivalesu im tela, gusto ispod pojasa, ređeiznad. Iz njihovog pravca je dopiraoužasan smrad, ali je možda poticao odmamuta. I Džoramun dunu u Rog zime i

probudi džinove iz zemlje. Pogledom jetražio velike mačeve, deset stopadugačke, ali je video samo močuge.Većinom su to bile samo grane mrtvogdrveća, na nekima je još bilo i sitnijihgrančica. Nekolicina je na krajevimaimala povezano okruglo stenje, tako dasu to zapravo bili ogromni maljevi.Pesma ne kaže da li rog može ponovoda ih uspava.

Jedan džin koji im je upravo prilazioizgledao je stariji od svoje sabraće.Krzno mu beše sivo i prošarano belim, amamut koga je jahao, veći od ostalih,takođe beše siv i beo. Tormund mudoviknu nešto u prolazu, grube,zveketave reči na jeziku koji Džon nijerazumeo. Džinove usne se razdvojiše

otkrivajući usta puna ogromnihčetvrtastih zuba, i on ispusti zvuk, delompodrigivanje a delom grmljavinu.Sledećeg trena, Džon shvati da se on tosmeje. Mamut okrenu ogromnu glavu daih kratko osmotri, i jedna velika kljovapromače Džonu iznad glave dok se zvertromo kretala napred, ostavljajućiogromne otiske u mekom blatu i novomsnegu uz reku. Džin viknu nešto na istomgrubom jeziku koji je i Tormundupotrebio.

„То im je kralj?“ - upita Džon.„Džinovi nemaju kraljeve, ništa više

nego mamuti, snežni medvedi ili velikikitovi iz sivog mora. To je bio Mag MarTun Doh Veg. Moćni Mag. Možeš prednjim da klekneš, ako hoćeš, neće mu to

smetati. Znam da te tvoja klecačkakolena svrbe, pošto nemaš nekog kraljada mu se klanjaš. Samo pazi da te nezgazi. Džinovi slabo vide, pa može i dane primeti neku malu vranu čak tamodole kod svojih stopala.“

„Šta si mu rekao? Je li to bio Starijezik?“

„Jeste. Pito sam ga da li to jaše svogoca, pošto mnogo liče, samo što mu jeotac manje smrdeo.“

„А šta ti je odgovorio?“Tormund Grompesnica se osmehnu,

otkrivši retke zube. „Pito me je da li topored mene jaše moja kći, s tako golimružičastim obrazima.“ Divljanin otresesneg s ruke i okrenu konja. „Moždanikada ranije nije vido čoveka bez

brade. Hajde, da krenemo nazad. Mensse sav uzvrpolji kad mu nisam u blizini.“

Džon krenu za Tormundom ka čelupovorke, a novi plašt mu je teško visio sramena. Bio je načinjen od neopraneovčje kože, s runom ka unutra, kao što sumu divljani preporučili. Dobro ga ještitio od snega, i preko noći je biotopao, ali je on zadržao i svoj crni plašt,presavijen ispod sedla. „Jesi li stvarnojednom ubio džina?“ - upita onTormunda dok su jahali. Duh je tihotrčao kraj njega, ostavljajući tragovešapa u snegu.

„А zašto bi ti sumnjo u moćnogčoveka kao što sam ja? Bila je zima ibio sam skoro dečak, i glup ko štodečaci umeju da budu. Otišao sam

predaleko, i konj mi je lipso, a onda meje u’vatila oluja. Prava oluja, nepovetarac ko ovaj. Ha! Znao sam da ćuse smrznuti na smrt pre nego što stane.Tako da sam našao sebi usnulu džinovuženu, rasporio joj stomak, i uvuko seunutra. Dobro sam se zagrejo, što jes’jes’, ali me smrad umal’ nije ubio. Avidiš, najgore od svega, ona ti se naproleće probudi, i pomisli da sam jojdete. Dojila me čitava tri meseca prenego što sam uspeo da pobegnem. Ha!Dan - danas mi ponekad nedostaje ukusdžinovskog mleka.“

„Ako te je dojila, znači da je nisiubio.“

„I nisam, ali nemoj to da širišnaokolo. Tormund Džinoubica zvuči

bolje nego Tormund Džinoodojče, i to tije živa istina.“

„А kako si stekao ostala imena?“ -upita Džon. „Mens te je nazvaoRogoduvač, zar ne? A i Medni kraljRumenih dvora, Muž medvedica, Otacvojski?“ Najviše ga je zanimalo dasazna za duvanje u rog, ali se bojao daotvoreno upita. I Džoramun dunu u Rogzime i probudi džinove iz zemlje. Zar sustvarno odatle došli, i oni i njihovimamuti? Zar je Mens Rajder pronašaoRog Džoramunov i dao ga TormunduGrompesnici da u njega dune?

„Jesu li sve vrane tako radoznale?“ -upita Tormund. „Dobro, evo ti jednepriče. Bilo je to jedne druge zime, jošhladnije od one koju sam proveo u onoj

džin-ženi, i sneg je pado dan i noć,pahuljice velike ko tvoja glava, a ne ovasitnurija. Sneg je tako napado da ječitavo selo bilo napola zatrpano. Ja samti bio u svojim Rumenim dvorima,jedino društvo mi pravilo burencemedovine, i nisam imao šta drugo daradim do da ga popijem. Što sam višepio, to sam više mislio na tu jednu ženušto je živela blizu, dobru jaku ženu snajvećim sisama što si ih u životu vido.Imala ti je ona prgavu narav, o da, ali jeumela da bude i topla, a čoveku usredzime mnogo treba toplota.

Što sam više pio, to sam više misliona nju, a što sam više mislio, to mi jeona stvar tvrđa postajala, dok na krajuviše nisam mogao da trpim. Kakva sam

budala bio, umoto sam se u krzna odglave do pete, obmoto vunu oko lica, ikreno da je nađem. Sneg je tako gadnopado da sam se nekol’ko puta izgubio, ivetar me je produvo i smrzo mi kosti, alisam je na kraju našo, sav onako umotan.

Žena je imala gadnu narav, i žestokose borila kada sam je zgrabio. Jedvasam uspeo da je odnesem kući i izvadimiz krzna, ali kada sam uspeo, e, bila jevrelija nego što sam pamtio, i lepo smose proveli, i onda sam zaspo. Kad samse probudio sledećeg jutra, sneg je stao,i sunce je sjalo, ali nisam mogo u tomepošteno da uživam. Bio sam savizgreban, i pola one stvari mi je biloodgriženo, a na podu mi je bilo krznomedvedice. I nije prošlo mnogo, a

slobodni narod je počo da priča priče otoj golišavoj medvedici u šumi, kakovodi mnogo čudne mečiće. Ha!“Tormund se pljesnu po mesnatoj butini.„Kad bi samo mogo da je ponovonađem. Bilo je dobro ležati s njom, stom medvedicom. Nijedna žena se nijesa mnom tako dobro tukla, niti mi je dalatako snažne sinove.“

„Šta bi radio i da je nađeš?“ - upitaDžon smešeći se. „Rekao si da ti jeodgrizla onu stvar.“

„Samo polovinu. A pola moje alatkeje dvostruko duže od bilo čije druge.“Tormund frknu. „А sad je red na tebe...je li istina da vam ih odseku kad vasprime na Zid?“

„Ne“, reče Džon, uvređen.

„Ја sve mislim da je to istina. Zaštobi ti inače odbijo Igrit. Izgleda mi da tise ona uopšte ne bi ni otimala. Devojkate ’oće u sebi, to ti je jasno ko dan.“

I prejasno, pomisli Džon, a čini seda je već pola povorke to primetilo. Onse zagleda u sneg, da ga Tormund nevidi kako crveni. Ja sam čovek Noćnestraže, podseti se. Pa zašto se ondaoseća kao neka stidljiva mlada?

Većinu dana provodio je u Igritinomdruštvu, kao i većinu noći. Mens Rajderje odmah video da Čegrtava Košulja neveruje „vrani preletačici“, te jepredložio Džonu, nakon što mu je daonovi plašt od ovčje kože, da jaše sTormundom Džinoubicom. Džon se radosložio, i već sledećeg dana su i Igrit i

Rik Dugokoplje iz družine ČegrtaveKošulje prešli uTormundovu. „Slobodniljudi jašu s kim žele“, rekla mu jedevojka, „а nama je muka od VrećeKostiju.“

Svake noći kada bi se ulogorili, Igritje prostirala svoje kože za spavanje krajnjegovih, pa bio on blizu vatre ilidaleko. Jednom se probudio i shvatio dase pribila uz njega, i da je prebacilaruku preko njegovih grudi. Dugo je ležaoi slušao je kako diše, pokušavajući da nemisli na napetost niže pojasa. Izvidnicisu često delili krzna da bi se zagrejali,ali je pretpostavljao da Igrit želi jošnešto sem toplote. Posle toga je počeoda koristi Duha kako bi je držao podalje.Stara Nen je imala običaj da priča priče

o vitezovima i njihovim gospama koji bispavali u istoj postelji, ali bi zarad častidržali sečivo između sebe; međutim,sigurno je sada prvi put jezovukzauzimao mesto mača.

Čak ni tada, Igrit nije odustajala.Prekjuče, Džon je pogrešio tako što jepoželeo toplu vodu za kupanje. „Hladnaje bolja“, rekla je ona smesta, „ako imašnekoga da te posle zagreje. Reka se nijejoš sasvim zaledila, samo napređ.“

Džon se nasmejao. „Hoćeš da sesmrznem nasmrt.“

„Zar su sve vrane tako zimogrožljive?Malo leda te neće ubiti. Uskočiću satobom da ti dokažem.“

„А posle da jašemo čitav dan smokrom odećom zamrznutom za kožu?“

pobuni se on.„Ništa ti ne znaš, Džone Snežni. Ne

kupaš se u odeći.“„Ја se ne kupam uopšte“, reče on

odlučno, a zatim ču TormundaGrompesnicu kako ga doziva (zapravoga nije dozivao, ali nema veze).

Divljani su izgleda smatrali Igrit zaveliku lepoticu zbog njene kose; riđakosa beše retka među slobodnimnarodom, i za riđokose se govorilo da ihje poljubila vatra, što je trebalo dadonosi sreću. Možda je i donosila sreću,a riđa je bila sasvim sigurno, ali jeIgritina kosa bila tako zamršena i čupavada je Džon bio na ivici da je pita češljali se to ona samo kada se godišnja dobasmenjuju.

Znao je da bi na dvoru nekog lordasmatrali da je sasvim običnog izgleda.Imala je okruglo lice seljanke, prćastnos i pomalo krive zube, a oči joj behusuviše razmaknute. Džon je sve toprimetio kada ju je prvi put ugledao,kada joj je držao bodež na grlu. Kasnijeje, međutim, počeo da primećuje i štoštadrugo. Dok se osmehivala, krivi zubinisu više bili toliko bitni. A oči, madapreviše razmaknute, bile su lepeplavosive boje, i pune života. Ponekadje pevala tihim promuklim glasom kojiga je uzbuđivao. A ponekad, kada jesedela ispred logorske vatre obgrlivšikolena, s plamenovima koji su budiliodsjaje u njenoj crvenoj kosi, kada bi gapogledala, samo se smešeći... pa, i to je

takođe uzbuđivalo svašta u njemu.Ali on je bio čovek Noćne straže, i

položio je zakletvu. Neću imati ženu,neću imati zemlju, neću imati decu.Izgovorio je te reči pred čuvardrvima,pred bogovima svog oca. Nije mogao daih porekne... ništa više nego što jemogao Tormundu Grompesnici, Ocumedveda, da prizna razlog za svojuuzdržanost.

„Mala ti se ne sviđa?“ - upita gaTormund dok su prolazili kraj jošdvadeset mamuta, koji su umestodžinova u visokim drvenim kulamanosili divljane.

„Ne, ali...“ Šta da kažem a da mipoveruje? „Još sam premlad da seženim.“

„Da se ženiš?“ Tormund se nasmeja.„Kо je govorio o ženidbi? Zar na jugučovek mora da se oženi svakom curom skojom legne?“

Džon oseti da ponovo crveni. „Stalaje na moju stranu kada je ČegrtavaKošulja hteo da me ubije. Neću da jeobeščastim.“

„Sada si slobodan čovek, a Igrit jeslobodna žena. Šta je tu nečasno akolegnete zajedno?“

„Može da zatrudni.“„Da, to bi baš valjalo. Snažan sin ili

živahna i nasmejana devojčicapoljubljena vatrom, i šta u tome imaloše?“

Na tren mu ponestade reči. „Dečak...dete bi bilo kopile.“

„Zar su kopilad slabija od ostaledece? Bolešljivija, češće umiru?“

„Ne, ali...“„I ti si rođen ko kopile. A ako Igrit ne

želi dete, otići će do neke šumskeveštice i popiti čašu mesečevog čaja. Tis tim nemaš ništa, kada je seme jednomposejano.“

„Neću da budem otac kopileta.“Tormund odmahnu čupavom glavom.

„Kakvi ste vi klecavci budale. Zašto sioteo devojku ako je ne želiš?“

„Oteo? Nisam...“„Jesi“, reče Tormund. „Ubio si

dvojicu s kojima je bila, i odveo je,kako bi to drugačije nazvo?“

„Zarobio sam je.“

„Natero si je da ti se preda.“„Da, ali... Tormunde, kunem ti se,

nisam je ni pipnuo.“„Kažeš, siguran si da ti ga nisu

odsekli?“ Tormund slegnu ramenima,kao da hoće da kaže kako takve ludostinikada nije razumeo. „Ра, sad sislobodan čovek, al’ ako nećeš devojku,onda bolje nađi sebi medvedicu. Akočovek ne koristi svoju stvar, postaje musve manja i manja, sve dok jednog danane pođe na pišanje i ne može više da jenađe.“

Džon na to nije imao odgovora. Nijeni čudo što u Sedam kraljevstava naSlobodni narod nisu gledali kao naljude. Nemaju zakona, nemaju časti,čak ni obične pristojnosti. Neprekidno

kradu jedni od drugih, kote se kaozveri, draže im je silovanje od braka, ipune svet nezakonitom decom. A ipakmu je Tormund Džinoubica postajaodrag, bez obzira na to što je biolažovčina i hvalisavac. Kao iDugokoplje. A Igrit... ne, neću damislim na Igrit.

Ipak, s Tormundima i Dugokopljimajahali su i drugačiji divljani; ljudi poputČegrtave Košulje i Plačljivca, koji bi tiprerezali grkljan a da ne trepnu. Bila jetu Psoglava Harma, zdepasta bačva odžene, s obrazima poput odrezaka belogmesa, koja je mrzela pse i na svake dvenedelje ubijala novog da bi imala svežuglavu za svoj barjak; bezuhi Stir,Magnar od Tena, koga su vlastiti ljudi

smatrali više za boga nego za gospodara;Varamir Šest Koža, miš od čoveka,jahač strašnog i divljeg snežnogmedveda, koji je propet bio visoktrinaest stopa. A kuda god da su išlimedved i Varamir, išla su i tri vuka ijedan crni ris. Džon je u njegovoj blizinibio samo jednom, i to je bilo više negodovoljno; nakostrešio se od samogpogleda na njega, kao što se krzno naDuhovom vratu nakostrešilo na prizormedveda i vitkog risa.

A bilo je i naroda divljijeg čak i odVaramira, iz najsevernijih krajevaUklete šume, skrivenih dolinaLedenkandži, i još čudnijih mesta: ljudisa Ledene obale, koji su se vozili udvokolicama od morževih kostiju, a

vukli su ih čopori divljih pasa: strašniklanovi sa ledenih reka, za koje sepričalo da se goste ljudskim mesom;stanovnici pećina, lica obojenih u plavoi ljubičasto i zeleno. Svojim očima jeDžon video povorku ljudi iz plemenaRogonoga kako gaze bosim stopalima, stabanima tvrdim kao kožni oklopi. Nijevideo ale i drekavce, ali ga ne biiznenadilo da ih zatekne kako večeraju sTormundom.

Pola divljana proživelo je čitav svojživot nijednom ne videvši Zid, procenioje Džon, a većina nije znala ni rečZajedničkog jezika. To nije bilo bitno.Mens Rajder je govorio Stari jezik, čakje na njemu i pevao, prebirući po žicamasvoje laute i ispunjavajući noć čudnom i

divljom muzikom.Mens je proveo godine okupljajući tu

veliku sporu vojsku, pregovarajući snekom majkom klana ili nekimmagnarom, pridobijajući jedno seloumilnim rečima, drugo pesmom, trećeoštricom mača, mireći Psoglavu Harmu iGospodara kostiju, Rogonoge i Noćnetrkače, ljude-morževe sa Ledene obale iljudožderske klanove sa velike ledenereke, prekivajući stotinu različitihnoževa u jedno veliko koplje, upereno usrce Sedam kraljevstava. Nije imaokrunu niti žezlo, ni odoru od svile isomota, ali je Džonu bilo jasno da MensRajder jeste pravi kralj.

Džon se divljanima pridružio ponaređenju Korina Polušake. „Jaši s

njima, jedi s njima, bori se s njima“,rekao mu je izvidnik noć pre nego što jeumro. „I gledaj.“ Ali nije mnogo saznao,uprkos tome što je neprestano gledao.Polušaka je sumnjao da su divljani otišliu surove i goletne Ledenkandže da bipronašli neko oružje, neku moć, nekomračno čarobnjaštvo kojim bi probiliZid... ali ako su nešto tako i pronašli,niko se time nije otvoreno hvalio, niti jeto pokazivao Džonu. A ni Mens Rajderga nije uputio u svoje namere istrategije. Od one prve noći, Džon jedvada ga je i viđao, osim iz daljine.

Ubiću ga ako budem morao. Tapomisao nije radovala Džona; u takvomubistvu ne bi bilo časti, a ono bi značiloi njegovu smrt. A ipak nije smeo da

dozvoli divljanima da probiju Zid, dazaprete Zimovrelu i Severu, Mogilama iPotočićima, Belim sidrištima i Kamenojobali, čak i Vratu. Osam hiljada godinasu ljudi kuće Starka živeli i umirali da bizaštitili svoj narod od takvih pljačkaša...i bio on kopile ili ne, ista krv kolala je injegovim venama. Sem toga, Bren iRikon su još u Zimovrelu. MeštarLuvin, ser Rodrik, Stara Nen, psetarFarlen, Miken za svojim, nakovnjem iGejdž za svojim pećnicama... svi kojesam ikada poznavao, svi koje sam ikadavoleo. Ako Džon mora da ubije čovekakome se gotovo divi i koga gotovo volida bi ih spasao od Čegrtave Košulje iPsoglave Harme i bezuhog Magnara odTena, to će i da uradi.

Ipak, molio se bogovima svog oca daga poštede tog mučnog zadatka. Divljanisu se sporo kretali, opterećeni krdima idecom i svojim jadnim i sitnim blagom,a sneg im je samo još više otežaonapredovanje. Veći deo povorke sada sebeše spustio iz brda, i razvlačio se nizzapadnu obalu Mlečne vode poput medau hladno zimsko jutro, krećući se uz tokreke ka Ukletoj šumi.

A negde u blizini, Džon je znao,Pesnica Prvih ljudi dizala se iznadkrošnji, dom za tri stotine crne braćeNoćne Straže, naoružanih, na konjima,spremnih. Matori Medved je poslao idruge izviđače sem Polušake, i sigurnosu se Džarman Bakvel ili TorenSmolvud do sada vratili s vestima o

onome što se spušta iz planina.Mormont neće bežati, pomisli Džon.

Prestar je i predaleko je stigao.Udariće, a odnos snaga neka budeproklet. Za koji dan će čuti zov ratnihrogova, videti klin jahača kako juri nanjih s čelikom u rukama i zavijorenimcrnim plaštovima. Naravno da tri stotineljudi nije moglo očekivati da će ubiti stoputa toliko neprijatelja, ali je Džonmislio da to i nije potrebno. Ne morajuda ubiju hiljade, već samo jednog.Mens je sve što ih drži na okupu.

Kralj s one strane Zida radio je svešto je bilo u njegovoj moći, ali su ipakdivljani ostali beznadežnonedisciplinovani, i zbog toga ranjivi. Tui tamo u toj miljama dugačkoj zmiji od

povorke bilo je nekoliko ratnika žestokihkao bilo ko u Straži, ali je dobra trećinanjih bila okupljena u prethodniciPsoglave Harme i strašnoj zaštitnici sadžinovima, divljim bivolima i bacačimavatre. Druga trećina je jahala sa samimMensom, blizu središta, čuvajući taljigei sanke i pseće zaprege u kojima senalazio najveći deo zaliha čitavognaroda, sve što je ostalo od žetveprošlog leta. Ostali, podeljeni u maledružine pod vodstvom ljudi poputČegrtave Košulje, Jarla, TormundaDžinoubice i Plačljivca, služili su kaotragači, sakupljači hrane i bičevi, ineprestano su jurcali duž povorke,trudeći se da je nateraju da se kreće ukakvom-takvom redu.

A što je bilo još važnije, tek je jedandivljanin na svakih sto bio u sedlu.Matori Medved će proći kroz njih kaosekira kroz kašu. A kada se to desi,Mens će morati da ga pojuri sasredištem da bi odbio pretnju. Ako onpadne u bici koja će uslediti, Zid će bitibezbedan još stotinu godina, procenio jeDžon. A ako ne...

On stegnu opečene prste svojedesnice. Dugačka kandža visila mu je sasedla, kamena jabuka u obliku vučjeglave i meki kožni balčak velikog mačabili su mu pri ruci.

Sneg je gusto padao kada su sustigliTormundovu družinu, nekoliko satikasnije. Duh ih je usput ostavio, nestaoje u šumi kada je namirisao lovinu.

Jezovuk će se vratiti kada se ulogore zanoć, najkasnije u zoru. Koliko goddaleko lovio, Duh se uvek vraćao...činilo se - baš kao i Igrit.

„Dakle“, doviknu devojka kada gavide, „veruješ li nam sada, DžoneSnežni? Video si džinove namamutima?“

„На!“ - viknu Tormund pre nego štoDžon stiže da odgovori. „Vrana sezaljubio! ’Oće da se ženi!“

„Džin-ženom?“ - nasmeja se RikDugokoplje.

„ N e , mamut-ženom.“ - zagrmeTormund. „На!“

Igrit kasom priđe Džonu, a on usporisvoga konja do hoda. Tvrdila je da je trigodine starija od njega, mada je bila za

dobru polovinu stope niža; koliko godgodina da je imala, bila je žilavostvorenjce. Kamenzmija ju je nazvao„kopljanicom“ kada su je zarobili uPrevoju urlika. Međutim, njeno omiljenooružje bio je kratki zakrivljeni luk odroga i čuvardrva, ali joj je izraz„kopljanica“ ipak dobro pristajao.Podsećala ga je na njegovu sestru Arju,mada je Arja bila niža i verovatnomršavija. Bilo je teško proceniti da li jeIgrit mršava ili punačka, zbog sveg krznai kože koje je na sebi nosila.

„Znaš li ’Poslednjeg džina’?“ Nesačekavši odgovor, Igrit reče: „Da bi sevaljano otpevala, treba da imaš dubljiglas od mog.“ A onda zapeva, „Ooooj,poslednji sam džinovskog roda, sa

zemlje nestade divsko seme.“Tormund Džinoubica ču reči i iskezi

se.,Poslednji divskog planinskog roda,svetom je vladalo moje pleme“,zabrunda on kroz sneg.

Rik Dugokoplje se pridruži, pevajući:„ О , dubrave mi ukrali ljudi, ukralibrda, reke što beže.“

„Bedeme digli kroz moje dolje, uvirove mi bacili mreže“, uzvratiše muuglas Igrit i Tormund, prikladnodžinovskim glasovima.

Tormundovi sinovi Toreg i Dormundtakođe se pridružiše dubokim glasovima,a za njima njegova kći Munda i sviostali. Drugi počeše ritmično da udarajukopljima po kožnim štitovima, sve dokčitava družina nije zajedno pevala.

U kamen-dvoru užgali plamen,u kamen-dvoru skovali koplja.Samotan jošte planinom hodam,jedini sadrug suza mi topla.Hajkali danju s ljutim me psima,s bakljama sjajnim vili po noći,soj sitna stasa, džinu do pasaposlednji džin još zemljom dok kroči.Oj, poslednji sam od divskog roda,pamtite stoga pesmu mi džina.Kad odem i ja, namesto pesmevladaće gluva, večna tišina. Kada se pesma okonča, na Igritinim

obrazima bilo je suza.

„Zašto plačeš?“ - upita Džon. „То jesamo pesma. Džinova ima na stotine,upravo sam ih video.“

„О da, stotine“, reče ona besno. „Neznaš ti ništa, Džone Snežni. Ti si -DŽONE!“

Džon se okrenu na iznenadni zvukkrila. Plavosivo perje mu ispuni vidik, aoštre kandže mu se zariše u lice.Probode ga crveni bol, nenadan i žestok,a krila mu zamlataraše oko glave. Videkljun, ali nije bilo vremena da digneruku ili zgrabi oružje. Zanese se unazad,noga mu se zaglavi u uzengiji, konj muse prestrašen dade u trk, i on onda pade.A orao mu se i dalje držao za lice, kidaoga kandžama, lepetao krilima, kliktao ikljuvao ga. Svet se okrenu naglavačke u

kovitlacu perja i konjskog mesa i krvi, aonda se zemlja ustremi na njega i udariga.

Kada je došao k sebi, ležao jepotrbuške, s ukusom blata i krvi uustima, a Igrit je zaštitnički klečala iznadnjega, s koštanim bodežom u ruci. Još ječuo krila, mada orla više nije video.Pola sveta mu beše crno. „Moje oko“,izusti on obuzet iznenadnim užasom,digavši ruku ka licu.

„То je samo krv, Džone Snežni.Promašio ti je oko, samo ti je maloiskidao kožu.“

Lice ga je užasno bolelo. Tormund jestajao iznad njega i urlao, vide todesnim okom dok je otirao krv iz levog.Onda začu topot kopita, viku, čegrtanje

starih suvih kostiju.„Vrećo kostiju“, zagrme Tormund,

„oteraj tu tvoju paklenu vranu!“„Evo ti je tvoja paklena vrana!“

Čegrtava Košulja pokaza na Džona.„Krvari u blatu ko izdajničko pseto!“Orao se spusti na vrh slomljene lobanjedžina koja mu je služila kao kaciga.„Ovde sam zbog njega.“

„Onda dođi pa ga uzmi“, kazaTormund, „ali bolje da dođeš s mačem uruci, jer ću te tako ja dočekati. Mogo bi’ja da skuvam tvoje kosti, a posle ti seispišam u lobanju. Ha!“

„Kad te jednom bocnem i sav sevazduh iz tebe izduva, bićeš manji od tedevojčice. Sklanjaj se, il’ će Mens dačuje za ovo.“

Igrit ustade. „Šta, zar Mens hoće daga vidi?“

„То sam i rеko, nisam li? Diž’te ga nate crne noge.“

Tormund se namršti na Džona. „Boljeda kreneš ako te Mens traži.“ Igrit mupomože da se digne, „krvari kao zaklanvepar. Vidi šta mu je Orel uradio slicem.“

Ume li ptica da mrzi? Džon je ubiodivljanina Orela, ali je neki njegov deoostao u orlu. Zlatne oči su ga gledale shladnom zlobom. „Poći ću“, reče on.Krv mu se još slivala u desno oko, aobraz ga je žestoko boleo. Kada gadodirnu, crne rukavice mu se umrljašekrvlju. „Samo da uhvatim konjića.“ Nijetoliko želeo konja koliko Duha, ali od

jezovuka ne beše ni traga. Možda jeligama daleko, kida grlo nekom losu.Možda je tako i bolje.

Konjić ustuknu od njega kada mu sepribližio, bez sumnje uplašen krvlju nanjegovom licu, ali ga Džon smiri snekoliko tihih reči, i napokon sedovoljno približi da uzme uzde. Kadaskoči u sedlo, u glavi mu se zavrte. Ovoće morati neko da mi previje, pomisli,ali kasnije. Neka Kralj s one straneZida vidi šta mi je uradio njegov orao.Desnica mu se otvarala i zatvarala, i onisuka Dugačku kandžu i prebaci je prekoramena pre nego što se kasom vrati domesta na kome su ga čekali Gospodarkostiju i njegovi pratioci.

Igrit je takođe čekala, sedela je na

konju besnog lica. „Idem i ja.“„Nestani.“ Kosti na grudima Čegrtave

Košulje se sudariše. „Poslan sam povranu preletačicu, ni po koga drugog.“

„Slobodna žena jaše kud joj je volja“,kaza Igrit.

Vetar je nanosio sneg u Džonove oči.Osećao je kako mu se krv ledi na licu.„Pričamo li ili jašemo?“

„Jašemo“, reče Gospodar kostiju.Bio je to mračan trk. Odjahali su dve

milje niz povorku kroz uskovitlan sneg, aonda presekli kroz zaglavljene taljige ipregazili Mlečnu vodu na mestu gde je uvelikom luku savijala na istok. Koricatankog leda prekrivala je plićake; svakikorak konjskih kopita ju je razbijao dokne stigoše do dublje vode, desetak

koraka od obale. Na istočnoj strani, snegkao da je padao još gušće, a i smetovibehu dublji. Čak je i vetar hladniji. Apadala je i noć.

Ali čak i kroz vejavicu, obris velikogbelog brda koje se dizalo iza krošnji bioje lako prepoznatljiv. Pesnica Prvihljudi. Džon ču orla visoko iznad sebe.Gavran pogleda dole s bora i graknu nanjih dok su prolazili. Da nije MatoriMedved napao? Umesto sudara čelika izujanja strela u letu, Džon ču samo tihokrckanje smrznute pokorice podkopitima svog konjića.

U tišini obiđoše do južnog obronka,gde je prilaz bio najlakši. Tu, upodnožju, Džon vide mrtvog konja,napola pokrivenog snegom. Iznutrice su

se pružale iz utrobe životinje nalik nasmrznute zmije, a jedna noga mu jenedostajala. Vukovi, beše mu prvamisao, ali je znao da nije tako. Vukovisu svoj plen jeli.

Još konjića beše razbacano prekoobronka, nogu nakazno izvijenih, očijušto su mrtvo zurile. Divljani su seokupljali oko njih kao muve, skidali susedla, uzde, bisage i oklop, i sekli ihkamenim sekirama.

„Gore“, reče Čegrtava KošuljaDžonu. „Mens je na vrhu.“

Pred prstenastim zidom sjahaše da seprovuku kroz prolaz između kamenja.Leš čupavog smeđeg konjića bešenabijen na naoštreno kolje koje jeMatori Medved stavio unutar svakog

ulaza. Pokušavao je da izađe, ne dauđe. Od jahača nije bilo ni traga.

Unutra ih je čekao još gori prizor.Džon nikada ranije ne beše videoružičast sneg. Vetar je oko njega duvao unaletima, vukao ga za teški plašt odovčje kože. Gavranovi su leteli odjednog mrtvog konja do drugog. Jesu lito divlji gavranovi, ili naši? Džon nijemogao da zna. Pitao se gde li je sadasiroti Sem. I šta je sada.

Kora od smrznute krvi krenu mu podpetom čizme. Divljani su s mrtvih konjaskidali svu kožu i čelik, čak i potkovices kopita. Nekolicina je preturala porancima koje su našli, u potrazi zahranom i oružjem. Džon prođe krajjednog Četovog psa, ili onoga što je od

njega ostalo, zgrčenog u zgusnutoj baricinapola smrznute krvi.

U daljem delu logora nekoliko šatoraje još stajalo, i tu nađoše MensaRajdera. Ispod zakrpljenog plašta odcrne vune i crvene svile nosio je crnuverižnjaču i čupave krznene čakšire, a naglavi mu je bila velika kaciga od bronzei gvožđa, s gavranovim krilima na obeslepoočnice. S njim je bio Jarl, iPsoglava Harma; Stir takođe, i VaramirŠest Koža sa svojim vukovima i risom.

Pogled koji Mens uputi Džonu bešemračan i hladan. „Šta ti se desilo slicem?“

Igrit reče: „Orel je pokušao da muiskopa oko.“

„Njega sam pitao. Da nije progutao

jezik? Možda bi i trebalo, da nas poštedinovih laži.“

Magnar Stir isuka dugačak nož.„Dečko će možda jasnije videti s jednimokom umesto s dva.“

„Hoćeš da sačuvaš oko, Džone?“ -upita Kralj s one strane Zida. „Akohoćeš, reci koliko vas je bilo. I ovogputa pokušaj da govoriš istinu, Kopileod Zimovrela.“

Džonovo grlo beše suvo. „Mojgospodaru... šta...“

„Nisam ti ja gospodar“, reče Mens.„А šta je sasvim očigledno. Tvoja braćasu izginula. Pitanje glasi: koliko ih jebilo?“

Džonovo lice je sevalo od bola, snegje padao, i s mukom je razmišljao. Ne

smeš ustuknuti šta god da budu hteli,rekao je Polušaka. Zašto se ondaosećam kao takva kukavica? „Dvestotine iz Crnog zamka, i stotinu iz Kulesenki.“

„То je istinitija pesma od one koju simi pevao u šatoru.“ Mens pogledaPsoglavu Harmu. „Koliko smo konjanašli?“

„Više od sto“, odgovori ogromnažena, „manje od dvesta. Istočno ih imajoš mrtvih, pod snegom, teško je rećikol’ko.“ Iza nje je stajao njen barjaktar,držeći koplje s psećom glavom, tolikosvežom da je iz nje još kapala krv.

„Nije trebalo da me lažeš, DžoneSnežni“, reče Mens.

„Znam... znam to.“ Šta da kaže?

Kralj divljana mu je proučavao lice.„Kо je ovde bio zapovednik? I reci miistinu. Riker? Smolvud? Viters nije, onje preslab. Čiji je ovo bio šator?“ Rekaosam previše. „Niste mu našli telo?“

Harma frknu, prezir joj se maglio iznozdrva. „Kakve su budale ove crnevrane.“

„Kada mi sledeći put budešodgovorio pitanjem, prepustiću te svomGospodaru kostiju“, obeća Mens RajderDžonu. Zakorači mu bliže. „Kо je biovođa?“

Još samo korak, pomisli Džon. Jošstopa. Šaka mu se približi balčakuDugačke kandže. Ako oćutim...

„Maši se tog mača-kopileta i skinućuti kopilansku glavu pre nego što ga

isučeš iz korica“, reče Mens. „Ponestajemi strpljenja za tebe, vrano.“

„Reci“, posavetova ga Igrit. „Mrtavje, ko god da je bio.“

Od mrštenja mu naprsnu skorena krvna obrazu. Ovo je preteško, pomisliočajno Džon. Kako da glumim izdajnikaa da to ne postanem? Korin mu to nijerekao. Ali je drugi korak uvek lakši odprvog. „Matori Medved.“

„Taj starac?“ Harmin glas je jasnogovorio da mu ne veruje. „Lično jedošao? Ko onda zapoveda u Crnomzamku?“

„Bouen Marš.“ Ovog puta Džonsmesta odgovori. Ne smeš ustuknuti štagod da budu hteli.

Mens se nasmeja. „Ako je tako,

pobedili smo u ratu. Bouen mnogo višezna o brojanju mačeva nego o tome kakose koriste.“

„Matori Medved je zapovedao“, kazaDžon. „Ovo mesto je bilo visoko isnažno, a on ga je još i ojačao. Iskopaoje jame i pobo kolje, spremio hranu ivodu. Bio je spreman za...“

„...mene?“ - završi Mens Rajder.„Jeste, bio je. Da sam bio dovoljnabudala da napadnem ovo brdo,verovatno bih izgubio petoricu ljudi zasvaku vranu koju bih ubio, i to tek uzmnogo sreće.“ Usta mu se stvrdnuše.

„Ali kada mrtvi hodaju, zidovi i koljei mačevi ne znače ništa. Protiv mrtvih sene možeš boriti, Džone Snežni. Niko tone zna bolje od mene.“ Zagleda se u sve

tamnije nebo i reče: „Vrane su nammožda pomogle više nego što su i sameznale. Pitao sam se zašto nas nenapadaju. Ali pred nama je još stotinuliga, a hladnoća stiže. Varamire, pošaljivukove da nanjuše utvare, neću da naszateknu nespremne. Moj Gospodarukostiju, udvostruči sve izvidnice, ipostaraj se da svaki čovek ima baklju ikremen. Stire, Jarle, krenućete u zoru.

„Mense“, oglasi se Čegrtava Košulja,„hoću vranine kosti.“

Igrit stade ispred Džona. „Ne možešubiti čoveka zato što je lažima hteo dazaštiti one koji su mu bili braća.“

„Još su mu braća“, reče Stir.„Nisu“, beše ona uporna. „Mene nije

ubio, iako su mu to rekli. A ubio je

Polušaku, svi smo to videli.“Džonov dah se maglio u vazduhu. Ako

ga slažem, znaće. On pogleda MensaRajdera u oči, otvori pa stegnu opečenušaku. „Nosim plašt koji si mi dao,veličanstvo.“

„Plašt od ovčje kože!“ - dodade Igrit.„А pod njim mnogih noći zajednoigramo!“

Jarl se nasmeja, a čak se i PsoglavaHarma nasmeši. „Znači, tako stvaristoje, Džone Snežni?“ - upita MensRajder. „Ona i ti?“

S ove strane Zida bilo je lako izgubitiput. Džon nije znao ume li još darazlikuje čast od sramote, ili dobro odzlog. Oče, oprosti mi. „Da“, reče on.

Mens klimnu glavom. „Dobro. Onda

ćete ujutro krenuti s Jarlom i Stirom.Oboje. Daleko bilo da ja razdvajam dvasrca što tuku kao jedno.“

„Kuda?“ - upita Džon.„Preko Zida. Krajnje je vreme da

svoju iskrenost dokažeš nečim jačim odobičnih reči, Džone Snežni.“

Magnaru ne beše pravo. „Šta daradim s vranom?“

„On zna Stražu i zna Zid“, reče Mens,„а poznaje i Crni zamak bolje no iko odnas. Umećeš da ga iskoristiš, ako nisibudala.“

Stir se namrgodi. „Srce mu je moždajoš crno.“

„Onda ga iščupaj.“ Mens se okrenuČegrtavoj Košulji. „Moj Gospodarukostiju, postaraj se da se povorka ne

zaustavi, ni po koju cenu. Ako stignemona Zid pre Mormonta, pobedili smo.“

„Kretaće se.“ Glas Čegrtave Košuljebeše prigušen i besan.

Mens klimnu glavom i ode, u pratnjiHarme i Varamira. Varamirovi vukovi icrni ris su ih sledili. Džon i Igritostadoše s Jarlom, Čegrtavom Košuljomi magnarom. Dva starija divljaninagledala su Džona s neskrivenimneprijateljstvom dok je Jarl govorio:„Čuli ste, jašemo u zoru. Ponesite svuhranu koju možete, neće biti vremena zalov. I neka ti neko pogleda lice, vrano.Izgledaš jezivo.“

„Dobro“, reče Džon.„Tebi bi, curo, bolje bilo da nisi

lagala“, opomene Čegrtava Košulja

Igrit, a oči su mu svetlucale iza lobanjedžina.

Džon isuka Dugačku kandžu.„Sklanjaj se od nas ako ne želiš dadobiješ isto što i Korin.“

„Sada nemaš vuka da ti pomogne,dečko.“ Čegrtava Košulja se maši svogmača.

„Baš si siguran u to?“ - nasmeja seIgrit.

Na vrhu prstenastog zida sedeo jeDuh, sav nakostrešen. Bio je potpuno tih,ali su mu tamnocrvene oči govorile okrvi. Gospodar kostiju sporo odmačeruku od mača, zakorači unazad, i ostaviih uz kletvu.

Duh je trčkarao kraj konjića dok su seDžon i Igrit spuštali niz Pesnicu. Tek

kada se nađoše na obali Mlečne vode,Džon se oseti dovoljno sigurno da kaže:„Nisam tražio da lažeš za mene.“

„I nisam“, odgovori ona. „Samo samjedan deo izostavila, to je sve.“

„Rekla si...“„...da se mnogih noći tucamo pod

tvojim plaštom. Nisam međutim reklakada smo počeli.“ Osmeh koji mu uputibeše gotovo stidljiv. „Nađi neko drugomesto na kome će Duh noćas da spava,Džone Snežni. Baš kao što je Mensrekao. Dela su važnija od reči.“

SANSA„Nova odora?“ - reče ona, jednako

oprezna i zapanjena.„Lepšu nisi nosila, moja gospo“,

obeća starica. Merila je Sansina bedrakomadom užeta na kome su bili vezaničvorovi. „Sva od svile i mirske čipke,sa satenskom postavom. Bićeš prelepa.Lično je kraljica to naredila.“

„Koja kraljica?“ Margeri još nije bilaDžofova kraljica, ali je ranije bilaRenlijeva. Ili to ona možda misli naKraljicu od Trnja? Ili...

„Kraljica namesnica, naravno.“„Kraljica Sersei?“„Glavom i bradom. Čini mi čast

svojim narudžbama već mnoge godine.“Starica prisloni uže uz unutrašnjostSansine noge. „Veličanstvo mi je rekloda si sada žena, i da ne treba više da seodevaš kao devojčica. Ispruži ruku.“

Sansa je posluša. Trebala joj je novahaljina, to je bila istina. Prošle godine jeporasla tri pedlja, a većinu stare odećeuništio joj je dim kada je pokušala daspali dušek na dan svog prvog cvetanja.

„Grudi će ti biti ljupke kaokraljičine“, reče starica dok jeobmotavala užetom Sansino poprsje.„Ne smeš tako da ih kriješ.“

Sansu od te primedbe obli rumenilo.A ipak, kada je poslednji put išla najahanje, nije mogla da uveže prsluksasvim do vrha, i konjušar je blenuo u

nju dok joj je pomagao da sjaše.Ponekad bi uhvatila i odrasle ljude kakojoj gledaju grudi, a neke tunike su jojbile tako tesne da je u njima jedvadisala.

„Kakve će boje biti?“ - upita onašvalju.

„Prepusti boje meni, moja gospo.Bićeš zadovoljna, znam da hoćeš.Dobićeš i pet pari veša i čarapa, tunike iogrtače i plaštove, i sve ostalo štopristoji... jednoj ljupkoj mladoj damiplemenitog roda.“

„Hoće li biti spremni za kraljevovenčanje?“

„О, ranije, mnogo ranije, veličanstvoje tako zahtevalo. Imam šest švalja idvanaest pomoćnica, i sve ostalo smo

odložile zbog tebe. Mnoge će se gospeljutiti na nas, ali to je kraljičinazapovest.“

„Zahvali veličanstvu na njenoj brizi“,reče Sansa uglađeno. „Previše je dobraprema meni.“

„Veličanstvo je veoma velikodušno“,složi se švalja dok je sakupljala stvari ispremala se da ode.

Ali zašto? - upita se Sansa kada jeostala sama. Zbog svega toga osećala senelagodno. Kladim se da je ova haljinaMargerino delo, ili delo njene bake.

Margerina dobrota bila je nepresušna,a njeno prisustvo je sve promenilo.Njene gospe su takođe prihvatile Sansu.Prošlo je toliko vremena otkada jeposlednji put uživala u ženskom društvu

da je skoro zaboravila koliko ono možeda prija. Ledi Leoneta ju je učila dasvira visoku harfu, a ledi Džana joj jeprenosila birana govorkanja. Meri Krejnje uvek imala neku zabavnu priču, amala ledi Balver ju je podsećala naArju, mada nije bila tako neobuzdana.

Najbliže Sansinom uzrastu bile surođake Elinor, Ala i Mega, Tirelke izmlađih ogranaka kuće. „Ruže sa nižegdela grma“, našalila se Elinor, koja jebila duhovita i krhka. Mega je bilaglasna i okruglasta, Ala stidljiva i lepa,ali je Elinor vladala tom trojkom popravu ženstvenosti; ona je bila procvaladevica, dok su Mega i Ala bile običnedevojčice.

Rođake su prihvatile Sansu u svoje

društvo kao da je poznaju čitavog života.Provodile su dugačka popodneva vezućii pričajući uz kolače od limuna i medenovino, uveče se igrale domina, zajednopevale u obredištu... a često bi Margeriodabrala jednu ili dve među njima da snjom dele postelju, gde bi šaputale dokasno u noć. Ala je imala lep glas, ikada bi je nagovorili, svirala je harfu ipevala pesme o viteštvu i tužnimljubavima. Mega nije umela da peva, alije žudela od želje da je ljube. Ona i Alaponekad igraju igru poljubaca, priznalaje, ali to nije isto kao ljubljenjemuškarca, pogotovo kralja. Sansa sepitala šta bi Mega mislila o ljubljenjuPseta, što je ona uradila. Došao joj je nanoć bitke, smrdeći na vino i krv.

Poljubio me je i zapretio da će meubiti, i naterao me da mu otpevampesmu.

„Kralj Džofri ima tako prelepe usne“,oduševljavala se Mega, nesvesna štapriča, „о, sirota Sansa, sigurno ti je srceprepuklo kada si ga izgubila. Kako li sisamo plakala!“

Džofri me nagonio na plač mnogočešće nego što znaš, požele ona da kaže,ali u blizini ne beše Salčića da jojnadjača glas, tako da samo skupi usne izadrža jezik za zubima.

Što se Elinor tiče, ona beše obećanajednom mladom štitonoši, sinu lordaEmbrouza; uzeće se čim on osvoji svojemamuze. Nosio je njenu maramu u Bicina Crnobujici, gde je ubio jednog

mirskog samostrelca i jednogMalendorovog oklopnog pešaka. „Alinkaže da je zahvaljujući njenoj maramipostao neustrašiv“, rekla je Mega.„Kaže da je njeno ime vikao kao svojborbeni poklič, zar to nije tako viteški?Kako samo želim da jednog dana nekijunak ponese moju maramu, i ubijestotinu ljudi.“ Elinor joj je na to kazalada ućuti, ali je uprkos tome izgledalazadovoljno.

One su deca, pomisli Sansa.Luckaste male devojčice, čak i Elinor.Nikada nisu videle bitku, nikada nisuvidele ljude kako ginu, ne znaju ništa.Snovi su im bili puni priča i pesama,kao što su i njeni bili pre nego što jeDžofri odsekao glavu njenom ocu. Sansa

ih je žalila. Sansa im je zavidela.Međutim, Margeri je bila drukčija.

Mila i nežna, ali je u sebi imala i neštood svoje bake. Prekjuče je povela Sansuna sokolarenje. Sansa je prvi put poslebitke izašla iz grada. Mrtvi su bilispaljeni ili sahranjeni, ali je Blatnakapija bila izgrebana i ulubljena namestima gde su je ovnovi lorda Stanisaudarali, a trupovi nasukanih brodovavideli su se na obe obale Crnobujice, igarava jedra virila su iz plićaka poputmršavih crnih prstiju. Rekom je plovilajedino skela koja ih je prevezla, a kadastigoše do Kraljeve šume, zatekošepustoš od pepela i ugaraka i mrtvogdrveća. Ali je u močvarama oko zalivabilo mnogo rečnih ptica, i Sansin mali

soko je uhvatio tri patke, dok jeMargerin sivi oborio čaplju u letu.

„Vilas ima najbolje ptice u Sedamkraljevstava“, reče Margeri kada se njihdve nakratko nađoše same. „Ponekadpušta i orla. Videćeš, Sansa.“ Uze je zaruku i blago je stisnu. „Sestro.“

Sestro. Sansa je nekada sanjala daima sestru poput Margeri; lepu i blagu, surođenim darom za lepo ophođenje.Arja joj kao sestra nimalo nije bila poukusu. Kako da dozvolim da mi sesestra uda za Džofrija? - mislila je, iiznenada joj na oči navreše suze.„Margeri, molim te“, reče ona, „nesmeš.“ Bilo je teško procediti reči. „Nesmeš se udati za njega. On nije onakavkakav izgleda, nije. Povrediće te.“

„Mislim da neće.“ Margeri sesamopouzdano osmehnu. „Hrabro je stvoje strane što me upozoravaš, alinemaš razloga za strah. Džof je razmaženi tašt i ne sumnjam da je okrutan kao štokažeš, ali ga je moj otac primorao daimenuje Lorasa u svoju Kraljevskugardu pre nego što je pristao na bračniugovor. Najveći vitez u Sedamkraljevstava štitiće me noć i dan, kao štoje princ Emon štitio Neris. Znači, našemmalom lavu bi bolje bilo da pazi štaradi, zar ne?“ Nasmeja se, pa reče:„Hajde, mila sestro, da se trkamo doreke. To će sasvim da izludi našečuvare.“ I ne sačekavši odgovor, onaobode konja i polete.

Tako je hrabra, pomisli Sansa, jureći

za njom... a ipak, sumnje su je i daljemučile. Ser Loras je bio velik vitez, utome su se svi slagali. Ali je Džofriimao i druge Kraljeve gardiste, i Zlatneplaštove i Crvene, a kada poraste,zapovedaće i vlastitim vojskama. EgonBezvredni nikada nije naudio kraljiciNeris, možda zato što se bojao njenogbrata Zmajviteza... ali kada se jedandrugi njegov kraljev gardista zaljubio ujednu njegovu naložnicu, kralj im jeoboma odsekao glave.

Ser Loras je Tirel, podseti se Sansa.Onaj drugi vitez je bio samo Tojn.Njegova braća nisu imala vojske; nisuimali kako drugačije da ga osvete semmačevima. A ipak, što je više mislila osvemu tome, sve se više pitala. Džof će

možda moći da se uzdržava jednovreme, možda i čitavu godinu, ali ćepre ili kasnije pokazati kandže, a kadato uradi... Kraljevstvo će možda dobitidrugog Kraljeubicu, a rat će buknuti ugradu, i ljudi od lava i ljudi od ruženaplaviće slivnike krvlju.

Sansu je čudilo kako Margeri to nevidi. Starija je od mene, mora biti imudrija. A njen otac, lord Tirel, onsigurno zna šta radi. Ja sam luckasta,to je sve.

Kada je ispričala ser Dontosu da ideu Visoki Sad da se uda za Vilasa Tirela,mislila je da će mu laknuti, i da će mubiti drago zbog nje. Umesto toga ju jezgrabio za ruku i rekao: „Ne smeš!“,glasom teškim jednako od užasa kao i od

vina. „Kažem ti, ti Tireli su istiLanisteri, samo sa cvećem. Preklinjemte, zaboravi na tu ludost, poljubi svogFlorijana i obećaj mi da ćeš nastavitikao što smo naumili. Na noć Džofrijevogvenčanja, to nije daleko, stavi srebrnumrežicu za kosu i radi kao što sam tirekao, i nakon toga ćemo pobeći.“ Onpokuša da je poljubi u obraz.

Sansa se izvuče iz njegovog stiska izakorači unazad. „Neću. Ne mogu. Neštomože poći naopako. Kada sam želela dapobegnem, nisi hteo da me povedeš, asada ne moram da bežim.“

Dontos se glupavo zagleda u nju. „Alisve je sređeno, dušice. Brod koji će teodvesti kući, čamac koji će te odvesti nabrod, tvoj Florijan je sve uradio za

svoju milu Džonkil.“„Žao mi je što si se zbog mene toliko

trudio“, reče ona, „ali mi sada ne trebajubrodovi i čamci.“

„Ali, to je sve da bi ti bila nasigurnom.“

„Biću na sigurnom u Visokom Sadu.Vilas će me čuvati.“

„Ali on te ne poznaje“, bio je uporanDontos, „i neće te voleti. Džonkil,Džonkil, otvori svoje lepe oči, te Tireleza tebe nije briga. Oni samo hoće da seožene tvojim pravom.“

„Mojim pravom?“ Na trenutak sesasvim zbunila.

„Dušice“, reče joj on, „ti sinaslednica Zimovrela.“ Ponovo jezgrabi, moleći je da ni slučajno to ne

uradi, i Sansa se otrgnu i ostavi ga da seljulja ispod drveta-srca. Od tada nijeviše dolazila u bogošumu.

Ali nije ni zaboravila njegove reči.Naslednica Zimovrela, pomislila bi dokbi noću ležala u krevetu. Oni samohoće da se ožene tvojim pravom. Sansaje odrasla uz tri brata. Nikada nijemislila da je čeka nasleđe, ali pošto suBren i Rikon mrtvi... Svejedno, Rob jejoš tu, on je odrastao čovek, a uskoroće se oženiti i dobiti sina. U svakomslučaju, Vilasa Tirela čeka Visoki Sad,zašto bi hteo i Zimovrel pride?

Ponekad bi šaptala njegovo ime ujastuk samo da čuje kako zvuči. „Vilas,Vilas, Vilas.“ Činilo joj se da je Vilasjednako dobro ime kao Loras. Čak su

pomalo slično i zvučala. Kakve vezeima to s njegovom nogom? Vilas će bitigospodar Visokog Sada, a ona će bitinjegova gospa.

Zamislila ih je kako sede zajedno ubašti sa štencima u krilu, ili slušajupevača kako svira lautu dok brode nizVijugavicu na barci za uživanje. Ako murodim sinove, možda će me i zavoleti.Daće im imena Edard i Brendon i Rikon,i podići će ih da budu veliki vitezovikao ser Loras. A podići ću ih i da mrzeLanistere. U Sansinim snovima, deca sujoj izgledala baš kao braća koju jeizgubila. Ponekad je u njima čak bila idevojčica koja je ličila na Arju.

Međutim, nikada nije mogla dugo dazadrži Vilasovu sliku u glavi; mašta bi je

stalno vraćala ser Lorasu, mladom iotmenom i prelepom. Ne smeš o njemutako da misliš, govorila je sebi. Ili ćemožda videti razočaranje u tvojimočima kada se sretnete, i kako će seonda oženiti tobom ako bude znao davoliš njegovog brata? Vilas Tirel jedvostruko stariji od nje, podsećala sestalno, a pri tom i hrom, a možda čak idebeo i crven u licu kao njihov otac. Alibio on privlačan ili ne, drugoga u životuverovatno neće imati.

Jednom je sanjala da se ipak onaudaje za Džofa, a ne Margeri, a on seprve bračne noći pretvorio u glavosečuIlina Pejna. Probudila se drhteći. Niježelela da Margeri pati kao ona, ali seužasavala pomisli da će Tireli možda

raskinuti veridbu. Upozorila sam je,jesam, rekla sam joj istinu o njemu.Možda joj Margeri nije poverovala.Džofri je pred njom uvek glumiosavršenog viteza, kao što je nekadaradio pred Sansom. Brzo će onaprezreti njegovu pravu prirodu. Poslesvadbe ako ne ranije. Sansa odluči daupali sveću Majci na nebesima kadasledeći put ode u obredište, i da jezamoli da zaštiti Margeri od Džofrijeveokrutnosti. A možda i svecu Ratniku, zaLorasa.

Obući će svoju novu haljinu zaceremoniju u Velikom obredištuBelorovom, odlučila je dok joj je švaljauzimala poslednje mere. Sigurno je zatoSersei naredila da mi je sašiju, da ne

bih na venčanju izgledala odrpano.Stvarno bi trebalo da ima i druguhaljinu, za gozbu posle venčanja, alipomisli da će i jedna od starih poslužiti.Nije htela da kojim slučajem hranom ilivinom umrlja novu. Moram da jeponesem sa sobom u Visoki Sad. Želelaje da bude lepa za Vilasa Tirela. Čak iako je Dontos u pravu, i ako zapravosamo želi Zimovrel, možda će me ipakzavoleti zbog mene. Sansa se čvrstoobgrli, pitajući se kada će haljina bitigotova. Jedva je čekala da je proba.

ARJAKiše dođoše i prođoše, ali je nebo

češće bilo sivo nego plavo, i potocibehu nabujali. Trećeg jutra, Arja primetida mahovina uglavnom raste napogrešnoj strani drveća. „Idemo upogrešnom pravcu“, kaza ona Džendrijukad projahaše kraj jednog bresta sasvimobraslog mahovinom. „Idemo na jug.Vidiš kako mahovina raste na stablu?“

On diže gustu crnu kosu sa čela iodvrati: „Samo pratimo put, to je sve.Ovde put ide na jug.“

Idemo na jug već čitav dan, poželeona da mu kaže. A i juče smo išli na jug,dok smo jahali uz onaj potok. Međutim,

juče na to nije preterano obraćalapažnju, tako da nije bila sigurna.„Mislim da smo se izgubili“, reče tiho.„Nije trebalo da se udaljavamo od reke.Trebalo je samo da je pratimo.“

„Reka vijuga“, reče Džendri.„Kladim se da je ovo samo prečica.Neki tajni odmetnički put. Lim i Tom iostali žive ovde već godinama. “

To je bila istina. Arja zagrize usnu.„Ali mahovina.“

„Kako pada kiša, i nama će početi daraste iz ušiju“, požali se Džendri.

„Samo iz južnog uveta“, tvrdoglavoće Arja. Bika ni u šta nije bilo mogućeubediti. Ipak, on je sada bio njen jedinipreostali pravi prijatelj, pošto ih jePituljica ostavio.

„Sarna kaže da sam joj potreban damesim ’leba“, rekao joj je onog danakada su pošli. „А ionako mi je muka odkiše i rana od sedla i što se stalnoplašim. Ovde ima piva, i zečetine, a ihleb će biti bolji kada ga ja budempekao. Videćete kada se vratite.Vratićete se, je li tako? Kada se ratzavrši?“ Tad se priseti ko je ona idodade: „Moja gospo“, pocrvenevši pritom.

Arja nije znala da li će se rat ikadazavršiti, ali je klimnula glavom. „Žao mije što sam te onda prebila“, rekla je.Pituljica je bio glupan i kukavica, ali jeprešao s njom čitav put od KraljeveLuke, i navikla se na njega. „Razbilasam ti nos.“

„Razbila si ga i Limu.“ Pituljica seiskezi. „То je već bilo nešto.“

„Lim nije tako mislio“, odgovorila jeArja mračno. Onda je došlo vreme da sekrene. Kada je Pituljica upitao sme li dapoljubi gospinu ruku, udarila ga je urame. „Ne zovi me tako. Ti si Pituljica,a ja sam Ari.“

„Ovde nisam Pituljica. Sarna me zovesamo Dečko. Isto kao što zove i drugogdečaka. Biće zbrke.“

Nedostajao joj je više nego što jeočekivala, ali Harvin je to doneklenadoknadio. Ispričala mu je za njegovogoca Halena, kako ga je našla na samrti uštali Crvene tvrđave onog dana kada jepobegla. „Uvek je pričao kako će umretiu štali“, reče Harvin, „ali smo svi

mislili da će mu glave doći neki prgavipastuv, a ne čopor lavova.“ Arja mu jeispričala i za Jorena i beg iz KraljeveLuke, i mnogo šta što se od tada desilo,ali je izostavila konjušara koga je ubolaIglom i stražara čiji je vrat presekla dabi se izbavila iz Harendvora. Da jeispričala to Harvinu, osećala bi se kaoda je ispričala ocu, a ne bi mogla dapodnese da on zna baš sve.

A nije govorila ni o Džakenu H’garu itri smrti koje joj je dugovao i isplatio.Gvozdeni novčić, njegov dar, držala jeskriven ispod kaiša, ali bi ga ponekadnoću vadila i prisećala se kako mu selice rastopilo i promenilo kada je šakomprešao preko njega. „Valar morgulis“,rekla bi jedva čujno. „Ser Gregor,

Dansen, Poliver, Srculence Raf. Golicači Pseto. Ser Ilin, ser Merin, kraljicaSersei, kralj Džofri.“

Samo su šestorica zimovrelskih ljudipreostala od dvadesetorice koju je njenotac poslao na zapad s BerikomDonderionom, rekao joj je Harvin, a ioni su bili raštrkani na sve strane. „Bilaje to zamka, moja gospo. Lord Tivin jeposlao svoju Planinu preko Crvenogkraka s ognjem i mačem, u nadi da ćenamamiti tvoga gospodara oca. Želeo jeda lord Edard lično pođe na zapad da seobračuna s Gregorom Kleganijem. Da jebilo tako, ubili bi ga, ili bi ga zarobili irazmenili za Bauka, koji je tada biosužanj tvoje gospe majke. Samo,Kraljeubica nije znao za namere lorda

Tivina, i kada je čuo da mu je bratuhvaćen, napao je tvog oca na ulicamaKraljeve Luke.“

„Sećam se“, reče Arja. „Ubio jeDžorija.“ Džori joj se uvek osmehivao,sem onda kad joj je govorio da ne budetakvo smetalo.

„Ubio je Džorija“, složi se Harvin, „аtvome ocu je konj pao na nogu i slomioje. Tako lord Edard nije mogao da odena zapad. Poslao je lorda Berika, sdvadeset njegovih ljudi i dvadeset ljudiiz Zimovrela, među kojima sam bio i ja.Bilo je tu i drugih. Toros i ser RejmunDeri i njihovi ljudi, ser Gladen Vild,lord po imenu Lotar Maleri. Ali Gregornas je čekao kod Lakrdijaševog gaza, sljudima prikrivenim na obe obale. Dok

smo prelazili reku, napao nas jeistovremeno i spreda i otpozadi.

Video sam Planinu kako ubijaRejmuna Derija jednim jedinimudarcem, tako strašnim da mu je odsekaoruku u laktu i ubio i konja pod njim.Gladen Vild je poginuo tu s njim, a lordaMalerija su pregazili konji, pa se utopio.Lavovi su nas potpuno opkolili, i misliosam da ću stradati sa ostalima, ali jeAlin glasno izdao naređenja i uspostaviored među nama, i oni koji su još bili usedlima okupili su se oko Torosa iprobili se iz obruča. Stotinu i dvadesetnas je bilo tog jutra. Kada je pala noć,nije nas bilo preostalo više od četrdeset,a lord Berik je bio teško ranjen. Te noćimu je Toros iz grudi izvadio stopu

dugačak komad koplja, i nalio ključalovino u ranu.

Svi smo bili sigurni da će lord umretipre zore. Ali se Toros molio s njim krajvatre čitavu noć, i kada je svanula zora,još je bio živ, i to jači nego pre. Prošlesu dve nedelje pre nego što je mogao dauzjaše konja, ali nas je njegova hrabrostbodrila. Rekao nam je da se naš rat nijezavršio na Lakrdijaševom gazu, već je tusamo počeo, i da će svaki naš čovek kojije tamo pao biti desetostruko osvećen.

Tada se rat već udaljio od nas iotišao svojim tokom. Planinini ljudi bilisu samo prethodnica vojske lordaTivina. Glavnina je prešla Crveni krak ipreplavila rečne zemlje, paleći sve predsobom. Nas je bilo tako malo da smo

mogli samo da im ometamo začelje, alismo govorili jedan drugome da ćemo sepridružiti kralju Robertu kada budekrenuo na zapad da slomi bunu lordaTivina. Samo, tada smo čuli da jeRobert mrtav, kao i lord Edard, i da ještene Sersei Lanister zaselo na Gvozdenipresto.

To je okrenulo čitav svet naglavačke.Vidiš, nas je desnica poslao da seobračunamo sa odmetnicima, ali smosada mi postali odmetnici, a lord Tivinkraljeva desnica. Neki od nas tada suhteli da se predaju, ali lord Berik nijehteo ni da čuje za to. Rekao je da smojoš kraljevi ljudi, a da ti lavovi ubijajukraljev narod. Ako ne možemo da seborimo za Roberta, borićemo se za njih,

dokle god ijedan od nas stoji. I tako smoi postupili, ali dok smo se borili, počeloje da se dešava nešto čudno. Na svakogčoveka koji bi pao, pojavljivala su sedvojica da zauzmu njegovo mesto.Nekolicina su bili vitezovi i štitonoše,ili plemenitog roda, ali većinom su biliobičan svet - nadničari i muzikanti ikrčmari, sluge i obućari, čak i dvaobrednika. Svakakvi ljudi, pa i žene,deca, psi...“

„Psi?“ - upita Arja.„Jeste.“ Harvin se iskezi. „Jedan naš

momak drži najljuće pse koje ćeš uživotu poželeti da vidiš.“

„Volela bih da imam dobrog ljutogpsa“, reče Arja zamišljeno. „Psa kojiubija lavove.“ Nekada je imala

jezovuka, Nimeriju, ali ju je gađalakamenjem dok nije pobegla, da jekraljica ne bi ubila. Može li jezovuk daubije lava? - pitala se.

Tog popodneva je ponovo padalakiša, i nije prestajala do duboko u noć.Srećom, odmetnici su imali jatake na svestrane, tako da nisu morali da logorujuna otvorenom, ili traže sklonište podnekom trošnom senicom, kao što su ona,Pituljica i Džendri tako često radili.

Te noći su se smestili u spaljenom,napuštenom selu. Bar je izgledalonapušteno, sve dok Talični Džek nijedvaput kratko i jednom dugo dunuo ulovački rog. Onda su svakakvi ljudiispuzali iz ruševina i tajnih podruma.Imali su piva i suvih jabuka i nešto

ustajalog ječmenog hleba, a odmetnici sudoneli gusku koju je Angi usput ustrelio,tako da je večera te noći bila gotovogozba.

Arja je upravo skidala poslednjekomadiće mesa s krilca kada jedanseljanin priđe Limu Limunplaštu i reče:„Pre dva dana su ovuda prošli nekiljudi, tražili su Kraljeubicu.“

Lim prezrivo frknu. „Bolje da gapotraže u Brzorečju. Dole u najdubljojtamnici, gde je lepo i vlažno.“ Nos mu jeličio na zgaženu jabuku, crven i otekao,a raspoloženje mu beše gadno.

„Ne“, kaza drugi seljanin. „Pobegoje.“

Kraljeubica. Arja oseti kako joj sedlačice na vratu ježe. Zadrža dah da bi

čula.„Је li moguće da je to istina?“ - upita

Tom Sedmica.„Ја ne verujem“, reče jednooki čovek

sa zarđalom kacigom. Drugi odmetnicisu ga zvali Talični Džek, mada se Arjičinilo da neko ko je ostao bez oka i nijebaš taličan. „Ја sam nekada bio gost tihtamnica. Kako je mogo da pobegne?“

Na to su seljani mogli samo da slegnuramenima. Zelenobradi pogladi svojeguste sivozelene zaliske i reče: „Vukoviće se udaviti u krvi ako je Kraljeubicaponovo na slobodi. Moramo da javimoTorosu. Gospodar svetlosti će muprikazati Lanistera u plamenu.“

„I ovde imamo lepu vatricu“, nasmešise Angi.

Zelenobradi se nasmeja i ćušnustrelca. „Ličim li ti ja na sveštenika,Strelče? Kada se Pelo od Tiroša zagledau vatru, žeravice mu osmude bradu.“

Lim pucnu člancima i uzdahnu: „Eh,kako bi samo lord Berik volo da zarobiDžejmija Lanistera...“

„Је li bi ga on obesio, Lime?“ - upitajedna seljanka. „Maltene bi bila štetaobesiti tako lepog čoveka.“

„Prvo suđenje!“ - reče Angi. „LordBerik im uvek prvo sudi, znaš to.“ On seosmehnu. „Onda ih veša.“

Svi se nasmejaše. Onda Tom pređeprstima preko žica harfe i tiho zapeva.

Bratija vladaše Kraljevom šumom,odmetnička družina.

Šuma im bila konak i dvori,al’ sva zemlja svojina.Beše li zlata od njih skrivena,deve što ne bi njina?Bratija vladaše Kraljevom šumom,bezbrižna ta družina. Na toplom i suvom, u ćošku između

Džendrija i Harvina, Arja je neko vremeslušala pesmu, a onda sklopila oči iodlutala u san. Sanjala je dom; neBrzorečje, već Zimovrel. To ipak nebeše prijatan san. Bila je sama predzamkom, do kolena u blatu. Videla jesive zidine pred sobom, ali kada pokušada priđe kapijama, svaki korak se činiotežim od prethodnog, i zamak je pred

njom bledeo sve dok na kraju nijeizgledao kao da je od dima, a ne odgranita. A bilo je i vukova, suvih sivihprikaza što su se šunjale kroz drvećesvuda oko nje, sjaktavih očiju. Kada godbi ih pogledala, prisetila bi se ukusakrvi.

Sledećeg jutra napustiše put, dapreseku kroz polja. Vetar je duvao unaletima, i suvo smeđe lišće kovitlalo seoko kopita njihovih konja, ali zapromenu bar kiša nije padala. Kada sesunce pomoli iza oblaka, beše takosjajno da je Arja morala da navučekapuljaču kako joj ne bi tuklo u oči.Iznenada naglo zauzda konja. „Stvarnoidemo u pogrešnom pravcu!“ Džendrizastenja. „Šta je sada, opet mahovina?“

„Pogledaj sunce“, reče ona. „Idemona jug!“ Arja potraži mapu u bisagamada mu pokaže. „Uopšte nije trebalo danapuštamo Trozubac. Vidiš.“ Odmotamapu na butini. Svi su je sada gledali.„Vidiš, evo Brzorečja, između reka.“

„Slušaj“, kaza Talični Džek, „znamogde je Brzorečje. Svi.“

„Ne vodimo vas u Brzorečje“, rečejoj Lim jednostavno.

Zamalo sam uspela da stignem,pomisli Arja. Trebalo je da ih pustimda nam uzmu konje. Ostatak puta sammogla da prepešačim. Onda se prisetisna, i zagrize usnu.

„О, nemoj da izgledaš takopovređeno, dete“, progovori TomSedamžica. „Ništa ti se loše neće desiti,

ja ti to jamčim.“„Jamči mi jedan lažov!“„Niko te nije slagao“, kaza Lim.

„Ništa nismo obećali. Nije na nama dakažemo šta će sa tobom da se radi.“

Lim međutim nije bio vođa, baš kaoni Tom; vođa je bio Zelenobradi,Tirošanin. Arja se okrenu ka njemu.„Odvedi me u Brzorečje, i bićešnagrađen“, reče mu ona očajno.

„Malena“, odgovori Zelenobradi,„kmet će možda običnu vevericu odratiza čorbu, ali ako u drvetu nađe zlatnuvevericu, odneće je svom gospodaru, dane bi posle zažalio.“

„Ја nisam veverica“, usprotivi seArja.

„Jesi.“ Zelenobradi se nasmeja.

„Mala zlatna veverica koja ide da vidiGospodara munju, htela to ili ne. On ćeznati šta da se radi s tobom. Kladim seda će te poslati tvojoj gospi majci, baškao što želiš.“

Tom Sedamžica klimnu glavom.„Jeste, to bi bilo nalik na lorda Berika.Postaraće se on za tebe, pazi šta tikažem.“

Lord Berik Donderion. Arja sesećala svega što je čula u Harendvoru, iod Lanistera i od Krvavih lakrdijaša.Lord Berik je bio šumski duh. LordaBerika je ubio Vargo Hout, pre njega iser Ejmori Lorč, a dva puta i PlaninaKoja Jaše. Ako me ne pošalje kući,možda ću ga ubiti i ja. „Zašto moram davidim lorda Berika?“ - upita ona tiho.

„Mi mu dovodimo sve svojevisokorođene sužnje“, odgovori Angi.

Sužnje. Arja duboko udahnu da smiridušu. Mirno kao jezerska voda. Hitropogleda odmetnike u sedlima, a ondaokrenu glavu svog konja. Sada, brzo kaozmija, pomisli, i snažno mamuznu konja.Prolete pravo između Zelenobradog iTaličnog Džeka, i krajičkom oka ugledaDžendrijevo preneraženo lice dok joj senjegova kobila sklanjala s puta. A ondaje jurila preko otvorenog polja.

Na sever ili na jug, istok ili zapad, tosada nije bilo važno. Kasnije će naći putza Brzorečje, kada im jednom umakne.Arja se nagnu napred u sedlu i poterakonja u galop. Iza nje su odmetnici klelii vikali joj da se vrati. Ona se potrudi da

ne čuje povike, ali kada se osvrnu prekoramena, četvorica su je progonila: Angii Harvin i Zelenobradi jurili su jedankraj drugoga, dok je Lim malo zaostajao,a veliki žuti plašt vijorio je za njim.„Hitro kao jelen“, reče ona svom atu.„Juri sada, juri.“

Arja je letela preko smeđih poljazaraslih u korov, kroz travu visoku dopojasa i gomile suvog lišća koje sukopita njenog konja razbacivale na svestrane. Levo od sebe ugleda šumu. Tumogu da im umaknem. Suvi jarakpružao se s jedne strane polja, ali ga onabez usporavanja preskoči, i zaroni međubrestove i tise i breze. Hitro pogleda izasebe i vide da su joj Angi i Harvin jošza petama. Zelenobradi, međutim, beše

zaostao, a Lima uopšte više nije videla.„Brže“, reče svom konju, „možeš ti to,možeš.“

Projaha između dva bresta, neosvrćući se da vidi na kojoj strani rastemahovina. Preskoči truo panj i obiđeoko čudovišno velikog palog debla izkoga su štrčale oštre slomljene grane.Zatim jurnu uz blag uspon, pa niz drugustranu, usporavajući i ponovoubrzavajući, dok su potkovice njenogkonja iskrile na kamenitom tlu. Na vrhubrda se osvrnu. Harvin beše pretekaoAngija, ali su se obojica približavala.Zelenobradi je u međuvremenu jošzaostao, i konj kao da mu je posustajao.

Potok joj prepreči put. Ona se zaleteu njega, kroz vodu prekrivenu vlažnim

smeđim lišćem. Kada se ispeše nasuprotnu obalu, lišće beše zalepljenosvud po konjskim nogama. Tu rastinjebeše gušće, zemlja tako prekrivenakorenjem i kamenjem da je morala dauspori, ali se ipak trudila da ide brzokoliko sme. Još jedno brdo pred njom,ovog puta strmlje. Pope se uz njega, pase spusti niz drugu stranu. Kolika je ovašuma, pitala se. Imala je bržeg konja,znala je to, ukrala je jednog od najboljihkonja Ruza Boltona iz štale uHarendvoru, ali od njegove brzine sadanije imala mnogo koristi. Moramponovo da pronađem polje. Moram dapronađem drum. Umesto toga naiđe nazverinju stazu. Krivudava i uzana, ipakje bila bolja od neprohodne šume. Arja

pojuri niz nju, dok su joj grane šibalelice. Jedna joj zape za kapuljaču i cimnuje unazad, i ona se na časak uplaši da suje uhvatili. Lisica izlete iz žbunja,preplašena silinom njenog trka. Zverinjastaza je dovede do još jednog potoka. Ilije to bio onaj isti? Da se nije okrenula?Nije bilo vremena da ustanovi, čula jekonje svojih progonilaca kako seprobijaju kroz drveće iza nje. Trnje jezagreba po licu poput mačaka koje jenekada jurila po Kraljevoj Luci. Vrapciprhnuše u vazduh sa grane jove. Drvećestade da se proređuje, i iznenada onaizroni iz šume. Široka ravna poljapružala su se pred njom, sva u korovu idivljem žitu, vlažna i izgažena. Arjaponovo mamuznu konja u galop. Trči,

pomisli, trči za Brzorečje, trči kući. Jeli uspela da im umakne? Hitro se osvrnui na šest koraka iza sebe vide Harvinakako se približava. Ne, pomisli, ne, nesme, ne on, to nije pravedno.

Oba konja su već posustajalaoblivena penom kada je on sustiže, pružiruku i ugrabi njene uzde. Tada je već iArja teško disala. Znala je da je beggotov. „Jašeš kao severnjakinja, mojagospo“, reče Harvin kada ih zaustavi.„Tvoja tetka je bila ista. Ledi Lijena.Ali zapamti, moj otac je bio glavnikonjušar.“

Ona ga povređeno pogleda. „Mislilasam da si čovek mog oca.“

„Lord Edard je mrtav, moja gospo.Sada pripadam Gospodaru munji, i

svojoj braći.“„Kojoj braći?“ Arja se nije sećala da

je stari Halen imao drugih sinova.„Angiju, Limu, Tomu Sedmici, Džeku

i Zelenobradom, svima njima. Tvombratu Robu ne želimo zlo, moja gospo...ali se ne borimo za njega. On ima svojuvojsku, i mnogi mu se veliki lordoviklanjaju. Kmetovi imaju samo nas.“Upitno je pogleda. „Shvataš li šta tigovorim?“

„Da.“ Da nije Robov čovek, to jelako shvatila. I da je ona njegov sužanj.Trebalo je da ostanem s Pituljicom.Mogli smo da uzmemo onaj čamac iotplovimo do Brzorečja. Bilo joj jebolje dok je bila Prepelica. Niko ne bizarobio Prepelicu, ni Nen, ni Lasicu, ni

siroče Arija. Bila sam vuk, pomisli, alisam sada ponovo samo neka glupavamala gospa.

„Hoćeš li sada mirno poći sa mnom“,upita je Harvin, „ili ću morati da tesvežem i bacim preko sedla?“

„Poći ću mirno“, reče ona mračno.Zasada.

SEMVELJecajući, Sem načini još jedan korak.

Ovo je poslednji, baš poslednji, nemogu dalje, ne mogu. Ali mu se stopalaponovo pokrenuše. Prvo jedno, padrugo. Načiniše korak, i još jedan, dokje on mislio: To nisu moja stopala,pripadaju nekome drugom, neko drugihoda, nije moguće da sam to ja.

Kada pogleda dole, vide ih kako seprobijaju kroz sneg; bezoblični obrisi,nespretni. Čizme su mu nekad bile crne,kao da se prisećao, ali ih je sneg sasvimobložio, i sada su bile dve bezobličnebele lopte. Dve tuđe stvari, sazdane odleda.

Sneg nije posustajao. Smetovi su mubili preko kolena, i na cevanicama kaoda je nosio bele štitnike. Koraci su muse vukli, grčeviti. Od teškog ranca naleđima izgledao je kao nekakavčudovišni grbavac. A bio je umoran,tako umoran. Ne mogu da nastavim.Smiluj se, Majko, ne mogu.

Na svakih četiri ili pet koraka moraoje da popravi pojas za mač. Mač jeizgubio na Pesnici, ali su o njemu i daljevisile korice. Imao je dva noža; bodežod zmajstakla što mu ga je dao Džon, ijedan čelični, kojim je sekao meso. Svata težina ga je vukla ka zemlji, a stomakmu je bio tako velik i okrugao da bi mupojas spadao i upetljavao mu se okočlanaka čim bi zaboravio da ga popravi,

koliko god bi ga čvrsto stegnuo. Jednomje pokušao da ga digne iznad stomaka,ali mu je onda došao gotovo do pazuha.Gren je pukao od smeha kada ga jevideo, a Žalobni Ed je rekao: „Nekadasam znao čoveka koji je tako nosio mačna lancu oko vrata. Jednog dana sesapleo, i balčak mu je prošao kroz nos.“

Sada se Sem saplitao. Ispod snega jebilo kamenja, i korenja drveća, aponekad i dubokih rupa u smrznutomzemljištu. Mrki Bernar je stao u jednu islomio članak pre tri dana, ili moždačetiri, ili... zapravo, nije znao koliko jeod tada prošlo. Lord zapovednik jenakon toga posadio Bernara na konja.

Jecajući, Sem načini još jedan korak.Činilo mu se da više pada nego što hoda,

da beskrajno pada a nikada ne udara uzemlju, samo pada sve dublje i dublje.Moram da stanem, previše me boli.Hladno mi je i gladan sam, moram daspavam, samo malo da odspavam krajvatre, i da pojedem zalogaj nečega štonije smrznuto.

Ali ako stane, umreće. To je dobroznao. To su znali svi među šačicompreživelih. Bilo ih je pedeset kada supobegli sa Pesnice, možda više, ali su seneki izgubili u snegu, nekolicinaranjenika je iskrvarila na smrt... aponekad je Sem čuo povike iza sebe, odzaštitnice, a jednom i užasan vrisak.Kada je to čuo, potrčao je, dvadesetkoraka ili trideset, što je brže i daljemogao, napola smrznuta stopala

razbacivala su sneg na sve strane. I daljebi trčao da su mu noge bila snažnije. Izanas su, još su iza nas, i hvataju nasjednog po jednog.

Jecajući, Sem načini još jedan korak.Toliko dugo mu je već bilo hladno da jezaboravio šta to znači toplota. Nosio jetri para čarapa, dva sloja veša ispoddvostruke tunike od jagnjeće vune, apreko toga debeo postavljen ogrtač kojiga je štitio od hladnog čelika verižnjače.Preko nje je nosio širok ogrtač, a prekonjega trostruko tkani plašt s koštanimdugmadima koja su se tesno kopčalaispod njegovog podvaljka. Nosio je idva para rukavica, teške krznene prekotankih od vune i kože, šal mu je bioomotan oko donjeg dela lica, a imao je i

usku krznom obrubljenu kapu koju jeispod kapuljače navukao na uši. A ipakje hladnoća bila u njemu. Posebno ustopalima. Sada ih više nije ni osećao,ali su ga još juče toliko bolela da jejedva mogao da podnese da stoji, akamoli da hoda. Od svakog koraka mu jedolazilo da vrisne. Da li je to bilo juče?Nije pamtio. Nije spavao još odPesnice, ni tren, još otkako se Rogoglasio. Osim ako nije spavao u hodu.Može li čovek da hoda u snu? Sem tonije znao, ili je zaboravio.

Jecajući, on načini još jedan korak.Sneg je vejao oko njega. Nekada jepadao iz belog neba, a nekada iz crnog,ali je to bilo sve što je ostalo od noći ilidana. Nosio ga je na ramenima kao drugi

plašt, i visoko mu se gomilao na rancukoji je od toga postajao još teži. Krsta suga strahovito bolela, kao da mu je neko unjih zario nož, i uvrtao ga sa svakimkorakom. Ramena su ga tištala od težineoklopa. Dao bi skoro sve na svetu zapriliku da ga skine, ali se bojao da touradi. A i morao bi prvo da skine plašt ikaput, a onda bi ga hladnoća zgrabila.

Da sam samo jači... Ali nije bio jači,i puste želje mu nisu mogle pomoći. Sembeše slab i debeo, tako debeo da jejedva bio u stanju da nosi sopstvenutežinu, i oklop mu beše težak i pretežak.Činilo mu se da ga grebe do krvi, uprkosslojevima platna i postave između čelikai kože. Mogao je samo da plače, a kadabi plakao, suze su mu se ledile na

obrazima.Jecajući, on načini još jedan korak.

Ispred njega sneg beše ugažen, inačeuopšte ne bi ni mogao da se kreće. Slevai zdesna, jedva vidljive između tihogdrveća, baklje su se kroz vejavicunazirale kao nejasni narandžasti oreoli.Kada bi okrenuo glavu, mogao je da ihvidi kako tiho lebde kroz šumu,skakućući gore-dole i napred-nazad.Vatreni prsten Matorog Medveda ,podseti se on, i teško onome ko ganapusti. Dok je hodao, činilo mu se dajuri baklje pred sobom, ali su i oneimale noge, duže i jače od njegovih, takoda nikako nije mogao da ih sustigne.

Juče ih je molio da mu dozvole danosi baklju, čak i ako bi to značilo da će

hodati van povorke, na rubu tame. Želeoje vatru, sanjao je o vatri. Da imamvatru, ne bi mi bilo hladno. Ali ga jeneko podsetio da je na početku imaobaklju, samo što ju je ispustio u sneg,gde se ugasila. Sem se toga nije sećao,ali je pretpostavljao da je tačno. Bio jepreslab da drži ispruženu ruku. Da li gaje Ed podsetio na baklju, ili Gren? Nitoga nije mogao da se seti. Debeo i slabi beskoristan, čak mi se i um sada ledi.On načini još jedan korak.

Obmotao je šal oko nosa i usta, ali jeon sada bio prekriven slinama, i tolikokrut da se bojao da mu se zalepio zalice. I samo disanje je bilo teško, vazduhtako hladan da su ga udisaji boleli.„Smiluj se Majko“, mrmljao je

prigušenim promuklim glasom ispodsleđene maske. „Smiluj se Majko, smilujse Majko, smiluj se Majko.“ Sa svakommolitvom načinio bi još jedan korak,vukući stopala kroz sneg. „Smiluj seMajko, smiluj se Majko, smiluj seMajko.“

Njegova rođena majka bila je hiljaduliga južno, na sigurnom, s njegovimsestrama i malim bratom Dikonom uutvrdi na Rožnom bregu. Ne može mečuti, ništa više od Majke na nebesima.Majka je bila milostiva, svi obrednici suse u tome slagali, ali Sedmoro nisu imalimoći s one strane Zida. Tu su vladalistari bogovi, bezimeni bogovi drveća ivukova i snega. „Milost“, obrati se ontada šapatom svakome ko ga je mogao

čuti, starim bogovima ili novim, ili čak idemonima, „O milost, milost, smiluj temi se.“

Maslin je vrištao za milost. Zašto setoga iznenada setio? Nije to bilo neštošto je želeo da pamti. Čovek se teturaounazad, ispuštajući mač, kukajući, dižućiruke u vazduh, čak je skinuo i svojudebelu crnu rukavicu i držao je predsobom kao znak pokornosti. Još jevrišteći tražio milost kada ga je utvarauhvatila za vrat, digla ga u vazduh iskoro mu otkinula glavu. Mrtvi u sebiviše nemaju milosti, a Tuđini... ne, nesmem o tome da mislim, ne misli, neprisećaj se, samo hodaj, samo hodaj,samo hodaj.

Jecajući, on načini još jedan korak.

Vrh čizme mu se zakači za neki korenpod snegom, i Sem se saplete i teškopade na jedno koleno, tako iznenada dase ugrize za jezik. Oseti krv u ustima,topliju od bilo čega što je okusio odPesnice. Ovo je kraj, pomisli. Sada kadaje pao, više nije imao snage da ponovoustane. Prstima napipa granu drveta ičvrsto je zgrabi, pokušavajući da sedigne, ali ukočene noge nisu mogle dapodnesu njegovu težinu. Verižnjača jebila preteška, a on je sem toga bio ipredebeo, i preslab i preumoran.

„Diž’ se na noge, Svinjče“, zarežaneko u prolazu, ali se Sem ne obazre nanjega. Samo ću leći ovde u sneg isklopiti oči. Neće to biti tako loše,umreti ovde. Hladnije mu ne može biti, a

uskoro više neće osećati strašnoprobadanje u krstima, ni bol u ramenima,baš kao što više nije osećao stopala.Neću biti prvi koji je umro, to nećemoći da kažu. Stotine su umrle naPesnici, ginuli su svuda oko njega, a joših je umrlo kasnije, video je sopstvenimočima. Drhteći, Sem pusti granu i spustise u sneg. Znao je da je hladan i vlažan,ali to nije osećao kroz silne slojeveodeće. Zagledao se u bledo nebo dok sumu se snežne pahuljice spuštale nastomak i grudi i očne kapke. Sneg će mepokriti kao debelo belo ćebe. Pod njimće mi biti toplo, a ako me neko nekadaspomene, reći će da sam umro kaočovek Noćne straže. Jesam. Jesam.Ispunio sam svoju dužnost. Niko neće

moći da kaže da sam krivokletnik.Debeo sam i slabić i kukavica, ali samispunio svoju dužnost.

On je bio odgovoran za gavranove.Zato su ga i poveli sa sobom. Nije želeoda ide, rekao im je to, rekao im je kakvaje strašna kukavica. Ali meštar Emon jebio veoma star, a pri tom i slep, tako dasu poveli Sema da se brine ogavranovima. Lord zapovednik mu jeizdao naređenje kada su se ulogorili naPesnici. „Ti nisi ratnik. To obojicaznamo, dete. Ako se desi da nasnapadnu, ne pokušavaj da dokažešsuprotno, samo ćeš nam smetati. Tvojeje da pošalješ poruku. I nemoj da midođeš i da me pitaš kako treba da glasi.Sam je napiši, i pošalji jednu pticu u

Crni zamak, a drugu u Kulu senki.“Matori Medved upre prst u rukavici uSemovo lice. „Nije me briga da li ćeš seupišati od straha, i nije me briga da li ćehiljadu divljana preskočiti zidove željnitvoje krvi, poslaćeš te ptice, ili ti sekunem da ću te progoniti kroz sedampaklova, i da ćeš zažaliti što to nisiuradio kada te budem uhvatio.“ AMormontov gavran je klimnuo glavom igraknuo : „Zažaliti, zažaliti, zažaliti.“

Sem je već žalio; što nije hrabriji, ijači i vešt s mačem, što nije bio bolji sinsvom ocu i bolji brat Dikonu idevojčicama. Bilo mu je i žao da umre,ali su bolji ljudi umrli na Pesnici, hrabriljudi i odani, ne piskutavi debeli dečacipoput njega. Bar ga Matori Medved neće

progoniti kroz paklove. Poslao samptice. Bar sam to uradio kako valja.Poruke je napisao unapred, kratke ijednostavne, s vestima o napadu naPesnicu Prvih ljudi, a onda ih je spremiona sigurno u svoju kesu s pergamentima,u nadi da mu nikada neće zatrebati.

Kada se rog oglasio, Sem je spavao.U početku mu se učinilo da sanja, alikada je otvorio oči, sneg je padao nalogor, a crna braća su grabila lukove ikoplja i jurila ka prstenastom zidu.Jedino je Čet bio u blizini, bivšikućeupravitelj meštra Emona, s licempunim čireva i velikom gukom na vratu.Sem nikada ranije nije video toliki strahna ljudskom licu kao tada na Četovom,kada je iz šume zaječao treći zov.

„Pomozi mi da pošaljem ptice“, zamolioga je, ali se drugi kućeupravitelj samookrenuo i odjurio, s bodežom u ruci. Onmora da se postara za pse, prisetio seSem. Lord zapovednik je verovatno injemu unapred dao neko zaduženje.

Prsti su mu u rukavicama bili sasvimukočeni i trapavi, i tresao se od straha ihladnoće, ali je pronašao vreću spergamentima i iskopao poruke koje jenapisao. Gavranovi su divlje graktali, ikada je otvorio kavez za Crni zamak,jedan mu je izleteo pravo u lice. Još dvasu pobegla pre nego što je uspeo jednogda uhvati, a onda ga je taj kljucnuo krozrukavicu, do krvi. Pa ipak ga je dovoljnodugo zadržao u rukama da mu prikačimali svitak pergamenta. Ratni rog je do

tada već bio utihnuo, ali je Pesnica većodzvanjala od vike naređenja i zveketačelika. „Leti!“ - viknuo je Sem kada jebacio gavrana uvis.

Ptice u kavezu za Kulu senki graktalesu i lepetale krilima tako ludo da sebojao da ga otvori, ali je ipak prisiliosebe da to učini. Ovog puta je uhvatioprvog gavrana koji je pokušao dapobegne. Tren kasnije, on se dizao krozpahuljice, noseći glas o napadu.

Pošto je obavio svoju dužnost,nastavio je da se oblači trapavim,preplašenim prstima, stavivši kapu iobukavši ogrtač i plašt s kapuljačom, ipripasavši pojas za mač, jako gastegnuvši da mu ne spadne. Onda jenašao svoj ranac i stavio u njega sve

svoje stvari, dodatni veš i suve čarape,vrhove strela i koplja od zmajstakla štomu ih je Džon dao, zatim stari rog,pergamente, mastila i pera, mape koje jecrtao, kao kamen tvrdu kobasicu s belimlukom koju je čuvao još od Zida.Zakopčao je ranac i stavio ga na leđa.Lord zapovednik je rekao da ne jurimna prstenasti zid, prisetio se, ali jerekao i da ne jurim kod njega. Sem jeduboko udahnuo i shvatio da ne zna štasledeće da radi.

Sećao se da je hodao ukrug,izgubljen, dok je u njemu narastao strah,kao i uvek. Psi su lajali, a konji njištali,ali je sneg prigušivao zvuke, tako da sečinilo da dopiru iz daljine. Sem nijevideo dalje od tri koraka, čak ni baklje

upaljene na niskom kamenom zidu kojije opasavao vrh brda. Zar je moguće dasu se baklje ugasile? To je bila ipreviše strašna pomisao. Rog se oglasiotri puta, dugačko. Tri dugačka zovaznače Tuđine. Bele šumske hodače,hladne senke, čudovišta iz priča od kojihje kao dečak drhtao i cičao, koji jašusvoje divovske leden-paukove, žednikrvi...

Nespretno je isukao mač, i teškimkorakom krenuo kroz sneg, isturivši gaispred sebe. Pas protrča kraj njega,lajući, i on vide neke ljude iz Kulesenki, krupne bradate ljude shalebardama i osam stopa dugačkimkopljima. Osećao se bezbednije unjihovom društvu, te je zato krenuo za

njima do zida. Kada je video da baklje idalje gore na kamenom prstenu, prožeoga je drhtaj olakšanja.

Crna braća su stajala s mačevima ikopljima u rukama, gledajući u mećavu,iščekujući. Ser Malador Lok je bio usedlu, s kacigom posutom snegom. Semse držao dobrano iza ostalih, tražećiGrena ili Žalobnog Eda. Ako moram daumrem, bar nek umrem kraj svojihprijatelja, sećao se da je mislio. Ali sviljudi oko njega bili su stranci, ljudi izKule senki, pod zapovedništvomizvidnika zvanog Blejn.

„Dolaze“, čuo je jednog brata.„Napni“, rekao je Blejn, i dvadeset

crnih strela izašlo je iz isto tolikotobolaca i stavljeno u isto toliko lukova.

„Smilujte se bogovi, ima ih nastotine“, čuo se tihi glas.

„Ciljaj“, rekao je Blejn, a onda:„Čekaj.“ Sem nije mogao da vidi i niježeleo da vidi. Ljudi Noćne straže stajalisu iza svojih baklji, čekajući napetihstrela, dok se nešto penjalo uz tumračnu, klizavu padinu kroz sneg.„Čekaj“, rekao je Blejn ponovo, „čekaj,čekaj.“ A onda: „Odapni.“

Strele su šaputale u letu.Od ljudi kraj zida je dopro slabašan

poklič, ali je brzo zamro. „Nezaustavljaju se, moj gospodaru“, rekaoje jedan čovek Blejnu, a drugi je viknuo:„Ima ih još! Gledaj tamo, dolaze izmeđudrveća“, a neko treći je viknuo:„Smilujte se bogovi, puze. Skoro su

ovde, evo ih!“ Sem je do tada većuzmicao, tresući se poput poslednjeglista na drvetu pod naletom vetra, kolikood hladnoće, toliko i od straha. Te noćije bilo veoma hladno. Čak hladnijenego sada. Sneg kao da je topao. Sadami je bolje. Trebao mi je samo maliodmor. Možda ću uskoro imatidovoljno snage da nastavim. Uskoro.

Konj mu zastade kraj glave, čupavasiva životinja sa snegom u grivi ikopitima okovanim ledom. Sem ga jeposmatrao kako dolazi i kako prolazi.Još jedan naiđe iz vejavice, vodio ga ječovek u crnom. Kada vide Sema nasvom putu, prokle ga i povede konjaokolo. Baš bi bilo lepo da imam konja,pomisli on. Da imam konja, mogao bih

da nastavim. Mogao bih da sedim, čakmožda malo i da odspavam u sedlu.Međutim, većinu konja su izgubili naPesnici, a ono malo preostalih nosilo jehranu, baklje i ranjenike. Sem nije bioranjen. Samo debeo i slab, i najvećakukavica u Sedam kraljevstava.

Bio je takva kukavica. Lord Rendil,njegov otac, uvek je to govorio, i bio jeu pravu. Sem je bio njegov naslednik, alinikada toga nije bio vredan, tako da gaje otac poslao na Zid. Njegov mali bratDikon će naslediti zemlje i zamakTarlija, i veliki mač Vadisrce koji sugospodari Rožnog brega tako gordonosili stolećima. Pitao se da li bi Dikonzaplakao za bratom umrlim u snegu,negde iza granice sveta. A zašto bi? Za

kukavicama se ne liju suze. Čuo je ocakako to govori majci, na desetine puta. IMatori Medved je to znao.

„Vatrene strele“, zagrmeo je lordzapovednik one noći na Pesnici, kada seiznenada pojavio na konju, „oganj imdajte.“ Tada je primetio Sema kako tudrhti. „Tarli! Gubi se odavde! Mesto tije s gavranovima.“

„Ро... po... poslao sam poruke.“„Dobro.“ Na Mormontovim ramenima

njegov gavran je ponavljao: „Dobro,dobro.“ Lord zapovednik je delovaoogromno u krznima i oklopu. Iza viziraod crnog gvožđa, oči su mu žestokosjale. „Ovde samo smetaš. Vrati sekavezima. Ako mi zatrebaš da pošalješjoš poruka, neću da te tražim. Postaraj se

da ptice budu spremne.“ Nije sačekao naodgovor, već je okrenuo konja i otkasaooko prstena, vičući: „Ognja, dajte imognja!“

Sem ga je smesta poslušao. Vratio septicama, onoliko brzo koliko su debelenoge mogle da ga nose. Treba danapišem poruke unapred, pomislio je,tako da možemo da ih pošaljemo čimzatreba. Bilo mu je potrebno viševremena nego obično da zapali svojumalu vatru i na njoj zagreje smrznutomastilo. Seo je kraj nje na stenu s peromi pergamentima, i napisao svoje poruke.

Napadnuti po mećavi, hladnoćastrašna, ali smo ih odbili ognjenimstrelama, pisao je, dok je osluškivaogromki glas Torena Smolvuda kako

naređuje: „Napni, ciljaj... odapni.“Strele su u letu proizvodile brujmilozvučan kao majčina molitva.„Gorite, gadovi mrtvi, gorite“, zapevaoje Diven, kikoćući se. Braća su klicala ikl e l a . Svi smo bezbedni, pisao je.Ostajemo na Pesnici Prvih ljudi. Semse nadao da su ostali bolji strelci odnjega.

Odložio je tu poruku i našao noviprazan pergament. Još se borimo naPesnici, u gustom snegu, pisao je kadaje neko viknuo: „Još pristižu!“ Ishodneizvestan. „Koplja“, rekao je neko.Možda je to bio ser Malador, ali Semnije mogao da se zakune. Utvare nasnapale na Pesnici, u snegu, napisao je,ali smo ih odbili vatrom. Okrenuo je

glavu. Kroz vejavicu je mogao da vidisamo ogromnu vatru u središtu logora, iljude na konjima kako se nemirno krećuoko nje. Rezerva, znao je, spremna dajuriša na mesta gde bi prstenasti zid bioprobijen. Naoružali su se bakljamaumesto mačevima, i palili su ih u velikojvatri.

Okruženi utvarama, pisao je kada jezačuo povike sa severnog obronka.Nadiru istovremeno sa severa i juga.Koplja i mačevi ih ne zaustavljaju,samo vatra. „Odapni, odapni, odapni“,vrištao je glas u noći, a još jedan jeviknuo: „Ogroman je, majku mu“, a trećiglas je zaurlao: „Džin!“, a četvrti:„Medved, medved!“ Konj je prestrašenonjisnuo, a psi počeli da besomučno laju,

i nastala je tolika vika da Sem više nijemogao da razabere glasove. Pisao jebrže, poruku za porukom. Mrtvi divljani,i džin, možda medved, napadaju, sasvih strana. Čuo je sudar čelika idrveta, što je moglo da znači samojedno. Utvare prešle preko zida. Borbeunutar logora. Desetak braće nakonjima projuri kraj njega ka istočnomzidu, držali su baklje koje su za sobomostavljale plameni trag. Lordzapovednik Mormont ih je dočekaovatrom. Pobedili smo. Pobeđujemo.Držimo se. Probićemo se i povući kaZidu. Opkoljeni na Pesnici, žestokopritisnuti sa svih strana.

Jedan od ljudi iz Kule senki doteturaose iz mraka i pao Semu pred noge.

Otpuzao je na stopu od vatre pre negošto je izdahnuo. Poraženi, napisao jeS e m, izgubili smo bitku. Svi smoizgubljeni.

Zašto se priseća bitke na Pesnici?Nije želeo da se seća. Ne toga. Pokušada se priseti majke, ili sestrice Tale, ilione devojke Fili u Krasterovoj utvrdi.Neko ga je drmusao za rame. „Diži se“,rekao je glas. „Seme, ne smeš ovde dazaspiš. Diži se i nastavi da hodaš.“

Nisam spavao, samo sam seprisećao. „Odlazi“, odgovori on, a rečimu se zamagliše u ledenom vazduhu.„Dobro sam. Hoću da se odmorim.“

„Diži se.“ Grenov glas, grub ipromukao. Nadneo se nad Sema, crnaodeća bila mu je prekrivena snegom.

„Nema odmora, rekao je MatoriMedved. Umrećeš.“

„Grene.“ Sem se osmehnu. „Ne,stvarno, ovde mi je dobro. Samo tinastavi. Stići ću vas kad se još maloodmorim.“

„Nećeš.“ Grenu je gusta smeđa bradabila zamrznuta svuda oko usta. Od nje jeizgledao kao starac. „Smrznućeš se, iliće te Tuđini uhvatiti. Seme, diži se!“

One noći pre nego što su krenuli saZida, Pip je, kao i obično, zavitlavaoGrena, priseti se Sem, smešio se igovorio da je Gren odličan izbor zaizvidnicu, pošto je previše glup da bi sebojao. Gren je to žustro poricao, sve doknije shvatio šta govori. Bio je plećat,širokog vrata i snažan - ser Aliser Torn

ga je zvao „Bivo“, isto kao što je Semazvao „Ser Svinjče“, a Džona „LordSnežni“ - ali je prema Semu uvek biodobar. To je samo zbog Džona. Da nijebilo Džona, niko od njih me ne bi voleo.A sada Džona više nema, nestao je naPrevoju urlika s Korinom Polušakom,najverovatnije je mrtav. Sem bi plakaoza njim, ali bi mu se i te suze sigurnosledile, a već je jedva držao očiotvorene.

Visoki brat s bakljom zakorači porednjih, i na jedan divan tren Sem oseti nalicu toplotu. „Ostavi ga“, reče čovekGrenu. „Ako ne mogu da hodaju, gotovisu. Čuvaj snagu za sebe, Grene.“

„Ustaće on“, odgovori Gren. „Trebasamo neko da mu pomogne.“

Čovek produži, odnevši čarobnutoplotu sa sobom. Gren pokuša da digneSema na noge. „То boli“, požali se on.„Pusti me. Grene, boli me ruka. Pusti.“

„Stvarno si pretežak.“ Gren uhvatiSema ispod pazuha, zastenja, i diže gana noge. Ali istog trena kada ga pusti,debeljko se ponovo skljoka u sneg. Grenga udari nogom, snažno, i snežna kora načizmi mu se razlete na sve strane.„Diž’se!“ Ponovo ga ritnu. „Diž’ se ihodaj. Moraš da hodaš.“

Sem pade na bok, i sklupča se da bise zaštitio od udaraca. Jedva ih je iosećao kroz svu vunu i kožu i oklop, aliipak su ga boleli. Mislio sam da mi jeGren prijatelj. Prijatelji se ne udaraju.Zašto neće da me ostavi na miru? Hoću

samo malo da se odmorim, to je sve, dase odmorim i malo odspavam i moždamalo umrem.

„Ako uzmeš baklju, ja ću uzetidebelog.“

Iznenada ga nešto cimnu u hladnivazduh, iz lepog mekog snega; lebdeo je.Ispod kolena mu je bila nečija ruka, adruga pod leđima. Jedno lice mu je biloblizu, široko grubo lice pljosnatog nosa itamnih očica i čupave i grube smeđebrade. Viđao je to lice i ranije, ali mu jetrebao tren da se priseti. Pol. Mali Pol.Otopljeni led mu pocure u oči od toplotebaklje. „Možeš da ga nosiš?“ - ču Grenakako pita.

„Jednom sam nosio tele teže od njega.Nosio sam ga majci da se napije mleka.“

Semova glava igrala je gore-dole sasvakim korakom Malog Pola. „Pustime“, promrmlja on. „Spuštaj me, nisamdete. Ja sam čovek Noćne straže.“Zajeca. „Samo me pusti da umrem.“

„Tišina, Seme“, reče Gren. „Čuvajsnagu. Misli na sestre i brata. MeštraEmona. Tvoju omiljenu hranu. Otpevajpesmu ako želiš.“

„Naglas?“„U glavi.“Sem je znao stotine pesama, ali kada

pokuša da se priseti neke, ne pođe mu zarukom. Sve su mu reči izvetrile iz glave.Ponovo zajeca, i izusti: „Grene, ne znamnijednu pesmu. Znao sam neke, ali ihsada ne znam.“

„Znaš, znaš“, kaza Gren. „Šta kažeš

za ’Medveda i devicu ljupku’, nju sviznaju. O, medved jedan bejaše krznasura, sav mrk i kosmat, o, medved jedantmuran!“

„Ne, ne tu“, zamoli Sem. Istrulelomeso medveda koji se pojavio naPesnici nije prekrivalo krzno. Nije hteoda misli o medvedima. „Neću pesme.Molim te, Grene.“

„Misli onda na svoje gavranove.“„Nisu oni bili moji.“ Bili su to

gavranovi lorda zapovednika,gavranovi Noćne straže. „Pripadali suCrnom zamku i Kuli senki.“

Mali Pol se namršti. „Čet je reko damogu da uzmem gavrana MatorogMedveda, onog što priča. Čuvo sam mu’ranu i sve.“ Odmahnu glavom. „Аli sam

zaboravio. Zaboravio sam ’ranu tamo’de sam je sakrio.“ On nastavi dalje,bledi dah izlazio mu je usta sa svakimkorakom, a onda iznenada reče: „Moguda dobijem jednog tvog gavrana? Samojednog. Neću pustiti Larku da gapojede.“

„Nema ih više“, kaza Sem. „Žao mij e . “ Tako mi je žao. „Lete za Zid.“Oslobodio je ptice kada je čuo još jedanzov ratnog roga, koji je govorio Stražida uzjaše. Dva kratka zova i jedandugačak, to je naredba za uzjahivanje.Ali nije bilo razloga da se uzjahuje,osim ako će napustiti Pesnicu, a to jeznačilo da je bitka izgubljena. Strah gaje tako snažno ujeo da je jedva uspeo daotvori kaveze. Tek dok je gledao

poslednjeg gavrana kako nestaje umećavi, shvatio je da je zaboravio dapošalje poruke koje je napisao.

„Ne“, zacvileo je, „о, ne, o, ne.“ Snegje padao a rogovi duvali; auuuu, auuuu,auuuuuuuuuuuuuuu, dozivali su, usedla, u sedla, u sedla. Sem je videodva gavrana na steni, i potrčao je kanjima, ali su se ptice lenjo digle uvazduh, među uskovitlane pahuljice, usuprotnim pravcima. Pojurio je jednu,dah mu je izbijao iz nosa u mutnim belimoblacima, spotakao se, i našao se nadeset stopa od zida.

Nakon toga... sećao se da su mrtvacinadirali preko kamenja sa strelama ulicima i u vratovima. Neki su bili uverižnjačama, a neki skoro goli... mahom

divljani, ali je nekolicina nosilaizbledelu crninu. Sećao se kako je jedančovek iz Kule senki zario koplje u bledimeki trbuh utvare tako da joj je vrhizašao na leđa, i kako je ta spodobanastavila da se kreće i pružila ruke iuvrtala bratovijevu glavu unazad svedok mu na usta nije navrla krv. Bio jegotovo siguran da mu je tada bešika prviput popustila.

Nije se sećao kako je bežao, alisigurno jeste, pošto se zatim našao krajvatre, pola logora daleko, sa starim serOtinom Vitersom i nekoliko strelaca. SerOtin je klečao u snegu, zureći u metežoko njih, sve dok jedan konj bez jahačanije projurio, i udario ga kopitom u lice.Strelci se nisu obazirali na njega. Gađali

su vatrenim strelama senke u tami. Semje video jednu utvaru pogođenu, videokako je proždire plamen, ali ih je iza njebilo još na desetine, kao i velika bledaspodoba koja je sigurno bila medved, istrelcima je uskoro ponestalo strela.

A onda se Sem našao na konju. Nijeto bio njegov konj, a nije se ni sećaokako se popeo u sedlo. Možda je to biokonj koji je smrskao ser Otinovo lice.Rogovi su još duvali, tako da ga jemamuznuo i poterao ka zvuku.

Usred klanice i meteža i mećave,zatekao je Žalobnog Eda kako sedi nasvom konjiću, s jednostavnim crnimbarjakom na koplju. „Seme“, rekao jeEd kada ga je ugledao, „hoćeš li, molimte, da me probudiš? Sanjam jedan užasan

košmar.“Sve više ljudi je uzjahivalo. Ratni

rogovi su ih pozivali. Auuu, auuuuauuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu. „Prešli suzapadni zid, moj gospodaru“, urlao jeToren Smolvud Matorom Medvedu dokse borio da obuzda konja. „Poslaćurezervu...“

„Ne!“ Mormont je morao da zagrmiiz sveg glasa da bi nadjačao rogove.„Zovi ih natrag, moramo da seprobijemo.“ Digao se u uzengijama, crniplašt mu je divlje igrao na vetru, vatrase presijavala na oklopu. „Klin!“ -zaurla. „Obrazujte klin, jašemo. Nizjužnu padinu, pa na istok!“

„Moj gospodaru, južna padina ih jeprepuna!“

„Ostale su previše strme“, rekao jeMormont. „Imamo...“

Konjić mu je divlje zanjištao, propeose i zamalo ga zbacio, jer je iz sneganaišao medved. Sem se ponovo upišao.Mislio sam da u meni više nema nikapi. Medved je bio mrtav, bled i truo,krzno i koža su mu bili izjedeni, a poladesne noge izgorelo do kosti, ali im seipak približavao. Samo su mu oči biležive. Svetloplave, baš kao što je Džonrekao. Sijale su kao zamrznute zvezde.Toren Smolvud se zaleteo na njega,dugački mač mu je sijao sav narandžast icrven od svetlosti vatre. Njegov udaracgotovo odseče medvedu glavu. A ondaje medved uzeo njegovu.

„JAŠITE!“ - viknuo je lord

zapovednik, okrećući konja.Već su bili prešli u galop kada su

stigli do prstena. Sem se ranije uvekbojao da s konjem preskače prepreke,ali kada se niski kameni zid ukazao prednjim, znao je da nema izbora. Mamuznuoje konja, sklopio oči i zacvileo, i konjićga je preneo preko, nekako, nekako,konjić ga je preneo preko. Jahač desnood njega je pao, u kovitlacu čelika i kožei pomahnitalih kopita, a onda su gautvare zgrabile, a praznina u klinu sepopunila. Jurili su nizbrdo, krozgrabežljive crne šake i usplamtele plaveoči i mećavu. Konji su se spoticali ipadali, ljude su svlačili iz sedala, bakljesu letele kroz vazduh, sekire i mačevisekli su mrtvo meso, a Semvel Tarli je

jecao, očajnički se držeći za svog konjasnagom za koju nije znao da je ima.

Bio je u sredini letećeg klina, sa svihstrana okružen braćom. Neko vreme je ijedan pas trčao za njima, niz snežnupadinu, među nogama konja, ali je ubrzozaostao. Utvare su im stajale na putu, ioni su ih obarali i gazili. Čak i dok supadale, grabile su mačeve i mamuze inoge konja. Sem je video jednu kakopara konjiću stomak desnom rukom, dokse levom držala za sedlo.

Iznenada, bio je okružen drvećem igazio je smrznuti potok, dok su zvucipokolja nestajali u daljini. Okrenuo se,bez daha od olakšanja... a onda je čoveku crnom iskočio iz žbunja i svukao ga izsedla. Ko je to bio, Sem nije video;

skočio je u sedlo, i već u sledećem trenuodjurio. Kada je Sem pokušao da potrčiza konjem, noge su mu se zaplele međukorenje, i pao je na lice i ležao plačućikao malo dete, sve dok ga Žalobni Ednije pronašao.

To je bila poslednja svesna uspomenana Pesnicu Prvih ljudi. Kasnije, satimakasnije, stajao je drhteći među drugimpreživelima, od kojih je polovina bila nakonjima, a polovina bez njih. Tada suveć bili miljama daleko od Pesnice,mada Sem nije pamtio put. Diven jepoveo pet teglećih konja, teškonatovarenih hranom i uljem i bakljama, atri su stigla dotle. Matori Medved im jerekao da rasporede teret, da ih gubitakjednog konja i njegovih zaliha ne bi

previše koštao. Uzeo je konjiće odzdravih ljudi i dao ih ranjenima,rasporedio pešake i poslao ljude sbakljama da im čuvaju bokove ipozadinu. Treba samo da hodam, rekaoje Sem sebi kada je načinio prvi korakka domu. Ali nije prošao ni pun sat, a onje počeo da se muči i zaostaje....

I sada zaostaju, vide on. Priseti sekako je Pip jednom rekao da je Mali Polnajsnažniji čovek u Straži. Sigurno ijeste, čim može da me nosi. Pa ipak,sneg je postajao sve dublji, zemlja sveneravnija, a Polovi koraci sve kraći.Prođe ih još konjanika, ranjenika koji sugledali Sema tupim, ravnodušnim očima.Neki nosioci baklji takođe prođoše.„Zaostajete“, dobaci im jedan. Drugi se

složi. „Niko te neće čekati, Pole. Ostavisvinju mrtvacima.“

„Obećao je da će mi dati ’ticu“, rečeMali Pol, mada Sem to nije uradio, nezapravo. Nisu moje da ih dajem. „’Oćuda imam ’ticu što priča, da mi jedekukuruz iz ruke.“

„Budalo prokleta“, kaza čovek sbakljom. Onda nestade.

Prošlo je dosta vremena, kada Grennaglo stade.

„Sami smo“, prozbori on muklimglasom. „Ne vidim druge baklje. Je li tobila zaštitnica?“

Mali Pol mu ne odgovori. Krupničovek zastenja i pade na kolena. Rukemu zadrhtaše dok je blago spuštao Semau sneg. „Ne mogu više da te nosim. ’Teo

bi’, al’ ne mogu.“ Prođe ga žestokdrhtaj.

Vetar je uzdisao kroz drveće, terajućiim sitan sneg u lica. Hladnoća je takosekla da se Semu učinilo da je nag.Potražio je pogledom druge baklje, alinije našao ni jednu jedinu. Bila je tusamo ona koju je nosio Gren, plamenovisu se dizali s nje poput bledenarandžaste svile. Video je kroz njih, utamu iza. Ta baklja će uskoro dogoreti,pomisli on, a mi smo sasvim sami, bezhrane i bez prijatelja i bez vatre.

Ali to nije bilo tačno. Uopšte nisu bilisami.

Niže grane velike zelene stražarike seoslobodiše svog snežnog bremena uzmekani, vlažni zvuk. Gren se hitro

okrenu, ispruživši baklju. „Kо to ide?“Iz tame izroni konjska glava. Sem na trenoseti olakšanje, sve dok ne vide konja.Mraz ga je prekrivao kao slojzamrznutog znoja, a gnezdo zaleđenihcrnih iznutrica vuklo mu se izrasporenog trbuha. Na leđima mu bešejahač bled kao led. Iz dubine Semovoggrla dopre jecav zvuk. Toliko se uplašioda se zamalo ponovo upišao, ali je unjemu bila hladnoća, hladnoća takosurova da se činilo kako mu se bešikazamrzla. Tuđin graciozno skliznu izsedla i stade na sneg. Beše vitak kaomač, i sav mlečnobeo. Oklop mu semreškao i menjao boje dok se kretao, astopala mu nisu kvarila pokoricu na tekpalom snegu.

Mali Pol skinu s ramena sekirudugačke drške. „Zašto si to uradio tomkonju? To je bio Monijev konj.“

Sem se maši za balčak svog mača, alikorice behu prazne. Izgubio ga je naPesnici, priseti se prekasno.

„Odlazi!“ Gren zakorači napred,isturivši baklju. „Gubi se, il’ ćešizgoreti.“ Izmahnu plamenom.

Tuđinov mač je svetlucao bledimsjajem. On zamahnu ka Grenu, brz kaomunja. Kada ledenoplavo sečivododirnu plamen, Semove uši probi cilikoštar kao igla. Vrh baklje odlete inestade pod debelim smetom snega,vatra se smesta ugasi. A Grenu u ruciosta samo kratak drveni štap. On ga bacina Tuđina, kunući, a Mali Pol jurnu sa

sekirom.Strah koji tada ispuni Sema beše gori

od bilo kog straha koji je u životu osetio,a Semvel Tarli je poznavao svepostojeće strahove. „Smiluj se Majko“,zaplaka on, u svom užasu zaboravivši nastare bogove. „Oče zaštiti me, o, o...“ -prsti mu napipaše bodež, i šaka mu sestegnu oko njega.

Utvare behu spore i nespretne, aliTuđin beše lagan kao sneg na vetru.Izmaknu se od Polove sekire, treperavogoklopa, i kristalni mač mu se okrenu izaigra i kliznu između gvozdenihprstenova Polovog oklopa, kroz kožu ivunu i kost i meso. Vrh mu izađe krozPolova leđa, uz prodorno šištanje, i Semču Pola kako izgovara „O!“ dok mu je

sekira ispadala iz ruku. Proboden, dokmu se krv pušila oko mača, krupni čovekpokuša da dohvati rukama svog ubicu, izamalo uspe pre nego što pade. Njegovatežinu istrgnu čudni bledi mač izTuđinove šake.

Hajde sada. Prestani da cmizdriš ibori se, kukavice. Bori se, strasljivče.To je čuo svog oca, i Alisera Torna isvog brata Dikona i dečaka Rasta.Kukavice, kukavice, kukavice. Sumanutose zakikota, pitajući se da li će i odnjega napraviti utvaru, ogromnu debelubelu utvaru, što će se neprestanosaplitati o sopstvene noge. Hajde, Seme.Da to nije bio Džon? Možeš ti to, možeš,hajde. A onda se teturao napred, više jepadao nego što je trčao, zatvorio je oči i

slepo gurao bodež pred sobom. Začuo jeprasak, kao kada se led lomi podljudskom nogom, i vrisak tako prodorani oštar da se zateturao unazad s rukamana ušima, i svom težinom pao na dupe.

Kada je otvorio oči, Tuđinu se oklopslivao oko nogu u potočićima, dok mu jesvetloplava krv šištala i pušila se okocrnog bodeža od zmajstakla u grlu. Onpokuša da kao kost belim šakama iščupanož, ali kada mu prsti dodirnušeopsidijan, zadimiše se.

Sem se preturi na bok, razrogačenihočiju gledajući kako se Tuđin smanjuje,rastapa i nestaje. Za dvadeset otkucajasrca, meso mu je nestalo, razvejalo sekao tanana bela magla. Pod njom su sekrile kosti nalik na mlečno staklo, blede

i svetlucave, a i one su se topile. Nakraju ostade samo bodež od zmajstakla,ovenčan parom, kao da je živ i da seznoji. Gren se sagnu da ga uzme, ismesta ga ispusti. „Majko, što jehladan.“

„Opsidijan.“ Sem se s mukom pridižena kolena. „Zmajstaklo, tako ga zovu.Zmajstaklo. Zmaj staklo.“ Zakikota se, izaplaka, i presamiti da izbaci svojuhrabrost u sneg.

Gren podiže Sema na noge, opipabilo Malog Pola i sklopi mu oči, a ondaponovo uze bodež. Ovog puta je mogaoda ga drži.

„Uzmi ga ti“, reče Sem. „Ti nisikukavica kao ja.“

„Kukavica, jeste, a ubio Tuđina.“

Gren pokaza nožem. „Vidi tamo, međudrvećem. Ružičasto svetlo. Zora, Seme.Zora. To mora da je istok. Ako krenemou tom pravcu, sustići ćemo Mormonta.“

„Ako ti tako kažeš.“ Sem udari levomnogom u drvo, da otrese sneg. Zatim idesnom. „Pokušaću.“ Namršten, onnačini korak. „Pokušaću iz sve snage.“ Aonda još jedan.

TIRIONLanac od šaka lorda Tivina zlatno je

svetlucao na tamnocrvenom somotunjegove tunike. Lordovi Tirel, Redvin iRouen okupili su se oko njega kada jeušao. Sve ih je redom pozdravio, neštotiho rekao Varisu, poljubioprvoobrednikov prsten i Sersein obraz,stegao šaku velemeštra Piselija i seo nakraljevo mesto u čelu dugačkog stola,između svoje kćeri i svog brata.

Tirion je zauzeo bivše Piselijevomesto pri dnu, pridignut jastucima takoda može videti čitavu dužinu stola. Lišenmesta, Piseli je seo pored Sersei, štodalje od kepeca a da ne zauzme kraljevu

stolicu. Velemeštar je bio drhtav kostur,teško se oslanjao na krivi štap, i tresaose dok je hodao. Umesto bujne belebrade, tek je nekoliko belih dlaka štrčaloiz njegovog dugačkog pilećeg vrata.Tirion ga je posmatrao bez žaljenja.

Drugi su morali da se otimaju zamesta. Lord Mejs Tirel, težak, krupančovek kovrdžave smeđe kose i četvrtastebrade dobrano prošarane sedima;Pakster Redvin od Senice, pogrbljen imršav, ćele uokvirene riđim čupercima;Matis Rouen, gospodar Zlatogaja,izbrijan, gojazan i znojav; prvoobrednik,krhak čovek retke bele jareće bradice.Previše nepoznatih lica, pomisli Tirion,previše novih igrača. Igra se promeniladok sam trulio u krevetu, a niko neće

da mi kaže pravila.O, lordovi behu veoma ljubazni,

mada mu je bilo jasno koliko im jeneprijatno da ga gledaju. „Taj tvojlanac, to je bilo lukavo“, vedro ga jepohvalio Mejs Tirel, a lord Redvin jeklimnuo glavom i rekao: „Baš tako, baštako, moj gospodar od Visokog Sadagovori u ime svih nas“, i on veomaveselo.

Reci to ljudima ovog grada, pomisliTirion jetko. Reci to prokletimperačima, s njihovim pesmama oRenlijevom duhu.

Njegov stric Kevan bio jenajsrdačniji, čak ga je i poljubio u obrazi rekao: „Lansel mi je ispričao koliko sihrabar bio, Tirione. O tebi govori samo

najbolje.“Bolje bi mu bilo da tako i nastavi, da

ne bih ja ponešto ispričao o njemu. Nasilu se osmehnu i odgovori: „Moj dobribrat je previše ljubazan. Nadam se damu rana zarasta?“

Ser Kevan se namršti. „Jednog danakao da mu je bolje, a narednog...narednog me brine. Tvoja sestra ga čestoposećuje, da ga bodri i da se moli zanjega.“

Moli li se za njegovu smrt, ili zaživot? Sersei je besramno zloupotrebilanjihovog brata od strica, u krevetu i vannjega; sigurno se nadala da će tu malutajnu Lansel poneti sa sobom u grob,sada kada im je otac tu, i kada joj onviše nije potreban. Hoće li, međutim,

otići tako daleko da ga ubije? Kada bije čovek danas pogledao, nikada ne bipomislio da je Sersei sposobna za takvubezobzirnost. Bila je oličenje otmenostii ljupkosti, flertovala je s lordomTirelom dok su govorili o Džofrijevojsvadbenoj gozbi, lordu Redvinu hvalilahrabrost njegovih blizanaca, omekšavalagrubog lorda Rouena šalama iosmesima, nešto bogobojažljivošaputala prvoobredniku. „Da počnemo sdogovorima za svadbu?“ - upita onakada lord Tivin sede.

„Ne“, reče njihov otac. „Počećemo sratom. Varise.“

Evnuh se svileno osmehnu. „Imamtako čudesne vesti za sve vas, mojigospodari. Juče u zoru je naš hrabri lord

Rendil uhvatio Robeta Glovera kodSenodola, i prinudio ga na borbu, sleđima okrenutim ka moru. Gubici subili teški na obe strane, ali su na krajunaši odani ljudi prevagnuli. Javljeno jeda je ser Helman Tolhart mrtav, zajednos hiljadu drugih. Robet Glover jepreživele poveo ka Harendvoru ukrvavom neredu, ni ne sluteći da će gana tom putu čekati odvažni ser Gregor injegovi junaci.“

„Neka je hvala bogovima!“ - rečePakster Redvin. „Velika pobeda kraljaDžofrija!“

Kakve veze Džofri ima s njom? -pomisli Tirion.

„I strašan poraz za Sever, sigurno“,primeti Maloprstić, „ali poraz u kome

Rob Stark nije igrao ulogu. Mladi vuk jei dalje nepobeđen na bojnom polju.“

„Šta znamo o Starkovim namerama ipokretima?“ - upita Matis Rouen, kao iuvek neposredan i otvoren.

„Pobegao je natrag u Brzorečje splenom, napustivši zamkove koje jeosvojio na zapadu“, objavi lord Tivin.„Naš rođak ser Daven kod Lanisgradaokuplja ostatke vojske svog pokojnogoca. Kada budu spremni, pridružiće seser Forliju Presteru kod Zlatnog zuba.Čim mali Stark krene na sever, ser Forlii ser Daven će se spustiti na Brzorečje.“

„Siguran si da će lord Stark krenuti nasever?“ - upita lord Rouen. „Bez obzirana to što su gvozdenljudi u Kejlinovomšancu?“

Progovori Mejs Tirel. „Ima li ičegbesmislenijeg od kralja bez kraljevstva?Ne, sve je jasno, dečak mora da napustirečne zemlje, ponovo se spoji s vojskomRuza Boltona i svom silom udari uKejlinov šanac. To je ono što bih jauradio.“

Tirion je tu morao da se ugrize zajezik. Rob Stark je za godinu danapobedio u više bitaka nego gospodarVisokog Sada za dvadeset. Tirelovareputacija oslanjala se na jednu jedvaizvojevanu pobedu nad RobertomBarateonom kod Pepelgaza, u bici gde jevećinu posla obavila prethodnica lordaTarlija, pre nego što je glavnina čak istigla. Opsada Krajoluja, gde je MejsTirel zaista i zapovedao, trajala je

čitavu godinu, bez ikakvog uspeha, anakon Trozupca gospodar Visokog Sadaje krotko oborio svoje barjake predEdardom Starkom.

„Treba da napišem Robu jedno strogopismo“, govorio je Maloprstić. „Čuosam da je njegov čovek Bolton smestioJarca u mojoj velikoj dvorani, to jestvarno besavesno.“

Ser Kevan Lanister se nakašlja. „Štose Starkova tiče... pisao nam je BelonGrejdžoj, koji sada sebe naziva kraljemOstrva i Severa, i ponudio uslovesavezništva.“

„Trebalo bi da nudi pokornost“, ubacise Sersei. „S kojim pravom on sebezove kraljem?“

„Pravom osvajanja“, odgovori lord

Tivin. „Kralj Belon je obmotaodaviteljske prste oko Vrata. NasledniciRoba Starka su mrtvi, Zimovrel je pao, agvozdenljudi drže Kejlinov šanac,Čardak šumski, i veći deo Kameneobale. Dugački brodovi kralja Belonagospodare Morem zalazećeg sunca, iodlično su raspoređeni da ugrozeLanisgrad, Lepo ostrvo, pa čak i VisokiSad, ako ih izazovemo.“

„А ako prihvatimo savezništvo?“ -zanimalo je lorda Matisa Rouena.„Kakve nam uslove predlaže?“

„Da ga priznamo za kralja i damo musve severno od Vrata.“

Lord Redvin se nasmeja. „Čega toima severno od Vrata što bi bilo kojipametan čovek poželeo? Ako Grejdžoj

hoće da trampi svoje mačeve i jedra zakamen i sneg, ja kažem da pristanemo, ida još pri tom smatramo kako smo dobroprošli.“

„Zaista“, složi se Mejs Tirel. „То bihja uradio. Neka kralj Belon dokrajčisevernjake, dok mi dokrajčujemoStanisa.“

Lice lorda Tivina nije odavalonjegova osećanja. „Treba da sepozabavimo i Lizom Erin. UdovicomDžona Erina, kćerkom Hostera Tulija,sestrom Kejtlin Stark... čiji je mužneposredno pred svoju smrt kovaozavere sa Stanisom Barateonom.“

„O“, kaza Mejs Tirel veselo, „ženenemaju petlju za rat. Pustimo je na miru,kažem ja, neće nam ona dodijavati.“

„Slažem se“, reče Redvin. „Ledi Lizanije učestvovala u borbama, niti jepočinila neko otvoreno izdajstvo.“

Tirion se umeša. „Bacila me je ućeliju i izvela na suđenje, na kome jetražila moju smrt“, primeti on priličnoogorčeno. „А nije se ni vratila uKraljevu Luku da se zakune na vernostDžofu kao što joj je naređeno. Mojigospodari, dajte mi ljude, i ja ću sepozabaviti Lizom Erin.“ Znao je da muništa ne bi pružilo veće zadovoljstvo,osim možda da zadavi Sersei. Ponekadje još sanjao o nebeskim ćelijamaGnezda sokolovog, i budio se oblivenledenim znojem.

Osmeh Mejsa Tirela beše vedar, alije iza njega Tirion osećao prezir.

„Možda bi najbolje bilo da ratovanjeprepustiš ratnicima“, reče gospodarVisokog Sada. „Bolji ljudi od tebe suizgubili velike vojske u Mesečevimplaninama, ili ih smrskali o Krvavedveri. Znamo koliko si vredan, mojgospodaru, nema potrebe da kušašsudbinu.“

Tirion se diže s jastuka, narogušen,ali njegov otac progovori pre nego štoon stiže da uzvrati. „Za Tiriona imamdruge zadatke. Verujem da lord Petirima ključ Gnezda sokolovog.“

„О, imam ga“, kaza Maloprstić,„imam ga ovde među nogama.“Sivozelene oči su mu vragolasto iskrile.„Moji gospodari, s vašom dozvolom,predlažem da otputujem u Dol i tamo

zavedem i pridobijem ledi Lizu Erin.Kada postanem njen pratilac, predaćuvam Erinov dol bez kapi prolivenekrvi.“

Lord Rouen je delovao sumnjičavo.„Ledi Liza će te hteti?“

„Imala me je već nekoliko puta, lordeMatise, i nije iznela nikakve primedbe.“

„Tucanje“, napomenu Sersei, „nijevenčanje. Čak i kravetina poput LizeErin može da primeti razliku.“

„Sigurno. Ne bi bilo prikladno da sekći Brzorečja uda za nekoga ko je tolikoispod nje.“ Maloprstić raširi ruke.„Sada, međutim... brak između gospe odGnezda sokolovog i gospodaraHarendvora i nije tako nezamisliv, zarne?“

Tirion primeti pogled koji razmenišePakster Redvin i Mejs Tirel. „То možebiti korisno“, reče lord Rouen, „ako sisiguran da ćeš naterati ženu da budeodana veličanstvu.“

„Moji gospodari“, objaviprvoobrednik, „jesen nam je stigla, a sviljudi dobrog srca umorni su od rata. Akolord Beliš može povratiti Dol podokrilje kraljevog mira, bez krvoprolića,bogovi će ga sigurno blagosloviti.“

„Ali, može li?“ - upita lord Redvin.„Sin Džona Erina je sada gospodarGnezda sokolovog. Lord Robert.“

„On je tek dečak“, kaza Maloprstić.„Postaraću se da izraste u Džofrijevognajodanijeg podanika, i vernog prijateljasvih nas.“

Tirion je proučavao tog vitkogčoveka šiljaste bradice i drskihsivozelenih očiju. GospodarHarendvora - prazna počast? Zajebi to,oče. Čak i da nikada ne kroči u tajzamak, zahvaljujući toj tituli je ovajbrak moguć, a to je on sve vreme znao.

„Imamo i previše dušmana“, reče serKevan Lanister. „Ako sprečimo Gnezdosokolovo da stupi u rat, tim bolje.Predlažem da vidimo šta lord Petir možeda izvede.“

Ser Kevan je na većima bioprethodnica svog brata, Tirion je to znaoiz višegodišnjeg iskustva; govorio jesamo ono što lord Tivin misli. Sve jeunapred ugovoreno, zaključi on, a ovarasprava je obična predstava.

Ovce su blejale da se slažu, nesvesnekako su vešto ošišane, tako da je naTiriona palo da se usprotivi. „Kako ćekruna platiti svoje dugove bez lordaPetira? On je naš čarobnjak za novčiće, inemamo nikoga da ga zameni.“

Maloprstić se osmehnu. „Moj maliprijatelj je isuviše ljubazan. Ja samobrojim novčiće, kao što je kralj Robertimao običaj da kaže. Svaki pametanzanatlija može to da radi jednakodobro... a ne sumnjam da bi me jedanLanister, blagosloven zlatnim daromLivačke stene, čak i nadmašio.“

„Lanister?“ U Tirionu poče da narastaloše predosećanje.

Zlatom posute oči lorda Tivinasusretoše se s raznobojnim očima

njegovog sina. „Verujem da si tisavršeno prikladan za taj zadatak.“

„Zaista!“ - saglasi se ser Kevansrdačno. „Ne sumnjam da ćeš biti sjajangospodar kovnica, Tirione.“

Lord Tivin se ponovo okrenuMaloprstiću. „Ako te Liza Erin prihvatiza muža, i vrati se pod okrilje kraljevogmira, ponovo ćemo dodeliti lorduRobertu zvanje zaštitnika Istoka. Kadamožeš da kreneš?“

„Sutra, ako vetar bude povoljan.Jedna bravoska galija stoji s drugestrane lanca, utovaruje robu pomoćučamaca. Kralj srdela. Videću s njenimkapetanom ima li mesta za jednogputnika.

„Propustićeš kraljevo venčanje“, reče

Mejs Tirel.Petir Beliš slegnu ramenima. „Plime i

neveste nikoga ne čekaju, mojgospodaru. Kada jednom počnu jesenjeoluje, putovanje će biti mnogo opasnije.Kao utopljenik sasvim sigurno neću bititako privlačan mladoženja“

Lord Tirel se zasmejulji. „Tako je.Najbolje da požuriš.“

„Neka te bogovi čuvaju na putu“,izgovori prvoobrednik. „ČitavaKraljeva Luka će se moliti za tvojuspeh.“

Lord Redvin se uštinu za nos. „Da sevratimo na savezništvo sa Grejdžojima?Ja smatram da postoje mnogi razlozi uprilog takvom potezu. Grejdžojevidugački brodovi će pojačati moju flotu, i

tako ćemo imati dovoljno snage danapadnemo Zmajkamen i jednom zasvagda završimo sa StanisomBarateonom.“

„Dugački brodovi kralja Belona sutrenutno zauzeti“, uljudno će lord Tivin,„baš kao što smo i mi. Grejdžoj zahtevapola kraljevstva kao cenu za svojesavezništvo, ali čime misli da ga zaradi?Borbom protiv Starka? To već radi.Zašto bismo plaćali ono što dobijamobesplatno? Po mom mišljenju je najboljene raditi ništa u vezi s našimgospodarem Hridi. S vremenom će namse možda ukazati neka bolja prilika.Neka koja neće zahtevati da se kraljodrekne polovine svog kraljevstva.“

Tirion je pomno posmatrao oca.

Postoji nešto što nam ne govori.Prisetio se važnih pisama koja je lordTivin pisao one noći kada je Tirionzatražio Livačku stenu. Šta je ono, beše,rekao? U nekim bitkama se pobeđujemačevima i kopljima, u drugima perimai gavranima... Zapita se ko je ta „boljaprilika“, i kakvu cenu traži.

„Da pređemo onda na venčanje“, rečeser Kevan.

Prvoobrednik je govorio opripremama u Velikom obredištuBelorovom, a Sersei je podrobnoizložila svoje planove za gozbu.Nahraniće hiljadu u prestonoj dvorani,ali još veće mnoštvo napolju udvorištima. Spoljno i središnje dvorištebiće prekriveni svilenim šatorima, sa

stolovima punim hrane i burićima pivaza sve koji ne budu stali u dvoranu.

„Veličanstvo“, reče velemeštarPiseli, „što se broja gostiju tiče... stigaonam je gavran iz Sunčevog koplja. Tristotine Dornjana jašu ka Kraljevoj Luci,u nadi da će stići na vreme za svadbu.“

„Kako to stići?“ - upita Mejs Tirelgrubo. „Nisu zatražili dozvolu da pređupreko mojih zemalja.“ Debeli vrat muobli tamno rumenilo; Tirion to primeti.Dornjani i Visokosađani se nikada nisuvoleli; vekovima su vodili nebrojenepogranične ratove, i pljačkali jednidruge po planinama i krajinama čak ikada su bili u miru. Neprijateljstvo jemalo jenjalo otkako je Dorna postaladeo Sedam kraljevstava... sve dok

dornski princ koga su zvali Crvenakobra nije na turniru obogaljio mladognaslednika Visokog Sada. Ovo može bitiškakljivo, pomisli kepec, čekajući davidi kako će mu se otac s tim snaći.

„Princ Doran dolazi na poziv mogsina“, reče lord Tivin mirno, „ne samoda učestvuje u slavlju, već i da zauzmesvoje mesto u ovom Veću, a i da dobijepravdu koju mu je Robert uskratio zaubistvo njegove sestre Elije i njenedece.“

Tirion je posmatrao lica lordovaTirela, Redvina i Rouena, pitajući sehoće li iko od njih biti dovoljno smeo dakaže: „Ali, lorde Tivine, zar nisi ti biotaj koji je izneo tela pred Roberta,umotana u lanisterske plaštove?“

Nijedan to nije uradio, ali su im se misliipak videle na licima. Redvina nijebriga, pomisli on, ali Rouen izgledakao da će se izbljuvati.

„Kada se kralj venča s tvojomMargeri, a Mirsela uda za princaTristana, svi ćemo biti jedna velikakuća“, podseti ser Kevan Mejsa Tirela.„Omraze iz prošlosti treba tamo i daostanu, zar se nećeš složiti, mojgospodaru?“

„Ovo je venčanje moje kćeri...“„...i mog unuka“, reče lord Tivin

odlučno. „I nije mesto za stare svađe,zar ne?“

„Ја se ne svađam s DoranomMartelom“, uporno će lord Tirel, madamu se u glasu osećala prilična zlovolja.

„Ako hoće u miru da pređe Hvat, trebasamo da zatraži moju dozvolu.“

Pazi da to ne doživimo, pomisliTirion. Popeće se uz Koštani drum,skrenuti na istok kod Letnjeg dvorca idoći Kraljevim drumom.

„Tri stotine Dornjana ne bi smelo danam kvari planove“, kaza Sersei.„Pešadince možemo da nahranimo udvorištu, ubacimo još neku klupu uprestonu dvoranu za sitne lordove ivisokorođene vitezove, i pronađemopočasno mesto za princa Dorana napodijumu.“

Ne pored mene, beše poruka kojuTirion vide u očima Mejsa Tirela, aligospodar Visokog Sada ne odgovoridrugačije već kratkim klimanjem glave.

„Da pređemo sada na jedan prijatnijizadatak“, reče lord Tivin. „Plodovipobede čekaju na raspodelu.“

„Ima li čega slađeg?“ - javi seMaloprstić, koji je već progutao svojuvoćku, Harendvor.

Svaki lord je imao sopstvene zahteve;ovaj zamak i ono selo, komade zemlje,neku rečicu, šumu, starateljstvo nadodređenom decom čiji su očevi pali ubici. Srećom, tog voća beše u izobilju ibilo je dovoljno siročadi i zamkova zasve. Varis već beše pripremio spiskove.Četrdeset i sedam manjih lordova i šeststotina i devetnaest vitezova izgubilo ježivote pod vatrenim srcem Stanisa injegovog Gospodara svetlosti, zajednosa nekoliko hiljada običnih pešaka.

Pošto su svi bili izdajnici, naslednici suim razbaštinjeni, zemlje i zamkovi dationima koji su pokazali više odanosti.

Visoki Sad je požneo najbogatijužetvu. Tirion je odmeravao široki trbuhMejsa Tirela i mislio: Ovaj čovek imačudesan apetit. Tirel je zahtevao zemljei zamkove lorda Alestera Florenta, svogvlastitog vazala, čiji je neobičan dar zaloše procene doveo do toga da prvopodrži Renlija, a zatim Stanisa. LordTivin mu je tu želju rado uslišio.Bistrovodna utvrda i sve njene zemlje iprihodi dati su drugom sinu lorda Tirela,ser Garlanu, i tako je on postao veliklord, u tren oka. Njegov stariji brat će,naravno, naslediti sam Visoki Sad.

Manji posedi su dati lordu Rouenu, i

odvojeni za lorda Tarlija, ledi Oukhart,lorda Hajtauera i ostale odsutnevelikaše. Lord Redvin je zatražio samotridesetogodišnje oslobađanje od porezakoji su Maloprstić i njegovi otkupljivačinametnuli na izvesne vrhunske sorteseničkih vina. Kada je to odobreno,izjavio je da je zadovoljan, i predložioda narede da im se donese burenceseničkog zlatnog, da nazdrave dobromkralju Džofriju i njegovoj mudroj idobroćudnoj desnici. Na to Sersei izgubistrpljenje. „Džofu mačevi trebaju, a nezdravice“, prosiktala je. „Kraljevstvommu i dalje haraju mogući uzurpatori isamozvani kraljevi.“

„Ali neće još dugo, rekao bih ja“,ulizički će Varis.

„Imamo još nekoliko tačaka, mojigospodari.“ Ser Kevan pogleda svojehartije. „Ser Adam je našao nekekristale iz prvoobrednikove krune. Sadase čini sasvim izvesno da su lopovirazbili kristale i pretopili zlato.“

„Naš Otac na nebesima zna njihovukrivicu i svima će im suditi“, rečepobožno prvoobrednik.

„Bez svake sumnje“, kaza lord Tivin.„Svejedno, ti moraš imati krunu zakraljevo venčanje. Sersei, pozovi svojezlatare, moramo da napravimo novu.“Ne sačeka na njen odgovor, već sesmesta okrenu Varisu. „Imaš izveštaje?“

Evnuh izvuče hartiju iz rukava. „Kodprstiju je primećena džinovska sipa.“Zakikota se. „Ne Grejdžoj, moliću, već

prava džinovska sipa. Napala je jednogibenežanskog kitolovca, i odvukla gapod more. Na Stepenicama se vodeborbe, i čini se da je novi rat izmeđuTiroša i Lisa neizbežan. I jedni i drugise nadaju da će pridobiti Mir zasaveznika. Mornari koji su se vratili saŽadnog mora tvrde da se u Kartu izlegaotroglavi zmaj, i da je glavno čudo toggrada...“

„Zmajevi i džinovske sipe me nezanimaju, koliko god glava imali“, rečelord Tivin. „Da nisu tvoje šaptalicekojim slučajem našle neki trag mogsinovca?“

„Avaj, naš voljeni Tirek je nestao beztraga, siroto hrabro momče.“ Varis jezvučao kao da je na ivici suza.

„Tivine“, reče ser Kevan pre nego štolord Tivin stiže da ispolji svojeočigledno nezadovoljstvo, „neki odZlatnih plaštova koji su dezertirali u bicipočeli su da pristižu u kasarne, hoće dase vrate na staru dužnost. Ser Adam želida zna šta s njima da radi.“

„Svojim kukavičlukom su mogli dadovedu Džofa u opasnost“, kaza Serseismesta. „Hoću da ih pogubite.“

Varis uzdahnu. „Zaslužili su smrt, u tonema nikakve sumnje, veličanstvo, i toniko ne može poreći. A ipak, možda bibilo mudrije poslati ih u Noćnu stražu.Odnedavno su sa Zida počele da stižuloše vesti. O pokretima divljana...“

„Divljani, džinovske sipe i zmajevi.“Mejs Tirel se nasmeja. „Ima li nečega

što nije u pokretu?“Lord Tivin se ne osvrnu na tu

primedbu. „Dezerteri najbolje mogu daposluže za nauk drugima. Smrskajte imkolena čekićima. Neće ponovo bežati. Aneće pobeći ni oni koji ih budu videlikako prose po ulicama.“ On se osvrnuoko sebe, da vidi protive li se ostalilordovi tome.

Tirion se priseti svoje posete Zidu, ikraba koje je podelio sa starim lordomMormontom i njegovim starešinama.Prisetio se i strahova Matorog Medveda.„А da smrskamo kolena samo nekolicini,za primer. Recimo, onima koji su ubiliser Džejslina. Ostale možemo poslatiMaršu. Straža je strašno slaba sljudstvom. Ako Zid padne...“

„.. .divljani će preplaviti Sever“,završi njegov otac, „а Starkovi iGrejdžoji će imati još jednogneprijatelja. Izgleda da ni jedni ni drugiviše ne žele da budu podaniciGvozdenog prestola, pa s kojim ondapravom traže pomoć od njega? KraljRob i kralj Belon obojica žele Sever.Neka ga onda oni i brane, ako mogu. Aako ne mogu, taj Mens Rajder se jošmože pokazati i kao koristan saveznik.“Lord Tivin pogleda svog brata. „Ima lijoš nešto?“

Ser Kevan odmahnu glavom. „Gotovismo. Moji gospodari, njegovoveličanstvo kralj Džofri bez sumnje želida vam zahvali na mudrosti i dobrimsavetima.“

„Hoću da nasamo razgovaram sasvojom decom“, reče lord Tivin dok suse ostali dizali da odu. „I sa tobom,Kevane.“

Poslušno, ostali većnici se oprostiše,Varis ode prvi, a Tirel i Redvinposlednji. Kada u odaji ne ostade nikogasem četvoro Lanistera, ser Kevanzatvori vrata.

„Gospodar kovnica?“ - upita Tirionosorno. „Čija je to ideja bila, ljubaznomolim?“

„Lorda Petira“, kaza njegov otac, „aliće nam dobro služiti da riznica bude urukama jednog Lanistera. Tražio sivažan zadatak. Bojiš se da mu nisidorastao?“

„Ne“, reče Tirion, „bojim se zamke.

Maloprstić je prepreden i častohlepan.Ne verujem mu. A ne bi trebalo da muveruješ ni ti.“

„Pridobio je Visoki Sad na našustranu...“ - poče Sersei.

„...i prodao ti Neda Starka, znam. Inas će prodati, jednako brzo. Upogrešnim rukama zlatnik je jednakoopasan kao i mač.“

Stric Kevan ga čudno pogleda.„Sigurno ne za nas. Zlato Livačkestene...“

„...se kopa iz zemlje. Maloprstićevozlato se stvara iz vazduha, pucketanjemnjegovih prstiju.“

„А to je korisnija veština od biločega što ti umeš, mili brate“, prela jeSersei, glasom umilnim od zlobe.

„Maloprstić je lažov...“„...а i crn je, rekla vrana gavranu.“Lord Tivin tresnu šakom po stolu.

„Dosta! Neću više trpeti to nedostojnoprepiranje! Oboje ste Lanisteri, i takoćete se i ponašati.“

Ser Kevan se nakašlja. „Radije bih daGnezdom sokolovim vlada Petir Belišnego bilo koji drugi udvarač ledi Lize.Jon Rojs, Lin Korbrej, Horton Redfort...to su opasni ljudi, svaki na svoj način. Ai gordi. Maloprstić možda jeste pametan,ali niti je visokog porekla, niti vešt soružjem. Gospodari Dola nikada nećeprihvatiti takvog čoveka za svogsizerena.“ Tu pogleda u svog brata.Kada lord Tivin klimnu glavom, onproduži. „А postoji i ovo - lord Petir

nastavlja da iskazuje svoju odanost. Bašnam je juče doneo vest da Tireli smerajuda odvedu Sansu Stark u Visoki Sad ’uposetu’, i tamo je udaju za najstarijegsina lorda Mejsa, Vilasa.“

,Maloprstić vam je doneo vest?“Tirion se osloni na sto. „А ne našgospodar šaptalica? Baš zanimljivo.“

Sersei s nevericom pogleda strica.„Sansa je moj talac. Nikuda ne ide bezmoje dozvole.“

„Dozvole koju ćeš biti primorana dadaš, ako je lord Tirel zatraži“, naglasinjen otac. „Odbijanjem bi mu otvorenostavila do znanja da mu ne verujemo.Uvredio bi se.“

„Neka ga. Šta nas briga?“Prokleta budala, pomisli Tirion.

„Mila sestro“, objasni on strpljivo,„uvrediš li Tirela, uvredila si i Redvina,Tarlija, Rouena i Hajtauera, a verovatnoih i navela da se zapitaju neće li RobStark možda pokazati više razumevanjaza njihove želje.“

„Neću da ruža i vuk završe ukrevetu“, objavi lord Tivin. „Moramoda ga osujetimo.“

„Kako?“ - upita Sersei.„Brakom. Tvojim, za početak.“To je došlo tako nenadano da je

Sersei na tren samo mogla da zurizaprepašćeno. Onda joj se obrazizažariše, kao da ju je neko ošamario.„Ne. Ne ponovo. Neću.“

„Veličanstvo“, obrati joj se serKevan učtivo, „ti si mlada žena, još lepa

i plodna. Sigurno ne želiš da ostatakživota provedeš sama? A novi brak bijednom za svagda sahranio te glasine orodoskvrništvu.“

„Dokle god si neudata, dozvoljavašStanisu da širi svoju odvratnu klevetu“,reče lord Tivin svojoj kćeri. „Morašimati novog muža u krevetu, i moraš murađati decu.“

„Troje dece je sasvim dovoljno. Jasam kraljica Sedam kraljevstava, a nerasplodna kobila! Kraljica namesnica!“

„Ti si moja kći, i radićeš šta ti jakažem.“

Ona ustade. „Neću da sedim ovde islušam ove...“

„Hoćeš, ako želiš da imaš bilokakvog uticaja na izbor svog budućeg

muža“, izgovori mirno lord Tivin.Kada je zastala, pa sela, Tirion je

znao da je poražena, uprkos tome što jeglasno rekla: „Neću ponovo da seudam!“

„Udaćeš se i rađaćeš. Svako detekoje rodiš praviće od Stanisa još većeglažova.“ Oči njihovog oca kao da su jeprikovale za stolicu. „Mejs Tirel,Pakster Redvin i Doran Martel suoženjeni mladim ženama koje će ihverovatno nadživeti. Žena BelonaGrejdžoja je stara i bolesna, ali bismopreko tog braka stupili u savez sGvozdenim ostrvima, a ja još nisamsiguran da bi nam to bio najbolji potez.“

„Ne“, procedi Sersei kroz pobeleleusne. „Ne, ne, ne.“

Tirion nije mogao sasvim da potisnekez koji mu se razlio licem na pomisaoda bi mu sestra mogla završiti na Hridi.Taman kada sam bio na ivici daprestanem s molitvama, neki dobri bogmi daje ovo.

Lord Tivin nastavi. „Oberin Martel bimogao da odgovara, ali bi to Tireliveoma loše primili. Zato moramo darazmotrimo sinove. Pretpostavljam danemaš primedbi na brak sa mlađimčovekom?“

„Imam primedbe na brak sa bilokim...“

„Razmotrio sam Redvinove blizance,Teona Grejdžoja, Kventina Martela i jošneke. Ali naš savez s Visokim Sadom jebio mač koji je slomio Stanisa. Treba ga

prekaliti i ojačati. Ser Loras je obukaobelo, a ser Garlan je oženjen nekomFosovejkom, ali preostaje najstariji sin,momak koga smeraju da ožene SansomStark.“

Vilas Tirel. Tirion je zlobno uživao uSerseinom bespomoćnom gnevu.„Bogalj, znači“, reče on.

Otac ga ošinu pogledom „Vilas jenaslednik Visokog Sada, i po svimizveštajima blag i uljudan mladić, kojivoli da čita knjige i proučava zvezde.Takođe je i strastven odgajivačživotinja, i ima najbolje lovačke pse,sokolove i pastuve u Sedamkraljevstava.“

Savršena prilika, pomisli Tirion.Sersei takođe voli pastuve. Žalio je

sirotog Vilasa Tirela, i nije znao da li bise radije smejao sestri ili za njomplakao.

„Moj izbor bi pao na naslednikaTirela“, završi lord Tirvin, „ali akohoćeš nekog drugog, saslušaću tvojerazloge.“

„То je tako ljubazno od tebe, oče“,reče Sersei s ledenom učtivošću.„Pružaš mi tako težak izbor. Koga pre daprimim u krevet, matoru sipu ili sakatogpsetara? Trebaće mi nekoliko dana daodlučim. Imam li tvoju dozvolu daodem?“

Ti si kraljica, požele Tirion da jojkaže . On bi trebalo da traži tvojudozvolu.

„Idi“, kaza njihov otac.

„Razgovaraćemo ponovo kada se smiriš.Pamti šta ti je dužnost.“

Sersei ukočeno izjuri iz sobe, gnevjoj se jasno video. A ipak će na krajuuraditi šta otac traži. To je dokazala sRobertom. Mada treba misliti i naDžejmija. Njihov brat je bio mnogomlađi kada se Sersei prvi put udavala;na drugi brak možda neće pristati takolako. Nesrećni Vilas Tirel lako moženenadano oboleti od mača u stomaku, štobi unelo popriličan razdor u savezništvoizmeđu Visokog Sada i Livačke stene.Treba nešto da kažem, ali šta? Oprostimi, oče, ali ona želi da se uda za našegbrata?

„Tirione.“On se pomireno osmehnu. „Čujem li

to najavljivače koji me pozivaju naturnir?“

„Tvoja slabost je tvoje kurvanje“,reče lord Tivin bez uvoda, „ali moždadeo krivice leži i na meni. Pošto nisiviši od dečaka, svaki čas zaboravljamda si zapravo odrastao čovek, sa svimniskim strastima koje uz to idu. Krajnjeje vreme da se oženiš.“

Ja sam bio oženjen, zar sizaboravio? Tirionova usta se iskriviše, iiz njih izađe zvuk, delom smeh a delomrežanje.

„Pomisao na brak ti je smešna?“„Samo to kako ću naočit mladoženja

biti.“ Možda mu žena zaista i treba. Akomu donese zemlje i utvrdu, imaće mestou svetu daleko od Džofrijevog dvora... i

daleko od Sersei i njihovog oca.S druge strane, tu je bila Šai. Njoj se

to neće dopasti, koliko god se klela daje zadovoljna što nije kurva.

Time naravno, nije mogao da ubedioca, tako da se digao na stolici i rekao:„Hoćeš da me oženiš Sansom Stark. Alizar neće Tireli to doživeti kao uvreduako sami imaju namere za nju?“

„Lord Tirel neće spominjati maluStarkovu sve dok se Džofrijevovenčanje ne obavi. Ukoliko se Sansa udapre toga, kako može da se uvredi akonam ni na koji način nije nagovestiosvoje namere?“

„Baš tako“, reče ser Kevan, „а svakumoguću zlovolju ćemo umiriti tako štoćemo ponuditi Sersei za Vilasa.“

Tirion protrlja patrljak svog nosa.Ožiljak ga je ponekad pakleno svrbeo.„Njegovo veličanstvo kraljevskabubuljica je Sansin život pretvorio upakao otkako joj je otac umro, a sadakada se konačno otarasila Džofrija,predlažeš da je udaš za mene. To mi sečini izuzetno okrutnim. Čak i za tebe,oče.“

„Šta, zar nameravaš da jezlostavljaš?“ Otac mu je zvučao višeradoznalo nego zabrinuto. „Njena srećanije moja briga, a ne treba da bude nitvoja. Naši savezi na jugu možda jesučvrsti kao Livačka stena, ali sever jošmoramo da osvojimo, a ključ za sever jeSansa Stark.“

„Ona je još dete.“

„Tvoja sestra se kune da jeprocvetala. Ako je tako, žena je, stasalaza udaju. Moraš da joj oduzmešdevičanstvo, da niko ne bi mogao dakaže kako brak nije pravovaljan. Nakontoga, ako ćeš radije sačekati godinu ilidve pre nego što je ponovo odvedeš ukrevet, kao muž imaš na to prava.“ Šai jejedina žena koja mi treba, pomisli on, aSansa je devojčica, ma šta ti govorio.„Ako ti je cilj da je ne daš Tirelima,zašto je ne vratiš majci? Možda ćeš takoubediti Roba Starka da savije koleno.“

Pogled lorda Tivina beše pun prezira.„Ako je pošaljem u Brzorečje, majka ćeje dati nekom Blekvudu ili Malisteru dabi ojačala sinovljeva savezništva okoTrozupca. Pošaljem li je na sever, neće

proći ni mesec dana a udaće je za nekogMenderlija ili Ambera. A ipak nije ništamanje opasna ni ovde na dvoru, kao štodokazuje ovo zamešateljstvo s Tirelima.Mora da se uda za Lanistera, i to štopre.“

„Čovek koji se oženi Sansom Starkmože u njeno da ime vladaZimovrelom“, ubaci njegov stric Kevan.„Zar nisi na to pomislio?“

„Ako nećeš devojku, daćemo jenekom tvom rođaku“, reče njegov otac.„Kevane, da li je Lansel dovoljnosnažan da se ženi, šta misliš?“

Ser Kevan je oklevao. „Ako mudovedemo devojku do postelje, mogaobi da izgovori reči... ali da je razdeviči,ne... ja bih preporučio jednog od

blizanaca, ali ih Starkovi obojicu drže uBrzorečju. Imaju i Dženinog sina Tiona,inače bi on mogao da posluži.“

Tirion ih je pustio da glume; znao jeda to rade samo zbog njega. SansuStark, pomisli. Sansa, tihih reči iumilnih osmeha, Sansa koja voli svilu,pesme, otmene manire i visoke odvažnevitezove privlačnih lica. Osećao se kaoda je ponovo na mostu od lađa, i da muse paluba kreće pod nogama.

„Tražio si da te nagradim za tvojepoduhvate u bici“, podseti ga lord Tivingrubo. „Ovo je prilika za tebe, Tirione,najbolja koju ćeš ikada imati.“Nestrpljivo zadobova prstima po stolu.„Nekada sam se nadao da ću oženiti tvogbrata Lizom Tuli, ali je Eris imenovao

Džejmija u Kraljevu gardu pre nego štosmo stigli sve da ugovorimo. Kada sampredložio lordu Hosteru da se Lizaumesto za Džejmija uda za tebe,odgovorio je da hoće celog čoveka zasvoju kći.“

I tako ju je udao za Džona Erina,koji joj je mogao biti deda. Tirion jezbog toga bio više zahvalan negognevan, s obzirom na to u šta se LizaErin pretvorila.

„Kada sam te ponudio Dorni, rečenomi je da su to primili kao uvredu“,nastavi lord Tivin. „Kasnije sam dobioslične odgovore od Jona Rojsa i LejtonaHajtauera. Konačno sam pao tako niskoda sam predložio da uzmeš onuFlorentovu devojku koju je Robert

razdevičio u bračnoj postelji svog brata,ali ju je njen otac radije dao jednomvitezu iz svog domaćinstva.

Ako nećeš malu Starkovu, naći ću tidrugu ženu. Negde u kraljevstvu sigurnopostoji neki neznatni lord koji će se radolišiti kćeri da bi zadobio naklonostLivačke stene. Ledi Tanda je ponudilaLolisu...“

Tirion zadrhta. „Radije ću ga odseći ibaciti kozama.“

„Onda otvori oči. Mala Starkova jemlada, plodna, naivna, najvišeg roda, ijoš uvek devica. Nije neprivlačna. Zaštobi oklevao?“

Stvarno, zašto? „Takva mi jepriroda. Čudno, ali bih radije ženu kojaće me želeti u krevetu.“

„Ako misliš da te tvoje kurve žele ukrevetu, onda si još veća budala negošto sam mislio“, reče lord Tivin.„Razočaravaš me, Tirione. Mislio samda ćeš se obradovati ovakvoj bračnojprilici.“

„Da, svi znamo koliko je tebi stalo daja budem zadovoljan. Ali postoji jošnešto. Ključ Severa, kažeš? Grejdžojisada drže Sever, a kralj Belon ima kćer.Zašto Sansa Stark, a ne ona?“ Zagledaose u očeve hladne zelene oči posutezlatnim mrljicama.

Lord Tivin sklopi vrhove prstijuispod brade. „Belon Grejdžoj svet vidikroz pljačku, ne kroz vladavinu. Nekauživa u jesenjoj kruni i istrpisevernjačku zimu. Svojim podanicima

neće pružiti razloga da ga zavole. Naproleće će severnjacima biti muka odsipa. Kada dovedeš kući unuka EdardaStarka da uzme ono što mu po pravurođenja pripada, i lordovi i kmetovi ćeustati kao jedan da ga stave na visokosedište njegovih predaka. Ti jesi u stanjuda napraviš dete ženi, nadam se?“

„Verujem da jesam“, reče on besno.„Priznajem, to ne mogu da dokažem.Mada niko ne može reći da nisampokušavao. Sejem svoje seme što češćemogu...“

„U slivnike i jarke“, dovrši lordTivin, „i u običnu zemlju iz koje rastesamo kopilanski korov. Krajnje je vremeda imaš svoju vlastitu baštu.“ Ondaustade. „Nikada nećeš dobiti Livačku

stenu, to ti jamčim. Ali uzmi SansuStark, i možda ćeš uspeti da dobiješZimovrel.“

Tirion Lanister, lord zaštitnikZimovrela. Od te pomisli se čudnonaježi. „Dobro, oče“, reče polako, „ali utoj tvojoj rogozini postoji jedna velikaružna bubašvaba. Rob Stark je,pretpostavljam, jednako sposoban kao ija, i zakleo se da će se oženiti nekomdevojkom od onih plodnih Freja. A kadajednom Mladi vuk napravi svoj čopor,štenad Sanse Stark neće biti nasledniciničega.“

Lorda Tivina to kao da nijeuznemiravalo. „Rob Stark neće napravitidecu toj plodnoj Frejovoj, za to imašmoju reč. Postoji jedna vest koju još

nisam našao za shodno da podelim sVećem, mada ne sumnjam da će je našidobri gospodari uskoro čuti. Mladi vukje uzeo za ženu najstariju kći GavenaVesterlinga.“

Na tren Tirion nije mogao dapoveruje da je dobro čuo svog oca.„Prekršio je zakletvu?“- upita snevericom. „Odbacio je Freje zbog...“Ponestade mu reči.

„Device od šesnaest leta, po imenuDžejn“, reče ser Kevan. „Lord Gaven miju je jednom predložio za Vilema iliMartina, ali sam morao da ga odbijem.Gaven je dobar čovek, ali mu je ženaSibel Spajser. Nije smeo njom da seoženi. Vesterlinzi su uvek imali višečasti nego pameti. Deda ledi Sibele

trgovao je šafranom i biberom, poreklomu je gotovo jednako nisko kao onogStanisovog krijumčara. A baka je nekažena koju je doveo sa istoka. Jezivamatora veštica, pričalo se da je nekakvasveštenica. Megi, tako su je zvali. Nikonije umeo da joj izgovori pravo ime.Pola Lanisgrada joj je odlazilo povradžbine, ljubavne napitke i slično.“On slegnu ramenima. „Odavno je mrtva,naravno. A Džejn je izgledala kao milodete, to priznajem, mada sam je samojednom video. Ali s tako sumnjivomkrvlju...“

Pošto se jednom oženio kurvom,Tirion nije baš sasvim mogao da deliužas svoga strica prema ideji o ženidbi sdevojkom čiji je čukundeda prodavao

karanfiliće. Pa ipak... Milo dete, rekaoje ser Kevan, ali mnogi otrovi imajusladak ukus. Vesterlinzi su stara krv, aliimaju više ponosa nego moći. Ne bi gaiznenadilo da sazna kako je ledi Sibela ubrak unela više bogatstva od svogvisokorođenog muža. RudniciVesterlinga su iscrpeni pre mnogogodina, najbolje zemlje su izgubili iliprodali, a Litica je bila više ruševinanego utvrđenje. Ali romantičnaruševina, koja tako odvažno strči iznadmora. „Iznenađen sam“, morao je Tirionda prizna. „Mislio sam da je Rob Starkrazumniji.“

„On je šesnaestogodišnji dečak“, rečelord Tivin. „U tim godinama, razummalo znači u poređenju s požudom i

ljubavlju i čašću.“„Pogazio je reč, osramotio saveznika,

izdao svečano dato obećanje. Gde je tučast?“

Odgovori mu ser Kevan. „Izabrao jedevojčinu čast pre svoje. Kada ju jejednom razdevičio, nije imao izbora.“

„Bilo bi milosrdnije da ju je ostavio skopiletom u stomaku“, kaza Tirionjednostavno. Vesterlinzi su lako moglida izgube sve; zemlje, zamak, čak iži vo te . Lanister uvek plaća svojedugove.

„Džejn Vesterling je kći svojemajke“, reče lord Tivin, „а Rob Stark jesin svoga oca.“

To izdajstvo Vesterlinga nijerazbesnelo njegovog oca onoliko koliko

je Tirion očekivao. Lord Tivin nijetrpeo neposluh svojih vazala. Zatro jeponosne Rejne od Kastamira i drevneTarbeke od Tarbekovog dvora još dokje bio mladić. Pevači su čak o tomespevali jednu prilično mračnu pesmu.Nekoliko godina kasnije, kada je lordFarman od Lepog zamka postaoratoboran, lord Tivin mu je poslaoizaslanika s lautom, umesto s pismom.Ali pošto je jednom čuo „Kiše nadKastamirom“ kako mu odjekujudvoranom, lord Farman više nije stvaraonevolje. A kao da pesma nije dovoljna,razvaline zamkova Rejna i Tarbeka jošsu stajale kao nemi svedoci sudbine kojačeka što se usude da prezru moć Livačkestene. „Litica nije tako daleko od

Tarbekovog dvora i Kastamira“, primetiTirion. „Čovek bi pomislio da suVesterlinzi ponekad prošli kraj njih ivideli šta može da ih zadesi.“

„Možda i jesu“, reče lord Tivin.„Dobro su oni svesni Kastamira, to tijamčim.“

„Zar su Vesterlinzi i Spajseri takvebudale da veruju kako vuk možepobediti lava?“

Ponekad, mada veoma, veoma retko,lord Tivin Lanister bi zapretio da će seosmehnuti; nikada to ne bi zaista uradio,ali i samu pretnju beše strahotno videti.„Najveće budale su često pametnije odljudi koji im se smeju“, reče on, a onda:„Oženićeš se Sansom Stark, Tirione. I touskoro.“

KEJTLINLeševe unesoše na ramenima i

položiše ih pred podijum. Bakljamaosvetljenu dvoranu prekri tišina, iKejtlin ču Sivog vetra kako zavija,negde daleko u zamku. Namirisao je krv,pomisli, kroz kamene zidove i drvenavrata, kroz noć i kišu, ipak prepoznajemiris smrti i nesreće.

Stajala je s Robove leve strane izavisokog sedišta, i na tren kao da jegledala svoje mrtve, Brena i Rikona.Ovi momci od njih behu dosta stariji, aliih je smrt smanjila. Nagi i mokri,izgledali su tako sitni da ih se teško bilosetiti živih.

Plavokosi momak pokušavao je dapusti bradu. Bledožuto paperjepokrivalo mu je obraze i vilicu iznadcrvene rane na vratu koju mu je zadaonož. Dugačka zlatna kosa još beševlažna, kao da su ga izvukli s kupanja.Po njegovom izgledu sudeći, umro jemirno, možda u snu, ali se njegovsmeđokosi rođak borio za život. Rukemu behu isečene na mestima gde jepokušao da zaustavi sečiva, a crveniloje još kapalo iz uboda koji su muprekrivali grudi i stomak i leđa poputmnoštva usta bez jezika, mada ih kišabeše gotovo sasvim isprala.

Rob je stavio krunu pre nego što jedošao u dvoranu, i svetlost baklji seprigušeno presijavala na bronzi. Senke

mu sakriše oči dok je gledao mrtve. Vidili i on Brena i Rikona? Možda bi izaplakala, ali suze su u njoj presahle.Mrtvi momci behu bledi od dugogsužanjstva, i obojica svetle puti; nanjihovoj glatkoj beloj koži, krv bešečudovišno crvena, neizdrživo ju je bilogledati. Hoće li položiti Sansu goluispod Gvozdenog prestola nakon što jeubiju? Hoće li i njena koža izgledatiisto tako bela, njena krv isto iakocrvena? Spolja su dopirali uporni zvucikiše i uznemireno zavijanje vuka.

Njen brat Edmur stajao je Robuzdesna, jedne ruke na naslonu očevogsedišta, lica još natečenog od sna.Probudili su ga kada i nju, lupom povratima u gluvo doba noći, koja ga je

grubo trgnula iz snova. Jesu li to bililepi snovi, brate? Sanjaš li o suncu ismehu i devojačkim poljupcima? Molimse da je tako. Njeni snovi behu mračni iprožeti užasima.

Robovi kapetani i lordovi vazalistajali su svud po dvorani, neki uoklopima i naoružani, neki raščupani idelimično obučeni. Ser Rejnald i njegovstric ser Rolf behu među njima, ali jeRob odlučio da poštedi svoju kraljicutako strašnog prizora. Litica nije dalekood Livačke stene, priseti se Kejtlin.Moguće je da se Džejn igrala sa ovimmomcima dok su bili deca.

Ponovo pogleda leševe štitonošaTiona Freja i Vilema Lanistera, čekajućida joj sin progovori.

Činilo se da je prošlo mnogo vremenapre no što Rob diže pogled s krvavihtela. „Malidžone“, reče on, „kaži ocu daih uvede.“ Ćutke, Malidžon Amber seokrenu da posluša, a koraci su muodjekivali velikom kamenom dvoranom.

Dok je Velidžon terao svojezatvorenike kroz vrata, Kejtlin primetikako se neki povlače da im napravemesta, kao da se izdaja može nekakopreneti dodirom, pogledom, kašljem.Sužnji i njihovi čuvari ličili su jedni nadruge; krupni ljudi, svi do jednog, gustihbrada i dugačkih kosa. Dva Velidžonovačoveka behu ranjena, kao i trojicanjihovih zarobljenika. Razlikovali su sejedino po tome što su neki imali koplja,a drugi samo prazne korice mačeva. Svi

behu odeveni u verižnjače, teške čizme idebele plaštove, neki vunene, nekikrznene. Sever je surov i hladan, i nezna za milost, Ned joj je to rekao kadasu prvi put stigli u Zimovrel, pre hiljadugodina.

„Pet“, reče Rob kada sužnji stadošepred njega, mokri i tihi. „Nema ih više?“

„Bilo ih je osmorica“, zatutnjaVelidžon. „Dvojicu smo ubili kada smoih zarobili, a treći je na samrti.“

Rob je proučavao lica zarobljenika.„Bilo vas je potrebno osmorica daubijete dvojicu nenaoružanih štitonoša.“

Progovori Edmur Tuli. „Ubili su idva moja čoveka da bi ušli u kulu. Delpai Elvuda.“

„То nije bilo ubistvo, ser“, kaza lord

Rikard Karstark, kome konopi oko rukunisu smetali ništa više od krvi što mu jecurila niz lice. „Čovek koji stoji izmeđuoca i njegove osvete sam traži smrt.“

Reči su mu odzvanjale u Kejtlininimušima, grube i okrutne, poput udaracaratnog bubnja. Grlo joj beše suvo kaokos t. Ja sam ovo uradila. Ova dvamomka su umrla da bi moje kćeriživele.

„Video sam tvoje sinove kako ginu,one noći u Šaputavoj šumi“, reče Roblordu Karstarku. „Tion Frej nije ubioTorena. Vilem Lanister nije pogubioEdarda. Kako onda možeš ovo zvatiosvetom? Ovo je ludost, i krvav zločin.Sinovi su ti časno poginuli na bojnompolju, s mačevima u rukama.

„Poginuli su“, reče Rikard Karstark,ne ustuknuvši ni za pedalj. „Kraljeubicaih je posekao. Ovi su njegov soj. Samokrv može da plati za krv.“

„Dečja krv?“ Rob pokaza kaleševima. „Koliko im je godina bilo?Dvanaest, trinaest? Stitonoše.“

„Stitonoše ginu u svakoj bici.“„Ginu boreći se, da. Tion Frej i

Vilem Lanister bacili su mačeve uŠaputavoj šumi. Bili su zarobljenici,zaključani u ćeliji, usnuli, nenaoružani...dečaci. Pogledaj ih!“

Umesto toga, lord Karstark pogledaKejtlin. „Reci svojoj majci da ihpogleda“, kaza on. „Ona ih je ubila istokoliko i ja.“

Kejtlin stavi šaku na naslon Robovog

sedišta. Dvorana kao da se vrtela okonje. Pomisli da će joj pripasti muka.

„Moja majka nema ništa s tim“, rečeRob besno. „Ovo je tvoje delo. Tvojeubistvo. Tvoja izdaja.“

„Kako ubijanje Lanistera može bitiizdaja kada njihovo oslobađanje nije?“ -upita Karstark grubo. „Zar jeveličanstvo zaboravilo da smo u ratu sLivačkom stenom? U ratu ubijašneprijatelje. Zar te otac nije tomenaučio, dečače?“

„Dečače?“ Velidžon ošinu RikardaKarstarka oklopljenom pesnicom, i ovajpade na kolena.

„Pusti ga!“ Robov glas zapovedničkiodjeknu. Amber zakorači unazad odsužnja.

Lord Karstark ispljunu slomljen zub.„Da, lorde Amber, prepusti me kralju.Sigurno će me prvo izgrditi, a onda ćemi oprostiti. Tako se on razračunava saizdajom, naš Kralj na Severu.“ Osmehnuse vlažnim crvenim osmehom. „Ili trebada te zovem Kralj koji je izgubio Sever,veličanstvo?“

Velidžon zgrabi koplje od čovekakraj njega i diže ga do ramena. „Pusti meda ga proburazim, gospodaru. Pusti meda ga rasporim, da vidimo kakve su muboje creva.“

Vrata dvorane se uz tresak otvoriše, iuđe Crna Riba. Voda mu je kapala splašta i kacige. Pratili su ga Tulijevipešaci; napolju jedna munja zaparanebo, a teška crna kiša zadobova po

kamenju Brzorečja. Ser Brinden skidekacigu i kleknu. „Veličanstvo“ - to bešesve što je rekao, ali je mračan prizvuknjegovog glasa govorio mnogo više.

„Saslušaću ser Brindena nasamo, uprimaćoj odaji.“ Rob ustade na noge.„Velidžone, zadrži lorda Karstarka ovdedok se ne vratim, a ostalu sedmoricuobesi.“

Velidžon obori koplje. „I mrtve?“„Da. Neću da takvi pogane reke mog

gospodara strica. Neka budu hrana zavrane.“

Jedan sužanj pade na kolena. „Milost,veličanstvo. Nikog nisam ubio, samosam stajao na vratima i pazio nastražare.“

Rob se zamisli na tren. „Znao si

kakve su namere lorda Rikarda? Videosi isukane noževe? Čuo si viku, vriske,zapomaganje za milost?“

„Јesam, ali nisam učestvovao, biosam samo stražar, samo sam gledao...“

„Lorde Amber“, reče Rob, „ovaj jesamo gledao. Obesi ga poslednjeg, dagleda ostale kako umiru. Majko, ujače,za mnom, molim vas.“ On se okrenu, aVelidžonovi ljudi se okupiše okosužanja i vrhovima kopalja ih poterašeiz dvorane. Napolju je žestoko grmelo,tako glasno da se činilo kako će sezamak srušiti. Da li je to zvukkraljevstva koje se raspada? - upita seKejtlin.

U primaćoj odaji je bilo mračno, alije bar zvuk grmljavine bio prigušen

dodatnim zidovima. Sluga uđe sauljanicom da upali vatru, ali ga Robotpusti i zadrža lampu. Bilo je stolica istolova, ali samo Edmur sede, a i onbrzo ustade kada vide da ostali stoje.Rob skide krunu i stavi je na sto krajsebe.

Crna Riba zatvori vrata. „Karstarkovisu otišli.“

„Svi?“ Da li je to Robov glas takootežao od besa ili od očaja? Čak niKejtlin nije bila sigurna.

„Svi borci“, odgovori ser Brinden.„Pratilje logora i nekoliko slugu suostali s ranjenicima. Ispitali smo ihkoliko smo mogli, da bismo bili sigurniu istinu. Počeli su da odlaze u sumrak, upočetku pojedinačno i u parovima, a

kasnije u većim družinama. Ranjenicimai slugama su naredili da ne gase vatre,tako da niko ne posumnja da su otišli, aličim je počela kiša, to više nije bilovažno.“

„Hoće li se ponovo okupiti, negdedalje od Brzorečja?“ - upita Rob. „Ne.Raštrkali su se, love. Lord Karstark sezakleo da će dati ruku svoje kćeri devicečoveku koji mu donese Kraljeubičinuglavu, bio visokorođen ili ne.“

Smilujte se bogovi. Kejtlin ponovooseti mučninu.

„Gotovo tri stotine jahača, i dva putatoliko konja, da tako nestanu u noći.“Rob protrlja slepoočnice, tamo gde sekruna usekla u meku kožu iznad ušiju.„Izgubili smo svu konjičku silu

Kardoma.“Ja sam je izgubila. Ja, neka mi

bogovi oproste. Kejtlin nije morala dabude vojnik da bi shvatila zamku u kojojse Rob nalazi. Trenutno je držao rečnezemlje, ali mu je kraljevstvo bilookruženo neprijateljima sa svih stranaosim sa istoka, gde je Liza ravnodušnosedela na svojoj planini. Čak će iTrozubac jedva biti siguran akogospodar Prelaza ne bude ostao veran. Asada izgubiti i Karstarke...

„Ni glas o ovome ne sme da napustiBrzorečje“, reče njen brat Edmur. „LordTivin će... Lanisteri plaćaju svojedugove, stalno to ponavljaju. Neka seMajka smiluje kada on za ovo čuje.“

Sansa. Kejtlin tako čvrsto stegnu

pesnice da joj se nokti zariše u mekedlanove.

Rob ledeno pogleda Edmura. „Hoćešda budem lažov, a ne samo ubica,ujače?“

„Ne moramo da kažemo ništaneistinito. Već samo da ćutimo.Sahranimo momke, i ćutimo dok se ratne okonča. Vilem je bio sin ser KevanaLanistera, i bratanac lorda Tivina. Tionje bio sin ledi Džene, a uz to i Frej.Moramo sakriti ove vesti i od Blizanaca,sve dok...“

„Sve dok ne budemo mogli daoživimo mrtve?“ - upita oštro BrindenCrna Riba. „Istina je pobegla zajedno sKarstarkovima, Edmure. Kasno je zatakve igre.“

„Dugujem istinu njihovim očevima“,reče Rob. „I pravdu. I to im dugujem.“Zagleda se u svoju krunu, u tamni sjajbronze, prsten gvozdenih mačeva. „LordRikard mi je prkosio. Izdao me. Nemamizbora do da ga osudim. Bogovi znajušta će pešadija Karstarka kod RuzaBoltona učiniti kada im pogubimsizerena kao izdajnika. Moramoupozoriti Boltona.“

„Sin lorda Karstarka je takođe uHarendvoru“, podseti ga ser Brinden.„Najstariji sin, onaj koga su Lanisterizarobili na Zelenom kraku.“

„Harion. Zove se Harion.“ Rob segorko nasmeja. „Kralj mora da znaimena svojih neprijatelja, zar ne?“

Crna Riba ga pronicljivo odmeri. „U

to si siguran? Da će zbog ovoga mladiKarstark postati tvoj neprijatelj?“

„Šta bi drugo mogao da postane?Ubiću mu oca, sigurno mi nećezahvaliti.“

„Možda i hoće. Postoje sinovi kojimrze svoje očeve, a ti ćeš ga jednimudarcem proizvesti u gospodaraKardoma.“

Rob odmahnu glavom. „Čak i da jeHarion od takvog soja, nikada nećejavno oprostiti ubici svoga oca. Njegovivlastiti ljudi bi se okrenuli protiv njega.To su severnjaci, striče. Sever nezaboravlja.“

„Onda ga pomiluj“, posavetovaEdmur Tuli.

Rob ga pogleda s krajnjom

nevericom.Pod tim pogledom Edmurovo lice

pocrvene. „Poštedi mu život, hoću dakažem. Meni se to ne dopada ništa višenego tebi, veličanstvo. Ubio je i mojeljude. Siroti Delp se tek oporavio odrane koju mu je zadao ser Džejmi.Karstark mora biti kažnjen, naravno.Drži ga u lancima, kažem ja.“

„Та1ас?“ - upita Kejtlin. To možebiti najbolje...

„Da, talac!“ Njen brat shvati njenopitanje kao slaganje. „Reci tom sinu daće mu otac ostati živ sve dok on ostaneodan. Inače... sada nemamo nade uFreje, čak ni kada bih ponudio da seoženim svim kćerima lorda Valdera, i damu pride nosim nosiljku. Ako izgubimo i

Karstarke, imamo li uopšte još nade?“„Imamo li nade…“ Rob izdahnu,

skloni kosu sa čela, pa reče: „Nemanikakvih vesti od ser Rodrika na severu,nema odgovora od Valdera Freja nanašu novu ponudu, Gnezdo sokolovo idalje ćuti.“ Zatim uputi majci pogled punmolbe. „Zar nam tvoja sestra nećeodgovoriti? Koliko puta moram da jojpišem? Ne verujem da baš nijedna pticanije stigla do nje?“

Njenom sinu je potrebna uteha, shvatiKejtlin; želi da čuje kako će sve biti uredu. Ali je njenom kralju bila potrebnaistina. „Ptice su stigle do nje. Mada će timožda reći da nije tako, ako ikada budeimala prilike. Odatle ne očekuj pomoć,Robe. Liza nikada nije bila hrabra. U

detinjstvu bi pobegla i sakrila se kadagod bi uradila nešto zabranjeno. Moždaje mislila da će naš otac zaboraviti nasvoju ljutnju ako ne bude mogao da jenađe. Sada je isto. Pobegla je izKraljeve Luke u strahu, na najsigurnijemesto koje zna, i sad sedi na svojojplanini u nadi da će je svi zaboraviti.“

„Vitezovi od Dola bi u ovom ratumogli biti od presudne važnosti“, rečeRob, „ali ako ona neće da se bori, nekaje. Tražio sam da nam otvori Krvavedveri i da nam u Galebovu da lađe kojebi nas odvele na sever. Put Visokimdrumom bi bio težak, ali ne tako težakkao bitka na Vratu. Kada bih pristao uBelim sidrištima, zašao bih za leđaKejlinovog šanca, i isterao gvozdenljude

sa Severa za pola godine.“„То se neće desiti, veličanstvo“, kaza

Crna Riba. „Ket je u pravu. Ledi Liza jesuviše preplašena da bi primila nečijuvojsku u Dol. Bilo čiju vojsku. Krvavedveri će ostati zatvorene.“

„Neka je Tuđini onda odnesu“, prokleRob, u očajnom besu. „I prokletogRikarda Karstarka s njom. I TeonaGrejdžoja, Valdera Freja, TivinaLanistera i sve ostale. Smilujte sebogovi, zašto bi čovek uopšte želeo dabude kralj? Kada su svi klicali Kralj naSeveru, Kralj na Severu, rekao samsebi... zakleo sam se... da ću biti dobarkralj, častan kao otac, snažan, pravedan,odan prijateljima i hrabar predneprijateljima... a sada više ni ne

razlikujem jedne od drugih. Kako je svepostalo tako zbrkano? Lord Rikard setukao kraj mene u mnogim bitkama.Njegovi sinovi su izginuli za mene uŠaputavoj šumi. Tion Frej i VilemLanister su bili moji neprijatelji. A sadazbog njih moram da ubijem oca mojihmrtvih prijatelja.“ Pogledao ih je sve.„Hoće li mi Lanisteri zahvaliti na glavilorda Rikarda? A Freji?“

„Neće“, reče Brinden Crna Riba,iskren kao i uvek.

„Još jedan razlog da poštediš životlorda Rikarda i zadržiš ga kao taoca“,navaljivao je Edmur.

Rob pruži ruke, diže tešku krunu odbronze i gvožđa, stavi je na glavu, iiznenada se ponovo pretvori u kralja.

„Lord Rikard će umreti.“„Ali zašto?“ - upita Edmur. „Sam si

rekao...“„Znam šta sam rekao, striče. To ne

menja ono što moram da uradim.“Mačevi u kruni behu mračni i crninaspram njegovog čela. „U bici samlično mogao da ubijem Tiona i Vilema,ali ovo nije bitka. Spavali su ukrevetima, nagi i nenaoružani, u ćeliji ukoju sam ih ja stavio. Rikard Karstarknije ubio samo jednog Freja i jednogLanistera. Ubio je moju čast. Videću gau zoru.“

Kada je svanuo dan, siv i leden, olujaje jenjala i pretvorila se u upornu kišu,ali je ipak bogošuma bila prepuna.Rečni gospodari i severnjaci,

visokorođeni i niskorođeni, vitezovi inajamnici i konjušari, svi su stajali međudrvećem da vide kraj mračnog plesazapočetog prošle noći. Edmur je izdaonaređenja i postolje za glavoseču bipostavljeno ispred drveta-srca. Kiša ilišće padali su svuda oko njih dok suVelidžonovi ljudi vodili lorda RikardaKarstarka kroz gomilu, vezanih ruku.Njegovi ljudi su već visili sa zidinaBrzorečja, na krajevima dugačkihkonopa, a kiša im je prala potamnelalica.

Dugački Lu je čekao kraj panja, alimu Rob uze halebardu iz ruku i naredimu da se skloni. „Ovo je posao zamene“, kaza. „Umire mojom voljom.Mora umreti od moje ruke.“

Lord Rikard ukočeno obori glavu.„Na tome sam ti zahvalan. Ali ni načemu drugom.“ Za smrt se odenuo udugački crni vuneni ogrtač ukrašen belimsuncem svoje kuće. „Krv Prvih ljudikola mojim žilama isto kao i tvojim,dečače. Potrudi se da to zapamtiš. Imesam dobio po tvom dedi. Digao samsvoje barjake protiv kralja Erisa napoziv tvog oca, i protiv kralja Džofrijana tvoj poziv. U Vologazu, i Šaputavojšumi, i Bici kod logora, jahao sam krajtebe, i stajao sam kraj lorda Edarda naTrozupcu. Mi smo ista krv, Starkovi iKarstarkovi.“

„Тo te nije sprečilo da me izdaš“,reče Rob. „I sada te neće spasti. Klekni,moj gospodaru.“

Lord Rikard je govorio istinu, znalaje Kejtlin. Karstarkovi su poticali odKarlona Starka, mlađeg sina Zimovrela,koji je pre hiljadu godina ugušio bununekog lorda i zbog svoje hrabrosti dobionjegovu zemlju.

Zamak koji je sagradio zvao seKarlov dom, ali je to uskoro postaloKardom, a vekovi su Karlone Starkovepreimenovali u Karstarkove.

„Pred starim bogovima ili novim,svejedno je“, reče lord Rikard njenomsinu, „niko nije tako proklet kaorodoubica.“

„Klekni, izdajniče“, izgovori Robponovo. „Ili moram silom da ti stavimglavu na panj?“

Lord Karstark kleknu. „Bogovi će ti

suditi onako kako si ti sudio meni.“Zatim položi glavu na panj.

„Rikarde Karstark, gospodaruKardoma.“ Rob obema rukama dižetešku sekiru. „Ovde te pred bogovima iljudima proglašavam krivim za ubistvo iveleizdaju. Svojom vlastitom rukom tiuzimam život. Imaš li poslednje reči?“

„Ubij me, i budi proklet. Ti mi nisikralj.“

Sekira udari. Teška i oštra, ubijala jejednim udarcem, ali su bila potrebna jošdva da se glava odvoji od tela, te kadase i to svrši, i mrtvac i živi behu okupanikrvlju. Rob zgađeno baci halebardu ićutke se okrenu drvetu-srcu. Stajao je idrhtao, napola stegnutih šaka, dok mu sekiša slivala niz obraze. On je samo

dečak, i nije imao drugog izbora.Tog dana sina više nije videla. Kiša

je potrajala čitavo jutro, šibala jepovršine reka i pretvarala travubogošume u blato i bare. Crna Riba jeokupio stotinu ljudi i izjahao zaKarstarkovima, ali niko nije očekivao daće ih se mnogo vratiti. „Samo se molimda neću morati da ih vešam“, rekao je narastanku. Kada je otišao, Kejtlin sevratila u očevu odaju da ponovo sednekraj postelje lorda Hostera.

„Neće potrajati još dugo“, upozori jemeštar Vajmen kada je došao togpopodneva. „Poslednja snaga mu je naizmaku, mada još pokušava da se bori.“

„On je uvek bio borac“, kaza ona.„Mili tvrdoglavi čovek.“

„Da“, reče meštar, „ali u ovoj bici nemože da pobedi. Vreme je da odloži mači štit. Vreme je da se preda.“

Da se preda, pomisli ona, da sepomiri. Da li je to meštar govorio onjenom ocu, ili sinu?

Predveče, Džejn Vesterling dođe daje poseti. Mlada kraljica stidljivo uđe uodaju. „Ledi Kejtlin, nemam nameru date uznemiravam...“

„Dobrodošla si ovde, veličanstvo.“Kejtlin je vezla, ali sada odloži iglu.„Molim te. Zovi me Džejn. Ne osećamse kao veličanstvo.“

„Ali to ipak jesi. Molim te sedi,veličanstvo.“

„Džejn.“ Ona sede kraj kamina inapeto poravna suknju.

„Biće tvoja volja. Kako mogu da tipomognem, Džejn?“

„Rob“, reče devojka. „Tako jenesrećan, tako... tako besan i neutešan.Ne znam šta da radim.“

„Teško je oduzeti čoveku život.“„Znam. Rekla sam mu, trebalo je to

da prepusti glavoseči. Kada lord Tivinšalje čoveka u smrt, on samo izdanaredbu. Tako je lakše, zar se ne slažeš?“

„Jeste“, odgovori Kejtlin, „ali je mojgospodar muž naučio svoje sinove daubijanje nikada ne sme biti lako.“

„O.“ Kraljica Džejn ovlaži usne.„Rob ništa nije okusio čitav dan. Poslalasam Rolama da mu odnese lepu večeru,veprova rebra i kuvani luk i pivo, ali ni

zalogaj nije probao. Proveo je čitavojutro pišući neko pismo, i rekao mi je daga ne uznemiravam, ali kada ga jezavršio, spalio ga je. Sada sedi i gledamape. Pitala sam ga šta traži, ali mi nijeodgovorio. Mislim da me nije ni čuo.Nije se čak ni presvukao. Sedi u mokroji krvavoj odeći. Hoću da mu budemdobra žena, zaista hoću, ali ne znamkako da mu pomognem. Da gaoraspoložim ili utešim. Ne znam šta muje potrebno. Molim te, moja gospo, ti simu majka, reci mi šta da uradim.“

Reci mi šta da uradim. Kejtlin bipitala to isto da ju je otac mogao čuti.Ali lord Hoster je otišao, i više se nećevratiti. Kao i njen Ned. Bren i Rikontakođe, i majka i Brendon, tako davno.

Ostao joj je samo Rob, i sve manja nadada će ikada više videti kćeri.

„Ponekad“, reče sporo Kejtlin,„najbolje je ne uraditi ništa. Kada samtek došla u Zimovrel, bolelo me je svakiput kada bi Ned otišao u bogošumu dasedi pod svojim drvetom-srcem. Znalasam da je deo njegove duše u tomdrvetu, deo koji sa mnom nikada nećedeliti. A ipak sam ubrzo shvatila da beztog dela on ne bi bio Ned. Džejn, dete,udala si se za Sever, kao i ja... a naSeveru zime uvek dolaze.“ Pokuša da seosmehne. „Budi strpljiva. Imajrazumevanja. On te voli, i potrebna simu, i brzo će ti se vratiti. Možda većove noći. Budi spremna kada se vrati.To je sve što mogu da ti kažem.“

Mlada kraljica je opčinjeno slušala.„Hoću“, reče kada Kejtlin završi.„Čekaću ga.“ Ustade. „Idem natrag.Možda mu nedostajem. Videću. Ali ako idalje gleda u mape, biću strpljiva.“

„Budi“, kaza Kejtlin, ali kadadevojka stiže do vrata, ona pomisli nanešto drugo. „Džejn“, pozva je, „postojijoš nešto što Robu treba od tebe, madamožda to ni sam još ne zna. Kralj moraimati naslednika.“

Devojka joj se osmehnu. „Mojamajka kaže isto. Pravi mi napitke, odbilja i mleka i piva, da bih bila plodna.Pijem ih svakog jutra. Rekla sam Robuda ću mu sigurno podariti blizance.Edarda i Brendona. Mislim da mu se todopalo. Mi... mi pokušavamo skoro

svakog dana, moja gospo. Ponekad idvaput, ili češće.“ Devojka ljupkoporumene. „Uskoro ću zaneti, obećavamti. Molim se Majci na nebesima, svakenoći.“

„Odlično. I ja ću se moliti za isto.Starim bogovima i novim.“

Kada je devojka otišla, Kejtlin sevrati svom ocu i pogladi retku belu kosuna njegovom čelu. „Edarda i Brendona“,uzdahnu tiho. „А možda, s vremenom, iHostera. To bi ti se dopalo?“ On joj neodgovori, ali odgovor nije ni očekivala.Dok se zvuk kiše na krovu mešao sdisanjem njenog oca, ona pomisli naDžejn. Činilo se da devojka ima dobrosrce, baš kao što je Rob rekao. I dobrabedra, što može biti mnogo važnije.

DŽEJMIPuna dva dana jahanja, s obe strane

Kraljevskog druma, prolazili su krozširoku oblast opustošenu ratom, dužmilja pocrnelih polja i voćnjaka, ukojima su stabla mrtvog drveća štrčala uvazduh poput kolja kakvim se strojevistrelaca štite u bitkama. Mostovi takođebehu spaljeni, a potoci nabujali odjesenjih kiša, tako da su morali uz obaleda traže gazove. Noći je paralozavijanje vukova, ali ne videše nijednogčoveka.

U Devičanskom jezeru, crveni lososlorda Mutona još je vijorio iznad zamkana brdu, ali gradske zidine behu

napuštene, kapija razvaljena, pola kuća idućana spaljeno ili opljačkano. Nevideše živog stvora sem nekolikopodivljalih pasa koji ustuknuše na zvuknjihovog dolaska. Jezerce po kome jevaroš dobila ime, gde je po predanjuFlorijan Luda prvi put video Džonkilkako se kupa sa svojim sestrama, bešetako puno trulih leševa da se vodapretvorila u mutnu sivozelenu čorbu.

Džejmi ga pogleda, pa udari u pesmu.„Šest devica se kupalo, kod izvora...“

„Šta to radiš?“ - besno upita Brijena.„Pevam. ’Šest devica u jezeru’,

siguran sam da si već čula tu pesmu. Abile su baš stidljive device. Isto kao i ti.Mada sigurno lepše.“

„Tišina“, reče devojčura, uputivši mu

pogled koji je govorio da bi ga radovidela kako pluta u jezercem s leševima.

„Molim te, Džejmi“, preklinjao jeKlios. „Lord Muton je zaklet na vernostBrzorečju, ne bi valjalo da ga izmamimoiz zamka. A možda se u ruševinama krijui drugi neprijatelji...“

„Njeni ili naši? To nije isto, braco.Baš bih voleo da vidim ume li devojčurada se služi tim svojim mačem.“

„Ako nećeš da umukneš, moraću da tizačepim usta, Kraljeubico.“

„Oslobodi mi ruke, i glumićugluvonemog čitavim putem do KraljeveLuke. Šta može biti poštenije od toga,devojčuro?“

„Brijena! Ime mi je Brijena!“ Trivrane prhnuše u vazduh, preplašene

zvukom.„Hoćeš da se okupaš, Brijena?“ On

se nasmeja. „Ti si devica, a evo i jezera.Ja ću ti istrljati leđa.“ Nekada je trljaoSersei leđa, dok su bili deca u Livačkojsteni.

Devojčura okrenu konja i otkasa.Džejmi i ser Klios krenuše za njom, izpepela Devičanskog vira. Pola miljedalje, zelenilo stade ponovo da se vraćau svet. Džejmiju bi drago. Zgarišta su gapreviše podsećala na Erisa.

„Krenula je putem za Senodol“,promrmlja ser Klios. „Sigurnije bi bilopratiti obalu.“

„Sigurnije ali sporije. Ja sam zaSenodol, braco. Ako ćemo pravo,dojadilo mi je tvoje društvo.“ Možda

jesi pola Lanister, ali nisi ni prinetimojoj sestri.

Nikada nije podnosio da dugo buderazdvojen od svoje bliznakinje. Čak ikao deca, ušunjali bi se jedno drugom ukrevet, i spavali isprepletenih ruku.Tako je bilo i u stomaku naše majke.Davno pre cvetanja njegove sestre idolaska njegove muškosti, viđali sukobile i konje u poljima i pse i kuje uštenarama, i oponašali su ih u igri.Jednom ih je majčina sobarica uhvatila...nije se sećao šta su tačno radili, ali suzgrozili ledi Džoanu, šta god da je tobilo. Otpustila je sobaricu, premestilaDžejmijevu ložnicu na drugi krajLivačke stene, postavila stražara predSerseinu, i rekla im da više nikada to ne

smeju da rade, ili ona neće imati drugogizbora do da sve ispriča njihovom ocu.Međutim, to nije potrajalo. Nedugozatim majka im je umrla, rađajućiTiriona. Džejmi se jedva sećao kako muje majka izgledala.

Možda su mu Stanis Barateon iStarkovi učinili uslugu. Proširili su tupriču o rodoskvrnjenju po čitavomkraljevstvu, tako da sada više ništa nijemoralo da se skriva. Zašto da seotvoreno ne oženim Sersei, i delim snjom krevet svake noći? Zmajevi su seuvek ženili svojim sestrama. Obrednici,lordovi i kmetovi su žmurili na tajobičaj Targarjena hiljadama godina,neka rade isto i za Lanistere. Time biDžofrijevo pravo na presto sigurno bilo

sasvim osporeno, ali su ipak mačevi biliti koji su osvojili Gvozdeni prestoRobertu, i mačevi na njemu mogu dazadrže Džofrija, bez obzira na to čiji jepotomak. Možemo ga oženiti Mirselom,čim jednom pošaljemo Sansu Starknjenoj majci. To bi pokazalokraljevstvu da su Lanisteri iznadzakona, baš kao bogovi i Targarjeni.

Džejmi je odlučio da vrati Sansu, a imlađu devojčicu, ako je nađu. To musigurno neće povratiti izgubljenu čast,ali ga je pomisao da će održati reč kadasvi očekuju izdaju zabavljala više negošto je mogao da iskaže.

Jahali su kraj izgaženog žitnog polja iniskog kamenog zida kada Džejmi izaleđa ču tih zvuk, kao da je tuce ptica

istovremeno poletelo u vazduh. „Dole!“- viknu, priljubivši se uz leđa konja.Škopac prestravljeno njisnu i prope sekada ga strela pogodi u but. Druge streleim zazviždaše pored glava. Džejmi videser Kliosa kako pokušava da skoči izsedla, i kako pada sa nogomzaglavljenom u uzengijama. Konj mujurnu i povuče Freja, koji je urlao dokmu je glava udarala o zemlju.

Džejmijev škopac se pokrenu smukom, duvajući i frkćući od bola. Onse izvi da potraži Brijenu. Ona još bešeu sedlu, jedna strela joj je štrčala izleđa, druga iz noge, ali kao da ih nijeosećala. Vide je kako vadi mač i okrećekonja, tražeći strelce. „Iza zida“, viknuDžejmi, s mukom okrećući svog

poluslepog konja prema neprijateljima.Uzde su mu se zaplele u prokleti lanac, avazduh je ponovo bio pun strela. „Nanjih!“ - viknu, pa snažno mamuznu ragu.Siroti stari konj nekako uspe da ubrza.Iznenada je jurio preko žitnog polja,dižući oblake pleve. Džejmi je imaovremena tek da pomisli: Bolje bi bilo dame devojčura prati pre nego što shvateda na njih juriša nenaoružan čovek ulancima. Onda je ču kako ga pristiže.„Večernji dvori!“ - vikala je dok joj jetegleće kljuse grabilo napred, a ondaisuka svoj dugački mač. „Ороrје!Oporje!“

Nekoliko poslednjih strela bezopasnoprolete kraj njih; zatim se strelci dadošeu beg, baš kao što se strelci bez podrške

uvek razbeže pred jurišem vitezova.Kada je Džejmi sustiže, već behu nestaliu šumi, nekih dvadesetak koraka dalje.„Više nisi tako raspoložena za bitku?“

„Razbežali su se.“„Tada ih je najbolje ubijati.“Ona vrati mač u korice. „Zašto si ti

jurišao?“„Strelci su hrabri sve dok se kriju iza

zidova i gađaju te iz daljine, ali ako imse približiš, razbežaće se. Znaju šta ćeim se desiti ako ih dohvatiš. Znaš, imašstrelu u leđima. I još jednu u nozi. Pustime da pogledam.“

„Ti?“„Kо drugi? Kada sam poslednji put

video brata Kliosa, konj je oraonjegovom glavom. Mada pretpostavljam

da bi red bio da ga potražimo. Ipak je onnekakav Lanister.“

Kliosa nađoše još upetljanog uuzengije. Imao je jednu strelu u desnojruci, a drugu u grudima, ali ga je zemljadokrajčila. Vrh glave mu je bio umrljankrvlju i mek na dodir, komadi slomljenekosti kretali su se ispod kože kada ju jeDžejmi opipao.

Brijena kleknu i uhvati ga za ruku.„Još je topao.“

„Uskoro će se ohladiti. Hoćunjegovog konja i odeću. Muka mi je odrita i buva.“

„Bio ti je brat od tetke.“ Devojčura jebila preneražena.

„Bio je“, složi se Džejmi. „Ne bojse, braće i rođaka imam za bacanje.

Uzeću i njegov mač. Trebaće ti neko dastražari dok se budeš odmarala.“

„Možeš da stražariš i bez oružja.“Ona ustade.

„Lancem vezan za drvo? Možda imogu. A možda mogu i da se nagodim sasledećom družinom razbojnika, i pustimih da ti prerežu taj tvoj debeli vrat,devojčuro.“

„Neću ti dati oružje. A ime mi je...“„...Brijena, znam. Kunem se da ti neću

nauditi, ako će to da ublaži tvojedevojačke strahove.“

„Tvoje zakletve su bezvredne. Bio sise zakleo i Erisu.“

„Koliko ja znam, nisi nikoga živogspalila u oklopu. A oboje želimo da živ izdrav stignem u Kraljevu Luku, zar ne?“

On čučnu kraj Kliosa i stade da muotkopčava kaiš s mačem.

„Sklanjaj se od njega. Smesta. Prekinis tim.“

Džejmiju beše svega dosta. Dostanjenog sumnjičenja, dosta njenih uvreda,dosta njenih krivih zuba i njenog širokogpegavog lica i te njene mlitave retkekose. Ne obazirući se na nju, on obemašakama zgrabi balčak mača svog rođaka,pridrža leš nogom, i cimnu. Kada sečivokliznu iz korica, već se okretao,izmahivao mačem u hitrom,smrtonosnom luku. Čelik presrete čelikuz prodoran zveket od koga su kostiigrale. Brijena je nekako na vremeisukala svoj mač. Džejmi se nasmeja.„Svaka čast, devojčuro.“

„Daj mi mač, Kraljeubico.“„О, hoću, nego šta.“ On skoči na noge

i nasrnu na nju, a mač kao da mu ožive urukama. Brijena odskoči, odbijajućiudarce, ali on krenu za njom, napadajućijoš žešće. Čim bi ona odbila jedanudarac, usledio bi drugi. Mačevi su seljubili, i odbijali i ponovo ljubili.Džejmijeva krv je pevala. Za ovo je onstvoren; nikada se nije osećao tako živkao kada bi se borio, kao kada bi smrtzavisila od svakog zamaha. A pošto sumi ruke vezane lancima, devojčuranakratko čak može biti i dostojanprotivnik. Zbog lanaca je morao dakoristi dvoručni hvat, mada su, naravno,dužina i domašaj bili kraći nego da jeoružje zaista bilo pravi, dvoručni veliki

mač, ali kakve to veze ima? Mačnjegovog brata od strica bio je dovoljnodugačak da završi priču o toj Brijeni odOporja.

Visoko, nisko, bočno, sipao je čelikpo njoj. Levo, desno, iz lakta i ramena,zamahivao je tako žestoko da su iskreletele kad bi se mačevi sudarali, odozgo,odozdo, sa strane, neprekidno jenapadao, terao je, korak i eskivaža,eskivaža i korak, korak i udarac,izmahivao je i ubadao, brže, brže, brže...

...sve dok, bez daha, nije zakoračiounazad i pustio da mu vrh mača dodirnezemlju, da bi predahnuo. „Uopšte nisiloša“, priznade. „Za jednu devojčuru.“

Ona duboko i lagano udahnu, opreznoga posmatrajući. „Neću da te povredim,

Kraljeubico.“„Kao da bi mogla.“ Podigao je sečivo

iznad glave brzo kao vihor i ponovopoleteo na nju, uz zveket lanaca.

Džejmi nije znao koliko je dugonapadao. Možda su prošli minuti, amožda sati; kada se mačevi probude,vreme spava. Terao ju je dalje odKliosovog leša, terao je preko druma,terao je u drveće. Jednom se spotakla okoren koji nije primetila, i na tren jepomislio da je gotova, ali se spustila nakoleno umesto da padne, i nijednog trenanije spustila gard. Mač joj je poskočioda odbije udarac naniže, koji bi jerasporio od grla do prepona, a onda jezamahnula na njega, i opet, i opet, iuspela da se digne, udarac po udarac.

Ples se nastavio. Pribio ju je uz hrast,prokleo kada mu je izmakla, pratio krozplitak potočić napola zajažen opalimlišćem. Čelik je odzvanjao, čelik jepevao, čelik je urlao i iskrio i grebao, ažena je počela da stenje kao krmača sasvakim sudarom, pa ipak, nekako nijemogao da je dosegne. Kao da je okosebe imala gvozdeni kavez koji jezaustavljao svaki njegov napad.

„Uopšte nisi loša“, reče kada na trenzastade da povrati dah, obilazeći jezdesna.

„Za devojčuru?“„Recimo, za štitonošu. Zelenog

štitonošu.“ Teško se, zadihano,nasmejao. „Hajde, hajde, dušice, muzikajoš svira. Mogu li vas zamoliti za ovaj

ples, moja gospo?“Stenjući, ona navali na njega, sečiva

zapevaše, i iznenada Džejmi postade tajkoji s mukom odbija čelik od kože.Jedan njen zamah mu ogreba čelo, i krvmu poteče u desno oko. Tuđini je odneli,i nju i Brzorečje! Njegovo umeće jezarđalo i istrulilo u onoj prokletojtamnici, a ni lanci mu nisu bili od nekepomoći. Oko mu se zatvorilo, ramenautrnula od udaraca, a članci ga boleli odtežine lanca, okova i mača. Dugački mačmu je postajao sve teži sa svakimudarcem, i Džejmi je znao da neizmahuje onako brzo kao malopre, nitiga diže onoliko visoko.

Jača je od mene.Ta spoznaja ga prestravi. Robert je

bio jači od njega, naravno. Beli BikDžerold Hajtauer takođe, u svojojmladosti, i ser Artur Dejn. Među živima,Velidžon Amber je bio jači, Deliveparod Krejkdvora verovatno, braća Kleganisigurno. Planinina snaga nije bilaljudska. To nije bilo važno. Brzinom iveštinom, Džejmi je mogao sve da ihpobedi. Ali ovo je bila žena. Ogromnakravetina od žene, da, ali ipak... posvemu bi ona trebalo da bude ta koja sezamara.

Umesto toga, ona ga potera nazad upotok, vičući: „Predaj se! Baci mač!“Klizav kamen se iskrenu podDžejmijevim stopalom. Dok je osećaokako pada, gotovo slučajno se baci unapad. Vrh mača mu prođe kraj njene

blokade i zari joj se u butinu. Crvenicvet procva, i Džejmi je imao tren dauživa u prizoru njene krvi pre nego štomu koleno udari u kamen. Bol gazaslepi. Brijena se, prskajući vodu,zalete na njega i šutnu mu mač.„PREDAJ SE!“

Džejmi nalete ramenom u njene noge,srušivši je na sebe. Otkotrljaše se,ritajući se i udarajući, sve dok na krajunije sedela na njemu. Nekako isuka njenbodež iz kanija, ali pre nego što stiže dajoj ga zarije u stomak, ona ga uhvati zaruku i udari mu šaku o kamen takosnažno da on pomisli kako će muiščupati ruku iz lakta. Njena druga šakamu pokri lice. „Predaj se!“ Gurnu muzatim glavu dole, zadrža je pod vodom,

izvuče je na površinu.„Predaj se!“Džejmi joj pljunu vodu u lice. Ona gaopet gurnu, voda pljusnu, i opet je bioispod površine, bespomoćno se ritajući,pokušavajući da diše. Ona ga ponovoizvuče.„Predaj se, ili ću te udaviti!“

„I prekršiti zakletvu?“ - zareža on.„Kao ja?“

Ona ga pusti, i on uz pljusak pade.A šuma se zaori od grubog smeha.Brijena skoči na noge. Ispod pojasa

je bila sva blatnjava i krvava,raščerupane odeće, zajapurenog lica.Izgleda kao da su nas uhvatili da setucamo, a ne da se borimo. Džejmiotpuza preko kamenja do plićaka,brišući krv iz oka okovanim rukama.Naoružani ljudi stajahu na obe obale

potočića. Nije ni čudo, toliku smo bukudigli da bismo i zmaja probudili.„Pozdrav, prijatelji“, viknu im on vedro.„Oprostite ako smo vas uznemirili.Uhvatili ste me kako kažnjavam svojuženu.“

„Ја bi’ rеko da je ona tebekažnjavala.“ Čovek koji je progovoriobeše širok i snažan, a štitnik njegoveplitke kacige nije sasvim prikrivao rupugde je nekada stajao nos.

Ovo nisu odmetnici koji su ubili serKliosa, iznenada shvati Džejmi. Okružioih je najgori ološ: crnomanjasti Dornjanii plavi Lišani, Dotraci sa zvoncima ukosama, maljavi Ibenežani,Letnjeostrvljani crni kao ugalj uplastovima od perja. Znao je ko su.

Hrabri drugari.Brijeni se povrati glas. „Imam stotinu

jelenova...“Suv čovek, nalik na leš, u otrcanom

kožnom plastu, reče: „То ćemo uzeti započetak, moja gospo.“

„Onda ćemo ti uzeti pičku“, dodadeonaj bez nosa. „Sigurno nije tako ružnaKo ostalo na tebi.“

„Okreni je i razvali je u dupe,Rordže“, posavetova dornski kopljaniksa šalom od crvene svile oko kacige.„Tako nećeš morati da je gledaš.“

„Ра da je lišim zadovoljstva da gledamene?“ - upita onaj bez nosa, i ostali senasmejaše.

Koliko god bila ružna i tvrdoglava,devojčura nije zasluživala da je takav

ološ siluje. „Kо je ovde zapovednik?“ -upita Džejmi glasno.

„Ја imam tu čast, ser Džejmi.“Lešinine oči behu podlivene krvlju, kosasuva i retka. Tamnoplave vene su senazirale kroz bleđu kožu njegovih šaka ilica. „Arzvik sam ja. Zvani ArzvikVerni.“

„Znaš ko sam?“Najamnik nagnu glavu u stranu.

„Potrebno je malo više od brade iobrijane glave da prevari Hrabredrugare.“

Krvave lakrdijaše, hoćeš da kažeš.Džejmiju su oni bili jednako gadni kao iGregor Klegani ili Ejmori Lorč. Psi,tako ih je sve zvao njegov otac, ikoristio ih je kao pse, da progone

njegovu lovinu i uteraju joj strah u kosti.„Ako me znaš, Arzviče, znaš da ćešdobiti svoju nagradu. Lanisteri uvekplaćaju svoje dugove. Što se devojčuretiče, visokorođena je, i vredna dobrogotkupa.“

Njegov sagovornik nagnu glavu ustranu. „Stvarno? Prava sreća.“

U Arzvikovom osmehu beše nečegprepredenog, što se Džejmiju nijedopadalo. „Čuo si me. Gde je Jarac?“

„Nekoliko sati daleko. Biće mu dragoda te vidi, u to nema sumnje, ali ga ja nebih zvao Jarcem u lice. Lord Vargo jepostao veoma osetljiv na uvrede svogdostojanstva.“

Otkada to taj mutavi divljak imadostojanstvo? „Potrudiću se da to imam

na umu kada ga budem video. Čega je onlord, moliću?“

„Harendvora. Tako mu je obećano.“Harendvora? Je li to moj otac sišao

s uma? Džejmi diže ruke. „Skinite miove lance.“

Arzvikov smeh beše suv kao hartija.Nešto ovde mnogo ne valja. Džejmi

ne pokaza svoju nelagodu, već se samoosmehnu. „Rekao sam nešto smešno?“

Beznosi se iskezi. „Ti si neštonajsmešnije što sam vido, još otkako jeGrizač odgrizo sise onoj obrednici.“

„Ti i tvoj otac ste izgubili previšebitaka“, objasni Dornjanin. „Morali smoda zamenimo lavlje krzno vučjim.“

Arzvik raširi ruke. „Timeon hoće dakaže kako Hrabri drugari više nisu u

službi kuće Lanistera. Sada služimolorda Boltona, i Kralja na Severu.“

Džejmi mu se hladno, prezrivoosmehnu. „А ljudi pričaju da je mojačast sranje?“

Arzviku se ta primedba nije dopala.Na njegov znak, dvojica Lakrdijašazgrabiše Džejmija za ruke, a Rordž muzari oklopljenu pesnicu u stomak. Kadase Džejmi presamiti, stenjući, čudevojčuru kako se buni: „Stanite, nesmete mu nauditi! Ledi Kejtlin nas jeposlala u zamenu za taoce, on je podmojom zaštitom...“ Rordž ga ponovoudari, izbivši mu vazduh iz pluća.Brijena polete za svojim mačem, koji jeležao na dnu potoka, ali je Lakrdijašizgrabiše pre nego što stiže da ga uhvati.

Bila je toliko snažna da su tek četvoricaljudi uspeli da je savladaju, a zatim ikrvnički prebiju.

Na kraju je devojčurino lice bilojednako nateklo i krvavo kao što jesigurno bilo i Džejmijevo, a izbili su joji dva zuba. Od tog se nimalo nijeprolepšala. Dvoje zarobljenika su,teturave i krvave, proveli kroz šumu dokonja, a Brijena je pri tom i šepala zbograne u butini koju joj je on naneo.Džejmi ju je žalio. Noćas će izgubitidevičanstvo, u to nije sumnjao. Onaj gadbez nosa će je sigurno silovati, averovatno i još neki posle njega.

Dornjanin ih je vezao leđa uz leđa naBrijeninom teglećem kljusetu dok suostali Lakrdijaši skidali Kliosa Freja do

gole kože i delili njegovu imovinu.Rordž je dobio krvavi ogrtač s gordimsimbolima Lanistera i Freja. Strele suprobile i kule i lavove.

„Nadam se da si srećna, devojčuro“,prošapta Džejmi Brijeni. Nakašlja se, iispljunu usta puna krvi. „Da si mi dalaoružje, nikada nas ne bi zarobili.“ Onamu ne odgovori. E, ovo je kučkatvrdoglava kao svinja, pomisli on. Ali ihrabra, da. To je morao da joj prizna.„Kada se noćas ulogorimo, silovaće te, ito ne jednom.“, upozori je on. „Bolje dase ne otimaš. Ako se budeš borila,izgubićeš još nešto sem dva-tri zuba.“

Oseti kako se na te reči Brijeninaleđa koče. „Tako bi ti postupio da sižena?“

Da sam žena, bio bih Sersei. „Dasam žena, naterao bih ih da me ubiju. Alinisam.“ Džejmi potera konja u kas.„Arzviče! Reč!“

Suvi najamnik u otrcanom kožnomplastu zaustavi konja, a onda im sepribliži. „Šta želiš od mene, ser? I pazina jezik da te ne bih ponovo kaznio.“

„Zlato“, reče Džejmi. „Voliš zlato?“Arzvik ga je proučavao

zakrvavljenim očima. „Ume da budekorisno, moram da priznam.“

Džejmi uputi Arzviku pogled punrazumevanja. „Sve zlato Livačke stene.Zašto bi u njemu uživao Jarac? Zašto nasne povedeš u Kraljevu Luku i sam uzmešmoj otkup? I njen, ako hoćeš. Oporjezovu Safirnim ostrvom, to mi je neka

devica jednom rekla.“ Devojčura se nato promeškolji, ali oćuta.

„Smatraš me to za izdajnika?“„Naravno. A šta bi drugo bio?“Na delić trena Arzvik razmisli o

predlogu. „Kraljeva Luka je daleko, a unjoj je tvoj otac. Lord Tivin može danam zameri što smo prodali Harendvorlordu Boltonu.“

Pametniji je nego što izgleda.Džejmi se nadao da će obesiti đubre sdžepovima punim zlata. „Mog ocaprepusti meni. Sredi ću ti kraljevskopomilovanje za sve zločine. Srediću tida postaneš vitez.“

„Ser Arzvik“, reče čovek, uživajući uzvuku tih reči. „Kako bi samo mojadraga žena bila ponosna da to čuje. Šteta

što sam je ubio.“ On uzdahnu. „А šta ćebiti s našim hrabrim lordom Vargom?“

„Da ti otpevam strofu ’Kiša nadKastamirom’? Jarac neće biti takohrabar kada ga se moj otac dočepa.“

„А kako će to da uradi? Zar su ruketvog oca toliko dugačke da nas zgrabe ipreko zidina Harendvora?“

„Ako bude potrebno.“ Čudovišnaludost kralja Harena je i ranije pala, imoći će da padne ponovo. „Zar si tolikabudala da misliš kako jarac možepobediti lava?“

Arzvik se okrenu i lenjo ga ošamari.Čista i opuštena drskost tog čina bila jegora od samog udarca. On me se ne boji,shvati Džejmi, osetivši jezu. „Dovoljnosam čuo, Kraljeubico. Stvarno bi trebalo

da sam velika budala pa da verujemobećanjima krivokletnika kao što si ti.“Rekavši to, obode konja i odjuri napred.

Eris, pomisli Džejmi besno. Sve seuvek vraća na Erisa. Njihao se odpokreta svog konja, želeći da ima mač.Dva mača bi bila još bolja. Jedan zadevojčuru, a jedan za mene. Poginulibismo, ali bismo ih polovinu poveli sasobom u pakao. „Zašto si im rekao da jeOporje Safirno ostrvo?“ - prošaptaBrijena kada se Arzvik udalji. „Mislićeda mi je otac bogat draguljima...“

„Moli se da u to poveruje.“„Zar je svaka tvoja reč laž,

Kraljeubico? Oporje se zove Safirnoostrvo zbog plavetnila njegovih voda.“

„Vikni to malo glasnije, devojčuro,

mislim da te Arzvik nije čuo. Što presaznaju da nisi vredna prevelikogotkupa, to će silovanja pre početi.Jahaće te svaki od njih, ali šta te briga?Samo zatvori oči, raširi noge, i zamišljajza svakoga od njih da je Renli.“

Hvala bogovima, zaćutala je na nekovreme.

Dan se beše skoro okončao kada sunašli Varga Houta kako pljačka maloobredište sa još desetak svojih Hrabrihdrugara. Raznobojni prozori su biliporazbijani, rezbareni drveni bogoviizvučeni na svetlost dana. NajdebljiDotrak koga je Džejmi u životu videosedeo je na Majčinim grudima, vrhomnoža kopajući oči od kalcedona. Ublizini, mršavi proćelavi obrednik visio

je naglavačke sa grane velikog kestena.Tri Hrabra drugara koristila su njegovleš kao streličarsku metu. Jedan od njihje sigurno bio vešt, pošto su mrtvacu izoba oka štrčale strele.

Kada najamnici ugledaše Arzvika izarobljenike, začu se poklič na pet-šestrazličitih jezika. Jarac je sedeo krajvatre i jeo napola pečenu pticu s ražnja,a mast i krv curili su mu niz prste udugačku retku bradicu. On obrisa šake otuniku i ustade.

„Hvajeubico“, zabalavi. „Moj flfavobjenih.“

„Moj gospodaru, ja sam Brijena odOporja“, viknu devojčura. „Ledi KejtlinStark mi je naredila da isporučim serDžejmija njegovom bratu u Kraljevu

Luku.“Jarac je ravnodušno pogleda.

„Utifajte je.“„Počuj me“, zavapi Brijena kada

Rordž odseče užad koja su je vezivalaza Džejmija, „u ime Kralja na Severu,kralja kome služite, molim vas,saslušajte...“

Rordž je svuče s konja i stade da jeudara nogama. „Pazi da joj ne polomišneku kost“, dobaci mu Arzvik.„Konjolika kučka je vredna safira kolikoje teška.“

Dornjanin Timeon i smrdljiviIbenežanin svukoše Džejmija sa sedla igrubo ga gurnuše ka vatri. Ne bi mu biloteško da zgrabi balčak mača jednoga odnjih dok su ga gurali, ali bilo ih je

previše, a on je još bio u okovima.Možda bi i posekao jednog ili dvojicu,ali bi na kraju poginuo. Džejmi još nijebio spreman da pogine, a pogotovo ne zanekoga poput Brijene od Oporja.

„Ovo je fvavan dan“, reče VargoHout. Oko vrata mu je visio lanac odpovezanih novčića, novčića raznihveličina i boja, livenih i kovanih, slikovima kraljeva, čarobnjaka, bogova idemona, i svakojakih čudnih zveri.

Novčići iz svih zemalja u kojima seborio, priseti se Džejmi. Pohlepa je putdo ovog čoveka. Ako je jednom izdao,izdaće ponovo. „Lorde Vargo, pogrešiosi što si napustio službu mog oca, alinije kasno da se to ispravi. Platiće tidobro za mene, to sigurno znaš.“

„О, da“, kaza Vargo Hout. „Pola flatau Vivafhoj fteni fu dobiti. Avi mu pvvomovam poflati povuhu.“ Onda reče neštona svom skliskom jarčevskom jeziku.

Arzvik ga gurnu u leđa, a luda ukariranoj ružičasto-zelenoj odori izbi munoge. Kada pade na zemlju, jedan odstrelaca zgrabi lanac između njegovihšaka i povuče mu ruke napred. DebeliDotrak odloži nož i isuka ogromnizakrivljeni arak, opako oštru kosu-mačkoju su voleli gospodari konja.

Hoće da me uplaše. Luda skočiDžejmiju na leđa, kikoćući se, dok seDotrak gegao ka njemu. Jarac hoće dase upišam u čakšire i molim ga zamilost, ali to zadovoljstvo mu nikadaneću priuštiti. On je Lanister od

Livačke stene, lord zapovednik Kraljevegarde, nijedan najamnik ga neće nateratida vrišti.

Sunčeva svetlost srebrnasto zaigra nasečivu kada arak udari, gotovo prebrzoza ljudsko oko. A Džejmi vrisnu.

ARJAMala četvrtasta utvrda bila je prava

ruševina, kao i veliki sedi vitez koji je unjoj živeo. On beše tako star da nijerazumeo njihova pitanja. Šta god mugovorili, samo bi se osmehivao imrmljao: „Branio sam most od serMejnarda. Crvenu kosu i crnu narav jeon imao, ali nije mogao da me pomeri.Šest sam ljutih rana zadobio pre nego štosam ga pogubio. Šest!“ Meštar koji se zanjega brinuo srećom beše mlad čovek.Nakon što je stari vitez zaspao u stolici,on ih povede u stranu i reče: „Bojim seda tražite duha. Odavno nam je stiglaptica, ima tome bar šest meseci.

Lanisteri su uhvatili lorda Berika ublizini Božjeg oka. Obesili su ga.“

„Jeste, obesili su ga, ali ga je Torosskinuo s drveta pre nego što jeizdahnuo.“ Limov slomljeni nos nije bioviše tako crven i natečen kao pre, ali jeloše srastao, od čega mu je liceizgledalo iskrivljeno. „Našeg lorda jeteško ubiti, veoma teško.“

„А izgleda da ga je i teško naći“, kazameštar. „Jeste li pitali Gospu od Lišća?“

„Pitaćemo“, odgovori Zelenobradi.Narednog jutra, dok su prelazili

kameni mostić iza utvrde, Džendri sezapita da li je to most na kome se staracnekada davno borio. Niko nije znao damu odgovori. „Verovatno jeste“, rečeTalični Džek. „Ne vidim druge

mostove.“„Znali bismo zasigurno, da postoji

pesma“, reče Tom Sedamžica. „Jednadobra pesma, i znali bismo ko je bio serMejnard i zašto je tako silno želeo dapređe most. Siroti stari Ličester bimožda bio čuven kao Zmajvitez da jesamo imao dovoljno pameti da držipevača.“

„Sinovi lorda Ličestera su izginuli uRobertovoj buni“, progunđa Lim. „Jednina jednoj, drugi na drugoj strani. On jetada skrenuo. Nikakva prokleta pesma tuneće pomoći.“

„Šta je to meštar hteo da kaže, o nekojGospi od Lišća?“ - upita Arja Angijadok su jahali.

Strelac se osmehnu. „Čekaj pa ćeš

videti.“Tri dana kasnije, dok su jahali kroz

žutu šumu, Talični Džek skide rog i dunusignal, drugačiji nego pre. Zvuk tek štoje zamro kada se lestvice od užadispustiše s grana. „Vežite konje i idemogore“, reče Tom, zapevajući reči.Popeše se u tajno selo u visokimgranama, lavirint mostića od konopaca ikućica prekrivenih mahovinom,skrivenih iza crvenih i zlatnih zidova, iodvedoše ih do Gospe od Lišća, kaoprut mršave sedokose žene obučene ugrubo sukno. „Ne možemo ostati ovdejoš dugo, pošto je jesen stigla“, kaza imona. „Desetak vukova spustilo se nizHejfordski drum pre devet dana, lovilisu. Da su digli pogled, videli bi nas.“

„Nisi videla lorda Berika?“ - upitaTom Sedamžica.

„Mrtav je.“ Zvučala je kao da joj jemuka. „Planina ga je uhvatio i zario mubodež u oko. Jedan brat prosjak nam jeto rekao. Čuo je to od čoveka koji je svevideo svojim očima.“

„То je stara i bajata priča, i lažna“,reče Lim. „Gospodara munju nije takolako ubiti. Ser Gregor mu je moždaisterao oko, ali se od toga ne umire. EvoDžeka da ti kaže.“

„Ра, ja nisam“, reče jednooki TaličniDžek. „Mog oca su obesili lovočuvarilorda Pajpera, brata Vota su mi poslalina Zid, a Lanisteri su mi pobili ostalubraću. Oko, to nije ništa.“

„Kuneš se da nije mrtav?“ Žena

stegnu Limovu ruku. „Blagosloven bio,Lime, to su najbolje vesti u poslednjihpola godine. Nek ga Ratnik brani, a icrveni sveštenik.“

Sledeće noći su našli sklonište nazgarištu nekog obredišta, u spaljenomselu zvanom Isplesište. Samo krhotinebehu ostale od raznobojnih prozora, astari obrednik koji ih je dočekao kaza dasu pljačkaši odneli čak i Majčinuskupocenu odoru, Staričinu pozlaćenusvetiljku i Očevu srebrnu krunu.„Odsekli su i Devičine grudi, mada subile od običnog drveta“, reče im on. „Аi oči, oči su bile od ahata i lapis-lazulijai sedefa, iskopali su ih noževima. Nekaim se Majka svima smiluje.“

„Čije je to delo?“ - upita Lim

Limunplašt. „Lakrdijaša?“„Ne“, odgovori starac. „Severnjaci su

bili. Divljaci koji se klanjaju drveću.Tražili su Kraljeubicu, tako su rekli.“

Arja ga je čula, i grizla usnu. Osećalaje Džendrijev pogled na sebi. A odnjega bes i sramom.

Desetak ljudi je živelo u podrumuispod obredišta, među paučinom ikorenjem i slomljenim vinskimburićima, ali ni oni nisu imali glasa oBeriku Donderionu. Čak ni njihov vođa,koji je nosio čađav oklop i grubooslikanu munju na plaštu. KadaZelenobradi vide da ga Arja gleda,nasmeja se i reče: „Gospodar munja jesvugde i nigde, mršavice veverice.“

„Nisam ja veverica“, pobuni se ona.

„Uskoro ću biti odrasla žena. Napunićudeset i jednu godinu.“

„Onda pazi da se ne udaš za mene!“On pokuša da je zagolica ispod brade,ali ga Arja pljusnu po glupavoj šaci.

Lim i Džendri su te noći igrali dominesa svojim domaćinima, dok je TomSedamžica pevao luckastu pesmu o BenuGolemom Trbuhu i prvoobrednikovojguski. Angi je pustio Arju da probanjegov luk, ali koliko god grizla usnu,nije mogla da ga napne. „Treba ti lakšiluk, moja gospo“, reče pegavi strelac.„Ako u Brzorečju ima odležalog drveta,mogao bih i da ti ga napravim.“

Tom ga začu i prekide pesmu. „Ti simlada budala, Strelče. Ako budemo išliu Brzorečje, biće to samo da uzmemo

otkup za nju, i nećeš imati vremena dasediš naokolo i praviš lukove. Budisrećan ako se izvučeš s glavom naramenima. Lord Hoster je vešaoodmetnike dok se ti još nisi ni brijao. Aonaj njegov sin... čoveku koji mrzimuziku ne može se verovati, oduvek totvrdim.“

„Ne mrzi on muziku“ , kaza Lim, „većtebe, budalo.“

„Ра, za to nema razloga. Cura je htelada od njega napravi muškarca, nisam jakriv što se previše napio, pa nije mogaoda obavi posao“

Lim frknu kroz slomljeni nos. „Ti si otome spevao pesmu, ili neki drugimagarac zaljubljen u zvuk sopstvenogglasa?“

„Ја sam je otpevao samo jednom“,požali se Tom. „А ko kaže da je pesmauopšte o njemu? Bila je to pesma oribi.“

„Mlitavoj ribi“, nasmeja se Angi.Arju nije bilo briga o čemu su

Tomove glupave pesme. Okrenu seHarvinu. „Šta je to hteo da kaže ootkupu?“

„Silno nam trebaju konji, moja gospo.Kao i oklopi. Mačevi, štitovi, koplja.Sve što se može kupiti za zlatnike. Da, iseme za sejanje. Zima dolazi, sećaš se?“On je dodirnu ispod brade. „Nećeš bitiprvi visokorođeni sužanj koga smoprodali za otkup. A nadam se - niposlednji.“

To je bar bilo istina, znala je Arja.

Vitezove su stalno zarobljavali iotkupljivali, a ponekad i žene. Ali štaako Rob ne bude hteo da plati njihovucenu? Ona nije čuveni vitez, akraljevima bi kraljevstvo trebalo dabude važnije od sestara. A šta će rećinjihova gospa majka? Želi li ona jošnjen povratak, posle svega šta jeuradila? Arja je grickala usnu irazmišljala.

Narednog dana su dojahali do brdazvanog Visoko srce, koje je stvarno bilotoliko visoko da se Arji činilo kako snjegovog vrha vidi pola sveta. Oko vrhaje stajao prsten ogromnih belih panjeva,sve što je ostalo od kruga nekada moćnihčuvardrva. Arja i Džendri obiđoše okobrda da ih prebroje. Bilo ih je trideset i

jedno, a neka behu toliko široka da bimogla na njima da spava.

Visoko srce je bilo sveto Deci šume,rekao joj je Tom Sedamžica, i nekenjihove čarolije još su se tu držale.„Ljudima koji su ovde prespavali nikadase ništa loše nije desilo“, rekao jepevač. Arja pomisli kako to mora bitiistina; brdo beše tako visoko, a okolnezemlje tako ravne da neprijatelj nijemogao neopaženo da se prikrade.

Seljani iz tog kraja izbegavaju brdo,rekao joj je Tom; pričalo se da gapohađaju duhovi Dece šume koja su tuizginula kada je kralj Andala, po imenuEreg Rodoubica, posekao njihovu šumu.Arja je znala za Decu šume, a i zaAndale, ali je duhovi nisu plašili.

Nekada se krila u kripti Zimovrela, kadaje bila mala, i igrala se igara dođi-u-moj-zamak i čudovišta i devica međukamenim kraljevima na njihovimprestolima.

Pa ipak, te noći joj se dlačice napotiljku naježiše. Zaspala je, ali ju jeoluja probudila. Vetar je podigaopokrivač s nje i oduvao ga u žbunje.Kada je otišla po njega, začula jeglasove.

Kraj žeravica logorske vatre videla jeToma, Lima i Zelenobradog kakorazgovaraju s nekom sićušnom ženom, zastopu nižom od Arje i starijom od StareNen, pogrbljenom i smežuranom,oslonjenom na čvornovat crni štap. Belakosa dopirala joj je gotovo do zemlje.

Na naletu vetra bi se digla i zavijorilaoko njene glave poput oblaka. Koža jojbeše još i belja, boje mleka, a Arji sečinilo da su joj oči crvene, mada je tobilo teško proceniti iz žbunja. „Staribogovi se komešaju, i ne daju mi sna“,čula je ženu kako govori. „U snu samvidela senku usplamtelog srca kakokolje zlatnog jelena, da. Sanjala samčoveka bez lica, što čeka na zanjihanommostu. Na ramenu mu beše utopljenavrana, a s krila joj lelujahu morsketrave. Sanjala sam o nabujaloj reci i ženikoja je bila riba. Mrtva je plutala, scrvenim suzama na obrazima, ali kadajoj se oči otvoriše, o, probudih se odstrave. Sve sam to sanjala, i još. Imate lidarova za mene, da mi platite za moje

snove?“„Snovi“, progunđa Lim Limunplašt,

„kakva je korist od snova? Žene ribe iutopljene vrane. I ja sam sinoć sanjao.Ljubio sam jednu služavku iz krčme kojusam nekada znao. Hoćeš li ti meni za toda platiš, starice?“

„Služavka je mrtva“, prosikta žena.„Samo je crvi mogu ljubiti sada.“ Aonda Tomu Sedamžici reče: „Dajte mipesmu ili odlazite.“

I tako joj je pevač pevao, tako tiho itužno da je Arja čula samo odlomkereči, mada joj je melodija bila nekakopoznata. Kladim se da bi Sansa znalaovu pesmu. Njena sestra ih je sve znala,čak je umela pomalo i da svira, a lepo ije pevala. Ja sam uvek umela samo da

izvikujem reči.Narednog jutra od male bele žene ne

beše ni traga. Dok su sedlali konje, Arjaupita Toma Sedamžicu da li Deca šumejoš obitavaju na Visokom srcu. Pevač senasmeja. „Videla si je, je li tako?“

„Jeli ona bila duh?“„Da li se duhovi žale na kostobolju?

Ne, ona je samo kepec. Al’ je mnogočudna, a ima i urokljivo oko. Ipak, znamnogo šta što nikako ne bi mogla znati, aponekad će ti nešto od toga i reći ako jojse dopadneš.“

„Ti si joj se dopao?“ - upita Arjasumnjičavo.

Pevač se nasmeja. „Bar moj glas, akoništa drugo. Uvek me, međutim, tera dapevam istu prokletu pesmu. To i nije

loša pesma, pazi, ali ja znam i mnogedruge, jednako dobre.“ Odmahnuglavom. „Nije bitno. Na tragu smo.Kladim se da ćeš uskoro upoznatiTorosa i Gospodara munju.“

„Ako ste vi njihovi ljudi, zašto se odvas kriju?“

Na to Tom Sedamžica zakolutaočima, ali joj Harvin odgovori. „Ne bihto nazvao skrivanjem, moja gospo, ali jeistina, lord Berik je stalno u pokretu, iretko govori kakve su mu namere. Takoniko ne može da ga izda. Nas, ljudizakletih njemu, sada sigurno ima nastotine, možda i na hiljade, ali ne bivaljalo kada bismo ga svi pratili.Opustošili bismo zemlju, ili bi nas u biciiskasapila neka veća vojska. Ovako

raštrkani u manjim družinama, možemoda udarimo na deset mesta odjednom, ida nestanemo pre nego što neprijatelj ikrene u poteru. A kada nekoga od nasuhvate i ispituju, pa, ne možemo reći gdeje lord Berik, šta god da nam rade.“Oklevao je na tren. „Znaš šta to značikada te ispituju?“

Arja klimnu glavom. „Golicanje, takosu to zvali. Poliver i Raf i ostali.“Ispričala mu je o selu kraj Božjeg okagde su uhvatili nju i Džendrija, i kakvaje pitanja Golicač postavljao. „Ima li uselu skrivenog zlata?“ - tako bi uvekpočinjao. „Srebra, dragulja? Ima lihrane? Gde je lord Berik? Ko mu je odseljana jatak? Kuda je otišao? Kolikoljudi ima sa sobom? Koliko vitezova?

Koliko strelaca? Koliko konjanika?Kako su naoružani? Koliko imaranjenika? Kuda su otišli, kažeš?“ Odsame pomisli na to ponovo je začulakrike, i osetila smrad krvi i govana ispaljenog mesa. „Uvek je postavljao istapitanja“, reče ona odmetnicima, „ali jegolicanje menjao svakog dana.“

„Nijedno dete ne bi smelo da vidinešto tako“, prozbori Harvin kada onazavrši. „Čuli smo da je Planina kodKamenog mlina izgubio pola svojihljudi. Možda taj Golicač baš sada plutaniz Crveni krak, a ribe mu grizu lice.Ako ne, pa, to je još jedan zločin za kojiće odgovarati. Naš lord govori da je ratpočeo kada ga je desnica poslao dasprovede kraljevu pravdu nad Gregorom

Kleganijem, i da time i namerava da gaokonča.“ Potapša je po ramenu da jeumiri. „Bolje uzjaši, moja gospo. DoŽirnog dvora ima čitav dan jahanja, aliće nas tamo čekati krov nad glavom itopla hrana.“ Stvarno im je trebao čitavdan jahanja, i suton se već spuštao kadapregaziše jedan potok i naiđoše na Žirnidvor, s kamenim zidinama i velikomutvrdom od hrastovine. Njegov gospodarbeše otišao da se bori u pratnji svoggospodara, lorda Vensa, a u njegovomodsustvu vrata zamka behu zatvorena iojačana. Ali je njegova gospa suprugabila stara poznanica Toma Sedamžice, aAngi reče da su nekada bili i ljubavnici.Angi je često jahao kraj Arje; bio joj jebliži po uzrastu od bilo koga drugog sem

Džendrija, i pričao joj je zabavne pričeo Dornskim krajinama. Ali je nijeprevario. Nije mi on prijatelj. Samo medrži na oku da ne bih opet pobegla. Pa,i Arja je umela da gleda. To je naučilaod Sirija Forela.

Ledi Smolvud je ljubazno primilaodmetnike, mada ih je pošteno izgrdilašto kroz rat vodaju jednu maludevojčicu. Još se više razbesnela kadaje Limu izletelo da je ona visokorođena.„Kо je obukao siroto dete u teBoltonove krpe?“ - upitala ih je ljutito.„Taj grb... mnogi bi je ljudi obesili a dane trepnu, samo zato što na grudima nosiodranog čoveka.“ Arju zgrabiše iodvedoše na sprat, ubaciše je u kadu ipotopiše u vrelu vodu. Služavke ledi

Smolvud je tako žestoko oribaše da jojse činilo da su je stvarno odrale. Čak suje i namazale nečim što je smrdelo nacveće.

A posle toga su uporno zahtevale dase obuče u žensku odeću, smeđe vunenečarape i lagani laneni haljetak, a prekotoga svetlozelenu haljinu s žirovimaizvezenim na grudima smeđim koncem, iobrubljenu sa još žirova. „Moja baba-tetka je obrednica u majčindomu uStarigradu“, reče ledi Smolvud dok sužene šnirale haljinu na Arjinim leđima.„Kći sam poslala tamo kada je ratpočeo. Nema sumnje da će joj biti malekada se vrati. Voliš li ples, dete? MojaKarelin veoma lepo pleše. A prelepo ipeva. U čemu si ti vešta?“

Arja povuče nogom po rogozinama.„Hm... vešta sam s Iglom.“

„То baš smiruje, zar ne?“„Ра“, reče Arja, „ne onako kako ja to

radim.“„Ne? Mene je uvek smirivalo. Bogovi

svima nama daju poneki mali dar, i mimoramo da ga iskoristimo, tako je mojatetka uvek govorila. Svaki čin može bitimolitva ako ga uradimo iz sveg srca. Zarto nije ljupka misao? Priseti je sesledeći put kada budeš vezla iglom.Vežbaš li svaki dan?“

„Vežbala sam, sve dok nisam izgubilaIglu. Nova mi nije tako dobra.“

„U ovakva vremena, moramo da sesnalazimo s onim što imamo.“ LediSmolvud joj popravi prslučić haljine.

„Sada izgledaš kao prava mlada gospa.“Ja nisam gospa, požele Arja da jojkaže, ja sam vučica.

„Ne znam ko si, dete“, reče žena, „аtako je možda i najbolje. Neka važnaličnost, bojim se.“ Popravi joj kragnu.„U ovakva vremena, bolje je bitinevažan. Kada bih samo mogla da tezadržim ovde kod sebe! To, međutim, nebi bilo bezbedno. Imam zidove, alipremalo ljudi da ih brane.“ Onauzdahnu.

Kada završiše s Arjinim pranjem ičešljanjem i oblačenjem, dođe vreme dase u dvorani posluži večera. Ugledavšije, Džendri prasnu u takav smeh da muvino poteče na nos, i umiri se tek kadaga Harvin ćušnu po uhu. Obrok beše

jednostavan, ali obilan; ovčetina ipečurke, crni hleb, pire od graška ipečene jabuke sa žutim sirom. Kadasluge skloniše hranu i odoše,Zelenobradi tiho upita da li je gospačula neke vesti o Gospodaru munji.

„Vesti?“ Ona se osmehnu. „Bili suovde, nema tome ni dve sedmice. On ijoš njih desetak, terali su ovce. Nisammogla očima da poverujem. Toros mi jedao tri u znak zahvalnosti. Jednu stevečeras pojeli.“

„Toros tera ovce?“ Angi prasnu usmeh.

„Priznajem, to je bio čudan prizor, alije Toros tvrdio da kao sveštenik ume dapredvodi stado.“

„Da, a pogotovo da ga šiša“, nasmeja

se i Lim Limunplašt.„Neko bi od toga mogao da speva

mnogo lepu pesmu.“ Tom okinu žicu naharfi.

Ledi Smolvud ga prostreli pogledom.„Neko ko možda ne rimuje slon saDonderion. I ko ne svira ’O lezi, mojamila curo, u visoku travu’ svakojmlekarici u okrugu, i ko nije dve takveostavio sa stomacima do zuba.“

„Bila je to ’Daj da se napijem tvojelepote’“, reče Tom braneći se, „аmlekarice uvek vole da je čuju. Kao štoje jednom volela i izvesna visokorođenagospa, ako se dobro sećam. Ja sviramšta ljudi vole.“

Nozdrve joj se besno raširiše. „Rečnezemlje su pune devica koje su te volele,

sve piju čaj od vrbene. Čovek tvojihgodina bi trebalo da zna da semeprosipa na njihove stomake. Ljudi će teuskoro prozvati Tom Sedamsinova.“

„Zapravo“, odgovori Tom, „brojsedam sam prešao pre mnogo godina. Ato su sve dobri momci, pevaju umilno koslavuji.“ Očigledno nije više želeo dapriča o tome.

„Da li je lord rekao kuda ide, mojagospo?“ - upita Harvin.

„Lord Berik nikada ne govori osvojim namerama, ali dole kod Kamenogobredišta i Šume tri novčića vlada glad.Tamo bih ga potražila.“ Ona otpi gutljajvina. „Najbolje da znate, imala sam imanje prijatne posetioce. Čopor vukovaje došao i zavijao mi pred kapijama,

mislili su da ovde krijem DžejmijaLanistera.“

Tom prestade da prebira po žicama.„Onda je to, znači, istina, Kraljeubica jeopet na slobodi?“

Ledi Smolvud ga prezrivo pogleda.„Sumnjam da bi ga tražili da je i daljeokovan u dubinama Brzorečja.“

„Šta im je moja gospa rekla?“ - upitaTalični Džek.

„Ра, rekla sam da mi je ser Džejmi gou krevetu, ali da sam ga previše izmorilada bi sišao. Jedan se usudio da menazove lažljivicom, tako da smo ihoterali strelama. Verujem da su krenuliza Garavu okuku.“

Arja se nemirno promeškolji nasedištu. „Kakvi su to severnjaci tražili

Kraljeubicu?“Ledi Smolvud kao da se iznenadi što

je i ona progovorila. „Nisu mi sepredstavili, dete, ali su bili odeveni ucrno, s belim suncem na grudima.“

Belo sunce na crnom je simbol lordaKarstarka, pomisli Arja. To su biliRobovi ljudi. Pitala se jesu li još blizu.Ako bi uspela da pobegne odmetnicima inađe ih, možda bi je poveli majci uBrzorečje...

„Jesu li rekli kako je Lanister uspeoda pobegne?“ - upita Lim.

„Jesu“, odgovori ledi Smolvud.„Mada im nisam poverovala ni reč.Tvrdili su da ga je ledi Kejtiinoslobodila.“

To je Toma toliko prenerazilo da je

pokidao žicu. „Ма daj“, izusti on. „То jeludilo.“

To nije istina, pomisli Arja. To nemože biti istina.

„I ja isto mislim“, reče ledi Smolvud.Tada se Harvin priseti Arje. „Ovakve

priče nisu za tvoje uši, moja gospo.“„Ne, hoću da čujem.“Odmetnici behu uporni. „Idi nekud,

mršavice veverice“, kaza Zelenobradi.„Budi dobra mala gospa i idi da se igrašu dvorištu dok mi pričamo.“

Arja ode besnim koracima, i zalupilabi vrata da ne behu tako teška. Na Žirnidvor spuštala se tama. Nekoliko bakljigorelo je na zidovima, ali to beše sve.Kapija malog zamka beše zatvorena, snamaknutim rezama. Obećala je Harvinu

da neće ponovo pokušati bekstvo, znalaje, ali je to bilo pre nego što su počelida pričaju laži o njenoj majci.

„Arja?“ Džendri je izašao za njom.„Ledi Smolvud kaže da ovde imakovačnica. Hoćeš da je pogledamo?“

„Ako ti hoćeš.“ Nije imala šta drugoda radi.

„Taj Toros“, reče Džendri dok suhodali kraj štenara, „је li to isti onajToros što je živeo u zamku u KraljevojLuci? Crveni sveštenik, debeo, obrijaneglave?“

„Mislim da jeste.“ Arja nije pamtilada je u Kraljevoj Luci ikada govorila sTorosom, ali je znala ko je on. DžalabarKso i on bili su najživopisniji likovi naRobertovom dvoru, a Toros je bio i

veliki kraljev prijatelj.„Neće me se setiti, ali je imao običaj

da dolazi u našu radionicu.“ KovačnicaSmolvuda već duže vreme ne bešekorišćena, mada je kovač uredno okačiosvoj alat o zid. Džendri upali sveću ipostavi je na nakovanj, a zatim uzemašice. „Moj majstor ga je uvek grdiozbog upaljenih mačeva. Govorio bi dase tako ne postupa s dobrim čelikom, alitaj Toros nikada nije koristio dobarčelik. Samo bi umočio neki jeftin mač udivlju vatru, i zapalio ga. To je samoalhemičarski trik, govorio je mojmajstor, ali je plašilo konje i ponekogneiskusnog viteza.“

Ona se namršti, pokušavajući da sepriseti da li je njen otac ikada govorio o

Torosu. „On se ne ponaša bašsveštenički, zar ne?“

„Ne“, priznade Džendri. „MajstorMot je govorio da je Toros u pićumogao da nadmaši čak i Roberta. Rekaoje da su slični kao jaje jajetu,proždrljiva i pijanci.“

„Ne bi smeo za kralja da kažeš da jepijanac.“ Kralj Robert je možda mnogopio, ali je bio prijatelj njenog oca.

„Govorio sam o Torosu.“ Džendrimahnu mašicama kao da će je uštinuti zalice, ali mu Arja odbi ruku. „Voleo jegozbe i turnire, zato je bio tako dragkralju Robertu. A bio je i hrabar. Kadasu probili zidine Hridi, prvi je jurnuokroz pukotinu. Borio se jednim od svojihplamenih mačeva, palio je gvozdenljude

svakim udarcem.“„Volela bih da imam plameni mač.“

Arja je mogla da se priseti mnogih ljudikoje bi želela da zapali.

„То je samo trik, rekao sam ti. Divljavatra urniše čelik. Moj majstor jeTorosu prodavao novi mač posle svakogturnira. Svaki put su se prepirali okocene.“ Džendri okači mašice na mesto iuze teški čekić. „Majstor Mot je rekaoda je došlo vreme da iskujem svoj prvidugački mač. Dao mi je vrstan komadčelika, i tačno sam znao kako ću daoblikujem sečivo. Samo, došao je Joren,i poveo me za Noćnu stražu.“

„Još možeš da kuješ mačeve akoželiš“, reče Arja. „Možeš da ih kuješ zamog brata Roba kada dođemo u

Brzorečje.“„Brzorečje.“ Džendri spusti čekić i

pogleda je. „Sada izgledaš drugačije.Kao prava devojčica.“

„Izgledam kao hrast, sa svim ovimglupavim žirovima.“

„Ali lepo. Kao lep hrast.“ On sepribliži i njušnu je. „Čak i lepo mirišeš,za promenu.“

„А ti ne. Ti smrdiš.“ Arja ga gurnu nanakovanj i pokuša da pobegne, ali jeDžendri uhvati za ruku. Ona ubaci svojunogu među njegove i saplete ga, ali je onpovuče dole sa sobom, i otkotrljaše sepreko poda kovačnice. Bio je veomasnažan, ali je ona bila brža. Svaki putkada bi pokušao da je stegne, izmigoljilabi se i udarila ga. Džendri se samo

smejao na udarce, od čega je onabesnela. Konačno joj je jednom rukomuhvatio oba članka, a drugom počeo daje golica, tako da mu Arja zari kolenomeđu noge i otrgnu se. Oboje behuprašnjavi, a jedan rukav njene glupavehaljine sa žirovima beše pokidan.„Kladim se da sada ne izgledam takolepo“, viknu ona.

Tom je pevao kada se vratiše udvoranu.

Čuj: perina mi topla, meka,u perje leći ćeš belo,u svilu ću te odenuti,okruniću ti čelo,bićeš mi srcu voljena gospa,

ja tvoga srca vlasnik,kraj mene bićeš sigurna, srećna,mač te moj štitiće časni. Kada ih ugleda, Harvin prasnu u

smeh, a Angiju se na licu ukaza onajnjegov glupavi pegavi kez, pa reče: „Јеli smo mi sigurni da je onavisokorođena dama?“ Ali LimLimunplašt odalami Džendrija po glavi.„Ako ’oćeš da se biješ, tuci se sa mnom!Ona je devojčica, i dvaput mlađa odtebe! Da je nisi više pipno, jes’ čuo štakažem?“

„Ја sam prva počela“, kaza Arja.„Džendri je samo pričao.“

„Ostavi momka, Lime“, reče Harvin.„Arja je prva počela, u to ne sumnjam.

Takva je bila i u Zimovrelu.“Tom joj namignu dok je pevao: Osmeh joj sinu, smeh joj se prosu,devici šumske tame.Odbeže deva, pa će tad reći:nije perina za me.Za me je halja od lista zlatna,za glavu venac travni,ti šumski dragan, ja šumska draga,tad ćemo biti ravni. „Ја nemam halja od zlatnog lišća“,

reče ledi Smolvud uz blag osmeh, „ali jeKarelin ostavila i druge haljine kojemogu da posluže. Hajde, dete, idemogore da vidimo šta možemo da nađemo.“

Bilo je još gore nego ranije; lediSmolvud je zahtevala da se Arja ponovookupa, kao i da joj podšišaju i operukosu; haljina u koju su je sada obuklibila je nekako ljubičasta, i ukrašenasitnim biserima. Jedino dobro beše štoje bila tako tanana da niko nije mogaoočekivati da će u njoj jahati. Zato joj jenarednog jutra za doručkom lediSmolvud dala čakšire, pojas i tuniku,kao i smeđi gunj od jelenske kože,prekriven gvozdenim zakivcima. „То sustvari moga sina“, rekla je. „Umro jekada mu je bilo sedam godina.“

„Žao mi je, moja gospo.“ Arjaiznenada oseti grižu savesti zbog nje, isramotu. „Žao mi je što sam poderalahaljinu sa žirovima. Bila je lepa.“

„Jeste, dete. I ti si lepa. Budi hrabra.“

DENERISNa sredini Trga ponosa stajala je

fontana od crvene cigle, čije su vodemirisale na sumpor, a u središtu fontanečudovišna harpija od kovane bronze.Dvadeset stopa se uvis dizala. Lice jojbeše žensko, s pozlaćenom kosom, aočima i šiljatim zubima od slonovače. Izteških grudi brizgala je žuta voda. Aliumesto ruku imala je krila slepog mišaili zmaja, noge joj behu noge orla, a izanje se dizao otrovni rep škorpije.

Harpija iz Gisa, pomisli Deni. StariGis je pao pre pet hiljada godina, ako sedobro sećala; njegove legije razbila jemoć mlade Valirije, cigleni zidovi su mu

srušeni, ulice i zdanja pretvoreni u prahi pepeo zmajplamenom, polja zasejanasolju, sumporom i lobanjama. BogoviGisa behu mrtvi kao i njegov narod; oviAstaporani behu tek mešanci, rekao jeser Džora. Čak je i giški jezik biomahom zaboravljen; gradovi trgovacarobovima govorili su visokovalirijskimjezikom svojih zavojevača, ili onim štosu od njega napravili.

Pa ipak je simbol Starog carstva ovdejoš istrajavao, mada je sa kandžibronzanog čudovišta visio lanac, saotvorenim okovima na oba kraja.Harpija iz Gisa je u kandžama imalamunju. Ovo je harpija iz Astapora.

„Poruči vesteroskoj kurvi da oboripogled“, reče trgovac robovima Kraznis

mo Nakloz robinjici koja je govorila zanjega. „Ја trgujem mesom, ne metalom.Bronza nije na prodaju. Reci joj dagleda vojnike. Čak i mutne ljubičaste očizapadnjačke divljakuše sigurno videkako su veličanstvena moja stvorenja.“

Kraznisov visokovalirijski bešeizvitoperen i otežao od gišanskogrežanja, tu i tamo začinjen žargonomtrgovaca robljem. Deni ga je sasvimdobro razumela, ali se osmehnula iprazno pogledala robinju, kao da se pitašta će sada reći.

„Dobri Gospodar Kraznis pita: zarnisu veličanstveni?“ Devojčica je dobrogovorila Zajednički jezik, bar za nekogako nikada nije bio na Vesterosu. Nije jojbilo više od deset godina, a imala je

okruglo pljosnato lice, tamnu put i zlatnenaćanske oči. Miroljubivi ljudi, tako sezvao njen narod. Svi su se slagali da odnjih postaju najbolji robovi.

„Možda bi i mogli da odgovoremojim zahtevima“, reče Deni. Ser Džorajoj je predložio da govori samo dotračkii Zajednički jezik dok je u Astaporu.Moj medved je pametniji nego štoizgleda. „Reci mi kakva im je bilaobuka.“

„Žena sa Vesterosa je zadovoljna, aliih ne hvali, da bi spustila cenu“, prenesedevojče svom gospodaru.

Kraznis mo Nakloz zaklima glavom.Mirisao je kao da se okupao umalinama, taj trgovac robovima, a bradamu je štrčala i sijala od ulja. Ima veće

grudi od mene, pomisli Deni. Videla ihje kroz tanki morskozeleni, svilom izlatom obrubljeni tokar koji je nosioobmotan oko tela i prebačen prekojednog ramena. Levom rukom jepridržavao tokar dok je hodao, dok je udesnoj imao kratki kožni bič. „Zar su svevesteroske svinje tolike neznalice?“ -požali se on. „Čitav svet zna da suNeokaljani majstori koplja i štita ikratkog mača.“ Široko se osmehnu Deni.„Reci joj šta želi da zna, robinjo, i tobrzo. Dan je vreo.“

Bar to nije laž. Dve istovetne robinjestajale su iza njih, držeći prugastusvilenu nadstrešnicu iznad njihovihglava, ali je čak i u senci Deni osećalavrtoglavicu, a Kraznis se obilato znojio.

Trg ponosa pekao se na suncu još odzore. Čak i kroz debele đonove sandalaosećala je toplotu crvenih cigala podstopalima. Talasi jare dizali su se,treperavi, tako da je stepenaste piramideAstapora oko trga videla kao u snu.

Ako su Neokaljani, međutim, iosećali vrelinu, ničim to nisu pokazivali.Kako stoje, kao da su i sami načinjeniod cigala. Jedna hiljada je izvedena izkasarni da bi ih ona pogledala.Postrojeni u deset redova od po stotinupred fontanom i njenom velikombronzanom harpijom, stajali su ukipljeni,kamenih pogleda usredsređenih predsebe. Na sebi nisu imali ničeg sem belihlanenih pregača oko struka, i kupastihbronzanih kaciga na čijim su se

vrhovima nalazili stopu dugački šiljci.Kraznis im je naredio da odlože koplja ištitove, i skinu pojaseve i postavljenetunike, tako da kraljica Vesterosa boljevidi suvu tvrdoću njihovih tela.

„Biraju ih dok su mali, po veličini,brzini i snazi“, reče joj robinja. „Obukupočinju u petoj godini. Svaki danvežbaju od svitanja do sumraka, sve dokne ovladaju kratkim mačem, štitom itrima kopljima. Obuka je izuzetnostroga, veličanstvo. Preživi je tek svakitreći dečak. To je dobro poznato. MeđuNeokaljanima se govori da je na dankada dobiju šiljastu kapu najgoreprošlost, pošto nijedna dužnost koja immože zapasti ne može biti teška kao štoim je bila obuka.“

Kraznis mo Nakloz navodno nije znaoni reči Zajedničkog jezika, ali je klimaoglavom dok je slušao, i s vremena navreme gurkao robinjicu krajem biča.„Reci joj da ovi stoje ovde već čitavunoć i dan, bez hrane ili vode. Reci joj daće stajati tako dok ne crknu, ako ja nenaredim suprotno, a kada se devetstotina i devedeset i devet sruši da umrena ciglama, poslednji će i dalje stajati, ineće se pokrenuti od svoje volje sve doksmrt ne dođe i po njega. Takva jenjihova hrabrost. Reci joj to.“

„Ја to zovem ludilom, a nehrabrošću“, reče Arstan Belobradi kadaozbiljna mala pisarka završi. Lupkao jekrajem hrastovog štapa po ciglama, kuc-kuc, kao da želi da izrazi svoje

nezadovoljstvo. Starac nije želeo dadoplove u Astapor, a nije želeo ni dakupe vojsku robova. Kraljica treba dačuje sve strane pre nego što doneseodluku. Zato ga je Deni povela sa sobomna Trg ponosa, a ne da bi je čuvao. Tosu njeni krvorodnici sasvim dobroradili. Ser Džoru Mormonta je ostavilan a Balerionu da pazi na njen narod injene zmajeve. I protiv svoje volje,zaključala je zmajeve u potpalublje.Bilo je previše opasno da ih pusti daslobodno lete iznad grada; svet je biopun ljudi koji bi ih rado ubili samo da bisebe mogli zvati zmajoubica.

„Šta je rekao smrdljivi starac?“ -upita trgovac robovima svog malogtumača. Kada mu ona prevede, on se

osmehnu i reče: „Obavesti divljake dami to zovemo poslušnošću. Drugi sumožda jači, ili brži, ili krupniji odNeokaljanih. Poneki su im čak možda iravni u veštini s mačem i kopljem ištitom. Ali nigde između mora nećešnaći poslušnije vojnike.“

„Ovce su poslušne“, kaza Arstan kadareči behu prevedene. I on je znaoponešto valirijskog, mada ne tolikokoliko Deni, ali je kao i ona glumioneznanje.

Kraznis mo Nakloz otkri svoje krupnebele zube kada mu to bi prevedeno.„Jedna moja reč i te ovce će mu prosutismrdljiva stara creva na cigle“, reče on,„ali nemoj to da kažeš. Reci mu da su tastvorenja više psi nego ovce. Jedu li pse

ili konje u tih Sedam kraljevstava?“„Više vole svinje i krave, vaša

uzvišenosti.“„Govedina. Grozno. Hrana za prljave

divljake.“Ne obazirući se na njih, Deni sporo

prođe ispred stroja robova-vojniku.Devojke su je pratile sa svilenomnadstrešnicom da bi je držale u senci, alihiljadu ljudi pred njom nije uživalo utakvoj zaštiti. Više od polovine imalo jebakarnu put i bademaste oči Dotraka iLazarina, ali ona u strojevima vide iljude iz Slobodnih gradova, zajedno sbledim Karćanima, kao ugalj crnimLetnjeostrvljanima, i drugima, čijeporeklo nije mogla da nazre. A neki suimali kožu iste jantarne nijanse kao

Kraznis mo Nakloz, i čekinjastutamnocrvenu kosu, obeležje drevnognaroda Gisa, koji je sebe zvaoharpijinim sinovima. Prodaju čak i svojrod. To nije trebalo da je iznenadi.Dotraci su radili isto kada bi kalasarnaišao na kalasar u i ravnatom moru.

Neki vojnici behu visoki, a neki niski.Procenila je da im se starost kreće odčetrnaest do dvadeset godina. Obrazi imbehu glatki, a oči svima iste, bile crne ilismeđe ili plave ili sive ili jantarne. Kaoda su jedan čovek, pomisli Deni, a ondase priseti da oni uopšte nisu muškarci.Neokaljani behu evnusi, svi doposlednjeg. „Zašto ih sečete?“ - upitaona Kraznisa posredstvom robinjice.„Čitavi ljudi su jači od evnuha, to sam

često čula.“„Evnuh koji je posečen mlad nikada

neće imati sirovu snagu nekog vašegvesteroskog viteza, to je istina“, rečeKraznis mo Nakloz kada pitanje dođe donjega. „Bik je takođe jak, ali bikovesvakog dana ubijaju u arenama. Nekadevetogodišnja devojčica je jednogubila u Džotijelovoj areni, nema tome nitri dana. Neokaljani poseduju neštobolje od snage, reci joj. Posedujudisciplinu. Mi se borimo na način Starogcarstva, da. Oni su ponovnootelotvorenje nesalomivih legija StarogGisa, savršeno poslušni, savršeno odanii potpuno neustrašivi.“

Deni strpljivo sasluša prevod.„Čak se i najhrabriji ljudi boje smrti i

sakaćenja“, reče Arstan kada devojčicazavrši.

Kada to ču, Kraznis se ponovoosmehnu. „Reci starcu da smrdi napišaćku, i da mu treba štap da hoda.“

„Stvarno, vaša uzvišenosti?“On je bočnu bičem. „Ne, ne stvarno,

jesi li ti dete ili koza kad pitaš takonešto? Reci da Neokaljani nisu ljudi.Reci da njima smrt ne znači ništa, asakaćenje i manje od toga.“ On zastadepred jednim zdepastim čovekom,Lazarinom, sudeći po izgledu, i oštro gaošinu bičem po licu, od čega ovompreko bakrenastog obraza brižnu krv.Evnuh je samo trepnuo, i stajao ikrvario. „Hoćeš još?“ - upita Kraznis.

„Ako je po volji vašoj uzvišenosti.“

Bilo je teško glumiti nerazumevanje.Deni položi šaku na Kraznisovu ruku,pre no što on stiže da ponovo digne bič.„Reci Dobrom Gospodaru da jasnovidim koliko su snažni njegoviNeokaljani, i koliko hrabro trpe bol.“

Kraznis se zakikota kada ču njene rečina valirijskom. „Reci toj neukojzapadnjačkoj drolji da hrabrost nemaništa s tim.“

„Dobri gospodar kaže da to nijehrabrost, veličanstvo.“

„Reci joj da otvori te svoje kurvinskeoči.“

„Preklinje te da pažljivo gledaš,veličanstvo.“

Kraznis priđe sledećem evnuhu ustroju, kršnom mladiću plavih očiju i

svetle kose Lisa. „Tvoj mač“, reče on.Evnuh kleknu, isuka oružje i pruži ga,balčakom napred. Beše to kratki mač,iskovan pre za ubadanje nego za sečenje,ali se činilo da je sečivo oštro kaobritva. „Ustani“, naredi Kraznis.

„Vaša uzvišenosti.“ Evnuh ustade, iKraznis mo Nakloz mu lagano kliznumačem uz torzo, ostavljajući tankucrvenu crtu preko stomaka i izmeđurebara. Onda zari vrh mača ispod širokeružičaste bradavice i poče da ga uvrće.

„Šta to radi?“ - upita Deni devojčicudok se čoveku niz grudi slivala krv.

„Reci kravi da prestane s mukanjem“,reče Kraznis, ne sačekavši odgovor.„Ovo mu neće mnogo nauditi.Muškarcima bradavice ne trebaju,

evnusima još manje.“ Bradavica jevisila na niti od kože. On zareza, i onapade na cigle, ostavivši za sobomokruglo crveno oko koje je obilnokrvarilo. Evnuh se nije pomerao, svedok mu Kraznis ne vrati mač, balčakomnapred. „Na. Gotov sam sa tobom.“

„Ovaj je srećan što ti je služio.“Kraznis se ponovo okrenu Deni.

„Vidiš, ne osećaju bol.“„Kako je to moguće?“ - zahtevala je

Deni da zna preko pisarke.„Vino hrabrosti “ dobi odgovor. „То

zapravo i nije vino, već je napravljenood smrtonosnog velebilja, larve muvekrvopije, korena crnog lotosa, i mnogihtajnih sastojaka. Piju ga uz svaki obrokod dana kada su isečeni, i svake godine

osećaju sve manje i manje. Zahvaljujućinjemu su neustrašivi u bici. A ne moguse ni udarati na muke. Reci divljakuši dasu njene tajne bezbedne kodNeokaljanih. Može ih poslati da čuvajunjena veća, pa čak i njenu ložnicu, inikada neće morati da brine šta ćenačuti.

U Junkaiju i Mirinu, evnuhe čestoprave tako što dečacima odsekumošnice, ali im ostave udove. Takvostvorenje je neplodno, ali je često jošsposobno za erekciju. Od toga može bitisamo nevolja. Mi uklanjamo i ud, i neostavljamo ništa. Neokaljani sunajčistija stvorenja na zemlji.“ Ponovose široko osmehnu Deni i Arstanu,otkrivši velike bele zube. „Čuo sam da u

Kraljevstvima zalazećeg sunca ima ljudikoji se svečano zaklinju da će biti čednii neće rađati decu, već će živeti samo zadužnost. Zar nije tako?“

„Jeste“, reče Arstan kada mudevojčica prevede pitanje. „Postojemnogi takvi redovi. Meštri iz Citadele,obrednici i obrednice koji služeSedmoro, tihe sestre mrtvih, Kraljevagarda i Noćna straža...“

„Siroti ljudi“, zareža trgovacrobovima nakon prevoda. „Ljudi nisustvoreni da tako žive. Dani su im punimučnih iskušenja, svaka budala to moravideti, i nema sumnje da većinapodlegne svojim niskim nagonima. Takonije kod naših Neokaljanih. Oni suvenčani za svoje mačeve, a način koji

vaša zakleta braća nikada neće biti.Nijedna žena ih ne može izazvati, inijedan muškarac.“

Njegova robinja prenese suštinu tihreči, samo uglađenije. „Postoje i drugekušnje, a ne samo telesne“, primetiArstan Belobradi, kada ona završi.

„Za druge ljude da, ali ne i zaNeokaljane. Pljačka ih ne zanima ništaviše od silovanja. Nemaju imovine semsvojih mačeva. Čak im ni imena nedozvoljavamo.“

„Nemaju imena?“ Deni se namršti narobinjicu. „Zar je moguće to što je dobrigospodar rekao? Oni nemaju imena?“

„Tako je, veličanstvo.“Kraznis se zaustavi ispred Gišanina

koji je mogao da mu bude viši i snažniji

brat, i mahnu bičem prema malombronzanom disku na pojasu za mač prednjegovim nogama. „То mu je ime. Pitajvesterosku drolju zna li da čita giskeglife.“ Kada Deni priznade da ne zna,trgovac robovima se okrenuNeokaljanom. „Kako se zoveš?“ - upitaga.

„Ovome je ime Crvena Buva, vašauzvišenosti.“

Devojka prenese pitanje i odgovor naZajedničkom jeziku.

„А juče, kako si se zvao?“„Crni Pacov, vaša uzvišenosti.“„Prekjuče?“„Smeđa Buva, vaša uzvišenosti.“„Pre toga?“„Ovaj se ne seća, vaša

preuzvišenosti. Plava Krastača, možda.Ili Plavi Crv.“

„Reci joj da su im svima imenatakva“, naredi Kraznis devojčici. „То ihpodseća da su sami za sebe gamad.Diskovi s imenima se bacaju u prazankovčeg na kraju svakog dana, i svakezore se nasumično izvlače.“

„Još ludila“, reče Arstan, kada to ču.„Kako čovek može svakog dana dapamti novo ime?“

„Oni koji ne mogu odbacuju se naobuci, zajedno sa onima koji ne mogu datrče čitav dan s punim rancem, uspnu seuz planinu po mrklom mraku, hodajupreko užarenog ugljevlja, ili ubijuodojče.“

6Denina usta se na to zgrčiše. Da li

je primetio, ili je slep kao što jeokrutan? Ona se brzo okrenu, pokušavšida na licu zadrži masku dok ne čujeprevod. Tek tada dozvoli sebi da upita:„Čiju to odojčad ubijaju?“

„Da bi stekao šiljastu kapu,Neokaljani mora da ode na tržnicurobova sa srebrnom markom, nađe nekouplakano novorođenče i ubije ga namajčine oči. Tako smo sigurni da unjemu nije ostalo ni trunčice slabosti.“Činilo joj se da će pasti u nesvest.Vrućina, pokuša ona da kaže sebi.„Uzmete dete iz majčinog naručja,ubijete ga dok ona gleda, i platite joj zato srebrnim novčićem?“

Kada mu robinja prevede te reči,Kraznis mo Nakloz se glasno nasmeja.

„Kakva je ovo mekana i plačljivabudala. Reci vesteroskoj drolji da jemarka za vlasnika deteta, ne za majku.Neokaljanima nije dozvoljeno dakradu.“ Lupnu bičem po nozi. „Reci jojda malo njih padne na tom ispitu. Morase priznati da im ono s psima teže pada.Svakom dečaku damo štene na dan kadaje isečen. Na kraju prve godine, mora daga zadavi. Ako neki ne može to da uradi,ubijemo ga i telo mu bacimo preživelimpsima. Ustanovili smo da je to veomasnažna lekcija.“

Arstan Belobradi je lagano lupkaoštapom po ciglama dok je to slušao. Kuckuc kuc. Lagano i ravnomerno. Kuc kuckuc. Deni vide da on skreće pogled, kaoda više ne može da podnese pogled na

Kraznisa.„Dobri gospodar je rekao da ove

evnuhe ne može izazvati ni novac nitelesna strast.“, reče Deni devojčici, „aliukoliko im neki moj neprijatelj ponudislobodu ako me izdaju...“

„Ubili bi ga na mestu, i doneli tinjegovu glavu, reci joj to“, odgovoritrgovac robovima. „Drugi robovi moguda kradu i gomilaju srebro u nadi da ćeotkupiti slobodu, ali je Neokaljani ne biprihvatili čak ni kada bi im je malakobila ponudila na dar. Oni nemajuživota van dužnosti. Oni su vojnici, i toje sve.“

„Meni vojnici i trebaju“, priznadeDeni.

„Reci joj da je onda dobro što je

došla u Astapor. Pitaj je koliku vojskuželi da kupi.“

„Koliko Neokaljanih imaš naprodaju?“

„Osam hiljada potpuno obučenih itrenutno raspoloživih. Prodajemo ihsamo po jedinicama, hiljadama ilicenturijama. Nekada smo ih prodavalipo desetinama, kao kućne stražare, ali seto pokazalo lošim. Deset je premalo.Mešaju se s drugim robovima, čak islobodnim ljudima, i zaboravljaju ko sui šta su.“ Kraznis sačeka da se toprevede na zajednički jezik, a ondanastavi. „Ova kraljica prosjaka mora dashvati da takva čudesa nisu jeftina. UJunkaiju i Mirinu, robovi mačevaocimogu se kupiti jeftinije od njihovih

mačeva, ali su Neokaljani najboljipešadinci na čitavom svetu, i svakipredstavlja mnoge godine obuke. Recijoj da su oni kao valirijski čelik,presavijan iznova i iznova i kovangodinama, sve dok nije postao snažniji iotporniji od bilo kog metala na svetu.“

„Znam za valirijski čelik“, reče Deni.„Pitaj dobrog gospodara da liNeokaljani imaju svoje starešine.“

„Moraš im postaviti sopstvenestarešine. Mi ih vežbamo da slušaju, neda misle. Ako joj treba pamet, nek kupipisare.“

„А njihova oprema?“„Mač, štit, koplje, sandale i

postavljena tunika su uključeni u cenu“,odgovori Kraznis. „Kao i šiljate kape,

naravno. Nosiće oklop koji poželiš, alićeš morati sama da ga kupiš.“

Deni nije imala više pitanja.Pogledala je Arstana. „Dugo si živeo naovom svetu, Belobradi. Sada kada si ihvideo, šta kažeš?“

„ Ka že m ne, veličanstvo“, smestaodgovori starac.

„Zašto?“-upita ona. „Slobodno reci.“Deni je mislila da zna šta će joj reći, alije želela da to čuje i robinjica, da bi iKraznis mo Nakloz kasnije saznao.

„Kraljice moja“, reče Arstan, „uSedam kraljevstava već hiljadamagodina nema robova. I stari i novibogovi drže da je ropstvo nakaznapojava. Zlo. Ako se iskrcaš u Vesterosuna čelu vojske robova, mnogi dobri ljudi

će ti se suprotstaviti samo zbog toga.Nanećeš veliku štetu svojim ciljevima, ičasti svoje kuće.“

„А ipak moram da imam nekakvuvojsku“, kaza Deni. „Dečak Džofri mineće prepustiti Gvozdeni presto ako galepo zamolim.“

„Kada dođe dan da razviješ svojebarjake, pola Vesterosa biće uz tebe“,obeća joj Belobradi. „Tvoga brataRegara još pamte, i to sa mnogoljubavi.“

„А mog oca?“ - upita Deni.Starac zastade pre no što odgovori.

„Kralja Erisa takođe pamte. Pružio jekraljevstvu mnogo godina mira.Veličanstvo, ne trebaju ti robovi.Magister Ilirio će te čuvati dok ti

zmajevi ne porastu, i slaće tajneizaslanike preko uskog mora, daustanovi koji će od velikih lordova statiuz tebe.“

„Onim istim velikim lordovima kojisu prepustili mog oca Kraljeubici, isavili koleno pred RobertomUzurpatorom?“

„Čak i oni koji su savili kolena, moguu srcima žudeti za povratkom zmajeva.“

„Mogu“, reče Deni. To je takoklizava reč, mogu. Na bilo kom jeziku.Okrenu se nazad Kraznisu mo Naklozu injegovoj robinjici. „Moram pažljivo darazmislim.“

Trgovac robovima slegnu ramenima.„Reci joj da brzo razmisli. Ima mnogodrugih kupaca. Samo pre tri dana sam

pokazao ove iste Neokaljane jednompiratskom kralju koji hoće sve da ihkupi.“

„Pirat je želeo samo stotinu, vašauzvišenosti“, ču Deni devojčicu kako mugovori.

On je bočnu držaljama biča. „Piratisu svi lažovi. Kupiće ih sve. Reci joj to,devojčice.“

Deni je znala da će uzeti mnogo višeod stotine, ako ih uopšte bude uzimala.„Podseti svog dobrog gospodara ko samja. Podseti ga da sam ja DenerisOlujrođena, Majka zmajeva, Neizgorela,zakonita kraljica Sedam kraljevstavaVesterosa. Moja krv je krv EgonaOsvajača, i stare Valirije pre njega.“

A ipak njene reči kao da ništa nisu

značile punačkom namirisanom trgovcurobovima, čak ni kada su bile prenesenena njegov vlastiti ružni jezik. „Stari Gisje vladao carstvom dok su Valirjani joštucali ovce“, zareža on na sirotu malupisarku, „а mi smo sinovi harpije.“Zatim slegnu ramenima. „Moj jezik seumara od priče ovoj ženi. Istočno ilizapadno, svejedno, prvo moraš da ihrazmaziš, i laskaš i nakljukaš slatkišimapre nego što bilo šta odluče. Pa, ako mije tako suđeno, šta da radim. Reci droljida će je Kraznis mo Nakloz rado služitiako joj zatreba vodič po našem lepomgradu... a i opslužiti je takođe, ako jeviše žena nego što izgleda.“

„Dobri gospodar Kraznis će bitinajsrećniji da ti pokaže Astapor dok

razmišljaš, veličanstvo“, reče robinja.„Poslužiću joj pihtije od psećeg

mozga, i ukusnu i bogatu čorbu odcrvenog oktopoda i nerođenog šteneta.“On obrisa usne.

„Mnoga ukusna jela se ovde mogunaći, kaže.“

„Reci joj kako su lepe piramidenoću“, režao je trgovac robovima. „Recijoj da ću lizati med sa njenih grudi, iliću joj pustiti da liže med sa mojih, akoto želi.“

„Astapor je noću prelep,veličanstvo“, reče robinjica. „Dobrigospodari pale svilene svetiljke nasvakom stepeniku, tako da piramidekupaju raznobojna svetla. Barke zauživanje brode Crv-rekom, sviraju tihu

muziku, i zastaju kod ostrvaca radi hranei vina i drugih zadovoljstava.“

„Pitaj je želi li da vidi naše arene“,dodade Kraznis. „U Dukorovoj areni ćevečeras biti lepa predstava. Medved i trimala dečaka. Jedan dečak će biti uvaljanu med, drugi u krv, a treći u trulu ribu, imogla bi da se kladi koga će medvedprvog pojesti.“

Kuc kuc kuc, ču Deni. Lice ArstanaBelobradog beše mirno, ali mu je štapodzvanjao besom. Kuc kuc kuc. Ona sena silu osmehnu. „Na Balerionu imamsopstvenog medveda“, kaza ona robinji,„i mogao bi on mene da pojede ako sene vratim.“

„Vidiš“, reče Kraznis kada njene rečibehu prevedene. „Žena nikada ne

odlučuje, već juri svom muškarcu. Kao iuvek!“

„Zahvali dobrom gospodaru nanjegovoj strpljivosti i ljubaznosti“, kazaDeni, „i reci mu da ću razmisliti osvemu što sam ovde naučila.“ Ona pružiruku Arstanu Belobradom da je povedenazad preko trga ka njenoj nosiljci. Agoim stade s jedne, a Jogo s druge strane, ikrenuše za njima gegajući se na krivimnogama, kao i svi gospodari konja kadasu prisiljeni da jašu i hodaju po zemljikao obični smrtnici.

Deni se pope u nosiljku namrštena, ipozva Arstana da se popne kraj nje.Tako star čovek ne bi smeo da hoda potakvoj vrućini. Nije navukla zavese doksu kretali. Pošto je sunce žestoko pržilo

taj grad od crvenih cigala, svaki zalutalipovetarac beše dragocen, pa makar gapratio i kovitlac crvene prašine. Osimtoga, moram da vidim.

Astapor beše čudan grad, čak i za očinekoga ko je hodao kroz Kuću prašine ikupao se u Utrobi sveta podno Majkeplanina. Sve ulice behu od istih crvenihcigala kojima beše popločan i trg. Baškao i stepenaste piramide, dubokoukopane arene s prstenastim tribinama,fontane sa sumporastom vodom i mračnivinski podrumi i drevne zidine koje su ihokruživale. Toliko cigala, pomisli ona,a koliko su samo stare i izlizane.Njihova fina crvena prašina prekrivalaje sve, plesala je niz slivnike sa svakimnaletom vetra. Nije ni čudo što su tolike

astaporske žene velovima pokrivalelica; ciglena prašina pekla je oči gore odpeska.

„Sklanjaj se sputa!“ - vikao je Jogodok je jahao pred nosiljkom. „Sklanjajse s puta Majci zmajeva!“ Ali kada onodmota veliki bič srebrnog držalja,Denin dar, i pucnu njim u vazduhu, onase nagnu napolje i zaustavi ga. „Ne naovom mestu, krvi moje krvi“, reče nasvom jeziku. „Ove cigle su čule ipreviše pucanja bičevima.“

Ulice behu mahom prazne kada su togjutra krenuli iz luke, a sada je na njimabilo tek nešto više ljudi. Pokraj njihtromo prođe slon s bogato rezbarenomnosiljkom na leđima. Golišav dečačićoljuštene kože sedeo je u suvom

ciglenom slivniku, kopajući nos ipotuljeno gledajući kolonu mrava naulici. Na zvuk kopita on diže glavu izagleda se u povorku stražara u sedlima,koji su projahali u oblaku crvene prašinei prodornog smeha. Bakarni diskovizašiveni na njihove plaštove od žutesvile svetlucali su kao sunca, ali imtunike behu od vezenog lana, a ispodpojasa su nosili nabrane lanene suknjicei sandale. Gologlavi, svi behu nauljili ioblikovali svoje krute riđe kose uponeki čudesan oblik, rogove i krila isečiva, pa čak i pružene šake, tako da suizgledali kao družina demona pobegla izsedmog pakla. Golišavi dečkić ih jegledao neko vreme, zajedno s Deni, aličim prođoše, on se vrati mravima i

istraživanju svog nosa.Ovo je star grad, pomisli ona, ali ne

tako mnogoljudan kao na vrhuncu svojeslave, a ni blizu prenastanjen kao Kartili Pentos ili Lis.

Nosiljka joj se naglo zaustavi naraskrsnici, da propusti povorku svezanihrobova, koje je teralo pucanjenadzornikovog biča. To nisu biliNeokaljani, primeti Deni, već običnijiljudi, svetlosmeđe puti i crne kose.Među njima je bilo i žena, ali ne i dece.Svi behu nagi. Dva Astaporana jahala suiza njih na belim magarcima, čovek ucrvenom svilenom tokaru i žena svelom, u plavom lanu ukrašenomopiljcima lapis-lazulija. U crvenocrnojkosi nosila je češalj od slonovače.

Čovek se smejao dok joj je šaputao, neobraćajući na Deni ništa više pažnjenego na svoje robove, kao ni nanadzornika sa izuvijanim petokrakimbičem, zdepastog i širokog Dotraka kojije s ponosom nosio istetoviranu harpiju ilance na svojim mišićavim grudima.

„Cigle i krv izgradiše Astapor“,promrmlja Belobradi kraj nje, „а cigla ikrv su mu ljudi.“

„Šta je to?“ - upita ga Deni,znatiželjna.

„Stara pesmica kojoj me je naučiojedan meštar, u detinjstvu. Nisam znaokoliko je tačna. Cigle Astapora sucrvene od krvi robova koji ih prave.“

„То mi nije teško da poverujem“,reče Deni.

„Onda idi odavde pre nego što se itvoje srce pretvori u ciglu. Isplovimojoš ove noći, na večernjoj plimi.“

Volela bih da mogu, pomisli Deni.„Iz Astapora ne smem otići bez vojske,kaže ser Džora.“

„Ser Džora je i sam bio trgovacrobovima, veličanstvo“, podseti jestarac. „U Pentosu, Miru i Tirošu imanajamnika koje možeš da unajmiš. Ljudikoji ubijaju za novac nemaju časti, alibar nisu robovi. Tamo nađi svojuvojsku, preklinjem te.“

„Moj brat je posetio Pentos, Mir,Bravos, bezmalo sve Slobodne gradove.Magisteri i arhonti su ga pojili vinom iobećanjima, ali mu je duša nasmrtizgladnela. Čovek ne može čitavog

života da se hrani iz prosjačke zdele ada ostane čovek. Okusila sam Kart, i tomi je dovoljno. U Pentos neću doći sazdelom u rukama.“

„Bolje doći kao prosjak nego kaorobovlasnik“, reče Arstan.

„А to mi kaže čovek koji nije bio nijedno ni drugo.“ Denine nozđrve sebesno raširiše. „Znaš li kakav je toosećaj kada te prodaju, štitonošo? Jaznam. Rođeni brat me je prodao kaluDrogu za obećanje zlatne krune. Pa,Drogo ga je krunisao zlatom, ali neonako kako je on želeo, a ja... mojesunce-i-zvezde je od mene načinilosvoju kraljicu, ali da nije bio takavčovek, sve bi možda bilo drugačije.Misliš li da sam zaboravila šta znači

strah?“Belobradi obori glavu. „Veličanstvo,

nisam nameravao da te uvredim.“„Samo me laži vređaju, iskreni saveti

nikada.“ Deni potapša Arstanovu pegavušaku da ga u to uveri. „Imam zmajevskunarav, i to je sve. Ne smeš dozvoliti date ona uplaši.“

„Pokušaću da to zapamtim.“Belobradi se osmehnu.

Ima dobro lice, i u sebi krije velikusnagu, pomisli Deni. Nije shvatalazašto mu ser Džora toliko ne veruje.Možda je ljubomoran što sam našladrugog muškarca s kojim razgovaram?Same od sebe, misli joj se vratiše nanoć na Balerionu kada ju je izgnanivitez poljubio. To nije smeo da uradi.

Trostruko je stariji od mene, ipreniskog porekla, a ja mu to nisam nidozvolila. Nijedan pravi vitez ne bipoljubio svoju kraljicu bez njenedozvole. Nakon toga se starala da višenikada ne bude nasamo sa ser Džorom,držala je svoje služavke oko sebe nabrodu, a ponekad i krvorodnike. Želi dame ponovo poljubi, vidim mu to uočima.

Šta ona sama želi, Deni nije mogla nida nazre, ali je Džorin poljubacprobudio nešto u njoj, nešto što jespavalo još od smrti kala Droga. Dok biležala u svojoj uzanoj postelji, često bimislila o tome kako bi bilo imati uzasebe muškarca umesto služavke, i tapomisao je bila uzbudljivija nego što je

smela da bude. Ponekad bi sklopila oči isanjarila o njemu, ali to nikada nije bioDžora Mormont; ljubavnik joj je uvekbio mlađi i privlačniji, mada mu je liceuvek ostajalo prikriveno senkama.

Jednom, toliko izmučena da nijemogla da usni, Deni je kliznula šakommeđu noge, i uzdahnula kada je osetilakoliko je vlažna. Jedva se usuđujući dadiše, krenula je prstima napred-nazadizmeđu usmina, lagano da ne probudi Irikraj sebe, sve dok nije pronašla jednonajslađe mesto, i na njemu se zadržalablago se dodirujući, u početku stidljivo,a zatim sve brže. A ipak, olakšanje kojeje tražila kao da je pred njom nestajalo,sve dok se zmajevi nisu probudili, ijedan od njih ciknuo s drugog kraja

kabine, i probudio Iri, koja je videla štaona radi.

Deni je znala da joj je licezajapureno, ali Iri to u tami sigurno nijemogla da razazna. Ćutke, služavka jojstavi šaku na dojku, a onda se savi, i uzejoj bradavicu u usta. Druga ruka jojpređe preko mekog stomaka, kroz žbunićfinih srebrnozlatnih malja, i poče da radimeđu Deninim nogama. Nije prošlo višeod nekoliko trenutaka, a Denine noge suse raširile, grudi napele, čitavo telozadrhtalo. Tada je vrisnula. Ili je tomožda bio Drogon. Iri nije rekla ništa,samo se ponovo sklupčala, i zaspalaistog trenutka kada je sve bilo gotovo.

Narednog dana, sve je ličilo na san.A šta je uopšte s time-imao ser Džora?

Droga želim, moje sunce-i-zvezde,podseti se Deni. Ne Iri, i ne ser Džoru,samo Droga. Međutim, Drogo bešemrtav. Mislila je da su ta osećanja umrlas njim, tamo u crvenoj pustoši, ali ih jejedan izdajnički poljubac nekakopovratio u život. Nije smeo da mepoljubi. Suviše je sebi dozvolio, a jasam ga pustila. To više nikada ne smeda se ponovi. Odlučno je stegla usne iodmahnula glavom, a zvonce u pletenicijoj je tiho zazvonilo.

Bliže zalivu, grad je prikazao lepšelice. Velike ciglene piramide pružale suse uz obalu, najveća je bila četiri stotinestopa visoka. Svakakvo drveće ipuzavice i cveće raslo je na njihovimširokim stepenicima, a vetrovi koji su

oko njih duvali mirisali su zeleno iprijatno. Još jedna divovska harpijastajala je na vrhu kapije, napravljena odpečene crvene gline, i primetno sekrunila, a od škorpionskog repa beše jojostao samo patrljak. Lanac od staroggvožđa koji je držala u glinenimkandžama istrunuo je od rđe. Tu kodvode je bilo i hladnije. Zvuk talasa kojisu zapljuskivali natrule stubove molovazačudo ju je smirivao.

Ago pomože Deni da siđe iz nosiljke.Snažni Belvas je sedeo na ogromnomstubu za vezivanje brodova i jeo velikkomad smeđeg pečenog mesa. „Pas“,reče on srećno kada vide Deni. „Dobarpas u Astaporu, mala kraljice. Jedeš?“On joj ga ponudi, uz mastan osmeh.

„Lepo od tebe, Belvase, ali neka,hvala.“ Deni je jela pseće meso nanekim drugim mestima, u neka drugavremena, ali je sada uspevala da mislisamo na Neokaljane i njihove glupeštence. Hitro prođe kraj ogromnogevnuha i uz mostić, na palubu Baleriona.

Ser Džora Mormont je stajao i čekaoje. „Veličanstvo“, reče on oborivšiglavu. „Trgovci robovima su došli iotišli. Njih trojica, u pratnji desetinepisara i isto toliko robova, da nose iistovaraju. Pretresli su i poslednju stopunaših skladišta, i zabeležili sve štoimamo.“ Otprati je do krme. „Kolikoljudi imaju na prodaju?“

„Nijednog.“ Da li je to bila ljuta naMormonta, ili na taj grad i njegovu

ubistvenu jaru, njegov smrad i znoj inapukle cigle? „Prodaju evnuhe, a neljude. Evnuhe sazdane od cigle, kao isve ostalo u Astaporu. Da kupim osamhiljada ciglenih evnuha mrtvih očiju,koji ubijaju odojčad zarad šiljastih kapai dave sopstvene pse? Čak ni imenanemaju. Zato ih ne zovi ljudima, ser.“

„Kalisi“, reče on, zatečen njenimgnevom, „Neokaljani se biraju kaodečaci, i prolaze obuku...“

„Čula sam i previše o njihovojobuci.“ Deni je osećala kako joj suzenaviru na oči, nenadane i neželjene.Ruka joj polete i pljusnu ser Džorupreko lica. Morala je to da uradi, ili bizaplakala.

Mormont dodirnu obraz koji je

ošamarila. „Ako sam naljutio mojukraljicu...“

,Jesi. Izuzetno si me naljutio, ser. Dasi moj istinski vitez, nikada me ne bidoveo u ovaj pogani svinjac.“ Da si mojistinski vitez, nikada me ne bi poljubio,niti bi mi pogledao grudi kao što si ihgledao, niti...

„Kako veličanstvo naređuje. Reći ćukapetanu Groleu da se spremi za dizanjejedara na večernjoj plimi, u pravcunekog manje poganog svinjca.“

„Ne“, reče Deni. Groleo ih je gledaos prednje palube, kao i njegova posada.Belobradi, njeni krvorodnici, Jiki, svi suna zvuk šamara prestali da se bavesvojim poslovima. „Hoću da otplovimsada, ne s plimom, hoću da otplovim

brzo i daleko, i da se nikada više neosvrnem. Ali ne mogu to da uradim, zarne? Osam hiljada ciglenih evnuhaizloženo je na prodaju, i ja moramnekako da ih kupim.“ I uz te reči ga onaostavi, i ode u potpalublje.

Iza rezbarenih drvenih vratakapetanove kabine, zmajevi joj behunemirni. Drogon diže glavu i vrisnu,bledi dim mu pokulja iz nozdrva, aViserion mahnu krilima ka njoj i pokušada joj se smesti na ramenu, kao što jeradio kada je bio mlađi. „Ne“, kazaDeni, pokušavajući da ga nežno odgurne.„Sada si prevelik za to, dušice.“ Alizmaj smota svoj beli i zlatni rep okonjene mišice, i zari crne kandže u tkaninunjenog rukava, čvrsto se držeći.

Bespomoćna, ona se sruši u Groleovuveliku kožnu stolicu, kikoćući se.

„Bili su nestašni dok te nije bilo,kalisi“, izvesti je Iri. „Viserion jeizgrebao vrata, vidiš? A Drogon jepokušao da pobegne kada je trgovacrobovima došao da ih vidi. Zgrabila samga za rep da ga zadržim, a on se okrenuoi ujeo me.“ Ona pokaza Deni tragovezuba na svojoj ruci.

„Da li su pokušali da se vatromoslobode?“ Toga se Deni najviše bojala.

„Ne, kalisi. Drogon je bljunuo svojuvatru, ali samo u vazduh. Trgovcirobovima su se bojali da mu priđu.“

Ona poljubi Irinu ruku na mestu gde juje Drogon ujeo. „Žao mi je što te jepovredio. Zmajevi nisu stvoreni da se

drže zaključani u maloj brodskojkabini.“

„Tu su zmajevi kao konji“, reče Iri.„А i jahači. Konji njište dole, kalisi, ikopitima udaraju u drvene zidove.Čujem ih. A Jiki kaže da i starice i decatakođe kukaju kada ti nisi tu. Ne voleova vodena kola. Ne vole crno slanomore.“

„Znam“, kaza Deni. „Znam, znam to.“„Moja kalisi je tužna?“„Jesam“, priznade Deni. Tužna sam i

izgubljena.„Da zadovoljim moju kalisi?“Deni ustuknu od nje. „Ne. Iri, ne

moraš to da radiš. To što se desilo onenoći, kada si se probudila... ti nisirobinja za krevet, ja sam te oslobodila,

sećaš li se? Ti...“„Ја sam sluškinja Majke zmajeva“,

reče devojka. „Velika je čast zadovoljitimoju kalisi.“

„Ne želim to“, beše ona uporna. „Neželim.“ Naglo se okrenu. „Sada meostavi. Hoću da budem sama. Damislim.“

Suton je počeo da se spušta na vodeRobovskog zaliva kada se Deni vratilana palubu. Stala je kraj brodske ograde ipogledala Astapor. Gledan odavde,gotovo da je lep, pomisli ona. Zvezde sunicale na nebu, a svilene svetiljke ugradu, baš kao što je Kraznisovarobinjica obećala. Ciglene piramidetreperile su od svetla. Ali dole je tamno,na ulicama i na trgovima i u arenama.

A najtamnije je u kasarnama, gde nekimali dečak hrani otpacima štene kojesu mu dali kada su mu uzeli muškost.

Iza nje se začu tih korak. „Kalisi.“Njegov glas. „Smem li otvoreno dagovorim?“

Deni se ne okrenu. Nije mogla dapodnese pogled na njega, bar ne u tomtrenu. Ako bi ga pogledala, verovatno biga ponovo ošamarila. Ili bi zaplakala. Ilibi ga poljubila. A ne bi znala šta jeispravno, šta pogrešno, šta ludilo. „Recišta želiš, ser.“

„Kada je Egon Zmaj zakoračio naVesteros, kraljevi Dola i Stene i Hvatanisu pojurili da mu predaju svoje krune.Ako nameravaš da sedneš na njegovGvozdeni presto, moraš ga osvojiti isto

kao i on, čelikom i zmajvatrom. A to ćeznačiti da ćeš usput okrvaviti ruke.“

Krv i vatra, pomisli Deni. Reči kućeTargarjena. Znala ih je čitavog života.„Krv neprijatelja ću prolivati rado. Krvnevinih je nešto sasvim drugo. Osamhiljada Neokaljanih mi nude. Osamhiljada mrtve dece. Osam hiljadazadavljenih pasa.“

„Veličanstvo“, reče Džora Mormont,„video sam Kraljevu Luku nakon pada.Tog su dana klali i odojčad, kao i starce,i decu u igri. Više su žena silovali negošto možeš da izbrojiš. U svakom čovekuse krije okrutna zver, i kada tom čovekudaš mač ili koplje i pošalješ ga da sebori u ratu, zver se budi. Dovoljan joj jesamo miris krvi da oživi. A ipak nikada

nisam čuo da su ti Neokaljani silovali,niti klali po gradovima, čak ni da supljačkali, osim po izričitom naređenjuonih koji su im zapovedali. Možda jesucigla, kao što kažeš, ali ako ih kupiš,jedini psi koje od sada budu ubijali bićeoni čiju smrt ti želiš. A koliko se sećam,postoje neki psi koje hoćeš da vidišmrtve.

Uzurpatorovi psi. „Da.“ Deni sezagleda u daleka raznobojna svetla ipusti hladni i slani povetarac da jepomiluje. „Pričaš o pljačkanju građova.Odgovori mi ovo, ser - zašto Dotracinikada nisu opljačkali ovaj grad?“ Onaupre prstom. „Pogledaj zidine. Vidiš gdesu počele da se ruše. Tamo i tamo. Vidišli stražare na onim kulama? Ja ih ne

vidim. Da se ne kriju, ser? Danas samvidela te sinove harpije, njihoveponosne visokorođene ratnike. Oblačese u lanene suknjice, i najstrašnije nanjima su njihove kose. Čak bi i omanjikalasar mogao da smrska ovaj Astaporkao orah i prospe trulo jezgro napolje.Zato mi reci: zašto ta ružna harpija nestoji pored božjeg puta u Ves Dotraku,uz ostale ukradene bogove?“

„Ti imaš zmajsko oko, kalisi, to jelako videti.“

„Želela sam odgovor, ne laskanje.“„Postoje dva razloga. Hrabri branioci

Astapora su običan kukolj, to je istina.Stara imena i debele kese koje se oblačekao giski bičevi da bi se pretvarali kakojoš vladaju ogromnim carstvom. Svi do

jednog su visoki starešine. Na prazničnedane priređuju ratne igre u arenama, gdeprikazuju koliko su sjajni zapovednici,ali umesto njih ginu evnusi. Svejedno,neprijatelj koji želi da opljačka Astapormora znati da će se suočiti sNeokaljanima. Trgovci robovima biizveli čitavu posadu da brani grad.Dotraci nisu jahali na Neokaljane otkakosu ostavili pletenice pred kapijamaKohora.“

„А drugi razlog?“ - upita Deni.„Kо bi napao Astapor?“ - upita ser

Džora. „Mirin i Junkai su takmaci, ali nei neprijatelji, Usud je uništio Valiriju,istočnu unutrašnjost naseljavaju samiGišani, a iza brda je Lazar. Jagnjećinarod, tako ih zovu tvoji Dotraci, veoma

neratoboran soj.“„Da“, složi se ona, „ali severno od

robovskih gradova je dotračko more, idva tuceta moćnih kalova koji ništa nevole više od pljačkanja gradova iodvođenja njihovog naroda u ropstvo.“

„А kuda da ih odvedu? Čemu robovikada jednom pobiješ sve one koji njimatrguju? Valirija više ne postoji, Kart senalazi iza crvene pustoši, a devetSlobodnih gradova su hiljadama liga nazapad. A možeš biti sigurna da sinoviharpije daju bogate poklone svakomkalu u prolazu, isto kao što rade imagisteri u Pentosu, Norvosu i Miru.Znaju da će ovi ubrzo odjahati dalje akoih budu gostili i darivali. To je jeftinijeod ratovanja, i mnogo sigurnije.“

Jeftinije od ratovanja, pomisli Deni.Da, možda jeste. Kada bi samo za njusve bilo tako lako! Kako bi bilo prijatnootploviti za Kraljevu Luku s njenimzmajevima, i platiti dečaku Džofrijukovčeg zlata da ode!

„Kalisi?“ - upita ser Džora kada muona dugo ne odgovori. Blago joj dodirnulakat.

Deni ga povuče. „Viseris bi kupioonoliko Neokaljanih koliko bi imaopara. Ali si ti jednom rekao da sam jakao Regar...“

„Sećam se, Deneris.“„Veličanstvo“, ispravi ga ona. „Princ

Regar je u boj vodio slobodne ljude, ane robove. Belobradi kaže da je sammirosao svoje štitonoše, a proizveo i

mnoge druge vitezove.“„Nije bilo veće časti no što je

primanje viteške titule od Princa odZmajkamena.“

„Reci mi onda - kada bi mačemdodirnuo čoveka po ramenu, šta jegovorio? ’A sada napred, ubijaj slabe’?Ili: ’A sada napred, brani ih’? KodTrozupca, oni hrabri ljudi o kojima jeViseris pričao da su izginuli podzmajskim barjacima - jesu li dali životezato što su verovali u Regarovo pravo,ili zato što su bili kupljeni i plaćeni?“Deni se okrenu Mormontu i prekrsti rukečekajući odgovor.

„Moja kraljice“, izgovori laganokrupni čovek, „sve što kažeš je istina.Ali je Regar na Trozupcu izgubio.

Izgubio je bitku, izgubio je rat, izgubioje kraljevstvo i izgubio je život. Krv muje istekla nizvodno kraj rubina snjegovog oklopa, a Robert Uzurpator muje pregazio telo i odjahao da ukradeGvozdeni presto. Regar se borio hrabro,Regar se borio plemenito, Regar seborio časno. I Regar je umro.“

BRENKroz vijugave doline kojima su sada

išli nisu prolazili putevi. Između sivihkamenih vrhova ležala su mirna plavajezera, dugačka i duboka i uska, i zelenatama beskonačnih borovih šuma. Zlato irđa jesenjeg lišća postajali su sve ređikako su napuštali Vučju šumu da bi sepopeli u stara kremenasta brda, apotpuno su nestali kada su se ta brdapretvorila u planine. Sada su se nad njihnadvijale bezbrojne divovske sivozelenestražarike, i omorike i jele i vojničkiborovi. Nisko rastinje beše retko, a tloje prekrivao sag od tamnozelenih iglica.

Kada bi se izgubili, što se desilo

jednom ili dvared, bilo je dovoljnosamo da sačekaju na vedru hladnu noćbez oblaka, i na nebu potraže Ledenogzmaja. Plava zvezda u zmajevom okupokazivala je put na sever, kao što mu jeOša jednom rekla. Kada bi se prisetioOše, Bren bi se zapitao gde je ona sada.Zamišljao je kako je bezbedna u Belimsidrištima s Rikonom i Čupavkom, kakojedu jegulje i ribu i vruću račju pitu,zajedno s debelim lordom Menderlijem.Ili kako se možda greju u Poslednjemognjištu pred Velidžonovim vatrama.Međutim, Brenov život pretvorio se ubeskonačne ledene dane na Hodorovimleđima, u neprekidno penjanje ispuštanje po planinama.

„Gore i dole“, uzdahnula bi ponekad

Mira dok su hodali, „а onda dole pagore. A onda opet gore pa dole. Mrzimove tvoje glupe planine, prinče Brene.“

„Juče si rekla da ti se sviđaju.“„О, da. Moj gospodar otac mi je

pričao o planinama, ali do sada nijednunisam videla. Volim ih više nego štomogu da kažem.“

Bren joj se iskezi. „Ali sad si reklada ih mrziš.“

„Zašto ne bi bilo moguće i jedno idrugo?“ Mira pruži ruku i uštinu ga zanos.

„Zato što je to različito“, bio jeuporan on. „Kao noć i dan, kao led ivatra.“

„Ako led može da peče“, rečeDžodžen svojim ozbiljnim glasom,

„onda ljubav i mržnja mogu da se spare.Planina ili močvara, svejedno. Zemlja jejedna.“

„Jedna“, složi se njegova sestra, „alije previše nabrana.“

Planinske doline su se retko pružale upravcu severa i juga, tako da su čestomorali da prelaze mnoge milje usuprotnom pravcu od onoga kojim suželeli da idu, a ponekad su bili prinuđenii da se sasvim vrate putem kojim sudošli. „Da smo krenuli Kraljevskimdrumom, do sada bismo već stigli doZida“, podsetio bi Bren Ridove. Želeoje da nađe trooku vranu da bi ga naučilada leti. Ponovio je to na desetine puta,tako da je Mira počela da ga zadirkuje,ponavljajući te reči za njim.

„Da smo krenuli Kraljevskimdrumom, ne bismo sada bili ni tolikogladni“, počeo je tada da govori. Dole ubregovima hrane nije manjkalo. Mira jebila vešt lovac, a još i veštija u hvatanjuribe iz potoka svojim trokrakim kopljemza žabe. Bren je voleo da je gleda, da sedivi njenim hitrim pokretima, načinu nakoji bi hitnula koplje i izvukla gazajedno sa srebrnastom pastrmkom kojabi se praćakala na njegovom kraju. A iLeto je lovio za njih. Jezovuk bi svakenoći sa zalaskom sunca nestao, ali seuvek vraćao pre zore, najčešće nosećinešto u čeljustima, vevericu ili zeca.

Ali tu, u planinama, potoci behu manjii ledeniji, a divljač ređa. Mira je i daljelovila i ribarila, ali je to bilo sve teže, a

nekih noći čak ni Leto nije nalazio plen.Cesto su išli na spavanje praznihstomaka.

Ipak je Džodžen ostajao uporan unameri da se drže što dalje od puteva.„Gde ima puteva, ima i putnika“, rekaoje na onaj svoj ozbiljni način, „а putniciimaju oči da vide, i usta da šire priče oobogaljenom dečaku, njegovom džinu ivuku koji ih prati.“ Niko nije umeo dabude tvrdoglav kao Džodžen, tako da suse s mukom probijali kroz divljinu, isvakog dana se penjali malo više, inapredovali malo dalje na sever.

Nekih dana bi padala kiša, neki behuvetroviti, a jednom ih je uhvatila takožestoka ledena oluja da je Hodornesrećno urlikao. Za vedrih dana često

im se činilo da su jedina živa stvorenjana svetu. „Zar niko ne živi ovde gore?“ -upitala je Mira Rid jednom dok suobilazili granitnu stenu veliku kaoZimovrel.

„Ima ljudi“, rekao joj je Bren.„Amberi su uglavnom istočno odKraljevskog druma, ali u leto napasajuovce u planinama. Vali su zapadno odplanina, uz Ledeni zaliv, Harkliji iza nasu bregovima, a Noti i Lidli i Noriji, pačak i neki Flinti, ovde u visovima.“Njegova prababa bila je od Flinta izplanina. Stara Nen je jednom rekla da jezbog njene krvi Bren bio toliko opsednutpenjanjem, pre pada. Ona je, međutim,umrla mnogo godina pre njegovogrođenja, čak i pre rođenja njegovog oca.

„Val?“ - upita Mira. „Džodžene, zarneki Val nije jahao s ocem u ratu?“

„Тео Val.“ Džodžen je teško disao odpenjanja. „Vedro, tako su ga zvali.“

„То je njihov grb“, reče Bren. „Trismeđa vedra na plavom polju, skariranim belo-sivim obrubom. Lord Valje jednom došao u Zimovrel, napoklonjenje i razgovor s ocem, i imao jevedra na štitu. On ipak nije pravi lord. Ustvari, jeste, ali ga zovu samo Val, a tusu i Not i Nori i Lidl. U Zimovrelu smoih zvali lordovima, ali ih njihov narodne zove tako.“ Džodžen Rid zastade dauhvati dah. „Misliš da ti planinski ljudiznaju da smo ovde?“

„Znaju.“ Bren ih je primetio kakogledaju; ne sopstvenim očima, već

Letovim, koje su bolje videle, i kojimaništa nije promicalo. „Neće nam smetatiako ne pokušamo da ukrademo njihovekoze ili konje. „

I nisu. Samo su jednom sreli nekogbrđanina, kada ih je iznenadna ledenakiša naterala da potraže zaklon. Leto imga je pronašao, nanjušivši plitku pećinuiza sivozelenih grana ogromnestražarike, ali kada je Hodor spustioglavu da uđe, Bren je video narandžastiplamen vatre u dubini, i shvatio da nisusami. „Uđite da se ogrejete“, pozvao jemuški glas. „Ovde ima dovoljno kamenada nas sve zaštiti od kiše.“

Ponudio ih je ovsenim dvopekom ikrvavicama i gutljajem piva iz svojemešine, ali im nije rekao svoje ime, a

nije zatražio ni njihova. Brenu se činiloda je Lidl. Kopča koja mu je držala plaštod veveričje kože bila je zlatna ibronzana, i iskovana u obliku šišarke, aLidli su nosili šišarke na beloj polovinisvojih zeleno-belih štitova.

„Je li Zid daleko?“ - upitao ga jeBren dok su čekali da kiša stane. „Kakogavran leti, nije“, rekao je Lidl, ukolikoje to bio. „Ali za nas bez krila jeste.“

Bren zausti: „Kladim se da bismo većstigli...“

„...da smo krenuli Kraljevskimdrumom“, završila je Mira umesto njega.

Lidl je izvadio nož i počeo da deljeprut. „Dok je Stark stolovao uZimovrelu, devica je mogla da hodaKraljevskim drumom kao od majke

rođena i da je niko ne zlostavlja, aputnici su mogli naći vatru, hleb i so umnogim krčmama i utvrdama. Ali sadasu noći hladnije, a vrata zatvorena. UVučjoj šumi ima sipa, a odrani ljudi jašuKraljevskim drumom i traže strance.“

Ridovi su se zgledali. „Odrani ljudi?“- upitao je Džodžen.

„Kopiletovi momci, da. Bio je mrtav,al’ sad više nije. A priča se da plaćadobrim srebrom za vučje kože, a moždai zlatom za glas o nekim drugimmrtvacima koji hodaju.“ Kada je torekao, pogledao je Brena i Leto,ispruženog kraj njega. „А što se tičeZida“, nastavio je, „ја ne bih tamo išao.Matori Medved je poveo stražu u Ukletušumu, a vratili su se samo gavranovi, i

tek je poneki nosio pismo. Crna krila,crne vesti, tako je govorila moja majka,ali kada ptice lete bez poruka, čini mi seda su vesti još crnje.“ Prodžarao je vatruštapom. „Bilo je drugačije dok je Starkbio u Zimovrelu. Ali stari vuk je mrtav,mladi je otišao na jug da igra igruprestola, a nama su ostali samo duhovi.“

„Vukovi će se vratiti“, rekao jeozbiljno Džodžen.

„А kako ti to znaš, dečače?“„Sanjao sam.“„Ја ponekad sanjam majku, a sahranio

sam je ima tome već deveta godina“,rekao je čovek, „ali kad se probudim, idalje je nema.“

„Ima raznih snova, moj gospodaru.“„Hodor“, reče Hodor.

Proveli su tu noć zajedno, pošto jekiša posustala tek dobrano nakon što jepala noć, a izgledalo je da samo Letoželi da izađe iz pećine. Kada je vatrazgasla u žeravice, Bren ga je pustio.Jezovuk nije osećao vlagu kao ljudi, anoć ga je zvala. Mesečina je obojilamokru šumu nijansama srebra ipretvorila sivilo planinskih vrhova ubelinu. Sove su hukale kroz tamu i tiholetele između borova, a blede divokozepenjale se po obroncima. Bren jesklopio oči i prepustio se vučjem snu,mirisima i zvucima ponoći.

Kada su se probudili narednog jutra,vatra se beše sasvim ugasila, a Lidlanije bilo, ali im je ostavio kobasicu idesetak suvih hlepčića, uredno zamotane

u zeleno-belo platno. U nekimhlepčićima bilo je oraha, a u nekimakupina. Bren je pojeo po jedan od obevrste, i nije mogao da odluči koji mu seviše sviđa. Jednog dana će u Zimovreluopet biti Starka, rekao je sebi, i on ćepozvati Lidle i stostruko im platiti zasvaki orah i bobicu.

Staza koju su pratili bila je tog dananešto lakša, i u podne se sunce probilokroz oblake. Bren je sedeo u korpi naHodorovim leđima i osećao se gotovozadovoljno. Jednom je zadremao,uljuljkan u san ravnomernim dugačkimkonjušarevim koracima i njegovim tihimpevušenjem. Mira ga je probudila blagoga dodirnuvši po ruci. „Gledaj“, reklaje, pokazavši ka nebu kopljem za žabe,

„orao.“Bren diže glavu i ugleda ga kako

lebdi na vetru, mirnih i širom raširenihkrila. Pratio ga je pogledom dok jekružio uvis, pitajući se kako bi bilo takoopušteno leteti iznad sveta. Bolje čak iod penjanja. Pokušao je da dosegneorla, da ostavi svoje glupo telo bogalja idigne se u nebo da se s njim spoji, kaošto se spajao s Letom. Zelenvidi su tomogli da rade. Trebalo bi da i ja mogu.Pokušavao je i pokušavao, sve dok oraonije nestao u zlaćanoj izmaglicipopodneva. „Otišao je“, reče on,razočaran.

„Videćemo i druge“, reče Mira. „Onižive ovde gore.“

„Valjda.“

„Hodor“, reče Hodor.„Hodor“, složi se Bren.Džodžen šutnu šišarku. „Čini mi se da

Hodor voli kada mu izgovoriš ime.“„Hodor mu nije pravo ime“, objasni

Bren. „То je samo neka reč koju govori.Pravo ime mu je Valder, rekla mi jeStara Nen. Ona mu je čukunbaba, ili takonešto.“ Rastužilo ga je spominjanjeStare Nen. „Mislite da su jegvozdenljudi ubili?“ U Zimovrelu nisunašli njeno telo. Kada je malo boljerazmislio, nije se sećao da je uopštevideo ženska tela. „Ona nikome nijeučinila ništa nažao, čak ni Teonu. Samoje pričala priče. Teon ne bi povredionekoga takvog. Zar ne?“

„Neki ljudi čine drugima zlo samo

zato što im se može“, kaza Džodžen.„А nije Teon pobio sve one ljude u

Zimovrelu“, reče Mira. „Previše mrtvihsu bili gvozdenljudi.“ Ona prebacikoplje za žabe u drugu ruku. „Pamtipriče Stare Nen, Brene. Pamti kako ih jepričala, zvuk njenog glasa. Dokle god topamtiš, deo nje će živeti u tebi.“

„Pamtiću“, obeća on. Dugo su sećutke penjali, prateći vijugavu kozjustazu preko visokog prevoja između dvakamenita vrha. Mršavi borovi grčevitosu se držali za obronke oko njih. Dalekopred sobom Bren je video ledenosvetlucanje potoka koji se obrušavao slitice. Shvatio je da sluša Džodženovodisanje i krckanje borovih iglica podHodorovim stopalima. „Znate li vi neke

priče?“ - upita on iznenada Ridove.Mira se nasmeja. „О, nekoliko.“„Nekoliko“, priznade njen brat.„Hodor“, reče Hodor i nastavi da

pevuši.„Ispričajte neku“, kaza Bren. „Dok

hodamo. Hodor voli priče o vitezovima.A i ja.“

„Na Vratu nema vitezova“, rečeDžodžen.

„Iznad vode“, ispravi ga sestra.„Močvare su, međutim, pune mrtvihvitezova.“

„То je istina“, potvrdi Džodžen.„Andali i gvozdenljudi, Freji i drugebudale, svi ti gordi ratnici koji supokušali da osvoje Sivotok. Nijedan nijeuspeo da ga nađe. Ujahali bi u Vrat, ali

ne bi iz njega izjahali. A pre ili kasnijebi nabasali na močvare i potonuli podtežinom sveg tog silnog čelika, i udavilibi se u svojim oklopima.“

Bren zadrhta od pomisli na utopljenevitezove pod vodom. Ipak, nije sepobunio; on je voleo kad tako zadrhti.

„Bio je jednom jedan vitez“, rečeMira, „u godini lažnog proleća. Vitez odNasmejanog drveta, tako su ga zvali.Možda je bio močvarac.“

„А možda i nije.“ Džodženovo licešarale su zelene senke. „Siguran sam daje princ Bren tu priču čuo stotinu puta.“

„Nisam“, kaza Bren. „Stvarno. A i dajesam, nema veze. Ponekad bi Stara Nenponavljala već ispričane priče, ali minismo marili ako je priča lepa. Govorila

je da su stare priče kao stari prijatelji.Moraš da ih posetiš s vremena navreme.“

„То je istina.“ Mira je hodala saštitom na leđima, s vremena na vremekopljem za žabe odgurujući grane predsobom. Baš kada Bren pomisli kako muipak neće ispričati priču, ona poče:„Nekada davno je živeo na Vratu jedanradoznao momak. Bio je mali, poputsvih močvaraca, ali hrabar i pametan isnažan. Odrastao je loveći i ribareći ipenjući se uz drveće, i naučio je sve činimog naroda.“

Bren je bio gotovo siguran da tu pričunikada nije čuo. „Sanjao je zelene snovekao Džodžen?“

„Ne“, reče Mira, „ali je umeo da diše

blato i trči po lišću i pretvara zemlju uvodu i vodu u zemlju samo jednomprošaptanom rečju. Umeo je da priča sdrvećem i tka reči i učini da se zamkovipojave i nestanu.“

„Voleo bih da ja to mogu“, izustiBren setno. „Kada će sresti tog viteza sdrvećem?“

Mira ga popreko pogleda. „Akoizvesni princ ne bude ćutao, nećeskoro.“

„Samo sam pitao.“„Momak je znao čini močvara“,

nastavi ona, „ali je želeo više. Znaš, našiljudi retko putuju daleko od kuće. Mismo mali stasom, i naši običaji nekimadeluju čudno, tako da nas veliki ljudičesto ne gledaju blagonaklono. Ali je

ovaj momak bio smeliji od većine, ijednog dana, kada je stasao u muškarca,odlučio je da napusti močvare i posetiOstrvo lica.“

„Niko ne ide na Ostrvo lica“, pobunise Bren. „Tamo žive zeleni ljudi.“

„Zelene ljude je i hteo da nađe. I takoje obukao košulju protkanu bronzanimlistićima, poput moje, i odveslao umalom kožnom čamcu niz Zeleni krak.“

Bren sklopi oči i pokuša da vidičoveka u malom kožnom čamcu. Umislima, močvarac je ličio na Džodžena,samo je bio stariji i jači i obučen kaoMira.

„Ispod Blizanaca je prošao noću, daga Freji ne bi napali, a kada je stigao doTrozupca, izašao je na obalu, stavio

čamac na glavu i počeo da hoda. Bilomu je potrebno mnogo dana, ali jekonačno stigao do Božjeg tika, baciočamac u jezero, i odveslao na Ostrvolica.“

„Da li je sreo zelene ljude?“„Jeste“, kaza Mira, „ali je to druga

priča, i nije na meni da je ispričam. Mojprinc je tražio vitezove.“

„I zeleni ljudi su dobri.“„Jesu“, složi se ona, ali ne reče više

ništa o njima. „Močvarac je čitavu zimuproveo na ostrvu, ali kada se rodiloproleće, čuo je kako ga zove beli svet, iznao je da je došlo vreme za polazak.Kožni čamac ga je čekao tačno tamo gdega je ostavio, tako da se oprostio iodveslao ka obali. Veslao je i veslao, i

napokon u daljini video kako se tornjevizamka dižu kraj jezera, Tornjevi supostajali sve viši kako se približavaoobali, sve dok nije i shvatio da to morabiti najveći zamak na čitavom svetu.“

„Harendvor!“ Bren je to znao istogtrenutka. „То je bio Harendvor!“

Mira se osmehnu. „Stvarno? Podzidinama je video šatore mnogih boja, isvetle barjake razvijene na vetru, ivitezove u oklopima i konje spokrovcima. Namirisao je pečeno meso,i čuo smeh i jeku fanfara. Veliki turnirsamo što nije počeo, i junaci iz čitavogkraljevstva došli su da se na njemunadmeću. I sam kralj je bio tu, sa svojimsinom, zmajskim princom. Beli mačevisu došli da požele dobrodošlicu u svoje

redove svom novom bratu. Veliki lav odStene posvađao se s kraljem, i zato nijedošao, ali su ipak mnogi njegovi vazali ivitezovi prisustvovali. Močvarac nikadanije video takvu raskoš, i znao je da jeverovatno više nikada neće ni videti.Deo njega strašno je poželeo daučestvuje u svemu tome.“

Brenu je to osećanje bilo i te kakopoznato. Dok je bio mali, stalno jesanjao kako će jednog dana postati vitez.Ali je to bilo pre nego što je pao iizgubio noge.

„Kći velikog zamka vladala je kaokraljica ljubavi i lepote kada je turnirotvoren. Pet megdandžija se zaklelo daće braniti njenu krunu; četvorica njenebraće od Harendvora, i njen čuveni

stric, beli vitez od Kraljeve garde.“„Bila je lepa devica?“„Jeste“, reče Mira preskočivši

kamen, „ali je bilo i lepših. Jedna je bilažena zmajskog princa, koja je sa sobompovela tuce dvorskih dama da je prate.Svi vitezovi su ih molili za marame kojebi vezali oko kopalja.“

„Ovo nije neka od onih ljubavnihpriča, je li tako?“ - upita Brensumnjičavo. „Njih Hodor baš i ne volipreterano.“

„Hodor“, složi se Hodor.„On voli priče u kojima se vitezovi

bore s čudovištima.“„Brene, ponekad su vitezovi

čudovišta. Mali močvarac je hodaopreko polja, uživao je u toplom

prolećnom danu, nikome nije smetao,kada su ga napala trojica štitonoša. Nisubili stariji od petnaest leta, ali su ipakbili veći od njega, sva trojica. To je bionjihov svet, tako su oni smatrali, i onnije imao prava da u njemu bude. Otelisu mu koplje i bacili ga na zemlju, irugali mu se da je žabožder.“

„Jesu li to bili Valderi?“ To jezvučalo kao nešto što bi Mali ValderFrej mogao da uradi.

„Nijedan nije rekao ime, ali im je ondobro zapamtio lica da bi mogao kasnijeda im se osveti. Kada bi pokušao daustane, ponovo bi ga bacili dole, a on bise sklupčao na zemlji. Ali onda su začulipovik. ’Udarate čoveka mog oca!’ -viknula je vučica.“

„Vučica na dve ili na četiri noge?“„Dve“, reče Mira. „Vučica je napala

štitonoše turnirskim mačem, i naterala ihu beg. Močvarac je bio krvav i modar,tako da ga je odvela u svoju jazbinu damu očisti posekotine i previje ihzavojima. Tu je upoznao ostatak njenogčopora: divljeg vuka koji ih je vodio,tihog vuka kraj njega i štene, najmlađeod sve četvoro.

Te večeri je u Harendvoru trebalo dase održi gozba, u čast početka turnira, ivučica je pozvala momka da pođe i on.Bio je visokog porekla, i imao je pravona mesto na klupama baš kao i svi drugi.Nju je bilo teško odbiti, tu vučju devicu,tako da je dopustio mladom štenetu damu nađe odoru prikladnu za kraljevsku

gozbu, i otišao je u veliki zamak.Pod Harenovim krovom pio je i jeo s

vukovima, i mnogim njihovim zakletimmačevima, ljudima s mogila i losovima imedvedima i morskim ljudima. Zmajskiprinc je pevao tako tužnu pesmu da su sevučjoj devici zacaklile oči, ali kada jojse brat štene podsmehnuo da plače,izlila mu je vino na glavu. Govorio je ijedan crni brat, tražio je od vitezova dase pridruže Noćnoj straži. Olujnigospodar je pobedio viteza od lobanja ipoljubaca u ratu vinskih pehara.Močvarac je video devicu nasmejanihljubičastih očiju kako pleše s belimmačem, crvenom zmijom i gospodaromgrifona, a na kraju i s tihim vukom... alitek pošto je divlji vuk razgovarao s njom

u ime brata previše stidljivog da ustanes klupe.

Usred sveg tog veselja, malimočvarac je primetio trojicu štitonošakoji su ga napali. Jedan je služio viteza svilama, jedan bodljikavo prase, dok jeposlednji pratio viteza s dve kule naogrtaču, što je grb koji svi močvarcidobro poznaju.“

„Freji“, reče Bren. „Freji odPrelaza.“

„Onda kao i sada“, složi se ona.„Vučja devica ih je takođe videla, ipokazala ih je svojoj braći. ’Mogu da tinađem konja, i oklop koji će ti moždapristajati’“, ponudio je vučji štenac.Mali močvarac mu je zahvalio, ali munije odgovorio. Srce mu je prepuklo.

Močvarci su manji od ostalih ljudi, alijednako ponosni. Momak nije bio vitez,ništa više od svojih ostalih sunarodnika.Mi češće sedimo u čamcu nego na konju,i ruke su nam sazdane za vesla, ne zakoplja. Koliko god da je želeo osvetu,bojao se da će samo ispasti budala iosramotiti svoj narod. Tihi vuk jeponudio malom močvarcu mesto u svomšatoru te noći, ali pre nego što je zaspao,kleknuo je na obali jezera, gledajućipreko vode ka Ostrvu lica, i pomolio sestarim bogovima Severa i Vrata...“

„Otac ti nikada nije ispričao ovupriču?“ - upita Džodžen.

„Stara Nen je pričala priče. Miro,nastavi, ne možeš sad da staneš.“ Hodorje sigurno osećao isto. „Hodor“, reče

on, a onda: „Hodor hodor hodor hodor.“„Ра“, kaza Mira, „ako želiš da čuješ

ostatak...“„Da. Pričaj.“„Bilo je predviđeno pet dana viteškog

nadmetanja“, nastavi ona priču. „Kao ivelika sedmostrana borba doposlednjeg, i takmičenje u streljaštvu ibacanju sekira, konjska trka i turnirpevača...“

„Pusti sada to.“ Bren se nestrpljivopromeškolji u korpi na Hodorovimleđima. „Reci mi o viteškomnadmetanju.“

„Biće volja moga princa. Kći zamkaje bila kraljica ljubavi i lepote, branilasu je četiri brata i stric, ali su sva četirisina Harendvora poražena već prvog

dana. Njihovi pobedioci su kratkovladali kao njeni zaštitnici, samo dok injih neko nije pobedio. Igrom slučaja, nakraju prvog dana vitez od bodljikavogpraseta bio je među zaštitnicima, adrugog jutra su vitez s vilama i vitez oddve kule takođe pobedili. Ali se upredvečerje tog drugog dana, dok su sesenke izduživale, na takmičenju pojaviotajanstveni vitez.“

Bren mudro klimnu glavom.Tajanstveni vitezovi su se čestopojavljivali na turnirima, lica sakrivenihiza kaciga, sa štitovima koji su bili iliprazni ili s nekim čudnim simbolima.Ponekad su to bili prerušeni čuvenimegdandžije. Zmajvitez je jednompobedio na turniru kao Vitez od Suza da

bi imenovao svoju sestru za kraljiculjubavi i lepote umesto kraljeveljubavnice. A Baristan Smeli je dvaputoblačio oklop tajanstvenog viteza, prviput kada mu je bilo samo deset godina.„Kladim se da je to bio mali močvarac.“

„Тo niko nije saznao“, kaza Mira, „alije tajanstveni vitez bio malog rasta, iobučen u skrpljen oklop koji mu je lošepristajao. Simbol na štitu mu je bilodrvo-srce starih bogova, belo čuvardrvonasmejanog crvenog lica.“

„Možda je došao sa Ostrva lica“,reče Bren. „Је li bio zelen?“ U pričamaS tare Nen, čuvari su imali tamnozelenukožu i lišće umesto kose. Ponekad suimali i rogove, ali Brenu nije bilo jasnokako bi tajanstveni vitez nosio kacigu da

je imao rogove. „Kladim se da su gaposlali stari bogovi.“

„Možda i jesu. Tajanstveni vitez jeoborio koplje pred kraljem, i odjahao dokraja polja, gde su bili paviljoni petbranilaca. Znaš koju je trojicu izazvao.“

„Viteza s bodljikavim prasetom,viteza s vilama i viteza od kulablizanaca.“ Bren je čuo dovoljno pričada bi to znao. „On je bio mali močvarac,rekao sam ti.“

„Kо god da je bio, stari bogovi sudali snage njegovoj ruci. Prvi je paovitez od bodljikavog praseta, zatim vitezod vila, a na kraju i vitez od dve kule.Nijedan od njih nije bio omiljen, tako daje narod od sveg srca klicao Vitezu odNasmejanog drveta, kako su ubrzo

prozvali novog junaka. Kada su njegovipali dušmani zatražili da otkupe svojekonje i oklope, Vitez od Nasmejanogdrveta je progovorio zvonkim glasomkroz kacigu, i rekao: ’Naučite svoještitonoše šta znači čast, i to će bitidovoljan otkup.’ Čim su poraženivitezovi oštro izgrdili svoje štitonoše,konji i oklopi su im vraćeni. I tako sumolitve malog močvarca bile uslišene...a ko ih je uslišio - zeleni ljudi, ili staribogovi, ili deca šume - ko to možereći?“

Bila je to lepa priča, zaključi Brennakon nekoliko trenutaka razmišljanja.„Šta se onda desilo? Da li je Vitez odNasmejanog drveta pobedio na turniru ioženio se princezom?“

„Ne“, reče Mira. „Те noći u velikomzamku, olujni gospodar i vitez odlobanja i poljubaca zakleli su se da ćega raskrinkati, a i sam kralj je teraoljude da ga izazovu, objavivši da mulice iza te kacige nije prijatelj. Alinarednog jutra, kada su najavljivačidunuli u trube, i kralj zauzeo svojemesto, pojavila su se samo dva takmaca.Vitez od Nasmejanog drveta je nestao.Kralj je bio besan, pa je čak poslao isvog sina zmajskog princa da ga traži,ali su uspeli da nađu samo obojeni štitkako visi na jednom drvetu. Na kraju jena turniru pobedio zmajski princ.“

„O!“ Bren malo razmisli o priči. „Тоje bila dobra priča. Ali je trebalo da ganapadnu tri loša viteza, a ne njihovi

štitonoše. Onda bi mali močvarac mogaosve da ih pobije. Onaj deo o otkupu jebio glup. A tajanstveni vitez treba i dapobedi na turniru, da zbaci iz sedla sveizazivače i proglasi vučju devicu zakraljicu ljubavi i lepote.“

„Ona je to i postala“, reče Mira, „alije to tužnija priča.“

„Siguran si da nikada ranije nisi čuotu priču, Brene?“ - upita Džodžen. „Tvojgospodar otac ti je nikada nijeispričao?“

Bren odmahnu glavom. Dotad je danveć bio ostario, i dugačke senke puzalesu niz obronke i pružale crne prste krozborove. Ako je mali močvarac posetioOstrvo lica, možda to mogu da uradim ija. Sve priče su kazivale da zeleni ljudi

imaju čudne čarobne moći. Možda muoni mogu pomoći da ponovo hoda,možda mogu i da ga pretvore u viteza.Pretvorili su malog močvarca u viteza,makar na jedan dan, pomisli on. Dan bibio dovoljan.

DAVOSĆelija beše toplija no što bi ijedna

ćelija smela da bude. Bilo je i tamno,da. Treperavo narandžasto svetloprosipalo se kroz prastare gvozdenešipke sa baklje usađene u zid prednjima, ali je stražnja polovina ćelijeipak bila u mraku. Bilo je i vlažno, štose i moglo očekivati na ostrvu poputZmajkamena, gde more nikada nijedaleko. A bilo je i pacova, više nego štoje uobičajeno za jednu tamnicu.

Ali Davos nije mogao da se žali nahladnoću. Glatki kameni prolazi podogromnom masom Zmajkamena uvek subili topli, i Davos je često čuo priče da

postaju sve topliji što se više ide udubinu. Cenio je da je duboko ispodzamka, i zid ćelije mu je često bio topaona dodir kada bi priljubio dlan uz njega.Možda su stare priče istinite, možda jeZmajkamen stvarno sagrađen od kamenjaiz pakla.

Kada su ga tu doveli, bio je bolestan.Kašalj koji ga je mučio još od bitkepostao je još gori, a obuzela ga je igroznica. Usne su mu pucale od krvavihčireva, i toplota ćelije nije zaustaviladrhtanje. Neću još dugo, sećao se svojihmisli. Umreću uskoro, ovde u tami.

Davos je ubrzo ustanovio da je grešiou tome, kao i u mnogo čemu drugom.Nejasno se sećao blagih ruku i odlučnogglasa, i pogleda mladog meštra Pilosa.

Dali su mu da pije vrelu čorbu od belogluka, i makovo mleko, da razgoni boli idrhtaje. Od maka je postao sanjiv, a dokje spavao, stavili su mu pijavice daizvuku lošu krv. Bar je takopretpostavljao, po tragovima pijavicakoje je video na rukama kada seprobudio. Ubrzo je kašljanje prestalo,plikovi nestali, a u čorbi je počeo dadobija i komade sardela, kao i mrkvu icrni luk. A jednog dana je shvatio da senije osećao snažnije još otkako mu seCrna Beta rasprsla pod nogama i bacilaga u reku.

Pazila su ga dvojica tamničara. Jedanbeše širok i zdepast, širokih ramena iogromnih snažnih šaka. Nosio je kožniprsluk posut gvozdenim zakivcima, i

jednom dnevno je donosio Davosuovsenu kašu. Ponekad bi je zasladiomedom ili nasuo u nju malo mleka.Drugi tamničar beše stariji, pogrbljen ižućkast, masne neoprane kose i rošavoglica. Nosio je dublet od belog somota sprstenom od zvezda izvezenim nagrudima zlatnom niti. Loše mu je stajao,pošto je bio prekratak i preširok, a uz toi prljav i poderan. On je Davosudonosio tanjire mesa i krompira, iliriblju čorbu, a jednom čak i pola pite odjegulja. Jegulja je bila tako masna danije mogao da je zadrži u sebi, ali jeipak bila retka čast za zatvorenika utamnici.

U tamnici nisu sijali ni mesec nisunce; u debelim kamenim zidovima nije

bilo prozora. Dan je od noći razlikovaosamo po svojim tamničarima. Ni jedanni drugi mu se nisu obraćali, mada jeznao da nisu gluvonemi; ponekad ih ječuo kako razmenjuju pokoju kratku rečprilikom preuzimanja dužnosti. Nisu čakhteli da mu kažu ni kako se zovu, tako daim je on sam nadenuo imena. Niskog isnažnog nazvao je Kaša, pogrbljenog ižućkastog Jegulja, zbog pite. Merio jeprolazak dana po obrocima koje sudonosili, i po menjanju baklji u zidnomdržaču ispred ćelije.

Čoveka u tami muči samoća, i žudi zazvukom ljudskog glasa. Davos bi seobraćao tamničarima kada god bi došli unjegovu ćeliju, bilo da donesu hranu iliiznesu kiblu. Znao je da će biti gluvi na

molbe za slobodu ili milost; umesto togaim je postavljao pitanja, u nadi da ćejednog dana možda odgovoriti. „Kakvesu vesti o ratu?“ - pitao je, i: „Kako jekralj?“ Pitao je i za svog sina Devana, iza princezu Širin i Saladora Sana.„Kakvo je vreme?“ - pitao je, i: „Jesu liveć počele jesenje oluje? Brode li jošlađe Uskim morem?“

Svejedno šta je pitao, nikada nisuodgovarali, mada bi ga Kaša ponekadpogledao, i na tren bi se činilo kao da ćeprogovoriti. Kod Jegulje nije bilo nitoga. Za njega nisam čovek, mislio jeDavos, samo kamen koji jede i sere igovori. Posle nekog vremena shvatio jeda mu se Kaša mnogo više dopada.Činilo se da Kaša bar primećuje da je

on živ, a zračio je i nekom iščašenomdobrotom. Davos je pretpostavljao daon hrani pacove; zato ih je i bilo toliko.Jednom mu se učinilo da čuje tamničarakako s njima razgovara kao da su deca,ali je to možda samo sanjao.

Neće me pustiti da umrem, shvatioj e . Drže me u životu iz nekog svograzloga. Nije voleo da nagađa šta bi tajrazlog mogao biti. Lorda Sanglasa suneko vreme držali u ćelijama ispodZmajkamena, kao i sinove ser HabardaRamtona; svi su završili na lomači.Trebalo je da se prepustim moru,pomisli Davos dok je sedeo i zurio ubaklju iza rešetaka. Ili da pustim da mejedro mimoiđe, da umrem na svojojsteni. Radije bih hranio krabe nego

vatru.A onda je, jedne noći dok je

završavao večeru, Davos osetio da gaobuzima čudan drhtaj. Pogledao je krozrešetke, i video je kako stoji utreperavom grimizu, s velikim rubinomna grlu, očiju sjajnih poput baklje čije juje svetlo kupalo. „Melisandra“, rekao jes mirom koji nije osećao.

„Viteže od Praziluka“, odgovori ona,jednako mirno, kao da su se sreli nastepeništu ili u dvorištu, pa razmenjujuuljudne pozdrave. „Dobro si?“

„Bolje nego pre.“„Da li ti nešto nedostaje?“„Moj kralj. Moj sin. Oni mi

nedostaju.“ Odgurnuo je zdelu i ustao.„Došla si da me spališ?“

Njene čudne crvene oči proučavale suga kroz rešetke.

„Ovo je rđavo mesto, zar ne? Mračnomesto, i ogavno. Ovde ne sija dobrosunce, a ni blistavi mesec.“ Digla jeruku ka baklji u zidu. „Ovo je sve štostoji između tebe i tame, Viteže odPraziluka. Ova vatrica, dar R’lorov. Daje ugasim?“

»Ne.“ Krenuo je ka rešetkama.„Molim te.“ Znao je da to ne bi podneo,da ostane sam u potpunoj tami, gde bimu pacovi bili jedino društvo.

Usne crvene žene izvile su se uosmeh. „Znači, izgleda da si zavoleovatru.“

„Treba mi ta baklja.“ Šake su mu seotvarale i sklapale. Neću je preklinjati.

Neću.„Ја sam kao ova baklja, ser Davose.

Oboje smo oruđa R’lorova. Stvorenismo sa samo jednim ciljem - darazgonimo tamu. Veruješ li u to?“

„Ne.“ Možda je trebalo da slaže, ikaže joj ono što želi da čuje, ali Davosbeše previše navikao da govori istinu.„Ti si majka tame. To sam video podKrajolujem, kada si se porodila na mojeoči.“

„Zar se hrabri ser Praziluk toliko bojijedne obične senke? Ohrabri se, onda.Senke žive samo kada ih svetlo rodi, akraljeve vatre su toliko zgasle da se neusuđujem više da ih koristim kako bihmu napravila još jednog sina. To bi gamožda ubilo.“ Melisandra se približi.

„Sa nekim drugim čovekom, međutim...čovekom čija vatra još gori vrelo isjajno... ako zaista želiš da služiš svomkralju, dođi u moje odaje jedne noći.Pružiću ti zadovoljstvo kakvo nikadanisi spoznao, a s tvojom životnomvatrom bih mogla da napravim...“

„...užas.“ Davos ustuknu od nje.„Neću ništa da imam sa tobom, mojagospo. Niti sa tvojim bogom. Neka meSedmoro štiti.“

Melisandra uzdahnu. „Nisu zaštitiliGansera Sanglasa. Molio se tri putadnevno, i nosio sedam sedmokrakihzvezda na štitu, ali kada je R’lor pružiosvoju ruku, molitve su mu se pretvorile uvriske, i goreo je. Zašto se držati tihlažnih bogova?“

„Klanjao sam im se čitavog života.“„Čitavog života, Davose Sivorte? Što

ne kažeš: molio sam im se i juče.“Tužno je odmahnula glavom. „Nikada senisi bojao da kraljevima kažeš istinu,zašto onda lažeš sebe? Otvori oči, serviteže.“

„Šta to želiš da vidim?“„Kako je svet sazdan. Istina je svuda

oko tebe, lako ju je videti. Noć jemračna i puna užasa, dan svetao i lep,pun nade. Jedno je crno, drugo belo.Postoji led i postoji vatra. Mržnja iljubav. Gorko i slatko. Muško i žensko.Bol i zadovoljstvo. Leto i zima. Zlo idobro.“ Zakoračila je ka njemu. „Smrt iživot. Svugde suprotnosti. Svugde rat.“

„Rat?“ - upita Davos.

„Rat“, potvrdi ona. „Postoje dvoje,Viteže od Praziluka. Ne sedmoro, nejedno, ne stotinu ili hiljadu. Dvoje!Misliš li da sam prešla pola sveta da bihpostavila još jednog taštog kralja na jošjedan prazan presto? Rat se vodi otkakoje sveta i veka, i pre nego što se okonča,svaki čovek mora odabrati kojoj će sestrani prikloniti. Na jednoj je R’lor,Gospodar svetla, Srce vatre, Bogplamena i senke. Protiv njega stojiVeliki tuđin, čije se ime ne smeizgovoriti, Gospodar tame, Duša leda,Bog noći i užasa. Ne biramo mi izmeđuBarateona i Lanistera, između Grejdžojai Starka. Smrt mi biramo, ili život. Tamuili svetlo.“ Stegnula je šipke njegovećelije svojim vitkim belim rukama.

Veliki rubin na grlu kao da je sijaosopstvenim sjajem. „Dakle, reci mi, serDavose Sivorte, i reci mi iskreno - da litvoje srce gori sjajnom svetlošćuR’lorovom? Ili je crno i hladno i punocrva?“ Pružila je ruku kroz šipke ipoložila tri prsta na njegove grudi, kaoda želi da oseti njegovu istinu krozslojeve mesa i kože i vune.

„Moje srce“, rekao je Davos sporo,„puno je sumnja.“

Melisandra je uzdahnula. „Ahhhh,Davose. Dobri vitez je iskren do kraja,čak i u svom času tame. Dobro je što menisi slagao. Znala bih to. Sluge Tuđinovečesto kriju crna srca iza bleštavogsvetla, i zato R’lor daje svojimsveštenicima moć da prozru obmane.“

Lagano je uzmakla za korak. „Zašto sihteo da me ubiješ?“

„Reći ću ti“, odgovorio je Davos,„ako mi ti kažeš ko me je izdao.“ To jemogao biti samo Salador San, a ipak seDavos molio da nije tako.

Crvena žena se nasmejala. „Niko tenije izdao, Viteže od Praziluka. Uplamenovima sam videla šta smeraš.“

Plamenovi. „Ako u tim plamenovimavidiš budućnost, kako to da smo izgorelina Crnobujici? Dala si vatri mojesinove... moje sinove, moj brod, mojeljude, sve je izgorelo...“

Melisandra je odmahnula glavom.„Nepravedan si prema meni, prazilukovviteže. To nisu bile moje vatre. Da sambila s vama, bitka bi vam imala

drugačiji ishod. Ali veličanstvo suokruživali nevernici, i gordost mu sepokazala jačom od vere. Kazna mu jebila bolna, ali je iz te greške stekaonauk.“

Znači, moji sinovi su bili tek nauk zakralja? Davos je osećao kako mu seusne stežu.

„U tvojih Sedam kraljevstava sada jenoć“, nastavi Crvena žena, „ali će sesunce uskoro opet dići. Rat se nastavlja,Davose Sivorte, i neki će uskoro naučitida čak i žeravica pod pepelom možebuknuti u velik plamen. Stari meštar je uStanisu video samo čoveka. Ti u njemuvidiš kralja. Obojica grešite. On jeGospodov izabranik, ratnik vatre. Videlasam ga kako predvodi bitku protiv tame,

videla sam to u plamenu. Plamenovi nelažu, inače ti ne bi bio ovde. To jezapisano i u proročanstvima. Kadacrvena zvezda prokrvari, a tama sezgusne, Azor Ahai će vaskrsnuti međdimom i solju da probudi zmajeve izkamena. Krvava zvezda je došla iprošla, a Zmajkamen je mesto dima isoli. Stanis Barateon je Azor Ahaiponovo rođen!“ Oči su joj plamtele kaovatre bliznakinje, i činilo se da muzadiru duboko u dušu. „Ti mi ne veruješ.Čak i sada sumnjaš u istinu R’lorovu...ali ipak si ga služio, i služićeš ga opet.Ostaviću te ovde da razmisliš o onomešto si čuo. A pošto je R’lor izvor svegdobra, ostaviću ti i baklju.“

Nestala je uz osmeh, u vihoru crvenih

haljina. Zadržao se samo njen miris. To,i baklja. Davos se spustio na pod ćelije iobgrlio kolena. Treperava svetlostbaklje ga je obasipala. Kada suMelisandrini koraci utihnuli, ostao jesamo zvuk trčkaranja pacova. Led ivatra, pomislio je. Crno i belo. Tama isvetlost. Davos nije mogao da poreknemoć njenog boga. Video je senku kakoizlazi iz njene utrobe, a sveštenica je iznala mnogo šta što nije mogla znati. Uplamenovima je videla šta smeram.Prijalo mu je saznanje da ga Sala nijeizdao, ali ga je pomisao na crvenu ženukako svojim vatrama razotkriva svenjegove tajne uznemirila više nego što jemogao da izrazi. A šta je htela da kažekada je rekla da sam služio njenog

boga, i da ću ga služiti opet? Ni to muse nije dopadalo.

On diže oči i zagleda se u baklju.Dugo je gledao, ne trepćući, posmatraoje plamenove kako se menjaju i trepere.Pokuša da pogledom prodre u njih, dazaviri kroz vatrenu zavesu i ugleda onošto živi iza... ali tamo ne beše ničega,samo vatra, i uskoro mu oči zasuziše.

Slep od svetlosti i umoran, Davos sesklupča na slami i prepusti se snu. Tridana kasnije - pa, Kaša je došao tri puta,a Jegulja dva puta - Davos ču glasovepred ćelijom. Smesta sede, leđimaoslonjen na kameni zid, osluškujućizvuke borbe. To je bilo nešto novo,promena u njegovom nepromenljivomsvetu. Buka je dolazila sleva, gde su

stepenice vodile na sveilost dana. Čuoje muški glas, kako preklinje i viče.

„...ludilo!“ - govorio je čovek kadase ukazao pred njim. Vukla su ga dvojicastražara s vatrenim srcima na grudima.Pred njima je išao Kaša, zveckajućiprstenom s ključevima, a za njima jestupao ser Aksel Florent. „Aksele“, rečezatvorenik očajno, „tako ti tvoje ljubaviprema meni, puštaj me! Ne možeš ovoda radiš, ja nisam izdajnik.“ Beše tostariji čovek, visok i suv, srebrnastosivekose, šiljaste brade i dugačkog otmenoglica izobličenog strahom. „Gde jeSelisa, gde je kraljica? Zahtevam da jevidim. Tuđini vas sve odneli! Puštajteme!“

Stražari nisu obraćali pažnju na

njegovu viku. „Ovde?“ - upita Kaša predćelijom. Davos ustade. Na tren pomislida ih napadne kada se vrata buduotvorila, ali bi to bilo suludo. Bilo ih jepreviše, stražari su nosili mačeve, aKaša je bio jak kao bik.

Ser Aksel odsečno klimnu glavomtamničaru. „Nek izdajnici uživaju jedanu drugome.“

,Ja nisam izdajnik!“ - vrisnuzatvorenik dok je Kaša otključavaovrata. Mada je bio jednostavno odeven,u sivi vuneni dublet i crne čakšire, pogovoru beše jasno da je visokorođen.Poreklo mu ovde neće biti od koristi,pomisli Davos.

Kaša širom otvori vrata, ser Akselklimnu glavom, i stražari baciše sužnja

glavačke unutra. Čovek se spotaknu, ipao bi da ga Davos nije uhvatio. On sesmesta otrgnu i otetura ka vratima, a onamu se zalupiše u bledo, negovano lice.„Ne“, viknu on. „Neeeeee!“ Iz nogu muiznenada iščile sva snaga, i on sporokliznu na pod, držeći se za gvozdenerešetke. Ser Aksel, Kaša i stražari većsu se okrenuli da odu. „Ne možete ovoda uradite“, viknu zatvorenik za njima.,Ja sam kraljeva desnica!“

Tada ga Davos prepoznade. „Ti siAlester Florent.“

Čovek okrenu glavu. „Kо...?“„Ser Davos Sivort.“Lord Alester zatrepta. „Sivort... Vitez

od Praziluka. Pokušao si da ubiješMelisandru.“

Davos to nije poricao. „KodKrajoluja si nosio crvenozlatni oklop, scvetovima od lapis-lazulija na grudima.“Pruži mu ruku i pomože mu da se digne.

Lord Alester otrese prljavu slamu sodeće. „Moram... moram da se izvinimzbog svog izgleda, ser. Kovčezi su minestali kada su nam Lanisteri pregazililogor. Pobegao sam samo sa oklopom naleđima i prstenjem na prstima.“

Još nosi to prstenje, primeti Davos,koji čak ni sve prste nije imao. „Nemasumnje da se neki kuvarov pomoćnik ilikonjušar baš sada šepuri po KraljevojLuci u mom dvobojnom somotskomdubletu i plaštu s draguljima“, nastavilord Alester samoživo. „Ali rat sasobom nosi užase, to svi dobro znamo.

Nema sumnje da si i ti nešto izgubio.“„Svoj brod“, reče Davos. „Sve svoje

ljude. Četiri sina.“„Neka... neka ih Gospodar svetla

provede kroz tamu do boljeg sveta“,reče njegov sagovornik.

Neka im Otac pošteno sudi, i neka imMajka da milosti, pomisli Davos, alizadrža svoju molitvu za sebe. NaZmajkamenu sada nije bilo mesta zaSedmoro.

„Moj vlastiti sin je na sigurnom uBistrovodi“, nastavi lord, „ali samizgubio sinovca na Gnevu. Ser Imrija,sina mog brata Rajama.“

Ser Imri Florent ih je naslepo poveouz Crnobujicu, najvećom brzinom, neobazirući se na male kamene kule na

ušću reke. Davos mu to neće oprostiti.„Moj sin Marik je bio zapovednikveslača tvog sinovca.“ On se prisetikako je poslednji put video Gnev uzagrljaju divlje vatre. „Ima li vesti opreživelima?“

„Gnev je izgoreo i potonuo sačitavom posadom“, odgovori lord.„Tvoj sin i moj sinovac su nestali,zajedno s nebrojenim drugim dobrimljudima. Tog smo dana izgubili rat, ser.“

Ovaj čovek je poražen. Davos sepriseti Melisandrine priče o žeravici upepelu koja će rasplamsati veliku vatru.Nije ni čudo što je ovde završio.„Veličanstvo se nikada neće predati,moj gospodaru.“

„Ludost, to je ludost.“ Lord Alester

ponovo sede na pod, kao da je naporkratkog stajanja bio prevelik za njega.„Stanis Barateon nikada neće sedeti naGvozdenom prestolu. Je li izdajagovoriti istinu? Gorku istinu, ali ipakistinu. Flotu više nema, osim Lišana, aSalador San će pobeći čim ugleda prvolanistersko jedro. Većina lordova koji supodržavali Stanisa su ili prešli Džofriju,ili izginuli...“

„Čak i lordovi Uskog mora? Lordovizakleti Zmajkamenu?“

Lord Alester slabašno odmahnurukom. „Lord Seltigar je zarobljen, ipokorio se. Monford Velarion jepoginuo na svom brodu, crvena žena jespalila Sanglasa, a lord Bar Emon jepetnaestogodišnjak, debeo i slab. To su

ti lordovi Uskog mora. Stanisu je ostalasamo snaga kuće Florenta, protiv svemoći Visokog Sada, Sunčevog koplja iLivačke stene, a sada i većine olujnihlordova. Jedina preostala nada nam jeda pokušamo nešto da spasemo mirom.Samo sam to nameravao da uradim.Smilujte se bogovi, kako to mogu nazvatiizdajom?“

Davos se smrknu. „Moj gospodaru,šta si tačno uradio?“

„Nisam izdao. Nikada nisam izdao.Nema čoveka koji više voli veličanstvood mene. Moja bratanica mu je kraljica,i ostao sam mu odan kada su mudrijiljudi pobegli. Ja sam njegova desnica,kraljeva desna ruka, kako ja mogu bitiizdajnik? Samo sam nameravao da nam

spasem živote, i... rast... da.“ On liznuusne. „Napisao sam pismo. Salador Sanse zakleo da ima čoveka koji ga možeodneti u Kraljevu Luku, lordu Tivinu. Onje... razuman čovek, a moji uslovi...uslovi su bili prihvatljivi... više negoprihvatljivi.“

„Kakvi su to bili uslovi, mojgospodaru?“

„Ovde je prljavo“, iznenada reče lordAlester. „I taj smrad... kakav je tosmrad?“

„Kibla“, reče Davos, pokazavši.„Ovde nemamo nužnika. Kakvi uslovi?“

Lord je užasnuto zurio u kiblu. „Da selord Stanis odrekne prava na Gvozdenipresto i povuče sve što je rekao oDžofrijevom poreklu, pod uslovom da

mu se dozvoli povratak u okriljekraljevog mira, i da se potvrdi kaogospodar Zmajkamena i Krajoluja.Zakleo sam se da ću uraditi isto ako mivrate Bistrovodnu utvrdu i sve našezemlje. Mislio sam... lord Tivin ćeuvideti da mi je predlog razuman. On jošmora da se bori sa Starkovima, kao i sagvozdenljudima. Ponudio sam dazapečatim dogovor udajom Širin zaDžofrijevog brata Tomena.“ Onodmahnu glavom. „Uslovi... boljenećemo moći da dobijemo. Čak i ti tovidiš, sigurno?“

„Da“, reče Davos, „čak i ja.“ AkoStanis ne dobije sina, takav brak biznačio da će Zmajkamen i Krajolujjednog dana preći Tomenu, što bi bez

sumnje prijalo lordu Tivinu. Umeđuvremenu, Lanisteri bi imali Širinkao taoca, i bili bi sigurni da Stanis nećedizati nove bune. „А šta je veličanstvoreklo kada si mu predložio te uslove?“

„On je uvek sa crvenom ženom, i...bojim se da nije pri sebi. Ta priča okamenom zmaju... ludilo, kažem ti, čistoludilo. Zar nismo ništa naučili od ErionaSvetloplamena, od devet magova, odalhemičara? Zar nismo ništa naučili odLetnjih dvora? Od tih snova ozmajevima nikada ništa dobro nijenastalo, to sam i rekao Akselu. Mojerešenje je bilo bolje. Sigurnije. A Stanismi je dao svoj pečat, dao mi je dozvoluda vladam. Desnica govori kraljevimglasom.“

„U ovome, ne.“ Davos nije biodvoranin, i nije čak ni pokušao da ublažisvoje reči. „Stanis nije čovek koji će sepredati, sve dok zna da mu presto popravu pripada. A ne može ni poreći onošto je rekao o Džofriju, sve dok verujeda je govorio istinu. Što se venčanjatiče, Tomen je plod istog rodoskvrnjenjakao i Džofri, i veličanstvo bi pre videloŠirin mrtvu nego kao ženu takvogstvora.“

Na Florentovom čelu pulsirala jevena. „Nеmа izbora.“

„Grešiš, moj gospodaru. Možeodabrati da umre kao kralj.“

„I mi svi s njim? Zar to želiš, Vitežeod Praziluka?“

„Ne. Ali ja sam kraljev čovek, i neću

sklapati mir bez njegove dozvole.“ LordAlester je dugo i ćutke zurio u njega, aonda zajecao.

DŽONPoslednja noć pade crna i bez

meseca, ali za promenu nebo beševedro. „Popeću se na breg da potražimDuha“, reče on Tenjanima na ulazu upećinu, i oni nešto promumlaše i pustišega da prođe.

Koliko zvezda, pomisli on dok seprobijao uzbrdo kroz borove i jele ijasenove. Meštar Luvin ga je naučiozvezdama dok je još bio dečak uZimovrelu; naučio ga je imenimadvanaest nebeskih kuća i vladara svakeod njih; mogao je da nađe sedamlutalica, koji su bili sveti za Veru; bio jestari znanac s Ledenim zmajem, Crnim

risom, Mesečevom devicom i Jutarnjimmačem. Sve su one bile zajedničke zanjega i Igrit, ali ne i neke druge.Gledamo u iste zvezde, a vidimorazličite oblike. Kraljeva kruna je ponjenim rečima bila Kolevka; Pastuv jebio Rogati gospodar; Crvena lutalica, okojoj su obrednici propovedali da jesveta Kovaču, ovde se zvala Lopov. Akada se Lopov nađe u Mesečevoj devici,to je povoljan trenutak da čovek otmeženu, tvrdila je Igrit. „Kao one noći kadasi ti oteo mene. Te noći je Lopov biosjajan.“

„Nisam nameravao da te ukradem“,kaza on. „Nisam ni znao da si žensko svedok mi se nož nije našao na tvom grlu.“

„Ako nenamerno ubiješ čoveka, on je

svejedno mrtav“, reče Igrit tvrdoglavo.Džon nikada ne beše sreo nekog takotvrdoglavog, ne računajući moždanjegovu sestricu Arju. Da li mi je onajoš sestra? - pitao se. Da li je to ikadabila? On nikada nije bio pravi Stark, bioje tek kopile lorda Edarda, bez majke, iZimovrel je bio njegov isto koliko iTeona Grejdžoja.

A čak je i to izgubio. Kada čovekNoćne straže kaže svoje reči, on seodriče stare porodice i stiče novu, ali jeDžon Snežni izgubio i tu braću.

Duha je našao na vrhu brega, kao štoje i očekivao. Beli vuk nikada nijezavijao, pa ipak ga je nešto privlačilovisovima, i sedeo bi tako, vrelog dahakoji se pretvarao u belu maglu, crvenim

očima upijajući zvezde.„I tvoj soj ima imena za njih?“ - upita

Džon kada kleknu kraj jezovuka ipočeška mu gusto belo krzno na leđima.„Zec? Srna? Vučica?“ Duh mu liznu lice,grubi vlažni jezik zagreba Džonu ožiljkena mestu gde su mu orlovske kandžerasparale obraz. Ptica nas je obojicuobeležila, pomisli on. „Duše“, reče tiho,„sutra prelazimo. Ovde nema stepenica,nema kaveza i dizalice, nema načina date prebacim na drugu stranu. Moramo dase rastanemo? Shvataš li?“

U tami, jezovukove crvene očiizgledale su crne. On gurnu njušku uzDžonov vrat, a dah mu beše vrela magla.Divljani su Džona Snežnog zvali’varga’, ali čak i da je to bila istina, bio

je prilično jadna varga. Nije znao kakoda odene vučju kožu, kao što se Orelodenuo u svoga orla pre nego što jepoginuo. Jednom je Džon sanjao da jeDuh, gledao je dole na dolinu Mlečnevode, gde je Mens Rajder okupio svojnarod, i ispostavilo se da je taj sanistinit. Ali posle toga više nije sanjao, iostale su mu samo reči.

„Ne možeš poći sa mnom“, rečeDžon, uzevši vukovu glavu u šake iduboko se zagledavši u te oči. „Morašda odeš u Crni zamak. Shvataš? Crnizamak. Možeš da ga nađeš? Put kući?Samo prati led, istočno i istočno, kasuncu, i naći ćeš ga. U Crnom zamku ćete prepoznati, i možda će ih tvoj dolazakupozoriti.“ Mislio je da napiše

upozorenje, koje će Duh poneti, ali nijeimao mastila, ni pergamenta, čak nipero, a opasnost da ga otkriju bila jeprevelika. „Ponovo ćemo se naći uCrnom zamku, ali tamo moraš stići sam.Neko vreme moramo da lovimo sami.Sami.“

Jezovuk se izvuče iz Džonovog stiska,načuljenih ušiju. I iznenada odjuri.Protrčao je kroz žbunje, preskočiooboreno stablo, i odleteo niz brdo, belasenka među drvećem. Za Crni zamak? -pitao se Džon. Ili za nekim zecom?Kada bi samo mogao to da zna. Bojao seda će se možda pokazati jednako lošvarga kao što je bio zakleti brat i uhoda.

Vetar uzdahnu kroz drveće, bogat odmirisa borovih iglica, prostruja mu kroz

izbledelu crnu odeću. Džon vide Zidkako se diže visok i mračan na jugu,veliku senku što zaklanja zvezde. Pokamenitom brežuljkastom zemljištucenio je da su negde između Kule senki iCrnog zamka, verovatno bliže prvom.Danima su vijugali na jug izmeđudubokih jezera što su se pružala poputdugačkih tankih prstiju niz uzane doline,dok su se kremenasti grebeni i borovimaprekrivena brda tiskali jedni s drugimana obe njihove strane. Takvimzemljištem se sporo jahalo, ali jepružalo mnogo zaštite onima koji bipoželeli da se Zidu približeneprimećeni.

Divljanskim pljačkašima, pomisli on.Kao što smo mi. Kao što sam ja.

Iza Zida se nalazilo Sedamkraljevstava, i sve što se zakleo da ćeštititi. Izrekao je reči, zavetovao život ičast, i po svemu bi sada trebalo da jetamo gore, na straži. Trebalo bi daprinosi rog usnama, da diže Noćnustražu na oružje. Rog, međutim, nijeimao. Mislio je da ne bi bilo teškoukrasti ga od nekog divljanina, ali šta bitime postigao? Čak i ako bi u njegadunuo, niko ga ne bi čuo. Zid je biostotinu liga dugačak, a Straža je bilažalosno malobrojna. Samo tri utvrdenisu bile napuštene; sem Džona,četrdeset milja naokolo nema nijednogbrata. Ako je on uopšte još brat...

Trebalo je da pokušam da ubijemMensa Rajdera na Pesnici, pa makar

me to stajalo života. To bi KorinPolušaka uradio. Ali je Džon oklevao, iprilika je prošla. Narednog dana jeodjahao sa Stirom magnarom, Jarlom iviše od sto biranih Tenjana i pljačkaša.Rekao je sebi da samo čeka pravitrenutak, da će se, čim se prilika ukaže,odšunjati i odjahati za Crni zamak.Trenutak nikada nije došao. Većinu noćisu provodili u napuštenim divljanskimselima, a Stir je uvek odvajao desetinusvojih Tenjana da čuvaju konje. Jarl gaje podozrivo gledao. A Igrit nikada nijebila daleko, ni noću ni danju.

Dva srca što tuku kao jedno.Podsmešljive reči Mensa Rajdera su mujetko odzvanjale u glavi. Džon se retkokada osećao tako zbunjeno. Nemam

izbora, rekao je sebi prvi put kada mu jekliznula pod krzna za spavanje. Ako jeodbijem, znače da sam izdajnik. Igramulogu koju mi je zadao Polušaka.

Telo mu je tu ulogu zaigralo i te kakoželjno. Njegove usne na njenima,njegova šaka koja klizi pod košuljom odsrneće kože da potraži grudi, njegovamuškost koja raste dok ona o nju trljasvoj brežuljak. Moje zakletve, pomisliobi, prisećajući se šumarka čuvardrvagde ih je izrekao, kruga od devet velikihbelih stabala, izrezbarenih lica kojagledaju, slušaju. Ali bi mu njeni prstiraskopčavali čakšire, i njen jezik bi muulazio u usta, njena ruka mu je kliznulameđu noge, i izvadila ga napolje, i višenije mogao da vidi čuvardrva, već samo

nju. Ugrizla ga je za vrat, a on bi jepoljubio, zagnjurio joj nos u gustu riđukosu. Sreću, pomislio je, ona donosisreću, vatrom je poljubljena. „Zar ovonije dobro?“ - prošaptala je dok ga jeuvodila u sebe. Tamo dole je bila svavlažna, i nije bila devica, to beše jasno,ali Džon nije mario. Njegovi zaveti,njeno devičanstvo, ništa od toga nijebilo bitno, već samo njena vrelina, njenausta na njegovim, prst kojim ga jeuštinula za bradavicu. „Zar to nijeslatko?“ - rekla je ponovo. „Ne takobrzo, o, lagano, da, tako. Tako, tako, da,lepo, lepo. Ne znaš ti ništa, DžoneSnežni, ali ću te naučiti. Jače sada.Daaaa.“

Ulogu, pokušao je da podseti sebe

kasnije. Igram ulogu. Morao sam to dauradim jednom kako bih dokazao dasam prekršio svoje zavete. Morao samda je nateram da mi veruje. To senikada više neće desiti. Još je bio čovekNoćne straže, i sin Edarda Starka.Uradio je ono što je morao da uradi,dokazao što je morao da dokaže.

Dokazivanje je, međutim, bilo takoslatko, a Igrit je zaspala kraj njega, sglavom na njegovim grudima, pa i to jebilo slatko, opasno slatko. Ponovo jepomislio na čuvardrva, i reči koje jepred njima izrekao. Bilo je to samojednom, i moralo je da bude. Čak se imoj otac jednom spotakao, kada jezaboravio svoje bračne zavete i začeokopile. Džon se zakleo sebi da će i s

njim biti isto. Ovo se više nikada nečedesiti.

Desilo se još dva puta iste noći, iponovo izjutra, kada se probudila izatekla ga tvrdog. Divljani su se do tadaveć dizali, i nekolicina je sigurnoprimetila šta se dešava ispod gomilekrzna. Jarl im je rekao da požure, da imne bi izručio vedro vode na glavu. Kaodva psa, pomislio je Džon kasnije. U štase to pretvorio? Ja sam čovek iz Noćnestraže, uporno je tvrdio tihi glas unjemu, ali je svake noći postajao svetiši, a kada bi mu Igrit ljubila uši iligrizla vrat, nije ga čuo uopšte. Je liovako bilo i mom ocu? - pitao se. Je libio slab kao i ja, kada se obeščastio ukrevetu moje majke?

Nešto pristiže uz brdo iza njega,shvati on iznenada. Na tren pomisli dase to Duh vraća, ali jezovuk nikada nijestvarao toliko buke. Džon isuka Dugačkukandžu jednim glatkim pokretom, alibeše to samo jedan Tenjanin, plećatčovek s bronzanom kacigom. „Snežni“,reče pridošlica. „Pođi. Magnar ’oće.“Ljudi iz Tena govorili su starim jezikom,i većina je znala tek pokoju rečzajedničkog.

Džona nije preterano zanimalo štaMagnar hoće, ali nije bilo smislaprepirati se s nekim ko bi ga jedvarazumeo, tako da pođe za čovekom nizbrdo.

U pećinu se ulazilo kroz pukotinujedva dovoljno široku za konja, napola

sakrivenu iza vojničkog bora. Gledala jena sever, tako da se odsjaji vatre u njojnisu videli sa Zida. Čak i kada bi kojomigrom slučaja patrola noćas prošlaZidom, videla bi samo brda i borove iledene odsjaje zvezda na napolazaleđenom jezeru. Mens Rajder je svojnapad dobro pripremio.

Unutar stene, prolaz se spuštaodvadesetak stopa pre nego što se otvaraou odaju prostranu kao Velika dvoranaZimovrela. Velike vatre gorele su međustubovima, dim se sa njih dizao ičađavio kamenu tavanicu. Konji su bilivezani duž jednog zida, kraj plitkogjezerca. Rupa u središtu poda otvaralase ka nečemu što je mogla biti još većapećina ispod, mada je zbog tame bilo

teško videti. Džon je čuo i tihe zvukepodzemnog potoka negde u dubinama.

Jarl je bio s magnarom; Mens im jedao zajedničko zapovedništvo. Džonbeše još odavno primetio da to Stiru ninajmanje ne prija. Mens Rajder je zvaotamnoputog mladića „mezimcem“ Val,koja je bila sestra Dali, njegovojkraljici, po čemu je Jarl takoreći biopašenog Kralju s one sirane Zida. Biloje očigledno da magnaru nimalo ne prijašto mora da deli vlast. Poveo je sasobom stotinu Tenjana, pet puta višeljudi nego Jarl, i često se ponašao kaoda je jedini zapovednik. Ipak, mlađičovek je taj koji će ih prevesti prekoleda, znao je Džon. Mada mu nije moglobiti više od dvadeset, Jarl je u

pljačkaške pohode išao već osamgodina, i prešao preko Zida na desetineputa s ljudima poput Alfina Vranoubice iPlačljivca, a nedavno i na čelusopstvene družine.

Magnar je bio neposredan. „Jarl meje upozorio na vrane, da patroliraju poZidu. Reci mi šta znaš o tim patrolama.“

Reci mi, primeti Džon, ne reci nam,mada je Jarl stajao odmah do njega.Ništa ne bi voleo više nego da odbije tajgrubi zahtev, ali je znao da bi ga Stirpogubio za najmanji neposluh, zajedno sIgrit, zato što je njegova. „Ima četiričoveka u svakoj patroli, dva izvidnika idva graditelja“, reče on. „Graditeljitraže pukotine i otapanja, dok izvidnicitraže tragove dušmana. Jašu mazge.“

„Mazge?“ Bezuhi čovek se namršti.„Mazge su spore.“

„Spore, ali sigurno kroče po ledu.Patrole često jašu po Zidu, a osim ublizini Crnog zamka, staze na Zidu nisupošljunčene godinama. Mazge se gaje uIstočnoj Morobdiji, i posebno suizvežbane za svoju dužnost.“

„Često jašu po Zidu? Ne uvek?“„Ne. Svaka četvrta patrola ide uz

podnožje Zida, da traži pukotine uledenom temelju i tragove kopanjatunela.“

Magnar klimnu. „Čak i u dalekomTenu znamo za priču o ArsonuLedensekiri i njegovom tunelu.“

Džon je tu priču dobro znao. ArsonLedensekira je bio prokopao put kroz

pola Zida kada su ga našli izvidnici izNoćne tvrđave. Nisu se potrudili da gaometu u kopanju, samo su začepili izlaziza njega ledom i kamenom i snegom.Žalobni Ed je imao običaj da kaže kakoćeš, ako priljubiš uho uz Zid, još čutiArsona kako kucka svojom sekirom.

„Kada te patrole izlaze? Kolikočesto?“

Džon slegnu ramenima. „То se menja.Čuo sam da ih je lord zapovednik Korgilslao svakog trećeg dana iz Crnog zamkau Istočnu Morobdiju, a svakog drugogdana iz Crnog zamka u Kulu senki.Međutim, u njegovo vreme je straža bilabrojnija. Lord zapovednik Mormont volida menja broj patrola i dane njihovihodlazaka, kako niko ne bi mogao da

bude siguran kada će proći. A ponekadMatori Medved šalje čak i veću silu uneki od napuštenih zamaka na dvenedelje ili mesec dana.“ Džon je znao daje njegov stric smislio tu taktiku.Neprijatelja treba na svaki način držati uneizvesnosti.

„Jesu li Kamenvrata trenutnozaposednuta?“ - upita Jarl. „АSivostraža?“

Znači, nalazimo se između ta dvazamka, dakle? Džon se potrudi da mulice ostane sasvim bezizražajno. „Samosu Morobdija, Crni zamak i Kula senkiimali posadu kada sam napustio Zid. Neznam šta su Bouen Marš i ser Denismogli od tada da urade.“

„Koliko vrana je ostalo u

zamkovima?“ - upita Stir.„Pet stotina u Crnom zamku. Dve

stotine u Kuli senki, možda tri stotine uMorobdiji.“ Džon je zbiru dodao tristotine ljudi. Kada bi to samo bilo takolako...

Jarla, međutim, nije prevario. „Laže“,reče on Stiru. „Ili je ubrojao i one kojesu izgubili na Pesnici.“

„Vrano“, upozori magnar, „ја ti nisamMens Rajder. Slažeš li me, uzeću tijezik.“

„Nisam vrana, i ne dam da me zovešlažovom.“ Džon nape prste na desnici.

Magnar od Tena posmatrao je Džonaledenim sivim očima. „Ubrzo ćemosaznati njihovu brojnost“, reče nakonjednog trena. „Idi. Pozvaću te ako budem

imao još pitanja.“Džon se ukočeno pokloni i ode. Da su

svi divljani kao Stir, bilo bi ih lakšeizdati. Tenjani, međutim, nisu bili nalikna ostali slobodan narod. Magnar je zasebe tvrdio da je poslednji od Prvihljudi, i vladao je gvozdenom šakom.Njegova mala zemlja Ten bila je visokaplaninska dolina skrivena međunajsevernijim vrhovima Ledenkandži,okružena stanovnicima pećina,Rogonozima, džinovima i ljudožderskimklanovima sa ledenih reka. Igrit mu jerekla da su Tenjani žestoki ratnici, i daim je njihov magnar gotovo kao bog.Džon je u to mogao da poveruje. Zarazliku od Jarla i Harme i ČegrtaveKošulje, Stir je od svojih ljudi zahtevao

potpunu poslušnost, i ta disciplina je bezsumnje bila deo razloga što ga je Mensodabrao da ode preko Zida.

Prošao je kraj Tenjana, koji su sedelioko vatri na svojim okruglim bronzanimkacigama. Kud se Igrit dela? Našao jenjene i svoje stvari na gomili, ali od njene beše ni traga. „Uzela je baklju i otišlatamo“, reče mu Grig Jarac, pokazavši udubinu pećine.

Džon krenu u pravcu koji mu jepokazao, i nađe se u mračnoj stražnjojprostoriji, gde poče da luta kroz lavirintod stubova i stalaktita. Sigurno nijeovde, pomisli, kada joj začu smeh.Krenu ka zvuku, ali se posle desetkoraka nađe u ćorsokaku, suočen s golimzidom od ružičastog i belog saliva.

Zbunjen, vrati se otkuda je i došao, ionda vide: mračnu rupu pod ispustom odvlažnog kamena. On kleknu, oslušnu, čutihi zvuk vode. „Igrit?“

„Ovde sam“, dopre do njega glas,blago odjekujući.

Džon je morao da otpuzi desetakkoraka pre nego što se pećina otvorilaoko njega. Kada je ponovo ustao, prošaoje tren pre nego što mu se oči privikošena mrak. Igrit beše ponela baklju, alidrugog svetla nije bilo. Stajala je krajmalog vodopada koji se iz pukotine usteni obrušavao u široko crno jezerce.Narandžasti i žuti plamenovi sijali su nasvetlozelenoj vodi.

„Šta radiš ovde?“ - upita je on.„Čula sam vodu. Zelela sam da vidim

koliko duboko se pruža pećina.“ Pokazabakljom. „Ima jedan prolaz koji vodi jošdublje. Pratila sam ga stotinu koraka prenego što sam se vratila.“

„Ćorsokak?“„Ne znaš ti ništa, Džone Snežni. Išao

je i išao. U ovim brdima ima na stotinepećina, i tamo u dubini se sve spajaju.Postoji čak i put ispod Zida.

„Gornov put.“„Gorn“, izgovori Džon. „Gorn je bio

Kralj s one strane Zida.“„Jeste“, reče Igrit. „Zajedno sa

svojim bratom Gendelom, pre tri hiljadegodina. Poveli su vojsku slobodnognaroda kroz pećine, a Straža ništa nijesaznala. Ali kada su izašli, napali su ihvukovi iz Zimovrela.“

„Došlo je do bitke“, priseti se Džon.„Gorn je ubio Kralja na Severu, ali jenjegov sin digao njegov barjak i uzeokrunu sa njegove glave, i posekaoGorna.“

„А zvuk mačeva je probudio vrane unjihovim gnezdima, i izjahali su svi ucrnom, i udarili slobodni narod u leđa.“

„Da. Gendel je južno od sebe imaokralja, Ambere na istoku, a Stražu naseveru. I on je poginuo.“

„Ne znaš ti ništa, Džone Snežni.Gendel nije poginuo. Probio se doslobode, kroz vrane, i poveo narodnatrag na sever, dok su mu vukovizavijali za petama. Samo, Gendel nijepoznavao pećine kao Gorn, i pogrešno jeskrenuo.“ Ona mahnu bakljom napred-

nazad, i senke poskočiše i pokrenuše se.„Išao je sve dublje i dublje, a kada jepokušao da se vrati, put koji mu se činiopoznatim završio se kamenom, a nenebom. Uskoro su baklje počele da mugasnu, jedna po jedna, sve dok na krajunije ostao samo mrak. Gendelov narodniko više nije video, ali ćeš za tihih noćičuti decu dece njihove dece kako jecajuispod bregova, i dalje tražeći putnapolje. Slušaj? Čuješ ih?“

Sve što je Džon čuo bilo je padanjevode i tiho pucketanje vatre. „I taj putispod Zida je takođe zaboravljen?“

„Neki su ga tražili. Oni koji odupreduboko, nađu Gendelovu decu, aGendelova deca su uvek gladna.“Smešeći se, ona pažljivo zataknu baklju

u rupu u steni i priđe mu. „U tami nemaničeg za jelo, sem ljudskog mesa“,prošapta, ugrizavši ga za vrat.

Džon joj se zagnjuri u kosu, i nos muse ispuni njenim mirisom. „Zvučiš kaoStara Nen kada priča Brenu priče sačudovištima.“

Igrit ga udari u rame. „Starica samsada, je li?“

„Starija si od mene.“„Jeste, i mudrija. Ne znaš ti ništa,

Džone Snežni.“ Ona se odgurnu odnjega, i smače sa sebe prsluk od zečjegkrzna.

„Šta to radiš?“„Pokazujem ti koliko sam stara.“ Ona

razveza košulju od srneće kože, baci je ustranu, i odjednom preko glave prevuče

tri vunene potkošulje. „Hoću da mevidiš.“

„Ne bi trebalo...“„Trebalo bi.“ Grudi joj se zanjihaše

kad stade na jednu nogu da skine čizmu,a onda poskoči na drugu nogu da skine idrugu. Bradavice su joj bile širokiružičasti krugovi. „Ti takođe“, reče Igritdok je skidala čakšire od ovčje kože.„Ako hoćeš da gledaš, moraš i dapokažeš. Ništa ti ne znaš, DžoneSnežni.“

„Znam da te želim“, ču sebe kakogovori, a svi zaveti i sva čast u trenubehu zaboravljeni. Stajala je pred njimnaga kao od majke rođena, a on bešetvrd kao stene oko njih. Do sada je unjoj bio pedesetak puta, ali uvek ispod

krzana, i drugi su uvek bili u blizini.Nikada nije video koliko je lepa. Nogesu joj bile mršave ali mišićave, maljemeđu butinama crvenije od vlasi unjenoj kosi. Da li zbog toga donosi još iviše sreće? On je privi uz sebe. „Volimtvoj miris“, reče. „Volim tvoju riđukosu. Volim tvoja usta, i kako me ljubiš.Volim tvoj osmeh. Volim tvoje grudi.“On ih poljubi, prvo jednu pa drugu.„Volim tvoje mršave noge, i ono što jeizmeđu njih.“ On kleknu da je poljubitamo, isprva lagano, po brežuljku, aliIgrit malo raširi noge, i on vide ružičastuunutrašnjost, i poljubi i nju, i okusi je.Ona tiho uzdahnu. „Ako me toliko voliš,zašto si još obučen?“ - prošapta. „Neznaš ti ništa, Džone Snežni. Ništa-a. Ah.

AHHH.“Kasnije, bila je bezmalo stidljiva, ili

bar stidljiva za njene pojmove. „То štosi radio“, reče dok su ležali zajedno nagomili odeće. „То... ustima.“ Oklevalaje. „Da li to... da li to lordovi radesvojim gospama, dole na jugu?“

„Mislim da ne.“ Niko Džonu nikadanije rekao šta tačno lordovi rade sasvojim gospama. „Samo sam... želeo date poljubim tamo. Činilo mi se da ti sedopada.“

„Da. Dopalo mi se pomalo. Niko tetome nije učio?“

„Nikoga nije ni bilo“, priznade on.„Samo ti.“

„Devica“, zadirkivala ga je. „Bio sidevica.“

On je blago uštinu za bradavicu. „Biosam čovek Noćne straže.“ Bio, ču sebekako govori. A šta je sada? Nije želeo otome da misli. „А ti, da li si biladevica?“

Igrit se pridiže na lakat. „Devetnaestmi je godina, i kopljanica sam ipoljubila me je vatra. Kako da budemdevica?“

„Kо je bio on?“„Momak na jednoj gozbi, pre pet

godina. Došao je da trguje sa svojombraćom, i imao je kosu kao i ja,poljubljenu vatrom, tako da sam mislilada ćemo imati sreće. Ali je bio slab.Kada se vratio da pokuša da me ukrade,Dugokoplje mu je slomio ruku i oteraoga, i nikada više nije pokušao,

nijednom.“„Znači, to nije bio Dugokoplje?“

Džon oseti olakšanje. Voleo jeDugokoplje Rika, njegovo neuglednolice i prijateljsko ophođenje.

Ona ga udari pesnicom. „Odvratan si.Zar bi ti legao s rođenom sestrom?“

„Dugokoplje ti nije brat.“„Iz istog smo sela. Ne znaš ti ništa,

Džone Snežni. Pravi čovek ukrade sebiženu iz dalekih krajeva, da ojača klan.Žene koje ležu s braćom ili očevima ilisrodnicima iz klana vređaju bogove, ibivaju proklete slabom i bolešljivomdecom. Čak i čudovištima.“

„Kraster se ženi svojim kćerima“,primeti Džon.

Ona ga ponovo udari. „Kraster je više

od vašeg soja nego od našeg. Otac mu jebio vrana koji je ukrao ženu iz Belodrva,ali nakon što ju je imao, pobegao jenatrag na svoj Zid. Ona je jednom otišlado Crnog zamka da pokaže vraninjegovog sina, ali su braća dunula urogove i oterala je. Krasterova krv jecrna, i on na sebi nosi teškoprokletstvo.“ Blago mu je prešla prstimapreko stomaka. „Bojala sam se da ćeš iti isto uraditi. Da ćeš pobeći natrag naZid. Nisi znao šta da radiš pošto si meoteo.“

Džon se pridiže. „Igrit, ja te nisamoteo.“

„Jesi, oteo si me. Skočio si sa planinei ubio Orela, i pre nego što sam stigla dauhvatim sekiru, držao si mi nož pod

grlom. Tada sam mislila da ćeš me uzetiili ubiti, ili možda oboje, ali nisi. Akada sam ti ispričala priču o Bardu Belui tome kako je ubrao ružu Zimovrela,bila sam sigurna da ćeš me uzeti, alinisi. Ništa ti ne znaš, Džone Snežni.“Stidljivo mu se osmehnu. „Mada, moždapomalo i učiš.“

Svuda oko nje svetlost je treperila,iznenada primeti Džon. Osvrnu se okosebe. „Bolje da pođemo gore. Bakljasamo što se nije ugasila.“

„Zar se vrana boji Gendelove dece?“- upita ona, iskezivši se. „Do gore nemadaleko, a još nisam sa tobom završila,Džone Snežni.“ Ona ga gurnu nazad naodeću i opkorači ga. „Hoćeš li...“Oklevala je.

„Šta?“ - upita on, a baklja zapucketa.„Ponovo ono da uradiš?“ - brzo reče

Igrit. „Ustima? Lordovski poljubac? Aja... ja bih mogla da vidim sviđa li se toi tebi.“

Kada se baklja ugasila, DžonaSnežnog više za to nije bilo briga.

Posle ga je savest ponovo zapekla, alislabije nego pre. Ako je ovo pogrešno,pitao se, zašto su bogovi učinili dabude tako dobro?

U pećini beše mračno kao u rogu kadasu završili. Jedino svetlo je prigušenodopiralo iz prolaza koji je vodio gore uveliku odaju, gde su gorele desetinevatri. Uskoro su se sudarali,pokušavajući da se obuku u mraku. Igritje pala u jezerce i vrisnula od hladnoće

vode. Kada joj se Džon nasmejao,povukla ga je unutra. Rvali su se iprskali u tami, a onda mu se ona ponovonašla u naručju, i ispostavilo se dauopšte nisu završili.

„Džone Snežni“, reče mu ona kada jeizlio seme u nju, „ne pomeraj se sada,dušo. Hoću da te osetim u sebi, stvarno.Hajde da se ne vratimo gore, Stiru iJarlu. Hajde da krenemo dole, ipridružimo se Gendelovoj deci. Neželim nikada da izađem iz ove pećine,Džone Snežni. Nikada.“

DENERIS„Sve?“ Robinjica je zvučala oprezno.

„Veličanstvo, da te nisu ove bezvredneuši pogrešno čule?“

Hladno zeleno svetlo lilo je krozromboidna okna od obojenog staklapostavljena u kose trouglaste zidove, apovetarac je blago duvao kroz vratabalkona, unoseći mirise voća i cveća izbašte ispod nje. „Uši su ti dobro čule“,reče Deni. „Hoću sve da ih kupim.Prenesi to dobrim gospodarima, molimte.“

Tog dana je odabrala karćanskuodoru. Tamnoljubičasta svila isticala jepurpur njenih očiju. Kroj joj je otkrivao

levu dojku. Dok su se dobri gospodariAstapora šapatom dogovarali, Deni jepijuckala nakiselo palmovo vino izvisoke i uske čaše. Nije tačno razabiralašta govore, ali je jasno čula pohlepu.

Svaki od osam posrednika imao jedva ili tri roba pratioca... mada jeizvesni Grazdan, najstariji, imaošestoricu. Da ne bi delovala kaoprosjakinja, Deni je povela svojepratioce; Iri i Jiki u pantalonama odsirove svile i šarenim prslucima, starogBelobradog i moćnog Belvasa, svojekrvorodnike. Ser Džora je stajao iza nje,kuvajući se u zelenom ogrtaču sizvezenim crnim medvedom Mormonta.Miris njegovog znoja bio je grubasuprotnost slatkim miomirisima koji su

natapali Astaporane.„Sve“, zareža Kraznis mo Nakloz,

koji je danas mirisao na breskve.Robinjica ponovi reči na Zajedničkomjeziku Vesterosa. „Hiljada, ima osam.To misli kada kaže sve? Ima takođe išest centurija, koje će biti deo devetehiljade, kada se završi. I njih hoće?“

„Hoću“, reče Deni kada joj postavišepitanje. „Osam hiljada, šest centurija... ione što su još na obuci. One koji još nisuzaslužili šiljke.“

Kraznis se vrati svojim kolegama.Ponovo stadoše da se dogovaraju.Robinjica je rekla Deni njihova imena,ali ih beše teško razlikovati. Četiričoveka su se zvala Grazdan, verovatnopo Grazdanu Velikom, koji je osnovao

Stari Gis u praskozorje vremena. Svi suličili; zdepasti mesnati ljudi jantarnekože, širokih noseva, tamnih očiju.Čekinjasta kosa bila im je crna ilitamnocrvena, ili ona neobična mešavinacrvenog i crnog, osobena za Gišane. Svisu bili umotani u tokare, odorudozvoljenu samo slobodnorođenimmuškarcima Astapora.

O čovekovom statusu govori rubtokara, rekao je kapetan Groleo Deni. Utoj prohladnoj zelenoj odaji na vrhupiramide, dva trgovca robovima nosilisu srebrom obrubljene tokare, petoricazlatne, a jedan, najstariji Grazdan, imaoje rub od krupnih belih bisera koji sutiho zveckali kada bi se pomerio usedištu ili pokrenuo ruku.

„Ne možemo da prodamo dečake kojinisu završili obuku“, kaza ostalima jedanod Grazdana sa srebrnim rubom.

„Možemo ako joj je zlato dobro“,odgovori onaj deblji čovek, čiji porubbeše zlatan.

„Oni nisu Neokaljani. Nisu ubilisvoju odojčad. Ako pokleknu na bojnompolju, osramotiće nas. A čak i da sutraisečemo pet hiljada novih dečaka, proćiće deset godina pre nego što buduspremni za prodaju. Šta ćemo rećisledećem kupcu koji dođe da zatražiNeokaljane?“

„Reći ćemo mu da sačeka“, odgovoridebeli. „Zlato u mojoj kesi bolje je odzlata u budućnosti.“

Deni ih pusti da se prepiru,

pijuckajući kiselo palmovo vino itrudeći se da licem ne oda da ih razume.Dobiću ih sve, bez obzira na cenu,zareče se ona sebi. U gradu je bilo nastotine trgovaca robovima, ali suosmorica pred njom bili najveći međunjima. Prodavali su robove za postelju,poljske robove, pisare, zanatlije iučitelje; jesu bili takmaci, ali su njihovipreci stupili u savez sa ciljem stvaranjai prodaje Neokaljanih. Cigla i krvizgradiše Astapor, a cigla i krv su muljudi.

Kraznis napokon objavi njihovuodluku. „Reci joj da će dobiti osamhiljada ako se pokaže da ima dovoljnozlata. I šest centurija, ako želi. Reci jojda se vrati za godinu dana, i prodaćemo

joj još dve hiljade.“„Za godinu dana ću biti u Vesterosu“,

reče Deni kada ču prevod. „Meni onitr eba j u sada. Neokaljani su dobrouvežbani, ali će mnogi ipak pasti u bici.Trebaće mi dečaci kao zamene, da dignumačeve palih.“ Onda odloži vino i nagnuse prema robinjici. „Reci dobrimgospodarima da hoću čak i one malene,koji još imaju svoje štence. Reci im daću platiti jednako za dečaka jučeisečenog kao i za Neokaljanog sašiljastom kacigom.“

Devojka im to kaza. Odgovor i daljebeše ne.

Deni se ozlojeđeno namršti. „Dobroonda. Reci im da ću platiti dvostruko,pod uslovom da ih dobijem sve.“

„Dvostruko?“ Debelom sa zlatnimporubom samo što nije pošla voda nausta.

„Ova kurvica je prava budala“, rečeKraznis mo Nakloz. „Predlažem dazatražimo trostruku cenu. Dovoljno jeočajna da bi platila. Zatražimodesetostruku cenu svakog roba, da.“

Visoki Grazdan šiljaste bradegovorio je Zajedničkim jezikom, madane tako dobro kao robinjica.„Veličanstvo“, zareža on, „Vesteros jebogat, tačno, ali ti sada nisi kraljica.Možda kraljica nikada ni nećeš postati.Čak i Neokaljani mogu izgubiti bitkeprotiv divljih, u čelik odevenih vitezovaiz Sedam kraljevstava. Podsećam, dobrigospodari Astapora ne prodaju meso za

obećanja. Imaš li zlata i robe dovoljnoda platiš sve evnuhe koje želiš?“

„Znaš odgovor bolje nego ja, dobrigospodaru“, odgovori Deni. „Tvoji ljudisu pretražili moje brodove i popisali iposlednji komad ćilibara i ćup šafrana.Koliko imam?“

„Dovoljno za kupovinu jednehiljade“, kaza dobri gospodar uz prezrivosmeh. „Plaćaš dvostruko, kažeš. Petcenturija je onda sve što kupuješ.“

„Tvoja lepa kruna ti može obezbeditijoš jednu centuriju“, reče debeli navalirijskom. „Tvoja kruna sa tri zmaja.“

Deni sačeka da se reči prevedu.„Moja kruna nije na prodaju.“ Kada jeViseris prodao krunu njihove majke, unjemu je zgasla poslednja radost, i ostao

je samo gnev. „А neću u ropstvo prodatimoj narod, niti ću prodati njihovu robu ikonje. Ali možete dobiti moje brodove.Veliku kogu Balerion i galije Vagar iMeraksis.“ Upozorila je Grolea i drugekapetane da to toga može doći, i oni suse žestoko bunili. „Tri dobre lađe bitrebalo da vrede više od šačice evnuha.“

Debeli Grazdan se okrenu drugima.Ponovo stadoše da se tiho dogovaraju.„Dve od hiljada“, reče onaj sa šiljastombradom kada se okrenu ka njoj. „Previšeje to, ali su dobri gospodari velikodušni,a tvoje potrebe velike.“

Dve hiljade nikako neće poslužiti zaono što je nameravala da uradi. Moramda ih dobijem sve. Deni je znala štasada mora da učini, mada joj je u ustima

bila takva gorčina da čak ni palmovovino nije moglo da je spere.

Dugo je i pažljivo razmišljala, i nijenašla drugi izlaz. To mi je jedini izbor.„Dajte mi ih sve“, reče ona, „i dobićetezmaja.“

Jiki kraj nje naglo udahnu. Kraznis seosmehnu svojoj sabraći. „Zar vam nisamrekao? Sve će nam dati.“

Belobradi je zurio preneražen i snevericom. Ruka kojom je stezao štap jedrhtala. On kleknu pred njom.„Veličanstvo, preklinjem te, osvoj sebipresto pomoću zmajeva, ne pomoćurobova. Ne smeš to da uradiš...“

„Ti ne smeš sebi da dopuštaš da meučiš. Ser Džora, ukloni Belobradog izmoje blizine.“

Mormont grubo zgrabi starca za lakat,cimnu ga na noge i izvede ga na terasu.

„Reci dobrim gospodarima da žalimzbog ovog prekida“, reče Deni robinjici.„Reci im da čekam njihov odgovor.“

Odgovor je, međutim, već znala;videla ga je u svetlucanju njihovih očijui osmesima koje su tako snažnopokušavali da prikriju. Astapor je imaona hiljade evnuha, i još više dečakarobova koji su čekali na sečenje, ali suna čitavom svetu postojala samo tri živazmaja. A Gišani žude za zmajevima.Kako i ne bi? Pet puta se Stari Gissukobio s Valirijom u vreme kada jesvet bio mlad, i pet puta je pao, poražen.Jer Slobodna zemlja je imala zmajeve, aCarstvo nije.

Najstariji Grazdan se promeškolji, ibiseri mu tiho zazveckaše. „Zmaja ponašem izboru“, izgovori tankim,okrutnim glasom. „Crni je najveći inajzdraviji.“

„Zove se Drogon.“ Ona klimnuglavom.

„Svu tvoju robu, sem krune ikraljevske odore, njih ćemo ti dozvolitida zadržiš. Tri broda. I Drogona.“

„Dogovoreno“, reče ona naZajedničkom jeziku.

„Dogovoreno“, reče Grazdan na svomgrlenom valirijskom.

Drugi ponoviše reč starca s bisernimporubom. „Dogovoreno“, prevederobinjica, „i dogovoreno, i dogovoreno,osam puta dogovoreno.“

„Neokaljani će brzo naučiti vašdivljački jezik“, dodade Kraznis moNakloz kada utanačiše sve pojedinosti,„ali će ti do tada trebati robinja dagovori s njima. Ovu ovde uzmi kao mojdar tebi, znamen dobro ugovorenogposla.“

„Hoću“, kaza Deni.Robinjica prenese njegove reči njoj, i

njene njemu. Ako je i osećala nešto zatošto je poklanjaju, potrudila se da to nepokaže.

Arstan Belobradi je takođe ćutaokada Deni prođe kraj njega na terasi.Ćutke je krenuo za njom niz stepenice,ali je čula kuckanje njegovog hrastovogštapa po crvenim ciglama dok su sespuštali. Nije mu zamerala što je besan.

To što je uradila beše užasno. Majkazmajeva je prodala svoje najjače dete.Bila joj je muka i od same pomisli.

A ipak, dole na Trgu ponosa, kada sustali na vrele crvene cigle izmeđupiramide trgovaca robovima i kasarnievnuha, Deni se okrenu starcu.„Belobradi“, obrati mu se ona, „želimtvoje savete, i ne boj se da mi slobodnogovoriš šta misliš... kada smo sami. Alinikada nemoj dovoditi u sumnju mojeodluke pred strancima. Da li je tojasno?“

„Jeste, veličanstvo“, izusti onnesrećno.

„Ја nisam dete“, reče mu ona. „Ја samkraljica.“

„Ali čak i kraljice mogu da greše.

Astaporani su te prevarili, veličanstvo.Zmaj vredi više od čitave vojske. Egonje to dokazao pre tri stotine godina, naVatrenom polju.“

„Znam šta je Egon dokazao. I janameravam ponešto da dokažem.“ Denise okrenu od njega, ka robinjici koja jepokorno stajala kraj nosiljke. „Imaš liime, ili svakog dana moraš da gaizvlačiš iz nekog bureta?“

„То je samo za Neokaljane“, kazadevojčica. Onda shvati da joj je pitanjepostavljeno na visokovalirijskom. Očijoj se razrogačiše. „Oh!“

„Zoveš se Oh?“„Ne. Veličanstvo, oprosti mi ovaj

ispad. Ime tvoje robinje je Misandei,ali...“

„Misandei više nije robinja.Oslobađam te, ovog trenutka. Hajde samnom u nosiljku, hoću da razgovaramo.“Rakaro im pomože da se popnu, i Deninavuče zavese kako bi sprečila da zanjima uđu i jara i prašina. „Ako ostanešsa mnom, bićeš mi sluškinja“, reče onakada pođoše. „Pratićeš me i govoriti zamene kao što si govorila za Kraznisa.Ali možeš da napustiš moju službu kadagod to želiš, ako imaš oca ili majkukojima bi se vratila.“

„Ova će ostati“, kaza devojčica.„Ova... ja... nemam kuda da idem. Ova...služiću te, rado.“

„Slobodu ti mogu dati, ali ne ibezbednost“, upozori je Deni. „Moramda pređem pola sveta i da vodim rat.

Možda ćeš gladovati. Možda ćeš serazboleti. Možda će te ubiti.“

„Valar morgulis“, reče Misandei navisokovalirijskom.

„Svi ljudi moraju umreti“, složi seDeni, „ali moramo se moliti da to nebude skoro.“ Nasloni se na jastuke i uzedevojčicu za ruku. „Neokaljani stvarnone znaju šta je to strah?“

„Da, veličanstvo.“„Sada služiš mene. Istina je da ne

osećaju bol?“„Vino hrabrosti ubija takva osećanja.

Piju ga godinama, još pre nego što ubijuodojčad.“

„А i poslušni su?“„Poslušnost je sve što znaju. Ako im

kažeš da ne dišu, to će im biti lakše nego

da te ne poslušaju.“Deni klimnu glavom. „А kada budem

s njima završila?“„Veličanstvo?“„Kada pobedim u svom ratu, i

zauzmem presto svoga oca, mojivitezovi će vratiti mačeve u korice, iotići u svoje utvrde, svojim ženama ideci i majkama... svojim životima. Aliovi evnusi nemaju života. Šta da radimsa osam hiljada evnuha kada predamnom više ne bude bilo bitaka?“

„Neokaljani su dobri gardisti iodlični stražari, veličanstvo“, rečeMisandei. „А nikada nije teško naćikupca za tako dobru, iskusnu vojsku.“

„Kažu mi da se na Vesterosu ljudi nekupuju i ne prodaju.“

„Uza sve poštovanje, veličanstvo,Neokaljani nisu ljudi.“

„Ako ih prodam nekom drugom, kakoda znam da ih neće upotrebiti protivmene?“ - upita Deni značajno. „Da li bito uradili? Borili se protiv mene, čak mii naneli zlo?“

„Ako bi im gospodar tako naredio.Oni ne postavljaju pitanja, veličanstvo.Sva pitanja su u njima zatrvena. Onisamo slušaju.“ Delovala je uznemireno.„Kada budeš... kada završiš s njima...veličanstvo im može narediti da padnuna svoje mačeve.“

„А čak bi i to uradili?“„Da.“ Misandein glas postade tih.

„Veličanstvo.“Deni joj stegnu ruku. „Ali bi ti radije

da to ne zatražim od njih. Zašto? Zašto tije stalo?“

„Ova ne... ja... veličanstvo...“„Reci mi.“Devojčica obori pogled. „Trojica od

njih nekada su bili moja braća,veličanstvo.“

Onda se nadam da su ti braćahrabra i pametna kao i ti. Deni senasloni na jastuke, i pusti da je nosiljkavodi po poslednji put ka Balerionu, dapreduzme ono što se mora. I nazadDrogonu. Usta joj se mračno stegnuše.

Usledila je dugačka, mračna,vetrovita noć. Deni nahrani zmajeve kaoi uvek, ali shvati da sama nije gladna.Neko vreme je plakala, sama u kabini, azatim je dovoljno osušila suze za još

jednu prepirku s Groleom. „MagisterIlirio nije ovde“, morala je napokon damu kaže, „а čak i da jeste, ni on ne bimogao da me ubedi. Neokaljani mitrebaju više od ovih brodova, i nećuviše da čujem ni reč.“

Bes je spalio bol i strah u njoj, bar nanekoliko sati. Posle toga je pozvalakrvorodnike u kabinu, zajedno sa serDžorom. Jedino je njima potpunoverovala.

Zatim je nameravala da spava, da sedobro odmori za sutra, ali nakon sataprovedenog u nemirnom okretanju uzagušljivoj i maloj kabini shvatila je daod toga nema ništa. Pred vratima jezatekla Aga kako stavlja novu tetivu uluk pod svetlošću zanjihane uljane

svetiljke. Rakaro je sedeo prekrštenihnogu na palubi kraj njega, brusomoštreći arak. Deni im reče da nastave sasvojim poslovima, i izađe na palubu dase nadiše prohladnog noćnog vazduha.Posada joj nije smetala, bavila sesvojim poslovima, ali joj se ser Džorabrzo pridruži kraj ograde. On nikadanije daleko, pomisli Deni. Predobro znamoja raspoloženja.

„Kalisi. Valjalo bi da spavaš. Sutraće biti vrelo i teško, to ti jamčim.Trebaće ti snaga.“

„Sećaš li se Eroe?“ - upita ga ona.„Male Lazarinke?“„Silovali su je, ali sam ih ja

zaustavila i spasla je. Samo, kada je mojsunce-i-zvezde umro, Mago ju je ponovo

uzeo, ponovo upotrebio, i ubio. Ago jerekao da joj je takva bila sudbina.“

„Sećam se“, reče ser Džora.„Dugo sam bila sama, Džora. Bez

igde ikoga, sem brata. Bila sam takouplašeno stvorenjce. Viseris je trebaloda me štiti, ali me je umesto toga kinjio ijoš više plašio. To nije trebalo da radi.On mi nije bio samo brat, bio mi je ikralj. Zašto bogovi stvaraju kraljice ikraljeve ako ne da štite one koji se samine mogu zaštititi?“

„Neki kraljevi se stvaraju sami. Takoje Robert uradio.“

„On nije bio pravi kralj“, izgovoriDeni prezrivo. „Nije delio pravdu.Pravda je... razlog za postojanjekraljeva.“

Ser Džora na to nije imao odgovora.Samo se osmehnuo, i dodirnuo joj kosu,blago. To je bilo dovoljno.

Te noći je sanjala da je Regar, i dajaše na Trozubac. Ali jahala je zmaja, ane konja. Kada je ugledala Uzurpatorovupobunjeničku vojsku na drugoj obali,znala je da su ledom oklopljeni, ali ih jeona okupala zmajvatrom, i otopili su sekao rosa i pretvorili Trozubac u bujicu.Neki mali deo nje znao je da sanja, ali jedrugi deo bio oduševljen. Ovako je totrebalo da bude. Ono drugo je biokošmar, i ja sam se tek sada probudila.

Izronila je iz sna nenadano, u tamikabine, još ushićena pobedom. Balerionkao da se probudio s njom, i čula je tihuškripu drveta, pljuskanje vode o trup,

korak na palubi iznad glave. I još nešto.U kabini je s njom bio još neko.„Iri? Jiki? Gde ste?“ Sluškinje ne

odgovoriše. Bilo je pretamno da se vidi,ali im nije čula disanje. „Džora, to siti?“

„Spavaju“, reče žena. „Svi spavaju.“Glas beše veoma blizu. „Čak i zmajevimoraju da spavaju.“

Stoji iznad mene. „Kо je to?“ Deni sezagleda u tamu. Učini joj se da vidisenku, najtananiji obris. „Šta hoćeš odmene?“

„Zapamti. Da bi stigla na sever,moraš putovati na jug. Da bi stigla nazapad, moraš ići na istok. Da bi išlanapred, moraš krenuti nazad, i da bidodirnula svetlo, moraš proći kroz

senku.“„Kalisi?“ Deni skoči iz kreveta i

širom otvori vrata. Bledožuta svetlostfenjera preplavi kabinu, a Iri i Jiki sesanjivo digoše. „Kalisi?“ - promrmljaJiki, trljajući oči. Viserion se probudi,otvori čeljusti, i oblačić plamena osvetličak i najmračnije uglove. Od žene sacrvenom lakiranom maskom nije bilo nitraga. „Kalisi, nije ti dobro?“ - upitaJiki.

„San.“ Deni odmahnu glavom.„Usnila sam san, ništa više. Vratite se naspavanje. Vratimo se sve na spavanje.“A ipak, koliko god da se trudila, san jojnije više došao.

Ako se osvrnem, propala sam, rečeDeni sebi narednog jutra dok je ulazila u

Astapor kroz lučku kapiju. Nije seusuđivala ni da pomisli koliko joj jezapravo pratnja mala i slabašna, da ne biizgubila svu hrabrost. Za taj dan jejahala srebrnu ždrebicu, obučena upantalone od konjske dlake i obojenikožni prsluk, s jednim pojasom odbronzanih medaljona oko struka, i jošdva ukrštena preko grudi. Iri i Jiki su jojuplele kosu i stavile u nju srebrnozvonce, koje je pevalo o Neumirućima izKarta, spaljenim u svojoj Palati prašine.

Crvene ciglene ulice Astapora togjutra behu prepune sveta. Oivičavali suih robovi i sluge, a trgovci robovima injihove žene behu obukli tokare igledali su s visova svojih stepenastihpiramida. Ipak se ne razlikuju mnogo

od Karćana, pomisli ona. Hoće da videzmajeve da bi pričali o njima svojojdeci, i deci svoje dece. Pitala se kolikoće njih ikada imati decu.

Ago je stupao pred njom sa svojimvelikim dotračkim lukom. Snažni Belvasje hodao desno od njene kobile,devojčica Misandei levo. Ser DžoraMormont je bio iza u oklopu i ogrtaču,strašno se mrgodeći na svakoga ko bi sepreviše približio. Rakaro i Jogo su štitilinosiljku. Deni je naredila da se krovskloni kako bi se njena tri zmaja lancimamogla vezati za platformu. Iri i Jiki sujahale s njima da bi pokušale da ihsmire. A ipak je Viserionov rep udaraonapred-nazad kao bič, i dim mu se besnodizao iz nozdrva. Regal je takođe osećao

da nešto nije u redu. Tri puta je pokušaoda uzleti, ali bi ga na zemlju vratio teškilanac u Jikinoj ruci. Drogon se sklupčaou loptu, podvijenih krila i repa. Samo sumu oči govorile da ne spava.

Ostatak njenog naroda ih je pratio:Groleo i drugi kapetani i njihoveposade, i osamdeset i troje Dotraka kojisu joj preostali od stotina hiljada što sunekada jahale u Drogovom kalasaru.Najstarije i najslabije je stavila uunutrašnjost povorke, s trudnicama imajkama što su još dojile decu, i malimdevojčicama i dečacima premladim daupletu kosu. Ostali - njeni ratnici, kakvigod bili - jahali su spolja i terali svojejadno krdo, stotinak mršavih konja kojisu preživeli i crvenu pustoš i crno slano

more.Trebalo je da sašijem barjak,

pomisli dok je predvodila svoju odrpanudružinu uz krivudavu reku Astapora.Sklopi oči da zamisli kako bi izgledala:sva od lepršave crne svile, sa crvenimtroglavim zmajem Targarjena koji bljujezlatni plamen. Barjak kakav je i Regarmožda nosio. Obale reke behu čudnomirne. Crv-reka, tako su je Astaporanizvali. Beše široka i spora i vijugava,posuta sitnim šumovitim adama. Onavide kako se na jednoj igraju deca, kakojure između otmenih mermernih kipova.Na drugom ostrvu se dvoje ljubavnikaljubilo pod senkama visokog zelenogdrveća, s ništa više srama od Dotraka navenčanju. Pošto nisu bili odeveni, nije

mogla da vidi jesu li robovi ilislobodnjaci.

Trg ponosa sa svojom velikombronzanom harpijom beše premali daprimi sve Neokaljane koje je kupila.Umesto toga, oni behu okupljeni na Trgukazne, nasuprot glavnoj kapiji Astapora,tako da mogu da izmarširaju pravo izgrada čim Deni preuzme vlasništvo nadnjima. Tu nije bilo bronzanih kipova;samo drvena platforma na kojoj subuntovne robove razapinjali, i bičevali ivešali. „Dobri gospodari ih takopostave, da budu ono prvo što ćenovopridošli robovi videti kada uđu ugrad“, reče joj Misandei dok su stupalina trg.

Na prvi pogled, Deni pomisli da su

im kože prugaste kao u zorsa iz DžogosNaija. Onda se približi na srebrnojždrebici i vide golo crveno meso ispodtreperavih crnih pruga. Muve. Muve icrvi. Buntovni robovi behu oljušteni kaošto čovek ljušti jabuku, jednim zavojitimpotezom. Jednom je ruka bila crna odmuva od prstiju do lakata, a ispod njihcrvena i bela. Deni zauzda ispod njega.Šta je on uradio?“

„Digao je ruku na vlasnika.“Dok joj se stomak prevrtao, Deni

okrenu ždrebicu i otkasa ka središtu trgai vojsci koju je tako skupo platila.Stajali su u nebrojenim strojevima, njenikameni poluljudi sa srcima od cigle;osam hiljada i šest stotina sa šiljastimbronzanim kapama, potpuno obučenih

Neokaljanih, i pet hiljada i nešto izanjih, gologlavih, ali ipak naoružanihkopljima i kratkim mačevima. Oninajdalje pozadi behu tek dečaci, videona, ali su stajali pravo i mirno kao iostali.

Kraznis mo Nakloz i sva njegovasabraća bili su tu da je pozdrave. DrugiAstaporani visokog roda stajali su ugrozdovima iza njih, pijući vino izduguljastih srebrnih čaša, dok su međunjima kružili robovi s pladnjevimapunim maslina i trešanja i smokava.Najstariji Grazdan sedeo je u stolicikoju su na ramenima nosila četiriogromna roba bakarne puti. Pet-šestkonjanika s kopljima jahalo je uzdužrubova trga, potiskujući svet koji je

došao da gleda. Sunce je zaslepljujućebleštalo na uglačanim bakarnimdiskovima ušivenim u njihove plaštove,ali nije mogla a da ne primeti kako su imkonji nemirni. Boje se zmajeva. I trebada se boje.

Kraznis posla roba da joj pomogne dasjaše. Njemu su ruke bile pune; jednomje držao tokar, a drugom kićen bič. „Evoih.“ On pogleda Misandei. „Reci joj dasu njeni... ako može da plati.“

„Može“, reče devojčica.Ser Džora odsečno izdade naredbu, i

njeni ljudi iznesoše robu. Šest balatigrovih koža, tri stotine bala fine svile.Ćupove šafrana, ćupove tamjana, ćupovebibera i karija i kardamona, masku odoniksa, dvanaest smaragdnih majmuna,

burad crvenog i crnog i zelenog mastila,kutiju retkih crnih ametista, kutiju bisera,bure maslina bez koštica punjenihcrvima, tuce burića usoljene pećinskeribe, veliki bakarni gong i čekić kojimse u njega udara, sedamnaest očiju odslonovače i ogroman kovčeg pun knjigapisanih na jezicima koje Deni nije umelada čita. I još, i još i još. Njen narod jesve slagao ispred trgovaca robovima.

Dok se plaćalo, Kraznis mo Naklozjoj dade još nekoliko saveta o rukovanjunovostečenom vojskom. „Još su zeleni“,reče on preko Misandei. „Recivesteroskoj drolji da bi joj najpametnijebilo da ih što pre okrvavi. Na putu zaVesteros će naići na mnoge malegradove, gradove zrele za pljačku.

Kakav god plen da opljačka, pripašćesamo njoj. Neokaljani ne žude za zlatomili draguljima. A ako bude imalazarobljenika, nekoliko stražara će bitidovoljno da ih sprovede natrag doAstapora. Kupićemo sve zdrave, i to podobroj ceni. A ko zna? Za deset godina,neki od dečaka koje nam pošalje mogutakođe postati Neokaljani. Tako ćemo sesvi okoristiti.“

Napokon, više nije bilo robe da sedoda na gomilu. Njeni Dotraci ponovouzjahaše konje, i Deni reče: „Ovo jebilo sve što smo mogli da ponesemo.Ostalo vas čeka na brodovima, mnogojantara i vina i crnog pirinča. A dobićetei same brodove. Tako da nam ostajesamo...“

„...zmaj“, dovrši Grazdan sa šiljastombradom, koji je tako grleno govorioZajednički jezik.

„А on je tu.“ Ser Džora i Belvasprođoše kraj nje do nosiljke na kojoj suse sunčali Drogon i njegova braća. Jikioslobodi jedan kraj lanca, i pruži joj ga.Kada ga cimnu, crni zmaj diže glavušišteći, i rasklopi krila boje noći igrimiza. Kraznis mo Nakloz se širokoosmehnu kada ga njihova senka prekri.

Deni predade trgovcu robovima krajDrogonovog lanca. On joj zauzvratpredade bič. Držalje beše od crnezmajkosti, bogato rezbareno i ukrašenozlatom. Devet dugačkih kožnih bičevaširilo se iz njega, a svaki se završavaopozlaćenom kandžom. Zlatna jabuka

beše ženska glava sa šiljatim zubima odslonovače. „Harpijini prsti“, izgovoriKraznis ime biča.

Deni okrenu bič u rukama. Tako jelak, a ima takvu težinu. „Znači, gotovoje? Sada pripadaju meni?“

„Gotovo je“, složi se on, oštrocimnuvši lanac da povuče Drogona doleiz nosiljke.

Deni uzjaha srebrnu ždrebicu. Srcejoj je u grudima ludo tuklo. Osećala seočajno uplašena. Da li bi moj brat ovouradio? Pitala se da li je princ Regarosećao takav nemir kada je videoUzurpatorovu vojsku postrojenu nadrugoj obali Trozupca, barjakarazvijenih na vetru.

Ustade u sedlu, pa visoko dignu

Harpijine prste da ih svi Neokaljanivide. „GOTOVO JE!“ -viknu iz sveggl a s a . „MOJI STE!“ Onda obodeždrebicu i odjuri niz prvi red, držeći bičvisoko iznad glave. „SADA PRIPADATEZMAJU! KUPLJENI STE I PLAĆENI.GOTOVO JE! GOTOVO JE!“

Primeti kako stari Grazdan naglookreće svoju sedu glavu. Čuo me je dagovorim valirijski. Drugi trgovcirobovima nisu slušali. Okupili su se okoKraznisa i zmaja, dobacujući savete.Mada su Astaporani cimali i vukli,Drogon se nije pomerao s nosiljke. Sivdim mu se dizao iz otvorenih čeljusti, adugački vrat se izvijao i ispravljao svakiput kada bi pokušao da ugrize licetrgovaca robovima.

Vreme je da se pređe Trozubac,pomisli Deni dok je okretala ždrebicu ijahala natrag. Krvorodnici se okupišeoko nje. „Imate teškoća“, primeti ona.

„Neće da pođe“, kaza Kraznis.„Ima razloga za to. Zmaj nije rob.“ A

onda Deni iz sve snage ošinu trgovcarobovima po licu. Kraznis vrisnu izatetura se unazad, krv mu brižnu nizobraze i u namirisanu bradu. Harpijiniprsti su mu uništili lice jednim udarcem,ali ona ne zastade da to gleda.„Drogone“, izgovori zvonko i glasno,milozvučno, zaboravivši na sav strah.„Drakaris.“

Crni zmaj raširi krila i zaurla.Koplje uskovitlanog tamnog plamena

pogodi Kraznisa pravo u lice. Oči mu se

istopiše i pocureše niz obraze, anauljena kosa i brada mu tako silovitobuknuše da je na tren trgovac robovimaponeo plamenu krunu dva puta višu odsvoje glave. Nagli smrad pečenog mesanadjača čak i njegov parfem, a njegovurlik kao da nadjača sve druge zvukove.

Zatim se Trg kazne rastoči u krv imetež. Dobri gospodari su vrištali,teturali se, gurali jedan drugoga isaplitali se u žurbi o rubove svojihtokara. Drogon gotovo lenjo polete kaKraznisu, mašući crnim krilima. Dok jeon trgovca robovima još jednom zalivaovatrom, Iri i Jiki pustiše Viseriona iRegala, i iznenada se tri zmaja nađoše uvazduhu. Kada se Deni okrenu dapogleda, trećina ponosnih astaporskih

ratnika s demonskim rogovima borilo seda ostane u sedlima svojih užasnutihatova, dok je druga trećina bežala ublesku sjajnog bakra. Jedan se održa usedlu dovoljno dugo da isuče mač, alimu se Jogov bič omota oko vrata ipreseče mu uzvik. Drugom Rakarov arakodseče ruku i on odjuri prskajući krv.Ago je mirno sedeo, zapinjao strele islao ih na tokare. Srebren, zlatni iliobičan, bilo mu je svejedno kakav jerub. Snažni Belvas takođe isuka svojarak, i zavitla njime u jurišu.

„Koplja!“ - ču ona jednogAstaporanina kako viče. Bio je toGrazdan, stari Grazdan u tokaru teškomod bisera. „Neokaljani! Branite nas,zaustavite ih, branite svoje gospodare!

Koplja! Mačeve!“Kada ga Rakaro pogodi strelom u

usta, robovi koji su mu držali nosiljkudadoše se u beg pošto su ga bezokolišanja bacili na zemlju. Staracotpuza do prvog reda evnuha, a krv muje natapala cigle. Neokaljani ni nespustiše pogled da ga gledaju kakoumire. Njihovi strojevi samo su nemostajali. I nisu se pokretali. Bogovi sučuli moju molitvu.

„Neokaljani!“ Deni projuri isprednjih, srebrnozlatna pletenica vijorila jeza njom, zvonce joj je zvonilo sa svakimpokretom. „Pobijte dobre gospodare,pobijte vojnike, pobijte sve muškarcekoji nose tokare ili drže bič, alipoštedite decu mlađu od dvanaest

godina, i skinite lance sa svih robova nakoje naiđete.“ Ona diže Harpijine prsteu vazduh... i onda baci bič na zemlju.„Sloboda!“ - zapeva ona. „Drakaris!Drakaris!“

„Drakaris!“ - uzvratiše joj onipovikom, i to beše najslađi zvuk što gaje ikada čula.“Drakaris! Drakaris!“ Isvuda oko nje trgovci robovima subežali i jecali i preklinjali i umirali, aprašnjavi vazduh beše pun kopalja ivatre.

SANSAOnog jutra kada je njena nova haljina

trebalo da bude gotova, služavke jojnapuniše kadu vrelom vodom i oribašeje od glave do pete, sve dok nije postalasasvim ružičasta. Serseina vlastitasobarica podsekla joj je nokte iiščetkala joj i nakovrdžala kosu tako dajoj je padala niz leđa u mekim uvojcima.Ponela je takođe i tuce kraljičinihomiljenih mirisa. Sansa je odabralaprodoran i sladak cvetni parfem, sblagim nagoveštajem limuna. Sobaricakanu malo sebi na prst i dodirnu Sansuiza oba uha, ispod brade, a zatim, blago,i njene bradavice.

Sersei lično stigla je sa švaljom, igledala je kako oblače Sansu u novuodeću. Veš je bio sav svilen, ali je samahaljina bila od kadife boje slonovače isrebrotkanog platna, obrubljenasrebrnastim satenom. Vrhovi dugačkih iširokih rukava gotovo su dodirivalizemlju kada bi spustila ruku. A haljinabeše šivena za ženu, a ne za devojčicu, uto sumnje nije bilo. Izrez na grudimaspuštao se gotovo do stomaka, aprekrivala ga je bogata mirska čipkagolubijesive boje. Suknje behu dugačke ipune, struk pak tako uzak da je Sansamorala da zadrži dah dok su je stezali.Doneli su joj i nove cipele, od mekesive srneće kože, koje su joj grlilestopala kao ljubavnici. „Veoma si lepa,

moja gospo“, reče joj švalja kada seobukla.

„Stvarno jesam?“ - zakikota se Sansai okrenu se, a suknje se oko njezavijoriše. „О, jesam.“ Jedva je čekalada je Vilas takvu vidi. Voleće me, znamda hoće, sigurno... zaboraviće Zimovrelkada me bude video, postaraću se dabude tako.

Kraljica Sersei je znalački odmeri.„Poneki dragulj, rekla bih. Mesečeveopale koje joj je poklonio Džofri.“

„Smesta, veličanstvo“, odgovorinjena sobarica.

Kada su mesečevi opali visili saSansinih ušiju i vrata, kraljica klimnuglavom. „Da. Bogovi su bili velikodušniprema tebi, Sansa. Lepa si devojka.

Gotovo da je zločin protraćiti takvu milunevinost na onu nakazu.“

„Koju nakazu?“ Sansa nije shvatala.Misli li to ona na Vilasa? Kako to možeda zna? To niko ne zna, sem nje iMargeri i Kraljice od Trnja... o, iDontosa, ali se on ne računa.

Sersei Lanister se ne osvrnu na topitanje. „Plašt“, naredi, i žene gaiznesoše: dugačak plašt od belogsomota, težak od bisera. Srebrnim nitimana njemu beše izvezen žestok jezovuk.Sansa ga pogleda s iznenadnom stravom.„Boje tvoga oca“, reče Sersei dok su jojga kačili oko vrata tananim srebrnimlančićem.

Devičanski plašt. Sansina ruka poleteka grlu. Strgla bi ga s vrata da se

usuđivala.„Lepša si sa zatvorenim ustima,

Sansa“, kaza joj Sersei. „Hajde sada,obrednik te čeka. A i svatovi.“

„Ne“, izlete Sansi. „Ne.“„Da. Ti si štićenica krune. Kralj stoji

na mestu tvoga oca, pošto ti je bratdokazani izdajnik. Što znači da ima punopravo da da tvoju ruku. Udaćeš se zamog brata Tiriona.“

Moje nasledstvo, pomisli ona,zgrožena. Dontos Luda ipak nije bio takolud; video je istinu. Sansa ustuknu odkraljice. „Neću.“ Treba da se udam zaVilasa, treba da budem gospa odVisokog Sada, molim te...

„Shvatam tvoje oklevanje. Plači akomoraš. Na tvom mestu bih verovatno

čupala kosu. On je ogavan mali bauk, uto nema sumnje, ali ćeš se ipak udati zanjega.“

„Ne možete da me naterate.“„Naravno da možemo. Možeš da

pođeš mirno i kažeš svoj zavet kakodolikuje jednoj gospi, ili možeš da seotimaš i vrištiš i napraviš predstavukojoj će se posle konjušari smejati, alićeš ipak na kraju biti udata irazdevičena.“ Kraljica otvori vrata. SerMerin Trent i ser Ozmund Ketlblekčekali su napolju, u belim oklopimaKraljeve garde. „Otpratite ledi Sansu uobredište“, kaza im ona. „Ponesite jeako budete morali, ali pazite da nepoderete haljinu, veoma je skupa.“

Sansa pokuša da pobegne, ali je

Serseina sobarica uhvati pre nego što jeprešla i korak. Od pogleda ser MerinaTrenta ona se se zgrči, ali je Ketlblekdodirnu gotovo nežno, i reče: „Radi štati se kaže, dušice, neće biti tako strašno.Vukovi treba da budu hrabri, zar ne?“

Hrabri. Sansa duboko udahnu. Ja samod Starka, da, ja mogu da budemhrabra. Gledali su je, isto kao što su jegledali onog dana u dvorištu kada joj jeser Boros Blunt pokidao haljinu. Bauk juje tog dana spasao od batina, isti čovekkoji je sada čeka. On nije tako zao kaoostali, reče ona sebi. „Poći ću.“

Sersei se osmehnu. „Znala sam dahoćeš.“

Kasnije, nije mogla da se seti kako jeizašla iz sobe, niti kako se spustila niz

stepenice ili prešla dvorište. Kao da jojje svu pažnju zaokupilo samojednostavno stavljanje noge pred nogu.Ser Merin i ser Ozmund hodali su krajnje, u plastovima jednako belim kaonjen, samo bez bisera i jezovuka njenogoca. Džofri ju je lično čekao nastepeništu obredišta zamka. Kralj beševeličanstven u grimizu i zlatu, s krunomna glavi. „Danas sam ti ja otac“, objavion.

„Nisi“, prasnu ona. „Nikada nećešbiti.“

Lice mu potamne. „Jesam. Otac samti, i mogu da te udam za koga god hoću.Koga god. Udaćeš se za svinjara ako jatako kažem, i leći ćeš s njim u svinjcu.“Zelene oči su mu iskrile od

zadovoljstva. „Ili možda da te dam IlinuPejnu, možda bi ti on bio više po volji?“

Srce joj preskoči. „Molim te,veličanstvo“, stade da preklinje. „Ako sime ikada bar malo voleo, ne teraj me dase udajem za tvog...“

„...strica?“ Tirion Lanister zakoračikroz vrata obredišta. „Veličanstvo“,reče on Džofriju. „Budi ljubazan idozvoli mi trenutak nasamo s lediSansom.“

Kralj htede da ga odbije, ali ga majkaoštro pogleda. Povukoše se nekolikostopa.

Tirion je na sebi imao dublet odcrnog somota prekriven zlatnim vezom,čizme visokih sara koje su dodavale tripedlja njegovoj visini, lanac od rubina i

lavljih glava. Ali mu posekotina prekolica beše crvena i sveža, a nos odvratnakrasta. „Veoma si lepa, Sansa“, reče jojon.

„Lepo od tebe što to kažeš, mojgospodaru.“ Nije znala šta drugo dakaže. Da mu kažem kako je naočit?Misliće da sam budala ili lažov. Onaobori pogled i oćuta.

„Moja gospo, znam da ne bi trebaloda ovako dolaziš na svoje venčanje, ižao mi je zbog toga. I zato što je sve takonenadano, i tajnovito. Moj gospodarotac je smatrao da tako mora biti, izdržavnih razloga. Inače bih ti došaoranije, kao što sam želeo.“ Dogega joj sebliže. „Znam da nisi tražila ovakav brak.Ništa više nego ja. Međutim, da sam te

odbio, udali bi te za mog rođakaLansela. To bi ti se možda više dopalo.Bliži ti je po godinama, i lepše ga jevideti od mene. Ako ti je to želja, samoreci, i ja ću okončati ovu farsu.“

Neću nijednog Lanistera, želela je dakaže. Želim Vilasa, želim Visoki Sad ištence i barku i sinove po imenu Edardi Bren i Rikon. Ali se onda priseti štajoj je Dontos rekao u bogošumi. Tireliili Lanisteri, sve je jedno, oni ne želemene, već moje nasledstvo. „Ljubazansi, moj gospodaru“, reče ona, poražena.„Ја sam štićenica prestola i dužnost mije da se udam kako kralj naređuje.“

Proučavao ju je svojim raznobojnimočima. „Znam da nisam muž o kakvomsanjaju mlade devojke, Sansa“ kaza tiho,

„ali nisam ni Džofri.“„Nisi“, reče ona. „Bio si dobar prema

meni. Pamtim to.“Tirion joj pruži debelu šaku

zatupastih prstiju. „Pođi, onda. Daobavimo ono što nam je dužnost.“

I tako je stavila ruku u njegovu, i onju je poveo do bračnog oltara, gde jeobrednik čekao između Majke i Oca daim zauvek spoji živote. Ona videDontosa, u kariranoj odori lude, kako jegleda iskolačenim očima. Ser BelonSvon i ser Boros Blunt bili su tu u belomKraljeve garde, ali ne i ser Loras. Nemanijednog Tirela, shvati ona iznenada.Ali svedoka ipak beše na pretek: evnuhVaris, ser Adam Marbrend, lord FilipFut, ser Bron, Džalabar Kso, desetina

drugih. Lord Džajlz je kašljao, lediErmesanda sisala, a trudna kći lediTande jecala je bez nekog valjanograzloga. Neka jeca, pomisli Sansa.Možda ću i ja isto jecati pre nego štose ovaj dan završi.

Ceremonija prođe kao u snu. Sansa jeuradila sve što su od nje tražili. Bilo jemolitvi i zaveta i pevanja, a visokesveće su gorele, stotinu plešućih svetala,koja su suze u njenim očima pretvorile uhiljade. Srećom, izgleda da niko nijeprimećivao da plače dok je tako stajala,ogrnuta u boje svoga oca; a ako i jesu,pretvarali su se da ne vide. Činilo se dasu za tren oka stigli do razmeneplaštova.

Kao otac kraljevstva, Džofri zauze

mesto lorda Edarda Starka. Sansa jestajala prava kao koplje dok su mu rukeprelazile preko njenih ramena da biotvorile kopču plašta. Jedna joj okrznudojku, i zadrža se kratko na njoj, da jeuštine. Onda se kopča otvori, i Džof jojkraljevskim pokretom skide devičanskiplašt, kezeći se.

Njegovom stricu je bilo teže daodigra svoju ulogu. Mladoženjin plaštbeše ogroman i težak, grimizni somotbogato ukrašen lavovima i obrubljenzlatnim satenom i rubinima. Niko se,međutim, nije setio da ponese tronožac,a Tirion beše za stopu i po niži od svojeneveste. Kada je zašao iza nje, Sansaoseti da je neko cima za suknju. Hoće dakleknem, shvati ona pocrvenevši.

Premrla je od užasa. To nije trebalo takoda bude. Hiljadu puta je sanjala svojevenčanje, i uvek je zamišljala kako ćemladoženja stajati iza nje, visok isnažan, i prebaciti joj zaštitnički plaštpreko ramena, i nežno je poljubiti uobraz dok se bude naginjao da gazakopča.

Oseti ponovno povlačenje za suknju,žustrije. Neću. Zašto da ja pazim nanjegova osećanja kada niko ne pazi namoja.

Kepec je cimnu i treći put.Tvrdoglavo stegnuvši usne, pretvaralase da ne primećuje. Iza njih se nekozakikota. Kraljica, pomisli ona, ali tonije bilo važno. Uskoro su se svismejali, Džofri najglasnije. „Dontose, na

sve četiri“, naredi kralj. „Moj stric nemože sam da se popne na svoju mladu.“

I tako ju je njen gospodar muž ogrnuobojama kuće Lanistera dok je stajao naleđima lude.

Kada se Sansa okrenu, mali čovek juje gledao, usta stegnutih, lica crvenogkao njen plašt. Iznenada se postide zbogsvoje tvrdoglavosti. Ona popravi suknjei kleknu pred njim, tako da su im glavebile u istoj visini. „Ovim poljupcem tizavetujem svoju ljubav, i prihvatam te zasvog gospodara i muža.“

„Ovim poljupcem ti zavetujem svojuljubav“, odgovori kepec muklo, „iprihvatam te za svoju gospu i ženu.“ Onse nagnu napred, i usne im se nakratkododirnuše.

Kako je ružan, pomisli Sansa kadamu se lice nađe blizu njenog. Ružniji ječak i od Pseta.

Obrednik visoko diže svoj kristal, iobasu ih dugina svetlost. „Ovde, predbogovima i ljudima“, reče on, „svečanoproglašavam Tiriona od kuće Lanistera iSansu od kuće Starka za muža i ženu,jedno telo, jedno srce, jednu dušu, sada izauvek, i proklet bio onaj ko između njihstane.“

Morala je da zagrize usnu da ne bizajecala.

Svadbena gozba se održala u Malojdvorani. Bilo je možda pedesetakgostiju; uglavnom lanisterski ljudi isaveznici, zajedno sa onima koji su bili ina venčanju. A tu Sansa nađe i Tirele.

Margeri je veoma žalostivo pogleda, akada Kraljica od Trnja nesigurno uđeizmeđu Levog i Desnog i kao da je neprimeti, Elinor, Ala i Mega se odlučnonapraviše da je ne poznaju. Mojeprijateljice, pomisli Sansa gorko.

Muž joj je mnogo pio, i vrlo malojeo. Slušao bi kada bi neko ustao danazdravi, i ponekad bi odgovoriokratkim klimanjem glave, ali mu je inačelice moglo biti i od kamena. Gozba kaoda je trajala čitavu večnost, mada Sansahranu uopšte nije okusila. Želela je daostane sama, mada se užasavala kraja.Jer nakon gozbe će doći odlazak ukrevet. Muškarci će je poneti u svadbenupostelju, usput će je skinuti i zbijatinepristojne šale o sudbini koja je čeka

između čaršava, dok će žene prireditiTirionu isto zadovoljstvo. Tek kadabudu zajedno nagi u krevetu, ostaviće ihna miru, ali će čak i tada gosti stajatiispred odaje mlađenaca, dovikujućiprostačke savete kroz vrata. Odlazak upostelju se Sansi u detinjstvu činio kaočudesno uzbudljiv čin, ali sada, kada setaj trenutak bližio, osećala je samo užas.Mislila je da neće podneti da joj strgnuodeću, i bila je sigurna da će briznuti uplač na prvu pohotnu šalu.

Kada muzičari zasviraše, onastidljivo položi šaku na Tirionovu ireče: „Moj gospodaru, treba li daotvorimo ples?“

Usta mu se zgrčiše. „Mislim da smoim već pružili dovoljno zabave za jedan

dan, zar se ne slažeš?“„Kako ti kažeš, moj gospodaru.“ Ona

povuče ruku.Umesto njih, ples otvoriše Džofri i

Margeri. Kako čudovište može takoprelepo da pleše? - pitala se Sansa.Često je sanjarila kako će plesati nasvojoj svadbi, dok svi pogledi buduuprti u nju i njenog naočitog lorda. Usnovima su se svi osmehivali. Čak se nimoj muž ne osmehuje.

Ostali gosti se ubrzo pridružiše kraljui njegovoj verenici. Elinor je plesala sjednim mladim štitonošom, a Mega sprincom Tomenom. Ledi Meriveder,mirska lepotica crne kose i krupnihtamnih očiju, vrtela se tako izazovno dasu oči svih muškaraca u dvorani uskoro

bile prikovane za nju. Lord i ledi Tirelsu se kretali smirenije. Ser KevanLanister je zatražio čast da pleše sa lediDžanom Fosovej, sestrom lorda Tirela.Meri Krejn je zaigrala sa izgnanimprincom Džalabarom Ksoom,veličanstvenim u bogatoj pernatoj odori.Sersei Lanister je plesala najpre slordom Redvinom, zatim s lordomRouenom, a konačno sa svojim ocem,koji je plesao vešto, otmeno i bezosmeha.

Sansa je sedela sa šakama u krilu,gledajući kako se kraljica okreće i smejei zabacuje plave uvojke. Sve ih očarava,pomisli ona tupo. Kako je samo mrzim.Pogleda u stranu, gde je Mesečev Dečakplesao s Dontosom.

„Ledi Sansa.“ Ser Garlan Tirel jestajao kraj podijuma. „Hoćeš li miučiniti tu čast? Ako se tvoj gospodarslaže?“

Bauk ga sumnjičavo odmeri svojimraznobojnim očima. „Moja gospa možeda pleše s kim god želi.“

Možda je trebalo da ostane kraj svogmuža, ali je tako očajnički želela dapleše... a ser Garlan je bio brat Margeri,Vilasa, njenog Viteza od Cveća. „Vidimzašto su te prozvali Garlan Smeli, ser“,reče ona i prihvati njegovu ruku.

„Moja gospa je ljubazna što to kaže.Moj brat Vilas me je tako prozvao. Dabi me zaštitio.“

„Da bi te zaštitio?“ Ona ga zbunjenopogleda.

Ser Garlan se nasmeja. „Bojim se dasam bio debeljuškast dečak, a mi imamojednog strica zvanog Garlan Debeli.Tako je Vilas sve preduhitrio, mada mije prethodno pretio imenima GarlanOdvratni, Garlan Čemerni i GarlanGrdoba.“

To beše tako slatko i luckasto da jeSansa morala da se nasmeje, uprkossvemu. Nakon toga je osećalabesmislenu zahvalnost. Smeh joj jenekako opet ulio nadu, makar i samonakratko. Osmehnuta, ona pusti da jemuzika ponese, izgubi se u koracima izvucima flaute i gajda i harfe, ritmububnjeva ... a s vremena na vreme i u serGarlanovim rukama, kada bi ih plespribližio. „Moja gospa žena se veoma

brine za tebe“, reče on tiho jednomtakvom prilikom.

„Ledi Leoneta je previše ljubazna.Reci joj da sam dobro.“

„Nevesta na sopstvenoj svadbi nesme da bude samo dobro.“ U glasu muje bilo nežnosti. „Čini se kao da si naivici suza.“

„Suza radosnica, ser.“„Oči ti govore da ti jezik laže.“ Ser

Garlan je okrenu, približi je sebi. „Mojagospo, video sam kako gledaš mogbrata. Loras je hrabar i naočit, i svi ganeizmerno volimo... ali će ti tvoj Baukbiti bolji muž. Rekao bih da je on većimuškarac nego što izgleda.“

Muzika ih razdvoji pre nego što Sansastiže da smisli odgovor. Nasuprot nje se

nađe Mejs Tirel, zajapuren i oznojen, azatim lord Meriveder, pa princ Tomen.„I ja hoću da se ženim“, reče punačkimali kraljević, kome beše čitavih devetgodina. „Viši sam od svog strica!“

„Znam da jesi“, kaza Sansa, a onda separtneri ponovo promeniše. Ser Kevanpohvali njenu lepotu, Džalabar Ksoizgovori nešto na Letnjem jeziku, što nijerazumela, a lord Redvin joj poželemnogo debele dece i dugačkih radosnihgodina. A onda je ples dovede licem ulice sa Džofrijem.

Sansa se ukoči kada njegova rukadodirnu njenu, ali kralj je jače stisnu iprivuče je bliže. „Ne bi smela daizgledaš tako tužno. Moj stric je malarugoba, ali ćeš još imati mene.“

„Ti ćeš se oženiti Margeri!“„Kralj može da ima i druge žene.

Kurve. Moj otac ih je imao. Jedan odEgona takođe. Treći ili četvrti. Imao jemnogo kurvi i mnogo kopiladi.“ Dok suse okretali s muzikom, Džofri je vlažnopoljubi. „Moj stric će te dovoditi u mojkrevet kada god to naredim.“

Sansa odmahnu glavom. „Neće.“„Hoće, ili ću mu odseći glavu. Taj

kralj Egon imao je svaku ženu koju jepoželeo, bez obzira na to jesu li bile oneudate ili ne.“

Srećom, dođe vreme za novupromenu. Noge joj, međutim, postadošeolovne, i lord Rouen, ser Talad iElinorin štitonoša su svi zasigurnomislili da je veoma trapava plesačica. A

onda se ponovo nađe nasuprot serGarlana, i ples se, bogovima hvala,uskoro završi.

Olakšanje joj beše kratkog daha. Čimje muzika stala, ču Džofrija kako kaže:„Vreme je da ih vodimo u krevet! Hajdeda je skinemo, da vidimo šta vučica imada ponudi mom stricu!“ Drugi muškarcise glasno pridružiše klicanju.

Njen muž kepec sporo diže pogled svinskog pehara. „Ne dozvoljavam da jenosite u krevet.“

Džofri zgrabi Sansinu ruku.„Dozvolićeš, ako ja to naredim.“

Bauk zari svoj bodež u sto, i ovajostade da stoji, drhteći. „Onda ćeš svojunevestu opslužiti drvenom kitom.Uškopiću te, kunem se.“

Na dvoranu se spusti preneraženatišina. Sansa ustuknu od Džofrija, ali juje on čvrsto držao, i rukav se podera. Tokao da niko nije čuo. Kraljica Sersei seokrenu svom ocu. „Jesi li ga čuo?“

Lord Tivin ustade. „Verujem damožemo i bez tog običaja. Tirione,siguran sam da nisi nameravao da pretiškraljevskoj ličnosti.“

Sansa vide kako besan grč prelećepreko lica njenog muža. „Pogrešio sam“,izusti on. „Bila je to neukusna šala,veličanstvo.“

„Pretio si da ćeš me uškopiti!“ - rečeDžofri piskutavo.

„Jesam, veličanstvo“, kaza Tirion,„ali samo zato što zavidim tvojojkraljevskoj muškosti. Moja je tako mala

i zakržljala.“ Lice mu se iskrivi u kez.„А ako mi odsečeš jezik, više neću imatičime da zadovoljim milu ženu koju si midao.“

Smeh prsnu sa usana ser OzmundaKetlbleka. Neko drugi se zakikota. Alise Džofri ne nasmeja, a ni lord Tivin.„Veličanstvo“, reče on, „sin mi je pijan,to sigurno vidiš.“

„Јesam“, priznade Tirion, „ali netoliko pijan da ne mogu sam da odvedenimladu u krevet.“ On skoči s podijuma igrubo zgrabi Sansu. „Idemo, ženo, vremeje da ti probijem kapiju. Hoću da seigram dođi-u-moj-zamak.“

Zažarenih obraza, Sansa pođe s njimiz Male dvorane. Nemam drugogizbora. Tirion se gegao u hodu, posebno

kada bi išao brzo, kao sada. Bogovibehu milosrdni, i ni Džofri ni bilo kodrugi ne pođe za njima.

Za prvu bračnu noć, dali su im naposlugu prostranu ložnicu visoko uDesničinoj kuli. Tirion nogom zatvorivrata za njima. „Sansa, na komodi imašvrč dobrog zlatnog vina sa Senice. Buditako ljubazna i naspi mi čašu.“

„Da li je to mudro, moj gospodaru?“„Nikada ništa nije bilo mudrije.

Vidiš, nisam sasvim pijan. Alinameravam uskoro da postanem.“

Sansa oboma napuni po pehar. Bićelakše ako i ja budem pijana. Sede naivicu velikog kreveta s baldahinom i utri dugačka gutljaja isprazni pola pehara.Nema sumnje da je vino bilo vrhunsko,

ali je ona bila previše uznemirena da muoseti ukus. U glavi joj se zavrte. „Želišli da se razodenem, moj gospodaru?“

„Tirione.“ On nakrivi glavu. „Ime mije Tirion, Sansa.“

„Tirione. Moj gospodaru. Da skinemhaljine, ili ćeš me ti razodenuti?“ Onaotpi još gutljaj vina.

Bauk se okrenu od nje. „Kada sam seprvi put oženio, bili smo prisutni samomi i pijani obrednik, i nekoliko svinjakao svedoci. Jednog svedoka smo pojelina svadbenoj gozbi. Tiša me je hranilareš pečenom kožicom, a ja sam lizaomast s njenih prstiju, i smejali smo sekada smo legli u krevet.“

„Ranije si već bio ženjen?Zaboravila... zaboravila sam na to.“

„Nisi zaboravila. Nikada nisi niznala.“

„Kо je bila ona, moj gospodaru?“Sansa je uprkos svemu bila radoznala.

„Ledi Tiša.“ Usta mu se zgrčiše. „Odkuće Srebrnšake. Grb im je bio jedanzlatnik i stotinu srebrnjaka, na krvavomčaršavu. Brak nam je bio veoma kratak,kao što valjda i dolikuje veoma kratkomčoveku.“

Sansa se zagleda u svoje šake, i nereče ništa.

„Koliko ti je godina, Sansa?“ - upitaTirion posle kratke stanke.

„Biće mi trinaest“, odgovori ona, „zamesec dana.“

„Smilujte se bogovi.“ Kepec otpi jošgutljaj vina. „Ра, od priče nećeš odrasti.

Da obavimo to, moja gospo? Ako ti jepo volji?“

„Ро volji mi je da zadovoljim svogagospodara muža.“

To kao da ga razljuti. „Kriješ se izaučtivosti kao da su zidine zamka.“

„Ljubaznost je oklop gospe“, rečeSansa. Njena obrednica joj je to uvekgovorila.

„Ја sam ti muž. Sada možeš da skinešsvoj oklop.“

„I odeću.“„I to.“ On mahnu vinskim peharom ka

njoj. „Moj gospodar otac mi je naredioda te razdevičim prve bračne noći.“

Ruke joj zadrhtaše kada stade da seskida. Imala je deset palčeva umestoprstiju, i svi su bili slomljeni. Pa ipak se

nekako snađe sa čipkama i dugmetima, iplašt i haljina i steznik i svilenapodsuknja padoše na pod, i ona napokoniskorači i iz veša. Noge i ruke joj senaježiše. Oči joj sve vreme behuoborene, previše se stidela da gapogleda, ali tada hitro diže pogled, ivide da on zuri. Učini joj se da uzelenom oku vidi glad, a u crnom bes.Nije znala šta je više plaši.

„Ti si dete“, reče on.Ona pokri grudi rukama. „Procvetala

sam.“„Dete“, ponovi on, „ali te ja želim.

Plaši li te to, Sansa?“„Da.“„I mene. Znam da sam ružan...“„Ne, moj...“

On naglo ustade. „Ne laži, Sansa.Izobličen sam, unakažen i mali, ali...“ -videla je da se muči s rečima - „...ukrevetu, kada se sveće utrnu, nisam ništagori od drugih ljudi. U tami, ja sam Vitezod Cveća.“ Otpi vina. „Velikodušansam. Odan sam onima koji su odanimeni. Dokazao sam da nisam kukavica.Pametniji sam od mnogih, sigurno sepamet bar u nešto računa. A čak umemda budem i dobar. Bojim se da dobrotanije česta među nama Lanisterima, aliznam da je imam negde u sebi. Mogaobih da budem... mogao bih da ti budemdobar.“

Uplašen je jednako kao i ja, shvatiSansa. Možda je zbog toga trebalo daoseti prema njemu više topline, ali nije.

Osećala je samo sažaljenje, a sažaljenjeje smrt za strast. Gledao ju je, čekao danešto kaže, ali su sve njene reči uvenule.Mogla je samo da stoji i da se trese.

Kada konačno shvati da ona za njeganema odgovora, Tirion Lanister iskapiostatak vina. „Shvatam“, reče jetko.„Ulazi u krevet, Sansa. Moramo daobavimo svoju dužnost.“

Ona se pope na perjani dušek, svesnanjegovog pogleda. Mirišljava svećagorela je na noćnom stočiću, a čaršavibehu posuti ružinim laticama. Počela jeda navlači čaršav kako bi se pokrila,kada ga ču kako kaže: „Ne.“

Drhtala je od hladnoće, ali ga jeposlušala. Sklopila je oči i čekala. Trenkasnije, začu kako joj muž izuva čizme, i

šuškanje njegove odeće dok se skida.Kada uskoči u krevet i stavi šaku nanjenu dojku, Sansa ne uspe da se obuzda,i zadrhta. Ležala je sklopljenih očiju,napetih mišića, užasavajući se onoga štoće uslediti. Hoće li je ponovo dodirnuti?Poljubiti? Da li sada da raširi noge zanjega? Nije znala šta se od nje očekuje.

„Sansa.“ Ruke nestade. „Otvori oči.“Obećala je da će slušati; otvorila je

oči. Sedeo je kraj njenih nogu, nag. Namestu gde su mu se noge spajale, muškokoplje je štrčalo ukočeno i tvrdo izžbuna grubih žutih malja, ali je na njemusamo ono bilo pravo.

„Moja gospo“, kaza Tirion, „ti siljupka, u to ne sumnjaj, ali... ne moguovo da uradim. Nek moj otac bude

proklet. Sačekaćemo. Mesec, godinu,godišnje doba, koliko god budepotrebno. Dok me ne upoznaš bolje, imožda počneš da mi malo veruješ.“Možda mu je namera bila da je osmehomumiri, ali pošto nije imao nos, samo jeizgledao još nakaznije i opasnije.

Pogledaj ga, reče Sansa sebi,pogledaj svog muža, čitavog.Obrednica Mordejna je govorila da susvi ljudi lepi, pronađi njegovu lepotu,pokušaj. Zurila je u njegove zakržljalenoge, izbočeno i nakazno čelo, zelenooko i crno oko, crveni patrljak njegovognosa i krivi ružičasti ožiljak, čupavižbun grubih crnih i zlatnih malja na licu.Čak mu je i muškost bila ružna, debela iprošarana venama, okruglaste ljubičaste

glave. Ovo nije pravedno, ovo nijepošteno, kako li sam to zgrešila kadami bogovi ovo rade, kako?

„Kunem ti se svojom čašćuLanistera“, kaza Bauk, „neću te dodirnutidok ti to ne poželiš.“

Bila je potrebna sva njena hrabrost daga pogleda u te različite oči i kaže: „Аako to nikada ne poželim, mojgospodaru?“

Lice mu se trgnu kao da ga jeošamarila. „Nikada?“

Vrat joj beše tako ukočen da jedvauspe da klimne glavom.

„Ра“, reče on, „zato su bogovi istvorili kurve, za bauke kao što sam ja.“Stegnu kratke debele prste u pesnicu isiđe s kreveta.

ARJAKameno Obredište beše najveća

varoš koju je Arja videla posle KraljeveLuke, i Harvin joj reče da je njen otac tupobedio u čuvenoj bici. „Ljudi Ludogkralja lovili su Roberta, pokušavali suda ga uhvate pre nego što stigne da sespoji s tvojim ocem“, kaza joj on dok sujahali ka kapiji. „Bio je ranjen, nekiprijatelji su ga pazili, kada je lordKonington, kraljeva desnica, zauzeovaroš s moćnom vojskom, i počeopretragu, kuću po kuću. Međutim, prenego što su ga našli, lord Edard i tvojdeda su se spustili na grad i zauzelizidine na juriš. Lord Konington se

žestoko branio. Tukli su se po ulicama ikućama, čak i po krovovima, a sviobrednici su zvonili svojim zvonima dabi građani znali da zaključaju vrata.Robert je na zvuk zvona izašao iz svogskrovišta i ušao u borbu. Kažu da je togdana ubio šestoricu ljudi. Jedan je bioMajlz Muton, čuveni vitez, koji jenekada bio štitonoša princa Regara.Ubio bi i desnicu, ali ih bitka nije nanelajednog na drugog. Konington je,međutim, teško ranio tvog dedu Tulija, iubio ser Denisa Erina, miljenika Dola.Ali kada je video da je bitka izgubljena,pobegao je brzo kao grifoni na njegovomštitu. Bitka kod Zvona, tako su jenazvali. Robert je uvek govorio da ju jeizvojevao tvoj otac, a ne on.“

Tu su se vodile i skorije bitke,pomisli Arja kada vide kako mestoizgleda. Varoške kapije behunapravljene od sirovog i novog drveta;pred zidinama je gomila pocrnelihdasaka govorila o tome šta se desilo sastarom kapijom.

Kameno Obredište beše zatvoreno,ali kada kapetan kapije vide ko su,otvori im vrata za ispade. „Kako stojites hranom?“ - upita Tom dok su ulazili.

„Ne tako loše kao pre. Lovac nam jedoveo stado ovaca, a ima i neštotrgovine preko Crnobujice. Južno odreke letina nije spaljena. Naravno, imaih kol’ko ’oćeš koji bi ’teli da nam otmuto što imamo. Jednog dana vuci, drugoglakrdijaši. Oni koji ne traže hranu traže

blago ili žene da siluju, a oni koji netraže ni zlato ni cure traže prokletogKraljeubicu. Priča se da je klizno krozprste lordu Edmuru.“

„Lordu Edmuru?“ - namršti se Lim.„Znači da je lord Hoster mrtav?“

„Mrtav ili na samrti. Misliš da biLanister išo za Crnobujicu? To mu jenajbrži put za Kraljevu Luku, bar se takoLovac kune.“ Kapetan ne sačeka naodgovor. „Odveo je pse da pronjuškajunaokolo. Ako je ser Džejmi u blizini,naći će ga. Video sam te njegove psekako kidaju medvede. Misliš da će im sedopasti ukus lavlje krvi?“

„Izujedan leš nikome ne koristi“, rečeLim. „I Lovac to odlično zna.“

„Kada su zapadnjaci prošli, silovali

su Lovčevu ženu i sestru, spalili muletinu i pojeli mu pola ovaca, a drugupolovinu ubili iz obesti. Ubili su mu išest pasa, a lešine bacili u bunar.Izujedan leš će njemu biti sasvim dobar,rеko bi’ ja. A i meni.“

„Bolje bi mu bilo da nije tako“, kazaLim. „I to je sve što imam da kažem.Bolje bi mu bilo da nije tako, a ti siprokleta budala.“

Arja je jahala između Harvina iAngija dok su odmetnici prolaziliulicama na kojima se njen otac nekadaborio. Videla je obredište na brdu, apodno njega snažnu utvrdu od sivogkamena, koja je delovala premalo zatako veliku varoš. Ali svaka treća kućakoju prođoše beše čađava ljuštura, i

ljudi uopšte nije bilo. „Jesu li svivarošani mrtvi?“

„Samo su stidljivi.“ Angi joj pokazadva strelca na krovu, i neke dečakegaravih lica kako čuče u ruševinamapivnice. Malo dalje, pekar otvori kapkei nešto dobaci Limu. Zvuk njegovogglasa izmami još ljudi iz skrovišta, iKameno Obredište polako ožive.

Na pijačnom trgu u srcu varoši,fontana u obliku pastrmke u skoku sipalaje vodu u plitko jezerce. Tu su ženepunile vedra i vrčeve. Koju stopu dalje,tuce gvozdenih kaveza visilo je saškripavih drvenih stubova. Kavezi zavrane, znala je Arja. Vrane su mahombile van kaveza, prskale su se u vodi ilistajale na rešetkama; unutra su bili ljudi.

Lim zauzda konja, namrgođen. „Šta jesad ovo?“

„Pravda“, odgovori jedna od ženakod fontane.

„Šta, zar vam je ponestalokonopljanog užeta?“

„Је li ovo urađeno po naređenju serVilberta?“ - upita Tom.

Jedan čovek se gorko nasmeja.„Lavovi su ubili ser Vilberta još pregodinu dana. Sinovi su mu svi s Mladimvukom, goje se na Zapadu. Misliš danjih boli dupe za nas? Ove vukove jepohvatao Ludi Lovac.“

Vukove. Arja se sledi. Robove ljude,i očeve. Oseti da je kavezi privlače.Unutar njih ljudi nisu mogli ni da stanuni da se okrenu; stajali su goli, izloženi

suncu i vetru i kiši. U prva tri kavezabehu mrtvaci. Vrane lešinarke behu impojele oči, a ipak joj se činilo da jeprazne duplje prate. Četvrti čovek u nizuse pomeri dok su prolazili. Otrcanubradu su mu oko usana prekrivali krv imuve. One poleteše kada on progovori, izazujaše mu oko glave. „Vode.“ Rečbeše graktanje. „Molim... vode...“

Čovek u sledećem kavezu na taj zvukotvori oči. „Ovde“, reče. „Ovde, meni.“Ovaj beše starac; brade sive i glavećelave i pegave od godina.

Pored starca beše joj jedan mrtvac,krupan riđobradi čovek kome je trulisivi zavoj prekrivao levo uho i deoslepoočnice. Ali je ono najgore biloizmeđu njegovih nogu, gde ne beše

ostalo ničeg sem skorene smeđe rupe izkoje su gamizali crvi. Malo niže nalaziose jedan debeli čovek. Kavez za vranebeše tako surovo uzan da nije bilo jasnokako su ga uopšte strpali unutra. Gvožđemu se bolno usecalo u trbuh, koji ještrčao između rešetaka. Dugi daniprovedeni na suncu ispekli su mu kožudo bolnog crvenila, od glave do pete.Kada se promeškolji, kavez mu zaškripai zanjiha se, i Arja vide bele pruge namestima gde su mu rešetke zaštitile kožuod sunca. „Čiji ste vi ljudi?“ - upita gaona.

Na zvuk njenog glasa, debeli otvorioči. Koža oko njih beše tako crvena dasu ličile na kuvana jaja u tanjiru krvi.„Vode... da pijem...“

„Čiji“, ponovi ona.„Ne obraćaj pažnju na njih, dečače“,

reče joj jedan varošanin. „Oni te se netiču. Samo prođi.“

„Šta su uradili?“ - upita ga ona.„Pobili su osmoro ljudi u Vodometu“,

odgovori on. „Tražili su Kraljeubicu, alion nije bio tamo, pa su se zabaviliubistvima i silovanjem.“ On pokazapalcem ka lešu kome su na mestumuškosti bili crvi. „Taj je silovao. Sadaprođi dalje.“

„Gutljaj“, viknu debeli. „Smiluj se,dečače, samo gutljaj.“ Starac se uhvatiza rešetku. Od tog pokreta mu se kavezdivlje zaljulja. „Vode“, zavapi onaj smuvama u bradi.

Ona pogleda njihove prljave kose i

čupave brade i zakrvavljene oči, njihovesuve, ispucale, krvave usne. Vukovi,pomisli ponovo. Kao što sam i ja. Zar jeto njen čopor? Kako je moguće da su toRobovi ljudi? Požele da ih udari. Želelaje da ih povredi. Želela je da plače. Kaoda su je svi gledali, i živi i mrtvi. Staracprovuče tri prsta kroz rešetke. „Vode“,izusti, „vode.“

Arja skoči s konja. Ne mogu da mepovrede, umiru. Uze čašu iz bisaga i odedo fontane. „Šta to misliš da radiš,dečko?“ - besno upita varošanin. „Nisuoni tvoja briga.“ Ona diže čašu doribljih usta. Voda joj pljusnu prekoprstiju i niz rukav, ali se Arja ne pomerisve dok čaša ne bi do vrha puna. Kadase okrenu ka kavezima, varošanin krenu

da je zaustavi. „Sklanjaj se od njih,dečko...“

„Ona je devojčica“, reče Harvin.„Pusti je na miru.“

„Da“, oglasi se i Lim. „Lord Berik sene slaže sa stavljanjem ljudi u kavez, dacrknu od žeđi. Zašto ih lepo ne obesite?“

„Nisu oni ništa lepo uradili uVodometu“, zareža varošanin na njih.Rešetke behu preuske da kroz njih prođečaša, ali joj Harvin i Džendri postavišelopovske. Ona stade na Harvinove šake,pope se na Džendrijeva ramena i uhvatise za rešetke na vrhu kaveza. Debeličovek izvi glavu nagore i priljubi obrazeuz gvožđe, i Arja ga poli vodom. On juje željno laptao i puštao da mu curipreko glave i obraza i šaka, a onda je

polizao i vlagu s rešetaka. Polizao bi iArjine prste da ih nije brzo povukla.Kada je i drugoj dvojici tako pomogla,gomila se iskupi da je gleda. „LudiLovac ima da čuje za ovo“, zapreti jedančovek. „Neće mu se dopasti. Ne, nećenimalo.“

„А ovo još i manje.“ Angi prebaci luks ramena, izvadi strelu iz tobolca, nape iodape. Debeli čovek zadrhta kada mu sestrela zari u podvaljak, ali mu kavez nedozvoli da padne. Još dve streledokrajčiše preostalu dvojicu severnjaka.Jedini zvuk na pijačnom trgu bešepljuskanje vode i zujanje muva.

Valar morgulis, pomisli Arja.Na istočnoj strani trga stajala je

skromna krčma belo okrečenih zidova i

razbijenih prozora. Pola krova bešenedavno izgorelo, ali je rupa zakrpljena.Iznad vrata visila je drvena tabla uobliku breskve zagrizene s jedne strane.Sjahaše kod štale, koja je s glavnomzgradom obrazovala prav ugao, iZelenobradi gromko pozva konjušare.

Prsata riđokosa krčmarica kliknu odzadovoljstva kada ih ugleda, a ondahitro pređe na grdnje. „Zelenobradi, je litako? Ili Sedobradi? Smiluj se Majko,kad si pre tako omatoreo? Lime, jesi lito ti? Još nosiš tu krpu od plašta? Znamda je nikada ne pereš, znam. Bojiš se daće se pišaćka isprati, pa ćemo videti dasi zapravo vitez iz Kraljeve garde! A ti,Tome Sedmico, pohotni matori jarče?Došao si da vidiš onog svog sina? E pa,

zakasnio si, odjahao je s prokletimLovcem. I nemoj da mi pričaš da nijetvoj!“

„Nema moj glas“, pobuni se Tomslabašno.

„Аli ima tvoj nos. Jeste, i jošponešto, sudeći po onome što devojkepričaju.“ Tada vide Džendrija, i uštinuga za obraz. „Vidi ovog zgodnog mladogjunca. Čekaj samo da Alis vidi teručerde. Opa, a i crveni kao mlada. Pa,Alis će od toga brzo da te izleći, paz’ štati kažem.“

Arja nikada nije videla da je Džendritako pocrveneo. „Vrbena, ostavi Bika namiru, on je dobar momak“, reče TomSedamžica. „Od tebe nam treba samosigurno prenoćište, za jednu noć.“

„Govori u svoje ime, pevaču.“ Angiobgrli naočitu mladu sluškinju, pegavukao i on sam.

„Krevete imamo“, kaza riđokosaVrbena. „U Breskvici kreveta nikadanije falilo. Ali ćete prvo svi u kadu. Kadste mi prošli put odseli pod krovom, zauspomenu ste mi ostavili buve.“ GurnuZelenobradog u grudi. „А tvoje su priđebile zelene. ’Oćete da jedete?“

„Ako možeš nešto za nas da odvojiš,nećemo te odbiti“, priznade Tom. „Аkada si ti to pa nešto odbio, Tome?“ -podsmehnu se žena. „Ispeći ću ovčetinuza tvoje prijatelje, a matorog suvogpacova za tebe. To je više nego štozaslužuješ, ali ako mi odmumlaš nekupesmu, mogla bi’ i da se sažalim. Uvek

sam imala meko srce za bolesnike.Hajde, hajde. Kas, Lana, stavite kazanena vatru. Džizen, pomozi mi da imskinem odeću, i nju ćemo morati daiskuvamo.“

Ispunila je sve pretnje. Arja pokušada im kaže kako se u Žirnom dvoru dvaputa kupala, ali riđokosa žena nije htelani da je čuje. Dve služavke je odnesošeuz stepenice, raspravljajući se je li onadečak ili devojčica. Pobedila je onakoju su zvali Heli, tako da je drugamorala da donese vrelu vodu i oribaArjina leđa grubom i oštrom četkom,koja joj umalo nije odrala kožu. Zatim suuzele svu odeću koju joj je dala lediSmolvud, i obukle je kao neku Sansinulutku, u lan i čipku. Kada su završile, bar

je mogla da siđe da jede.Dok je sedela u zajedničkoj prostoriji

u svojoj glupavoj ženskoj odeći, Arja sepriseti šta joj je rekao Sirio Forel, kakoda vidi ono što se zaista nalazi oko nje.Kada pogleda, vide više služavki negošto je potrebno bilo kojoj krčmi, avećinom su bile mlade i zgodne. A kadadođe noć, mnogo muškaraca poče dadolazi i odlazi iz Breskvice. Nisu sedugo zadržavali u zajedničkoj prostoriji,čak ni kada je Tom izvadio harfu izapevao „Šest devica u jezeru“. Drvenestepenice bile su stare i strme, i žestokosu škripale kada god bi neki muškaracpoveo gore neku od devojaka. „Kladimse da je ovo bordel“, prošapta onaDžendriju.

„Nemaš ti pojma šta je bordel.“„Е, baš imam“, odgovori ona. „То ti

je isto što i krčma, samo s devojkama.“On ponovo pocrvene. „Šta ti onda

tražiš ovde?“ - upita je. „Bordel nijeprikladno mesto ni za kakvu prokletuvisokorođenu gospu, to svako zna.“Jedna od devojaka sede na klupu krajnjega. „Kо je visokorođena gospa? Ovamala mršavica?“ Ona pogleda Arju inasmeja se. „А ja sam kraljeva rođenaćerka.“

Arja je znala da joj se ruga. „Nisi.“„Ра, možda i jesam.“ Kada devojka

sleže ramenima, haljina joj spade sjednog. „Priča se da je kralj Roberttucao moju majku dok se krio ovde, prebitke. Imao je i sve druge devojke,

naravno, ali Leslin kaže da mu se mojamatora najviše dopala.“

Devojčina kosa jeste nalik nakraljevu, pomisli Arja; čupava i gusta icrna kao ugalj. To ne mora ništa daznači. I Džendri ima istu takvu kosu.Mnogi ljudi imaju crnu kosu.

„Ime mi je Zvončica“, reče devojkaDžendriju. „Ро bici. Kladim se da itvojim zvonom mogu da zazvonim.’Oćeš?“

„Ne“, odgovori on grubo.„Ма, sigurna sam da ’oćeš.“ Ona mu

pređe šakom preko ruke. „PrijateljimaTorosa i Gospodara munje nenaplaćujem.“

„Rekao sam ne.“ Džendri nagloustade i odjuri od stola, u noć. Zvončića

se okrenu Arji. „Ne voli devojke?“Arja slegnu. „Ма ne, samo je glupav.

Voli da glača kacige i lupa čekićem pomačevima.“

„Oh.“ Zvončića vrati haljinu na ramei ode da priča s Taličnim Džekom.Ubrzo mu sede u krilo, da se kikoće ipije vino iz njegove čaše. Zelenobradi jeimao dve devojke, po jednu na svakomkolenu. Angi beše nestao sa svojompegavom curom, a ni Lima nije bilo.Tom Sedamžica je sedeo kraj vatre ipevao „Device što u proleće cvatu“.Slušajući, Arja otpi gutljaj dobrorazblaženog vina koje joj je riđokosažena dozvolila. Na trgu su mrtvaci truliliu kavezima za vrane, ali su u Breskvicisvi bili veseli. Samo, činilo joj se da se

poneki među njima nekako preglasnosmeju.

Bio je to pravi trenutak da se išunja iukrade konja, ali je Arja znala da bi tobilo besmisleno. Mogla bi da odjašesamo do gradske kapije. Onaj kapetanme nikada ne bi propustio, a čak i kadabi to uradio, Harvin bi krenuo zamnom, ili taj Lovac sa svojim psima.Požele da ima mapu, da vidi koliko jeKameno Obredište daleko od Brzorečja.

Kada je ispraznila čašu, Arja poče dazeva. Tom Sedamžica je pevao „Dvasrca što tuku ko jedno“, i ljubio drugudevojku na kraju svake strofe. U uglukraj prozora Lim i Harvin su tihorazgovarali s riđokosom Vrbenom.„...provela noć u Džejmijevoj ćeliji“, ču

ona kako žena govori. „Ona i ta drugadevojčura, ona što je ubila Renlija. Svetroje zajedno, a ujutro ga je ledi Kejtlinoslobodila iz ljubavi.“ Tu se grlenozakikota.

To nije istina, pomisli Arja. Ona tonikada ne bi uradila. Osećala se tužno ibesno i usamljeno, sve odjednom.

Neki starac sede kraj nje. „Ра ti sibaš slatka breskvica.“ Dah mu je smrdeogotovo isto kao mrtvaci u kavezima, asvinjske očice su puzale svuda po njoj.„Ima li moja slatka breskvica ime?“

Na tren ona zaboravi ko bi trebalo dabude. Nije bila nikakva breskvica, alinije mogla da bude ni Arja Stark, ne tupred nekim nepoznatim smrdljivimpijancem. „Ја sam...“

„Ona je moja sestra.“ Džendri položitešku ruku na starčevo rame i stisnu.„Ostavi je na miru.“

Čovek se okrenu, oran za svađu, alikada vide koliki je Džendri, brzo sepredomisli. „Tvoja sestra, ma nemoj?Kakav si ti to brat? Ja svoju sestrunikada ne bi’ doveo u Breskvicu,bogova mi, nikada.“ Potom ustade sklupe i ode mrmljajući, u potrazi zanovom prijateljicom.

„Zašto si to rekao?“ Arja skoči nanoge. „Nisi mi ti brat.“

„Tako je“, reče on besno. „Previšesam prokleto niskorođen da budem rodmojoj uzvišenoj gospi.“

Arju iznenadi bes u njegovom glasu.„Nisam tako mislila.“

„Jesi.“ On sede na klupu, držećipehar vina obema šakama. „Odlazi, hoćuda u miru pijem vino. I da možda nađemonu crnokosu devojku i zazvonim jojzvono.“

„Ali...“„Reko sam odlazi, moja gospo.“Arja se okrenu u mestu i ostavi ga.

Glupavo tvrdoglavo kopile, eto šta jeon. Mogao je da zvoni u sva zvona kojaje želeo, nju za to nije bilo briga.

Spavaća soba im je bila na vrhustepeništa, pod zabatima. Možda uBreskvici nije falilo kreveta, ali su zanjih mogli da odvoje samo jedan. Ipak,bio je to velik krevet. Ispunjavao jegotovo čitavu sobu, i buđavi, slamompunjeni madrac delovao je kao da će ih

sve primiti. Sada ju je, ipak, imala samoza sebe. Odeća joj je visila sa kuke nazidu, između Džendrijevih i Limovihstvari. Arja skide lan i čipku, prevučetuniku preko glave, pope se na krevet iuvuče pod pokrivače. „Kraljica Sersei“,prošapta u jastuk. „Kralj Džofri, ser Ilin,ser Merin, Dansen, Raf i Poliver.Golicač, Pseto i ser Gregor Planina.“Volela je da ponekad pomeša redosledimena. To joj je pomagalo da zapamti kosu i šta su uradili. Neki su možda većmrtvi, pomisli. Možda su negde ugvozdenim kavezima, i vrane im kljujulica.

San joj dođe čim sklopi oči. Te noćije sanjala vukove kako se šunjaju krozvlažnu šumu i teške mirise kiše i truleži i

krvi. Samo su to u snu bili dobri mirisi, iArja je znala da nema čega da se boji.Bila je snažna i hitra i žestoka, iokružena svojim čoporom, svojombraćom i sestrama. Zajedno su juriliprestrašenog konja, pregrizli mu grlo, igostili se. A kada se mesec ukazao krozoblake, zabacila je glavu i počela dazavija.

Ali kada je dan svanuo, probudio juje lavež pasa.

Arja se pridiže i zevnu. Džendri sebudio levo od nje, a Lim Limunplašt jedesno glasno hrkao, mada ga je lavežnapolju gotovo sasvim nadjačao. Morada napolju ima bar pedeset pasa. Onaispuza ispod pokrivača, pa preskočiLima, Toma i Taličnog Džeka da bi

došla do prozora. Kada širom otvorikapke, vetar, kiša i hladnoća zajednonahrupiše u sobu. Dan beše siv ioblačan. Dole na trgu psi su lajali, trčaliukrug, režali i zavijali. Bio je to čitavčopor: veliki crni mastifi i vitki vučjaci,i crno-beli ovčari i psi neke vrste kojuArja nije znala, čupave šarene zveridugačkih žutih zuba. Između krčme ifontane tuce jahača sedelo je u sedlima,gledajući kako varošani otvaraju kavezdebelog čoveka, i vuku ga za ruku svedok mu natečeni leš ne pade na zemlju.Psi ga smesta napadoše, otkidajućikomade mesa s kostiju.

Arja ču kako se jedan jahač nasmeja.„Evo ti ga novi zamak, gade prokletilanisterski“, reče on. „Malo je mali za

nekog ko što si ti, ali ćemo te nabitiunutra, nema da brineš.“ Kraj njega jesnuždeno sedeo sužanj, ruku vezanihdebelim konopljanim užetom. Nekivarošani su ga gađali balegom, ali se onnije izmicao. „Ima da istruliš u kavezu“,vikao je njegov stražar. „Vrane će tikljucati oči dok mi trošimo tvoje sjajnolanistersko zlato ! A kada vrane završe,ostatak ćemo poslati tvom prokletombratu. Mada sumnjam da će teprepoznati.“

Buka je probudila pola Breskvice.Džendri se ugura na prozor pored Arje,a Tom stade iza njih, go kao od majkerođen. „Kakva je to prokleta vika?“ -pobuni se Lim iz kreveta. „Čovek nemože ni oka da sklopi!“

„Gde je Zelenobradi?“ - upita gaTom.

„U krevetu s Vrbenom“, reče Lim.„Što?“

„Bolje da ga nađemo. I Strelca. LudiLovac se vratio, s novim čovekom zakavez.“

„Lanister“, kaza Arja. „Čula sam gakako govori da je to Lanister.“

„Uhvatili su Kraljeubicu?“ - htedeDžendri da zna.

Dole na trgu, bačen kamen pogodisužnja u obraz, i on okrenu glavu. NeKraljeubicu, pomisli Arja kada mu videlice. Bogovi su joj ipak uslišili molitvu.

DŽONDuha više nije bilo kada divljani

povedoše konje iz pećine. Da li jeshvatio ono za Crni zamak? Džonudahnu svež jutarnji vazduh i dozvolisebi da se nada. Istočno nebo bešeružičasto blizu obzorja, a bledosivoiznad njega. Jutarnji mač je još visio najugu, svetla bleda zvezda na balčakusijala je kao dijamant u zoru, ali su secrna i siva boja noćne šume ponovopretvarale u zelenu i zlatnu, crvenu ismeđu. A iznad vojničkih borova ihrastova i jasenova i stražarika dizao seZid leda bledog i svetlucavog ispodprašine i zemlje koja mu je šarala

površinu.Magnar je poslao desetak ljudi da

pojašu na zapad, i još desetak na istok,da se popnu na najviša brda koja uspejuda nađu i da potraže izvidnike u šumi ilijahače na visokom ledu. Tenjani sunosili bronzom okovane ratne rogove daih upozore ako primete ljude iz Straže.Drugi divljani su se postrojili iza Jarla,Džon i Igrit zajedno sa ostalima. To ćebiti čas slave mladog ratnika.

Pričalo se da je Zid na mnogimmestima viši od sedam stotina stopa, alije Jarl pronašao tačku gde je ujedno iviši i niži. Pred njima, led se dizaookomito iz drveća kao neka čudovišnalitica, s vetrom izlizanim kruništem, navisini od bar osam stotina, a ponegde i

devet stotina stopa. Ali to ume i dazavara, shvati Džon kada se približiše.Brendon Zidar beše položio svojeogromne kamenove temeljce povisovima, gde god je to bilo moguće, i uovom kraju su se brda dizala divlja ikamenita.

Jednom je čuo strica Bendžena kakogovori da je Zid istočno od Crnog zamkamač, ali zapadno zmija. To je bila istina.Led je prelazio jedno visoko grbavobrdo, padao u dolinu, išao uz oštargreben, ponovo padao u još dubljudolinu, a onda se dizao sve više i više,skačući s brda na brdo dokle god jepogled sezao, ka brdovitom zapadu.

Jarl je odlučio da napadne deo ledana litici. Mada se vrh Zida tu dizao osam

stotina stopa iznad podnožja šume,dobra trećina te visine bila je od zemljei kamena, a ne od leda; nagib je bioprestrm za njihove konje, težak za uspongotovo kao Pesnica Prvih ljudi, ali idalje neuporedivo lakši od gologokomitog lica samog Zida. A i greben jetakođe bio gusto prekriven šumom, takoda je pružao savršen zaklon. Nekada subraća u crnom svakog dana izlazila sasekirama da poseku drveće u blizini, alisu ti dani davno prošli, i šuma je raslasve do samog leda.

Činilo se da će dan biti vlažan ihladan, a još vlažniji i hladniji blizuZida, pod tom čudovišnom količinomleda. Što su se više približavali, to suTenjani više zaostajali. Nikada ranije

nisu videli Zid, čak ni magnar, shvatiDžon. Plaši ih. U Sedam kraljevstava segovorilo da Zid obeležava kraj sveta. Tovaži i za njih. Sve zavisi od mesta nakome stojiš.

A gde stojim ja? Džon to nije znao.Da bi ostao sa Igrit, morao bi da postanedivljanin srcem i dušom. Ako je ostavi ivrati se svojoj dužnosti, magnar će jojmožda iščupati srce. A ako je povede sasobom... pod uslovom da uopšte želi dapođe, što nije bilo nimalo izvesno... pa,nije je mogao povesti u Crni zamak daživi među braćom. Dezerter i divljankanisu mogli da očekuju dobrodošlicu bilogde u Sedam kraljevstava. Mogli bismoda potražimo Gendelovu decu, valjda.Mada bi nas ona verovatno pre pojela

nego primila.Džon vide da Jarlovi ljudi ne zaziru

od Zida. Radili su ovo i pre, baš svimeđu njima. Jarl ih prozva po imenimakada sjahaše ispod litice, ijedanaestorica se okupiše oko njega. Svibehu mladi. Najstarijem nije moglo bitiviše od pet i dvadeset, dvojica behumlađi i od Džona. Svi behu suvi i čvrsti;njihova žilava snaga podsećala ga je naKamenzmiju, brata koga je Polušakaposlao da peške nađe spas onda kada ihje Čegrtava Košulja progonio.

U samoj senci Zida, divljani sespremiše, namotavši debele koturekonopljanog užeta oko jednog ramena ipreko grudi, i navukavši čudne čizme odmeke srneće kože. Iz vrhova su im

štrčali klinovi; gvozdeni kod Jarla idvojice drugih, bronzani kod nekih, alipretežno od naoštrene kosti. Mali čekićikamenih glava visili su im o jednomboku, kožna vreća s klinovima o drugom.Sekire za led su im bile jelenji rogovinaoštrenih parožaka, kožnim trakamapovezani za drvena držalja. Jedanaestpenjača se rasporediše u tri družine odpo četvoro; Jarl je bio dvanaesti. „Mensje obećao mač svakom čoveku iz družinekoja prva stigne do vrha“, reče im on, adah mu se maglio na ledenom vazduhu.„Južnjačke mačeve, od čelika u zamkuiskovanog. A i imena će vam u pesmiopevati, i to. Šta više slobodan čovekmože da poželi? Idemo gore, i nekTuđini uzmu poslednjeg!“

Nek ih Tuđini uzmu sve, pomisliDžon dok ih je gledao kako kreću uzstrminu i nestaju među drvećem. To nećebiti prvi put da se divljani uspnu uz Zid,a ni sto i prvi. Patrole su nailazile napenjače po dva ili tri puta svake godine,a izvidnici bi ponekad otkrivalismrskana tela palih. Na istočnoj obalipljačkaši su najčešće gradili čamce kakobi preplovili Zaliv foka. Na zapadu bi sespuštali u crne dubine Klanca kako bizaobišli Kulu senki. Ali je u sredinijedini način da se Zid pobedi bio da sepreko njega popnu, i to je mnogipljačkaš i uradio. Manje ih se, međutim,vratilo, pomisli on s nekakvim mračnimponosom. Penjači moraju da ostavesvoje konje za sobom, a mnogi mlađi,

neiskusniji pljačkaši počnu tako štoukradu prvog konja na koga naiđu. Ondase digne uzbuna, gavranovi polete, inajčešće ih Noćna straža ulovi i obesipre nego što stignu da se vrate s plenomi otetim ženama. Džon je znao da Jarltakvu grešku neće napraviti, mada nijebio tako siguran u Stira. Magnar jevladar, a ne pljačkaš. Možda ne znakako se igra ta igra.

„Eno ih“, reče Igrit, i Džon dižepogled da vidi prvog penjača kakoizranja iz krošnji. Bio je to Jarl. Našaoje jednu stražariku koja se naslanjala naZid, i poveo je svoje ljude uz deblo, dabi skratili uspon. Nismo smeli dadozvolimo da se šuma ovoliko približi.Popeli su se već trista stopa, a sam led

još nisu ni dodirnuli.Gledao je divljanina kako pažljivo

prelazi sa drveta na Zid, kako klešeoslonac za ruku kratkim, oštrimudarcima sekire za led pre nego što ćese prebaciti. Uže oko struka vezivalo gaje za sledećeg čoveka u nizu, koji je jošpuzao uz drvo. Sporo, korak po korak,Jarl se pope više, zabijajući u led šiljkečizama kada nije mogao da nađeprirodne oslonce. Kada se nađe desetstopa iznad stražarike, zastade nauzanom ledenom ispustu, isuka sekiru izpojasa, uze čekić i zakuca gvozdeni klinu procep. Drugi čovek krenu na Zid zanjim, dok je treći puzao uz drvo.

Druge dve družine nisu imale zgodnopostavljeno drveće da im pomogne, i

uskoro su se Tenjani pitali jesu li seizgubili penjući se uz liticu. ČitavaJarlova družina popela se uza Zid većosamdeset stopa kada se pojaviše prvipenjači iz druge dve. Rastojanje je većiznosilo dobrih dvadeset koraka. Jarlovačetvorka beše u sredini. Desno od njihbeše družina koju je predvodio GrigJarac, koga je lako bilo prepoznati podugačkoj plavoj pletenici. Levo jepenjače predvodio mršavi čovek poimenu Erok.

„Mnogo su spori“, požali se Magnarglasno, dok ih je gledao kako mile uvis.„Zar je zaboravio na vrane? Treba da sepenje brže, dok ga nisu otkrili.“

Džon je morao da oćuti. Predobro sesećao Prevoja urlika, i kako se s

Kamenzmijom penjao po mesečini. Temu je noći srce stalo bar pet-šest puta, ina kraju su ga ruke i noge bolele, a prstimu bili napola smrznuti. A to je biokamen, ne led. Kamen je čvrst. Led jenepouzdan i pod najboljim uslovima, ana ovakav dan, kada Zid plače, dovoljnaje i toplota penjačeve šake da ga otopi.Ogromni blokovi su možda u središtuzamrznuti kao stena, ali spolja će impovršina biti klizava, voda će upotočićima curiti s nje, i biće prekrivenapovršinama trulog leda, na mestima gdeje vazduh prodro. Šta god drugodivljani bili, mora im se priznati da suhrabri.

Pa ipak, Džon shvati da se nada kakoće se Stirovi strahovi obistiniti. Ako su

bogovi milostivi, naići će patrola iokončati sve ovo. „Nijedan zid nije samdovoljno jak da te zaštiti“, rekao mu jeotac jednom dok su hodali zidinamaZimovrela. „Zid je jak samo onolikokoliko su jaki ljudi koji ga brane.“Divljani možda imaju stotinu i dvadesetljudi, ali bi četiri branioca bila dovoljnada ih odbiju, s nekoliko dobro ciljanihstrela, i možda vedrom kamenja.

Branioci se, međutim, nisu pojavili;ni četvorica, ni jedan jedini. Sunce seizdiglo na nebu, a divljani su se jošpenjali uz Zid. Jarlova četvorka jeodržavala priličnu prednost, sve dopodneva, kada naiđoše na površinulošeg leda. Jarl omota uže oko vetromizrezbarenog ispusta i prenese težinu na

njega, kada se on čitav iznenada obruši ipade, zajedno s njim. Komadi ledaveliki kao ljudska glava zasuše trojicudole, ali se oni uhvatiše za klinove, kojiizdržaše, i Jarl se, na kraju konopca, uztrzaj zaustavi.

Dok se njegov tim oporavio od tenezgode, Grig Jarac ih je skoro sustigao.Erokova četvorka ostala je dobranopozadi. Mesto kud su se oni penjaliizgledalo je potpuno glatko, prekrivenoslojem otopljene vode koja je vlažnosvetlucala pod sunčevim zracima.Grigov deo Zida bio je tamniji, saizraženijim neravninama: dugačkimvodoravnim ispustima na mestima gde jeblok nepravilno nalegao na blok ispodsebe, sa pukotinama i udubljenjima, čak

i usecima uz okomite spojeve, gde suvetar i voda izjeli rupe dovoljno velikeda se čovek u njima sakrije.

Jarl ubrzo natera svoje ljude danastave sa usponom. Njegova i Grigovačetvorka kretale su se gotovo naporedo,a Erokova je bila pedeset stopa niže.Sekire od jelenjih rogova su klesale idubile, zasipajući drveće pod njimasvetlucavim krhotinama. Kameni čekićizabijali su klinove duboko u led da bi seo njih vezivali konopci; gvozdenihklinova je ponestalo na pola puta, inakon toga su penjači koristili rogove inaoštrenu kost. A ljudi su udaralinogama, zarivajući šiljke na čizmama utvrdi led iznova i iznova i iznova, da binačinili samo jedan korak. Mora da su

im utrnule noge, pomisli Džon kadaprođe i četvrti sat. Koliko dugo mogutako da nastave? Gledao je jednakonemiran kao magnar, čekajući kada će seu daljini začuti zov tenjanskog ratnogroga. Ali rogovi behu nemi, Noćnojstraži ne beše ni traga.

Nakon šestog sata, Jarl ponovoodmaknu Grigu, a njegovi ljudi su sveviše povećavali tu prednost. „Mensovljubimac silno želi mač“, reče Magnar,dlanom štiteći oči. Sunce beše visoko nanebu, i gornja trećina Zida je, gledanaodozdo, bila kristalnoplava, sijala jetako blistavo da su ih od pogleda na njuoči bolele. Jarlove i Grigove četvorkegotovo su nestale u odblesku leda, madaje Erokov tim još bio u senci. Umesto da

idu nagore, sporo su se kretali bočno, nanekih petsto stopa visine, ka jednomuseku. Džon ih je gledao kako mile, kadazaču zvuk - iznenadni prasak koji kao daje zastrujao niz led, praćen prestrašenomvikom. A onda se vazđuh ispunikrhotinama i vriscima i ljudima kada sestopu debeo i pedeset stopa širok komadleda odlomi od Zida i pade, rušeći svepod sobom. Čak su se i dole u podnožjulitice neki komadi kotrljali izmeđudrveća, niz padinu. Džon zgrabi Igrit ipovuče je na zemlju da je zaštiti, ajednog Tenjanina komad leda pogodi ulice i slomi mu nos.

A kada digoše pogled, Jarla i njegovečetvorke više nije bilo. Ljudi, užad,klinovi, sve je nestalo; iznad šeststo

stopa nije bilo više ničega. Na mestugde su se penjači držali samo tren ranije,ostala je rana u Zidu, u kojoj je led biogladak i beo kao uglačani mermer isjajan kao sunce. Mnogo, mnogo niže,videla se crvena mrlja gde je nekoudario u ledeni ispust.

Zid se brani sam, pomisli Džon dokje podizao Igrit.

Jarla nađoše u krošnji, nabijenog naoštru granu, i još povezanog s trojicomljudi koji su smrskani ležali ispod njega.Jedan je još bio živ, ali su mu noge ikičma bili slomljeni, kao i većinarebara. „Milost“, reče kada naiđoše nanjega. Jedan Tenjanin mu razbi glavuvelikim kamenim maljem. Magnarizdađe naređenje, i njegovi ljudi stadoše

da prikupljaju drva za lomaču.Mrtvi su već goreli kada Grig Jarac

stiže do vrha Zida. A kada mu sepridruži Erokova četvorka, od Jarla injegove družine ne beše ostalo ničegsem kostiju i pepela.

Tada je sunce već počelo da zalazi,tako da penjači nisu gubili mnogovremena. Odmotaše dugačke navojekonopljanog užeta koje su nosili okogrudi, sve ih povezaše, pa baciše dolejedan kraj. Pomisao na uspon od petstostopa pomoću tog užeta ispuni Džonaužasom, ali je Mens imao bolje planove.Pljačkaši koje je Jarl ostavio ispod zidarasklopiše ogromne lestvice sprečagama od pletene konoplje debelimkao ljudska ruka, i vezaše ih za konopac

bačen s vrha. Erok i Grig i njihovi ljudizastenjaše, povukoše i pričvrstiše ihklinovima za vrh, a onda ponovospustiše konopac, da izvuku i drugelestvice. Ukupno ih je bilo pet.

Kada su sve postavljene, Magnarodsečno naredi nešto na starom jeziku, ipet Tenjana krenuše da se naporedopenju. Čak i s lestvicama, uspon ne bešelak. Igrit ih je neko vreme gledala kakose muče. „Mrzim ovaj Zid“, reče onatihim i besnim glasom. „Osećaš li kolikoje hladan?“

„Sazidan je od leda“, primeti Džon.„Ništa ti ne znaš, Džone Snežni. Ovaj

zid je sazidan od krvi.“A još je bio žedan. Do zalaska sunca,

dva Tenjanina su pala u smrt sa lestvica,

ali oni behu poslednji. Bila je skoroponoć kada Džon stiže do vrha. Zvezdesu ponovo sjale na nebu, i Igrit je drhtalaod napornog uspona. „Zamalo dapadnem“, reče sa suzama u očima. „Dvaputa. Tri puta. Zid je pokušavao da meotrese, osetila sam to.“ Jedna suza joj seote i sporo kliznu niz obraz.

„Najgore je za nama.“ Džon pokušada zvuči samopouzdano. „Ne boj se.“Pokuša da je zagrli.

Igrit ga besno udari dlanom u grudi,tako jako da ga je zabolelo, uprkosslojevima vune, oklopa i tvrde kože.„Nisam se ja bojala. Ne znaš ti ništa,Džone Snežni.“

„Zašto onda plačeš?“„Ne od straha!“ Ona divlje šutnu led

pod nogama i odlomi komad. „Plačemzato što nismo našli Rog zime.Raskopali smo stotine grobova i pustilione senke u svet, a nismo našli RogJoramunov da sruši ovo hladno čudo!“

DŽEJMIRuka ga je pekla.I dalje, i dalje, dugo nakon što su

ugasili baklju kojom su mu zapeklikrvavi patrljak, danima posle, još jeosećao plamen kako mu žeže ruku, iprste kako se grče u vatri, prste kojeviše nije imao.

I pre je bio ranjavan, ali nikadaovako. Nije bio svestan da je takav bolmoguć. Ponekad, nezvane, stare molitvebi mu došle na usne, molitve koje jenaučio kao dete, i odavno zaboravio,molitve koje je prvi put molio sa Serseidok su zajedno klečali u obredištuLivačke stene. Ponekad je čak i jecao,

sve dok ne bi čuo Lakrdijaše kako sesmeju. Onda bi osušio oči i umrtviosrce, i molio se da mu groznica ugasisuze. Sada znam kako se Tirion osećaosvaki put kada bi mu se smejali.

Kada je drugi put pao iz sedla, čvrstosu ga vezali za Brijenu od Oporja inaterali ih da ponovo dele konja. Jednogdana, umesto leđima uz leđa, vezali su ihlicem uz lice. „Ljubavnici“, uzdahnuo jeSegvel glasno, „baš su lep prizor. Bilobi okrutno razdvojiti dobrog viteza injegovu gospu.“ Onda se nasmejaosvojim prodornim, piskutavim smehom, irekao: „О, ali ko je od njih dvoje vitez,a ko gospa?“

Da imam šaku, brzo bi to saznao,pomisli Džejmi. Ruke su ga bolele, a

noge mu otupele od konopca, ali nakonnekog vremena to više nije bilo bitno.Svet mu se suzio na užasan bol unepostojećoj šaci, i Brijenu, priljubljenuuz njega. Bar je topla ako ništa drugo,tešio se, mada je devojčin dah biojednako smradan kao i njegov.

Njegova šaka je uvek bila izmeđunjih. Arzvik mu ju je okačio oko vrata,tako da se njihala na njegovim grudima,udarajući Brijenu dok je Džejmi uranjaoi izranjao iz nesvesti. Desno oko mu jebilo natečeno i zatvoreno, upalila serana koju mu je Brijena zadala, ali ga jenajviše bolela šaka. Krv i gnoj curkalisu iz patrljka, i šaka koju više nije imaosevala je od bola svaki put kada bi konjzakoračio.

Grlo mu je bilo tako upaljeno da nijemogao da jede, ali je pio vina kada bimu ga dali, i vodu, kada bi nudili samonju. Jednom su mu dali čašu, i smesta juje iskapio, drhteći, a Hrabri drugari suprasnuli u tako glasan i grub smeh da suga uši zabolele. „То piješ konjskupišaćku, Kraljeubico“, rekao mu jeRordž. Džejmi je bio tako žedan da ju jeipak ispio, ali je kasnije sve povratio.Naterali su Brijenu da mu obrišebljuvotinu iz brade, baš kao što su jeterali da ga pere kada bi se ukaljao usedlu.

Jednog vlažnog i hladnog jutra, kadase osetio malo snažnije, obuzelo ga jeludilo, levicom se mašio Dornjaninovogmača i nespretno ga isukao iz korica.

Nek me ubiju, pomislio je, samo daumrem boreći se, s oružjem u ruci. Ali,to mu nije uspelo. Segvel je prišaoskakućući s noge na nogu, okretnoizmičući kada bi Džejmi na njeganasrnuo. Izgubivši ravnotežu, on seteturao napred, divlje zamahujući naludu, ali se Segvel vrteo i izmicao isklanjao, sve dok se svi Lakrdijaši nisugrohotom smejali Džejmijevim jalovimnaporima da zada udarac. Pošto sesapleo preko kamena i pao na kolena,luda mu je priskočila i sočno gapoljubila u glavu.

Rordž je odgurnuo Džejmija i nogommu izbio mač iz slabašnih prstiju kada jepokušao da ga digne. „То je bilo vvvofabavno, Hvajeubico“, rekao je Vargo

Hout, „ali aho pvobaf ponovo, otfefi fu tii dvugu fahu, ili mofda ftopavo.“

Džejmi je posle toga ležao na leđima,zagledan u noćno nebo, pokušavajući dane oseća bol koji mu je puzao uz desnuruku svaki put kada bi je pomerio. Noćbeše čudno lepa. Mesec vitak luk, ačinilo se da nikada ranije nije videotoliko zvezda. Kraljeva kruna beše uzenitu, Pastuv se propinjao, odmahpored Labuda. Mesečeva devica,stidljiva kao i uvek, krila se iza visokogbora. Kako ovakva noć može biti lepa?- upita se on. Zašto bi zvezde gledalenekoga kao što sam ja?

„Džejmi“, prošaptala je Brijena takotiho da mu se učinilo da sanja. „Džejmi,šta to radiš?“

„Umirem“, uzvratio je šapatom.„Ne“, rekla je, „ne, moraš da živiš.“Došlo mu je da se nasmeje. „Prestani

da mi govoriš šta da radim, devojčuro.Umreću, ako mi je tako po volji.“

„Zar si tolika kukavica?“Ta reč ga je prenerazila. On je

Džejmi Lanister, vitez Kraljeve garde,Kraljeubica. Niko ga nikada nije nazvaokukavicom. Druga imena mu jesunadevali; krivokletnik, lažov, ubica.Govorili su da je okrutan, prevrtljiv,nepromišljen. Ali nikada da je kukavica.„Šta drugo mogu da uradim sem daumrem?“

„Živi“, odgovorila je, „živi, i bori sei osveti se.“ Ali govorila je preglasno.Rordž joj je čuo glas, mada ne i reči, i

prišao je da je izudara nogama, urlajućida drži jezik za zubima ako neće da jojga iščupaju.

Kukavica, pomislio je Džejmi dok jeBrijena s mukom obuzdavala jauke. Jeli to moguće? Odsekli su mi ruku kojomdržim mač. Zar je to jedino što samikada bio, samo ruka koja drži mač?Smilujte se bogovi, je li to moguće?

Devojčura je bila u pravu. Ne sme daumre. Sersei ga čeka. Potreban joj je.Kao i Tirionu, svom malom bratu koji gaje voleo zbog jedne laži. A čekali su ga injegovi neprijatelji: Mladi vuk, koji gaje pobedio u Šaputavoj šumi i pobionjegove ljude; Edmur Tuli, koji ga jedržao u tami i lancima; ovi Hrabridrugari.

Kada je svanulo jutro, prisilio se dajede. Hranili su ga zobenom kašom,konjskom hranom, ali je nagnao sebe daproguta i poslednju kašiku. Uveče jeponovo jeo, kao i narednog dana. Živi,govorio je sam sebi grubo kada bi mu sestomak okretao od kaše. Živi za Sersei,živi za Tiriona. Živi za osvetu. Lanisteruvek plaća svoje dugove. Šaka koju višenije imao bolela ga je i pekla i smrdela.Kada stignem u Kraljevu Luku, daću dami iskuju novu šaku, zlatnu šaku, ijednog dana ću njome iščupati grkljanVargu Houtu.

Noći i dani su se slivali u izmaglicibola. Spavao bi u sedlu, pribijen uzBrijenu, nosa punog smrada natrule šake,a noću bi ležao budan na tvrdoj zemlji,

zarobljen u košmar na javi. Bez obzirana to koliko je slab bio, uvek su gavezivali za drvo. Pružalo mu je to nekuhladnu utehu, ta spoznaja da ga se tolikoboje, čak i sada.

Brijenu su uvek vezivali kraj njega.Ležala je tako sapeta, kao velika mrtvakrava, ne progovarajući ni reč.Devojčura je u sebi podigla tvrđavu.Uskoro će je silovati, ali je iza tihzidina ne mogu dodirnuti. AliDžejmijeve zidine su bile probijene.Oduzeli su mu šaku, oduzeli su mu šakukojom drži mač, a bez nje je on niko iništa. Druga šaka mu ništa nije značila.Otkako je prohodao, levica mu je služilaza štit, i ni za šta više. Desnica je odnjega stvorila viteza; desnica je od njega

stvorila čoveka.Jednog dana, čuo je Arzvika kako

nešto govori o Harendvoru, i prisetio seda im je to odredište. Na to se glasnonasmejao, a na to ga je Timeon ošinuopo licu tankim dugačkim bičem.Posekotina je krvarila, ali gotovo da jenije ni osetio. „Zašto si se nasmejao?“ -upitala ga je šapatom devojčura te noći.

„U Harendvoru sam dobio beli plašt“,šapatom je odgovorio. „Ventov velikiturnir. Želeo je svima da nam pokažesvoj veliki zamak i svoje dične sinove. Ija sam želeo svima da pokažem. Bilo mije tek petnaest godina, ali tog dana meniko ne bi pobedio. Eris mi nijedozvolio da se takmičim.“ Ponovo senasmejao. „Oterao me je. Ali se sada

vraćam.“Čuli su smeh. Te noći je Džejmi

dobio udarce. Ni njih nije osetio, svedok mu Rordž nije zario čizmu upatrljak. Onda se onesvestio.

Sledeće noći su napokon došli,trojica najgorih: Segvel, beznosi Rordž idebeli Dotrak Zolo, koji mu je odsekaošaku. Zolo i Rordž su se prepirali ko ćebiti prvi dok su prilazili; činilo se danije sporno da će luda biti poslednji.Segvel je predložio da obojica buduprvi, da je istovremeno uzmu odnapred iotpozadi. Zolu i Rordžu se taj predlogdopao, samo su onda ponovo počeli dase svađaju oko toga ko će ići napred ako nazad.

I nju će osakatiti, ali unutra, gde se

to ne vidi. „Devojčura“, prošaptao jedok su se Zolo i Rordž proklinjali,„pusti im da dobiju telo, a ti idi nekudadaleko. Tako će biti brže, i pružiće immanje zadovoljstva.“

„Neće oni od mene dobiti nikakvozadovoljstvo“, uzvratila je šapatom,prkosno.

Glupa tvrdoglava hrabra kučka.Znao je da će ih naterati da je ubiju. Ašto bi mene za to bilo briga? Da nijebila tako zadrta, još bih imao šaku. Paipak, ču sebe kako šapuće: „Pusti ih dato urade, a u sebi idi nekuda.“ To je onuradio kada su Starkovi umirali nanjegove oči, dok se lord Rikard pekao uoklopu, a njegov sin Brendon daviopokušavajući da ga spase. „Misli na

Renlija ako si ga volela. Misli naOporje, planine i mora, jezera,vodopade, šta god da ima na tom tvomSafirnom ostrvu, misli na...“

Ali je dotad Rordž već pobedio uraspravi. „Ti si najružnija žena koju samu životu video“, rekao je Brijeni, „alibudi sigurna da mogu još da te unakazim.’Oćeš nos ko moj? Budeš li se otimala,dobićeš ga. A šta će ti dva oka, to ti jepreviše. Jednom li mi vrisneš, ima da tiisteram oko i nateram te da ga pojedeš, aonda ću ti počupati jebene zube, jedanpo jedan.“

„Е, Rordž, ajd’ uradi to“, moljakao jeSegvel. „Bez zuba će da bude ista mojamila stara majka.“ Gadno se zakikota.„А ja sam oduvek ’teo da svoju milu

staru majku pojebem u dupe.“Džejmi se nasmeja. „Evo zabavne

lude. Imam zagonetku za tebe, Segvele.Zašto vas je briga da li će vrištati? O,čekaj, znam.“ On viknu „SAFIRI!“ izsveg glasa.

Psujući, Rordž ga ponovo šutnu upatrljak. Džejmi zaurla. Nikada nisambio svestan da je takav bol moguć, bilaje poslednja misao koje se sećao. Nijeznao koliko je dugo bio u nesvesti, alikada ga bol ispljunu u svest, tu su bili iArzvik, i Vargo Hout lično. „Nju da niftepipnuvi!“, vrištao je Jarac, prskajućipljuvačkom svuda po Zolu. „Ima daoftane devifa, budave vedne! Vvedi fitavdvak fafiva!“ I od tada je svake noćiHout kraj njih postavljao stražare, da ih

čuvaju od njegovih vlastitih ljudi.Dve noći prođoše u tišini pre nego što

devojčura konačno nađe snage daprošapće: „Džejmi? Zašto si viknuo?“

„Zašto sam viknuo ’safiri’, to misliš?Mućni glavom, devojčuro. Misliš da biovu bagru bilo briga da sam viknuo’silovanje’?“

„Nisi morao ništa da vikneš.“„Dovoljno te je mučno gledati sa

nosem. Osim toga, hteo sam da čujemJarca kako će reći ’fafivi’.“ On senasmeja. „Dobro je za tebe što samtakav lažov. Častan čovek bi rekao istinuo Safirnom ostrvu.“

„Svejedno“, reče ona. „Hvala ti, ser.“Šaka ga je ponovo bolela. Zaškrgutao

je zubima i rekao: „Lanister uvek plaća

svoje dugove. To je bilo za reku, i onokamenje što si bacila na Robina Rigera.“

Jarac je hteo da napravi predstavu odnjihovog dolaska, tako da su Džejmijanaterali da sjaše na milju daleko odkapija Harendvora. Konopac su muomotali oko struka, drugi oko Brijeninihruku; krajeve su vezali za jabukuHoutovog sedla. Teturali su se jednokraj drugog iza Kohoraninovogprugastog zorsa.

Džejmija je bes nagonio da korača.Platno što mu je pokrivalo patrljak bešesivo i smrdljivo od gnoja. Nepostojećiprsti vrištali su sa svakim korakom. Jačisam nego što misle, govorio je sebi. Jošsam Lanister. Još sam vitez Kraljevegarde. Stići će do Harendvora, i do

Kraljeve Luke. Ziveće. A ovaj dug ćuvratiti s kamatom.

Dok su se približavali zidinamačudovišnog zamka Crnog Harena,Brijena mu stegnu ruku. „Lord Boltondrži ovaj zamak. Boltoni su vazaliStarkova.“

„Boltoni svoje neprijatelje živederu.“ Džejmi se bar toga sećao osevernjacima. Tirion bi znao sve što semože znati o gospodaru Užasnika, ali jeTirion bio hiljadama liga daleko, saSersei. Ne mogu da umrem dok jeSersei živa, reče on sebi. Umrećemozajedno, kao što smo zajedno i rođeni.

Podgrađe pred zidinama bešespaljeno do temelja, a mnoštvo ljudi ikonja nedavno je logorovalo kraj obale

jezera, gde je lord Vent priredio svojveliki turnir u godini lažnog proleća.Gorak osmeh dotače Džejmijeve usnedok su prelazili preko tog prekopanogtla. Neko je iskopao nužničku jamu bašna mestu gde je on nekada kleknuo predkraljem da položi zakletvu. Nisam nisanjao kako će se brzo slatko pretvoritiu kiselo. Eris mi čak nije dozvolio ni dauživam u toj jednoj jedinoj noći. Prvome je uzdigao, a onda pljunuo.

„Barjaci“, primeti Brijena. „Odraničovek i kule blizanci, vidi. Zakleti ljudikralja Roba. Tamo, iznad kapijske kule,sivo na belom. Viju jezovuka.“

Džejmi izvi glavu uvis da pogleda.„То je tvoj prokleti vuk, tačno“,priznade. „А ono sa obe njegove strane

su glave.“Vojnici, sluge i pratilje logora okupili

su se da im se izruguju. Jedna pegavakuja ih je pratila kroz logor lajući irežeći, sve dok je jedan od Lišana nijenabio na koplje i odjurio na čelopovorke. „Nosim Kraljeubičin barjak“,vikao je, mašući mrtvim psetom iznadDžejmijeve glave.

Zidine Harendvora behu tako debeleda je prolazak kroz njih ličio naprolazak kroz kameni tunel. Vargo Houtje poslao dvojicu svojih Dotraka napredda obaveste lorda Boltona o njihovomdolasku, tako da je spoljno dvorište bilopuno radoznalaca. Sklanjali su se s putapred teturavim Džejmijem, koga jekonopac oko struka cimao i vukao kada

god bi usporio. „Dajem famHvajeubicu“, objavi Vargo Hout timsvojim šušketavim, vlažnim glasom.Koplje ubode Džejmija u krsta i baci gana zemlju.

On nagonski ispruži ruke da ublažipad. Kada mu patrljak udari o zemlju,bol ga zaslepi, ali ipak nekako uspe dase pridigne na jedno koleno. Pred njim,široko kameno stepenište vodilo je doulaza u jednu od divovskih okruglih kulaHarendvora. Pet vitezova i jedansevernjak stajali su i gledali ga s visine;jedan bledook u vuni i krznu, petoricanamrgođenih, u oklopima iverižnjačama, s kulama blizancima naogrtačima. „Gnev Freja“, objavi Džejmi.„Ser Danvel, ser Enis, ser Hostin.“

Sinove lorda Valdera je znao iz viđenja;ipak se njegova tetka udala za jednog odnjih. „Primite moje saučešće.“

„Zašto, ser?“ - upita ser Danvel Frej.„Zbog vašeg sinovca, ser Kliosa“,

reče Džejmi. „Bio je s nama sve dok garazbojnici nisu okitili strelama. Arzvik injegova bagra su mu opljačkali telo iostavili ga vukovima.“

„Moji gospodari!“ Brijena se otrgnui probi napred. „Videla sam vašebarjake. Časti vam, čujte me!“

„Kо govori?“ - upita ser Enis Frej.„Vanistevova dovilja.“„Ја sam Brijena od Oporja, kći lorda

Selvina Večernje Zvezde, i zakleta kućiStarka baš kao i vi.“

Ser Enis joj pljunu pred noge. „То je

za tvoje zakletve. Verovali smo rečiRoba Starka, a on nam je na veruuzvratio izdajstvom.“

E, ovo postaje zanimljivo. Džejmi seokrenu da vidi kako će Brijena primiti tuoptužbu, ali je devojčura bila upornakao mazga sa đemom u zubima. „Neznam ni za kakvu izdaju.“ Ona protrljakonopce oko ruku. „Ledi Kejtlin mi jenaredila da odvedem Lanisteranjegovom bratu u Kraljevu Luku...“

„Pokušavala je da ga udavi kada smoih našli“, kaza Verni Arzvik. Onapocrvene. „U besu sam se zaboravila,ali ga nikada ne bih ubila. Ako umre,Lanisteri će pobiti kćeri moje gospe.“

Ser Enis je bio ravnodušan. „Zašto binas za to bilo briga?“

„Prodajmo ga natrag u Brzorečje“,posavetova ser Danvel.

„Livačka stena ima više zlata“,primeti jedan brat.

„Ubijmo ga!“ - reče drugi. „Njegovaglava za glavu Neda Starka!“ SegvelLuda napravi kolut i dočeka se upodnožju stepenica, u sivoj i ružičastojkariranoj odori, i zapeva. „Beše jednomjedan lav, s medvedom se tući stao,opa, opa... „

„Tifina, vudo.“ Vargo Hout ga udaripo glavi. „Hvajeubica nije fa medveda.On je moj.“

„Nije ničiji ako umre.“ Ruz Bolton jegovorio tako tiho da su se svi utišali daga čuju. „I molim te da se prisetiš, mojgospodaru, da nisi gospodar Harendvora

sve dok ja ne krenem na sever.“Od groznice Džejmi oseti

neustrašivost, baš kao i vrtoglavicu.„Zar je to gospodar Užasnika? Poslednješto sam o tebi čuo bilo je da te je mojotac naterao u beg, podvijenog repa.Kada si prestao da bežiš, mojgospodaru?“

U Boltonovoj tišini bilo je stotinuputa više pretnje nego u Houtovojbalavoj zlobi. Blede kao jutarnja magla,njegove oči su prikrivale mnogo višenego što su otkrivale. Džejmiju se te očinimalo nisu dopadale. Podsećale su gana dan u Kraljevoj Luci kada ga je NedStark zatekao kako sedi na Gvozdenomprestolu. Gospodar Užasnika napokonnapući usne i reče: „Izgubio si šaku.“

„Nisam“, odgovori Džejmi. „Imam jeovde, visi mi oko vrata.“ Ruz Bolton sesagnu, prekinu uže i baci šaku Houtu,„Odnesi to. Taj prizor mi ne prija.“

„Poflafu je njevovom gofpodavu ofu.Refi fu mu da mova pvatiti sto hijadafmajeva, ili femo mu pofvati Hvajeubicuhomad po homad. A kada dobijemonjefovo flato, poflavemo DvejmijaKavstavku, i dobifemo i devicu!“ MeđuHrabrim drugarima se razleže gromaksmeh.

„Lep naum“, reče Ruz Bolton, istokao što bi za večerom možda rekao:„Dobro vino“, „mada ti lord Karstarkneće dati svoju kćer. Kralj Rob ga jeskratio za glavu, zbog izdajstva iubistva. Što se lorda Tivina tiče, on je

još u Kraljevoj Luci, i tamo će i ostatido nove godine, kada će mu se unukvenćati sa kćerkom Visokog Sada.“

„Zimovrela“, kaza Brijena. „MislišZimovrela, kralj Džofri je veren saSansom Stark.“

„Više nije. Bitka na Crnobujici je svepromenila. Ruža i Lav su se tamoudružili, rastočili vojsku StanisaBarateona i pretvorili mu flotu u pepeo.

Upozorio sam te, Arzviče, pomisliDžejmi, i tebe, Jarče. Ko se kladi protivLanistera, ne gubi samo novac. „Ima livesti o mojoj sestri?“ - upita.

„Dobro je. Kao i tvoj... sestrić.“Bolton je zastao pre nego što je rekaosestrić, bila je to stanka koja je govorilaznam. „I brat ti je živ, mada je u bici

ranjen.“ On pozva severnjaka kiseloglica, u kožnom oklopu s gvozdenimzakivcima. „Otprati ser DžejmijaKiburnu. I odveži ruke ovoj ženi.“ Kadajoj presekoše uže oko ruku, on reče:„Molim te da nam oprostiš, moja gospo.U ovako smutna vremena, teško jerazlikovati prijatelja od neprijatelja.“

Brijena protrlja unutrašnjost članaka,gde joj je konoplja odrala kožu do krvi.„Moj gospodaru, ovi ljudi su pokušalida me siluju.“

„Stvarno?“ Lord Bolton okrenu bledeoči ka Vargu Houtu. „Nisam zadovoljan.Ni time, ni ser Džejmijevom šakom.“

U dvorištu je bilo pet severnjaka iisto toliko Freja na svakog Hrabrogdrugara. Jarac možda i nije bio previše

pametan, ali je umeo da broji. Oćutao je.„Uzeli su mi mač“, reče Brijena, „moj

oklop...“„Ovde ti neće trebati oklop, moja

gospo“, kaza joj lord Bolton. „UHarendvoru si pod mojom zaštitom.Amabela, nađi prikladne odaje za lediBrijenu. Voltone, smesta se postaraj zaser Džejmija.“ On ne sačeka odgovor,već se okrenu i pođe uz stepenište,praćen svojim zavijorenim, krznomobrubljenim plaštom. Džejmi je imao tektoliko vremena da brzo razmeni pogled sBrijenom pre nego što ih odvedoše nasuprotne strane.

U meštarskim odajama ispod kule zagavrane, sedokosi čovek očinskogdržanja glasno udahnu kada proseče

platno oko Džejmijevog patrljka.„Tako je loše? Umreću?“Kiburn dodirnu ranu prstom i nabra

nos kada iz nje poteče gnoj. „Nećeš.Mada, da je prošao još koji dan...“Zatim raseče Džejmijev rukav. „Truležse proširila. Vidiš kako je mesoosetljivo? Moram sve da odsečem.Najsigurnije bi bilo da odsečem čitavuruku.“

„Onda ćeš ti umreti“, obeća Džejmi.„Očisti patrljak i zašij ga. Kockaću se.“

Kiburn se namršti. „Mogu da tiostavim nadlakticu, da sečem u laktu,ali...“

„Odsečeš li mi bilo koji deo ruke,bolje odseci i drugu, ili ću te njomezadaviti.“

Kiburn ga pogleda u oči. Ono što unjima vide natera ga da zastane. „Dobro.Iseći ću trulo meso, ništa više. Pokušaćuda sažežem trulež kuvanim vinom ibalzamom od koprive, semena slačice iplesni sa hleba. Možda će uspeti. Tebina dušu. Trebaće ti makovog mleka...“

„Ne.“ Džejmi nije smeo sebi dadozvoli da zaspi; bojao se da će seprobuditi bez ruke, uprkos meštrovimuveravanjima.

Kiburna ovo začudi. „Boleće.“„Vrištaću.“„Užasno će boleti.“„Užasno ću vrištati.“„Hoćeš li bar malo vina da popiješ?“„Da li se prvoobrednik ikada moli?“„U to nisam siguran. Doneću vina.

Lezi, moram da ti pričvrstim ruku.“ Sazdelom i oštrim sečivom u ruci, Kiburnmu je očistio patrljak, dok je Džejmigutao jako vino, sve vreme gaprolivajući po sebi. Leva ruka kao danije znala gde su mu usta, ali je to barzbog nečega bilo dobro. Miris vina unatopljenoj bradi prikrivao je smradgnoja.

Ništa nije pomoglo kada dođe dostruganja trulog mesa. Džejmi je vrištaoi lupao po stolu zdravom pesnicom,iznova i iznova i iznova. Ponovo jezaurlao kada mu Kiburn nasu ključalogvina oko ostatka patrljka. Uprkos svimzavetima i svim strahovima, nakratkoizgubi svest. Kada dođe k sebi, meštarmu je zašivao ruku iglom i koncem od

mačjih creva. „Ostavio sam komad kože,da preklopi članak.“

„Radio si ovo i pre“, promrmljaslabašno Džejmi. Osećao je krv uustima, od ugrizenog jezika.

„Čoveku koji služi Varga Houtapatrljci nisu ništa novo. On ih seje kudgod da prođe.“

Kiburn ne izgleda kao čudovište,pomisli Džejmi. Bio je suvonjav iblagog glasa, toplih smeđih očiju. „Kakoto da jedan meštar jaše sa Hrabrimdrugarima?“

„Citadela mi je oduzela lanac.“Kiburn skloni iglu. „Moram nešto dauradim i s tom ranom iznad oka. Koža tije gadno upaljena.“

Džejmi sklopi oči i pusti da vino i

Kiburn obave svoj posao. „Ispričaj mi obici.“ Kao čuvar harendvorskihgavranova, Kiburn je sigurno prvi čuovesti.

„Lord Stanis je bio uhvaćen izmeđutvog oca i vatre. Priča se da je Baukzapalio i samu reku.“

Džejmi vide zelene vatre kako se dižuviše od najviših kula dok zapaljeni ljudivrište po ulicama. Već sam. jednomsanjao ovaj san. Bilo je to gotovosmešno, samo nije imao s kim da podelišalu.

„Otvori oko.“ Kiburn natopi krputoplom vodom, pa poče da čisti sasušenukrv. Kapak beše natekao, ali Džejmiustanovi da ipak može da ga napolaotvori. Kiburnovo lice nadvijalo se nad

njim. „Odakle ti ovo?“ - upita meštar.„Dar jedne devojčure.“„Grubo zavođenje, moj gospodaru?“„Та devojčura je veća od mene i

ružnija od tebe. Bolje da i nju pogledaš.Još hramlje od rane koju sam joj zadaodok smo se borili.“

„Potražiću je. Šta je ta žena tebi?“„Moja zaštitnica.“ Džejmi je morao

da se nasmeje, iako ga je bolelo.„Samleću bilje koje ćeš mešati s

vinom, da ublažiš groznicu. Vrati sesutra, i staviću ti pijavicu na oko, daiscrpe lošu krv.“

„Pijavicu. Ljupko.“„Lord Bolton je veliki ljubitelj

pijavica“, reče Kiburn uvređeno.

„Da“, odgovori Džejmi. „Nesumnjam.“

TIRIONPred Kraljevom Lukom ne beše

ostalo ničeg sem blata i pepela i komadanagorelih kostiju, a ipak su ljudi večživeli u senci gradskih zidina, a drugi suprodavali ribu sa kolica i iz buradi.Tirion je osećao njihove poglede na sebidok je jahao; ledene poglede, besne ilišene sažaljenja. Niko se nije usuđivaoda mu se obrati ili da mu stane na put,pošto je kraj njega jahao Bron unauljenoj crnoj verižnjači. Da sam,međutim, sam, svukli bi me iz sedla ismrskali mi lice kamenom iz pločnika,kao što su uradili Aronu Santagaru.

„Vratili su se brže od pacova“, požali

se on. „Jednom smo ih isterali vatrom,čovek bi pomislio da su naučili lekciju.“

„Daj mi nekoliko desetina Zlatnihplaštova, i sve ću da ih pobijem“, rečeBron. „Kada jednom budu mrtvi, neće seviše vraćati.“

„Neće, ali će na njihovo mesto doćidrugi. Pusti ih na miru... ali ako opetpočnu da dižu udžerice uz zidine, smestaih ruši. Rat još nije gotov, šta god daove budale misle.“ Ugleda pred sobomBlatnu kapiju. „Dovoljno sam video,zasada. Vratićemo se sutra s glavamaesnafa da čujemo njihove planove.“Onda uzdahnu. Pa, ja sam veči deoovoga spalio, red je valjda da ja sve isagradim.

Taj zadatak je trebalo da pripadne

njegovom stricu, ali pouzdani, mirni,neumorni ser Kevan Lanister više nijeličio na sebe od kada je iz Brzorečjastigao gavran s vestima o ubistvunjegovog sina. Vilemovog blizancaMartina je Rob Stark takođe zarobio, astariji brat Lansel im je još bio upostelji, mučila ga je zagađena rana kojanije htela da zaraste. Pošto mu je jedansin bio mrtav, a dvojica u životnojopasnosti, ser Kevana su ophrvali strah ibol. Lord Tivin se uvek oslanjao nabrata, ali sada nije imao izbora do da seponovo okrene svom sinu kepecu.

Cena ponovne izgradnje će ihupropastiti, ali tu nije bilo pomoći.Kraljeva Luka je najveće pristanište ukraljevstvu, uz bok mu jedino stoji

Starigrad. Reka mora biti ponovootvorena, i to što pre to bolje. A gde danađem proklete novce? Gotovo jezažalio za Maloprstićem, koji je pre dvenedelje otplovio na sever. Dok on leže sLizom Erin i uz nju vlada Dolom, jamoram da čistim svinjac koji je zasobom ostavio. Ipak, bar mu je otacdavao neki značajan posao. Neće meimenovati za naslednika Livačke stene,ali će me upotrebiti na sve mogućenačine, pomisli Tirion dok im je kapetanZlatnih plaštova mahao da prođu krozBlatnu kapiju.

Tri kurve još su vladale pijačnimtrgom unutar kapije, ali su sada stajalebesposlene, a kamenje i burad sasmolom behu odneti. Po ogromnim

drvenim konstrukcijama pentrala su sedeca, poput majmunčića u grubom suknu,podvriskivala su i verala se na krakoveza bacanje.

„Podseti me da kažem ser Adamu daovde postavi nekoliko Zlatnih plaštova“,reče Tirion Bronu dok su jahali izmeđudva trebušeta. „Neko blesavo dete imada padne i slomi vrat.“ Odgore dopreuzvik, i grumen balege se rasprsnu ozemlju, ni stopu pred njim. Tirionovakobila se prope i zamalo ga zbaci. „Kadmalo bolje razmislim“, reče kadaobuzda konja, „nek se balavci šugavismrskaju o pločnik kao prezrele dinje.“

Bio je mračno raspoložen, i ne samozato što ga je nekoliko uličnihmangupčića gađalo balegom. Brak mu je

predstavljao svakodnevno mučenje.Sansa Stark je i dalje bila devica, a tokao da je znalo pola zamka. Dok su togjutra sedlali konje, čuo je dva konjušarakako mu se smejulje iza leđa. Još malopa će uobraziti kako se i konji smejulje.Stavio je glavu u torbu da bi izbegaoritual prve bračne noći, u nadi da ćesačuvati privatnost svoje ložnice, ali muje ta nada brzo uništena. Ili je Sansa biladovoljno glupa da se poveri nekojsvojoj sluškinji, a one su sve uhodile zaSersei, ili za to treba kriviti Varisa injegove ptičice.

Ipak, u čemu je razlika? Svejedno sumu se smejali. Jedina osoba u Crvenojtvrđavi za koju njihov brak nije bioizvor zabave bila je njegova gospa žena.

Sansin jad je svakog dana postajaosve teži. Tirion je želeo da probije njenoklop učtivosti da bi je utešio kako zna iume, ali u tome nije uspevao. On unjenim očima neće postati lep, ma šta dakaže. A neću ni postati ništa manjeLanister. Tu su mu ženu dali da s njomživi do kraja života, a ona ga je mrzela.

Njihove zajedničke noći u velikomkrevetu bile su još jedan izvor muka.Više nije mogao da podnese da spavanag, kao što je običavao. Žena mu je bilapredobro dresirana da bi izustila makarjednu neljubaznu reč, ali nije mogao dapodnese gađenje u njenim očima kadagod bi pogledala njegovo telo. Tirion jenaredio Sansi da i ona nosi spavaćicu.Želim je, shvatio je. Želim Zimovrel, da,

ali želim i nju, dete ili ženu ili šta godbila. Hoću da je utešim. Hoću da jojčujem smeh. Hoću da mi dođe rado, dami donese svoje radosti i tuge i strast.Usta mu izvi gorak osmejak. Da, a hoćui da budem visok kao Džejmi i snažankao ser Gregor Planina, pa šta imamod toga.

Same od sebe, misli mu odoše Šai.Tirion je želeo da vesti čuje od njegalično, tako da je naredio Varisu da mu jedovede na noć pred venčanje. Ponovo suse sreli u evnuhovim odajama, i kada jeŠai počela da dreši vezice na njegovomprsluku, uhvatio ju je za ruku i odgurnuo.„Čеkај“, rekao je, „moraš nešto dačuješ. Sutra se ženim.

„...Sansom Stark. Znam.“

Na tren je zanemeo. Čak ni Sansa totada nije znala. „Kako možeš da znaš?Varis ti je rekao?“

„Neki paž je pričao ser Taladu otome dok sam vodila Lolisu u obredište.On je čuo od služavke koja je čula serKevana kako razgovara s tvojim ocem.“Izmigoljila se iz njegovog stiska iskinula haljinu preko glave. Kao i uvek,ispod je bila potpuno naga. „Nije mebriga. Ona je obična devojčica. Ti ćešjoj podariti veliki stomak, a onda ćeš sevratiti meni.“

Neki deo njega nadao da će bitimanje ravnodušna. Nadao si se,podrugnu se on gorko, ali sada znašbolje, kepecu. Od ovoga što ti Šaipruža, veću ljubav nećeš upoznati.

Na Blatnom putu je vladala gužva, alisu se i vojnici i građani sklanjali s putaBauku i njegovom pratiocu. Pod nogamasu im se motala deca praznih očiju, nekasu ćutke i molećivo gledala, a druga suglasno prosila. Tirion iz kese izvadipunu šaku bakrenjaka i baci je u vazduh,i deca pojuriše za njima, gurajući se ivičući. Srećnija među njima će noćasmožda moći da kupe okrajak bajatoghleba. Nikada nije video takvu gužvu napijaci, a bez obzira na svu hranu koju suTireli donosili, cene su ostalebezobrazno visoke. Šest bakrenjaka zadinju, srebrni jelen za džak kukuruza,zmaj za polutku govedine ili šestmršavih prasića. A ipak, kupaca nijenedostajalo. Mršavi ljudi i odrpane žene

tiskali su se oko kola i tezgi, dok su onijoš odrpaniji mračno gledali iz bočnihuličica.

„Ovamo“, reče Bron kada stigoše dopodnožja Kuke. „Ako još uvek hoćeš...?“

„Hoću.“ Rečno priobalje jepredstavljalo prikladan izgovor, ali jeTirion tog dana imao drugi cilj. Tomposlu se nije radovao, ali je morao da gaobavi. Skrenuše od Egonovog visokogbrda u lavirint manjih ulica što su setiskale u podnožju Visenijinog. Bron jepredvodio. Jednom ili dvaput Tirion seosvrnu da vidi prate li ih, ali nije mogaoda razabere ništa sem uobičajenesvetine: kočijaša kako mlati svog konja,staricu kako prosipa noćnu posudu kroz

prozor, dva dečačića kako se mačujuštapovima, tri zlatna plašta kakosprovode zatvorenika... svi su delovalinedužno, ali mu je bilo ko od njih mogaodoneti propast. Varis je svugde imaodoušnike.

Skrenuše za ugao, pa za sledeći, isporo projahaše kroz gomilu žena krajbunara. Bron ih povede uz vijugavuuličicu, kroz sokače, ispod jednogslomljenog luka. Preprečiše krozzgarište neke kuće i povedoše konje uzuzano kameno stepenište. Zgrade behuzbijene i jadne. Bron zastade na ulasku ubočnu uličicu, preusku da dva konjanaporedo prođu njome. „Dve krčme, paćorsokak. Rupa je u podrumu poslednjezgrade.“

Tirion skoči s konja. „Postaraj se daniko ne dođe i ne ode dok se ne vratim.Neću dugo.“ Ruka mu polete ispodplašta da proveri je li mu zlato još uskrivenom džepu. Trideset zmajeva. Zatakvog čoveka čitavo bogatstvo. Brzose odgega niz uličicu, željan da što pre stim završi.

Krčma je bila prava jazbina, mračna ivlažna, zidova bledih od šalitre,tavanice tako niske da bi se Bron moraosagnuti da glavom ne udari u krovnegrede. Tirionu Lanisteru to nije smetalo.U ovo doba dana, u prednjoj odaji jebila samo žena mrtvih očiju na visokojstolici iza šanka od grubih dasaka. Onamu dade čašu kiselog vina i reče:„Pozadi.“

Stražnja soba beše još mračnija.Treperava sveća gorela je na niskomstolu, kraj vrča vina. Čovek iza njeuopšte nije delovao opasno; bio jeonizak - mada za Tiriona svi ljudi behuvisoki - retke smeđe kose, ružičastihobraza i trbuščića što je napinjaokoštanu dugmad gunja od srneće kože. Umekim šakama držao je drvenu harfu sdvanaest žica, smrtonosniju od dugačkogmača.

Tirion sede naspram njega. „SimonSrebrnjezik.“

Čovek nagnu glavu. Na temenu mu sesijala ćela. „Moj gospodaru desnice“,reče on.

„Grešiš. Moj otac je kraljevadesnica. Bojim se da ja više nisam ni

prst.“„Ne sumnjam da ćeš se ponovo dići.

Takav si čovek. Moja mila gospa Šai mikaže da si se nedavno oženio. Šteta štome nisi ranije pozvao. Bila bi mi velikačast da sviram na tvojoj svadbi.“

„Poslednje što mojoj ženi treba jestejoš pesama“, kaza Tirion. „Što se Šaitiče, obojica znamo da ona nije nikakvagospa, i bio bih ti zahvalan da višenikada naglas ne izgovoriš njeno ime.“

„Biće desničina volja“, reče Simon.Kada ga je Tirion poslednji put

video, jedna oštra reč bila je dovoljnada ga prestravi, ali se sada činilo da jepevač nekako i negde našao hrabrost.Najverovatnije u tom vrču. Ili je moždasam Tirion bio kriv za tu novu smelost.

Pretio sam mu, ali pretnju nisamostvario, tako da sada smatra da sambezopasan. On uzdahnu. „Čuo sam da siveoma darovit pevač.“

„Veoma si ljubazan što to kažeš, mojgospodaru.“ Tirion mu se osmehnu.„Mislim da je pravo vreme da svojemuzičko umeće predstaviš stanovnicimaSlobodnih gradova. U Bravosu, Pentosui Lisu ljudi vole pesme, i velikodušni suprema onima koji ih uveseljavaju.“ Otpigutljaj vina. Bilo je odvratno, ali jako.„Obilazak svih devet gradova bio binajbolji. Ne želiš valjda nikome dauskratiš zadovoljstvo da čuje tvojepesme. Godina u svakom gradu će bitidovoljna.“ On gurnu ruku u plašt, kaskrivenom zlatu. „Pošto je luka

zatvorena, moraćeš da se na brod ukrcašu Senodolu, ali će ti moj čovek Bronnaći konja, a meni će biti čast da midozvoliš da ti platim za put...“

„Ali, moj gospodaru“, pobuni sepevač, „nikada me nisi čuo kako pevam.Molim te, poslušaj na tren.“ Prsti muspretno pređoše preko žica, i tiha muzikaispuni podrum. Simon zapeva.

Niz obronke se brda spušto vrhom,i jurio, na konju, celim gradom,niz pločnike, niz basamke se krho,rad uzdaha je ženskog jaho kradom.Jer tajno bescen-blago dole skriva,i sram zbog njega ćuti, i blaženstvo.O, nema toga lanca ni sindžira

što veže snagom poljupca jojženskog!

„Ima i još“, reče on kada stade. „О,

još mnogo. Refren je posebno lep, rekaobih. Jer zlatna ruka uvek hladna biva,al’ ženske ruke odišu toplinom...“

„Dosta.“ Tirion izvadi praznu šakuispod plašta. „Tu pesmu ne želim višeda čujem. Nikada više.“

„Ne?“ Simon Srebrnjezik odloži harfui otpi gutljaj vina. „Šteta. Ipak, svakičovek ima svoju pesmu, kao što je mojstari učitelj imao običaj da govori kadame je učio da sviram. Drugima će semoja pesma možda više svideti.Kraljici, možda. Ili tvom gospodaruocu.“

Tirion protrlja ožiljak na nosu i kaza:„Moj otac nema vremena za pevače, amoja sestra nije tako velikodušna kaošto neki misle. Mudar čovek će višezaraditi tišinom nego pesmom.“ Nijemogao to jednostavnije da kaže.

Simon ga je, izgleda, brzo shvatio.„Videćeš da je moja cena skromna, mojgospodaru.“

„То je lepo znati.“ Ovde neće biti rečo trideset zmajeva, poboja se Tirion.„Reci mi.“

„Na svadbi kralja Džofrija“, rečečovek, „održaće se turnir pevača.“

„I žonglera, i luda, i medveda štoigraju.“

„Biće samo jedan medved, mojgospodaru“, reče Simon, koji je

očigledno pratio Serseine priprememnogo pomnije nego Tirion, „ali sedampevača. Galijeon od Kaja, BetaniLepoprsta, Emon Kostejn, Alarik odEjsena, Harfista Hamiš, Kolio Kejnis iOrland od Starigrada nadmetaće se zapozlaćenu lautu sa srebrnim žicama... aipak, nekim čudom, poziv nije dobiopevač bolji od svih njih.“

„Da pogađam. Simon Srebrnjezik?“Simon se smerno osmehnu. „Spreman

sam da dokažem istinitost svoje tvrdnjepred kraljem i dvorom. Hamiš je star, ičesto zaboravlja šta peva. A Kolio, saonim smešnim tiroškim naglaskom! Akorazumeš svaku treću reč, imaš sreće.“

„Venčanje priređuje moja mila sestra.Čak i kada bih uspeo da ti obezbedim

poziv, to bi možda izgledalo čudno.Sedam kraljevstava, sedam zaveta,sedam izazova, sedamdeset i sedamjela... ali osam pevača? Šta ćeprvoobrednik da kaže?“

„Nikada mi nisi delovao kaobogobojažljiv čovek, moj gospodaru.“

„Nije ovde reč o bogobojažljivosti.Neki običaji se moraju poštovati.“Simon otpi gutljaj vina. „А ipak... životpevača nije bez opasnosti. Bavimo sesvojim zanatom u pivnicama i krčmama,pred neobuzdanim pijancima. Ako senekom od sedam izabranika tvoje sestredesi neki nesrećan slučaj, nadam se daćeš o meni razmisliti kao o zameni.“Lukavo se nasmeja, preteranozadovoljan samim sobom.

„Šest pevača ne bi valjalo, isto kao niosam, to je sigurno. Raspitaću se zazdravlje Serseinih sedmoro. Ako nekood njih ne bude mogao da nastupa, mojčovek Bron će te naći.“

„Odlično, moj gospodaru.“ Simon bitu možda i stao, ali preplavljentrijumfom, dodade: „Ја ću sigurnopevati na noć svadbe kralja Džofrija.Ako se desi da budem pozvan na dvor,pa, predstaviću kralju svoje najlepšepesme, pesme koje sam pevao po hiljaduputa, i koje će sigurno prijati svima. Aliako budem pevao u nekoj jezivojjazbini, međutim... pa, to bi bila pravaprilika da isprobam svoju novu pesmu.Jer zlatna ruka...“

„То neće biti neophodno“, reče

Tirion. „Imaš moju reč Lanistera, Bronće te uskoro posetiti.“

„Odlično, moj gospodaru“, kazaSrebrnjezik. Proćelavi trbušasti pevačponovo uze harfu.

Bron ga je čekao s konjima napočetku uličice. Pomogao je Tirionu dauzjaše. „Kada ga vodim u Senodol?“

„Ne vodiš ga.“ Tirion okrenu konja.„Daj mu tri dana, a onda ga obavesti daje Harfista Hamiš slomio ruku. Reci muda mu odeća nije prikladna za dvor, takoda smesta mora da dobije novu. Rado ćekrenuti sa tobom.“ On se namršti.„Zadrži njegov jezik, priča se da jesrebrn. Ostatak niko ne treba da nađe.“

Bron se iskezi. „Ima jedna narodnakuhinja u Buvljoj rupi koja pravi dobru

klin-čorbu. Stavljaju u nju svakojakomeso.“

„Postaraj se da tamo nikada nejedem.“ Tirion potera konja u kas. Želeoje da se okupa, što vrelijom vodom.

Međutim, čak mu i to skromnozadovoljstvo beše uskraćeno; čim sevratio u svoje odaje, Podrik Pejn gaobavesti da je pozvan u Desničinu kulu.„Lord hoće da te vidi. Desnica. LordTivin.“

„Sećam se ko je desnica, Pode“, rečeTirion. „Izgubio sam nos, ne i čitavuglavu.“

Bron se nasmeja. „Nemoj sada ti damalom otkineš glavu.“

„Što da ne? Ionako mu ničemu nesluži.“ Tirion se zapita šta je sada

uradio. Ili tačnije, šta nije uradio.Poziv lorda Tivina je uvek imao zube;otac ga nikada nije zvao da bi zajednoručali ili pili vino, to je bar bilo sigurno.

Kada je, malo kasnije, ušao u očevuradnu sobu, čuo je glas kako govori: „...trešnjevo drvo za korice, uvezanocrvenom kožom i ukrašeno nizomzakivaka u obliku lavljih glava od čistogzlata. Možda s granatima kao očima... „

„Rubinima“, kaza lord Tivin. „Ugranatima nema vatre.“ Tirion senakašlja. „Moj gospodaru. Zvao si me?“Otac diže pogled. „Jesam. Dođi ipogledaj ovo.“ Na stolu između njihležao je dugačak zamotuljak od voštanogplatna, a lord Tivin je u ruci držaodugački mač. „Svadbeni dar za

Džofrija“, reče on Tirionu. Pod svetlomkoje je koso padalo kroz staklena okna,sečivo je treperilo crveno i crno dok gaje lord Tivin okretao da osmotri oštricu,a jabuka i krsnica su zlatno plamtele.„Zbog sveg tog budalastog blebetanja oStanisu i njegovom čarobnom maču,činilo mi se najboljim da Džofrijupoklonim nešto nesvakidašnje. Kraljtreba da nosi kraljevsko oružje.“

„То je isuviše dobar mač za Džofa“,primeti Tirion.

„Stasaće za njega. Evo, oseti mutežinu.“ On pruži mač, balčakom napred.

Mač beše mnogo lakši nego što jeočekivao. Dok ga je okretao u ruci,video je i zašto. Samo je jedan metalmogao biti iskovan tako tanko a da pri

tom ima čvrstoću potrebnu za borbu, a tenabore je bilo lako prepoznati, obeležječelika koji je bio presavijan u vatrihiljadama puta. „Valirijski čelik?“

„Jeste“, reče lord Tivin glasom punimzadovoljstva.

Napokon, oče? Sečiva od valirijskogčelika behu retka i skupa, ali ih je ipakna svetu bilo nekoliko hiljada, moždanekih dve stotine samo u Sedamkraljevstava. Njegovog oca je uvektištalo što nijedno ne pripada kućiLanistera. Stari kraljevi Stene imali sutakvo oružje, ali je veliki mač Svetlarika izgubljen kada ga je drugi kraljTomen poneo sa sobom u Valiriju, usvoju ludu potragu. Nikada se nijevratio; nije ni stric Džeri, najmlađi i

najpustolovniji brat njegovog oca, kojije pre nekih osam godina otišao upotragu za izgubljenim mačem.

Bar tri puta je lord Tivin nudio dakupi valirijske dugačke mačeve odosiromašenih manjih kuća, ali je uvekbio odlučno odbijen. Da toj sitnojgospodi jedan Lanister zatraži kćeri, njihbi se rado lišili, ali se starih porodičnihmačeva nisu odricali.

Tirion se pitao odakle potiče metal zaovaj mač. Nekolicina majstora oružaraumela je da radi sa starim valirijskimčelikom, ali su tajne njegovog stvaranjanestale kada je Usud došao u staruValiriju. „Boje su čudne“, primeti ondok je okretao sečivo na sunčevimzracima. Valirijski čelik je mahom bio

tako tamnosiv da je delovao bezmalocrno, kao što je i ovde bio slučaj. Ali jemeđu naborima bila i crvena boja,jednako tamna kao i siva. Dve boje su sepreplitale a da se nigde nisu stapale,svaki nabor se jasno isticao, poputtalasa noći i krvi na istoj čeličnoj obali.„Kako si postigao ove boje? Nikadanisam video ništa slično.“

„Ni ja, moj gospodaru“, reče oružar.„Priznajem, te boje mi nisu bile namera,i mislim da ne bih umeo ponovo da ihstvorim. Tvoj gospodar otac je tražiogrimiz vaše kuće, i tu sam bojunameravao da utisnem u metal. Alivalirijski čelik je tvrdoglav. Ti starimačevi pamte, tako se priča, i nemenjaju se lako. Zazvao sam desetine

čini, i posvetljavao crveno iznova iiznova, ali bi boja uvek tamnela, kao dasečivo upija sunce iz nje. A neki naboriuopšte nisu hteli da prime crvenu, kaošto vidite. Ako su moji gospodariLanisteri nezadovoljni, naravno da ćuprobati ponovo, koliko god puta budepotrebno, ali...“

„Nema potrebe“, kaza lord Tivin.„Ovo je dobro.“

„Grimizni mač bi lepše svetleo nasuncu, ali ako ćemo pravo, meni se oveboje više dopadaju“, reče Tirion. „Imajuneku zlokobnu lepotu... i zbog njih jeovo sečivo jedinstveno. Rekao bih da načitavom svetu nema sličnog mača.“

„Jedan postoji.“ Oružar se nagnu nadstolom, razmota voštano platno i otkri

drugi dugački mač.Tirion ga uze, prethodno odloživši

Džofrijev svadbeni poklon. Ako i nisubili blizanci, bili su bar rođaci. Ovaj jebio deblji i teži, pola pedlja širi i tripedlja duži, ali su im zajedničke bileiste tanane i čiste linije i ista jedinstvenaboja, mreškanje krvi i noći. Tri brazde,duboko usečene, pružale su se na drugojoštrici od balčaka do vrha; kraljev mačimao je samo dve. Džofov balčak bio jemnogo kićeniji, krajevi krsnice behuizrađeni poput lavljih šapa ispruženihrubinskih kandži, ali su oba balčaka bilaomotana lepo obrađenom crvenomkožom, a obe jabuke behu u oblikulavljih glava.

„Veličanstveno.“ Čak i u ruci

neveštoj poput Tirionove, mač kao da jebio živ. „Nikada nisam osetio boljuravnotežu.“

„Namenjen je mom sinu.“Nema potrebe da pitam kom sinu.

Tirion položi Džejmijev mač na sto krajDžofrijevog, pitajući se hoće li RobStark ostaviti njegovog brata dovoljnodugo u životu da ga uzme u ruke. Našotac sigurno tako misli, zašto bi inačeiskovao ovo sečivo?

„Uradio si valjan posao, majstoreMot“, reče lord Tivin oružaru. „Mojkućeupravitelj će ti platiti. I zapamti,rubine za korice.“

„Hoću, moj gospodaru. Veoma sivelikodušan.“ Čovek umota mačeve uvoštano platno, stavi ih pod mišku i

kleknu na jedno koleno. „Čast je služitikraljevoj desnici. Doneću mačeve nadan uoči venčanja.“

„Postaraj se da tako bude.“Kada stražari izvedoše oružara,

Tirion se uspentra na stolicu. „Dakle...mač za Džofa, mač za Džejmija, a čak nibodež za kepeca. Zar tako stvari stoje,oče?“

„Bilo je dovoljno čelika za dveoštrice, ne za tri. Ako ti treba bodež,uzmi jedan iz arsenala. Robert ih jeostavio na stotine kada je umro. Džerionmu je kao svadbeni poklon daopozlaćeni bodež s balčakom odslonovače i safirnom jabukom, a polaizaslanika koji su dolazili na dvorpokušali su da se dodvore veličanstvu

poklanjajući draguljima optočenenoževe i posrebrene mačeve.“

Tirion se osmehnu. „Više bi mu sedodvorili da su mu davali svoje kćerke.“

„Tačno. Jedino sečivo koje je ikadakoristio bio je lovački nož koji je kaodečak dobio od Džona Erina.“ LordTivin mahnu rukom, odagnavši kraljaRoberta i sve njegove noževe. „Šta sinašao na obali reke?“

„Blato“, reče Tirion, „i nekolikomrtvih stvorenja koja niko nije hteo dasahrani. Pre nego što ponovo otvorimoluku, Crnobujica se mora očistiti,potopljeni brodovi razbiti ili izvaditi.Tri četvrtine dokova mora bitiopravljeno, a neki se moraju sasvimsrušiti i ponovo sazidati. Čitava riblja

pijaca je uništena, a Rečna kapija iKraljeva kapija su napukle od udaracaStanisovih ovnova, i moraju da sezamene. Drhtim od pomisli na cenu.“Ako stvarno sereš zlato, oče, nađinužnik i baci se na posao, požele dakaže, ali je znao da mu to ne bi bilo bašnajpametnije.

„Naći ćeš zlata koliko je potrebno.“„Stvarno? Gde? Riznica je prazna, to

sam ti već rekao. Nismo još isplatilialhemičare za svu onu divlju vatru, nitikovače za moj lanac, a Sersei je obećalada će kruna platiti cenu Džofovogvenčanja - sedamdeset i sedam prokletihjela, hiljadu gostiju, pitu punu golubica,pevače, žonglere...“

„Preterivanje ume da bude korisno.

Moramo pokazati moć i bogatstvoLivačke stene čitavom kraljevstvu.“

„Što onda Livačka stena i ne plati?“„Zašto? Video sam Maloprstićeve

račune. Prihodi krune deset su puta većinego pod Erisom.“

„Isto kao i njeni rashodi. Robert jerasipao zlato na sve strane, isto kao isvoje seme. Maloprstić se mnogozaduživao. I kod tebe, između ostalih.Da, prihodi su zamašni, ali su jedvadovoljni da pokriju kamateMaloprstićevih dugova. Hoćeš liotpisati dugove prestola kućiLanistera?“

„Ne budi smešan.“„Onda će možda sedam jela biti

dovoljno. Tri stotine gostiju umesto

hiljadu. Čini mi se da bračni zavetijednako obavezuju čak i ako njihovomizricanju ne prisustvuje medved kojiigra...“

„Tireli bi nas smatrali za škrce. Hoćui venčanje i izgradnju priobalja. Ako nemožeš da ih platiš, reci, i naći ćusposobnijeg gospodara kovnica.“

Tirion nije nameravao da budesmenjen nakon tako kratkog vremena nadužnosti. „Naći ću ti novac.“

„Hoćeš“, reče mu otač glasom koji jegovorio da će tako i morati da bude, „аdok se time baviš, postaraj se dapronađeš i ženin krevet.“

Znači, glasine su stigle i do njega.„Našao sam ga, hvala lepo. To je komadnameštaja između prozora i kamina, sa

somotskim baldahinom i dušekom punimguščjeg perja.“

„Drago mi je što si u tome uspeo.Sada ćeš možda pokušati da spoznašženu koja ga deli sa tobom.“

Ženu? Dete, hoćeš da kažeš. „Da li tije to pauk šapnuo u uho, ili moram dazahvalim svojoj sestri?“ S obzirom nasve ono što se dešavalo pod Serseinimčaršavima, čovek bi pomislio da će bitidovoljno pristojna da ne gura nos u ovo.„Reci mi, zašto su sve Sansine sobariceu Serseinoj službi? Muka mi je da meuhode u vlastitim odajama.“

„Ako ti se ne dopadaju ženinesluškinje, otpusti ih i nađi one koje će tise više dopadati. To je tvoje pravo.Mene brine devičanstvo tvoje žene, a ne

njene sobarice. Ta... obzirnost me čudi.Da nema Starkova mala neku manu?“

„Zašto te toliko prokleto zanima gdega guram?“ - besno upita Tirion. „Sansaje premlada.“

„Dovoljno je odrasla da postanegospa od Zimovrela kada joj brat budemrtav. Uzmi joj devičanstvo, i bićeškorak bliži uzimanju Severa. Napravi jojdete, i plen je takoreći tvoj. Treba li date podsećam da brak koji postoji samona hartiji može da se poništi?“

„Mogu da ga ponište prvoobrednik iliVeće Vere. Naš sadašnji prvoobrednikje dresirana foka koja lepo kevće kadajoj se naredi. Pre će Mesečev Dečakponištiti moj brak nego on.“

„Možda je trebalo da Sansu Stark

udam za Mesečevog Dečaka. On biverovatno znao šta s njom da uradiš.“

Tirion stegnu rukonaslone. „Dovoljnosam slušao o devičanstvu moje žene.Ali, kad već govorimo o brakovima,zašto nema vesti o predstojećemvenčanju moje sestre? Koliko sesećam...“

Lord Tivin ga preseče. „Mejs Tirel jeodbio moju ponudu da Sersei udam zaVilasa.“

„Odbio je našu milu Sersei?“ To jesmesta oraspoložilo Tiriona.

„Kada sam mu najpre izneo ponudu,činilo se da je lord Tirel veomanaklonjen tom predlogu“, reče mu otac.„Dan kasnije, sve se promenilo.Staričino maslo. Nemilosrdno zvoca

svom sinu. Varis tvrdi da mu je reklakako je tvoja sestra prestara i previšekorišćena za tog njenog dragocenogćopavog sina.“

„То se Sersei sigurno dopalo.“ On senasmeja.

Lord Tivin ga ledeno pogleda. „Onaza to ne zna. Neće ni saznati. Za sve nasbi bilo najbolje da ponude nikada nije nibilo. Postaraj se da to upamtiš, Tirione.Ponude nikada nije ni bilo.“

„Kakve ponude?“ Tirionu se činilo daće lord Tirel i te kako zažaliti zbog togodbijanja.

„Tvoju sestru ćemo ipak udati.Pitanje je: za koga? Imam nekolikopredloga...“ Pre nego što stiže do prvog,začu se kucanje i stražar proviri da

najavi velemeštra Piselija. „Neka uđe“,reče lord Tivin.

Piseli uđe teškim korakom,oslanjajući se na štap, i zastade tamantoliko da uputi Tirionu pogled od kogabi se zgrušalo mleko. Njegova nekadaveličanstvena bela brada, koju je neko,začudo, obrijao, rasla je retka i tanka,otkrivajući ružnu i mlitavu kožu što jevisila ispod vrata. „Moj gospodarudesnice“, kaza starac, poklonivši se štoje dublje mogao a da ne padne, „stigla jejoš jedna ptica iz Crnog zamka. Da semožda posavetujemo nasamo?“

„Nema potrebe.“ Lord Tivin mahnuvelemeštru Piseliju da sedne. „Tirionmože da ostane.“

Stvaaaamo, mogu? On protrlja nos i

sačeka.Piseli pročisti grlo, što je zahtevalo

mnogo hroptanja i kašljanja. „Pismo jeod istog Bouena Marša koji je poslao iposlednje. Od zapovednika odbrane.Piše da je lord Mormont poslao glas odivljanima koji kreću na jug, onepreglednom mnoštvu.“

„Zemlje s one strane Zida ne mogu daprehrane nepregledno mnoštvo“, rečelord Tivin odlučno. „То upozorenje nijenovo.“

„Ovo poslednje jeste, moj gospodaru.Mormont je poslao pticu iz Uklete šume,javio je da je napadnut. Kasnije je stiglojoš gavranova, ali nijedan nije nosiopisma. Taj Bouen Marš se boji da jelord Mormont poginuo, sa svim svojim

ljudima.“Tirionu se prilično dopadao stari

Džeor Mormont, njegovo jednostavnoophođenje i brbljiva ptica. „Da li je tosigurno?“ - upita on.

„Nije“, priznade Piseli, „ali se zasada niko od njegovih ljudi nije vratio.Marš se boji da su ih divljani pobili, ida sam Zid uskoro može biti napadnut.“On potraži po odori i izvuče komadhartije. „Evo njegovog pisma, mojgospodaru, molbe za svih pet kraljeva.Hoće ljude, koliko god ljudi možemo damu pošaljemo.“

„Pet kraljeva?“ To se nije dopalonjegovom ocu. „U Vesterosu postojisamo jedan kralj. Te budale u crnom bimogle to da zapamte ako žele da ih

veličanstvo čuje. Kada budešodgovarao, reci mu da je Renli mrtav, ada su ostali izdajnici i lažni kraljevi.“

„Nema sumnje da će mu biti dragokad to čuje. Zid je svet za sebe, i vestitamo često kasno stižu.“ Piselijeva glavazaigra gore-dole. „Šta da kažem Maršupovodom ljudi za koje preklinje? Dasazovemo Veće...“

„Nema potrebe. Noćna straža ječopor lopova, ubica i niskorođenihbednika, ali verujem da mogu dokazatisuprotno, uz odgovarajuću disciplinu.Ako je Mormont mrtav, crna braćamoraju da izaberu novog lordazapovednika.“

Piseli lukavo pogleda Tiriona.„Odlična ideja, moj gospodaru. Znam

pravog čoveka za to. Dženosa Slinta.“Tirionu se taj predlog ni najmanje

nije dopao. „Crna braća sama birajusvog zapovednika“, podseti ih on. „LordSlint je nov na Zidu. Znam to, sam samga tamo poslao. Zašto bi njega izabralipre desetine iskusnijih ljudi?“

„Zato“, reče njegov otac glasom kojije govorio da je Tirion priličnoslabouman, „što ako ne budu glasalikako im je rečeno, Zid će se pre otopitinego što će videti ijednog novogčoveka.“

Da, to bi moglo da upali. Tirion senagnu napred. „Dženos Slint je pogrešanizbor, oče. Bolje bi nam poslužiozapovednik Kule senki. Ili IstočneMorobdije.“

„Zapovednik Kule senki je Malisterod Vodogleda. Morobdiju drži jedangvozdenčovek.“ Nijedan neće poslužitinjegovim namerama, jasno je govorioglas lorda Tivina.

„Dženos Slint je kasapinov sin“,podseti grubo Tirion oca. „Sam si mirekao...“

„Sećam se šta sam ti rekao. Crnizamak nije Harendvor. Noćna straža nijeKraljevo veće. Postoji posao za svakialat i alat za svaki posao.“

Tirion oseti nalet besa. „Lord Dženosje šupalj oklop koji će se prodati onomko najviše plati.“

„То smatram za dobru preporuku. Komože da ponudi više od nas?“ On seokrenu Piseliju. „Pošalji gavrana.

Napiši da je kralj Džofri dubokoožalošćen vestima o smrti lordazapovednika Mormonta, ali da nažalosttrenutno ne može poslati više ljudi,pošto je toliko buntovnika i uzurpatorajoš uvek na slobodi. Nagovesti da sve tomože biti sasvim drugačije kada sepresto osigura... pod uslovom da kraljima puno poverenje u vodstvo na Zidu.Na kraju, zatraži od Marša da prenesenajtoplije pozdrave od veličanstvanjegovom vernom prijatelju i slugi,lordu Dženosu Slintu.“

„Da, moj gospodaru.“ Piseli ponovozaklima svojom smežuranom glavom.„Napisaću šta desnica zapoveda. Svelikim zadovoljstvom.“

„Trebalo je da mu odsečem glavu, a

ne bradu, pomisli Tirion..“ Slint jetrebalo da zapliva sa svojim dragimprijateljem Alarom Dimom. SaSimonom Srebrnjezikom bar nijeponovio tu glupu grešku. Vidiš, oče? -požele da vikne. Vidiš kako brzo učimod tebe?

SEMVELGore na tavanu, žena se bučno

porađala, dok je dole kraj vatre jedančovek umirao. Semvel Tarli nije znaošta ga više plaši. Sirotog Banena supokrili gomilom krzna i dobro surasplamsali vatru, ali je on svejednosamo ponavljao: „Hladno mi je. Molimvas. Tako mi je hladno.“ Sem jepokušavao da ga nahrani supom od luka,ali ovaj nije mogao da guta. Supa mu jekapala niz usne i bradu brže nego što jeSem stizao da prinese kašiku.

„Ovaj je već mrtav.“ Kraster garavnodušno pogleda dok je žvakaokobasicu. „Bolje bi bilo da mu gurneš

nož u grudi nego što mu guraš tu kašiku uusta, ako mene pitaš.“

„Ne sećam se da smo te pitali.“ Džinnije bio viši od pet stopa - pravo ime muje bilo Bedvik - ali je ipak bio žestokčovek. „Ubico, jesi li pitao Krastera zasavet?“

Sem se zgrči na to ime, ali odmahnuglavom. Napuni još jednu kašiku,prinese je Banenovim usnama i pokušada mu je stavi u usta.

„Hranu i vatru“, govorio je Džin,„samo smo njih od tebe tražili. A hranunam nisi dao.“

„Budi srećan što vam i vatru dajem.“Kraster beše širok čovek, još širi zbogotrcanih smrdljivih ovčjih koža koje jenosio i danju i noću. Imao je širok,

pljosnat nos, usta koja su se krivila najednu stranu, a nedostajalo mu je i uvo. Imada su mu ućebana kosa i zamršenabrada bile gotovo bele, njegovečvornovate šake još su delovale snažno.„Na’ranio sam vas kol’ko sam mogo, al’ste vi vrane uvek gladni. Pobožan samčovek, inače bi’ vas odavno najurio.Misliš da mi trebaju ovak’i, ko što jeovaj, da mi umiru na podu? Misliš da mitrebaju sva vaša usta, mališa?“Divljanin pljunu. „Vrane. Kada je tocrna ptica donela nešto dobro u nečijidvor, pitam ja vas? Nikada. Nikada.“

Još supe curnu iz uglova Banenovihusta. Sem je obrisa krajem rukava.Izvidnikove oči behu otvorene, ali nisuvidele. „Hladno mi je“, reče on jedva

čujno. Meštar bi možda znao kako da gaspase, ali meštra nisu imali. BelookiKedž je pre devet dana odsekaoBanenovo smrskano stopalo, uz obiljegnoja i krvi, od čega je Semu pozlilo, alije to bilo premalo i prekasno. „Tako mije hladno“, ponoviše blede usne.

Dvadesetak odrpane crne braćečučalo je na podu ili sedelo na grubotesanim klupama, pijući iz čaša istu retkusupu od luka i žvaćući tvrdi dvopek.Nekolicina je, sudeći po izgledu, bilaranjena i gore od Banena. Fornio je većdanima bio u bunilu, a iz ser Bjamovogramena curkao je odvratan žuti gnoj.Kada su krenuli iz Crnog zamka, MrkiBernar je poneo čitave vreće balzamaod slačice, mlevenog belog luka, vrbene,

maka, kraljbakra i drugog lekovitogbilja. Čak i slatkisana, koji je darivaobezbolnu smrt. Ali Mrki Bernar jepoginuo na Pesnici, i niko se nije setioda potraži lekove meštra Emona. I Hejkje ponešto znao o lekovitim biljkama,pošto je bio kuvar, ali je i Hejk takođenestao. Zato je na preživelekućeupravitelje palo da pomognuranjenicima koliko mogu, a to nije bilopreviše. Ovde su barem na suvom, ivatra ih greje. Ipak, potrebno im je jošhrane.

Svima im je bilo potrebno još hrane.Ljudi su gunđali već danima. ĆopaviKarl je ponavljao kako Kraster negdeima skrivenu ostavu, a Gart iz Starigradaje počeo da ponavlja isto kada ga lord

zapovednik nije mogao čuti. Sem jepomislio da zatraži nešto hranljivije barza ranjenike, ali se nije usuđivao.Krasterove oči behu hladne i zle, i kadagod bi ga divljanin pogledao, šake bi muse trzale, kao da hoće da ih stegne upes ni ce . Zna li on to da samrazgovarao s Fili kada smo poslednjiput bili ovde? - pitao se. Da mu nijeispričala kako sam joj rekao da ćemo jepovesti? Da je nije batinama nateraona to priznanje?

„Hladno mi je“, reče Banen.„Preklinjem vas. Hladno je.“

Uprkos svoj toploti i dimuKrasterovog dvora, i Sem je osećaohladnoću. A i umoran sam, takoumoran. Trebao mu je san, ali kada god

bi sklopio oči, sanjao bi o mećavi imrtvacima kako idu ka njemu crnih šakai svetlih plavih očiju.

Sa tavana se prolomi Filin drhtavijecaj i ispuni čitavu prostoriju. „Guraj“,ču on jednu od Krasterovih starijih ženakako joj govori. „Јаče. Jače. Vrišti akoće ti biti lakše“ Ona je posluša, i to takoglasno da se Sem zgrči.

Kraster diže glavu i mračno pogledauvis „Muka mi je više od te vriske“,viknu on gore. „Daj joj krpu da zagrize,ili ima pesnicom da je ućutkam kad jojse popnem gore.“

Stvarno je bio u stanju da uradi takonešto, znao je Sem. Kraster je imaodevetnaest žena, ali se nijedna ne biusudila da se suprotstavi da se on popeo

uz lestvice. Kao što se nisu suprotstavilani crna braća kada je pre dva danapretukao jednu od mlađih devojaka. Biloje gunđanja, naravno. „Ubiće je“, rekaoje Gart od Zelenputa, a Ćopavi Karl senasmejao i dodao: „Ako mu mali slatkišnije dobar, što je meni ne da!“ CrniBernar je tiho i besno kleo, a Alan odRozbija je ustao i izašao da ne bi višemorao da sluša. „Njegov krov, njegovzakon“, podsetio ih je izvidnik RonelHarkli. „Kraster je prijatelj Straže.“

Prijatelj, pomisli Sem dok je slušaoFiline prigušene krike. Kraster je biookrutan čovek koji je gvozdenom rukomvladao svojim ženama i kćerima, ali jenjegova utvrda ipak bila utočište.„Smrznute vrane“, izrugivao im se

Kraster kada su stigli, šačica koja jepreživela sneg, utvare i surovu hladnoću.„А i jato vam je mnogo manje nego kadaste krenuli na sever.“ Pa ipak im je daomesto na podu, krov da ih zaštiti odsnega, vatru da ih osuši, a njegove ženesu im donele čaše pune kuvanog vina daim uliju bar malo toplote u trbuhe.„Proklete vrane“, tako ih je zvao, ali imje ipak dao hrane, koliko god bedna bila.

Mi smo gosti, podseti Sem sebe. Filije njegova. Njegova kći, njegova žena.Njegov krov, njegovi zakoni.

Kada je prvi put video Krasterovuutvrdu, Fili je došla da ga preklinje zapomoć, i Sem joj je dao svoj crni plaštda sakrije stomak kada je otišla da nađeDžona Snežnog. Vitezovi treba da brane

ženu i decu. Među crnom braćom samosu nekolicina bili vitezovi, ali ipak... Svismo izgovorili reči, pomisli Sem. Jasam štit koji brani kraljevstva ljudi.Žena je žena, makar bila i divljanka.Moramo da joj pomognemo. Moramo.Fili se bojala za svoje dete; bojala se daće biti dečak. Kraster je svoje kćeripodizao da mu budu žene, ali nanjegovom imanju nije bilo ni muškaracani dečaka. Fili je rekla Džonu da Krastersinove daje bogovima. Ako su bogovimilostivi, podariće joj kći, molio seSem.

Gore na tavanu, Fili priguši vrisak.„То je to“, reče žena. „Sad još jednomgurni. O, vidim mu glavu.“

Vidim joj glavu, pomisli Sem jadno.

Njenu glavu, njenu.„Hladno“, izusti Banen tiho. „Molim

vas, tako je hladno.“ Sem odloži zdelu ikašiku, prebaci još jedno krzno prekosamrtnika, stavi još jedan štapić navatru. Fili vrisnu, pa stade da dahće.Kraster je žvakao svoju tvrdu crnukobasicu. Ima kobasica za sebe i svoježene, rekao je, ali ne i za Stražu. „Žene“,požali se on. „Kako samo kukaju...Jednom sam imo krmaču koja je oprasilaosmoro, a nije ni zastenjala.“ Zvaćući,on okrenu glavu i prezrivo zaškilji uSema. „Bila mi je ta krmača skorodebela ko ti, dečko. Ubico.“ Nasmeja se.

Sem više nije mogao da trpi. Oteturase od vatre, trapavo preskačući usnule iumiruće ljude na tvrdo nabijenom

zemljanom podu. Od dima i vrisaka istenjanja osećao je vrtoglavicu.Oborivši glavu, probi se izmeđuobešenih jelenskih koža koje su služileKrasteru kao vrata i zakorači u dan.

Popodne beše oblačno, ali ipakdovoljno svetlo da ga zaslepi nakonmraka u dvorani. Nešto snega je jošprekrivalo granje okolnog drveća izlatna i crvenkasta brda, ali ga je bilomanje nego pre. Oluja je prošla, i dani uKrasterovoj utvrdi bili su... pa, moždane topli, ali ni tako surovo hladni. Semje čuo tiho kapanje vode sa ledenjačašto su visile sa ivice debelog zemljanogkrova. Duboko je i drhtavo uzdahnuo, iosvrnuo se oko sebe.

Na zapadnoj strani su Jednoruki Olo i

Tim Kameni hranili i pojili preostalekonjiće.

Niz vetar, druga braća su drala ičerečila životinje za koje se smatralo dasu preslabe da nastave. Kopljanici istrelci su čuvali stražu iza zemljanihnasipa koji su bili Krasterova jedinazaštita protiv svega što je moglo doći izšume, dok je desetak vatri slalo u nebodebele prste plavosivog dima. Sem začudaleke odjeke sekira u šumi, gde subraća sekla dovoljno drveta da održevatre čitave noći. Noći su bile rđave.Kada padne mrak. I dođe hladnoća.

Napada nije bilo otkako su stigli kodKrastera, ni utvara ni Tuđina. A neće ihni biti, rekao je Kraster. „Božji čovektakvih stvorova ne mora da se boji. To

sam jednom i rеko Mensu Rajderu, kadaje došo da njuška ovuda. Nije me slušo,isto ko ni vi vrane s vašim mačevima iprokletim vatrama. Ništa vam oni nećepomoći kada bela ’ladnoća dođe. Tadavam mogu pomoći samo bogovi. Valjalobi vam da ste s njima dobri.“

I Fili je govorila o beloj hladnoći, irekla mu je kakve žrtve Kraster prinosisvojim bogovima. Sem je poželeo da gaubije kada je to čuo. Iza Zida nemazakona, podseti on sebe, a Kraster jeprijatelj Straže.

Iza dvora od blata i pruća začu senekakva vika. Sem ode da pogleda.Gazio je po kaši od otopljenog snega imekog blata, za koju je Žalobni Eduporno tvrdio da se zapravo sastoji od

Krasterovih govana. Bila je, međutim,gušća od govana; tako se lepila zaSemove čizme da mu je jednu zamalosvukla s noge.

Iza bašte i praznog tora, desetak crnebraće strelama je gađalo metu koju sunapravili od sena i slame. Vitkiplavokosi kućeupravitelj koga su zvaliSlatki Donel pogodio je sa pedesetkoraka gotovo samo središte.

„Da te vidim, starče, možeš li boljeod ovoga“, reče on.

„Mogu, nego šta.“ Almer, pogrbljen,sivobrad, mlitave kože i spretnihpokreta, zakorači do crte na zemlji iizvuče strelu iz tobolca za pojasom. Umladosti je bio odmetnik, članozloglašenog Bratstva Kraljeve šume.

Tvrdio je da je jednom pogodio strelomu šaku Belog Bika od Kraljeve garde dabi ukrao poljubac dornskoj princezi.Ukrao joj je i dragulje, i kovčeg punzlatnih zmajeva, ali je pripit najviševoleo da se hvali poljupcem.

Napeo je luk, pokretom glatkim kaoletnja svila, a onda odapeo. Strela mupogodi metu pedalj bliže središtu odDonelove. „Је li ovo dovoljno dobro,momče?“ - upita, zakoračivši unazad.

„Dovoljno dobro“, nevoljno priznademlađi čovek. „Vetar ti je pomogao.Duvao je jače nego kada sam ja gađao.“

„Onda je valjalo da se prilagodiš.Imaš dobro oko i mirnu ruku, al’ će titrebati još ponešto da bi nadmašiočoveka iz Kraljeve šume. Streličar Dik

je mene naučio kako da napnem luk, abolji strelac od njega nije zemljomhodio. Je li, jesam ti pričo o matoromDiku, a?“

„Samo trista puta.“ Svaki čovek izCrnog zamka beše čuo Almerove priče ovelikoj odmetničkoj družini iz starihdana; o Simonu Tojnu i Osmehnutomvitezu, Ozvinu Dugovratom TriputVešanom, Vendi Beloj Srni, StreličaruDiku, Benu Trbušini, i svima ostalima.Tražeći načina da pobegne, Slatki Donelse osvrnu i primeti Sema kako stoji ublatu. „Ubico“, pozva. „Dođi, pokažinam kako si ubio Tuđina.“ I pruži musvoj dugački luk od tisovine.

Sem pocrvene. „Nije to bila strela,bio je bodež, od zmajstakla...“ Znao je

šta će se desiti ako uzme luk. Promašićemetu i poslati strelu preko nasipa udrveće. Onda će čuti smeh.

„Svejedno“, reče Alan od Rozbija,još jedan dobar strelac. „Svi hoćemo davidimo kako Ubica gađa. Je li tako,momci?“

Nije mogao da ih pogleda; posprdneosmehe, surove šale, prezir u njihovimočima. Sem se okrenu s namerom da sevrati putem kojim je došao, ali mu desnanoga potonu duboko u blato, i kadapokuša da je izvuče, čizma mu s njeskliznu. Morao je da klekne da je iščupadok mu je smeh odzvanjao u ušima.Uprkos svim čarapama, istopljeni snegmu je skroz nakvasio stopala pre negošto je uspeo da pobegne. Beskoristan

sam, pomisli jadno. Otac me je dobroprocenio. Nemam prava da budem živkada je toliko hrabrih ljudi izginulo.

Gren je pazio na vatru južno odkapije. Skinuo se do pojasa dok je cepaodrva. Lice mu beše zajapureno odnapora, znoj mu se pušio s kože.

Ipak se osmehnu kada vide Sema kakomu prilazi. „Тuđini ti ukrali čizmu,Ubico?“

Zar i on? „Blato. Molim te, nemojtako da me zoveš.“

„Zašto da ne?“ Gren je zvučaoiskreno začuđeno. „То je dobro ime, ipošteno si ga stekao.“

Pip je oduvek zavitlavao Grena da jetup kao točilo, tako da je Sem sadastrpljivo objasnio. „То je samo drugi

način da me zovete kukavicom“, reče,stojeći na levoj nozi i obuvajućiblatnjavu čizmu. „Rugaju mi se, isto kaošto se rugaju Bedviku kada ga zovuDžin.“

„Ali on nije Džin“, kaza Gren, „а Polnije bio mali. Dobro, možda je bio kadase rodio, ali posle nije. A ti jesi ubioTuđina, tako da to nije isto.“

„Samo... ja nisam... ja sam se bojao!“„Isto ko i ja. Jedino Pip tvrdi da sam

preglup da bi’ se plašio. Plašim se istoko i ostali.“ Gren se sagnu da uzmecepanicu, i baci je u vatru. „Nekada samse bojao Džona, kada sam moro da sebijem s njim. Bio je tako brz, i borio seko da ’oće da me načisto ubije.“ Zeleni,vlažni komad drveta zadimio se u vatri

pre nego što je buknuo. „Аli to nisamnikom reko. Ponekad mislim da se svisamo prave da su hrabri, a niko od naszapravo nije. Možda možeš da postanešhrabar tako što se pretvaraš, ne znam.Pusti ih da te zovu Ubica, šta te briga?“

„Ti nisi voleo kada te je ser Aliserzvao Bivo.“

„Govorio je da sam velik i glup.“Gren se počeša po bradi. „Da je Pip ’teotako da me zove, to bi bilo u redu. Ili ti,ili Džon. Divlji bivo je žestoka i jakazverka, tako da to nije tako loše, a jajesam velik, i još rastem. Zar ti nijebolje Sem Ubica nego ser Svinjče?“

„Zašto ne mogu da budem samoSemvel Tarli?“ On teško sede na vlažnitrupac koji Gren još nije iscepao.

„Zmajstaklo ga je ubilo. Ne ja,zmajstaklo.“

Ispričao im je. Sve im je ispričao.Neki mu nisu verovali, znao je. Kamamu je gurnuo pod nos svoju kamu irekao: „Imam gvožđe, šta će mi staklo?“Crni Bernar i trojica Garta jasno supokazivali da sumnjaju u čitavu priču, aRoli od Sestrigrada je otvoreno rekao:„А da nisi ubo neki šuštavi žbun, pa seispostavilo da to Mali Pol kenja, a ti sadnama smislio laž.“ Ali Diven jesaslušao, i Žalobni Ed, i naterali suSema i Grena da ispričaju sve lorduzapovedniku. Mormont se mrštio dok jeslušao, i često ga grubo prekidaopitanjima, ali je bio isuviše oprezančovek da bi se tek tako odrekao neke

prednosti, koliko god malo verovatnabila. Zatražio je od Sema da mu da svezmajstaklo iz njegovog ranca, mada ganije bilo previše. Kada god bi Sempomislio na svežanj koji je Džon našaozakopan ispod Pesnice, došlo bi mu dazaplače. Bilo je oštrica noževa i vrhovakopalja, i bar dve ili tri stotine strela.Džon je napravio bodeže za sebe, Semai lorda zapovednika, a Semu je dao ijednu glavu koplja, stari slomljeni rog inešto vrhova strela. Gren je takođe uzeošaku vrhova strela, ali je to bilo sve.

I tako su sada imali samo Mormontovbodež i onaj koji je Sem dao Grenu, kaoi devetnaest strela i dugačko hrastovokoplje s vrhom od crnog zmajstakla.Stražari su predavali koplje jedan

drugom po završetku smene, dok jeMormont razdelio strele svojimnajboljim strelcima. Mucavi Bil, GartSivopero, Ronel Harkli, Slatki DonelBrdski i Alan od Rozbija su imali po tri,a Almer je imao četiri. Ali čak i kada biim svaka pogodila, ubrzo bi morali dagađaju vatrenim strelama, kao i ostali.Na Pesnici su bili odapeli na stotinevatrenih strela, a ipak nisu zaustaviliutvare.

Neće biti dovoljno, pomisli Sem.Krasterovi nasipi od blata i snega jedvaće usporiti utvare, koje su se uspele uzmnogo strmije obronke Pesnice, ipreplavile prstenasti zid. A umesto tristotine disciplinovane braće, sada će ihdočekati četrdeset i jedan preživeli, od

kojih su devetorica preslabi da bi seborili. Četrdeset i četvorica su se krozmećavu probila do Krasterove utvrde,od šezdesetak koji su pobegli saPesnice, ali su trojica umrla od rana, auskoro će im se pridružiti i Banen.

„Misliš da su utvare otišle?“ - upitaSem Grena. „Zašto ne dođu da nasdokrajče?“

„Dolaze samo kada je hladno.“„Jeste“, reče Sem, „ali da li hladnoća

donosi utvare, ili utvare donosehladnoću?“

„Koga briga?“ Iverje se razlete nasve strane pod udarcem Grenove sekire.„Dolaze zajedno, to je jedino bitno. Ej,sada kada znamo da ih zmajstaklo ubija,možda uopšte i neće ni da dođu. Možda

se oni sada boje nas!“Sem požele da poveruje u to, ali mu

se činilo da kada je neko mrtav, strahnema više značaja od bola ili ljubavi ilidužnosti. On obgrli noge, znojeći se podslojevima vune, kože i krzna. Zmajstakloje istopilo bledo stvorenje u šumi,tačno... ali je Gren pričao kao da će toisto uraditi i utvarama. To ne znamo,pomisli on. U stvari, ništa ne znamo.Voleo bih da je Džon ovde. Voleo jeGrena, ali s njim nije mogao darazgovara kao sa Džonom. Džon mesigurno ne bi zvao Ubica. I s njim bihmogao da razgovaram o Filinomdetetu. Džon je, međutim, odjahao sKorinom Polušakom, i od tada o njemunije bilo ni glasa. I on je imao bodež od

zmajstakla, ali da li se setio da gaupotrebi? Šta ako leži mrtav i smrznutu nekoj jarugi... ili još gore, šta ako jemrtav, a hoda?

Nije shvatao zašto bi bogovi uzeliDžona Snežnog i Banena, a ostavilinjega, tako strašljivog i nespretnog.Trebalo je da pogine na Pesnici, gde setri puta upišao, a pride i izgubio mač. Ai umro bi u šumi da Mali Pol nije naišaoi poneo ga. Kada bi sve ovo samo biosan. Mogao bih da se probudim. Kakobi to bilo lepo, probuditi se na PesniciPrvih ljudi, još okružen svom braćom,čak i Džonom i Duhom. Ili još bolje,probuditi se u Crnom zamku iza Zida iotići u zajedničku prostoriju na zdeluguste kaše od žitarica, s velikim

komadom maslaca koji se topi u sredini,i kašikom meda pride. Od same tepomisli, prazni stomak mu zakrča.

„Sneg.“Sem diže pogled na taj zvuk. Gavran

lorda zapovednika Mormonta kružio jeiznad vatre, mašući velikim crnimkrilima.

„Sneg“, graktala je ptica. „Sneg,sneg.“

Gde god da se gavran pojavio, uskorobi stigao i Mormont. Lord zapovednikizroni ispod krošnji, na svom konjiću,između starog Divena i izvidnikalisičjeg lica, Ronela Harklija, koji jepostavljen na mesto Torena Smolvuda.Kopljanici na kapiji upitaše ko ide, aMatori Medved im grubo uzvrati: „А ko

u sedam paklova može da ide? Da vamTuđini nisu oči ukrali?“ On projahaizmeđu kapijskih stubova, na kojima suse nalazile ovnujska i medveda lobanja,a onda zauzda konjića, diže pesnicu izviznu. Gavran se, mlatarajući krilima,odazva njegovom pozivu.

„Moj gospodaru“, ču Sem RonelaHarklija kako govori, „imamo samodvadeset i jednog konja, a za polovinusumnjam da će izdržati do Zida.“

„Znam“, progunđa Mormont. „Ipakmoramo da krenemo. Kraster nam je tojasno stavio do znanja.“ On pogleda kazapadu, gde su tmasti crni oblaciskrivali sunce. „Bogovi su nam dalipredah, ali koliko dug?“ Mormont skočiiz sedla, a gavran mu polete. Onda vide

Sema, i zagrme: „Tarli!“„Ја?“ Sem nespretno ustade.,Ja?“ Gavran slete na starčevu glavu.

,Ja?“„Је li se zoveš Tarli? Imaš brata ovde

negde? Da, ti. Zatvori usta i polazi samnom.“

„Sa tobom?“ Reči mu piskutavoizleteše.

Lord zapovednik Mormont ga ošinupogledom. „Ti si čovek Noćne straže.Pokušaj da ne napuniš gaće svaki putkada te pogledam. Polazi, rekoh.“ Čizmemu načiniše gnjecave zvuke u blatu, iSem potrča da ne bi zaostao.„Razmišljao sam o tom tvomzmajstaklu.“

„Nije ono moje“, reče Sem.

„Zmajstaklu Džona Snežnog, onda.Ako su bodeži od zmajstakla ono štonam treba, zašto onda imamo samo dva?Svakog bi čoveka na Zidu trebalonaoružati po jednim na dan kada položizakletvu.“

„Nismo znali...“Nismo znali! Ali nekada sigurno

jesmo. Noćna Straža je zaboravila svojupravu svrhu, Tarli. Ne gradi se zid odsedamsto stopa da divljaci u krznima nebi otimali žene. Zid je podignut da štitikraljevstva ljudi... i to ne od drugihljudi, a divljani to u suštini jesu. Previšegodina, Tarli, previše stotina i hiljadagodina. Izgubili smo iz vida istinskogneprijatelja. A sada je došao, i mi neznamo kako da mu se suprotstavimo.

Jesu li zmajevi napravili zmajstaklo, kaošto kmetovi vole da pričaju?“

„M-meštri misle da nisu“, promucaSem. „Meštri kažu da potiče iz plamenau zemlji. Zovu ga opsidijan.“

Mormont frknu. „Mogu da ga zovu ipita od limuna, što se mene tiče. Akoubija onako kao što kažeš, hoću ga još.“

Sem se spotače. „Džon je našao još,na Pesnici. Stotinu vrhova za strele, kaoi koplja...“

„Тo si mi već rekao. Slaba vajda odtoga sada. Da bismo stigli na Pesnicu,morali bismo da se naoružamo oružjemkoje nećemo imati sve dok ne stignemona prokletu Pesnicu. A tu su i divljani.Zmajstaklo ćemo morati da nađemonegde drugde.“

Sem beše gotovo zaboravio nadivljane, toliko se koječega od tadadesilo. „Deca šume koristila su sečivaod zmajstakla“, reče on. „Ona bi znalagde da nađemo opsidijan.“

„Deca šume su mrtva“, kazaMormont. „Prvi ljudi su polovinu pobilibronzanim sečivima, a Andali sugvožđem završili posao. Zašto bi bodežod stakla...“

Matori Medved zastade kada Krasterrazgrnu kože i izađe na vrata. Divljaninse osmehnu, otkrivši usta puna smeđih,trulih zuba. „Dobio sam sina.“

„Sina“, graknu Mormontov gavran.„Sina, sina, sina.“

Lice lorda zapovednika bešeukočeno. „Drago mi je zbog tebe.“

„Stvarno? Vidiš, meni će biti dragokada ti i tvoji odete. Krajnje je vreme,rеko bi ja.“

„Čim nam se ranjenici dovoljnooporave...“

„Oporavili su se koliko je moguće,stara vrano, i to obojica znamo. Ovimakoji umiru, a znamo ko su, preseciproklete grkljane, i skrati im muke. Ili ihostavi ako nemaš petlju, i ja ću sepostarati za njih.“

Lord zapovednik Mormont senakostreši. „Toren Smolvud je tvrdio dasi prijatelj Straže...“

„Jesam“, reče Kraster. „I dao sam tisve što sam mogao, ali zima dolazi, asad mi je ova mala dala još jednaplačljiva i gladna usta.“

„Možemo mi da ga uzmemo“, ciknuneko.

Krasterova glava se okrenu. Oči muse suziše. Pijunu na Semovo stopalo.„Šta s’ to rеko, ubico?“

Sem otvori, pa zatvori usta. „Samo...samo... samo... sam mislio... ako ga neželiš... još jedna gladna usta... a i zimadolazi... mi... mi bismo mogli da gauzmemo, i...“

„Mog sina. Moju krv. Misliš da bi’ gadao vranama?“

„Samo sam mislio...“ Ti nemašsinova, ostavljaš ih na snegu, Fili mi jeto rekla, ostavljaš ih u šumi, zato ovdeimaš samo žene, i kćeri koje će odrastida ti postanu žene.

„Tišina, Seme“, reče lord zapovednik

Mormont. „Dosta si rekao. Previše.Ulazi.“

„M-moj gospodaru...“„Ulazi!“Zažarenih obraza, Sem se probi kroz

jelenje kože, natrag u mrak dvorane.Mormont uđe za njim. „Kolika si ti tobudala?“ - upita starac unutra, glasomprigušenim i besnim. „Čаk i kad bi namKraster dao dete, ono bi umrlo pre negošto stignemo do Zida. Briga onovorođenčetu nam je potrebna koliko ijoš snega. Imaš li mleka da ga dojiš utim tvojim sisurdama? Ili si mislio dapovedeš i majku?“

„Ona hoće da pođe“, kaza Sem.„Preklinjala me je...“

Mormont diže ruku. „Neću više ni reč

da čujem, Tarli. Koliko ti je samo putarečeno da se kloniš Krasterovih žena.“

„Ona mu je kći“, izgovori Semslabašno.

„Idi vidi Banena. Smesta. Pre negošto me razbesniš.“

„Da, moj gospodaru.“ Sem brzo ode,drhteći.

Ali kada stiže do vatre, zateče Džinakako navlači krzneni plašt prekoBanenove glave. „Rekao je da mu jehladno“, reče čovečuljak. „Voleo bih daje otišao nekud gde je toplo.“

„Njegova rana...“ - zausti Sem.„Jebeš njegovu ranu.“ Kama gurnu leš

nogom. „Povredio je stopalo. U momselu je bio jedan čovek kome su odseklistopalo. Živeo je do četvrte i

devedesete.“„Hladnoća“, kaza Sem. „Nije mu bilo

toplo.“„Nikada nije bio sir“, reče Kama.

„Kopile Kraster ga je nasmrt izgladneo.“Sem se nemirno osvrnu, ali se Kraster

ne beše vratio u dvoranu. Da jeste, sveje moglo da pođe po zlu. Divljanin jemrzeo kopilad, mada su izvidnicigovorili da je i sam kopile, da ga jenekoj divljanki napravio jedan odavnopokojni crni brat.

„Kraster ima svoje da hrani“, rečeDžin. „Те silne žene. Dao nam je kol’koje mogao.“

„Nisi valjda u to poverovao! Čimodemo, otvoriće bure medovine, igostiće se šunkom i medom. I smejaće

nam se što gladujemo na snegu. On ti jeprokleti divljanin, i ništa više. Nijedanod njih nije prijatelj Straže.“ Kamaudari nogom Banenov leš. „Pitaj njegaako ne veruješ meni.“

Spalili su izvidnikovo telo u suton, navatri koju je Gren ložio ranije tog dana.Tim Kameni i Garet od Strarigradaizneli su nago telo, zanjihali ga i bacili uplamen. Preživela braća su podelilanjegovu odeću, oružje, oklop, i svuostalu imovinu. U Crnom zamku, Noćnastraža je svoje mrtve sahranjivala uz svepočasti. Međutim, nisu bili u Crnomzamku. A kosti se ne vraćaju kao utvare.

„Ime mu je bilo Banen“, reče lordzapovednik Mormont dok ga je plamengutao. „Bio je hrabar čovek, dobar

izvidnik. Došao nam je iz... odakle onobeše?“

„Tamo negde od Belih sidrišta“,dobaci neko.

Mormont klimnu glavom. „Došao namje iz Belih sidrišta, i nikada nijeizneverio svoje dužnosti. Držao sezakletve najbolje što je umeo, jahaodaleko, borio se žestoko. Nikada višenećemo videti nekoga kao što je on.“

„A sada je njegovoj straži došaokraj“, rekoše svečano i uglas crnabraća.

„А sada je njegovoj straži došaokraj“, ponovi Mormont.

„Kraj“, viknu njegov gavran. „Kraj.“Semu je bilo zlo od dima, a i oči su

ga pekle. Kada pogleda u vatru, učini mu

se da se Banen pridiže, da mu se šakestežu u pesnice, kao da pokušava da seodbrani od vatre koja ga je gutala, prenego što uskovitlani dim zakloni sve.Najgori je, međutim, bio miris. Da jemiris bio gadan i neprijatan, možda bi gai podneo, ali je njegov brat u plamenumirisao toliko nalik na pečenu svinjetinuda Semu pođe voda na usta, a to je bilotako užasno da, čim ptica graknu„Kraj“, otrča iza dvora da se ispovraćau jarak.

Bio je tamo, na kolenima u blatu,kada naiđe Žalobni Ed. „Tražiš crve,Seme? Ili ti je samo zlo?“

„Zlo mi je“, reče Sem slabašno,brišući usta nadlanicom. „Miris...“

„Pojma nisam imao da Banen može

tako dobro da miriše.“ Edov glas je biomračan, kao i obično. „Jedva sam sesuzdržao da s njega ne odsečem šniclu.Da smo imali sosa od jabuka, verovatnobih to i uradio. Smatram da svinjetinanajbolje ide sa sosom od jabuka.“ Edrazveza čakšire i izvadi kitu. „Najboljeda ne umreš, Seme, ili ću možda podlećitom zovu. Na tebi sigurno ima višeslaninice nego što je ikad bilo naBanenu, a ja prženoj slaninici nikadanisam mogao da odolim.“ On uzdahnukada pusti mlaz koji se pušio. „Jašemo uzoru, jesi li čuo? Sijalo sunce il’ padaosneg, kaže mi Matori Medved.“

Sijalo sunce il’ padao sneg. Semnapeto pogleda nebo. „Sneg?“ - ciknuon. „Jašemo? Svi?“

„Ра, ne, neki od nas će morati i dahodaju.“ Strese se. „Sad, Diven, on kažeda moramo da naučimo da jašemo mrtvekonje, kao Tuđini. Tvrdi da bismo takouštedeli na konjskoj hrani. Koliko možemrtav konj da pojede?“ Ed svezačakšire. „Reko bih da mi se taj predlogne sviđa. Kad jednom prokljuve načinda teraju mrtvog konja, mi ćemo bitisledeći. A najverovatnije ću ja biti prvi.’Ede’, reći će, ’to što si mrtav nijeizgovor da mirno ležiš, zato ustaj, evo tikoplje, večeras si na straži.’ Pa, možda ine bi trebalo da sam ovako mračan.Možda ću da umrem pre nego štoustanove kako se to radi.“

Možda ćemo svi da umremo, i to prenego što nam se sviđa, pomisli Sem dok

se nespretno dizao.Kada je Kraster saznao da će mu

nezvani gosti otići u zoru, postao jegotovo pristojan, ili bar onolikopristojan koliko to Kraster može biti.„Krajnje je vreme“, rekao je, „i mestovam nije ovde, već sam vam rekao. Paipak, pošteno ću vas ispratiti, uz gozbu.Dobro, bar uz hranu. Moje žene mogu daispeku one konje što ste poklali, a ja ćunaći nešto piva i hleba.“ Osmehnuo sesvojim smeđim osmehom. „Nema ničegboljeg od piva i konjetine. Ako ne možešda ga jašeš, a ti ga pojedi, to samoduvek govorio.“

Njegove žene i kćeri izvukoše klupe idugački sto, a takođe su i spremale iposluživale. Osim Fili, Sem ih gotovo

nije razlikovao. Neke su bile stare, aneke mlade, neke tek devojčice, ali susve bile Krasterove kćeri i žene, i sve sunekako ličile. Dok su se bavile svojimposlovima, tiho su razgovarale jedna sdrugom, ali nikada s ljudima u crnom.

Kraster je imao samo jednu stolicu. Unjoj je sedeo on sam, odeven u gunj odovčje kože bez rukava. Debele ruke sumu bile prekrivene belim maljama, aoko jednog članka imao je izuvijanuzlatnu grivnu. Lord zapovednik Mormontzauzeo je mesto na vrhu klupe, desno odnjega, dok su se ostala braća tiskalakako su stigla; desetak ih je ostalonapolju, da čuvaju kapiju i paze navatre.

Sem nađe mesto između Grena i

Siročeta Osa, a stomak mu je krčao. Saugljenisanog konjskog mesa kapala jemast dok su Krasterove žene okretaleražnjeve iznad ognjišta. Od mirisa muponovo pođe voda na usta, ali ga topodseti na Banena. Bez obzira na glad,Sem je znao da će mu pozliti ako okusimakar ijedan zalogaj. Kako mogu dajedu sirote konjiće koji su ih dotle takoverno nosili? Kada Krasterove ženeiznesoše crni luk, on brzo zgrabi jednuglavicu. Polovina joj je bila crna odtruleži, ali je taj deo odsekao bodežom ipojeo drugu polovinu, onako sirovu.Bilo je i hleba, ali samo dve vekne.Kada Almer zatraži još, žene samoodmahnuše glavama. Tada je sve ipočelo.

„Dve vekne?“ - požali se ĆopaviKarl s donjeg kraja klupe. „Kakve ste vito glupače? Treba nam više hleba odtoga!“

Lord zapovednik Mormont ga strogopogleda. „Uzmi šta ti se nudi, i budizahvalan. Ili bi radije napolju na olujijeo snega?“

„Tamo ćemo uskoro.“ Ćopavi Karl neustuknu pred gnevom Matorog Medveda.„Pre bih jeo ono što Kraster krije, mojgospodaru.“

Kraster suzi pogled. „Vama vranamasam dao dovoljno. Moram da nahranimsvoje žene.“

Kama nabode komad konjetine.„Jeste. Znači, priznaješ da imaš tajnuostavu? Kako bi inače preživeo zimu!“

„Ја sam bogobojažljiv čovek...“ počeKraster.

„Ti si škrtac“, kaza Karl, „i lažov.“„Šunke“, reče Gart od Starigrada

pobožnim glasom. „Bilo je svinja prošliput kada smo prošli. Kladim se da jenegde sakrio šunke. Dimljene i usoljenešunke, a i slaninu.“

„Kobasice“, reče Kama. „Onedugačke, crne, što su ko kamen, mogu datraju godinama. Kladim se da mu stotinevise u nekom podrumu.“

„Zobi“, dobaci Jednoruki Olo.„Kukuruza. Ječma.“

„Kukuruza“, graknu Mormontovgavran, mahnuvši krilima, „kukuruza,kukuruza, kukuruza, kukuruza,kukuruza.“

„Dosta“, izgovori lord zapovednikMormont nadjačavajući prodorne ptičjekrike. „Tišina, svi. Ovo je ludost.“

„Jabuka“, reče Gart od Zelenputa.„Burad i burad hrskavih jesenjih jabuka.Napolju ima jabukovih stabala, vidosam ih.“

„Suvih kupina. Kupusa. Lešnika.„Kukuruza. Kukuruza. Kukuruza.“„Usoljene ovčetine. Napolju je tor.

Negde je sakrio burad i burad usoljeneovčetine, znaš da jeste.“

Činilo se da je Kraster spreman da ihna mestu sve pobije. Lord zapovednikMormont ustade. „Tišina. Da nisam čuoviše ni reč.“

„Onda zapuši uši hlebom, starče.“Ćopavi Karl ustade od stola. „Ili si

svoju mrvicu već progutao?“Sem vide kako lice Matorog

Medveda obliva besno rumenilo.„Zaboravio si ko sam ja? Sedi, jedi ićuti. To je naređenje.“

Niko ne progovori. Niko se nepokrenu. Sve oči behu uprte u lordazapovednika i krupnog ćopavogizvidnika dok su se streljali pogledimapreko stola. Semu se učinilo da je Karlprvi popustio, i da se sprema da sedne,mada namrgođeno...

...ali onda ustade Kraster, a u ruci jedržao sekiru. Veliku crnu čeličnu sekirukoju mu je Mormont dao kao gostinskidar. „Ne“, zareža on. „Nećeš sesti. Podmojim krovom neće spavati niko ko mezove škrcem, a neće ni jesti za mojim

stolom. Napolje, bogalju. I ti, i ti, i ti.“Redom pokaza vrhom sekire ka Kami iGartu i Gartu. „Spavajte na hladnompraznih stomaka, svi vi, ili...“

„Kopile prokleto!“ - ču Sem kakokune jedan Gart. Nije video koji. „Kоme je to nazvao kopiletom?“ - zaurlaKraster, levicom rušeći tanjire s mesomi vinske čaše sa stola, dok je desnicomdizao sekiru.

„То svi ionako znaju“, odgovori Karl.Kraster se pokrenuo brže nego što je

Sem verovao da je moguće, preskočivšipreko stola sa sekirom u ruci. Jedna ženavrisnu, Gart od Zelenputa i Siroče Osisukaše noževe, Karl ustuknu i spotačese preko ser Bjama, koji je ranjen ležaona podu. Jednog trena je Kraster jurišao

na njega, bljujući uvrede. Sledećeg jebljuvao krv. Kama ga je uhvatio za kosu,cimnuo mu glavu unazad i rasporio mugrlo, od uha do uha, jednim dugačkimrezom. Onda ga je grubo gurnuo, idivljanin je pao napred, licem udarivši user Bjama. Bjam vrisnu od bola dok seKraster davio u sopstvenoj krvi, a sekiramu klizila iz šake. Dve Krasterove ženesu zapomagale, treća je klela, četvrta jepoletela na Slatkog Donela i pokušala damu iskopa oči noktima. On je baci napod. Lord zapovednik stade iznadKrasterovog leša, crn od besa. „Bogoviće nas prokleti“, viknu. „Ne postoji gorizločin nego kada gost ubije udomaćinovom dvoru. Po svim zakonimaognjišta...“

„S ove strane Zida nema zakona,starče. Sećaš se?“ Kama zgrabi jednuKrasterovu ženu za ruku i gurnu joj vrhkrvave kame pod bradu. „Pokaži namgde drži hranu, ili ćeš proći isto kao on,ženo.“

„Puštaj je.“ Mormont zakoračinapred. „Za ovo ću ti skinuti glavu, ti...“Gart od Zelenputa mu stade na put, aJednoruki Olo ga povuče unazad.Obojica su imali sečiva u rukama. „Držijezik za zubima“, upozori Olo. Umestotoga, lord zapovednik se maši svogbodeža. Olo je imao samo jednu ruku,ali je bila brza. Izvukao se iz starčevogstiska, gurnuo nož u Mormontov trbuh iizvukao ga napolje, sveg crvenog. Aonda je čitav svet poludeo.

Kasnije, mnogo kasnije, Sem jeshvatio da sedi na podu prekrštenihnogu, s Mormontovom glavom u krilu.Nije se sećao kako su tu dospeli, niti štase drugo desilo nakon što je MatoriMedved uboden. Gart od Zelenputa jeubio Garta od Starigrada, sećao se, aline i zašto. Roli od Sestrigrada pao je stavana i slomio vrat nakon što se popeolestvicama da oproba Krasterove žene.Gren...

Gren je viknuo i pljusnuo ga, a ondaje pobegao sa Džinom i Žalobnim Edomi još nekima. Kraster je još ležao prekoser Bjama, ali ranjeni vitez više nijestenjao. Četiri čoveka u crnom sedela suna klupi jedući komade pečenekonjetine, dok se na stolu Olo sparivao s

jednom uplakanom ženom.„Tarli.“ Kada je pokušao da

progovori, Matorom Medvedu krv kapnuiz usta na bradu. „Tarli, idi. Idi.“

„Kuda, moj gospodaru?“ Glas mubeše ravan i beživotan. Ne bojim se.Bilo je to neobično osećanje. „Nemamkuda da idem.“

„Zid. Kreći na Zid. Smesta.“„Smesta“, graknu gavran. „Smesta.

Smesta.“ Ptica pređe sa starčeve ruke nagrudi, i čupnu mu dlaku iz brade.

„Moraš. Moraš im reći.“„Šta da im kažem, moj gospođaru?“ -

upita Sem učtivo.„Sve. Pesnicu. Divljane. Zmajstaklo.

Ovo. Sve.“ Disanje mu postade veoma

plitko, glas tek šapat. „Reci mom sinu.Džori. Reci mu da obuče crno. Mojaželja. Poslednja želja.“

„Želja?“ Gavran nagnu glavu ustranu, sjaktavih crnih očica. „Kukuruza?“ - upita ptica.

„Nema kukuruza“, izgovori Mormontslabašno. „Reci Džori. Oprostio sammu. Moj sin. Molim te. Idi.“

„Predaleko je“, reče Sem. „Nikadaneću stići do Zida, moj gospodaru.“ Bioje tako umoran. Samo je želeo da spava,da spava i da se nikada ne probudi, iznao je da će se, ako dovoljno dugoostane tu, Kama ili Jednoruki Olo iliĆopavi Karl razbesneti na njega iispuniti mu tu želju, samo da bi videlikako umire. „Radije bih da ostanem uz

tebe. Vidiš, više se ne bojim. Ni tebeni... bilo čega drugoga.“

„Trebalo bi da se bojiš“, začu seženski glas.

Tri Krasterove žene stajale su iznadnjega. Dve su bile ispijene starice kojenije poznavao, ali je između njih bilaFili, umotana u kože, a u naručju jedržala zamotuljak smeđeg i belog krznau kome se sigurno nalazilo njeno dete.„Ne smemo da razgovaramo sKrasterovim ženama“, kaza im Sem.„Imamo naređenja.“

„То je sada gotovo“, reče desnastarica.

„Najcrnje vrane su dole u podrumu,tove se“, reče leva starica, „ili gore natavanu s mladim ženama. Uskoro će se

vratiti. Bolje da pre toga nestaneš. Konjisu se razbežali, ali je Dija ipak uhvatiladva.“

„Rekao si da ćeš mi pomoći“, podsetiga Fili.

„Rekao sam da će ti Džon pomoći.Džon je hrabar, i dobar je borac, alimislim da je sada mrtav. Ja samkukavica. I debeo. Vidi kako sam debeo.Osim toga, lord Mormont je ranjen. Zarne vidiš? Ne mogu da ostavim lordazapovednika.“

„Dete“, reče druga starica, „ta staravrana je otišla. Vidi.“ Mormontovaglava mu je još počivala u krilu, ali suoči zurile u prazno, a usne se više nisumicale. Gavran nagnu glavu u stranu igraknu, a onda pogleda Sema.

„Kukuruza?“„Nema kukuruza. Nema on kukuruza.“

Sem sklopi oči Matorom Medvedu, papokuša da se seti neke molitve, ali mu umisli dođe samo: „Smiluj se Majko.Smiluj se Majko. Smiluj se Majko.“

„Majka ti sad ne može pomoći“, rečeleva starica. „Ne može ni mrtvi starac.Uzmi njegov mač i uzmi taj veliki toplikrzneni plašt i uzmi mu konja, ako možešda ga nađeš. I idi.“

„Mala ne laže“, reče desna starica.„Moja je, i davno sam je batinamaizlečila od laganja. Reko si da ćeš jojpomoći. Poslušaj Ferni, dečko. Uzmidevojku, i beži odavde, brzo.“

„Brzo“, reče gavran. „Brzo brzobrzo.“

„Kuda?“ - upita Sem, zbunjen. „Kudada je odvedem?“

„Nekud gde je toplo“, rekoše dvestarice uglas.

Fili je plakala. „Mene i bebu. Molimte. Biću ti žena, kao što sam bilaKrasteru. Molim te, ser vrano. Dečak je,baš kao što je Nela rekla da će biti. Akoga ti ne uzmeš, oni hoće.“

„Oni?“ - reče Sem, a gavran zabacicrnu glavu i ponovi: „Oni. Oni. Oni.“

„Dečakova braća“, reče leva starica.„Krasterovi sinovi. Bela studen se dižetamo napolju, vrano. Osećam je ukostima. Ove sirote stare kosti ne lažu.Sinovi će se uskoro vratiti.“

ARJAOči su joj se navikle na tamu. Kada

joj je Harvin digao kukuljicu s glave, odrumene svetlosti u šupljem brdu Arjazatrepta kao nekakva glupava sova.

Ogromna rupa za vatru beše iskopanau središtu zemljanog poda, i iz nje su seka čađavoj tavanici uz glasno pucketanjedizali veliki plamenovi. Zidovi su bilidelom od zemlje, delom od kamena, aogromno belo korenje vijugalo je kroznjih poput hiljada sporih bledih zmija.Između tog korenja pomaljali su se ljudi;prikradali se iz senki da osmotre sužnje,izranjali iz crnih tunela, nadolazili izpukotina i useka sa svih strana. U zidu s

druge strane vatre korenje je obrazovalolestvice do jednog udubljenja u kome jesedeo neki čovek, gotovo potpunoskriven senkama.

Lim skide kukuljicu i Džendriju.„Kakvo je ovo mesto?“ - upita on.

„Staro mesto, duboko i tajno. Utočištegde ni lavovi ni vukovi ne dolaze danjuškaju.“

Ni lavovi ni vukovi. Arja se naježi.Sećala se sna, i ukusa krvi kada jeiščupala čoveku ruku iz ramena.

Koliko god vatra bila velika, pećinaje bila još veća; nije lako mogla darazabere gde počinje a gde se završava.Otvori u zidovima su možda bili tek dvestope duboki, a možda su vodili umiljama dugačke tunele. Arja vide

muškarce i žene i malu decu, i svi su jeoprezno odmeravali.

Zelenobradi reče: „Evo čarobnjaka,veverice mršavice. Sada ćeš dobiti sveodgovore.“ Pokaza ka vatri, gde je TomSedamžica stajao i razgovarao s visokimmršavim čovekom sa komadimarasparenog starog oklopa prebačenimpreko otrcane ružičaste odore. To nemože biti Toros od Mira. Arja se sećalada je crveni sveštenik bio debeo, glatkoglica i sjajne obrijane glave. Ovomčoveku su obrazi visili sa lica, a imao jei čupavu sedu kosu. Nešto što mu Tomkaza natera ga da je pogleda, i Arjapomisli da će joj prići. Samo, tada sepojavi Ludi Lovac, gurajući svogzarobljenika na svetlo, i svi zaboraviše

na nju i Džendrija.Ispostavilo se da je Lovac zdepast

čovek u iskrpljenoj smeđoj koži,proćelav, slabe brade i svadljiv. UKamenom obredištu je pomislila da ćeLim i Zelenobradi biti iskidani nakomade kada su mu se suprotstavili kodkaveza i zatražili da zarobljenikaodvedu pred Gospodara munju. Psi su ihokružili sa svih strana, njuškajući irežeći. Ali ih je Tom smirio sviranjem,Vrbena je prešla trg s keceljom punomkostiju i masne ovčetine, a Lim jepokazao na Angija u prozoru bordelakako stoji sa zapetom strelom. LudiLovac ih je prokleo što su ulizice, ali sekonačno složio da odvede svoj plenpred lorda Berika na suđenje.

Vezali su mu članke konopljanimužetom, stavili mu omču oko vrata inavukli mu vreću na glavu, ali je uprkossvemu tome i dalje delovao opasno.Arja je to osećala bez obzira na to što jestajala na drugoj strani pećine. Toros -ako je to bio Toros - dočeka čuvara isužnja na pola puta do vatre. „Kako stega zarobili?“ - upita sveštenik.

„Psi su ga namirisali. Pijan je spavaoispod vrbe, verovao ili ne.“

„Izdali ga njegovi.“ Toros se okrenuka zatvoreniku i skinu mu kukuljicu.„Dobro došao u našu skromnu dvoranu,psu. Nije tako veličanstvena kaoRobertova prestona odaja, ali je društvobolje.“

Igra plamenova oboji opečeno lice

Sendora Kleganija narandžastimsenkama, tako da je izgledao jošužasnije nego po dnevnom svetlu. Kadacimnu konopac koji mu je sputavao ruke,otpadoše ljuspe skorene krvi. Psetovausta se zgrčiše. „Poznajem te“, reče onTorosu.

„Nekada jesi. U borbama doposlednjeg, proklinjao si moj plamenimač, mada sam te tri puta njime zbacioiz sedla.“

„Toros od Mira. Nekada si brijaoglavu.“

„Da pokažem da mi je srce smerno,mada je zapravo bilo tašto. Osim toga, ušumi sam izgubio britvu.“ Sveštenik sepljesnu po trbuhu. „Sada sam manjenego što sam bio, ali i više. Godinu dana

u divljini ume da steše čoveka. Kad bihsamo našao dobrog krojača da miprepravi kožu. Možda bih ponovoizgledao mladoliko, i lepe device bi meobasipale poljupcima.“

„Samo pod uslovom da su slepe,svešteniče.“

Odmetnici prasnuše u smeh, Torosglasnije od svih. „Tačno tako. A ipak,nisam više lažni sveštenik koga sipoznavao. Gospodar svetlosti seprobudio u mom srcu. Mnoge davnozaboravljene moći sada se bude, a pozemlji se pokreću razne sile. Video samih u svojim plamenovima.“

Te reči nisu na Pseto ostavile nekiutisak. „Jebem ja tvoje plamenove. A itebe takođe.“ Pređe pogledom preko

ostalih. „Čudno društvo imaš za jednogsvetog čoveka.“

„Ovo su moj braća“, reče Toros.Lim Limunplašt se probi napred. On i

Zelenobradi behu jedini dovoljno visokida pogledaju Pseto u oči. „Pazi šta laješ,psu. Život ti je u našim rukama.“

„Onda bolje da obrišeš govna sprstiju.“ Pseto se nasmeja. „Koliko sedugo krijete u ovoj rupčagi?“

Angi Strelac se nakostreši na te reči.„Pitaj Jarca da li se krijemo, Pseto. Pitajsvog brata. Pitaj gospodara od pijavica.Sve smo ih okrvavili.“

„Vi? Nemoj da me zasmejavaš. Višemi ličite na svinjare nego na vojnike.“

„Neki od nas i jesu bili svinjari“,reče oniži čovek koga Arja nije

poznavala. „А drugi su bili štavitelji ilipevači ili zidari. Ali to je bilo pre rata.“

„Kada smo otišli iz Kraljeve Luke,bili smo ljudi Zimovrela, i ljudi Derija iljudi Crnobrana, Malerijevi ljudi iVildovi ljudi. Bili smo vitezovi ištitonoše i pešadinci, lordovi i kmetovi,povezani samo zajedničkim ciljem.“Glas dopre od čoveka koji je sedeomeđu korenjem čuvardrva visoko u zidu.„Stotinu i dvadeset nas krenulo je daprivede tvog brata kraljevskoj pravdi.“Govornik se spuštao niz zapetljanestepenice prema podu. „Stotinu idvadeset hrabrih i vernih ljudi, podvodstvom budale u zvezdanom plaštu.“Strašilo od čoveka, nosio je otrcani crniplašt posut zvezdama i gvozdeni grudni

oklop izgreban i ulubljen u stotinubitaka. Guste crvenozlatne maljeprekrivale su mu gotovo čitavo lice,osim golog mesta iznad levog uha gdemu je glava bila ulubljena. „Više odosamdesetorice iz naše družine sada jemrtvo, ali su drugi preuzeli mačevepalih.“ Kada stiže do poda, odmetnici seskloniše u stranu da ga propuste. Nijeimao jedno oko, vide Arja, meso okoduplje bilo je smežurani ožiljak, a okovrata mu se video taman prsten. „Uznjihovu pomoć, borimo se što boljemožemo, za Roberta, i za kraljevstvo.“

„Roberta?“ - izusti Sendor Klegani snevericom.

„Ned Stark nas je poslao“, rečeTalični Džek s plitkom kacigom, „ali je

sedeo na Gvozdenom prestolu kada namje izdao naređenje, tako da nikada nismobili njegovi ljudi, već Robertovi.“

„Robert je sada kralj crva. Zato steovde pod zemljom, da mu brojitepodanike?“

„Kralj je mrtav“, priznade vitezstrašilo, „ali smo mi još kraljevi ljudi,mada je kraljevski barjak koji smonosili izgubljen kod Lakrdijaševog gazakada su nas napali koljači tvoga brata.“On dodirnu grudi pesnicom. „Robert jeubijen, ali njegova zemlja traje. A mi jebranimo.“

„Nju?“ Pseto prezrivo frknu. „Је lioti ona majka, Donderione? Il’ kurva?“Donderion? Berik Donderion je bionaočit; Sansina prijateljica Džejn se

zaljubila u njega. Čak ni Džejn Pul ne bibila toliko slepa da ovog čoveka smatraza lepog. Ali kada ga Arja ponovoosmotri, vide znak; ostatke račvastepurpurne munje na ispucalom lakunjegovog oklopa.

„Od kamenja i drveća i reka, od togaje tvoja zemlja sazdana“, govorio jePseto. „Treba li kamenju odbrana?Robert ne bi tako mislio. Njemu je svešto nije mogao da pojebe, ubije ilipopije bilo dosadno, a bili biste to i vi...vi hrabri drugari.“

Bes se prolomi šupljim brdom.„Nazovi nas tim imenom ponovo, psu, iprogutaćeš vlastiti jezik.“ Lim isukadugački mač.

Pseto prezrivo pogleda sečivo. „Evo

nam junačine, čelikom preti vezanomsužnju. Odveži me, hajde. Pa da vidimokoliko si stvarno hrabar.“ Zatim pogledai Ludog Lovca iza njega. „А ti? Ili ti jemožda hrabrost ostala u štenari?“

„Nije, ali je tebe trebalo da ostavim ukavezu.“ Lovac isuka nož. „Za to još nijekasno.“

Pseto mu se nasmeja u lice.„Mi smo ovde braća“, objavi Toros

od Mira. „Sveta braća, zakleta zemlji,našem bogu i jedni drugima.“

„Bratstvo bez barjaka.“ TomSedamžica okinu žicu. „Vitezovi šupljegbrda.“

„Vitezovi?“ Reč izlete izKleganijevih usta puna podsmeha.„Donderion je vitez, ali ste vi ostali

najjadnija gomila odmetnika i razbojnikakoju sam u životu video. Ja kenjam boljeljude nego što ste vi.“

„Svaki vitez može proizvesti viteza“,reče strašilo što je nekad bilo BerikDonderion, „i svaki čovek koga predsobom vidiš osetio je mač na ramenu.Mi smo Zaboravljena družina.“

„Pustite me da odem, pa ću vas i jazaboraviti“, promuklo odgovori Klegani.„Ali ako nameravate da me ubijete,pređite već jednom s reči na dela. Uzeliste mi mač, konja i zlato, uzmite mi sadai život, pa da završimo s tim... al’ mepoštedite ovog pobožnog blejanja.“

„Umrećeš uskoro, psu“, obeća Toros,„ali to neće biti ubistvo, već pravda.“

„Da“, kaza Ludi Lovac, „а to je bolja

sudbina nego što zaslužuješ, s obziromna sve što je tvoj soj uradio. Lavovi,tako se nazivate. U Sereru iLakrdijaševom gazu silovane sudevojčice od sedam i osam godina, aodojčad su sečena nadvoje dok su immajke gledale. Nijedan lav ne ubija takosurovo.“

„Ја nisam bio ni u Sereru, ni uLakrdijaševom gazu“, reče mu Pseto.„Svoju mrtvu decu položi na neki drugiprag.“

Odgovori mu Toros. „Poričeš li da jekuća Kleganija sagrađena na mrtvojdeci? Svojim sam očima video kakoprinca Egona i princezu Renisu polažupred Gvozdeni presto. Na tvom štitu bimesto tih ružnih pasa trebalo da stoje

dva mrtva deteta.“Psetova usta se zgrčiše. „Da me nisi

zamenio s mojim bratom? Zar je zločinroditi se kao Klegani?“

„Ubistvo je zločin.“„Koga sam to ja ubio?“„Lorda Lotara Malerija i ser Gladena

Vilda“, reče Harvin.„Moju braću Listera i Lenoksa“,

objavi Talični Džek.„Domaćina Beka i Madža mlinarovog

sina, iz Donelove šume“, dobaci nekastarica iz senki.

„Merimenovu udovicu, koja je umelatako da voli“, dodade Zelenobradi.

„One obrednike u Blatnoj bari.“„Ser Endreja Čarltona. Njegovog

štitonošu Lukasa Ruta. Svakog muškarca,ženu i dete u Kamenpolju i Mišjemmlinu.“

„Lorda i ledi Dedings, poznatebogataše.“

Tom Sedamžica nastavi da nabraja.„Alina od Zimovrela, Džota Brzoluka,Malog Mata i njegovu sestru Rendu,Anvila Rina. Ser Ormonda. Ser Dadlija.Pejta od Morija, Pejta od Kopljošume,Starog Pejta, i Pejta od Sermerovogšumarka. Slepog Vila tesara. DomaćicuMeri. Kurvu Meri. Beku Pekarku. SerRejmuna Derija, lorda Derija, mladoglorda Derija. Kopile od Brekena.Streličara Vila. Harslija. DomaćicuNolu...“

„Dosta.“ Psetovo lice beše

izobličeno od besa. „Samo brbljaš. Taimena ne znače ništa. Ko su oni?“

„Ljudi“, reče lord Berik. „Ljudiveliki i mali, mladi i stari. Dobri ljudi iloši ljudi, koji su umrli na vrhovimalanisterskih kopalja, ili videli kako imlanisterski mačevi paraju trbuhe.“

„Мој im mač nije rasparao trbuhe.Prokleti je lažov svako ko drugačijetvrdi.“

„Služiš Lanisterima od Livačkestene“, kaza Toros.

„Služio sam. Ja i hiljade drugih. Zarje svaki od nas kriv za tuđe zločine?“Klegani pljunu. „Možda vi stvarno ijeste vitezovi. Lažete kao vitezovi,možda ste i ubice kao vitezovi.“

Lim i Talični Džek povikaše na njega,

ali Donderion diže ruku da zatraži tišinu.„Reci šta hoćeš, Klegani.“

„Vitez je mač na konju. Ostalo,zakletve i sveta ulja i amajlije gospi, tosu svilene trake vezane oko mača.Možda je mač lepši kada s njega visetrake, ali će te jednako ubiti. E, jebem javaše trake, a mačeve nabijte sebi u dupe.Isti sam kao i vi. Jedina je razlika što jane lažem o tome ko sam. Zato me ubijte,ali nemojte me nazivati ubicom dokstojite tu i govorite jedan drugome kakovaša govna ne smrde. Čujete li me?“

Arja jurnu kraj Zelenobradog takobrzo da je nije ni video. „Ti jesi ubica!“- zaurla ona. „Ubio si Miku, nemoj sadda lažeš. Ubio si ga!“

Pseto se zagleda u nju, bez trunke

prepoznavanja. „A ko je bio taj Mika,dečko?“

„Nisam ja dečko! Ali je Mika biodečak. Bio je kasapinov šegrt, a ti si gaubio. Džori je rekao da si ga zamalonadvoje prepolovio, a on nije imao nimač.“ Osećala je kako je sada gledaju,žene i deca i muškarci koji su sebe zvalivitezovima od šupljeg brda. „Kо je sadpa ovo?“ - upita neko.

Pseto odgovori. „Sedam mu paklova.Mlađa sestra. Derište koje je baciloDžofov lepi mač u reku.“ Smeh mu jeličio na pseći lavež. „Zar ne znaš da simrtva?“

„Ne, ti si mrtav“, uzvrati mu ona.Harvin je uze za ruku i povuče dok je

lord Berik govorio: „Devojčica te je

optužila za ubistvo. Poričeš li da si ubiotog kasapinovog šegrta Miku?“ Krupničovek slegnu ramenima. „Bio samDžofrijev zakleti štit. Kasapinov šegrt jenapao princa kraljevske krvi.“

„То je laž!“ Arja pokuša da se otmeiz Harvinovog stiska. „То sam bila ja.Ja sam udarila Džofrija i bacila Lavljiočnjak u reku. Mika je samo pobegao,kao što sam mu i rekla.“

„Jesi li video da dečak napada princaDžofrija?“ - upita lord Berik DonderionPseto.

„Čuo sam to sa kraljevskih usana.Nije moje da prinčevima postavljampitanja.“ Klegani mahnu glavom premaArji. „Njena rođena sestra je ispričalaistu priču pred vašim dragim

Robertom.“„Sansa je obična lažljivica“, reče

Arja, ponovo besna na svoju sestru.„Nije bilo kao što je ona rekla. Nije.“

Toros povuče lorda Berika u stranu.Stajali su i razgovarali tihim šapatom,dok se Arja pušila od besa. Moraju daga ubiju. Molila sam se za njegovusmrt, stotinu i stotinu puta.

Berik Donderion se okrenu Psetu.„Optužen si za ubistvo, ali niko ovde nezna da li je optužba tačna ili lažna, takoda nije na nama da ti sudimo. Biće tisuđeno borbom.“

Pseto se sumnjičavo namršti, kao dane veruje sopstvenim ušima. „Ili si glup,ili lud.“

„Ni jedno ni drugo. Samo sam lord.

Dokaži nevinost mačem, i slobodan si daideš.“

„Ne“, viknu Arja pre nego što jojHarvin pokri usta. Ne, ne smeju, otićiće. Pseto je smrtonosan mačevalac, tosvi znaju. Nasmejaće im se u lice,pomisli ona.

I jeste, dugačkim hrapavim smehomkoji je odjeknuo po pećini, smehomteškim od prezira. „I, ko će to da bude?“On pogleda Lima Limunplašta. „Delija uplaštu boje pišaćke? Ne? A ti, Lovče? Iranije si šutirao pse, probaj sada mene.“Onda vide Zelenobradog. „Ti sidovoljno krupan, Tirošanine, hajde. Ilinameravate da pustite devojčicu da selično sa mnom bori?“ Ponovo senasmeja. „Hajde, ko hoće da umre?“

„Borićeš se protiv mene“, reče lordBerik Donderion.

Arja se priseti svih priča. Njega nijemoguće ubiti, pomisli ona saočajničkom nadom. Ludi Lovac presečekonopce što su vezivali šake SendoraKleganija. „Trebaće mi mač i oklop.“Pseto protrlja odrani članak.

„Mač ćeš dobiti“, objavi lord Berik,„ali ti oklop mora biti nevinost.“

Kleganijeve usne se izviše. „Mojanevinost protiv tvog grudnog oklopa, jeli tako stoje stvari?“

„Nede, pomozi mi da skinem oklop.“Arja se naježi kada lord Berik izreče

ime njenog oca, ali je ovaj Ned biosamo dečak, plavokosi štitonoša nestariji od deset ili dvanaest godina. On

brzo priđe i otvori kopče koje su držaleizubijani čelik na krajinskom lordu.Postava ispod njega beše trula odstarosti i znoja, i pade kada on podižemetal. Džendri glasno udahnu. „Smilujse, Majko.“

Rebra lorda Berika jasno su seocrtavala ispod kože. Na grudima, tikiznad leve bradavice, nalazio se nabranokrugao ožiljak, a kada se okrenuo dazatraži mač i štit, Arja vide istovetanožiljak i na leđima. Koplje ga je skrozprobolo. I Pseto je to video. Da li seboji? Arja je želela da se i on plaši prenego što umre, jednako kao što se plašioi Mika.

Ned dodade lordu Beriku pojas zamač i dugački crni ogrtač, skrojen da se

nosi preko oklopa, koji mu je mlitavovisio na telu, ali mu je grudi krasilaračvasta munja njegove kuće. On isukamač i vrati pojas svom štitonoši.

Toros donese Psetu njegov pojas zamač. „Ima li pas časti?“ -upita sveštenik.„Ako pomisliš da se probiješ naslobodu, ili uhvatiš neko dete za taoca...Angi, Denete, Kajle, ukrasite gastrelama na prvi znak neke podlosti.“Tek kada tri strelca napeše lukove,Toros dade pojas Kleganiju.

Pseto iščupa mač i baci korice. LudiLovac mu dade njegov hrastov štit, savpokriven gvozdenim zakivcima, obojen užuto i ukrašen s tri crna psa Kleganija.Dečak Ned pomože lordu Beriku okonjegovog štita, tako izubijanog i

iscepkanog da se ljubičasta munja izvezdano polje na njemu gotovo višenisu videli.

Ali kada Pseto pokuša da zakoračiprema svom dušmaninu, Toros od Miraga zaustavi. „Prvo ćemo se pomoliti.“On se okrenu ka vatri i diže ruke.„Gospodaru svetlosti, pogledaj nas savisina.“

Po čitavoj pećini, Bratstvo bezbarjaka mu složno odgovori.„Gospodaru svetlosti, brani nas.“

„Gospodaru svetlosti, zaštiti nas utami.“

„Gospodaru svetlosti, obasjaj nassvojim licem.“

„Upali svoju vatru među nama,R’lore“, reče crveni sveštenik. „Pokaži

nam kakav je ovo čovek. Uništi ga ako jekriv, i daj snage njegovom maču akonije. Gospodaru svetla, daj nammudrosti.“

„Jer noć je mračna“, zapevaše tadsvi, Harvin i Angi glasno kao ostali, „ipuna užasa.“

„I ova pećina je mračna“, reče Pseto,„ali sam užas ovde ja. Nadam se da ti jebog dobar, Donderione. Uskoro ćeš gasresti.“

Bez osmeha na licu, lord Berik položioštricu svog dugačkog mača na levi dlani lagano je povuče. Tamna krv linu izposekotine i obli čelik.

A onda mač buknu.Arja ču Džendrija kako se šapatom

moli.

„Gori u sedam paklova“, proklePseto. „Ti, a i Toros.“ Hitro pogledacrvenog sveštenika. „Kada završim snjim, ti si sledeći, Miranine.“

„Svaka tvoja reč te proglašavakrivim, psu“, odgovori Toros, dok suLim i Zelenobradi i Talični Džekdovikivali pretnje i kletve. Lord Berik jećutke čekao, miran kao jezerska voda, saštitom na levici i plamenim mačem udesnici. Ubij ga, pomisli Arja, molimte, moraš da ga ubiješ. Osvetljenoodozdo, lice mu je bilo samrtna maska,prazna očna duplja crvena i upaljenarana. Mač je goreo od vrha do krsnice,ali Donderion kao da nije osećaovrelinu. Stajao je mirno kao da jeisklesan iz kamena.

Ali kada Pseto jurnu ka njemu, hitrose pokrenuo.

Ognjeni mač poskoči da se sudari sahladnim, a duge plamene trake zavijorišese za njim, nalik na one o kojima jegovorio Pseto. Čelik udari o čelik. Čimmu prvi udarac bi odbijen, Kleganiponovo zamahnu, ali mu se ovog putaispreči štit lorda Berika, i iverje serazlete od siline sudara. Udarci supadali jaki i brzi, odozgo i odozdo,sleva i zdesna, i svaki je Donderionodbio. Plamenovi su se kovitlali okonjegovog mača i ostavljali crvene i žuteutvare da mu obeležavaju pređeni put.Svaki pokret lorda Berika sve ih je višeraspirivao, i postajali su sve svetliji,sve dok se nije činilo da Gospodar

munja stoji u vatrenom kavezu.„Је li to divlja vatra?“ upita Arja

Džendrija.„Ne. Ovo je nešto drugo. Ovo je...“„...mađija?“ - završi ona, baš kada

Pseto ustuknu. Sada je lord Beriknapadao, puneći vazduh vatrenim nitima,terajući krupnijeg čoveka na povlačenje.Klegani jedan udarac odbi vrhom štita, inacrtani pas izgubi glavu. On uzvratiudarac, no Donderion podmetnu svojštit, pa ponovo pređe u vatreni napad.Odmetničko bratstvo bodrilo je svogavođu. „Tvoj je!“ - začu Arja, i „Srediga! Sredi ga! Sredi ga!“ Pseto odbiudarac ka glavi, namrštivši se kada muse vrelina plamenova približi licu.Zastenja i prokle, pa stade da se

povlači.Lord Berik mu ne dade predaha.

Nastavi da potiskuje ljudeskaru, a rukamu nije mirovala ni na tren. Mačevi suse sudarali i odbijali i ponovo sudarali,iverje je letelo sa štita s munjom, dok suuskovitlani plamenovi ljubili psejednom, i dvaput i triput. Pseto krenuudesno, ali ga Donderion osujeti hitrimbočnim korakom i potera ga na suprotnustranu... prema potmulom crvenilu velikevatre. Klegani se povlačio sve dok neoseti vrelinu na leđima. Hitar pogledpreko ramena mu pokaza šta je iza njega,i umalo ga ne stade glave kada lordBerik iznova nasrnu.

Kada Sendor Klegani ponovo nagrnunapred, Arja mu vide beonjače. Tri

koraka napred i dva nazad, pokret ulevokoji lord Berik spreči, još dva napred ijedan nazad, zveket i cilik, velikihrastovi štitovi odbijali su udarac zaudarcem. Znoj je lepio Psetovu ravnutamnu kosu za čelo. Vinski znoj , pomisliArja, prisećajući se da su ga zarobilipijanog. Na tren joj se učini da vidi kakomu se u očima budi začetak straha.Izgubiće, reče ona sebi radosno dok jeplameni mač lorda Berika vitlao i sekao.Jednim divljim nizom udaraca,Gospodar munja ponovo potisnu Pseto,tako da se Klegani opet zatetura nasamoj ivici velike vatre. Hoće, hoće,umreće. Ona se pridiže na prste da boljevidi.

„Gade prokleti!“ - zaurla Pseto kada

oseti vatru kako mu liže butine. On jurnu,zamahujući teškim mačem sve snažnije isnažnije, pokušavajući da golom silomskrši manjeg čoveka, da slomi sečivo ilištit ili ruku. Ali plamenoviDonderionovog mača mu skočiše u oči, ikada Pseto ustuknu od njih, stopalo mukliznu, i on pade na jedno koleno. LordBerik se smesta približi, zamahnunadole, i mač zazvižda kroz vazduhostavljajući za sobom crvene plamence.Dahćući od napora, Klegani cimnu štitiznad glave u poslednjem trenu, i pećinaodjeknu od pucanja hrastovine.

„Štit mu se zapalio“, reče Džendriprigušenim glasom. Arja to vide u istomtrenutku. Plamenovi su se proširili prekoispucale žute boje i počeli da gutaju tri

crna psa.Sendor Klegani se pridigao na noge

uz sumanut protivnapad. Tek kada selord Berik povuče za korak, Pseto shvatida je plamen koji mu bukti kraj licazapravo njegov štit. Uz zgrožen krik, ondivlje udari po slomljenoj hrastovim, ipotpuno je uništi. Štit se rasprsnu, jedanzapaljeni komad odlete, ali mu se drugijoš tvrdoglavo držao za nadlakticu.Njegovi napori da ga se oslobodi samosu raspirivali plamenove. Rukav mu seupali, a zatim mu buknu čitava leva ruka.„Dokrajči ga!“ - glasno je savetovaoZelenobradi lorda Berika, a drugiglasovi počeše ritmično da kliču. „Krivje!“ Arja im se pridruži. „Kriv je, krivje, ubij ga, kriv je!“

Glatko, kao letnja svila, lord Berikkliznu bliže da dokrajči čoveka predsobom. Pseto promuklo zaurla, diže mačobema rukama i udari svom snagom.Lord Berik lako odbi zamah...

„Neeeeee, vrisnu Arja....ali se plameni mač prelomi

nadvoje, i Psetov hladni čelik prosečemeso lorda Berika na mestu gde se ramespajalo s vratom, i raspori ga do grudnekosti. Krv navre, vrela i crna.

Sendor Klegani se cimnu unazad, jošu plamenu. Strgnu ostatke štita i baci ihuz kletvu, a onda stade da se valja pozemlji da ugasi vatru koja mu se penjalauz ruku.

Kolena lorda Berika se sporo saviše,kao za molitvu. Kada mu se usta

otvoriše, iz njih navre samo krv. Psetovmač još je bio u njemu kada se preturio,licem napred. Zemlja mu upi krv. Podnošupljeg brda ne bi drugog zvuka semtihog pucketanja vatre i Psetovogstenjanja dok je pokušavao da se digne.Arja je mogla da misli samo na Miku isve glupave molitve koje je molila zaPsetovu smrt. Ako ima bogova, zaštonije lord Berik pobedio? Znala je da jePseto kriv.

„Molim vas“, prokrklja SendorKlegani, držeći se za ruku. „Opečensam. Pomozite mi. Neko. Pomozi.“Plakao je. „Molim vas.“

Arja ga zaprepašćeno pogleda. Plačekao mala beba, pomisli.

„Meli, postaraj se za njegove

opekotine“, reče Toros. „Lime, Džek,pomozite mi oko lorda Berika. Nede,pođi i ti.“ Crveni sveštenik iščupa mačiz tela svog palog lorda i zari ga u krvljunatopljenu zemlju. Lim krupnim šakamauhvati Donderiona pod pazuha, a TaličniDžek ga uze za stopala. Pronesoše gaokolo vatre, u tamu jednog tunela. Torosi dečak Ned krenuše za njima.

Ludi Lovac pljunu. „Predlažem da gavratimo u Kameno Obredište i stavimo ukavez. „

„Da“, reče Arja. „On je ubio Miku.Stvarno jeste.“

„Mnogo besna veverica“, promrmljaZelenobradi.

Harvin uzdahnu. „R’lor je presudioda je nevin.“

„Kо je Rulor?“ Nije to čak mogla nida izgovori.

„Gospodar svetlosti. Toros nas jenaučio...“

Nije je bilo briga šta ih je Torosnaučio. Ona izvuče bodež Zelenobradomiz kanija i jurnu pre nego što ovaj stižeda je uhvati. Džendri takođe pokuša daje zgrabi, ali je ona oduvek bila prebrzaza Džendrija.

Tom Sedamžica i neke žene pomagalisu Psetu da ustane. Kada mu vide ruku,ostade bez reči. Na mestu drške štitabila je ružičasta traka, ali je ispod iiznad koža bila ispucala i crvena ikrvarila je od lakta do članka. Kadanjegove oči susretoše njene, usta mu sezgrčiše. „Toliko želiš moju smrt? Onda

samo napred, mala vučice. Zarij ga.Čistiji je od vatre.“ Klegani pokuša daustane, ali mu od tog pokreta komadispečenog mesa otpade s ruke, i kolenamu popustiše. Tom ga uhvati za zdravuruku i pridrža ga da ne padne.

Njegova ruka, pomisli Arja, injegovo lice. Ali on je bio Pseto.Zaslužio je da gori u vatrenom paklu.Nož joj je bio težak u ruci. Ona gačvršće stegnu. „Ubio si Miku“, reče onaponovo, izazivajući ga da to porekne.„Reci im. Jesi. Jesi.“

„Jesam.“ Čitavo lice mu se izobliči.„Pregazio sam ga i presekao nadvoje, ismejao sam se. Gledao sam ih i kakobiju tvoju sestru do krvi, gledao sam ihkako odsecaju glavu tvom ocu.“

Lim je zgrabi za članak, uvrnu ga i otejoj bodež. Ona ritnu Lima, ali joj ga onne vrati. „Idi u pakao, Pseto“, zaurla onana Sendora Kleganija, obuzetabespomoćnim, nenaoružanim besom.„Idi pravo u pakao!“

„Već je tamo bio“, reče glas jedvajači od šapata.

Kada se Arja okrenu, lord BerikDonderion je stajao iza nje, krvavomrukom se držeći za Torosovo rame.

KEJTLINNeka kraljevima zime njihove hladne

kripte pod zemljom, pomisli Kejtlin.Tuliji su svoju snagu crpli iz reke, i ureku su se vraćali kada bi im životiistekli.

Položili su lorda Hostera u vitakdrveni čun, obučenog u blistav srebrnoklop. Plašt mu je bio raširen pod njim,s valovitim plavim i crvenim prugama.Ogrtač mu je takođe bio podeljen nacrvena i plava polja. Pastrmka srebrnih ibronzanih krljušti krasila je vrh velikekacige koju su mu stavili kraj glave. Nagrudi su mu položili obojeni drveni mač,a prste mu sklopili oko balčaka.

Gvozdene rukavice krile su mu osušeneruke, i zahvaljujući njima skoro da jeponovo izgledao snažan. Teški štit odhrastovine i gvožđa beše mu položensleva, lovački rog zdesna. Ostatak čunabeše ispunjen granama i suvarcima ikomadima pergamenta, kao i kamenjem,da ga oteža u vodi. S pramca je vijorionjegov barjak, pastrmka u skokuBrzorečja.

Sedmorica su odabrana da porinupogrebni čamac, u čast sedam licabožjih. Rob je bio jedan, sizeren lordaHostera. S njim behu lordovi Breken,Blekvud, Vend i Malister, ser MarkPajper... i hromi Lotar Frej, koji jestigao iz Blizanaca sa odgovorom kojisu čekali. Četrdeset vojnika jahalo je u

njegovoj pratnji, pod zapovedništvomValdera Rečnog, najstarijeg kopiletalorda Valdera, strogog, sedokosogčoveka, ratnika na velikom glasu. Njihovdolazak, tek koji sat po upokojenju lordaHostera, razjario je Edmura. „ValderaFreja bi trebalo odrati i vezati konjima orepove!“ - viknuo je. „Na pregovorenam šalje bogalja i kopile, recite mi datime ne želi da nas uvredi.“

„Ne sumnjam da je lord Valder svojeizaslanike pažljivo odabrao“,odgovorila je ona. „То je mala pakost,sitna osveta, ali zapamti s kim imamoposla. Pokojni lord Frej, tako ga je otaczvao. Čovek je prgav, zavidljiv, a višeod svega gord.“

Srećom, sin joj je pokazao više

mudrosti nego brat. Rob je najljubaznijepozdravio Freje, našao je mesta ukasarnama za pratnju i tiho zamolio serDezmonda Grela da se povuče kako biLotaru pripala čast da pošalje lordaHostera na poslednje putovanje. Životga je primorao da postane mudriji negošto priliči njegovim godinama. KućaFreja je možda napustila Kralja naSeveru, ali je gospodar Prelaza i daljebio najmoćniji vazal Brzorečja, a Lotarmu je bio predstavnik.

Sedmorica porinuše lorda Hostera savodenih stepenica, zagazivši u reku, dokje čekrk dizao rešetku. Lotar Frej,punačak i mek čovek, teško je disao doksu gurali čamac u maticu. DžejsonMalister i Titos Blekvud su kod pramca

stajali u vodi do grudi da bi usmeriličamac.

Kejtlin ih je gledala sa zidina,čekajući i gledajući kao što je čekala igledala toliko puta pre. Ispod nje, hitra ineobuzdana Stenovalja zarivala se poputkoplja u bok širokog Crvenog kraka,plavobela struja burno se mešala sblatnjavim crvenosmeđim tokom većereke. Jutarnja magla lebdela je nadvodom, tanana kao paučina i izbledeleuspomene.

Bren i Rikon ga čekaju, pomisliKejtlin tužno, kao što sam i ja nekadačekala.

Vitki čamac otplovi ispod crvenogkamenog luka Vodene kapije, ubrzavšikada ga je zahvatila hitra struja

Stenovalje i gurnula ga u brzake ušća.Pošto čamac izroni ispod visokih zidinazamka, četvrtasto jedro mu se nape odvetra, i Kejtlin vide blesak sunčevesvetlosti na očevoj kacigi. Krma lordaHostera Tulija nije izneverila, i onsmireno otplovi sredinom toka, pravo uizlazeće sunce.

„Sada“, naredi njen stric. Kraj njega,njen brat Edmur - sada zapravo lordEdmur, a koliko dugo će joj trebati da sena to navikne? - nape luk. Njegovštitonoša prinese baklju vrhu strele.Edmur sačeka da se plamen uhvati, aonda diže veliki luk, zape tetivu do uha,i odape. Strela se vinu uvis, uz dubokzuj. Kejtlin joj isprati let očima i srcem,ali ona uz tiho šištanje pade u vodu,

podalje od čamca lorda Hostera.Edmur tiho prokle. „Vetar“, reče,

vadeći drugu strelu. „Ponovo.“ Bakljapoljubi uljem natopljenu krpu iza vrhastrele, plamen liznu. Edmur diže, nape iodape. Visoko i daleko strela polete.Predaleko. Nestade u reci desetakkoraka ispred čamca, i vatra se u trenuugasi. Edmuru obrazi počeše da se žare,da poprimaju boju njegove brade. „Jošjednu“, naredi, uzimajući treću strelu iztobolca. Napet je kao tetiva na luku,pomisli Kejtlin.

Ser Brinden mora da je video isto.„Pusti mene, moj gospodaru“, predložion.

„Mogu ja to“, beše uporan Edmur.Pusti ih da upale strelu, cimnu luk

naviše, duboko udahnu, nape luk. Najedan dugačak tren činilo se da oklevadok se vatra, pucketava, pela uz strelu.Konačno odape. Strela blesnu, sve više iviše, i konačno se obruši u luku, sveniže... i tad uz šištanje pade porednapetog jedra.

Mali promašaj, ne više od hvata, aliipak promašaj. „Tuđini je odneli!“ -prokle njen brat. Čamac je već biogotovo van dometa, plutao je međurečnim maglama. Ćutke, Edmur gurnu luksvom stricu.

„Brzo“, reče ser Brinden. Stavi streluna luk, umiri je na tren, da je štitonošadodirne bakljom, nape i odape pre negošto je Kejtlin bila sigurna da se iupalila... ali kada se strela diže, ona

vide da plamen para vazduh,bledonarandžasta zastavica. Čamacnestade u maglama. U padu, plamenastrela takođe nestade... ali samo na tren.A onda, iznenadno kao nada, videšekako cveta crveni cvet. Jedra sezapališe, i magla zasvetle ružičasto inarandžasto. Na tren Kejtlin jasno videobrise čamca, ovenčanog razigranimplamenovima.

Pamti me, mala Ket, čula ga je kakošapuće.

Kejtlin slepo pruži ruku, tražećibratovljevu šaku, ali se Edmur skloni, dabi stajao sam na najvišoj tački zidina.Ruku joj uze stric Brinden, preplevšisvoje snažne prste kroz njene. Zajednosu gledali kako se mala vatra smanjuje

dok zapaljeni čamac odlazi u daljine.A onda nestade... možda ploveći

dalje nizvodno, možda tonući. Težinaoklopa će povući lorda Hostera na dno,da se odmori u mekom blatu rečnog dna,u vodenim dvorovima gde Tulijizanavek vladaju s jatima riba kaoposlednjim pratiocima.

Čim je zapaljeni čamac nestao svidika, Edmur ode. Kejtlin je želela daga zagrli, makar samo na tren; da sednena sat ili noć ili mesec, da priča omrtvima i tuguje. Ali je i sama znala danije pravo vreme za to; on je sada biogospodar Brzorečja, a vitezovi su seokupljali oko njega, mrmljajući rečisaučešća i obećanja odanosti, odvojivšiga od nečega tako beznačajnog kao što je

bol njegove sestre. Edmur je slušao, nečuvši ništa od svih tih reči.

„Nije sramota promašiti“, reče jojstric tiho. „Edmur to treba da čuje. Nadan kada je moj otac otišao niz reku, iHoster je takođe promašio.“

„Prvom strelom.“ Kejtlin je bilapremala da zapamti, ali je lord Hosterčesto pričao tu priču. „Drugom strelomje pogodio jedro.“ Ona uzdahnu.

Edmur nije bio tako jak kao što sečinilo. Smrt njihovog oca je bila milostkada je napokon došla, ali ju je ipaknjen brat teško podneo.

Prošle noći je pripit briznuo u plač,kajući se zbog dela neučinjenih i rečineizgovorenih. Nije smeo da odjaše uBitku na gazovima, rekao joj je kroz

suze; trebalo je da ostane kraj oca.„Trebalo je da budem s njim, kao ti“,rekao je. „Da li me je na krajuspominjao? Reci mi istinu, Ket? Da lime je tražio ?“

Poslednje reči lorda Hostera bile su„Vrbena“, ali Kejtlin nije mogla danatera sebe da mu to kaže. „Prošaptao jetvoje ime“, slagala je, i brat joj jezahvalno klimnuo glavom, i poljubio jojruku. Da nije pokušao da utopi svoj boli krivicu, možda bi bolje gađao strelom,pomisli u sebi, uzdahnuvši, ali ni to nijesmela da kaže.

Crna Riba je otprati dole sa zidina,do mesta gde je Rob sa svojom mladomkraljicom stajao među vazalima. Kada jevide, sin je ćutke zagrli.

„Lord Hoster je izgledao plemenitokao kralj, moja gospo“, prošapta Džejn.„Kako sam nesrećna što nisam imalaprilike da ga upoznam!“

„А ja što ga nisam upoznao bolje“,dodade Rob.

„I on bi to želeo“, reče Kejtlin.„Previše je liga između Brzorečja iZimovrela.“ I previše planina i reka ivojski između Brzorečja i Gnezdasokolovog, izgleda. Liza nije odgovorilana njeno pismo.

A i iz Kraljeve Luke je stizala samoćutnja. Nadala se da će do sada Brijenai ser Klios stići da grada sa svojimsužnjem. Možda je Brijena čak na putunazad, zajedno s devojčicama. Ser Kliosse zakleo da će naterati Bauka da

pošalje gavrana čim se razmena obavi.Zakleo se! Često se, međutim, dešavaloda se gavranovi ne probiju do odredišta.Neki strelac je možda pogodio pticu iispekao je za ručak. Pismo koje bi jojumirilo srce možda baš sada leži krajpepela neke vatre, pored gomile ptičjihkostiju.

I drugi su čekali da Robu izrazesaučešće, tako da je Kejtlin strpljivostajala sa strane dok su mu se lordDžejson Malister, Velidžon i ser RolfSpajser redom obraćali. Ali kada sepribliži Lotar Frej, ona ga cimnu zarukav. Rob se okrenu i sačeka da čuješta Lotar ima da kaže.

„Veličanstvo.“ Dežmekast čovek odtrideset i nešto godina, Lotar Frej je

imao preblizu postavljene oči, šiljastubradu i tamnu kosu koja mu je uuvojcima padala na ramena. Rodio se skrivom nogom, i zato su ga zvali HromiLotar. Poslednjih desetak godina služioje kao kućeupravitelj svoga oca. „Mrskonam je da te ometamo u žalosti, alimožeš li da nas primiš večeras?“

„Biće mi zadovoljstvo“, kaza Rob.„Nije mi bila namera da posejemneprijateljstvo među nama.“

„Niti sam ja želela da mu budemuzrok“, reče kraljica Džejn.

Lotar Frej se osmehnu. „Shvatam to,kao što shvata i moj gospodar otac.Naredio mi je da vam kažem kako je i onnekada bio mlad, i dobro pamti kako jeto izgubiti srce zbog lepote.“

Kejtlin je duboko sumnjala da je lordValder rekao bilo šta slično, ili da jeikada izgubio srce zbog lepote.Gospodar Prelaza je nadživeo sedamžena i sada je bio oženjen osmom, ali jeo njima govorio samo kao o igračkama ukrevetu i rasplodnim kobilama. Ipak,reči su lepo zvučale, i nije mogla danađe primedbe na taj kompliment. Baškao ni Rob. „Otac ti je veoma ljubazan“,reče on. „Radujem se našem razgovoru.“

Lotar se pokloni, poljubi kraljičinuruku, a zatim ode. Do tada se većdesetak drugih okupilo da porazgovara.Rob nađe reč za svakoga, nekomezahvali, nekome se osmehnu, kako je gdebilo potrebno. Vratio se Kejtlin tek kadaje i poslednji od njih otišao. „Moramo o

nečemu da razgovaramo. Pođi sa mnom,molim te.“

„Kako veličanstvo zapoveda.“„Ovo nije bila zapovest, majko.“„Onda će mi biti zadovoljstvo.“ Sin

je prema njoj bio sasvim ljubazanotkako se vratio u Brzorečje, ali ju jeretko zvao. Ako mu je prijatnije bilo udruštvu njegove mlade kraljice, za tonije mogla da ga krivi. Džejn mu budiosmeh na licu, a ja nemam s njim dapodelim ništa sem bola. Takođe sečinilo i da uživa u društvu braće svojeneveste: mladog Rolama, svog štitonoše,i ser Rejnalda, svog barjaktara.Zamenili su one koje je izgubio, shvatiKejtlin dok ih je gledala zajedno. Rolamje zauzeo Brenovo mesto, a Rejnald je

delom Teon, a delom Džon Snežni.Samo je u društvu Vesterlinga viđalaRoba osmehnutog, ili ga čula da sesmeje kako bi jedan dečak trebalo dačini. Prema drugima je uvek bio Kralj naSeveru, glave pognute od težine krune,čak i kada je bio gologlav.

Rob nežno poljubi svoju ženu, obećajoj da će se naći u njihovim odajama, pakrenu sa svojom gospom majkom. Poveoih je ka bogošumi. „Čini se da je Lotarprijateljski nastrojen, a to je dobar znak.Freji su nam potrebni.“

„То ne znači da ćemo ih i dobiti.“On klimnu glavom, a po izrazu lica i

držanju ramena mu se jasno vide očaj, iona oseti kako je srce boli zbog njega.Kruna ga mrvi, pomisli. Tako želi da

bude dobar kralj, da bude hrabar ičastan i pametan, ali je to preteškobreme za jednog dečaka. Rob je davaosve od sebe, ali su udarci ipak pristizali,jedan za drugim, neumoljivi. Kada su mudoneli vesti o bici u Senodolu, gde jelord Rendil Tarli razbio Robeta Gloverai ser Helmana Tolharta, očekivalo se daće se razbesneti. Umesto toga, samo jezurio s tupom nevericom i rekao:„Senodol, na Uskom moru? Zašto supošli na Senodol?“ Zavrteo je glavom,potpuno zbunjen. „Izgubio sam trećinusvoje pešadije zbog Senodola?“

„Gvozdenljudi drže moj zamak, aLanisteri mi sada drže brata“, rekao jeGalbart Glover glasom teškim od očaja.Robet Glover je preživeo bitku, ali su ga

nedugo nakon nje zarobili kodKraljevskog druma.

„Ne zadugo“, obećao je njen sin.„Ponudiću im Martina Lanistera urazmenu. Lord Tivin će morati daprihvati zbog svog brata.“ Martin je bioser Kevanov sin, blizanac Vilema kogaje preklao lord Karstark. Kejtlin je znalada ta ubistva još ne daju mira njenomsinu. Utrostručio je stražu oko Martina,ali se još bojao za njegovu bezbednost.

„Тrebalo je da razmenim Kraljeubicuza Sansu kada si to prvi put predložila“,reče Rob dok su hodali galerijom. „Dasam ponudio njenu ruku Vitezu odCveća, Tireli bi sada možda bili naši, ane Džofrijevi. Kako se toga nisamsetio.“

„Bio si zaokupljen bitkama, i to spravom. Čak ni kralj ne može na sve damisli.“

„Bitke“, promrmlja Rob dok ju jevodio pod krošnje. „Pobedio sam u svimbitkama, a ipak nekako gubim rat.“ Dižepogled, kao da će odgovor biti ispisanna nebu. „Gvozdenljudi drže Zimovrel iKejlinov šanac takođe. Otac je mrtav, iBren i Rikon, možda i Arja. A sada itvoj otac.“

Nije smela da mu dozvoli da očajava.Taj ukus je predobro poznavala. „Mojotac je već dugo umirao. To nisi mogaoda promeniš. Grešio si, Robe, ali kojikralj nije? Ned bi se ponosio tobom.“

„Majko, postoji nešto što moraš daznaš.“

Kejtlinino srce preskoči. Ovo jenešto čega se gadi. Nešto što se boji dami kaže. Mogla je samo da misli naBrijenu i njen zadatak. „Kraljeubica?“

„Ne. Sansa.“Mrtva je, pomisli Kejtlin smesta.

Brijena nije uspela. Džejmi je mrtav, aSersei je ubila moju milu devojčicu zaodmazdu. Na tren nije mogla daprogovori. „Nema... nema je više,Robe?“

„Nema?“ Izgledao je začuđeno.„Misliš da je mrtva? O, majko, ne, nijeto, nisu joj naudili, ne na taj način,samo... sinoć je stigla ptica, ali nisammogao da nateram sebe da ti kažem prenego što pošaljemo tvog oca napočinak.“ Rob je uze za ruku. „Udali su

je za Tiriona Lanistera.“Kejtlinini prsti stegnuše se oko

njegovih. „Za Bauka.“„Da.“„Zakleo se da će je razmeniti za svog

brata“, reče ona tupo. „I Sansu i Arju.Da ćemo ih dobiti natrag ako im vratimonjihovog dragocenog Džejmija, zakleose pred čitavim dvorom. Kako je mogaoda se oženi njome ako je to obećao predbogovima i pred ljudima?“

„On je Kraljeubičin brat.Krivokletstvo im je u krvi.“ Roboviprsti okrznuše jabuku mača. „Da mogu,skinuo bih mu ružnu glavu s ramena.Sansa bi onda bila udovica, i slobodna.Ne vidim da ima drugog izlaza. Nateralisu je da izrekne zavete pred obrednikom

i obuče grimizni plašt.“Kejtlin se priseti nakaznog čovečuljka

koga je uhvatila u krčmi na raskršću iodvela čak do Gnezda sokolovog.„Trebalo je da dozvolim Lizi da gagurne kroz Mesečeva vrata. Moja sirotamila Sansa... zašto bi joj iko uradio takonešto?“

„Zbog Zimovrela“, smesta reče Rob.„Pošto su Bren i Rikon mrtvi, Sansa jemoja naslednica. Ako se meni neštodesi...“

Ona mu čvrsto stegnu ruku. „Tebi seništa neće desiti. Ništa. Ne bi to moglada podnese. Uzeli su Neda, i tvoju milubraću. Sansa je udata, Arja nestala, otacmi je mrtav... ako bi se bilo šta tebidesilo, poludela bih, Robe. Ti si sve što

mi je ostalo. Ti si sve što je ostaloSeveru.“

„Još nisam mrtav, Majko.“Iznenada, Kejtlin ispuni strava.

„Ratovi ne moraju da se vode doposlednje kapi krvi.“ I sama je čula očaju svom glasu. „Ne bi bio prvi kralj kojije kleknuo, čak ni prvi Stark.“

Usta mu se stegnuše. „Ne. Nikada.“„U tome nema sramote. Belon

Grejdžoj je kleknuo pred Robertom kadamu je buna ugušena. Toren Stark jekleknuo pred Egonom Osvajačem radijenego da suoči svoju vojsku s vatrom.“

„Da li je Egon ubio Torenovog oca?“On povuče ruku iz njene. „Nikada, rekaosam.“

Sada glumi dečaka, a ne kralja.

„Lanisterima ne treba Sever. Tražićeizraze pokornosti i taoce, ne više... aBauk će zadržati Sansu bez obzira nasve, tako da taoca već imaju.Gvozdenljudi će biti mnogo ogorčenijineprijatelj, to ti jamčim. Da bi imali bilokakvu nadu da zadrže Sever, Grejdžojimoraju da zatru i poslednji izdanak kućeStarka, koji bi im to pravo osporio.Teon je ubio Brena i Rikona, tako dasada moraju još samo da ubiju tebe... iDžejn, da. Misliš li da lord Belon smeda joj dozvoli da preživi i rodi tvojenaslednike?“

Robovo lice beše hladno. „Znači,zato si oslobodila Kraljeubicu? Dabismo se izmirili s Lanisterima?“

„Džejmija sam oslobodila zbog

Sanse... i Arje, ako je još živa. To znaš.Ali ako sam gajila neku nadu da ću timekupiti i mir, zar je to tako loše?“

„Jeste“, reče on. „Lanisteri su miubili oca.“

„Misliš da sam to zaboravila.“„Ne znam. Jesi li?“Kejtlin nikada nije udarila neko svoje

dete u besu, ali je tada zamalo udarilaRoba. Naterala se da se priseti koliko jeon sigurno usamljen i uplašen. „Ti siKralj na Severu, izbor je tvoj. Samotražim da razmisliš o onome što samrekla. Pevači vole kraljeve koji smeloginu u bitkama, ali tvoj život je vrednijiod pesme. Bar meni, koja sam ti gadala.“ Ona obori glavu. „Imam lidozvolu da odem?“

„Da.“ On se okrenu i isuka mač. Štaje s njim nameravao da uradi, to nijeznala. Tu nije bilo neprijatelja, nijeimao s kim da se bori. Samo ona i on,među visokim drvećem i opalim lišćem.Postoje bitke u kojima se ne možepobediti mačem, požele Kejtlin da mukaže, ali se bojala da će kralj biti gluvza te reči.

Satima kasnije, vezla je u svojojložnici kada dotrča mladi RolamVesterling s pozivom za večeru. Dobroje, pomisli Kejtlin s olakšanjem. Nijebila sigurna da li će njen sin posleprepirke želeti njeno prisustvo. „Dobarsi štitonoša“, pohvali ona Rolama. Brenbi bio isti.

Za stolom je Rob delovao hladno, a

Edmur mračno, ali se Hromi Lotar trudioda bude dobro raspoložen za svu trojicu.Bio je oličenje ljubaznosti, toplo seprisećao lorda Hostera, blago je tešioKejtlin zbog Brena i Rikona, hvalio jeEdmura za pobedu kod Kamenog Mlina,i zahvaljivao Robu na „hitroj i sigurnojpravdi“ koju je izrekao RikarduKarstarku. Lotarov polubrat ValderRečni bio je druga priča; grub i mračančovek, sa sumnjičavim licem staroglorda Valdera, retko je govorio i svu jepažnju posvetio mesu i medovini predsobom.

Kada su sve prazne reči izrečene,kraljica i ostali Vesterlinzi se povukoše,sluge odnesoše ostatke jela, a Lotar Frejse nakašlja. „Pre nego što pređemo na

posao zbog koga smo ovde, postoji jošnešto“, reče on značajno. „Nešto veomaozbiljno, bojim se. Nadao sam se daneće na mene pasti da vam prenesem tevesti, ali izgleda da moram. Mojgospodar otac je dobio pismo od svojihunuka.“

Kejtlin je bila toliko izgubljena ubolu za svojima da je gotovo zaboravilana dva Freja koja je prihvatila zaštićenike. Ne više, pomisli ona. Smilujse Majko, koliko još udaraca moramoda istrpimo? Nekako je znala da će jojsledeće reči koje bude čula zariti jošjedan nož u srce. „Unuka u Zimovrelu?“- natera sebe da upita. „Mojihštićenika?“

„Valdera i Valdera, da. Međutim,

sada se nalaze u Užasniku, moja gospo.Boli me što ti ovo govorim, ali je došlodo bitke. Zimovrel je spaljen.“

„Spaljen?“ Robov glas beše punneverice.

„Vaši severnjački lordovi su pokušalida ga preotmu od gvozdenljudi. Kada jeTeon Grejdžoj video da je izgubio plen,zapalio je zamak.“

„Nismo čuli ni o kakvoj bici“, rečeser Brinden.

„Moji sinovci su mladi, tako je, ali subili tamo. Veliki Valder je napisaopismo, ali ga je potpisao i njegov mlađirođak. Po njihovim rečima, bila je tokrvava rabota. Vaš kaštelan je poginuo.Ser Rodrik, tako se zvao?“

„Ser Rodrik Kasel“, izusti Kejtlin

tupo. Ta draga hrabra i odana staraduša. U mislima ga je videla kako čupkaguste bele zaliske. „Šta je sa ostalimnašim narodom?“

„Bojim se da su gvozdenljudi mnogepobili.“

Zanemeo od besa, Rob lupi pesnicomo sto, pa okrenu lice, da mu Freji ne bivideli suze.

Ipak, njegova majka ih vide. Svetsvakog dana pomalo tamni. Kejtlinpomisli na ser Rodrikovu malu kći Bet,neumornog meštra Luvina i veselogobrednika Čejla, Mikena u kovačnici,Farlena i Palu u štenarama, Staru Nen ipriprostog Hodora. Oseti da joj se srcečepa. „Molim te, ne sve.“

»Ne“, reče Hromi Lotar. „Žene i deca

su se sakrili, moji sinovci Valder iValder zajedno s njima. Pošto je odZimovrela ostala samo ruševina,preživele je u Užasnik poveo taj sinlorda BoItona.“

„Boltonov sin?“ Robov glas bešenapet.

Progovori Valder Rečni. „Kopile,rekao bih.“

„Ne Remzi Snežni? Ima li lord Ruzjoš neko kopile?“ Rob se namršti. „TajRemzi je bio čudovište i ubica, i umro jekao kukavica. Ili su mi bar tako rekli.“

„О tome ne znam ništa. U svakom ratuima mnogo zbrke. Mnogo lažnihizveštaja. Mogu samo jedno da ti kažem:moji sinovci tvrde kako je to Boltonovokopile spasio žene Zimovrela, i decu.

Sada su svi preživeli na sigurnom, uUžasniku.“

„Теоn“, izgovori Rob iznenada. „Štase desilo s Teonom Grejdžojem? Da lije ubijen?“

Hromi Lotar raširi ruke. „То ne moguda kažem, veličanstvo. Valder i Valdernisu spomenuli njegovu sudbinu. Moždalord Bolton zna, ako su mu stigle vestiod tog njegovog sina.“

Ser Brinden reče: „Moraćemo da gapitamo.“

„Vidim vašu nesreću. Žao mi je štosam doneo nove bolne vesti. Da sepovučemo do sutra? Naš posao može dasačeka dok se saberete...“

„Ne“, kaza Rob, „hoću da završimo stim.“

Njen brat Edmur klimnu glavom. „Јаtakođe. Imaš li odgovor na našu ponudu,moj gospodaru?“

„Imam.“ Lotar se osmehnu. „Mojgospodar otac mi je rekao da prenesemveličanstvu kako se slaže s tim novimbračnim savezom između naših kuća, ida obnavlja svoju vernost Kralju naSeveru, pod uslovom da se kraljevskoveličanstvo izvini za uvredu nanesenukući Freja, i to lično, licem u lice.“

Izvinjenje je bila mala cena, ali seKejtlin nikako nije dopao taj sitni uslovlorda Valdera.

„Drago mi je“, reče Rob oprezno.„Nisam nameravao da izazovem razdormeđu nama, Lotare. Freji su se hrabroborili za mene. Želim da ih ponovo

imam kraj sebe.“„Previše si ljubazan, veličanstvo.

Ako si prihvatio ove uslove, imamnaređenje da lordu Tuliju ponudim rukumoje sestre ledi Roslin,šesnaestogodišnje device. Roslin jenajmlađa kći moga oca sa ledi Betani odkuće Rozbija, njegove šeste žene. Blageje naravi i darovita za muziku.“

Edmur se promeškolji. „Možda bibilo bolje da je najpre upoznam...“

„Upoznaćeš je na svadbi“, kazaValder Rečni suvo. „Osim ako moždalord Tuli ne želi da joj prvo prebrojizube?“

Edmur nije planuo. „Verovaću ti nareč u vezi s njenim zubima, ali bi miprijalo da joj prvo vidim lice pre nego

što je uzmem za ženu.“„Moraš je prihvatiti sada, moj

gospodaru“, reče Valder Rečni. „Inačeće ponuda mog oca biti povučena.“

Hromi Lotar raširi ruke. „Moj bratzbori vojnički jednostavno, ali su mureči istinite. Želja mog oca je da sevenčanje obavi odmah.“

„Odmah?“ Edmur je zvučao takonesrećno da Kejtlin kroz glavu proletenedostojna misao kako je možda čaknameravao da nakon rata raskineveridbu.

„Zar je lord Valder zaboravio da smousred rata?“ - oštro upita Brinden CrnaRiba.

„Nimalo“, reče Lotar. „Zato i zahtevada se venčanje održi sada, ser. Ljudi

ginu u ratovima, čak i mladi i snažniljudi. Šta bi se desilo s našimsavezništvom ako bi lord Edmur pao prenego što uzme Roslin za ženu? A trebauzeti u obzir i starost mog oca. Prevalioje devedesetu i verovatno neće doživetikraj ove borbe. Ako vidi svoju draguRoslin udatu pre nego što ga bogoviuzmu, plemenito srce će mu biti mirno,jer će umreti sa saznanjem da devojkaima snažnog muža koji je voli i štiti.“

Svi mi želimo da lord Valder umresrećan. Kejtlin se taj dogovor sve manjei manje dopadao. „Moj brat je upravoizgubio oca. Treba mu vremena da topreboli.“

„Roslin je vesela devojka“, kazaLotar. „Možda će mu baš ona pomoći da

lakše prebrodi gubitak.“„А moj otac je počeo da zazire od

dugačkih veridbi“, dodade kopileValder Rečni. „Nemam pojma odaklemu to.“

Rob ga ledeno pogleda. „Shvatam štahoćeš da kažeš, Rečni. Molim vas da nasostavite nasamo.“

„Biće tvoja volja, veličanstvo.“Hromi Lotar ustade, i polubrat mupomože da odšepa iz odaje.

Edmur se pušio od besa. „Kao daotvoreno govore kako je moje obećanjebezvredno. Što bih ja dozvolio tojmatoroj lasici da mi bira nevestu? LordValder ima i drugih kćeri sem te Roslin.Ima i unuke. Trebalo bi da mi ponudeisti izbor kao što su tebi. Ja sam njegov

sizeren, trebalo bi da peva od sreće štoću pristati da se oženim bilo kojom odnjih.“

„On je gord čovek, a mi smo gapovredili“, reče Kejtlin.

„Tuđini odneli njegovu gordost! Nedozvoljavam da me ponižavaju uvlastitoj dvorani. Moj odgovor je ne.“

Rob ga umorno pogleda. „Neću da tinaređujem. Ne u ovome. Ali akoodbiješ, lord Frej će to shvatiti kao jošjednu uvredu, i nestaće i poslednja nadada izgladimo odnose s njim.“

„То ne možeš da znaš“, bio je uporanEdmur. „Frej me je želeo za neku svojukćer još otkako sam rođen. Nećedozvoliti da mu ovakva prilika klizne izpohlepnih šaka. Kada mu Lotar donese

naš odgovor, brzo će se vratiti iprihvatiti veridbu... i to sa kćerkom kojuja odaberem.“

„Možda kasnije“, reče Brinden CrnaRiba. „Ali imamo li vremena da čekamoda Lotar jaše tamo-amo s ponudama iprotivponudama?“

Rob stegnu pesnice. „Moram, da sevratim na Sever. Braća su mi mrtva,Zimovrel spaljen, narod poklan... samobogovi znaju šta smera to Boltonovokopile, i da li je Teon još živ i naslobodi. Ne mogu da sedim ovde ičekam svadbu koje će možda biti, amožda i neće.“

„Svadbe mora biti“, kaza Kejtlin,mada nerado. „Uvrede i žalopojke lordaFreja mi ne prijaju ništa više nego tebi,

brate, ali ne vidim drugi izlaz. Bez tesvadbe, Rob je propao. Edmure,moramo da prihvatimo.“

„Mi moramo da prihvatimo?“ -ponovi on razdražljivo njene reči. „Nevidim te kako se nudiš da postanešdeveta ledi Frej, Ket.“

„Osma ledi Frej je još živa i zdrava,koliko ja znam“, odgovori ona. Srećom.Inače bi, znajući lorda Valdera,verovatno došlo i do toga.

Crna Riba reče: „Ја sam poslednjičovek u Sedam kraljevstava koji bi imaoprava da savetuje nekome ženidbu,sinovče. Pa ipak, ti jesi rekao nešto otome kako želiš da se iskupiš za Bitku naGazovima.“

„Imao sam na umu drugačije

iskupljenje. Dvoboj s Kraljeubicom.Sedam godina pokore kao prosjačkibrat. Preplivavanje Mora zalazećegsunca s vezanim nogama.“ Kada vide dase niko ne osmehuje, Edmur diže ruke uvazduh. „Tuđini vas sve odneli! Dobro,oženiću se tom curom. Da se iskupim.“

DAVOSLord Alester naglo diže pogled.

„Glasovi“, reče. „Čuješ li, Davose?Neko dolazi po nas.“

„Jegulja“, kaza Davos. „Vreme je zavečeru.“ Prošle noći im je Jegulja doneopola pite s mesom i slaninom, kao i vrčmedovine. Stomak mu zakrča od same tepomisli.

„Ne, ima ih više.“U pravu je. Davos ču bar dva glasa, i

korake, sve glasnije. Ustade i priđerešetkama.

Lord Alester otrese slamu sa odeće.„Zove me kralj. Ili kraljica, da, Selisanikada ne bi dozvolila da istrunem ovde,

mi smo ista krv.“Pred ćelijom, pojavi se Jegulja sa

svežnjem ključeva. Ser Aksel Florent ičetiri stražara ukazaše se odmah izanjega. Čekali su pod bakljom dok jeJegulja tražio odgovarajući ključ.

„Aksele“, reče lord Alester.„Smilujte se bogovi. Da li me to kraljzove, ili kraljica?“

„Niko ne zove tebe, izdajniče“,odvrati ser Aksel.

Lord Alester se zgrči, kao da ga jeneko ošamario. „Ne, kunem ti se, ništanisam izdao. Zašto me ne saslušaš?Kada bi mi veličanstvo samo dozvoliloda objasnim...“

Jegulja gurnu veliki gvozdeni ključ ubravu, okrenu ga i otvori ćeliju. Zarđale

šarke se prodorno pobuniše. „Ti“, rečeon Davosu. „Polazi.“

„Kuda?“ Davos pogleda ser Aksela.„Reci mi istinu, ser, hoćete li da mespalite?“

„Pozvan si. Možeš li da hodaš?“„Mogu.“ Davos iskorači iz ćelije.

Lord Alester nesrećno kriknu kadaJegulja ponovo zalupi vrata.

„Uzmi baklju“, naredi ser Akseltamničaru. „Ostavi izdajnika u tami.“

„Ne“, kaza njegov brat. „Aksele,molim te, nemoj da odneseš svetlo...smilujte se bogovi...“

„Bogovi? Postoje samo R’lor iTuđin.“ Ser Aksel oštro mahnu, i pođeuz stepenice. Jedan stražar izvuče bakljuiz držača na zidu, pa krenu za njim.

„Vodiš me Melisandri?“ - upitaDavos.

„I ona će biti prisutna“, reče serAksel. „Nikada nije daleko od kralja.Ali tebe zove veličanstvo lično.“

Davos diže ruku do grudi, gde mu jenekada u vrećici visila sreća. Više jenema, priseti se, kao ni vrhova mojačetiri prsta. Ali su mu šake još biledovoljno duge da stegnu ženski vrat,pogotovo tanan vrat kao njen.

Penjali su se uz zavojito stepenište,jedan za drugim. Zidovi behu od grubogtamnog kamena, hladni na dodir. Svetlobaklji išlo je ispred njih, a senke su ihpratile po zidovima. Kod trećeg zavoja,prođoše gvozdenu kapiju koja seotvarala u tamu, a kod petog još jednu.

Tu Davos pretpostavi da su već blizupovršine, čak možda i iznad nje. Sledećavrata na koja naiđoše bila su drvena, alisu se i dalje penjali. Sada su u zidovimabili prorezi za strelce, ali kroz njih nisudopirali zraci sunca. Napolju je bilanoć.

Noge su ga bolele kada ser Akselotvori teška vrata i pokaza mu da prođe.S druge strane, visoki kameni mostizvijao se iznad ambisa do ogromnesredišnje kule zvane Kameni bubanj.Morski vetar je neumorno duvao krozlukove koji su pridržavali krov, i Davosnamirisa slanu vodu dok su prelazili.Duboko udahnu i napuni pluća čistimhladnim vazduhom. Vetre i vodo, dajtemi snage, molio se. Ogromna noćna

vatra gorela je dole u dvorištu da rasteraužase noći, a kraljičini ljudi okupili suse oko nje, pevajući hvalospeve svomnovom crvenom bogu.

Nalazili su se na središtu mosta kadaser Aksel iznenada zastade. Oštro mahnurukom, i njegovi ljudi se odmaknuše dane čuju. „Da se ja pitam, ti bi goreozajedno s mojim bratom Alesterom“,reče on Davosu. „Obojica ste izdajnici.“

„Pričaj šta hoćeš. Ja nikada ne bihizdao kralja Stanisa.“

„Bi. I hoćeš. Vidim ti na licu. A videosam to i u plamenovima. R’lor me jeblagoslovio tim darom. Kao i lediMelisandri, pokazuje mi u vatribudućnost. Stanis Barateon će sedeti naGvozdenom prestolu. Video sam to. I

znam šta mora biti urađeno. Veličanstvome mora proglasiti za svoju desnicu,umesto mog brata izdajnika. A ti ćeš mureći da to uradi.“

Hoću li? Davos ne reče ništa.„Kraljica je preporučila moje

postavljenje“, nastavi ser Aksel. „Čak itvoj stari prijatelj iz Lisa, gusar San, ion kaže isto. Zajedno smo sačinili plan,on i ja. A ipak, veličanstvo ništa ne radi.Poraz ga izjeda iznutra, crni crv unjegovoj duši. Na nama koji ga volimojeste da mu pokažemo šta da radi. Ako simu toliko odan kao što tvrdiš,krijumčaru, podržaćeš naše glasove.Reci mu da sam ja jedina desnica kojamu treba. Reci mu, i kada otplovimo,postaraću se da dobiješ novi brod.“

Brod. Davos je proučavao serAkselovo lice. Ovaj je imao velike ušiFlorenta, baš kao i kraljica. Iz njih su murasle grube dlake, iz nozdrva takođe; joših je nicalo u čupercima i pramenovimasvud po podvoljku. Nos mu je bio širok,čelo nisko i istureno, oči zbijene i puneneprijateljstva. Pre bi mi dao lomačunego brod, sam je to rekao, ali ako muučinim ovu uslugu...

„Ako misliš da me izdaš“, reče serAksel, „ljubazno zapamti da sam veomadugo bio zapovednik odbraneZmajkamena. Posada zamka je moja.Možda te ne mogu spaliti bez kraljevesaglasnosti, ali nesrećni slučajevi suuvek mogući.“ On položi mesnatu šakuna Davosovo teme i pribi ga uz do

pojasa visoku ogradu mosta, a ondagurnu još jače, da mu nadnese lice naddvorište. „Čuješ li me?“

„Čujem“, kaza Davos. A ti seusuđuješ da mene nazivaš izdajnikom?

Ser Aksel ga pusti. „Dobro.“ Onda seosmehnu. „Nećemo da nas veličanstvopredugo čeka.“

Na samom vrhu Kamenog bubnja, uvelikoj okrugloj prostoriji zvanoj OdajaObojenog stola, zatekoše StanisaBarateona kako stoji za onim po čemu jedvorana dobila ime - za velikomdrvenom pločom izrezbarenom u oblikuVesterosa, kakav je bio u doba EgonaOsvajača. Gvozdene mangale stajale sukraj kralja, ugalj je u njima sijao rumenoi narandžasto. Četiri visoka šiljasta

prozora gledala su na sever, jug, istok izapad. Iza njih behu noć i zvezdanonebo. Davos ču vetar i, negde u daljini,tihe zvuke mora.

„Veličanstvo“, reče ser Aksel, „роtvojoj zapovesti, dovodim ti Viteza odPraziluka.“

„Vidim.“ Stanis je na sebi imao sivuvunenu tuniku, tamnocrveni ogrtač ijednostavan crn kožni kaiš sa koga su muvisili mač i bodež. Crvenozlatna kruna svrhovima u obliku plamenova bila mu jena glavi. Izgledao je užasno. Činilo seda je deset godina stariji od čoveka kogaje Davos ostavio u Krajoluju kada jeotplovio za Crnobujicu, u bitku koja imje donela propast. Kraljevu kratkopotkresanu bradu prošarale su sede, a

oslabio je bar deset oka. On je oduvekbio suv čovek, ali su mu se sada kostikretale pod kožom kao koplja koja želeda se probiju napolje. Čak mu je i krunabila prevelika na glavi. Oči mu behuplave jame potonule u velikimdubinama, a ispod lica su mu se naziraliobrisi lobanje.

A ipak, kada vide Davosa, slabašanosmejak mu okrznu usne. „Znači, moremi je vratilo mog viteza od ribe ipraziluka.“

„Jeste, veličanstvo.“ Zna li on dasam bio u tamnici? Davos pade najedno koleno.

„Ustani, ser Davose“, naredi Stanis.„Nedostajao si mi, ser. Trebaju mi dobrisaveti, a ti si mi ih uvek pružao. Pa, reci

mi iskreno - kakva je kazna za izdaju?“Reč ostade da lebdi u vazduhu.

Strašna reč, pomisli Davos. Traži li tood njega da osudi svog sapatnika izćelije? Ili možda samog sebe? Kraljeviznaju koja je kazna za izdaju, bolje odbilo kog čoveka. „Izdaju?“ - upitanapokon, slabašno.

„Kako bi to inače zvao, prkošenjesvom kralju, i pokušaj da mu se ukradepresto koji mu po pravu pripada?Ponovo te pitam - kakva je po zakonukazna za izdajstvo?“

Davos nije imao izbora do daodgovori. „Smrt“, reče on. „Kazna jesmrt, veličanstvo.“

„Oduvek je bilo tako. Ja nisam... janisam surov čovek, Davose. Poznaješ

me. Odavno me poznaješ. To nije mojaodluka. Oduvek je bilo tako, još odEgonovog doba, a i od ranije. DemonCrnovatra, braća Tojn, Kralj Lešinar,velemeštar Haret... izdajnici su uvekplaćali glavom... čak i Renira Targarjen.Ona je bila kći jednog kralja, i majkadvojice, ali je ipak umrla izdajničkomsmrću kada je pokušala da preotmebratovljevu krunu. To je zakon. Zakon,Davose. Ne surovost.“

„Jeste, veličanstvo.“ Ne govori omeni. Davos na tren oseti sažaljenjeprema čoveku dole u mračnoj ćeliji.Znao je da treba da ćuti, ali je bioumoran i veoma tužan, i ču sebe kakogovori: „Gospodaru, lord Florent nijehteo da izda.“

„Imaju li krijumčari neko drugo imeza to? Proglasio sam ga za desnicu, a onje hteo da proda moja prava za zdelučorbe. Dao bi im čak i Širin. Mojejedino dete bi venčao s kopiletomrođenim iz rodoskvrne veze.“ Kraljevglas oteža od besa. „Moj brat je umeo dabudi odanost u ljudima. Čak i u svojimdušmanima. Kod Letnjih dvora jepobedio u tri bitke u istom danu, i doveolordove Grandisona i Kaferena uKrajoluj kao zarobljenike. Obesio jenjihove barjake u svojoj dvorani kaotrofeje. Kaferenovi beli srndaći bili suumrljani krvlju, a Grandisonov usnulilav gotovo poderan nadvoje. Pa ipak sunoću sedeli pod tim barjacima, pili i jelis Robertom. Čak ih je i u lov vodio. ’Ti

ljudi su hteli da te odvedu Erisu da tespali’, rekao sam mu pošto sam ih videokako se u dvorištu nadmeću u bacanjusekira. ’Ne bi smeo da im daš sekire uruke.’ Robert se samo nasmejao. Ja bihGrandisona i Kaferena bacio u tamnice,ali ih je on pretvorio u prijatelje. LordKaferen je poginuo kod zamka Pepelgaz,posekao ga je Rendil Tarli dok se borioza Roberta. Lord Grandison je ranjen naTrozupcu, i umro je od toga godinu danakasnije. Moj brat ih je naterao da gavole, ali izgleda da ja samo nagonimljude da me izdaju. Čak i vlastitu krv isrodnike. Brata, decu, rođake, strica...“

„Veličanstvo“, reče ser Aksel,„preklinjem te, pruži mi priliku da tidokažem kako nisu svi Florenti takvi.“

„Ser Aksel hoće da nastavim rat“,obrati se kralj Stanis Davosu. „Lanisterimisle da sam poražen i dokrajčen, amoji zakleti lordovi su me napustili,gotovo svi. Čak je i lord Estermont, otacmoje majke, kleknuo pred Džofrijem.Ono malo odanih ljudi što mi jepreostalo počinje da gubi veru. Traćesvoje dane na pijančenje i kockanje, iližu rane kao prebijeni psi.“

„Bitka će im ponovo rasplamsatisrca, veličanstvo“, reče ser Aksel.„Poraz je bolest, a pobeda je lek.“

„Pobeda.“ Kraljeva usta se zgrčiše.„Postoje različite pobede, ser. Ali recisvoj naum ser Davosu. Hoću da čujemšta on misli o tvom predlogu.“

Ser Aksel se okrenu Davosu, s

izrazom lica umnogome nalik na izrazponositog lorda Belgrejva kada mu jekralj Belor Blagosloveni naredio daprosjaku opere ranjava stopala. Pa ipak,poslušao je.

Plan koji je ser Aksel iskovao saSaladorom Sanom bio je jednostavan.Na nekoliko sati jedrenja odZmajkamena nalazilo se Ostrvo klešta,drevno morem okruženo sedište kućeSeltigara. Lord Ardrijan Seltigar seborio pod vatrenim srcem na Crnobujici,ali kada su ga zarobili, nije oklevao dapređe na Džofrijevu stranu. I sada senalazi u Kraljevoj Luci. „Previše se bojigneva našeg veličanstva da bi sepribližio Zmajkamenu, nema sumnje“,objavi ser Aksel. „А i s pravom. Izdao

je svog zakonitog kralja.“Ser Aksel je predlagao da se uz

pomoć flote Saladora Sana i ljudi kojisu se spasli sa Crnobujice - Stanis je jošimao nekih petnaest stotina naZmajkamenu, od kojih su više od polabili Florenti - izvrši odmazda za izdajulorda Seltigara. Ostrvo klešta je veomaslabo branjeno, zamak je navodno punmirskih čilima, volantiškog stakla,zlatnih i srebrnih ploča, draguljemoptočenih pehara, veličanstvenihsokolova, tu je i sekira od valirijskogčelika, rog koji može da dozovečudovišta iz dubina, kovčezi puni rubinai više vina no što čovek može da popijeza stotinu godina. Mada se Seltigar predsvetom pokazivao kao škrtac, za

sopstvena zadovoljstva je uvek bioširoke ruke. „Predlažem da mu zapalimozamak i pobijemo ljude“, završi serAksel. „Ostavimo Ostrvo klešta kaopustoš od pepela i kostiju, na kome samovrane lešinarke mogu da žive, tako dačitavo kraljevstvo vidi sudbinu onih kojišuruju s Lanisterima.“

Stanis je ćutke slušao ser Akselovudeklamaciju, sporo škrgućući zubima.Kada joj je došao kraj, on reče:„Verujem da je to moguće izvesti. Riziknije velik. Džofri neće imati veliku siluna moru sve dok lord Redvin ne isplovisa Senice. Plen može poslužiti daobezbedi odanost onog liškog gusaraSaladora Sana bar na još neko vreme.Samo po sebi, Ostrvo klešta je

bezvredno, ali bi njegov pad poslužio dapokaže lordu Tivinu kako se ja još nisampredao.“ Kralj se okrenu Davosu. „Reciiskreno, ser. Šta misliš o ser Akselovompredlogu?“

Reci iskreno, ser. Davos se prisetimračne ćelije koju je delio s lordomAlesterom, priseti se Jegulje i Kaše.Pomisli na ser Akselovo obećanje datona mostu iznad dvorišta. Brod ili pad,šta će biti? Ali sada ga je pitao Stanis.„Mislim da je to ludost... da, ikukavičluk.“

„Kukavičluk?“ Ser Aksel samo štonije viknuo. „Niko me neće zvatikukavicom pred mojim kraljem!“

„Tišina“, naredi Stanis. „Ser Davose,nastavi, hoću da čujem tvoje razloge.“

Davos se okrenu da pogleda serAksela. „Kažeš da treba kraljevstvu dapokažemo kako s nama nije gotovo. Dazadamo udarac. Da ratujemo, da... aliprotiv kog neprijatelja? Na Ostrvu kleštanećeš naći neprijatelja.“

„Naći ćemo izdajnike“, reče serAksel, „mada mi se čini da ih mogu naćii bliže. Čak i u ovoj sobi.“

Davos se ne obazre na uvredu. „Nesumnjam da je lord Seltigar kleknuopred dečakom Džofrijem. On je star iumoran čovek, koji samo želi da daneokonča u svom zamku, pijući dobro vinoiz svojih draguljima optočenih pehara.“Ponovo se okrenu Stanisu. „А ipak jedošao kada si ga pozvao, veličanstvo.Došao je, s brodovima i mačevima.

Stajao je kraj tebe kod Krajoluja kada selord Renli spremao da nas napadne, abrodovi su mu uplovili u Crnobujicu.Njegovi ljudi su se borili za tebe, ubijaliza tebe, goreli za tebe. Ostrvo klešta jeslabo branjeno, tačno. Brane ga žene,deca i starci. A zašto je to tako? Zato štosu im muževi i sinovi i očevi izginuli naCrnobujici, eto zašto. Izginuli za tvojimveslima, ili s mačevima u rukama,boreći se pod tvojim barjacima. A ipakser Aksel predlaže da napadnemodomove koje su oni ostavili za sobom,da im silujemo udovice i pobijemo decu.Ti ostrvljani nisu izdajnici...“

,Jesu“, bio je uporan ser Aksel.„Nisu svi Seltigarovi ljudi izginuli naCrnobujici. Stotine su zarobljene s

njihovim lordom, i kleknuli su zajedno snjim.“

„Zajedno s njim“, ponovi Davos.„Njegovi su ljudi. Njegovi zakleti ljudi.Kakvog su izbora imali?“

„Svaki čovek ima izbora. Mogli su daodbiju da kleknu. Neki i jesu, i zato suubijeni. Ali su umrli kao čestiti ljudi, iodani.“

„Neki ljudi su jači od drugih.“ Tobeše slabašan odgovor, i Davos je toznao. Stanis Barateon je bio čovek odgvožđa, koji nije ni shvatao ni praštaotuđe slabosti. Gubim, pomisli on očajno.

„Dužnost je svakog čoveka da ostaneodan svom zakonitom kralju, čak i akose lord kome služi pokaže kaokrivokletnik“, objavi Stanis glasom koji

nije dozvoljavao raspravu.Mahnitost rođena iz očaja obuze

Davosa, neustrašivost nalik na ludost.„Kao što si ti ostao odan kralju Erisukada je tvoj brat digao bunu?“ - izletemu iz usta.

Usledi preneražena tišina, sve dok serAksel ne viknu „Izdaja“, i isuka bodežiz kanija. „Veličanstvo, on ti u licegovori takve opačine!“

Davos je čuo kako Stanis škrgućezubima. Na kraljevom čelu se ispupčivena, plava i natečena. Pogledi im sesusretoše. „Skloni nož, ser Aksele. Iostavi nas.“

„Ako je veličanstvu po volji...“„Ро volji mi je da nas ostaviš“, reče

Stanis. „Udalji se iz moje blizine, i

pošalji mi Melisandru.“„Biće tvoja volja.“ Ser Aksel vrati

nož u korice, pokloni se, pa požuri kavratima. Čizme su mu besno tukle popodu.

„Oduvek si računao na mojuuzdržanost“, upozori Stanis Davosa kadaostadoše sami. „Mogu da ti skratim jezikjednako lako kao što sam ti skratio prste,krijumčaru.“

„Tvoj sam čovek, veličanstvo. Kao imoj jezik, da s njim radiš šta ti je volja.“

„Jeste“, reče on, sada već mirniji. „Ihoću da govori istinu. Mada istinaponekad ume da bude gorka. Eris? Dasamo znaš... to je bio težak izbor. Mojakrv, ili moj sizeren. Moj brat ili mojkralj.“ Namršti se. „Jesi li ikada video

Gvozdeni presto? Bodlje na leđima,trake izuvijanog čelika, oštri krajevimačeva i noževa svi isprepleteni istopljeni? To nije udobno sedište, ser.Eris se toliko puta posekao da su galjudi prozvali Kralj Krasta, a MegorOkrutni je u toj stolici ubijen. Samastolica ga je ubila, po nekim pričama.To nije sedište u kome čovek može da seopusti. Često se pitam zašto su ga mojabraća tako očajnički želela.“

„Zašto ga ti onda želiš?“ - upita gaDavos.

„То nije stvar želje. Presto je moj,pošto sam Robertov naslednik. To jezakon. Posle mene, mora preći mojojkćeri, osim ako mi Selisa konačno nepodari sina.“ On lagano pređe sa tri

prsta preko stola, preko slojeva glatkogtvrdog laka, potamnelog od starosti. „Јаjesam kralj. Želje s tim nemaju ništa.Imam dužnost prema svojoj kćeri. Premakraljevstvu. Čak i prema Robertu. Nijeme mnogo voleo, znam, ali mi je biobrat. Lanisterka mu je nabila rogove inapravila od njega ludu. Možda ga je iubila, kao što je ubila Džona Erina iNeda Starka. Za takve zločine mora bitipravde. Počevši od Sersei i njenognakota. Ali samo počevši. Nameravamsasvim da očistim taj dvor. Kao što jeRobert trebalo da uradi posle Trozupca.Ser Baristan mi je jednom rekao da jetrulež u vladavini kralja Erisa započelas Varisom. Evnuh nije smeo da budepomilovan. Ništa više od Kraljeubice.

Robert je u najmanju ruku morao da muskine beli plašt i pošalje ga na Zid, kaošto je savetovao lord Stark. Umestonjega, poslušao je Džona Erina. Ja samjoš bio u Krajoluju, pod opsadom, i nikome nije pitao za mišljenje.“ Naglo seokrenu, pa se prodorno i hladno zagledau Davosa. „Sada istinu. Zašto si hteo daubiješ Melisandru?“

Znači, zna. Njega Davos nije mogaoda laže. „Četiri sina su mi izgorela naCrnobujici. Dala ih je plamenovima.“

„Krivo je optužuješ. Te vatre nisubile njeno delo. Kuni Bauka, kunipiromansere, kuni onu budalu odFlorenta, koja mi je povela flotu pravo uzamku. Ili kuni mene, zbog mogtvrdoglavog ponosa, što sam je oterao

kada mi je najviše trebala. Ali neMelisandru. Ona je i dalje moj vernisluga.“

„Meštar Kresen je bio tvoj vernisluga. Ubila ga je, kao što je ubila serKortnija Penrouza i tvog brata Renlija.“

„Sada zvučiš kao luda“, primeti kralj.„Ona je videla Renlijevu smrt uplamenovima, tačno, ali nije u njoj imalaviše udela nego ja. Sveštenica je bila samnom. Tvoj Devan ti je to rekao. Pitajnjega ako u moje reči sumnjaš.Poštedela bi Renlija da je mogla.Melisandra me je savetovala da se snjim sastanem i pružim mu poslednjupriliku da se iskupi za izdaju. IMelisandra je bila ta koja mi je rekla date pozovem onda kada je ser Aksel želeo

da te da R’loru.“ Slabašno se osmehnu.„Da li te to čudi?“

„Da. Ona zna da nisam prijatelj ninjoj ni njenom crvenom bogu.“

„Ali si prijatelj meni. I to zna.“ PozvaDavosa da se približi. „Dečak jebolestan. Meštar Pilos ga lečipijavicama.“

„Dečak?“ On pomisli na Devana,kraljevog štitonošu. „Moj sin,veličanstvo?“

„Devan? Dobar momak. Mnogopodseća na tebe. Robertovo kopile jebolesno, dečak koga smo uzeli uKrajoluju.“

Edrik Olujni. „Razgovarao sam snjim u Egonovom vrtu.“

„Kao što je želela. Kao što je

videla.“ Stanis uzdahnu. „Da li te jedečak osvojio? Ima dar za to. Nasledioga je od oca. Zna da je kraljev sin, aliradije zaboravlja da je kopile. I obožavaRoberta, kao i Renli kada je bio mlad.Moj kraljevski brat je glumio dobrogoca kada je posećivao Krajoluj, a biloje i poklona... mačeva i ponija, i krznomobrubljenih plaštova. Sve je to biloevnuhovo delo. Dečak bi pisao u Crvenuutvrdu pisma puna zahvalnosti, a Robertbi se smejao i pitao Varisa šta dapošalje sledeće godine. Renli nije bioništa bolji. Prepustio je dečakovovaspitanje kaštelanima i meštrima, a svisu oni podlegli njegovom šarmu.Penrouz je radije umro nego da gapreda.“ Kralj zaškrguta zubima. „Zbog

toga sam još besan. Kako je mogao dapomisli da bih naudio momčiću?Odabrao sam Roberta, zar ne? Kada jetaj teški dan bio došao. Odabrao samkrv umesto časti.“

Ne koristi dečakovo ime. Od togaDavos oseti strašnu nelagodu. „Nadamse da će se mladi Edrik brzo oporaviti.“

Stanis odmahnu rukom, kao da hoćeda odagna tu brigu. „Obična prehlada,ništa više. Kašlje, drhti, ima groznicu.Meštar Pilos će ga brzo izlečiti. Sam posebi, dečak nije ništa, shvataš, ali unjegovim venama kola krv mog brata. Aona kaže da u kraljevoj krvi ima moći.“

Davos nije morao da pita ko je ona.Stanis dodirnu Obojeni sto. „Pogledaj

ovo, Viteže od Praziluka. Moje

kraljevstvo, po pravu i po zakonu. MojVesteros.“ On pređe rukom preko njega.„Те priče o Sedam kraljevstava suglupost. Egon je to video pre tri stotinegodina, kada je stajao na mestu na komesada stojim ja. Ovaj sto su obojili ponjegovom naređenju. Naslikali su reke izalive, bregove i planine, zamkove igradove i pijačne varoši, jezera imočvare i šume... ali ne i granice. To jejedna celina. Jedno kraljevstvo, zajednog kralja da njime vlada sam.

„Jednog kralja“, složi se Davos.„Jedan kralj znači mir.“

„Doneću pravdu u Vesteros. To jenešto što ser Aksel razume jednakoslabo kao i rat. Ostrvo klešta mi ništa nebi dalo... a to bi bio i zločin, baš kao što

si rekao. Seltigar mora da platiizdajničku cenu sam, lično. A kadazavladam svojim kraljevstvom, platiće.Svako će da žanje onako kako jeposejao, od najvišeg lorda do najnižegpacova iz slivnika. A neki će izgubiti iviše od vrhova prstiju, to ti obećavam.Zbog njih je mojim kraljevstvom poteklakrv, a ja to ne opraštam.“ Kralj Stanis seokrenu od stola. „Na kolena, Viteže odPraziluka.“

„Veličanstvo?“„Zbog praziluka i ribe, proizveo sam

te u viteza. Zbog ovoga, nameran sam date uzdignem u lorda.“

Ovoga? Davos je bio potpunozbunjen. „Zadovoljan sam time što samvitez, veličanstvo. O lordovskom

ponašanju ne znam ama baš ništa.“„Dobro je. Lordovsko ponašanje je

neiskreno ponašanje. Taj sam nauk ipreskupo platio. Sada, klekni. Tvoj kraljti zapoveda.“

Davos kleknu, a Stanis isuka svojdugački mač. Svetlonosac, imenovala gaje Melisandra; crveni mač junaka,izvučen iz vatre koja je progutalasedmoro bogova. Soba kao da postadesvetlija kada sečivo kliznu iz korica.Čelik je sijao; čas narandžasto, čas žuto,čas crveno. Vazduh je oko njegatreperio, i nijedan dragulj nikad nijeiskrio tako sjajno. Ali kada Stanis njimedodirnu Davosovo rame, osećaj je bioisti kao da je reč o bilo kom drugommaču. „Ser Davose od kuće Sivorta“,

reče kralj, „da li si ti moj verni i iskrenivazal, sada i zauvek?“

„Jesam, veličanstvo.“„I kuneš se da ćeš me verno služiti do

kraja života, da ćeš me poštenosavetovati i brzo izvršavati mojanaređenja, da ćeš braniti moja prava imoje kraljevstvo od svih dušmana, ubitkama velikim i malim, da ćeš štititimoj narod i kažnjavati mojeneprijatelje?“

„Kunem se, veličanstvo.“„Onda ustani, Davose Sivorte, i

ustani kao gospodar Kišegore, admiralUskog mora i kraljeva desna ruka.“

Na tren je Davos bio suvišeošamućen da bi se pokrenuo. Jutros samse probudio u tamnici. „Veličanstvo, ne

možeš... ja nisam dostojan da budemkraljeva desnica.“

„Nema dostojnijeg čoveka.“ Stanisvrati Svetlonosca u korice, pruži Davosuruku i diže ga na noge.

„Ја sam niskog roda“, podseti gaDavos. „Skorojević, krijumčar. Tvojilordovi me nikada neće slušati.“

„Onda ćemo stvoriti nove lordove.“„Ali... ja ne umem da čitam... niti da

pišem.“„Čitače ti meštar Pilos. Što se pisanja

tiče, moja prethodna desnica je pisanjemsebi skinuo glavu. Od tebe tražim samoono što si mi uvek pružao. Iskrenost.Odanost. Službu.“

„Sigurno postoji neko bolji... nekiveliki lord...“

Stanis prezrivo frknu. „Bar Emon,onaj dečak? Moj verolomni deda?Seltigar me je napustio, novi Velarion ješestogodišnjak, a novi Sanglas jeotplovio za Volantis pošto sam muspalio brata.“ Besno mahnu rukom.„Nekoliko dobrih ljudi je ostalo, to jeistina. Ser Džilbert Faring još za menedrži Krajoluj, sa dve stotine odanihljudi. Lord Morigen, Kopile od Noćnogpoja, mladi Čitering, moj rođak Endru...ali nijednom od njih ne verujem kaotebi, moj gospodaru od Kišegore. Ti ćešbiti moja desnica. Tebe hoću da imamkraj sebe u bici.“

Još jedna bitka i svi smo propali,pomisli Davos. Lord Alester je bar todobro video. „Veličanstvo od mene traži

iskrene savete. Onda, iskreno... nemamosnage za novu bitku protiv Lanistera.“

„Veličanstvo govori o velikoj bici“,reče ženski glas, bogat naglascimaistoka. Melisandra je stajala na vratimau crvenoj svili i treperavom satenu, spokrivenom srebrnom zdelom u rukama.„Ti mali ratovi su dečje zađevice upoređenju sa onim što će doći. Onaj čijese ime ne sme izreći sakuplja snagu,Davose Sivorte, snagu poganu i zlu inemerljivo jaku. Uskoro će stićihladnoća, i beskrajna noć.“ Ona stavisrebrnu zdelu na Obojeni sto. „Osim akopravi ljudi ne nađu hrabrosti da se snjom bore. Ljudi čija su srca vatra.“

Stanis se zagleda u srebrnu zdelu.„Pokazala mi je to, Davose. U

plamenovima.“„Ti si to video, veličanstvo?“ Stanis

Barateon ne bi lagao.„Sopstvenim očima. Posle bitke, kada

me je obuzeo očaj, ledi Melisandra mije rekla da se zagledam u plamenognjišta. Dimnjak je snažno vukao, itrunke pepela dizale su se s vatre. Zuriosam u njih, osećajući se kao budala, alimi je rekla da pogledam dublje, i...pepeo je bio beo, topli vazduh ga jedizao, ali se istovremeno činilo i dapada. Sneg, pomislio sam. A onda, kaoda su iskrice u vazduhu počele da kruže,postale su prsten od baklji, i gledao samkroz vatru, dole, na neko visoko brdo ušumi. Žeravice su postale ljudi u crnomiza baklji, a kroz sneg su se pomaljale

prikaze. Uprkos svoj vrelini vatre,osetio sam tako stravičnu hladnoću dasam zadrhtao, a onda je prizor nestao, ivatra je ponovo postala samo vatra. Aliono što sam video bilo je stvarno,spreman sam svoje kraljevstvo dazaložim da je tako.“

„I jesi“, reče Melisandra.Uverenje u kraljevom glasu prestravi

Davosa do srži. „Brdo u šumi... prikazeu snegu... ne znam...“

„То znači da je bitka počela“, rečeMelisandra. „Pesak sada brže otiče krozstaklo, i ljudski čas na zemlji skoro jeistekao. Moramo da delamo smelo, ili jesva nada izgubljena. Vesteros se moraujediniti pod jednim istinskim kraljem,obećanim princom, gospodarom

Zmajkamena i R’lorovim izabranikom.“„R’lor onda čudno bira.“ Kralj se

namršti, kao da je okusio nešto gadno.„Zašto ja, a ne moja braća? Renli injegova breskva. U snovima vidim kakomu sok curi niz bradu, a krv iz grla. Daje samo izvršio svoju bratovljevskudužnost, razbili bismo lorda Tivina. Bilabi to pobeda kojom bi se čak i Robertponosio. Robert...“ Vilica mu je radila,levo-desno. „I on mi je u snovima.Smeje se. Pije. Hvališe. U tome je bionajbolji. I u borbi. Uvek je u svemu biobolji od mene. Trebalo je da Gospodarsvetla izabere Roberta za svog junaka.Zašto mene?“

„Zato što si pravičan čovek“, rečeMelisandra.

„Pravičan čovek.“ Stanis prstomdodirnu pokrivenu srebrnu zdelu. „Sapijavicama.“

„Da“, reče Melisandra, „ali moramda ti ponovim, to nije pravi put.“

„Zaklela si se da će uspeti.“ Kralj jeizgledao besno.

„Hoće... a i neće.“„Šta od to dvoje?“„Oboje.“„Ne govori mi u zagonetkama, ženo.“„Kada vatre budu govorile jasnije,

govoriću i ja. U plamenovima je istina,ali je nije uvek lako videti.“ Veliki rubinna njenom grlu upijao je vatru iz sjajamangala. „Daj mi dečaka, veličanstvo.To je sigurniji način. Bolji način. Daj midečaka, i probudiću kamenog zmaja.“

„Rekao sam ti, ne.“„Dečak je samo jedno kopile u

poređenju sa svim dečacima Vesterosa, isvim devojčicama. U poređenju sa svomdecom koja će se ikada roditi, u svimkraljevstvima na svetu.“

„Dečak je nevin.“„Dečak ti je okaljao bračnu postelju,

inače bi sigurno imao sinove. Osramotiote je.“

„Robert je to uradio. Ne dečak. Dragje mojoj kćeri. A i moja je krv.“

„Krv tvoga brata“, reče Melisandra.„Kraljeva krv. Samo kraljeva krv možeda probudi kamenog zmaja.“

Stanis zaškrguta zubima. „Neću višeni reč da čujem o tome. Zmajeva višenema. Targarjeni su pokušali da ih vrate

desetinu puta. I ispali su budale, ili supostali leševi. Zakrpa je jedina ludakoja nam je potrebna na ovoj od bogovazaboravljenoj steni. Imaš pijavice. Radisvoj posao.“ Melisandra ukočeno oboriglavu, i reče: „Biće volja mog kralja.“Desnom šakom izvadi neki prah iz levogrukava i baci ga u mangale. Ugljevljebuknu. Dok su se povrh njega grčilibledi plamenovi, crvena žena uzesrebrnu zdelu i prinese je kralju. Davosju je gledao kako diže poklopac. Unutrasu bile tri velike crne pijavice, debeleod krvi.

Dečakove krvi, znao je Davos.Kraljevske krvi.

Stanis pruži ruku, i prsti mu sestegoše oko jedne pijavice.

„Reci ime“, naredi Melisandra.Pijavica se migoljila u kraljevom

stisku, pokušavajući da se uhvati zanjegov prst. „Uzurpator“, izgovori on.„Džofri Barateon.“ Kada baci pijavicu uvatru, ona se izvi među ugljevljem kaojesenji list i izgore.

Stanis uhvati drugu. „Uzurpator“,objavi, ovog puta glasnije. „BelonGrejdžoj.“ Lagano je baci u mangale, iona puče i zapucketa. Krv prsnu iz nje,zašišta i ispari.

U kraljevoj šaci se nađe poslednja.Ovu je na tren posmatrao dok mu seuvijala među prstima. „Uzurpator“, rečenapokon. „Rob Stark.“ I onda je baci uvatru.

DŽEJMIKupatilo Harendvora beše mračna,

vlažna odaja niske tavanice, punavelikih kamenih kada. Stražari uvedošeDžejmija i unutra zatekoše Brijenu kakose gotovo besno riba u jednoj od njih.

„Nemoj tako žestoko, devojčuro“,dobaci on. „Odraćeš kožu.“ Ona ispustičetku i pokri sise šakama velikim kao uGregora Kleganija. Šiljasti pupoljcikoje je tako želela da sakrije izgledali bimnogo prirodnije na nekojdesetogodišnjakinji nego na njenimširokim mišićavim grudima.

„Šta tražiš ovde?“ - upita ga ona.„Lord Bolton hoće da večeram s njim,

ali je zaboravio da pozove i moje buve.“Džejmi povuče svog čuvara levomrukom. „Pomozi mi da skinem ovesmrdljive krpe.“ Jednoruk, nije mogao ničakšire da razveže. Čovek ga prekovolje posluša, ali ipak posluša. „Sadanas ostavi“, reče Džejmi kada mu jeodeća ležala u hrpi na vlažnom kamenompodu. „Moja gospa od Oporja ne želi dajoj ološ poput tebe blene u sise.“ Onpokaza patrljkom ka ženi grubih crta licakoja je pomagala Brijeni. „I ti. Sačekajnapolju. Postoje samo jedna vrata, adevojčura je prevelika da bi pokušala dautekne kroz odžak.“

Poslušnost im je bila prejakousađena. Žena izađe za stražarom,ostavivši ih same u kupatilu. Kade behu

dovoljno velike da prime šestoro ilisedmoro, po običajima Slobodnihgradova, tako da se Džejmi pope koddevojčure, trapavo i sporo. Oba oka sumu bila otvorena, mada desno jošpomalo natečeno, uprkos Kiburnovimpijavicama. Džejmi se osećao stotinu idevet godina star, što je bilo mnogobolje nego što se osećao kada je stigao uHarendvor.

Brijena ustuknu od njega. „Ima idrugih kada.“

„Ova mi sasvim odgovara.“ Polako,on se spusti do brade u vrelu vodu. „Neboj se, devojčuro. Butine su ti modre izelene, a ono što imaš između njih me nezanima.“ Desnu ruku je morao da drži naivici, pošto ga je Kiburn upozorio da ne

sme da kvasi zavoj. Osećao je kako mu unogama popušta napetost, mada mu se uglavi vrtelo. „Ako se onesvestim, izvadime napolje. Nijedan Lanister se do sadanije udavio u kadi, i nemam nameru dabudem prvi.“

„Zašto bi me bilo briga kako ćeš ti daumreš?“

„Svečano si se zaklela.“ On seosmehnu dok se crvenilo penjalo uz njendebeli beli vrat. Ona mu okrenu leđa.„Još si stidljiva devica? Šta misliš daveć nisam video?“ Džejmi uze četkukoju je ona ispustila, pa stade da seovlašno riba. Čak je i to bilo teško,nespretno. Levica mi je potpunobeskorisna.

Ipak, voda je tamnela dok se spečena

prljavština rastapala s njegove kože.Devojčura mu je okrenula leđa, a mišićinjenih širokih ramena bili su napeti itvrdi.

„Da li ti pogled na moj patrljak tolikosmeta?“ - upita Džejmi. „Čudi me danisi zadovoljna. Izgubio sam ruku koja jeubila kralja. Ruku koja je bacila malogStarka s kule. Ruku koju sam gurao sestrimeđu noge da bih je ovlažio.“ Gurnu jojpatrljak ka licu. „Nije ni čudo što jeRenli poginuo, kada si ga ti čuvala.“

Ona skoči na noge kao da ju jeudario, digavši talas vrele vode u kadi.Dok je izlazila, Džejmi na tren ugledagusti plavi žbun na mestu gde su joj sebutine spajale. Bila je mnogo dlakavijaod njegove sestre. Potpuno besmisleno,

oseti da mu se kita pokreće pod vodom.Sada znam da sam predugo bio odvojenod Sersei. On obori pogled, uznemirenreakcijom svoga tela. „То je bilonedostojno“, promrmlja. „Osakaćen samčovek, i gorak. Oprosti mi, devojčuro.Malo bi me koji muškarac tako dobroštitio.“ Ona prekri svoju nagostpeškirom. „Rugaš mi se?“

To ponovo rasplamsa njegov bes.„Jesi li ti tupa kao buzdovan? Ovo jebilo izvinjenje. Muka mi je od svađanjas tobom. Šta kažeš na primirje?“

„Primirja se grade na poverenju. Zarmisliš da bih ja verovala...“

„Kraljeubici, da. Verolomniku koji jeubio sirotog i tužnog Erisa Targarjena.“Džejmi prezrivo frknu. „Nije mi žao

zbog Erisa, već zbog Roberta. ’Čuo samda su te prozvali Kraljeubica’, rekao mije na gozbi povodom svog krunisanja.’Samo nemoj da ti to pređe u naviku.’ Aonda se nasmejao. Zašto niko Roberta neproglasi za verolomnika? Zbog njega sukraljevstvom potekle reke krvi, a ipaksam ja taj kome je čast sranje.“

„Sve što je uradio, Robert je uradiozbog ljubavi.“ Voda je oticala nizBrijenine noge i skupljala joj se okonogu.

„Sve što je uradio, Robert je uradiozbog ponosa, pičke i lepog lica.“ Onstegnu pesnicu... ili bi to uradio da jeimao šaku. Bol mu proseče ruku, okrutankao smeh.

„Digao je bunu da spase kraljevstvo“,

bila je uporna ona.Da spase kraljevstvo. „Znaš li da je

moj brat zapalio Crnobujicu? Divljavatra gori na vodi. Eris bi se u njojkupao da se usuđivao. Svi Targarjeni subili ludi za vatrom.“ Džejmi osetivrtoglavicu. To je zbog vrućine ovde,otrova u krvi, ostataka groznice. Nisampri čistoj svesti. Ponovo se spusti, svedok mu voda ne dopre do brade.„Uprljao sam svoj beli plašt... toga danasam nosio svoj zlatni oklop, ali...“

„Zlatni oklop?“ Glas joj beše dalek,slabašan.

Plutao je u vrelini, u sećanjima.„Nakon što je razigrani grifon izgubioBitku kod zvona, Eris ga je prognao.“Zašto to pričam, ovom smešnom

ružnom detetu? „Konačno je shvatio daRobert nije neki lord odmetnik koga ćeskršiti kako mu se prohte, već najvećapretnja kući Targarjena još od DemonaCrnovatre. Kralj je bezobzirno podsetioLeuina Martela da drži Eliju, i poslao gada preuzme komandu nad deset hiljadaDornjana što su stupali uz Kraljevskidrum. Džon Deri i Baristan Selmi suodjahali do Kamenog Obredišta daokupe ostatke grifonovih ljudi, a princRegar se vratio s juga i ubedio svog ocada proguta ponos i pozove mog oca. Aliiz Livačke stene nije stigao gavran saodgovorom, i zbog toga se kralj još višeuplašio. Na sve strane je videoizdajnike, a Varis je uvek bio pri ruci damu ukaže na one koje je možda

prevideo. Tako je veličanstvo naredilosvojim alhemičarima da rasporedezalihe divlje vatre po čitavoj KraljevojLuci. Ispod Belorovog obredišta ičatrlja u Buvljoj rupi, pod štalama iskladištima, kod svih sedam kapija, čaki u podrumima same Crvenetvrđave.mNekoliko majstorapiromansera obavilo je sve u potpunojtajnosti. Nisu imali poverenja čak ni usvoje učenike. Kraljičine oči bile suzatvorene već godinama, a Regar je biozaokupljen dizanjem vojske. Ali Erisovanova desnica, malj i bodež, nije biosasvim glup, i pošto su Rosart, Belis iGarigus dolazili i odlazili u svako dobadana i noći, postao je sumnjičav.Čelsted, tako se zvao. Lord Čelsted.“

Iznenada mu se sve vratilo s pričom. „Јаsam mislio da je kukavica, ali onog danakada se suprotstavio Erisu, negde je inekako našao hrabrost. Uradio je sve štoje mogao da ga odvrati od tog nauma.Objašnjavao je, šalio se, pretio,napokon preklinjao. Kada ni to nijeuspelo, skinuo je lanac svog položaja ibacio ga na pod. Eris ga je zbog togaživog spalio, i stavio lanac oko vrataRosartu, svom omiljenom piromanseru.Čoveku koji je ispekao lorda RikardaStarka u vlastitom oklopu. A za sve tovreme ja sam stajao u podnožjuGvozdenog prestola u svom belomoklopu, miran kao leš, čuvajući svogvladara i njegove slatke tajne. Vidiš,nijedan od moje zaklete braće nije bio u

Kraljevoj Luci, ali je Eris voleo da medrži blizu sebe. Bio sam sin svoga oca,tako da mi nije verovao. Želeo je dabudem pod Varisovim nadzorom, i noćui danju.“ Prisetio se kako su Rosartoveoči sijale kada je razmotao mape dapokaže gde se tvar mora postaviti.Garigus i Belis bili su isti. „Regar sesusreo s Robertom na Trozupcu, i dobroznaš šta se tamo desilo. Kada je veststigla na dvor, Eris je poslao kraljicu naZmajkamen s princom Viserisom.Princeza Elija je takođe trebalo da pođe,ali je on to zabranio. Nekako je utuviosebi u glavu da je princ Leuin sigurnoizdao Regara na Trozupcu, ali je mislioda će zadržati odanost Dorne sve dokdrži Eliju i Egona kraj sebe. Izdajnici

hoće moj grad, čuo sam ga kako govoriRosartu, ali im neću dati ništa sempepela. Nek Robert bude kraljpocrnelih kostiju i pečenog mesa.Targarjeni ne sahranjuju svoje mrtve,spaljuju ih. Eris je nameravao da imanajveću pogrebnu lomaču ikada viđenu.Mada, ako ćemo pravo, mislim da nijezaista očekivao da će umreti. Kao iErion Svetloplamen pre njega, Eris jemisiio da će ga vatra preobraziti... da ćese dići iz ognja, ponovo rođen kao zmaj,i pretvoriti sve svoje neprijatelje upepeo.

Ned Stark je jurio na jug sRobertovom prethodnicom, ali je vojskamog oca prva stigla do grada. Piseli jeubedio kralja da njegov zaštitnik Zapada

dolazi da ga brani, tako da je Erisotvorio kapije. Tada je jedini puttrebalo da posluša Varisa, ali nije. Mojotac se držao podalje od rata, mračnorazmišljajući o tome koliko se puta Eriso njega ogrešio, odlučan u nameri dakuća Lanistera bude na pobedničkojstrani. Vesti o Trozupcu su ga prelomile.

Meni je pripala dužnost da branimCrvenu tvrđavu, ali sam znao da smoosuđeni na propast. Poslao sam čovekada zatraži od Erisa dozvolu da odem ipregovaram. Vratio mi se s kraljevskimnaređenjem. ’Ako nisi izdajnik, donesimi glavu svog oca.’ Eris nije hteo ni dačuje za predaju. Lord Rosart je bio snjim, rekao mi je moj glasnik. Znao samšta to znači.

Kada sam naišao na Rosarta, bio jeobučen kao običan pešadinac, žurio jeka stražnjoj kapiji. Njega sam prvogubio. Onda sam ubio Erisa pre nego štoje stigao da nađe nekog drugog daprenese njegovu poruku piromanserima.Kasnije sam našao ostale, te sam i njihpobio. Belis mi je ponudio zlato,Garigus je plačući molio za milost. Pa,mač je milosrdniji od vatre, ali mislimda Garigus nije preterano cenio milostkoju sam mu podario.“

Voda se ohladila. Kada Džejmi otvorioči, vide da zuri u patrljak svojedesnice. Ruke koja je od mene stvorilaKraljeubicu. Jarac mu je oteo i slavu isramotu. A šta je ostavio? Ko sam jasada?

Devojčura je delovala smešno: držalaje peškir na sisicama, dok su joj debelebele noge štrčale ispod njega. „Zar sizanemela od moje priče? Hajde, prokunime, ili me poljubi, ili mi reci da lažem.Uradi nešto. „

„Ako je to istina, kako to da niko otome ništa ne zna?“

„Vitezovi Kraljeve garde su zakletida čuvaju kraljeve tajne. Zar bi želela dapogazim zakletvu?“ Džejmi se nasmeja.„Misliš da je plemeniti gospodarZimovrela hteo da čuje moja slabašnaobjašnjenja? Tako častan čovek. Bio muje dovoljan samo pogled na mene da bime proglasio krivim.“ Džejmi ustade, ahladna voda mu poteče niz grudi. „Skojim pravom vuk sudi lavu? S kojim

pravom?“ Prođe ga snažan drhtaj, akada pokuša da izađe, patrljkom udari uivicu kade.

Bol ga preseče... a onda se iznenadakupatilo kretalo. Brijena ga uhvati prenego što je pao. Ruka joj je bilanaježena, vlažna i ledena, ali je bilajaka, i nežnija nego što je očekivao.Nežnija od Sersei, pomisli on dok mu jepomagala da izađe iz kade, na nogamamlitavim kao mlitava kita. „Straža!“ -ču kako devojčura viče. „Kraljeubica!“

Džejmi, pomisli on, ime mi jeDžejmi.

Sledeće čega se sećao bilo je da ležina vlažnom podu, dok stražari idevojčura i Kiburn stoje iznad njega, izabrinuto ga gledaju. Brijena je bila

naga, ali je izgleda to privremenozaboravila. „Ume to da se desi odvrućine kupatila“, govorio im je meštarKiburn. Ne, on nije meštar, oduzeli sumu lanac. „U krvi još ima otrova, a ipothranjen je. Čime ste ga hranili?“

„Crvima i pišaćkom i sivombljuvotinom“, dobaci Džejmi.

„Dvopekom i vodom i ovsenomkašom“, tvrdio je stražar. „Mada nijehteo ni da ih okusi. Šta da radimo snjim?“

„Operite ga i obucite, pa ga ondaodnesite u Kraljevu lomaču ako morate“,reče Kiburn. „Lord Bolton je naumio danoćas večera s njim. Nemamo još mnogovremena.“

„Donesite mi čistu odeću za njega“,

kaza Brijena, „i ja ću se postarati dabude opran i obučen.“

Ostali joj rado prepustiše taj zadatak.Podigoše ga na noge i posadiše nakamenu klupu kraj zida. Brijena ode posvoj peškir i vrati se s tvrdom četkom dazavrši ribanje. Jedan stražar joj dadebritvu da mu potkreše bradu. Kiburn sevrati s grubim vešom, čistim crnimvunenim čakširama, širokom zelenomtunikom i kožnim prslukom koji sešnirao napred. Džejmiju je do tadavrtoglavica popustila, mada se i daljeosećao veoma nespretno. Uz devojčurinupomoć uspe nekako da se obuče. „Sadami treba još samo srebrno ogledalo.“

Krvavi meštar je doneo i odeću zaBrijenu; umrljanu ružičastu satensku

haljinu i lanenu podtuniku. „Žao mi je,moja gospo. Ovo je jedina ženska odećau Harendvora dovoljno velika za tebe.“

Bilo je očigledno da je haljinaskrojena za ženu tanjih ruku, kraćih nogui daleko punijih grudi. Tanana mirskačipka slabo je prikrivala modrice naBrijeninoj koži. Sve u svemu, u toj odećije devojčura izgledala urnebesnosmešno. Ima šira ramena od mene, ideblji vrat, pomisli Džejmi. Nije ničudo što radije nosi oklope. A niružičasto joj nije pristajalo. Pregrštokrutnih doskočica pade mu na pamet,ali ih, za promenu, ne reče naglas. Boljeda je ne ljuti; ovako jednoruk nije mogaoda joj se suprotstavi.

Kiburn je doneo i neku bočicu. „Šta

je to?“ - htede Džejmi da zna kada mumeštar bez lanca dade da pije.

„Slatki koren u sirćetu, s medom ikaranfilićem. Daće ti snagu i razbistrićeti glavu.“

„Donesi mi napitak od koga rastunove šake“, kaza Džejmi. „Taj mitreba.“

„Ispij“, reče Brijena bez osmeha, i onje posluša.

Prošlo je pola sata dok se nije osetiodovoljno snažno da ustane. Posle mračnei vlažne toplote kupatila, vazduh napoljumu se učini kao šamar. „Moj gospodarga sada već očekuje“, reče stražarKiburnu. „I nju. Da ga nosim?“

„Još mogu da hodam. Brijena, daj miruku.“

Držeći se za nju, Džejmi ih pusti damu pomognu da pređe preko dvorišta doogromne dvorane pune promaje, većečak i od prestone odaje u KraljevojLuci. Ogromni kamini pružali su se uzzidove, na svakih desetak stopa, višenego što je mogao da izbroji, ali vatrenisu bile upaljene, tako da je hladnoćarezala do kostiju. Desetak kopljanika ukrznenim plaštovima čuvalo je vrata istepenice koje su vodile do dve galerije.A u središtu tog ogromnog prostora, zadrvenim stolom, naizgled okruženjutrima glatkog mermernog poda, čekaoje gospodar Užasnika, kraj koga jestajao samo peharnik.

Oči Ruza Boltona behu bleđe odkamena, tamnije od mleka, a glas

paučinasto tih. „Drago mi je što sidovoljno snažan da mi se pridružiš, ser.Moja gospo, molim te, sedi.“ On mahnuka posluženju od sira, hleba, hladnogmesa i voća. „Pijete crno ili belo?Bojim se da je godina osrednja. SerEjmori je gotovo sasvim isušio podrumeledi Vent.“

„Nadam se da si ga zbog toga ubio.“Džejmi se brzo spusti na ponuđenosedište, da Bolton ne bi video koliko jeslab. „Belo je za Starkove. Ja ću piticrveno, kao pravi Lanister.“

„Ја bih radije vode“, reče Brijena.„Elmare, crno za ser Džejmija, vode

za ledi Brijenu, a biljnog likera zamene.“ Bolton mahnu rukom da otpustinjihove pratioce, i oni se žurno i u tišini

povukoše.Džejmi se po navici maši vina

desnicom. Patrljak mu zaljulja pehar,isprskavši mu čiste zavoje svetlimcrvenim mrljama i nateravši ga dapridrži pehar levicom da ne bi pao, alise Bolton pretvarao da ne primećujenjegovu nespretnost. Severnjak uze suvušljivu i pojede je u malim, oštrimzalogajima. „Probaj ih, ser Džejmi.Veoma su slatke, a valjaju i za creva.Lord Vargo ih je doneo iz jedne krčmepre nego što ju je spalio.“

„Creva su mi dobro, onaj Jarac nijelord, a tvoje suve šljive mi nisu ni upolatako zanimljive kao tvoje namere.“

„U vezi sa tobom?“ Jedva primetanosmeh dodirnu usne Ruza Boltona. „Ti si

opasan plen, ser. Seješ razdor kud godda kročiš. Čak i ovde, u mom srećnomdomu Harendvoru.“ Glas mu je bio teknešto jači od šapata. „А i u Brzorečju,izgleda. Znaš li da je Edmur Tuliponudio hiljadu zlatnih zmajeva čovekukoji te uhvati?“

Samo toliko? „Moja sestra će platitideset puta više.“

„Zaista?“ Opet taj osmeh, na trenprisutan, da bi već u sledećem nestao.„Deset hiljada zmajeva nije mala svota.Naravno, treba razmotriti i ponudu lordaKarstarka. On nudi ruku svoje kćeričoveku koji mu donese tvoju glavu.“

„Onaj tvoj Jarac bi je verovatnoodsekao“, reče Džejmi.

Bolton se tiho zasmejulji. „Harion

Karstark je bio sužanj ovde kada smozauzeli zamak, ne znam da li znaš? Daosam mu sve ljude iz Kardoma koji su jošbili sa mnom, i poslao sam ga sGloverom. Nadam se da mu se uSenodolu nije desilo ništa naopako...inače će od potomstva lorda Rikardaostati samo Alis Karstark.“ On odabrajoš jednu šljivu. „Srećom po tebe, menine treba žena. Oženio sam se lediValdom Frej dok sam bio u Blizancima.“

„Lepom Valdom?“ Džejmi jenespretno pokušavao da pridrži hlebpatrljkom dok ga je kidao levicom.

„Debelom Valdom. Moj gospodarFrej mi je kao miraz ponudio srebrakoliko je mlada teška, tako da samshodno tome izabrao. Elmare, odlomi

parče hleba ser Džejmiju.“Dečak odlomi komad velik kao

pesnica s jednog kraja vekne i pruži gaDžejmiju. Brijena je sama lomila svojhleb. „Lorde Boltone“, upita ona, „pričase da nameravaš da Harendvor dašVargu Houtu?“

„То je bila njegova cena“, reče lordBolton. „Lanisteri nisu jedini kojiplaćaju svoje dugove. Ja u svakomslučaju moram uskoro da odem odavde.Edmur Tuli će se venčati s ledi RoslinFrej u Blizancima, a moj kralj minaređuje da budem prisutan.“

„Edmur se ženi?“ - upita Džejmi.„Ne Rob Stark?“

„Kraljevsko veličanstvo Rob već jeoženjen.“ Bolton ispljunu košticu u dlan

i odloži je u stranu. „Devojkom iz kućeVesterlinga od Litice. Kažu mi da sezove Džejn. Nema sumnje da jepoznaješ, ser. Otac joj je vazal tvogaoca.“

„Moj otac ima mnogo vazala, avećina njih ima kćeri.“ Džejmi levomrukom potraži pehar, pokušavajući da sepriseti te Džejn. Vesterlinzi su bili starakuća, s više ponosa nego moći.

„То ne može biti istina“, tvrdoglavoće Brijena. „Kralj Rob se zakleo da ćese venčati s nekom devojkom iz kućeFreja. On nikada ne bi pogazio svojureč, on...“

„Veličanstvo je šesnaestogodišnjidečak“, reče Ruz Bolton blago. „I biobih ti zahvalan da ne dovodiš u pitanje

moje reči, moja gospo.“ Džejmi natrenutak gotovo oseti sažaljenje premaRobu Starku. Pobedio je u ratu nabojnom polju, a izgubiće ga u ložnici,sirota budala. „Kako se lordu Valderusviđa da večera pastrmku umesto vuka?“- upita.

„О, pastrmka je ukusna večera.“Bolton diže bledi prst ka peharniku.„Mada je moj siroti Elmar nesrećan.Trebalo je da se oženi Arjom Stark, alimoj dobri otac Frej nije imao drugogizbora do da raskine veridbu kada ga jekralj Rob izdao.“

„Ima li vesti o Arji Stark?“ Brijena senagnu napred. „Ledi Kejtlin se bojalada... je li devojčica još živa?“

„О, jeste“, reče gospodar Užasnika.

„Siguran si u to, moj gospodaru?“Ruz Bolton slegnu ramenima. „Arja

Stark je bila na neko vreme nestala, to jeistina, ali su je sada našli. Nameravamda je bezbedno vratim na Sever.“

„I nju i njenu sestru“, kaza Brijena.„Tirion Lanister nam ih je obe obećao uzamenu za svog brata.“

To kao da je zabavilo gospodaraUžasnika. „Moja gospo, zar ti to većniko nije rekao? Lanisteri lažu.“

„Vređaš čast moje kuće?“ Džejmizdravom rukom uze nož za sir.„Okruglast vrh, i tup“, reče on, prešavšipalcem preko ivice sečiva, „ali će tiipak proći kroz oko.“ Znoj mu je oblivaočelo. Mogao je samo da se nada da neizgleda onako slabo kao što se osećao.

Osmejak ponovo poseti usne lordaBoltona. „Smelo zboriš za čoveka komeje potrebna pomoć da bi prelomio hleb.Moji stražari su svuda oko nas,podsećam te.“

„Svuda oko nas, i pola lige daleko.“Džejmi se osvrnu po ogromnoj dvorani.„Dok oni stignu do nas, bićeš mrtav kaoEris.“

„Nije nimalo viteški pretiti svomdomaćinu preko njegovog vlastitog sira imaslina“, prekori ga gospodar Užasnika.„Nama na Severu su zakoni domaćinstvai dalje sveti.“

„Ovde sam sužanj, a ne gost. TvojJarac mi je odsekao šaku. Ako misliš daću zbog suvih šljiva to da zaboravim,grdno se varaš.“

To kao da je lecnulo Ruza Boltona.„Možda se i varam. Možda bi trebalo date odnesem Edmuru Tuliju kao svadbenipoklon... ili da ti odsečem glavu, kao štoje tvoja sestra uradila sa EdardomStarkom.“

„Ne bih ti to savetovao. Livačka stenadugo pamti.“

„Između mojih zidina i tvoje steneleže hiljadu liga planina, mora imočvare. Neprijateljstvo Lanistera neznači mnogo jednom Boltonu.“

„Ali prijateljstvo Lanistera može daznači mnogo.“ Džejmiju se učini da znakoju igru igraju sada. Ali zna li to idevojčura? Nije se usuđivao da pogledai utvrdi.

„Nisam siguran da ste vi prijatelji

kakve bi mudar čovek poželeo.“ RuzBolton pozva momka. „Elmare, odsecikomad pečenja našim gostima.“ Brijenaje prva bila poslužena, ali hranu nije nitakla. „Moj gospodaru“ reče ona, „serDžejmi treba da bude razmenjen za kćeriledi Kejtlin. Moraš da nas oslobodiškako bismo mogli da nastavimo put.“

„Gavran koji je stigao iz Brzorečjagovorio je o bekstvu, a ne o razmeni. Aako si pomogla ovom zarobljeniku dautekne, kriva si za izdaju, moja gospo.“

Devojčura ustade. „Ја služim lediStark.“

„А ja Kralju na Severu. Ili Kraljukoji je izgubio Sever, kako ga neki sadazovu. Koji ne želi da ser Džejmija vratiLanisterima.“

„Sedi i jedi, Brijena“, reče Džejmidok je Elmar pred njega stavljao komadpečenja, taman i krvav. „Da Boltonnamerava da nas ubije, ne bi na nastrošio svoje dragocene šljive i takodoveo u opasnost svoja creva.“ Zagledase u meso, i shvati da jednom rukom nemože da ga seče. Sada vredim manje odneke devojčice, pomisli. ZahvaljujućiJarcu, razmena je postala pravičnija,mada sumnjam da će mu ledi Kejtlinzahvaliti kada joj Sersei vrati balaviceu sličnom stanju. Od te pomisli senamršti. Kladim se da će i za to meneda krive.

Ruz Bolton je metodično sekao meso,a krv je curila po tanjiru. „Ledi Brijena,hoćeš li sesti ako ti kažem kako se

nadam da ću poslati ser Džejmija dalje,baš kao što ti i ledi Stark želite?“

„Pustićeš... pustićeš nas?“ Devojčuraje delovala oprezno, ali je ipak sela.„То je dobro, moj gospodaru.“

„Jeste. Međutim, lord Vargo mi jestvorio jednu malu... poteškoću.“ Onusmeri svoje blede oči ka Džejmiju.„Znaš li zašto ti je Hout odsekao šaku?“

„Zato što voli da ljudima odsecašake.“ Zavoj koji je pokrivao Džejmijevpatrljak bio je prošaran krvlju i vinom.„Voli da im odseca i stopala. Čini mi seda mu neki jači razlog nije potreban.“

„Bez obzira, ipak ga je imao. Hout jelukaviji nego što izgleda. Glup čovek nebi dugo opstao kao zapovednik četepoput Hrabrih drugara.“ Bolton nabi

komad mesa na vrh noža, stavi ga u usta,zamišljeno sažvaka, proguta. „LordVargo je napustio kuću Lanistera zato štosam mu ja ponudio Harendvor, nagraduhiljadu puta veću od bilo čega čemu semogao nadati od lorda Tivina. Pošto jestranac u Vesterosu, nije znao da jenagrada otrovana.“

„Prokletstvo Crnog Harena?“ -posprdno upita Džejmi.

„Prokletstvo Tivina Lanistera.“Bolton pruži pehar, i Elmar ga tihonapuni. „Naš Jarac je trebalo da seposavetuje s Tarbekovima i Rejnima.Oni bi ga možda upozorili kako se tvojotac razračunava sa onima koji gaizdaju.“

„Tarbeka i Rejna nema više.“

„Upravo to hoću da kažem. LordVargo se bez sumnje nadao da će lordStanis pobediti kod Kraljeve Luke, iposle mu potvrditi vlast nad ovimzamkom u znak zahvalnosti za njegovmali doprinos padu kuće Lanistera.“Suvo se nasmeja. „Bojim se da ne znamnogo ni o Stanisu Barateonu. Taj bi gamožda nagradio Harendvorom zbognjegove službe... ali bi ga nagradio iomčom, zbog zločina.“

„Omča je mnogo bolja od onoga štoće dobiti od mog oca.“

„Sada je i on to shvatio. Pošto jeStanis slomljen a Renli mrtav, samopobeda Starka ga može spasti od osvetelorda Tivina, ali su izgledi za to žalosnomali.“

„Kralj Rob je pobedio u svimbitkama“, reče Brijena odlučno,tvrdoglavo odana na rečima, baš kao štoje bila i na delima.

„Pobedio je u svim bitkama, ali jepritom izgubio Freje, Karstarke,Zimovrel i Sever. Šteta što je vuk takomlad. Šesnaestogodišnji dečaci uvekveruju da su besmrtni i nepobedivi.Mislim da bi stariji čovek kleknuo.Posle rata uvek dođe mir, a s mirom ipomilovanja... bar za ljude poput RobaStarka. Ne i za one poput Varga Houta.“Bolton mu uputi sitan osmeh. „Obestrane su ga iskoristile, ali nijedna nećeza njim proliti suzu. Hrabri drugari senisu borili u Bici na Crnobujici, ali suipak tamo izginuli.“

„Oprostićeš mi ako ih ne budemžalio?“

„Nije ti žao našeg nesrećnog, napropast osuđenog Jarca? Ah, alibogovima sigurno jeste... zašto bi teinače doveli njemu u ruke?“ Boltonsažvaka još jedan komad mesa.„Kardom je manji i skromniji odHarendvora, ali se nalazi daleko vandomašaja lavljih kandži. Kada sejednom bude venčao sa Alis Karstark,Hout će možda i postati pravi lord. Akodobije nešto zlata i od tvog oca, timbolje, ali će te ipak isporučiti lorduRikardu, koliko god da lord Tivin plati.Njegova cena bi bila devičina ruka, isigurno utočište.

Ali da bi te prodao, mora i da te

zadrži, a rečne zemlje vrve od ljudi kojibi te rado preoteli. Glover i Tolhart surazbijeni u Senodolu, ali ostaci njihovevojske još vršljaju naokolo, dok Planinakolje zaostale. Hiljadu Karstarkapročešljava zemlje južno i istočno odBrzorečja, u potrazi za tobom. Drugde suDerijevi ljudi, sada bez gospodara i bezzakona, čopori četvoronožnih vukova, iodmetničke družine Gospodara munje.Donderion bi rado obesio i tebe i Jarcao isto drvo.“ Gospodar Užasnika pokupimalo krvi komadom hleba. „Harendvorje jedino mesto u kome lord Vargo možeda se nada da će te zadržati, ali su ovdenjegovi Hrabri drugari veomamalobrojni u poređenju s mojim ljudima,kao i s Frejima ser Enisa. Nema sumnje

da se bojao kako bih te ja mogao predatiser Edmuru u Brzorečje... ili još gore,poslati te tvom ocu.

Time što te je osakatio, nameravao jeda ukloni tvoj mač kao pretnju, dobijejeziv znamen koji će poslati tvom ocu iumanji tvoju vrednost za mene. Jer on jemoj čovek, a ja sam čovek kralja Roba.Prema tome, zločin je moj, ili će takoizgledati u očima tvoga oca. I u tome jemoja... mala teškoća.“ On se zagleda uDžejmija. Blede oči mu behu ledene,nisu treptale, čekale su.

Shvatam. „Hoćeš da te razrešim svekrivice. Da kažem svom ocu kako ovajpatrljak nije tvoje delo.“ Džejmi senasmeja. „Moj gospodaru, pošalji meSersei, i otpevaću najmilozvučniju

pesmu koju poželeti možeš o tome kakosi se lepo ophodio sa mnom.“ Da jeodgovor bio drugačiji, znao je da bi gaBolton vratio Jarcu. „Da imam šaku,napisao bih to. Kako me je osakationajamnik koga je moj vlastiti otac doveou Vesteros, i kako me je spasaoplemeniti lord Bolton.“

„Verovaću ti na reč, ser.“To nije nešto što često čujem. „Kada

će nam biti dozvoljeno da krenemo? Ikako nameravaš da me sprovedeš poredsvih tih vukova i razbojnika iKarstarka?“

„Krenućeš čim Kiburn kaže da si sedovoljno oporavio, sa snažnom pratnjombiranih ljudi pod zapovedništvom mogkapetana, Voltona. Čelična Cevanica,

tako ga zovu. Vojnik gvozdene odanosti.Volton će te živog i zdravog dovesti uKraljevu Luku.“

„Pod uslovom da kćeri ledi Kejtlintakođe stignu žive i zdrave“, rečedevojčura. „Moj gospodaru, zaštita tvogčoveka Voltona je dobrodošla, ali sudevojčice moja briga.“

Gospodar Užasnika je ravnodušnoodmeri. „Devojčice ne treba više da tese tiču, moja gospo. Ledi Sansa jekepečeva žena, sada samo bogovi moguda ih rastave.“

„Njegova žena?“ - zgrozi se Brijena.„Bauk? Ali... on se zakleo, pred čitavimdvorom, pred bogovima i ljudima...“

Kakvo je ona nevinašce. Džejmi jebio gotovo jednako iznenađen, istinu

govoreći, ali je to bolje sakrio. SansaStark, to se Tirionu sigurno dopalo.Prisetio se koliko mu je brat bio srećan smalom napoličarskom kćerkom... čitavedve sedmice.

„Šta se Bauk zaklinjao ili nije, sadaviše nije bitno“, reče lord Bolton. „Аnajmanje za tebe.“ Devojčura jeizgledala bezmalo ranjeno. Možda jenapokon osetila čelične čeljusti zamkekada je Ruz Bolton pozvao stražare.„Ser Džejmi će nastaviti za KraljevuLuku. Bojim se da tebe nisam spomenuo.Bilo bi nesavesno s moje strane da lordaVarga lišim obe njegove nagrade.“Gospodar Užasnika uze još jednu suvušljivu. „Da sam na tvom mestu, mojagospo, manje bih brinuo o Starkovima, a

više o safirima.“

TIRIONKonj nestrpljivo zanjiska iza njega, iz

redova Zlatnih plaštova postrojenihpreko druma. Tirion je čuo i kašalj lordaDžajlza. Nije tražio Džajlzovoprisustvo, kao ni prisustvo ser Adama iliDžalabara Ksoa ili bilo koga od ostalih,ali je njegov gospodar otac smatrao daće se Doran Martel možda osetitiuvređenim ako samo kepec dođe da gadoprati preko Crnobujice.

Trebalo je da Džofri lično dočekaDornjanina, razmišljao je dok je čekao,ali bi on bez sumnje sve uprskao. Uposlednje vreme je kralj stalnoponavljao viceve o Dornjanima koje je

pokupio od pešadinaca Mejsa Tirela.Koliko Dornjana je potrebno da sepotkuje konj? Devetorica. Jedan dapotkiva, a osmorica da dignu konja.Tirion je imao utisak da Doranu Marteluto ne bi bilo preterano smešno.

Video je barjake kako se vijore doksu jahači izranjali iz šumskog zelenila, udugačkoj prašnjavoj povorci. Odatle doreke, behu ostala samo gola crna debla,posledica njegove bitke. Previšebarjaka, pomisli on kiselo dok je gledaooblake pepela koje su dizala konjskakopita, isto kao što su ih dizala kopitaTirelove prethodnice kada je udarilaStanisa u bok. Izgleda da je Martelpoveo pola lordova Dorne. On pokušada se seti bar nečega dobrog što bi iz

toga moglo da proizađe, ali bezuspešno.„Koliko barjaka si prebrajao?“ - upitaon Brona.

Vitez najamnik zakloni oči. „Osam...ne, devet.“

Tirion se okrenu u sedlu. „Pode, dođiovamo. Opiši mi grbove koje vidiš, ireci mi koje kuće predstavljaju.“

Podrik Pejn dojaha na škopcu. Nosioje kraljevski barjak, Džofrijevog velikogjelena i lava, i mučio se s njegovomtežinom. Bron je nosio Tirionov vlastitibarjak, zlatnog lanisterskog lava nagrimiznom polju.

Porastao je, shvati Tirion kada Podustade u uzengijama da bi bolje video.Uskoro će za mene biti div, kao i sviostali. Momak je po Tirionovom

naređenju pomno učio dornskuheraldiku, ali je bio smušen, kao i uvek.„Ne vidim. Vijore na vetru.“

„Вrоnе, reci momku šta vidiš.“Bron je danas izgledao kao pravi

vitez, u novom dubletu i plaštu, splatnenim lancem preko grudi. „Crvenosunce na narandžastom“, viknu,„рrоbodeno kopljem.“

„Martel“, reče Podrik Pejn smesta, sjasnim olakšanjem. „Kuća Martela odSunčevog koplja, moj gospodaru. Princod Dorne.“

„То bi znao i moj konj“, kaza Tirionsuvo. „Daj mu još neko, Brone.“

„Ljubičasta zastava sa žutimloptama.“

„Da nisu limunovi?“ - upita Pod pun

nade. „Ljubičasto polje posutolimunovima? Za kuću Dalta? Od, od, odLimunšume.“

„Možda. Sledeća je velika crna pticana žutom. U kandžama ima neštoružičasto ili belo, teško je reći poštobarjak vijori.“

„Lešinar Blekmonta drži odojče ukandžama“, reče Pod. „Kuća Blekmontaod Crnivrha, ser.“

Bron se nasmeja. „Opet čitaš knjige?Od knjiga će ti propasti oči za mač,dečače. Vidim i lobanju. Crni barjak.“

„Krunisana lobanja kuće Menvudija,boje kosti i zlata na crnom.“ Pod jezvučao sve samopouzdanije sa svakimtačnim odgovorom. „Menvudiji odKraljevog groba.“

„Tri crna pauka?“„То su škorpioni, ser. Kuća Korgila

od Peščara, tri škorpiona, crna nacrvenom.“

„Crveno i žuto, nazubljena crtaizmeđu.“

„Plamen Paklengaja. Kuća Alera.“Tirion je bio prijatno iznenađen.

Dečak uopšte nije glup, samo kad mu sejezik oslobodi. „Nastavi, Pode“, kaza.„Ako ih sve pogodiš, dobićeš poklon.“

„Pita sa crvenim i crnim kriškama“,reče Bron. „U sredini je zlatna šaka.“

„Kuća Aliriona od Božje milosti.“„Crveno pile jede zmiju, bar tako

izgleda.“„Gargaleni od Slanog žala. Bazilisk.

Ser. Oprosti. Ne pile. Crveni sa crnomzmijom u kljunu.“

„Odlično!“ - glasno će Tirion. „Jošjedan, momče.“

Bron pogledom pretraži redovedolazećih Dornjana. „Poslednji je zlatnopero na zelenim kvadratima.“

„Zlatno pisaće pero, ser. Džordejniod Čuke.“

Tirion se nasmeja. „Devet, svakačast. Ni sam ne bih umeo sve da ihprepoznam.“ To je bila laž, ali ćemomak osetiti nešto ponosa, a to mu jebilo preko potrebno.

Čini se da Marteli imaju ugledne iznačajne pratioce. Nijedna od kuća kojeje Pod nabrojao nije bila mala nitibeznačajna. Devet najvećih lordova

Dorne dolazilo je uz Kraljevski drum,oni ili njihovi naslednici, i Tirionu senekako činilo da nisu prešli čitav taj putsamo da bi videli medveda kako igra.Ovim šalju poruku. A ta poruka mi se nesviđa. Pitao se da li je to što su poslaliMirselu u Sunčevo koplje bila greška.

„Moj gospodaru“, reče Pod pomalostidljivo, „nema nosiljke.“

Tirion hitro okrenu glavu. Momak jebio u pravu.

„Doran Martel uvek putuje unosiljci“, kaza momak. „Bogatorezbarenoj, sa zavesama ukrašenimsuncima.“

Tirion je čuo slične priče. PrincuDoranu je bilo više od pedeset godina,i patio je od gihta. Možda je želeo da

brže stigne, reče on sebi. Možda sebojao da će nosiljka biti previšeprimamljiva meta za odmetnike, ili daće se pokazati kao previše glomazna zavisoke prevoje Koštanog druma. Moždamu je giht popustio.

Zašto ga je onda obuzelo toliko lošepredosećanje?

Čekanje postade nepodnošljivo.„Barjaci napred“, naredi oštro. „Izaćićemo pred njih.“ Obode konja. Bron iPod krenuše za njim, okruživši ga s obestrane. Kada ih Dornjani videše dadolaze, i oni obodoše konje, a barjaci imzavijoriše na vetru. Sa kićenih sedalavisili su im njihovi tradicionalni okruglimetalni štitovi, a mnogi su nosilisnopove kratkih džilita, ili dornske

lukove s dva zavoja, kojima su takodobro gađali s konja.

Postoje tri vrste Dornjana, primetio jeprvi kralj Deron. Slani Dornjani, koji suživeli uz obale, peščani Dornjani izpustinja i dugačkih rečnih dolina, ikameni Dornjani, čija su uporišta bila uprevojima i visovima Crvenih planina.Slani Dornjani imali su najvišerojnarske krvi, kameni Dornjaninajmanje.

Izgleda da su sva tri soja bila dobrozastupljena u Doranovoj pratnji. SlaniDornjani su bili gipki i crnomanjasti,glatke maslinaste kože i dugačke crnekose koja im je igrala na vetru. PeščaniDornjani su bili još tamniji, licaspečenih vrelim dornskim suncem.

Obmatali su svetle marame oko kacigada bi se štitili od sunčanice. KameniDornjani bili su najkrupniji i najsvetliji,sinovi Andala i Prvih ljudi, smeđokosiili plavi, pegavih lica, koja su na suncugorela umesto da potamne.

Lordovi su nosili svilene i satenskeodore s pojasevima posutim draguljima,i sa širokim rukavima. Oklopi im behubogato lakirani i ukrašeni glačanimbakrom, sjajnim srebrom i mekimcrvenim zlatom. Jahali su konje crvene izlatne, a i nekoliko belih kao sneg, vitkei hitre, dugačkih vratova i uzanih,prelepih glava. Čuveni pustinjski atoviDorne bili su manji od uobičajenihratnih konja i nisu mogli da nose takotežak oklop, ali se govorilo da mogu da

trče čitav dan i noć i još jedan dan a dase ne umore.

Dornski vođa jahao je pastuva crnogkao greh, s grivom i repom boje vatre.Sedeo je u sedlu kao da je u njemurođen, visok, vitak, otmen. Plašt odblede crvene svile igrao mu je naramenima, a košulju su mu prekrivaliprepleteni redovi bakarnih diskova kojisu svetlucali kao hiljade novoiskovanihnovčića. Visoka pozlaćena kaciga mu jena čelu nosila bakarno sunce, a okruglištit prebačen preko leđa prikazivao jesunce i koplje kuće Martela na uglačanojmetalnoj površini.

Sunce Martela, ali je jahač desetgodina mlađi nego što bi trebalo,pomisli Tirion dok je zaustavljao konja,

a takođe i previše vitak, i dalekoopasnijeg izgleda. Do tada je već znao skim će morati da ima posla. KolikoDornjana je potrebno da se započnerat? - upitao se. Samo jedan. A ipak jemorao da se osmehne. „Dobro došli,moji gospodari. Čuli smo da dolazite, injegovo veličanstvo kralj Džofri mi jenaredio da izjašem i pozdravim vas unjegovo ime.“ Glumio je prijaznuzbunjenost. „Kо je od vas princ Doran?“

„Zdravlje mog brata primoralo ga jeda ostane u Sunčevom koplju.“ Dornskiprinc skide kacigu. Ispod nje, lice mubeše izborano i čulno, s tankim izvijenimobrvama iznad krupnih očiju, crnih isjajnih poput jezera rastopljene smole.Tek je poneka srebrna vlas šarala bujnu

crnu kosu, koja mu se sa čela povlačila uzaliscima jednako oštrim kao što mu jebio i nos. Slani Dornjanin, bez sumnje.„Princ Doran me je poslao da umestonjega sedim u Veću kralja Džofrija, akoje to po volji veličanstvu.“

„Veličanstvo će biti veomapočastvovano time što će čuti savet takočuvenog ratnika kao što je princ Oberinod Dorne“, reče Tirion, misleći: Ovoznači da će krv da lije u potocima. „А itvoji plemeniti saputnici su takođeveoma dobrodošli.“

„Dozvoli mi da te upoznam s njima,moj gospodaru od Lanistera. Ser DezijelDalt, od Limunšume. Lord TremondGargalen. Lord Harmen Aler i njegovbrat ser Alvik. Ser Rjon Alirion i njegov

vanbračni sin ser Demon Peščani,Kopile od Božje milosti. Lord DagosMenvudi, njegov brat ser Majls, njegovisinovi Mors i Dikon. Ser Aron Korgil. Ane pomišljaj da ću zaboraviti na gospe.Mirija Džordejn, naslednica Čuke. LediLara Blekmont, njena kći Džinesa, njensin Peros.“ On diže vitku ruku premacrnokosoj ženi u pozadini, pozvavši jenapred. „А ovo je Elarija Peščana, mojavlastita ljubavnica.“

Tirion umalo ne zastenja od muke.Njegova ljubavnica, pritom i kopile,Sersei ima da skroz poludi bude lizahtevao da ona prisustvuje venčanju.Ako toj ženi odredi mesto u nekommračnom uglu ispod soli, sestra će munavući gnev Crvene Kobre. Ako je

posadi kraj sebe za visokim stolom, svedruge gospe na podijumu biće uvređene.Da li je namera princa Dorana daizazove svađu?

Princ Oberin okrenu konja da pogledasvoje Dornjane. „Elarija, gospodari igospe, vitezovi, vidite kako nas kraljDžofri iskreno voli. Veličanstvo je bilotako ljubazno da nam je poslalo vlastitogstrica Bauka da nas dovede na njegovdvor.“

Bron se prigušeno nasmeja, a i Tirionje na silu morao da glumi da mu jezabavno. „Nisam sam, moji gospodari.To bi bio preterano velik zadatak za takomalog čoveka kao što sam ja.“ I njegovapratnja je dotle prišla, tako da je nanjega došao red da nabroji imena.

„Dozvoli mi da predstavim ser FlementaBreksa, naslednika Rogodola. LordaDžajlza od Rozbija. Ser AdamaMarbrenda, lorda zapovednika Gradskestraže. Džalabara Ksoa, princa odDoline crvenog cveta. Ser Harisa Svifta,kuma mog strica Kevana. Ser MerlonaKrejkhola. Ser Filipa Futa i ser Bronaod Crnobujice, dva junaka naše nedavnebitke protiv buntovnika StanisaBarateona. I mog vlastitog štitonošu,mladog Podrika od kuće Pejna.“ Imenasu lepo zvučala dok ih je Tirionrecitovao, ali im nosioci ni izbliza nisubili tako uzvišeni ili čuveni kao pratiociprinca Oberina, i to su obojica dobroznala.

„Moj gospodaru od Lanistera“, reče

ledi Blekmont, „prešli smo dugačak iprašnjav put, i odmor i osveženje bi namizuzetno prijali. Možemo li da nastavimoka gradu?“

„Smesta, moja gospo.“ Tirion okrenusvog konja, pa pozva ser AdamaMarbrenda. Konjanici Zlatnih plaštova,koji su činili većinu njegove počasnegarde, hitro okrenuše konje na serAdamovu zapovest, i povorka krenuprema reci i Kraljevoj Luci iza nje.

Oberin Nimeros Martel, tihopromrmlja Tirion dok je jahao krajnjega. Crvena Kobra iz Dorne. A šta usedam paklova ja da radim s njim?

Poznavao ga je samo iz priča,naravno... ali su priče bile strašne. Kadamu nije bilo ni punih šesnaest godina,

princa Oberina su uhvatili u krevetu sljubavnicom starog lorda Ironvuda,ogromnog čoveka prgave naravi,nadaleko čuvenog ratnika. Došlo je dodvoboja, mada, zbog prinčeve mladosti ivisokog roda, samo do prve krvi.Obojica su bila ranjena, i čast jezadovoljena. A ipak se princ Oberinbrzo oporavio, dok su se rane lordaIronvuda zagadile i ubile ga. Nakon togasu ljudi šaputali da se Oberin boriootrovnim mačem, i od tada su ga iprijatelji i dušmani zvali Crvena Kobra.

To je, naravno, bilo pre mnogogodina. Šesnaestogodišnji dečak je sadaprevalio četrdesetu, a legenda o njemupostala je još i mračnija. Putovao je poSlobodnim gradovima, gde je naučio

trovački zanat, a možda i još tamnijeveštine, ako se moglo verovatiglasinama. Učio je u Citadeli, stigao ječak dotle da je iskovao šest beočugameštarskog lanca pre nego što mu je todosadilo. Ratovao je u Spornimzemljama preko Uskog mora, nekovreme jašući s Drugim sinovima prenego što je osnovao sopstvenu četu.Njegovi turniri, njegove bitke, njegovidvoboji, njegovi konji, njegovapožuda... pričalo se da spava i smuškarcima i sa ženama, i da je počitavoj Dorni posejao vanbračne kćeri.Peščane zmije, tako su ih ljudi zvali.Koliko Tirion beše čuo, princ Oberinnikada nije imao sina.

A naravno, obogaljio je i naslednika

Visokog Sada.U Sedam kraljevstava nema čoveka

manje dobrodošlog na venčanje Tirela,pomisli Tirion. Poslati princa Oberina uKraljevu Luku dok je grad još domaćinlordu Mejsu Tirelu, dvojici njegovihsinova i hiljadama njihovih vojnika - toje bila provokacija opasna koliko i samprinc Oberin. Biće dovoljna samo jednapogrešna reč, neumesna šala, jedanpogled, i naši plemeniti saveznici će sedograbiti za guše.

„Sreli smo se mi i ranije“, reče vedrodornski princ Tirionu dok su naporedojahali niz Kraljevski drum, kraj poljapepela i skeleta drveća. „Međutim, neočekujem da se toga sećaš. Bio si jošmanji nego sada.“

U njegovom glasu je bilo posprdneoštrice koja se Tirionu nije dopadala, alinije nameravao da Dornjaninu dozvolida ga izazove. „Kada je to bilo, mojgospodaru?“ - upita glasom punimuglađenog zanimanja.

„О, pre mnogo i mnogo godina, kadaje Dornom vladala moja majka, a tvojgospodar otac bio desnica jednomdrugom kralju.“

Ne razlikuju se oni toliko, pomisliTirion.

„Bilo je to kada sam posetio Livačkustenu, s majkom, njenim pratiocem isvojom sestrom Elijom. Bilo mi je - o,četrnaest, petnaest, tu negde, Elija jebila godinu dana starija. Tvom bratu isestri bilo je devet godina, koliko se

sećam, a ti si se tek bio rodio.“Čudno vreme za posetu. Majka mu je

umrla dok ga je rađala, tako da suMarteli sigurno zatekli Stenu u dubokojžalosti. Posebno njegovog oca. LordTivin je retko spominjao svoju ženu, alije Tirion čuo svoje stričeve kako govoreo njihovoj ljubavi. U ta vremena, otacmu je bio Erisova desnica, a mnogi sugovorili da lord Tivin Lanister vladanad Sedam kraljevstava, ali da lediDžoena vlada lordom Tivinom. „On višenije isti čovek koji je bio pre njenesmrti, Bauče“, rekao mu je stric Džerijednom. „Ono najbolje u njemu umrlo jes njom.“ Džerion je bio najmlađi odčetiri sina lorda Titosa Lanistera, iTirionov najdraži stric.

Ali njega više nije bilo, nestao je namoru, a Tirion je lično poslao lediDžoenu u grob. „Da li ti se Livačkastena dopala, moj gospodaru?“

„Slabo. Tvoj otac nas je ignorisaotokom čitavog boravka u njoj, nakon štoje naredio ser Kevanu da se postara zanašu zabavu. U ćeliji koju su mi dali bioje perjani dušek za spavanje i mirskisagovi na podu, ali je bila mračna i bezprozora, mnogo nalik na tamnicu kada semalo bolje razmisli, što sam tadaizrekao Eliji. Nebo vam je bilo presivo,vina preslatka, žene prečedne, hranaprebljutava... a ti si, lično, bio najvećeod svih razočaranja.“

„Ра valjda sam se tek bio rodio? Štasi od mene očekivao?“

„Čudovišnost“, odgovori crnokosiprinc. „Bio si mali, ali nadaleko čuven.Mi smo se nalazili u Starigradu kada sirođen, i čitav grad je brujao o čudovištukoje se rodilo kraljevoj desnici, i štatakvo predskazanje govori o sudbinikraljevstva.“

„Glad, kugu i rat, bez sumnje.“ Tirionse kiselo osmehnu. „Uvek su to glad,kuga i rat. O da, i zima, i dugačkabeskrajna noć.“

„Sve to“, reče princ Oberin, „а i padtvog oca. Lord Tivin je postao veći odkralja Erisa, čuo sam kako propovedajedan brat prosjak, ali samo bog sme dastoji iznad kralja. Ti si bio njegovoprokletstvo, kazna koju su mu bogoviposlali da ga nauče da nije bolji od

drugih ljudi.“„Trudim se, ali on odbija to da

shvati.“ Tirion uzdahnu. „Ali nastavi,moliću ljubazno. Za mnom su se izgledaoduvek vukli repovi.“

„А kako i ne bi, pošto se pričalo darep i imaš, tvrd i vijugav, kao u svinje.Glava ti je bila neljudski velika, čulismo, kao pola tvog tela, a rodio si se sgustom crnom kosom, i bradom pride,urokljivim okom i lavljim kandžama.Zubi su ti bili tako dugački da nisimogao da zatvoriš usta, a među nogamasu ti bile i ženske i muške stvarčice.“

„Život bi bio mnogo jednostavnijikada bi muškarci mogli da jebu samisebe, zar se ne slažeš? A bilo je inekoliko prilika kada bi mi kandže i zubi

dobro poslužili. Pa ipak, počinjem dashvatam prirodu tvojih primedbi.“

Bron prasnu u smeh, ali se Oberinsamo osmehnu. „Možda te uopšte i nebismo videli da nije bilo tvoje milesestre. Nikada te nije bilo za trpezom iliu dvorani, mada bismo ponekad noćučuli dečji plač iz dubina Stene.Čudovišno snažan glas jesi imao, to timoram priznati. Urlikao si satima, i ništanije moglo da te umiri osim ženskesise.“

„Vidiš, to je i dan-danas istina.“Ovog puta se princ Oberin nasmeja.

„Tu sklonost delimo. Lord Gargalen mije jednom rekao kako se nada da ćeumreti s mačem u ruci, na šta sam muodgovorio da bih ja radije umro sa

ženskom sisom.“Tirion je morao da se iskezi.

„Govorio si o mojoj sestri?“„Sersei je obećala Eliji da će te nam

pokazati. Dan pre nego što smootplovili, dok su moja majka i tvoj otacnasamo razgovarali, ona i Džejmi su naspoveli dole do tvoje sobe. Dojilja jepokušala da nas otera, ali tvoja sestranije trpela pogovora. ’On je moj’, reklaje, ’a ti si samo krava muzara, i nemožeš da mi govoriš šta da radim.Tišina, ili će ti moj otac iščupati jezik.Kravi jezik ne treba, već samo vime.’“

„Veličanstvo je bilo umiljato još odmalih nogu“, reče Tirion, zabavljenpomišlju da je Sersei nekad tvrdila kakoje njen. Bogovi znaju da se kasnije nije

preterano trudila da me svojata.„Sersei ti je čak razmotala i pelene,

da bismo bolje videli“, nastavi dornskiprinc. „Imao si jedno urokljivo oko, inešto crnog paperja na glavi. Možda ti jeglava bila veća nego u druge dece... alinije bilo ni repa, ni brade, ni zuba, nikandži, niti ičega među nogama semružičastog kurčića. Nakon svih divnihglasina, ispostavilo se da je Kazna lordaTivina samo odvratno crveno odojče sazakržljalim nogama. Elija je čakispustila onaj zvuk koji mlade devojkeispuštaju kada vide novorođenčad,siguran sam da si ga već čuo. Isti zvukkao i kada vide lepe mačiće ili nestašneštence. Čini mi se da je sama htela da tepodoji, koliko god da si bio ružan. Kada

sam primetio da i nisi neko čudovište,tvoja sestra je rekla: ’On mi je ubiomajku’, i tako ti jako uvrnula kurčić dasam pomislio da će ti ga otkinuti. Ti sivrisnuo, ali te je ostavila tek kada jeDžejmi rekao: ’Pusti ga, vidiš da gaboli.’ Rekla nam je kako je ionakosvejedno. ’Svi kažu da će uskoro daumre. Ni ovoliko nije trebalo dapoživi.’“

Sunce je blistalo na nebu, a dan bešeprijatno topao za jesen, ali TirionLanister oseti jezu kada to ču. Moja milasestra. Počeša se po ožiljku na nosu ipokaza Dornjaninu svoje „urokljivooko“. Sad, zašto bi on ispričao takvupriču? Da li me to kuša, ili mijednostavno uvrče kitu kao Sersei da bi

me čuo kako vrištim? „Ispričaj tu pričumom ocu, molim te. Razveseliće ga kaošto je i mene. Posebno onaj deo o momrepu. Znaš, zapravo sam ga i imao, samoga je on odsekao.“

Princ Oberin je morao da se nasmeje.„Postao si mnogo zabavniji otkako smose poslednji put sreli.“

„Da, ali mi je istinska želja bila dapostanem viši.“

„Kad već pričamo o zabavama, odkućeupravitelja lorda Baklera sam čuoneobičnu priču. Tvrdi da si ustanovioporez na ženske skrivene brazde.“

„То je porez na kurvanje“, rečeTirion, iznova ozlojeđen. A ideja jepotekla od mog prokletog oca. „Samonovčić za svaki, ah... čin. Kraljeva

desnica smatra da bi to moglo dapoboljša moral u gradu „A pri tom iplati za Džofrijevu svadbu. Naravno,svi su za to krivili Tiriona, kaogospodara kovnica. Bron mu je rekao dase na ulicama novi porez zove kepecovnovčić. Ako je verovati najamniku, pokrčmama i bordelima su vikali: „Širitenoge za Polutana!“

„Postaraću se da mi kesa bude punanovčića. Čak i princ mora da plaćaporeze.“

„Zašto bi morao da tražiš kurve?“ Onse osvrnu pozadi, gde je Elarija Peščanajahala među ostalim ženama. „Zar ti jeljubavnica usput dosadila?“

„Nikada. Previše stvari delimo.“Princ Oberin slegnu ramenima. „Nikada

međutim nismo delili neku plavokosulepoticu, i Elarija je znatiželjna.Poznaješ li neko takvo stvorenje?“

„Ја sam oženjen čovek.“ Mada jošnisam spavao sa svojom ženom. „Višene posećujem kurve.“ Da ih ne bihposle gledao na vešalima.

Oberin naglo promeni temu. „Priča seda će na kraljevoj svadbenoj gozbi bitiposluženo sedamdeset i sedam jela.“

„Gladan si, moj prinče?“„Odavno sam gladan. Mada me hrane.

Ljubazno mi reci, kada će biti posluženapravda?“

„Pravda.“ Da, zato je on ovde, tosam odmah morao da shvatim. „Bio siblizak sa svojom sestrom?“

„Kao deca, Elija i ja smo bilinerazdvojni, umnogome nalik na tvogbrata i sestru.“

Bogovi, nadam se da niste. „Bili smoveoma zaokupljeni ratovima i svadbama,prinče Oberine. Bojim se da niko jošnije imao vremena da se pozabavišesnaest godina starim ubistvima, kolikogod jeziva ona bila. Uradićemo to,naravno, čim budemo mogli. Sva pomoćkoju Dorna bude mogla da pruži uvraćanju kraljevog mira u zemlju samoće ubrzati početak istrage mogagospodara oca...“

„Kepeče“, reče Crvena Kobra, a glasmu najednom postade mnogo hladniji,„poštedi me svojih lanisterskih laži.Smatraš li nas to za ovce, ili za budale?

Moj brat nije krvožedan čovek, ali većšesnaest godina ne spava. Džon Erin jedošao u Sunčevo koplje godinu danapošto je Robert osvojio presto, i možešbiti siguran da je podrobno ispitan. On, ijoš stotinu drugih. Nisam došao na nekulakrdijašku predstavu od istrage. Došaosam po pravdu za Eliju i njenu decu, iima da je i dobijem. Počevši od onogdripca Gregora Kleganija... mada s njimneće biti i kraj. Pre nego što umre,Čudovišnost koja jaše će mi reći odaklesu mu potekla naređenja, molim te da topreneseš svom ocu.“ Osmehnu se.„Jedan stari obrednik je tvrdio da sam jaživi dokaz dobrote bogova. Znaš lizašto, Bauče?“

„Ne“, priznade Tirion oprezno.

„Ра, da su bogovi okrutni, učinili bida ja budem prvi sin, a Doran treći.Vidiš, ja jesam krvožedan čovek. I sadaimate posla sa mnom, a ne sa mojimstrpljivim, promišljenim i gihtavimbratom.“

Tirion je video sunce kako sija naCrnobujici, pola milje napred, i nazidinama i kulama i brdima KraljeveLuke iza nje. Osvrnuo se preko ramena,ka svetlucavoj povorci koja ih je pratilaniz Kraljevski drum. „Govoriš kaočovek na čelu velike vojske“, reče on,„а ja vidim samo tri stotine. Vidiš lionaj grad tamo, severno od reke?“

„Smetlište koje zoveš KraljevomLukom?“

„Baš taj?“

„Ne samo što ga vidim, čini mi se muveć i osećam smrad.“

„Onda dobro onjuši, moj gospodaru.Napuni nos. Ustanovićeš da polamiliona ljudi smrdi snažnije od tristotine. Osećaš li miris Zlatnih plaštova?Njih ima gotovo pet hiljada. Zakletimačevi mog oca broje još nekihdvadeset hiljada. A onda su tu i ruže.Ruže tako prijatno mirišu, zar ne?Posebno kada ih je toliko. Pedeset,šezdeset, sedamdeset hiljada ruža, ugradu ili u logoru ispred njega, ne znamtačno koliko ih je još ostalo, ali usvakom slučaju više nego što mi je željada brojim.“

Martel slegnu ramenima. „U starojDorni, pre nego što smo se venčali s

Deronom, govorilo se da se sve cvećeklanja pred suncem. Ako ruže buduželele da me osujete, rado ću ihizgaziti.“

„Kao što si izgazio Vilasa Tirela?“Dornjaninov odgovor iznenadi

Tiriona. „Pre manje od pola godine mije stiglo pismo od Vilasa. Gajimo istustrast prema dobrim konjima. Nikada minije uzimao za zlo ono što se desilo natom turniru. Čisto sam ga pogodio ugrudi, ali mu se stopalo zaglavilo uuzengijama kada je pao, i konj se srušiona njega. Posle toga sam mu poslao svogmeštra, ali je on jedva uspeo da muspase nogu. Kolenu više nije bilopomoći. Ako nekoga treba kriviti, to jeona budala od njegovog oca. Vilas Tirel

je bio zelen kao sopstveni plašt, i nijeimao šta da traži na takvom nadmetanju.Debeli Cvet ga je premladog gurnuo uturnire, baš kao što je uradio i s drugomdvojicom. Želeo je još jednog LeaDugotrna, a dobio je bogalja.“

„Neki kažu da je ser Loras bolji negošto je Leo Dugotrn ikada bio“, rečeTirion.

„Renlijev cvetić? Sumnjam.“„Sumnjaj koliko hoćeš“, kaza Tirion,

„ali ser Loras je pobedio mnoge dobrevitezove, među kojima i mog brataDžejmija.“

„Pod pobedio podrazumevaš zbacioiz sedla, na turniru. Reci mi koga je ubiou bici ako već nameravaš da mezastrašiš.“

„Ser Robara Rojsa i ser Emona Kaja,za početak. A ljudi pričaju da je počiniočudesne podvige na Crnobujici, dok seborio kraj duha lorda Renlija.“

„Znači, isti ljudi koji su videli tačudesna dela videli su i duha, da?“Dornjanin se veselo nasmeja.

Tirion ga dobro osmotri. „Čataja naSvilenoj ulici ima nekoliko devojakakoje će ti odgovarati. Densi ima kosuboje meda. Marejina je boje belog zlata.Savetovao bih ti da jednu ili drugu uvekimaš uz sebe, moj gospodaru.“

„Uvek?“ Princ Oberin diže tanku crnuobrvu. „А zašto, dobri moj Bauče?“

„Rekao si da želiš da umreš saženskom sisom u ruci.“ Tirion otkasanapred, gde su skele čekale na južnoj

obali Crnobujice. Više nije mogao datrpi ono što je u Dorni prolazilo kaoduhovitost. Otac je ipak trebalo dapošalje Džofrija. On je mogao da pitaprinca Oberina u čemu je razlikaizmeđu Dornjanina i kravlje balege. Nato se osmehnu, uprkos svemu. Postaraćese da bude prisutan kada Crvenu Kobrubudu predstavljali kralju.

ARJAČovek na krovu je prvi umro. Čučao

je iza dimnjaka, dve stotine korakadaleko, tek nejasan obris u mračnompraskozorju, ali kada je nebo počelo dase rasvetljuje, pomerio se, isteglio iustao. Angijeva strela ga je pogodila ugrudi. Mlitavo se srušio niz strmi krovod škriljaca i pao ispred vrata samotišta.

Lakrdijaši su tu postavili dvastražara, ali su oni bili zaslepljenibakljama, a odmetnici su se prišunjaliblizu. Kajl i Recka istovremenoodapeše. Jedan čovek pade sa strelom ugrlu, drugi u trbuhu. Ovaj drugi ispustibaklju, i plamenovi ga liznuše. On vrisnu

kada mu odeća buknu, i to je bio krajiznenađenju. Toros viknu, i odmetnicinapadoše iz sve snage.

Arja je sve posmatrala iz sedla, navrhu šumovitog brega što se nadnosionad samotište, mlin, pivaru i štalu ipustoš od korova, spaljenog drveća iblata koja ih je okruživala. Drveće jesada mahom bilo golo, a ono neštouvelog smeđeg lišća što se još držalo zagrane nije joj zaklanjalo vidik. LordBerik je ostavio Ćosavog Dika i Madžada ih čuvaju. Arja je mrzela što jeostavljaju pozadi kao da je neko glupavodete, ali su bar zadržali i Džendrija.Znala je da nema svrhe raspravljati se.Ovo je bitka, a u bici moraš da budešposlušan.

Istočno obzorje sijalo je zlatno iružičasto, a na nebu je mlad mesec viriokroz niske, iscepkane oblake. Duvao jehladan vetar, i Arja je čula žubor vode iškripu velikog mlinskog točka. Ujutarnjem vazduhu mirisala je kiša, alijoš ni kap ne beše pala. Plamene strelepoleteše kroz jutarnje magle,ostavljajući za sobom blede vatrenetrake, i udariše u drvene zidovesamotišta. Nekolicina razbi zatvoreneprozore, i uskoro iz zgrade počeše dadopiru tanki pipci dima.

Dva lakrdijaša izjuriše iz konakajedan uz drugoga, sa sekirama u rukama.Angi i ostali strelci su čekali. Jedanratnik sa sekirom pogibe odmah. Drugiuspe da se sagne, tako da ga strela

pogodi u rame. On nastavi da se teturanapred, ali ga pronađoše još dva hica,tako brzo da nije videla koji je pogodioprvi. Dugačke strele mu probiše prsniklako kao da je sačinjen od svile, a ne odčelika. On teško pade. Vrhovi pojedinihAngijevih strela bili su mali i oštri kaošila. Te su strele probijale čak i teškioklop. Naučiću da gađam iz luka,pomisli Arja. Volela je mačevanje, alije videla koliko i strele mogu da bududobre.

Vatra je puzala uz zapadni zid konaka,a gusti dim je kuljao kroz razbijeniprozor. Jedan mirski samostrelac provirikroz drugi prozor, odape strelicu iponovo se sakri, da namota samostrel.Čula je i zvuke borbe iz štale, viku

pomešanu sa užasnutom njiskom konja izveketom čelika. Pobijte ih sve, pomislibesno. Tako snažno zagrize usnu da osetiukus krvi. Pobijte ih sve do poslednjeg.

Samostrelac se ponovo pojavi, aličim odape, tri strele mu zasiktaše poredglave. Jedna mu se odbi od kacige. Onnestade, zajedno sa svojim oružjem.Arja vide plamenove u nekoliko prozorana spratu. Od dima i jutarnje magle,vazduh beše mutan, uskovitlana crna ibela izmaglica. Angi i ostali strelcioprezno su se približavali da boljepronađu mete.

A onda Lakrdijaši pokuljaše izkonaka kao besni mravi. DvaIbenežanina istrčaše kroz vrata s visokodignutim čupavim smeđim štitovima, iza

njih dođe Dotrak s velikim zakrivljenimarakom i zvoncima u pletenici, a za njimtri volantiška najamnika prekrivenastrašnim tetovažama. Drugi su se penjalikroz prozore i skakali na zemlju. Arjavide kako jednog strela pogađa u grudi utrenutku kada je jednu nogu prebaciokroz prozor, i ču ga kako vrišti dok jepadao. Dim je postajao sve gušći.Strelice i strele letele su u oba pravca.Vati zastenja i pade, luk mu kliznu izruku. Kajl je pokušavao da napne jošjednu strelu kada ga čovek u crnomoklopu pogodi kopljem u trbuh. Ona čuuzvik lorda Berika. Iz jaraka i drvećapojuri ostatak njegove družine, sačelikom u rukama. Arja vide Lima, komeje jarki žuti plašt vijorio, kako gazi

čoveka koji je ubio Kajla. Toros i lordBerik bili su svugde, mačevi su im bilivatreni kovitlaci. Crveni sveštenik jemlatio po jednom kožnom štitu sve dokse nije rasprsnuo, a njegov konj kopitomudario čoveka u lice. Jedan Dotrakzaurla i jurnu na Gospodara munja, iplameni mač skoči da dočeka njegovarak. Sečiva se poljubiše i odbiše iponovo poljubiše. Onda se Dotrakovakosa zapali, a već sledećeg trena bio jemrtav. Ona primeti i Neda kako se boripored Gospodara munja. To jenepravda, on je samo malo stariji odmene, trebalo je i mene da puste da seborim.

Bitka ne potraja dugo. Hrabri drugarikoji su još stajali ubrzo su izginuli ili

bacili mačeve. Dva Dotraka su uspelada se domognu konja i pobegnu, alisamo zato što ih je lord Berik pustio.„Nek odnesu vest nazad u Harendvor“,reče on, s plamenim mačem u ruci.„Tako će Gospodar pijavica i njegovJarac imati još koju neprospavanu noć.“

Talični Džek, Harvin i Merit odMesecgrada uđoše u zapaljeni konak upotrazi za zarobljenicima. Izađoše izdima i vatre koji tren kasnije saosmoricom smeđe braće, od kojih jejedan bio tako slab da je Merit morao daga nosi preko ramena. S njima je bio iobrednik, proćelav čovek širokih pleća,ali je preko zelene odore nosio crnuverižnjaču. „Našli smo ga kako se krijeiza podrumskog stepeništa“, reče Džek

kroz kašalj.Toros se osmehnu kada ga vide. „Ti

si At.“„Obrednik At. Božji čovek.“„Koji bi to bog želeo nekoga kao što

si ti?“ - zareža Lim.„Grešan sam“, zakuka obrednik.

„Znam to, znam. Oprosti mi Oče. O,veliki sam grešnik.“

Arja se priseti Obrednika Ata izvremena provedenog u Harendvoru.Segvel Luda je pričao za njega da jeuvek plakao i molio za oprost nakon štobi ubio najnovijeg dečaka. Ponekad ječak terao ostale Lakrdijaše da ga bičuju.Oni su svi mislili da je to mnogosmešno.

Lord Berik vrati mač u korice,

ugasivši plamen. „Prekratite mukesamrtnicima, a ostale svežite da bismoim sudili“, naredi on, i to bi učinjeno.

Suđenja behu brza. Razni odmetnicibi istupili da navedu nedela Hrabrihdrugara; opljačkane varoši i sela,spaljenu letinu, žene silovane i pobijene,ljude osakaćene i mučene. Nekolicina jegovorila o dečacima koje je ObrednikAt odneo. Obrednik je sve vreme plakaoi molio se. „Molim se Ratniku za snagu,ali su me bogovi sazdali slabog.Smilujte se mojim slabostima. Dečaci,mili dečaci... nisam hteo da ihpovredim...“

Obrednik At se ubrzo zanjihao nagrani visokog bresta, s omčom okovrata, go kao od majke rođen. Ostali

Hrabri drugari su mu se uskoropridružili, jedan po jedan. Nekolicina seborila, ritajući se i otimajući dok su imstavljali omče. Jedan samostrelac jeneprekidno vikao: „Ја vojnik, ja vojnik“,s teškim mirskim naglaskom. Drugi jeponudio da odvede odmetnike doskrivenog zlata; treći im je rekao kako bibio odličan odmetnik. Sve su ih skinuli,vezali i obesili. Tom Sedamžica im jesvirao tugovanku na harfi, a Toros jemolio Gospodara svetla da im peče dušedo kraja vremena.

Lakrdijaško drvo, pomisli Arja dokih je gledala kako se njišu, bledih kožaobojenih u tamnocrveno požarom koji jebesneo u samotištu. Odjednom ihprekriše vrane. Čula ih je kako grakću

jedna na drugu, i pitala se šta kažu. Arjase Obrednika Ata nije toliko bojala kaoRordža i Grizača i nekih drugih koji sujoš bili u Harendvoru, ali joj je ipakbilo drago što je mrtav. Trebalo je daobese i Pseto, ili da mu odseku glavu.Odmetnici su mu umesto toga, na njenozgražanje, previli opečenu ruku, vratilimu mač i konja i oklop i oslobodili ga,koju milju dalje od šupljeg brda. Uzelisu mu samo zlato.

Konak se uskoro srušio uz urlik dimai vatre, pošto zidovi više nisu mogli dadrže teški krov od škriljaca. Osmoricasmeđe braće su to snuždeno posmatrala.Oni su bili jedini preostali, objasnio jenajstariji, koji je oko vrata nosio maligvozdeni čekić, da označi njegovu

posvećenost Kovaču. „Pre rata bilo nasje četiri i četrdeset, a ovo mesto jecvetalo. Imali smo bika i tuce kravamuzara, stotinu košnica, vinograd ivoćnjak jabuka. Ali kada su lavoviprošli ovuda, odneli su nam sve vino imleko i med, poklali krave i spalili namvinograd. Nakon toga... posetioce više nine brojim. Ovaj lažni obrednik je biosamo poslednji u nizu. Prošlo je jednočudovište... dali smo mu sve našesrebro, ali je on bio siguran da krijemozlato, tako da su nas njegovi ljudi ubijalijednog po jednog da bi Stari bratprogovorio.“

„Kako ste vas osmorica preživeli?“ -upita Angi Strelac.

„Stid me je“, reče starac. „То je moje

delo. Kada je na mene došao red daumrem, rekao sam im gde je zlatosakriveno.“

„Brate“, kaza Toros od Mira, „jedinoje sramota što im niste odmah rekli.“

Odmetnici su zanoćili u pivari krajrečice. Njihovi domaćini su imali zalihuhrane skrivenu ispod poda štale, tako dasu podelili jednostavnu večeru: ražanihleb, crni luk i vodnjikavu čorbu odkupusa, u kojoj se pomalo osećao beliluk. Arja je u svojoj zdeli našla komadmrkve, i znala je da ima sreće. Braćanisu pitala odmetnike za imena. Ipakznaju, pomisli Arja. Kako i ne bi? LordBerik je na grudima, štitu i plaštu imaomunju, a Toros je bio u svojoj crvenojodori, ili bar onome što je od nje ostalo.

Jedan brat, mlad iskušenik, bio jedovoljno smeo da kaže crvenomsvešteniku da se ne moli svom lažnombogu dokle god je pod njihovim krovom.„Jebeš to“, rekao je Lim Limunplašt.„On je i naš bog, a vi nam dugujete vašeproklete živote. A šta je kod njegalažno? Vaš Kovač možda može dapopravi slomljeni mač, ali može li daizleči slomljenog čoveka?“

„Dosta, Lime“, naredi lord Berik.„Pod njihovim krovom ćemo poštovatinjihova pravila.“

„Sunce neće prestati da sija akopreskočimo molitvu ili dve“, složi seToros blago. „Bar ja to znam.“

Lord Berik nije jeo. Arja ga nikadanije videla da jede, mada bi s vremena

na vreme popio čašu vina. Činilo se danikada ni ne spava. Zdravo oko bi mu sečesto sklopilo, kao od umora, ali kada bimu se neko obratio, ono bi se smestaotvorilo. Krajinski lord je još bioodeven u svoj otrcani crni plašt iulubljeni prsnik sa izgrebanom munjom.Čak je i spavao u tom prsniku. Mutnicrni čelik skrivao je strašnu ranu kojumu je Pseto zadao, isto kao što je debelivuneni šal skrivao tamni prsten okonjegovog vrata. Ali ništa nije skrivalonjegovu slomljenu glavu, svu ulubljenuna slepoočnici, niti crvenu jamu u kojojmu je nekada bilo oko, niti obriselobanje ispod kože lica.

Arja ga je oprezno posmatrala,prisećajući se svih priča koje je o njemu

čula u Harendvoru. Lord Berik kao da jeosetio njen strah. Okrenuo je glavu ipozvao je bliže. „Plašim li te, dete?“

„Ne.“ Ona zagrize usnu. „Samo... pa...mislila sam da te je Pseto ubio, ali... „

„Samo rana“, reče Lim Limunplašt.„Teška rana, da, ali ju je Toros zacelio.Od njega nema boljeg vidara.“

Lord Berik se zagleda u Lima; uzdravom oku bilo je čuđenja, ali upraznoj duplji samo tame „Nema boljegvidara“, složi se on umorno. „Lime,mislim da je krajnje vreme za promenustraže. Postaraj se za to, molim te.“

„Hoću, moj gospodaru.“ Limov velikižuti plašt zaigra za njim kada jeiskoračio u vetrovitu noć.

„Čak i hrabri ljudi ponekad požele da

budu slepi, onda kada se boje da vide“,kaza lord Berik kada Lim ode. „Torose,koliko si me puta do sada vratio?“

Crveni sveštenik obori glavu. „R’lorje taj koji te vraća, moj gospodaru.Gospodar svetlosti. Ja sam samonjegovo oruđe.“

„Koliko puta?“ - ponovi lord Berik.„Šest“, reče Toros nevoljko. „А svaki

put je sve teže. Postao si nesmotren, mojgospodaru. Zar je smrt toliko slatka?“

„Slatka? Ne, moj prijatelju. Nijeslatka.“

„Onda nemoj toliko da je prizivaš.Lord Tivin ne predvodi svoju vojsku izprvih redova. Kao ni lord Stanis. Bilo biti mudro da slediš njihov primer. Sedmasmrt bi mogla značiti kraj za nas

obojicu.“Lord Berik dodirnu mesto iznad levog

uha, gde mu je slepoočnica bilaulubljena. „Tu mi je ser Barton Krejkholudarcem malja slomio kacigu i glavu.“On odmota šal, otkrivši crnu modricukoja mu je okruživala vrat.

„Ovo je beleg koji je načinilamantikora kod Hitrih slapova. Uhvatio jejednog sirotog pčelara i njegovu ženu,pošto je mislio da su moji, i razglasio nasve strane da će ih obesiti ako mu se nepredam. Kada sam to uradio, ipak ih jeobesio, zajedno sa mnom.“ Zatim dižeprst do crvene jame u kojoj je nekadabilo oko. „Ovde mi je Planina gurnuobodež kroz vizir.“ Usne mu okrznuumorni osmejak. „Ovo je treći put kako

ginem od izdanaka kuće Klegani. Nekodrugi bi se na mom mestu većopametio...“

Bila je to šala, znala je Arja, ali seToros nije nasmejao. Stavio je šaku narame lorda Berika. „Najbolje je o tomene razmišljati.“

„Kako da razmišljam o nečemu čegase jedva i sećam? Nekada sam imaozamak u Krajinama, i postojala je jednadevojka kojoj sam obećao da ću je uzetiza ženu, ali danas ne bih mogao danađem taj zamak, niti da ti kažem kojejoj je boje bila kosa. Ko me je proizveou viteza, druže stari? Koja mi je bilaomiljena hrana? Sve je izbledelo.Ponekad mislim da sam rođen nakrvavoj travi u onom šumarku punom

pepela, s ukusom vatre u ustima i rupomu grudima. Da mi ti nisi majka, Torose?“

Arja se zagleda u mirskog sveštenika,čupavog i odevenog u ružičaste rite ikomade starog oklopa. Sive čekinjeprekrivale su mu obraze i kožu što mu jevisila ispod brade. Nije mnogo ličio načarobnjake iz priča Stare Nen, ali ipak...

„Možeš li da vratiš čoveka bezglave?“ - upita Arja. „Samo jednom, nešest puta. Možeš li?“

„Ја ne znam mađije, dete. Samomolitve. Tog prvog puta, lord je imaorupu u grudima i usta puna krvi, i znaosam da nema nade. Zato sam mu, kada sumu se sirote rastrgnute grudi smirile, daopoljubac našeg dobrog gospoda, da gapošaljem na put. Napunio sam usta

vatrom i dunuo plamenove u njega, nizgrlo u pluća i srce i dušu. To se zove.poslednji poljubac, i mnogo sam putavideo stare sveštenike kako ga pružajuGospodarevim slugama na samrti. I jasam ga pre toga sam dao jednom ili dvaputa, kao što svi sveštenici moraju. Alinikada ranije nisam osetio da mrtvacdrhti dok ga vatra ispunjava, niti videoda mu se oči otvaraju. Nisam ja bio tajkoji ga je digao, moja gospo. Bio je toGospodar. R’lor još nije završio s njim.Život je toplota, a toplota je vatra, avatra je Gospodareva, samoGospodareva i ničija drugo.“

Arja oseti kako joj na oči naviru suze.Toros je izgovorio mnogo reči, ali susve one značile samo ne, to je jasno

shvatila.„Tvoj otac je bio dobar čovek“, reče

lord Berik. „Harvin mi je mnogo pričaoo njemu. Zbog njega bih se rado odrekaotvoje otkupnine, ali nam je zlatoočajnički potrebno.“

Ona zagrize usnu. To je valjda istina.Znala je da je Psetovo zlato daoZelenobradom i Lovcu da kupe zalihejužno od Vijugavice. „Poslednja žetva jespaljena, ova je potopljena, a zima ćenam uskoro stići“, čula ga je kako govorikada se s njima opraštao. „Kmetovimatrebaju žito i seme, a nama trebajuoružje i konji. Previše mojih ljudi jašerage, kljusad i mazge protiv dušmana nabesnim atovima i ratnim konjima.“

Arja međutim nije znala koliko će

Rob da plati za nju. On je sada kralj, nedečak koga je ostavila u Zimovrelu, saotopljenim snegom u kosi. A da zna štaje sve uradila, da zna za konjušara istražara u Harendvoru i sve... „Šta akomoj brat ne bude hteo da me otkupi?“

„Odakle ti takva pomisao?“ - upitalord Berik.

„Ра“, reče Arja, „kosa mi je svačupava, nokti prljavi, a stopala tvrda.“Roba za to verovatno ne bi bilo briga,ali njenu majku bi. Ledi Kejtlin je uvekhtela da ona bude kao Sansa, da peva ipleše i veze i pazi na lepo ponašanje. Nasamu tu pomisao, Arja pokuša daraščešlja kosu prstima, ali je ona bilatako ućebana i upetljana da je uspelasamo da iščupa pokoju vlas. „Uništila

sam onu haljinu koju mi je dala lediSmolvud, a ne umem ni da vezem.“Zagrize usnu. „Mislim, ne umem dobroda vezem. Obrednica Mordejna jegovorila da imam ruke kovača.“

Džendri se nasmeja. „Тe mekestvarčice?“ - viknu. „Čekić ne bi moglani da digneš.“

„Mogla bih da hoću!“ - odgovori muona besno.

Toros se osmehnu. „Tvoj brat ćeplatiti, dete. Nemoj da brineš.“

„Da, ali šta ako ne plati?“ - bila jeona uporna.

Lord Berik uzdahnu. „Onda ću teprivremeno poslati ledi Smolvud, ilimožda u moj zamak Crnobran. Ipak,siguran sam da to neće biti neophodno.

Nemam moći da ti vratim oca, ništa višeod Torosa, ali bar mogu da se postaramda se bezbedno vratiš u majčinonaručje.“

„Kuneš se?“ - upita ga ona. I Joren jeobećao da će je vratiti kući, ali jeumesto toga izgubio glavu.

„Svojom čašću viteza“, reče joj lordsvečano.

Kiša je padala kada se Lim vratio upivaru, mrmljajući kletve dok mu sevoda slivala sa žutog plašta i stvaralabarice na podu. Angi i Talični Džeksedeli su kraj vrata i bacali kocke, alikoju god igru da su igrali, jednooki Džekbi neprestano gubio. Tom Sedamžica jezamenio žicu na harfi i otpevao„Majčine suze“, „Kad je Vilamova žena

pokisnula“, „Lord Hart izjaha u kišnidan“, a onda i „Kiše nad Kastamirom“.

Ko si pa ti da - gordi lord reče -ničce pred tobom padnem?Tek mačka bedna u tuđem ruhu,toliko barem znadem.Kakvo god ruho lav da ponese,još pandže ima lavlje,moje su jošte duge i oštre,od tvojih ništa manje.Tako besedi, tako besedikastamirski vlastelin,ali sad mu kiša nad dvorom ronisamotnim, opustelim,da, sad mu kiša nad dvorom roni,

samotnim, opustelim. Napokon Tomu ponestade kišnih

pesama, pa odloži harfu. Tad je preostaosamo zvuk kiše koja je dobovala pokrovu pivare. Kockarska se igrazavršila, a Arja je stajala prvo na jednojnozi, pa na drugoj, dok je slušala Meritakako se žali da mu je s konja spalapotkovica.

„Mogao bih ja da ti ga potkujem“,oglasi se Džendri iznenada. „Bio samsamo šegrt, ali mi je majstor rekao da mije ruka stvorena da drži čekić. Umem dapotkivam konje, krpim verižnjače,ispravljam ulubljene oklope. Kladim seda bih mogao i mačeve da kujem.“

„Šta to hoćeš da kažeš, momče?“ -

upita Harvin.„Mogao bih da vam budem kovač.“

Džendri pade na koleno pred lordomBerikom. „Ako ćete da me primite, mojgospodaru, biću vam koristan. Praviosam alatke i noževe, a jednom samnapravio i kacigu, koja nije bila takološa. Jedan Planinin čovek mi ju je oteokada su nas zarobili.“ Arja zagrize usnu.I on hoće da me ostavi.

„Bilo bi ti bolje da služiš lorda Tulijau Brzorečju“, reče lord Berik. „Ne moguda ti platim za tvoj rad.“

„Niko mi nikada i nije plaćao. Trebami samo ognjište i nešto za jelo i mestogde ću da spavam. To mi je dovoljno,moj gospodaru.“

„Kovač je gotovo svugde dobro

došao. Vešt oružar još i više. Zašto biodabrao da ostaneš s nama?“

Arja vide kako se Džendrijevoglupavo lice sve namrštilo odrazmišljanja. „Tamo u šupljem brdu, onošto si rekao da ste vi svi ljudi kraljaRoberta, i braća, to mi se dopalo.Dopalo mi se što ste prvo sudili Psetu.Lord Bolton je ljude samo vešao ili imsekao glave, a lord Tivin i ser Ejmori subili isti. Radije bih da vama budemkovač.“

„Imamo mnogo oklopa koje trebapopraviti, moj gospodaru“, podseti Džeklorda Berika. „Većinu smo poskidali smrtvaca, i ima rupa na mestima gde jesmrt ušla.“

„Ti mora da si malouman, momče“,

kaza Lim. „Mi smo odmetnici.Niskorođeni ološ, većinom, osim našeglorda. Nemoj da misliš da će biti kao uTomovim pesmama. Nećeš krastipoljupce od princeza, niti jahati naturnirima u ukradenom oklopu. Ako namse pridružiš, završićeš s omčom okovrata, ili će ti se glava naći nataknuta nakolac iznad kapije nekog zamka.“

„Isto važi i za vas“, reče Džendri.„Jeste, tako je“, odvrati Talični Džek

veselo. „Vrane nas sve čekaju. Mojgospodaru, momak mi deluje sasvimhrabro, a nama treba ono što može danam pruži. Primi ga, kaže Džek.“

„I to brzo“, predloži Harvin krozsmeh, „pre nego što ga bunilo prođe arazum mu se vrati.“

Slabašan osmeh pređe preko usanalorda Berika. „Torose, moj mač.“

Ovog puta Gospodar munja nijezapalio sečivo, već ga je samo blagopoložio na Džendrijevo rame. „Džendri,kuneš li se pred bogovima i predljudima da ćeš braniti one koji ne mogusami da se brane, štititi sve žene i decu,slušati svoje vođe, svog sizerena i svogkralja, boriti se hrabro kada zatreba iraditi sve ostalo što se od tebe zatraži,koliko god to bilo teško ili ponižavajućeili opasno?“

„Kunem se, moj gospodaru.“Krajinski lord prebaci mač s desnog

ramena na levo, i reče: „Ustani, serDžendri, viteže od šupljeg brda, i budidobrodošao u naše bratstvo.“

Sa vrata se začu grub, promukaosmeh.

Kiša se slivala sa njega. Opečenaruka mu je bila umotana u lišće i platno ičvrsto vezana uz grudi grubim povezomod užeta, ali su starije opekotine koje sumu obeležile lice sijale crne i glatke usvetlosti njihove male vatre. „Pravišnove vitezove, Donderione?“ - zarežauljez. „Zbog toga bi trebalo da teponovo ubijem.“

Lord Berik ga hladno pogleda.„Nadao sam se da te više nećemo videti,Klegani. Kako si nas to pronašao?“

„Nije bilo teško. Digli ste dovoljnoprokletog dima da se vidi i uStarigradu.“

„Šta je s mojim stražarima?“

Kleganijeve usne se zgrčiše. „Onadva slepca? Možda sam ih obojicu ubio.Šta ćeš da uradiš ako je tako?“

Angi nape luk. Recka uradi isto. „Zartoliko želiš da umreš, Sendore?“ - upitaToros. „Mora da si lud ili pijan, čim sinas dovde dopratio.“

„Pijan od kiše? Niste mi ostavilidovoljno novca ni za čašu vina, kurvinisinovi.“

Angi zategnu strelu. „Mi smoodmetnici. Odmetnici kradu. Tako ti jeto u pesmama; ako lepo zamoliš, moždaće ti Tom i otpevati neku. Budi zahvalanšto te nismo ubili.“

„Samo pokušaj, Strelče. Ima da tiuzmem tobolac i da ti nabijem te tvojestrele u pegavo dupe.“

Angi nacilja, ali lord Berik diže rukupre nego što je stigao da odapne. „Zaštosi došao ovamo, Klegani?“

„Da uzmem ono što mi pripada.“„Tvoje zlato?“„Šta drugo? Sigurno nisam ovde da

bih se divio tvom licu, Donderione,veruj mi. Sada si ružniji od mene. Aizgleda da si postao i vitez pljačkaš.“

„Dao sam ti priznanicu za tvojezlato“, reče lord Berik mirno. „Obećanjeda će dug biti vraćen kada se rat završi.“

„Obrisao sam dupe tvojim papirom.Hoću zlato.“

„Nemamo ga. Poslao sam ga na jug saZelenobradim i Lovcem, da kupe žito iseme na drugoj obali Vijugavice.“

„Da bi nahranili sve one čija ste polja

spalili“, kaza Džendri.„Znači, to vam je sada priča?“

Sendor Klegani se ponovo nasmeja. „Тоsam isto i ja nameravao da s njimuradim. Da nahranim gomilu ružnihkmetova i njihov šugavi nakot.“

„Lažeš“, reče Džendri.„Dečko ima mnogo dugačak jezik.

Zašto veruješ njima, a ne meni? Da nijezbog mog lica?“ Klegani pogleda Arju.„I nju ćeš proizvesti u viteza,Donderione? Biće to prva osmogodišnjadevojčica vitez.“

„Meni je dvanaest godina“, slagaArja glasno, „i mogla bih da budemvitez da hoću. Mogla sam i tebe daubijem, samo da mi Lim nije uzeo nož.“Još bi se razbesnela kada bi se toga

setila.„Žali se Limu, nemoj meni. A onda

podvij rep i beži. Znaš šta psi radevukovima?“

„Sledeći put ima da te ubijem. Ubićui tvog brata!“

„Ne.“ Tamne oči mu se suziše. „Тоnećeš.“ Okrenu se nazad lordu Beriku.„Nego, da proglasiš i mog konja zaviteza. Nikada ne sere u dvorani i ne ritase više od drugih, tako da to zaslužuje.Osim ako i njega nećeš da ukradeš.“

„Najbolje da uzjašeš tog konja iodeš“, upozori ga Lim.

„Otići ću sa svojim zlatom. Vašvlastiti bog je rekao da sam nevin...“

„Gospodar svetla ti je dao tvojživot“, objavi Toros od Mira. „Nije te

proglasio za Belora Blagoslovenogponovo rođenog.“ Crveni sveštenikisuka mač, a Arja vide da su to uradili iDžek i Merit. Lord Berik je još držaosečivo kojim je proizveo Džendrija.Možda ga ovog puta ubiju.

Psetova usta se ponovo zgrčiše.„Niste ništa bolji od običnih lopova.“

Lim se nakostreši. „Tvoji lavljiprijatelji ujašu u neko selo, uzmu svuhranu i svaki novčić koji nađu, i to zovusakupljanjem zaliha. Vukovi takođe, pazašto onda ne bismo i mi? Niko te nijepokrao, psu. Samo smo te lišili zaliha.“

Sendor Klegani im pogleda lica,jedno po jedno, kao da pokušava da ihdobro upamti. Onda izađe natrag u tamui pljusak iz kojih je došao, bez ijedne

reči više. Odmetnici su čekali, pitajućise...

„Bolje da vidim šta je uradio s našimstražarima.“ Harvin oprezno virnu krozvrata pre nego što izađe, da bi proverione vreba li Pseto odmah napolju.

„Kako se taj prokleti gad uopštedokopao tolikog zlata?“ - reče LimLimunplašt da razbije napetost.

Angi slegnu ramenima. „Pobedio jena desničinom turniru. U KraljevojLuci.“ Strelac se iskezi. „I ja samosvojio prilično bogatstvo, ali sam ondaupoznao Densi, Džejdi i Alajaju. One sume naučile kakav je ukus pečenoglabuda, i kako je to kupati se u vinu saSenice.“

„Sve si spisko, je li tako?“ - nasmeja

se Harvin.„Nisam sve. Kupio sam ove čizme, i

ovaj odlični bodež.“„Trebalo je da kupiš nešto zemlje, i

da od jedne od tih cura s pečenimlabudovima napraviš poštenu ženu“,kaza Talični Džek. „Da gajiš krompir isinove.“

„Spasi me Ratniče! Kako bi to suludobilo, pretvoriti zlato u krompire.“

„Ја volim krompire“, reče Džekuvređeno. „Sad bi mi baš prijalo malopirea.“

Toros od Mira nije obraćao pažnju nanjihovo začikavanje. „Pseto nije izgubiosamo nekoliko vreća zlatnika“,razmišljao je naglas. „Izgubio je i svoggospodara i svoju štenaru. Ne može da

se vrati Lanisterima, Mladi vuk ganikada ne bi primio, a ne bi mu seobradovao ni njegov brat. Čini mi se daje to zlato bilo sve što je imao.“

„U majčinu“, reče Mlinar Vati. „Ondaima da opet dođe i pobije nas naspavanju, sigurno.“

„Ne.“ Lord Berik je vratio mač ukorice. „Sendor Klegani bi nas radopobio, ali ne na spavanju. Angi, sutra idina začelje sa Ćosavim Dikom. Akoprimetiš Kleganija da još njuška zanama, ubij mu konja.“

„То je dobar konj“, pobuni se Angi.„Jeste“, kaza Lim. „Prokletog jahača

bi trebalo da ubijemo. Taj konj bi namdobro došao.“

„Slažem se s Limom“, reče Recka.

„Daj da okitim psa s nekoliko strela, panas više neće uznemiravati.“

Lord Berik odmahnu glavom.„Klegani se pod šupljim brdom izborioza svoj život. Neću da mu ga ukradem.“

„Moj gospodar je mudar“, obrati seToros ostalima. „Braćo, suđenje borbomje svetinja. Čuli ste me kako tražim odR’lora da presudi, i videli ste kako muje vatreni prst prelomio mač lordaBerika baš kada je trebalo sve daokonča. Izgleda da Gospodar svetla jošnije završio sa Džofrijevim Psetom.“

Harvin se uskoro vrati u pivaru.„Pihtija spava ko zaklan, ali je živ izdrav.“

„Samo dok ga zgrabim“, reče Lim,„ima da mu otvorim novu rupu na

dupetu. Svi smo mogli da izginemo zbognjega.“

Te noći niko nije mirno spavao, poštosu znali da se Sendor Klegani šunja pomraku, negde u blizini. Arja se sklupčalakraj vatre, bilo joj je toplo i udobno, alisan joj ipak nije dolazio. Izvadila jenovčić koji joj je dao Džaken H’gar istegla ga u šaci dok je ležala ispodplašta. Osećala se snažno kada bi gadržala, prisećajući se kako je nekadabila duh Harendvora. Tada je mogla daubija šapatom.

Džaken je, međutim, otišao. Ostavioju je. I Pituljica me je ostavio, a uskoroće i Džendri. Lomi je poginuo, Joren jepoginuo, Sirio Forel je poginuo, čak je injen otac poginuo, a Džaken joj je dao

glupavi gvozdeni novčić i nestao.„Valar morgulis“, prošapta ona tiho,stegnuvši pesnicu tako snažno da joj serubovi novčića usekoše u dlan. „SerGregor, Dansen, Poliver, Srculence Raf.Golicač i Pseto. Ser Ilin, ser Merin,kralj Džofri, kraljica Sersei.“ Arjapokuša da zamisli kako bi izgledalimrtvi, ali joj je teško polazilo za rukomda prizove njihova lica. Pseto je moglada vidi, i njegovog brata Planinu, aDžofrijevo lice nikada neće zaboraviti,ni njegove majke... ali su Raf i Dansen iPoliver svi bledeli, pa čak i Golicač,čije je lice bilo tako obično.

San je napokon obuze, ali se u gluvodoba noći Arja ponovo probudi, svanaježena. Plamen beše zgasnuo u

žeravice. Madž je stajao kraj vrata, apred njima je šetkao još jedan stražar.Kiša je stala, i čula je zavijanje vukova.Tako su blizu, pomisli, i toliko ih ima.Zvučali su kao da su svuda oko štale, nadesetine njih, možda i stotine. Nadam seda će pojesti Pseto. Prisetila se onogašto je rekao, o vukovima i psima.

Kada je svanulo jutro, Obrednik At sei dalje njihao na drvetu, ali su smeđabraća po kiši ašovima kopala plitkegrobove za ostale mrtvace. Lord Berikim zahvali na prenoćištu i hrani, i dadeim vreću srebrnih jelenova kao pomoćza ponovnu izgradnju. Harvin, Lepi Luk,i Mlinar Vati odoše u izvidnicu, ali nenaiđoše ni na vukove ni na pse.

Dok je Arja pritezala kolan, Džendri

joj priđe da se izvini. Ona stavi nogu uuzengiju i skoči u sedlo da bi ga, zapromenu, gledala s visine. Mogao si dakuješ mačeve u Brzorečju, za mogbrata, pomisli, ali reče samo: „Šta menebriga što ti hoćeš da budeš neki glupaviodmetnički vitez, i da te na kraju obese.Ja ću biti u Brzorečju, otkupljena, sasvojim bratom.“ Tog dana srećom, nijepadala kiša, i za promenu su putovalibrže.

BRENKula je stajala na ostrvu, bliznakinja

joj se ocrtavala na mirnim plavimvodama. Kada bi vetar dunuo, talasići bise pokrenuli preko površine jezera,jureći jedan drugi kao dečaci u igri.Obala beše obrasla gustom hrastovomšumom, podnožja prekrivenog opalimžirom. Iza njih se nalazilo selo, ili barono što je od njega ostalo.

To beše prvo selo na koje su naišliotkako su se spustili iz brda. Mira jeotišla napred u izvidnicu kako biproverila da li se neko skriva uruševinama. Klizeći između hrastova ijabuka, s mrežom i kopljem u šaci,

prepala je tri crvena jelena, tako da su udugačkim skokovima nestali u žbunju.Leto ih vide i smesta se dade u poteru.Bren je posmatrao jezovuka kako juri, ina tren nije želeo ništa više nego dapromeni kožu i pojuri s njim, ali im jeMira mahala da nastave. Nevoljko, Brense okrenu od Leta i reče Hodoru dakrene napred, u selo. Džodžen je hodao snjima.

Bren je znao da se odatle pa sve doZida pružaju pašnjaci; neobrađena poljai niski zatalasani brežuljci, livade navisovima i ritovi u dolinama. Putovanjeće biti mnogo lakše nego u planinamakoje su prešli, ali je Miru uznemiriotoliki otvoreni prostor. „Osećam segolo“, priznala je. „Nemamo gde da se

sakrijemo.“„Kо drži ovu zemlju?“ - upitao je

Džodžen Brena.„Noćna straža“, odgovorio je. „Ovo

je Dar. Novi Dar, a severno od njega jeBrendonov Dar.“ Dobro je naučioistoriju od meštra Luvina. „BrendonZidar je dao prvih dvadeset i pet ligazemlje južno od zida crnoj braći. Zanjihovu... za njihovo izdržavanje iuživanje.“ Ponosio se time što je jošpamtio taj deo. „Neki meštri kažu da jeto bio neki drugi Brendon, a ne Zidar, alise svejedno zove Brendonov Dar.Hiljadama godina kasnije, kraljicaAlisana Dobra posetila je Zid na svomzmaju Srebrnokrilom, i bila jezadivljena hrabrošću Noćne straže, tako

da je naterala Starog kralja da imudvostruči zemlje na pedeset liga. A toje Novi Dar.“ On mahnu rukom. „Sveovo.“

Brenu je bilo jasno da u selu većodavno niko ne živi. Sve kuće behupropale. Čak i krčma. Na prvi pogled sevidelo da nikada nije ni bila nekaposebna krčma, ali sada od nje bešeostao samo kameni dimnjak i dvanapukla zida, među desetak jabuka.Jedna je čak rasla i iz središnjeprostorije, gde je sloj vlažnog smeđeglišća i trulih jabuka prekrivao tlo.Vazduh je bio zagušljiv od gadnog,slatkastog mirisa truleži. Mira nabodenekoliko jabuka svojim kopljem za žabe,pokušavajući da nađe neku još dobru za

jelo, ali su sve bile previše trule icrvljive.

Beše to mirno mesto, tiho i lepo zaoko, ali je Brena napuštena krčmanekako rastužila, a činilo se da i Hodoroseća isto. „Hodor?“ - reče on nekakozbunjeno. „Hodor? Hodor?“

„Ovo je dobra zemlja.“ Džodžen uzešaku crnice i protrlja je među prstima.„Selo, krčma, jaka utvrda na jezeru, sveove jabuke... ali gde su ljudi, Brene?Zašto su napustili ovakvo mesto?“

„Bojali su se divljana“, odgovoriBren. „Divljani dolaze preko Zida ilikroz planine da pljačkaju i kradu iotimaju žene. Ako te uhvate, od lobanjeti naprave pehar iz koga piju krv, pričalanam je Stara Nen. Noćna straža nije tako

snažna kao što je bila u Brendonovodoba ili u doba kraljice Alisane, tako dasve više njih uspeva da se probije.Mesta najbliža Zidu toliko su čestopljačkana da se narod odselio na jug, uplanine ili na zemlju Ambera, istočno odKraljevskog druma. I Velidžonov narodponekad pljačkaju, ali ne toliko kaoljude koji su nekada živeli u Daru.“

Džodžen Rid sporo okrenu glavu,osluškujući muziku koju je samo onmogao da čuje. „Ovde moramo danađemo zaklon. Nailazi oluja. Žestoka.“

Bren pogleda nebo. Bio je prelep ivedar jesenji dan, sunčan i gotovo topao,ali su se na zapadu skupljali crni oblaci,to je bila istina, i vetar kao da je jačao.„Krčma ima samo dva zida, a nema

krov“, pokaza on. „Trebalo bi da odemou utvrdu.“

„Hodor“, reče Hodor. Možda seslagao.

„Nemamo čamac, Brene.“ Mira prođekopljem kroz travu.

„Postoji nasip. Kameni nasip, skrivenispod vode. Možemo da pređemopeške.“ Oni bi mogli, naravno; on bimorao da jaše na Hodorovim leđima, aliće tako bar ostati suv.

Ridovi se zgledaše. „Kako znaš?“ -upita Džodžen. „Bio si ovde i ranije,moj prinče?“

„Nisam. Stara Nen mi je ispričala.Utvrda ima zlatno krunište, vidite?“ Onpokaza prstom ka jezeru. Na zupcima suse stvarno videli ostaci oljuštene zlatne

boje. „Kraljica Alisana je tu prenoćila,tako da su obojili zupce u zlatno, njoj učast.“

„Nasip?“ Džodžen je proučavaojezero. „Siguran si?“

„Siguran“, odgovori Bren.Mira mu lako nađe početak, jer je sad

znala šta treba da traži: kamenu stazu tristope široku, koja je vodila pravo ujezero. Ona ih pažljivo povede, korak pokorak, kopljem ispitujući kamenje predsobom. Videli su gde staza ponovoizranja i penje se iz vode na ostrvo, pazavija uz uske stepenice koje su vodiledo vrata utvrde.

Staza, stepenici i vrata su svi bili upravoj liniji, zbog čega su pomislili daće i nasip možda ići pravo, ali nije.

Ispod jezera je oštro skretao levo idesno, išao trećinu puta oko ostrva, azatim naglo okrenuo nazad. Zaokreti subili nenadani, i dugački put je značio dabi napadač na zamak dugo bio izloženstrelama iz kule. Skriveno kamenje je uzto bilo i sluzavo i klizavo; dva puta seHodor zamalo okliznuo i prepadnutoviknuo „НODOR!“ pre nego što jeuhvatio ravnotežu. Drugi put se Bren bašuplašio. Ako bi Hodor pao u reku s njimu korpi, Bren bi se verovatno udavio,posebno ako bi se ogromni konjušaruspaničio i zaboravio na njega, što muse ponekad dešavalo. Možda je trebaloda ostanemo u krčmi, ispod jabukovogdrveta, pomisli on, ali je tada već biloprekasno.

Srećom, trećeg puta nije bilo, a vodani na jednom mestu nije bila viša odHodorovog pojasa, mada su Ridovi biliu njoj do grudi. I tako se ubrzo nađošena ostrvu, i popeše se uz stepenice doutvrde. Vrata su još bila čvrsta, mada suse teške daske od hrastovine izvitoperiletokom godina, pa više nisu mogla sasvimda se zatvore. Mira ih širom otvori, izarđale gvozdene šarke prodornozaškripaše. Dovratak beše nizak.„Hodore, sagni se“, kaza Bren, i on to iuradi, ali ne dovoljno, tako da Brenudari glavu. „Boli!“ - požali se.

„Hodor“, reče Hodor, ispravivši se.Zatekoše se u mračnoj stražarskoj

sobi, jedva dovoljno velikoj za njihčetvoro. Stepenice uzidane u unutrašnji

zid kule vodile su nagore s njihove levestrane, a nadole s desne, iza gvozdenerešetke. Bren diže pogled i vide jošjednu rešetku iznad glave. Rupa zaprosipanje vrelog ulja. Bilo mu jedrago što tamo gore nema nikog da ihpolije.

Rešetke behu zaključane, ali su segvozdene šipke crvenele od rđe. Hodorzgrabi leva vrata i povuče, stenjući odnapora. Ništa se ne desi. On pokuša dagurne, ponovo bez uspeha. Prodrmusašipke, udari ih nogom, ramenom, pastade da udara šarke ogromnom šakomsve dok se vazduh ne ispuni trunima rđe,ali se gvozdena vrata nisu dala. Onakoja su vodila u podrum nisu bila ništapopustljivija. „Nema ulaza“, kaza Mira

slegnuvši ramenima.Rupa se nalazila odmah iznad

Brenove glave, pošto je sedeo u korpi naHodorovim leđima. On pruži ruke iuhvati šipke da ih isproba. Kada cimnu,rešetka ispade iz tavanice uz slap rđe iokrunjenog kamenja. „HODOR!“ - viknuHodor. Teška gvozdena rešetka udariBrena u glavu i pade nedaleko odDžodženovih stopala. Mira se nasmeja.„Pogledaj to, moj prinče“, reče ona,„snažniji si od Hodora.“ Bren pocrvene.

Pošto rešetke više nije bilo, Hodor jemogao da digne Miru i Džodžena krozrupu. Močvarci uhvatiše Brena za ruke ipovukoše ga za sobom. Najteže je bilopopeti Hodora. Bio je pretežak da bi gaRidovi digli kao što su digli Brena.

Napokon mu Bren kaza da nađe velikokamenje. Na ostrvu ga nije manjkalo, iHodor ga nagomila dovoljno visoko,tako da se uhvatio za ivice rupe i popeo.„Hodor“, srećno je dahtao, svima seširoko osmehujući.

Nađoše se u lavirintu malih ćelija,mračnih i praznih, ali je Mira istraživalasve dok nije pronašla put natrag dostepenica. Što su se više penjali svetloje postajalo jače; na trećem spratu jedebeli spoljni zid bio izbušenstrelnicama, četvrti je čak imao i praveprozore, a peti i poslednji je zapravobio jedna velika okrugla odaja sazasvođenim vratima na tri strane, koja suvodila na male balkone. Na četvrtojstrani je bio nužnik iznad odvoda za

kanalizaciju, koji je padao pravo dole ujezero.

Kada su stigli do krova, nebo se bilosasvim smračilo, a oblaci na zapadubehu crni. Vetar je snažno duvao, dizaoBrenov plašt i igrao se njim. „Hodor“,odgovori Hodor na tu buku.

Mira se okrenu oko sebe. „Osećam sekao div kada stojim ovako visoko iznadsveta.“

„Na Vratu ima drveća dvostrukovišeg od ove kule“, podseti je brat.

„Da, ali oko njega ima drugog drveća,jednako visokog“, reče Mira. „Svet sezbija oko Vrata, i nebo je mnogo manje.Ovde... osećaš li taj vetar, brate? Ipogledaj samo koliko je svet velik.“

To beše istina, s kule je pogled pucao

nadaleko. Južno su se dizali obronciplanina, i sivi i zeleni vrhovi iza njih.Talasaste ravnice Novog Dara pružalesu se u svim drugim pravcima, dokle godje pogled sezao. „Nadao sam se da ćemoodavde videti Zid“, reče Brenrazočarano. „Baš sam glup, mora da smojoš pedeset liga daleko.“ Osetio je umori hladnoću od samog spominjanja tolikogputa. „Džodžene, šta ćemo da radimokada stignemo do Zida? Moj stric jeuvek pričao koliko je on velik. Sedamstotina stopa visok, i u osnovi tolikodebeo da su kapije više nalik na tunelekroz led. Kako ćemo da prođemo kroznjega da bismo našli trooku vranu?“

„Čuo sam da po Zidu ima pustihzamkova“, odgovori Džodžen. „Tvrđava

koje je izgradila Noćna straža, ali kojesu sada napuštene. Možda ćemo moći daprođemo kroz neku od njih.“

Avetinjski zamkovi, tako ih je zvalaStara Nen. Meštar Luvin je jednomnaterao Brena da nauči imena svihutvrda uza Zid. To je bilo teško; ukupnoih je bilo devetnaest, mada ih je za svevreme postojanja najviše sedamnaestbilo odjednom nastanjeno. Na gozbi učast posete kralja Roberta Zimovrelu,Bren je izrecitovao imena za svog stricaBendžena, od istoka ka zapadu, a ondaod zapada ka istoku. Bendžen Stark senasmejao i rekao: „Znaš ih bolje odmene, Brene. Možda bi ti trebalo dabudeš prvi izvidnik. Ja ću ostati ovdeumesto tebe.“ To je, međutim, bilo pre

pada. Pre nego što se slomio. Kada seobogaljen probudio iz sna, njegov stricse već bio vratio u Crni zamak.

„Moj stric kaže da se kapije pečateledom i kamenom svaki put kada zamakmora biti napušten“, reče Bren.

„Onda ćemo morati da ih ponovootvorimo“, kaza Mira.

Brena od toga obuze nelagoda. „То nebismo smeli da radimo. Svašta može dauđe sa druge strane. Trebalo bi samo daodemo u Crni zamak i zatražimo odlorda zapovednika da nas pusti daprođemo.“

„Veličanstvo“, oglasi se Džodžen,„moramo da izbegnemo Crni zamak, kaošto smo izbegavali i Kraljevski drum.Tamo ima na stotine ljudi.“

„Ljudi Noćne straže“, reče Bren.„Oni su se zakleli da se ne mešaju uratove i tome slično.“

„Jeste“, odgovori Džodžen, „alidovoljan je samo jedan čovek spremanda pogazi svoju reč, i naša tajna možedopreti do gvozdenljudi ili Kopileta odBoltona. A nismo sigurni ni da li će nasStraža pustiti da prođemo. Mogu odlučitida nas zadrže, ili da nas vrate.“

„Ali moj otac je bio prijatelj Noćnestraže, a moj stric je prvi izvidnik. Onmožda zna gde živi trooka vrana. A iDžon je u Crnom zamku.“ Bren se nadaoda će ponovo videti Džona, a i njihovogstrica. Poslednja crna braća koja suposetila Zimovrel rekla su da jeBendžen Stark nestao u izvidnici, ali se

do sada sigurno vratio. „Kladim se daće nam Straža čak dati i konje“, nastavion.

„Tišina.“ Džodžen zakloni oči šakomi zagleda se prema zalazećem suncu.„Gledajte. Neko dolazi... jahač, čini mise. Vidite li ga?“

I Bren zakloni oči, ali je ipak moraoda zaškilji. Isprva nije video ništa, alimu onda neki pokret privuče pažnju.Prvo je pomislio da je to možda Leto,ali ne. Jahač. Bio je predaleko da bivideo bilo šta drugo.

„Hodor?“ Hodor takođe stavi šakuiznad očiju, ali je gledao u pogrešnompravcu. „Hodor?“

„Ne žuri mu se“, kaza Mira, „ali mise čini da ide ka selu.“

„Bolje da uđemo pre nego što nasvidi“, reče Džodžen.

„Leto je blizu sela“, pobuni se Bren.„Leto će se snaći“, obeća Mira. „То

je samo jedan čovek na umornomkonju.“

Prve krupne kapi počeše da prskajupo kamenu dok su se povlačili na nižisprat. U pravi čas; kiša je nedugo zatimzapljuštala svom snagom. Čuli su jekako šiba po površini jezera, čak i krozdebele zidove. Sedeli su na poduokrugle prazne odaje, a tama sezgušnjavala. ’Severni balkon gledao jeka napuštenom selu. Mira ispuzapotrbuške da virne preko jezera i vidišta se desilo s konjanikom. „Sklonio se uruševinama krčme“, reče im ona kada se

vrati. „Čini se da loži vatru u ognjištu.“„Kada bismo i mi imali vatru“,

uzdahnu Bren. „Hladno mi je. Video samda dole ima slomljenog nameštaja. Dakažem Hodoru da ga izlomi, pa da sezagrejemo?“

Hodoru se taj predlog dopao.„Hodor“, reče pun nade.

Džodžen odmahnu glavom. „Vatraznači dim. Dim iz ove kule će senadaleko videti.“

„Ako ima nekoga da ga vidi“, kazanjegova sestra.

„Onaj čovek je u selu.“„Jedan čovek.“„Jedan čovek je dovoljan da izda

Brena njegovim neprijateljima, ako jetakvog soja. Još imamo pola patke od

juče. Treba da jedemo i da seodmorimo. Ujutro će čovek nastavitisvojim putem, a i mi ćemo uraditi isto.“Džodžen je uspeo da prevlada; tako jeuvek bilo. Mira podeli patku na četiridela. Juče ju je uhvatila mrežom kada jeiznenađena pokušala da uzleti izmočvare. Hladna nije bila tako ukusnakao sveže pečena, pravo s ražnja, ali barnisu bili gladni. Bren i Mira su podelilibelo meso, dok je Džodžen pojeokarabatak. Hodor je progutao krilce ibatak, mrmljajući „Hodor“ i ližući masts prstiju nakon svakog zalogaja. NaBrena je bio red da priča priču, tako daim je ispričao o Brendonu Starku, onomekoga su zvali Brendon Brodograditelj, ikoji je otplovio iza Mora zalazećeg

sunca.Sumrak se spuštao kada su patka i

priča bili gotovi, a kiša nije jenjavala.Bren se pitao koliko je Leto dalekoodlutao, i da li je ulovio jelena.

Siva tama ispuni kulu, i polako pređeu mrak. Hodor se uzvrpolji, i nekovreme je hodao naokolo i obilaziozidove iznova i iznova, svaki put sezaustavljajući da pogleda niz nužnik, kaoda je zaboravio šta tamo ima. Džodženje stajao kraj severnog balkona, skrivenu senkama, gledajući u noć i kišu. Negdeseverno munja zapara nebo, na trenosvetlivši unutrašnjost kule. Hodorposkoči i prestrašeno kriknu. Brenodbroja do osam čekajući grom. Kada setresak začu, Hodor viknu: „Hodor!“

Nadam se da se Leto ne plaši,pomisli Bren. Pse u zimovrelskimštenarama je grmljavina uvek plašila,baš kao i Hodora. Treba da mu priđem,da ga smirim...

Munja ponovo sevnu, a ovog putagrom se začu kada Bren odbroja do šest.„Hodor!“ - viknu Hodor ponovo.„HODOR! HODOR!“ On zgrabi svojmač, kao da hoće da se bori protiv oluje.

Džodžen reče: „Tišina, Hodore.Brene, reci mu da ne viče. Miro, možešli da mu uzmeš taj mač?“

„Mogu da pokušam.“„Hodore, tišina“, kaza Bren. „Smiri

se. Dosta s glupim hodorisanjem. Sedi.“„Hodor?“ On poslušno dade mač

Miri, ali mu je lice bilo maska

zbunjenosti.Džodžen se vrati tami, i svi čuše kada

naglo udahnu vazduh. „Šta je?“ - upitaMira.

„Ljudi u selu.“„Onaj koga smo ranije videli?“„Drugi ljudi. Naoružani. Video sam

sekiru, a i koplja.“ Džodžen nikadaranije nije toliko zvučao kao dečak.„Video sam ih kada je sevnula munja,kako se kreću ispod krošnji.“

„Koliko ih je?“„Mnogo. Premnogo da izbrojim.“„Konjanici?“„Ne.“„Hodor.“ Hodor je zvučao uplašeno.

„Hodor. Hodor.“

I Bren poče da oseća strah, mada nijeto hteo da pokaže pred Mirom. „Šta akodođu ovamo?“

„Neće.“ Ona sede kraj njega. „Zaštobi?“

„Radi skloništa.“ Džodženov glasbeše mračan. „Osim ako oluja nepopusti. Miro, možeš da siđeš i stavišprečagu na vrata?“

„Ne mogu čak ni da ih zatvorim. Drvoje isuviše iskrivljeno. Neće moći daprođu kraj onih gvozdenih rešetaka.“

„Možda i hoće. Mogu da slome bravuili šarke. Ili da se popnu kroz rupu, istokao i mi.“

Munja preseče nebo, i Hodor zajeca.Onda se snažna grmljavina razleže nadjezerom. „HODOR!“ - zaurla on,

stavivši šake na uši i zateturavši seukrug kroz tamu. „HODOR! HODOR!HODOR!“

„NE!“ - odvrati Bren povikom.„NEMA HODORISANJA!“

Nije bilo pomoći. „HOOOODOR!“ -zapomagao je Hodor. Mira pokuša da gauhvati i smiri, ali je bio prejak. Odbacioju je od sebe lako kao da je slegnuoramenima. „HOOOOOODOOOOOOR!“- zaurla konjušar kada munja ponovoispuni nebo, a tada je čak i Džodženpovikao, vikao je na Brena i Miru da gaućutkaju.

„Tišina!“ - izgovori Bren piskavimuplašenim glasom, uzaludno hvatajućiHodorovu nogu u prolazu, pružajući se,pružajući.

Hodor se zatetura, pa zatvori usta.Sporo zavrte glavom, spusti se na pod isede prekrštenih nogu. Kada puče grom,izgledalo je gotovo kao da ga nije ničuo. Njih četvoro su sedeli u mračnojkuli, jedva se usuđujući da dišu.

„Brene, šta si to uradio?“ - prošaptaMira.

„Ništa.“ Bren odmahnu glavom. „Neznam.“ Ipak je znao. Pružio sam se kanjemu, kao što se pružam ka Letu. Nadelić trena je bio Hodor. To ga jeuplašilo.

„Na obali jezera se nešto dešava“,reče Džodžen. „Čini mi se da sam videočoveka kako pokazuje ka kuli.“

Neću se bojati. On je princ odZimovrela, sin Edarda Starka, još malo

pa odrastao čovek a priđe i varga, a neneko malo dete kao Rikon. Leto se ne bibojao. „Verovatno su to samo nekiAmberi“, kaza on. „Ili mogu biti Noti iliNoriji ili Flintovi koji su se spustili izplanina, ili čak braća iz Noćne straže.Nose li crne plaštove, Džodžene?“

„Noću su svi plaštovi crni,veličanstvo. A svetlost munje jeprekratko trajala da bih video šta nose.“

Mira je bila oprezna. „Ako su crnabraća, sigurno bi jahali konje, zar ne?“Bren se seti nečega drugog. „Svejednoje“, reče samopouzdano. „Nemogu danam priđu, čak i da hoće. Osim akonemaju čamac ili znaju za nasip.“

„Nasip!“ Mira razbaruši Brenu kosu ipoljubi ga u čelo. „Naš mili princ! U

pravu je, Džodžene, neće znati za nasip.Čak i da znaju, neće moći da ga pronađupo noći i kiši.“

„Ali noć neće trajati večno. Akoostanu do jutra...“ Džodžen ne završirečenicu. Posle nekoliko trenutakadodade: „Rasplamsavaju vatru koju jeprvi čovek upalio.“ Munja sevnu prekoneba, i svetlost ispuni kulu i ocrta ih sveu senkama. Hodor se ljuljao napred-nazad, pevušeći.

Bren u tom svetlom trenutku osetiLetov strah. Sklopi dva oka i otvoritreće, i koža dečaka skliznu s njegapoput plašta dok je ostavljao kulu zasobom...

...i zatekao se napolju na kiši. Šunjaose kroz žbunje dok je nebo pucalo i

tutnjalo nad njim. Miris trulih jabuka ivlažnog lišća gotovo je sasvim progutaomiris čoveka, ali je on ipak bio tu. Čuzveket i škripu tvrde kože, vide ljudekako se kreću podno krošnji. Čovek saštapom prođe pored njega, s kožomnavučenom preko glave, da bi bio slep igluv. Vuk ga široko zaobiđe, iza mokrogglogovog grma i ispod golih granajabuke. Čuo ih je kako govore, a ispodmirisa kiše i lišća i konja dopre oštricrveni miris straha...

DŽONZemlju su prekrivale borove iglice i

opalo lišće, zeleni i smeđi sag jošvlažan od nedavnih kiša. Šljapkao im jepod stopalima. Ogromni goli hrastovi,visoke stražarike i čete vojničkih borovaokruživali su ih sa svih strana. Na brduiznad njih bila je još jedna okrugla kuladrevna i prazna, obrasla u gustu zelenumahovinu gotovo do samog vrha. „Kо juje sagradio, svu tako od kamena?“ -upita ga Igrit. „Neki kralj?“

„Ne. Samo ljudi koji su tu nekadaživeli.“

„Šta im se desilo?“„Pomrli su ili su se odselili.“

Brendonov Dar je obrađivan hiljadamagodina, ali kako se Straža smanjivala,bilo je sve manje ruku da oru njive, gajepčele i sade voćnjake, tako da jedivljina povratila mnoga polja i kuće. UNovom Daru je nekad bilo sela i utvrdačiji su danci u robi i radu pomagali dase crna braća nahrane i odenu. Ali su isela sada mahom iščezla.

„Bili su budale kad su napustili takavzamak“, reče Igrit.

„То je samo kula stražara. Tu jenekada živeo neki neznatni lord, sporodicom i nekolicinom zakletih ljudi.Kada bi došli pljačkaši, zapalio bi vatruna krovu. Kule u Zimovrelu su tri putaviše od ove.“

Jasno se videlo da misli da on

preteruje.„Kako ljudi mogu tako visoko da

grade kada nema divova da dižukamenje?“

Po predanju, Brendonu Zidaru sudivovi stvarno pomogli da sazidaZimovrel, ali Džon nije hteo da jedodatno zbunjuje. „Ljudi mogu da grademnogo više od toga. U Starigradupostoji kula viša i od Zida.“ Bilo mu jejasno da mu ne veruje. Kada bih mogaoda joj pokažem Zimovrel... da joj damcvet iz staklenih bašta, da je ugostim uVelikoj dvorani i pokažem joj kamenekraljeve na njihovim prestolima. Moglibismo da se kupamo u vrelim izvorima,i da se volimo ispod drveta-srca doknas stari bogovi gledaju.

San beše lep... ali Zimovrel nikadaneće biti njegov da ga pokazuje. Pripadanjegovom bratu, Kralju na Severu. On jeSnežni, ne Stark. Kopile, verolomnik iizdajnik...

„Šta kažeš na to da se posle vratimoovamo i živimo u ovoj kuli“, reče ona.„Bi li to želeo, Džone Snežni? Posle?“

Posle. Reč je bila udarac koplja.Posle rata. Posle osvajanja. Kadadivljani probiju Zid...

Njegov gospodar otac je jednomgovorio o uzdizanju novih lordova injihovom naseljavanju u napuštenimutvrdama, da budu štit od divljana. Zaostvarenje tog nauma bilo bi potrebno dase Straža odrekne velikog dela Dara, alije njegov stric Bendžen smatrao da se

lord zapovednik može za to pridobiti,pod uslovom da novi gospodari plaćajuporeze Crnom zamku, a ne Zimovrelu.„То je, međutim, san za proleće“, rekaoje lord Edard. „Čak ni obećanje zemljeneće privući ljude na sever kad zimadolazi.“

Da je zima brže došla i prošla, i daje posle nje stiglo proleće, možda bihja bio odabran da držim neku od tihkula u ime svog oca. Lord Edard je,međutim, bio mrtav, a njegov bratBendžen beše nestao; štit o kome suzajedno sanjali nikada neće biti iskovan.„Ova zemlja pripada Straži“, reče Džon.

Nozdrve joj se besno raširiše. „Ovdeniko ne živi.“

„Vaši pljačkaši su ih rasterali.“

„Onda su bili kukavice. Ako su želelizemlju, trebalo je da ostanu i da sebore.“

„Možda im je borba dojadila. Moždaim je dojadilo da svake noći ojačavajuvrata i pitaju se hoće li ih ČegrtavaKošulja ili neko poput njega provaliti daim otme žene. Dojadilo im je da imkradu letinu, i svu vrednu imovinu.Lakše je odseliti se van domašajapljačkaša.“ Ali ako Zid padne, čitavSever će biti u domašaju pljačkaša.

„Ništa ti ne znaš, Džone Snežni. Kćerise otimaju, a ne žene. Vi kradete. Uzeliste čitav svet, i sagradili Zid da bistedržali slobodan narod po strani.“

„Stvarno?“ Ponekad bi Džonzaboravljao koliko je ona zapravo

divlja, a onda bi ga ona na to podsetila.„Kako se to desilo?“

„Bogovi su stvorili zemlju da bi jesvi ljudi delili. Samo, kada su došlikraljevi sa svojim krunama i čeličnimmačevima, uzeli su je svu za sebe. Mojedrveće, rekli su, ne smete da jedete tejabuke. Moj potok, ne smete u njemu dapecate. Moja šuma, ne smete da lovite.Moja zemlja, moja voda, moj zamak,moja kći, drži ruke podalje ili ću ti ihodseći, ali ako klekneš preda mnom,možda će ti i dati koju mrvicu. Zovetenas lopovima, ali lopovi bar moraju dabudu hrabri i pametni i brzi. Klecavacmora samo da kleči.“

„Harma i Vreća Kostiju nisu dolazilida pljačkaju ribu i jabuke. Oni kradu

mačeve i sekire. Začin, svilu i krzno.Grabe i poslednji novčić i prsten i peharkoji nađu, burad s vinom u leto i burad sgovedinom u zimu, a u svako dobaotimaju žene i nose ih s one straneZida.“

„Ра šta i ako je tako? Pre bih da meukrade neki snažan čovek nego da meotac da nekom slabiću.“

„То sada kažeš, ali otkud znaš? Štaako bi te ukrao neko ko ti se gadi?“

„Morao bi da bude brz i lukav ihrabar da ukrade mene. Znači, sinovi bimu takođe bili snažni i pametni. Zašto bimi takav čovek bio gadan?“

„Možda se nikada ne kupa, pa smrdikao medved.“

„Onda bih ga gurnula u potok ili

polila vedrom vode. Muškarci ionako netreba da mirišu kao cveće.“

„Šta fali cveću?“„Za neku pčelu, ništa. Za krevet, ja

hoću nešto ovakvo.“ Igrit pruži ruku daga uhvati za prepone.

Džon joj uhvati članak. „Šta akočovek koji te otme previše pije?“ - bioje uporan. „Šta ako je surov iliokrutan?“ Stegnuo je ruku da bi naglasiosvoje reči. „Šta ako je jači od tebe, ivoli da te bije do krvi?“

„Presekla bih mu grkljan na spavanju.Ništa ti ne znaš, Džone Snežni.“ Igrit seizvi kao jegulja, i otrgnu se od njega.

Jedno znam. Znam da si divljanka dosrži. Ponekad je to bilo lako zaboraviti,kada su se zajedno smejali, ili ljubili.

Ali bi onda jedno od njih dvoje neštoreklo, ili nešto uradilo, i on bi seiznenada setio zida što deli njihovesvetove.

„Čovek može da bude vlasnik ženi, ilida bude vlasnik nožu“, reče mu Igrit,„ali ne može da bude vlasnik oboma.Sve žene to nauče od svojih majki joškao devojčice.“ Prkosno diže bradu, paprotrese svoju gustu riđu kosu. „А ljudine mogu da budu vlasnici zemlje ništaviše nego što mogu da budu vlasnicimora ili neba. Vi klecavci mislite damožete, ali Mens će vas naučiti dagrešite.“

Bilo je to hrabro hvalisanje, ali ješuplje odzvanjalo. Džon se osvrnu daproveri da magnar nije u blizini. Erok,

Veliki Čir i Konopljani Den hodali su nakorak-dva iza njih, ali nisu obraćalipažnju. Veliki Čir se žalio kako ga bolistražnjica. „Igrit“, reče on tiho. „Mensne može da pobedi u ovom ratu.“

„Može!“ - bila je uporna ona. „Ništati ne znaš, Džone Snežni. Nikada nisivideo kako se slobodni narod bori!“

Divljani su se borili kao junaci ilikao demoni, u zavisnosti od toga s kimbi pričao, ali se na kraju sve ipaksvodilo na isto. U bitkama su sumanutohrabri, svako traži samo ličnu slavu.„Ne sumnjam da ste svi veoma hrabri,ali kada dođe do bitke, disciplina uveknadjačava smelost. Na kraju će Menspropasti kao što su propali svi Kraljevis one strane Zida pre njega. A kada se to

desi, izginućete. Svi vi.“Igrit je izgledala tako besno da mu se

učinilo kako će ga udariti. „Svi mi“,reče ona. „Ti takođe. Više nisi vrana,Džone Snežni. Ja sam se zaklela da nisi,tako da ti je bolje da ne budeš.“ Onda gagurnu uz jedno deblo, i poljubi pravo uusta, bez zazora, usred povorke. Džon čuGriga Jarca kako je bodri. Neko drugi senasmeja. Uprkos svemu tome, on uzvratipoljubac. Kada se konačno razdvojiše,Igrit je oblivalo rumenilo. „Ti si moj“,prošapta. „Moj, a ja sam tvoja. A akoćemo da ginemo, ginućemo. Svi ljudimoraju da umru, Džone Snežni. Ali ćemoprvo da živimo.“

„Da.“ Glas mu beše težak. „Prvoćemo da živimo.“ Na to se ona osmehnu,

otkrivši Džonu svoje krive zube, koje jeu međuvremenu nekako zavoleo.Divljanka do srži, pomisli ponovo, saosećajem mučnine duboko u stomaku.Stegnu prste svoje desnice, i zapita sešta bi Igrit uradila da zna kakve misli onu sebi krije. Da li bi ga izdala ako bi jeposadio i rekao joj da je on i dalje sinNeda Starka i čovek Noćne straže?Nadao se da ne bi, ali se nije usuđivaoda proba. Previše je života zavisilo odtoga da li će stići do Crnog zamka premagnara... pod uslovom da mu uspe dapobegne od divljana.

Spustili su se niz južnu stranu Zidakod Sivostraže, napuštene već dvestotine godina. Deo ogromnog kamenogstepeništa srušio se pre čitavog stoleća,

ali je ipak spuštanje bilo mnogo lakše oduspona. Odatle ih je Stir poveo duboko uDar da bi izbegli uobičajene patrole poZidu. Grig Jarac ih je vodio okonekoliko preostalih nastanjenih sela utim zemljama. Osim nekoliko raštrkanihkula koje su bole nebo poput kamenihprstiju, nisu videli tragove ljudi. Stupalisu kroz hladna i vlažna brda i vetroviteravnice, neprimećeni, neviđeni.

Ne smeš da ustukneš, šta god da odtebe zatraže, rekao je Polušaka. Jaši snjima, jedi s njima, bori se s njima,koliko god bilo potrebno. Prejahao jemnoge lige, a prepešačio još i više,delio je s njima hleb i so, kao što je saIgrit delio krzna, ali mu i dalje nisuverovali. Tenjani su ga držali nа oku i

danju i noću, tražeći i najmanji znakizdajstva. Nije mogao da pobegne, auskoro će biti prekasno.

Bori se s njima, rekao je Polušakapre nego što je svoj život predaoDugačkoj kandži... ali do toga još nijebilo došlo. Kada jednom prolijembratsku krv, propao sam. Tada ćuzauvek preći Zid, i neće mi bitipovratka.

Na kraju svakog dana magnar bi gapozvao i postavljao mu odsečna ioštroumna pitanja o Crnom zamku,njegovoj posadi i odbrani. Džon je lagaokoliko je smeo, i nekoliko puta odglumioneznanje, ali su ga slušali i Grig Jarac iErok, a oni su dovoljno znali, tako da jeDžon morao da bude pažljiv. Previše

očigledna laž bi ga odala.Međutim, istina je bila strašna. Crni

zamak nije imao odbrane sem samogZida. Nedostajale su mu čak i palisade izemljani nasipi. „Zamak“ nije bio ništaviše od zbijenih kula i utvrda, od kojihsu dve trećine bile potpuno zapuštene. Ašto se posade tiče, Matori Medved je uizvidnicu poveo dve stotine ljudi. Da lise iko vratio? Džon to nije znao. Uzamku je možda ostalo četiri stotine, alisu većinom to bili graditelji ikućeupravitelji, a ne izvidnici.

Tenjani su bili prekaljeni ratnici, idisciplinovaniji od običnih divljana;nema sumnje da ih je Mens zato iodabrao. Među braniocima Crnog zamkabiće i slepi meštar Emon i njegov napola

slepi kućeupravitelj Klidas, jednorukiDonal Noji, pijani obrednik Selador,Gluvi Dik Folard, kuvar Troprsti Hob,stari ser Vinton Staut, kao i Halder iŽabac i Pip i Albet i ostali momci kojisu nekada vežbali sa Džonom. Apredvodiće ih rumeni Bouen Marš,punački lord kućeupravitelj, koji je uMormontovom odsustvu postavljen zazapovednika odbrane. Žalobni Ed jeponekad zvao Marša „Matori Nar“, štomu je odgovaralo jednako kao što je„Matori Medved“ odgovaraloMormontu. „On ti je pravi čovek dabude u prvim redovima kada sesuočavaš s neprijateljem“, govorio biEd svojim uobičajenim mračnim glasom.„Prebrojaće ih sve do poslednjeg. On ti

je pravi majstor za brojanje, nema šta.“Ako Magnar iznenada napadne Crni

zamak, biće to krvav pokolj, dečake ćeiskasapiti u krevetima pre nego štobudu i svesni da su napadnuti. Džon jemorao da ih upozori, ali kako? Nikadaga nisu slali da izviđa ili lovi, niti mudozvoljavali da sam stražari. A bojao sei za Igrit. Nije mogao da je povede, aliako je ostavi, zar neće Magnar njukazniti zbog njegovog izdajstva? Dvasrca što tuku kao jedno...

Delili su iste kože za spavanje svakenoći, i on bi usnuo s njenom glavom nagrudima, a njena riđa kosa bi mugolicala bradu. Njen miris je postao deonjega. Njeni krivi zubi, njena dojka unjegovoj šaci, ukus njenih usta... bili su

njegova nada i njegov očaj. Mnoge noćije ležao uz Igrit pitajući se da li senjegov otac osećao jednako zbunjenokada je bio s njegovom majkom, ko godona da je bila. Igrit mi je postavilazamku, a Mens Rajder me je u njugurnuo.

Ono što je morao da uradi postajaloje sve teže sa svakim danom provedenimmeđu divljanima. Moraće da nađe nekinačin da izda te ljude, a kada to uradi,oni će izginuti. Nije želeo njihovoprijateljstvo, kao što nije želeo niIgritinu ljubav. A ipak... Tenjani sugovorili na starom jeziku, i retko su seobraćali Džonu, ali je sve bilo drugačijes Jarlovim ljudima, ljudima koji su sepopeli uza Zid. Džon ih je upoznavao, i

protiv svoje volje; suvi, hitri Erok iveseljak Grig Jarac, momci Kvort iBodžer, Konopljani Den, užar. Najgoriod svih je bio Del, mladić konjskog lica,Džonov vršnjak, koji je sanjalačkigovorio o nekoj divljanskoj devojci kojuje nameravao da otme. „Ona donosisreću, kao tvoja Igrit. Poljubila ju jevatra.“

Džon je morao da se ugrize za jezik.Nije hteo ništa da zna o Delovoj devojciili Bodžerovoj majci, mestu kraj mora izkoga je rodom bio Henk Kaciga, nitikako Grig čezne da poseti zelene ljudena Ostrvu lica, ili kako je jednomSakonogi pobegao na drvo odrazbesnelog losa. Nije želeo da sluša očiru na stražnjici Velikog Čira, koliko

piva Kamenpalac može da popije, nitikako je Kvorta mali brat preklinjao dane krene s Jarlom. Kvortu nije moglobiti više od četrnaest godina, mada većsebi beše oteo ženu, a ona je već čekaladete. „Možda će se roditi u nekomzamku“, hvalisao se momak. „Možda ćebiti rođeno u zamku kao lord!“ Bio jesasvim opčinjen „zamkovima“ koje suvideli, mada je pod njima podrazumevaokule motrilje.

Džon se pitao gde je Duh sada. Da lije otišao za Crni zamak, ili juri pošumama s nekim čoporom? Nije osećaojezovuka, čak ni u snovima. Činilo mu sekao da je deo njega odsečen. Bez obzirana to što je Igrit spavala kraj njega,činilo mu se da je sam. Nije hteo sam i

da umre.Tog popodneva su stabla počela da se

proređuju, i napredovali su na istokpreko blago zatalasane ravnice.Okruživale su ih do pojasa visoke trave,divlje žito se blago njihalo pod naletimavetra, ali je dan ipak uglavnom biotopao i vedar. U suton su, međutim, sazapada zapretili crni oblaci. Uskoro suprogutali narandžasto sunce, i Lenproreče da se sprema velika oluja.Njegova majka je bila šumska veštica,tako da se čitava družina slagala da onima dar da predskazuje vreme. „Ublizini ima jedno selo“, reče Grig Jaracmagnaru. „Dve milje, tri. Tamo bismomogli da se sklonimo.“ Stir se smestasložio.

Mrak beše uveliko pao, a oluja jebesnela kada su stigli. Selo se nalazilokraj jezera, i bilo je tako dugo napuštenoda se većina kuća srušila. Čak je i malakrčma od trupaca, koja je nekada sigurnoobradovala mnoge putnike, bila napolasrušena, i bez krova. Slab ćemo zaklonnaći ovde, pomisli Džon mračno. Kadagod bi munja sevnula, video je okruglukamenu kulu kako se diže sa ostrva ujezeru, ali bez čamaca nisu mogli da jojpriđu.

Erok i Del su se prišunjali napred daizvide ruševine, ali se Del odmah vratio.Stir je zaustavio povorku i poslaodesetak Tenjana da otkašu napred, skopljima u rukama. Tada je već i Džonprimetio plamsaj vatre kako dopire iz

krčme. Nismo sami. Strava se sklupča unjemu poput zmije. Ču njisku konja, azatim i viku. Jaši s njima, jedi s njima,bori se s njima, rekao je Korin.

Ali borba je već bila gotova. „Samojedan čovek“, reče Erok kada se vrati.„Neki starac s konjem.“

Magnar viknu naređenja na staromjeziku, i dvadesetak njegovih Tenjaninase rasporedi oko sela, dok drugi krenušeizmeđu kuća da provere da se niko drugine skriva među korovom i isprevrtanimkamenjem. Ostali se okupiše u krčmi bezkrova, gurkajući se za mesto bliže vatri.Slomljene grane koje je starac ložio kaoda su stvarale više dima nego toplote,ali je bilo kakva toplota prijala u takvojolujnoj i kišovitoj noći. Dva Tenjana su

bacila čoveka na zemlju, i preturala mupo stvarima. Treći mu je držao konja,dok su mu još trojica vadila stvari izbisaga.

Džon ode odatle. Peta čizme muzgnječi natrulu jabuku. Stir će ga ubiti.Magnar je to i rekao u Sivo straži; sviklecavci koje uhvate biće smestaubijeni, da ne bi digli uzbunu. Jaši snjima, jedi s njima, bori se s njima.Znači li to da mora nemo i bespomoćnoda stoji dok oni kolju starca?

Nedaleko od ruba sela, Džon naiđe najednog od stražara koje je Stir postavio.Tenjanin zareža nešto na Starom jeziku ipokaza kopljem nazad ka krčmi. Vraćajse tamo gde ti je mesto, pretpostaviDžon da mu je rečeno. Ali gde je moje

mesto?Krenu prema vodi, i otkri jedno

gotovo suvo mesto ispod naherenog zidaod pruća i blata jedne urušene kolibe. Tuga je Igrit zatekla kako sedi i zuri prekokišom šibane površine jezera. „Znamovo mesto“, kaza joj kada ona sedepored njega. „Та kula... pogledaj joj vrhkada sledeći put sevne munja, i reci mišta vidiš.“

„Dobro, ako hoćeš“, reče ona, aonda: „Neki Tenjani kažu da su čulizvuke iz kule. Viku, kažu.“

„Grmljavina.“„Oni kažu da je vika. Možda su

duhovi.“Utvrda je stvarno izgledala turobno i

ukleto, tako sama i crna, prkoseći oluji

na kamenom ostrvu dok je kiša šibalajezero oko nje. „Možemo da odemo ipogledamo“, predloži on. „Ionako smoveć mokri do gole kože.“

„Da plivamo? Po oluji?“ Ona senasmeja na samu pomisao. „Је li to nekitrik da bih se skinula, Džone Snežni?“

„Zar mi sada za to trebaju trikovi?“ -zadirkivao je on. „Ili možda ne umeš daplivaš?“ Džon je sam bio dobar plivač,pošto je tu veštinu naučio još kao dečak,u velikom šancu Zimovrela.

Igrit ga udari u rame. „Ništa ti neznaš, Džone Snežni. Ja sam ti napolariba.“

„Napola riba, napola divokoza,napola ždrebica... ti Igrit, imaš previšepolovina.“ On odmahnu glavom.

„Nećemo morati da plivamo ako je ovomesto ono koje mislim da jeste. Moglibismo peške da pređemo.“

Ona se povuče i odmeri ga. „Dahodamo po vodi? Kakvo je to južnjačkočarobnjaštvo?“

„Nije čarob...“ - poče on, kadačudovišno velika munja ubode iz neba idodirnu površinu jezera. Svet je na trenbio svetao kao u podne. Grmljavina bešetako glasna da Igrit kriknu i pokri uši.

„Jesi li pogledala?“ - upita Džon dokje zvuk zamirao, a noć ponovo postajalatamna. „Videla si?“

„Žuti su“, reče ona. „Jesi li na tomislio? Neki od onih uspravnihkamenova na vrhu su žuti.“

„То se zove krunište. Obojeno je

zlatnom bojom, pre mnogo godina. Ovoje Kraljičina kruna.“

Na sredini jezera, kulu je ponovoobgrlila tama, postala je mračan obris,jedva primetan. „Tu je nekada živelakraljica?“ - upita Igrit.

„Kraljica je tu prenoćila jednu noć.“Stara Nen mu je ispričala tu priču, ali jemeštar Luvin potvrdio njen najveći deo.„Alisana, žena kralja DžeherisaPomiritelja. Zovu ga Stari Kralj zato štoje toliko dugo vladao, ali je bio mladkada je zaseo na Gvozdeni presto. U tavremena, želeo je da proputuje čitavimsvojim kraljevstvom. Kada je došao uZimovrel, poveo je svoju kraljicu, šestzmajeva i pola svog dvora. Kralj jeimao da raspravlja važna pitanja sa

zaštitnikom Severa, i Alisani je bilodosadno, tako da je uzjahala svog zmajaSrebrnokrilog i odletela na sever da vidiZid. Između ostalih, zastala je i u ovomselu. Posle su kmetovi obojili vrh svojeutvrde da bi podsećao na zlatnu krunukoju je nosila kada je provela noć kodnjih.“

„Ја nikada nisam videla zmaja.“„Niko nije. Poslednji zmajevi su

umrli pre stotinu ili više godina. Ali jeovo bilo pre toga.“

„Kraljica Alisana, kažeš?“„Dobra kraljica Alisana, tako su je

posle prozvali. I jedan zamak na Zidu jeprozvan po njoj. Kraljičine dveri. Prenjene posete su ga zvali Snežna kapija.“

„Da je bila tako dobra, srušila bi

Zid.“Ne, pomisli on. Zid štiti kraljevstvo.

Od Tuđina... a i od tebe i tvog soja,mila. „Imao sam jednog prijatelja koji jesanjao zmajeve. Kepeca. On mi jerekao...“

„DŽONE SNEŽNI!“ Jedan Tenjaninse pojavi iznad njih, namrgođen.„Magnar ’oće.“ Džon pomisli da je tomožda isti čovek koji ga je našao predpećinom one noći pre nego što su sepopeli uz Zid, ali nije bio siguran.Ustade. Igrit pođe s njim, na šta se Stiruvek mrgodio, ali kada bi god pokušaoda je otera, ona bi ga podsetila da jeslobodna žena, a ne klecavka. Dolazilaje i odlazila kako je njoj volja.

Zatekli su magnara kako stoji ispod

drveta koje je raslo iz poda zajedničkeodaje krčme. Zarobljenik je klečao predognjištem, okružen drvenim kopljima ibronzanim mačevima. Gledao je Džonakako prilazi, ali nije progovarao. Kišase slivala niz zidove i dobovala ponekoliko preostalih listova koji su sedržali za drvo, dok se dim vijugao svatre.

„On mora da umre“, reče magnar Stir.„Ubij ga, vrano.“

Starac nije rekao ni reč. Samo jegledao Džona kako stoji međudivljanina. Okružen kišom i dimom,osvetljen samo vatrom, nije mogao davidi da je Džon sav u crnom, sem plaštaod ovčje kože. Ili možda jeste?

Džon isuka Dugačku kandžu iz korica.

Kiša obli čelik, i oštrica potmulo blesnuna svetlosti vatre. Premala vatra da bičoveka koštala života. Sećao se šta jeKorin Polušaka rekao kada su ugledalivatru u Prevoju urlika. Ovde gore jevatra život, rekao im je, ali može biti ismrt. To je, međutim, bilo visoko uLeđenkandžama, u divljini bez zakona, sone strane Zida. Ovo je bio Dar, koji suštitili Noćna straža i sva moć Zimovrela.Trebalo bi da ovde čovek sme slobodnoda zapali vatru i da ne izgubi glavu zbogtoga.

„Zašto oklevaš?“ - upita Stir. „Ubijga, da završimo s tim.“

Čak ni tada sužanj nije progovorio.„Milost“, mogao je da kaže, ili: „Uzeliste mi konja, novac, hranu, ostavite mi

bar život“, ili: „Ne, molim vas, ništavam nažao nisam učinio“. Mogao je dakaže hiljadu stvari, ili da zaplače, ili dapriziva svoje bogove. Nikakve reči višenisu mogle da ga spasu. Možda je toznao. Zato je samo gledao Džona, snemom optužbom u očima.

Ne smeš ustuknuti šta god da od tebezatraže. Jaši s njima, jedi s njima, borise s njima... ali ovaj starac se nijeopirao. Samo nije imao sreće, i to jebilo sve. Ko je on bio, odakle jedolazio, kuda se zaputio na svom jadnomgrbavom konju... ništa od toga nije bilovažno.

On je star čovek, reče Džon sebi.Pedeset mu je godina, možda čak išezdeset. Poživeo je duži život od

mnogih. Tenjani će ga ionako ubiti,nijedna moja reč niti delo neće gaspasti. Dugačka kandža mu je u rucibila teža od olova, preteška da jedigne. Čovek je zurio u njega, očimavelikim i crnim kao bunari. Propašću ute oči i udaviću se. Magnar ga je takođegledao, mogao je jasno da oseti njegovonepoverenje. Čovek je već mrtav. Zar jebitno ako ga ubije moja ruka? Jedanudarac će to da obavi, brzo i čisto.Dugačka kandža beše iskovana odvalirijskog čelika. Kao i Led. Džon seprisetio još jednog ubijanja; dezertera nakolenima, otkotrljane glave, jarke krvina snegu... očevog mača, očevih reči,očevog lica...

„Hajde, Džone Snežni“, požurivala ga

je Igrit. „Moraš. Da dokažeš da nisivrana, već slobodan čovek.“

„Starca što je sedeo kraj vatre?“„I Orel je sedeo kraj vatre. Njega si

ubio bez oklevanja.“ Pogled koji mu jetada uputila bio je hladan. „I mene sihteo da ubiješ, ali si video da samžensko. I to na spavanju.“

„То je bilo drugačije. Bili stevojnici... stražari.“

„Jeste, a vi vrane niste hteli da budeteprimećeni. Kao ni mi sada. Potpuno jeisto. Ubij ga.“

On se okrenu ka starcu. „Ne.“Magnar se približi, visok, hladan i

opasan. „Ја kažem: da. Ja ovdenaređujem.“

„Naređuješ Tenjanima“, reče mu

Džon, „ne slobodnom narodu.“„Ne vidim ovde slobodne ljude.

Vidim vranu i vraninu ženu.“„Nisam ja vranina žena!“ Igrit isuka

nož iz kanija. Tri hitra koraka, i onacimnu starčevu glavu i prereza mu grlood uha do uha. Čak ni u smrti, čovek nijepustio ni glasa. Ništa ti ne znaš, DžoneSnežni!“ - viknu na njega, i baci mukrvavo sečivo pred noge.

Magnar reče nešto na Starom jeziku.Možda je naredio Tenjanima da ubijuDžona na mestu, ali on to nikada nijesaznao. Nebo sevnu, bleštava plavobelamunja udari u vrh kule na jezeru. Osetišemiris njenog besa, a kada se začugrmljavina, kao da se čitava noć zatrese.

A onda među njih skoči smrt.

Džon je od bleska munje bio napolaslep, ali ipak krajičkom oka ugledasenku u skoku pre nego što ču krik. PrviTenjanin je umro kao starac, krv mu jeprskala iz poderanog grla. Onda svetlanestade, i senka se okrenu, zareža, i jošjedan čovek pade u mrak. Bilo je kletvi,vike, bolnih krika. Džon vide VelikogČira kako se tetura unazad i ruši tričoveka iza sebe. Duh, pomisli on najedan ludi tren. Duh je preskočio Zid.Onda munja pretvori noć u dan, i on videvuka kako stoji na Delovim grudima, akrv mu kaplje iz čeljusti. Siv je. Siv.

Tama se spusti s tutnjem groma.Tenjani su boli kopljima, a vuk je jurioizmeđu njih. Starčeva kobila se prope,poludela od mirisa klanja, i zamahnu

kopitima. Dugačka kandža mu je još bilau šaci. Džon Snežni shvati da mu sebolja prilika nikada neće ukazati.

Prvog čoveka poseče dok se okretaoka vuku, gurnu drugog, zamahnu natrećeg. Kroz ludnicu ču nekoga kako gazove po imenu, ali nije mogao darazazna da li je to Igrit ili Magnar.Tenjanin koji se borio da obuzda konjanije ga ni video. Dugačka kandža bešekao pero laka. On udari čoveka po listu,i oseti kako čelik zagriza do kosti. Kadadivljanin pade, kobila se prope, aliDžon nekako uspe da je uhvati za grivulevom rukom, i skoči joj na leđa. Nečijašaka ga zgrabi za članak, i on zamahnunadole i vide Bodžerovo lice kako,nestaje u bujici krvi. Konj se prope i

ritnu se. Jedno kopito udari nekogTenjanina u čelo, uz mučan zvuk.

A onda su jurili. Džon nije pokušavaoda usmerava konja. Mogao je samo dase drži na njemu dok su leteli kroz blatoi kišu i grmljavinu. Vlažna trava mu ješibala lice, a kraj uha mu prolete jednokoplje. Ako se konj saplete i slominogu, stići će me i ubiti, pomisli on, alisu stari bogovi bili uz njega, i konj senije sapleo. Munja zadrhta preko crnognebeskog svoda, i grmljavina sezakotrlja preko ravnica. Vika i kricizamreše iza njega.

Mnogo časova kasnije, kiša stade.Džon se nađe sam, u moru visoke crnetrave. U desnoj butini ga je nešto dubokobolelo. Pogleda nadole, i iznenadi se

kada vide da mu iz nje štrči strela. Kadase to desilo? Uhvati je i povuče, ali jeglava bila zarivena duboko u meso, i bolkoji oseti beše neizdrživ. Pokuša dapomisli na ludnicu u krčmi, ali se sećaosamo zveri, vitke i sive i užasne. Bila jeprevelika za običnog vuka. Znači,jezovuk. Mora biti. Nikada nije videoživotinju koja se tako brzo kreće. KaoSivi vetar. .. Da se to Rob nije vratio naSever?

Džon odmahnu glavom. Nije imaoodgovora. Bilo je preteško misliti... ovuku, starcu, Igrit, o svemu tome...

Nespretno skliznu s kobilinih leđa.Ranjena noga mu popusti, i on jedvaobuzda krik. Ovo će biti strašnomučenje. Ipak, strelu je morao da izvadi,

a od čekanja to neće postati lakše. Džonstegnu šaku oko pera, duboko udahnu, igurnu strelu napred. Zastenja, ondaprokle. Toliko je bolelo da je morao das tane . Krvarim kao zaklana svinja,pomisli, ali tu ništa nije mogao da uradidok ne izvadi strelu. Namršti se i pokušaponovo... i ubrzo ponovo stade, sav setresući. Još jednom. Ovog puta vrisnu,ali kada je završio, glava strele ještrčala kroz prednji deo butine. Džonsmače krvave čakšire da bolje uhvati,zadrža suze, pa lagano izvuče strelu kroznogu. Kako je to uspeo a da se neonesvesti, nije mu bilo jasno.

Kasnije je ležao na zemlji, stežućisvoj ratni plen i ćutke krvareći, preslabda se pokrene. Posle nekog vremena

shvati da će iskrvariti na smrt ako neprisili sebe na pokret. Otpuzao je doplitkog potoka gde mu se kobilanapajala, oprao je butinu hladnomvodom i uvezao je trakom tkanineotkinutom s plašta. Oprao je i strelu,okrećući je u rukama. Da li su pera sivaili bela? Igrit je za svoje strele koristilasvetlosiva guščja pera. Da li me jegađala dok sam bežao? Džon za to nijemogao da je krivi. Pitao se da li jeciljala u njega ili u konja. Da je kobilapala, propao bi. „Sreća što mi je nogazaustavila strelu“, promrmlja.

Neko vreme se odmarao, pustivšikobilu da se napase. Nije dalekoodlutala. To je bilo dobro. Ranjen unogu, nikada je ne bi uhvatio. Jedva je

uspeo da ustane i da joj se popne naleđa. Kako mi je samo pošlo za rukomda je uzjašem u selu, bez sedla iuzengija, i s mačem u jednoj ruci? Jošjedno pitanje na koje nije imao odgovor.

Iz daljine dopre tiha grmljavina, alisu se nad njim oblaci tanjili. Džonpotraži Ledenog zmaja na nebu, a ondaokrenu kobilu u pravcu severa, ka Zidu iCrnom zamku. Kada obode starčevogkonja, namršti se od bola u butini. Idemkući, reče sebi. Ali ako je to istina, zaštose onda oseća tako prazno?

Jahao je do zore, a zvezde su ga sneba gledale poput očiju.

- KRAJ PRVOG DELA -

APENDIKS

KRALJEVI INJIHOVI

DVOROVI

KRALJ NAGVOZDENOM

PRESTOLU

DŽOFRI BARATEON , prvi svoga

imena, trinaestogodišnji dečak, starijisin kralja Roberta I Barateona i kraljiceSersei od kuće Lanistera,

njegova majka KRALJICA SERSEI,

kraljica namesnica i zaštitnica čitavogkraljevstva,

Serseini zakleti mačevi:SER OZFRID KETLBLEK, mlađi

brat ser Ozmunda Ketlbleka od Kraljevegarde,

SER OZNI KETLBLEK, najmlađibrat ser Ozmundov i ser Ozfridov,

njegova sestra PRINCEZAMIRSELA, devojčica od devet godina,štićenica princa Dorana Martela uSunčevom koplju,

njegov brat PRINC TOMEN,osmogodišnji dečak, naslednikGvozdenog prestola,

njegov deda TIVIN LANISTER,gospodar Livačke stene, zaštitnikZapada, kraljeva desna ruka,

njegovi stričevi i drugi rođaci poočevoj strani:

njegov stric STANIS BARATEON,pobunjeni gospodar Zmajkamena,samozvani kralj Stanis Prvi,

Stanisova kći ŠIRIN,jedanaestogodišnja devojčica,

njegov stric {RENLI BARATEON},pobunjeni gospodar Krajoluja, ubijenusred svoje vojske,

brat njegove bake SER ELDONESTERMONT,

ser Eldonov sin SER EMONESTERMONT,

ser Emonov sin SER ALINESTERMONT,

njegovi ujaci i drugi rođaci pomajčinoj strani,

njegov ujak SER DŽEJMILANISTER, zvani KRALJEUBICA,sužanj u Brzorečju,

njegov ujak TIRION LANISTER,zvani BAUK, kepec, ranjen u Bici naCrnobujici,

Tirionov štitonoša PODRIK PEJN,Tirionov kapetan garde SER BRON

OD CRNOBUJICE, bivši najamnik,Tirionova konkubina ŠAI, pratilja

vojnih logora, sada sobarica LoliseStoukvort,

brat njegovog dede SER KEVANLANISTER,

ser Kevanov sin SER LANSELLANISTER, bivši štitonoša kraljaRoberta, ranjen u Bici na Crnobujici, nasamrti,

brat njegovog dede {TIGETLANISTER}, umro od kuge,

Tigetov sin TIREK LANISTER,štitonoša, nestao u velikim nemirima,

Tirekova devojčica-supruga LEDIERMESANDA HEJFORD,

njegova nezakonita polubraća ipolusestre, kopilad kralja Roberta:

MIA KAMENA, trinaestogodišnjadevica, u službi lorda Nestora Rojsa odMesečeve kapije,

DŽENDRI, kovački šegrt, begunac urečnim zemljama, nesvestan svogporekla,

EDRIK OLUJNI, jedino priznatokopile kralja Roberta, štićenik svogstrica Stanisa na Zmajkamenu,

njegova Kraljeva garda:

SER DŽEJMI LANISTER, lordzapovednik,

SER MERIN TRENT,SER BELON SVON,SER OZMUND KETLBLEK,SER LORAS TIREL, Vitez od Cveća,SER ARIS OUKHART,njegovo Malo veće:LORD TIVIN LANISTER, kraljeva

desna ruka,SER KEVAN LANISTER, gospodar

zakona,LORD PETIR BELIŠ, zvani

MALOPRSTIĆ, gospodar kovnica,VARIS, evnuh, zvani PAUK,

gospodar šaptalica,LORD MEJS TIREL, gospodar

brodovlja,VELEMEŠTAR PISELI,njegovi dvorani i pratioci:SER ILIN PEJN, kraljeva pravda,

glavoseča,LORD HALIN PIROMANSER,

mudrac esnafa alhemičara,MESEČEV DEČAK, luda,ORMOND OD STARIGRADA,

kraljevski harfista i bard,DONTOS HOLARD, luda i pijanac,

nekada vitez zvani SER DONTOSCRVENI,

DŽALABAR KSO, princ od Dolinecrvenog cveta, izgnanik s Letnjih ostrva,

LEDI TANDA STOUKVORT,njena kći FALISA, udata za ser

Balmena Birča,njena kći LOLISA, trideset i četiri

leta stara, usedelica i slabog uma, trudnanakon silovanja,

njen lekar i savetnik MEŠTARFRENKEN,

LORD DŽAJLZ ROZBI, bolešljivstarac,

SER TALAD, darovit mladi vitez,LORD MOROS SLINT, štitonoša,

najstariji sin bivšeg zapovednikaGradske straže,

DŽOTOS SLINT, njegov mlađi brat,štitonoša,

DENOS SLINT, još mlađi, paž,SER BOROS BLUNT, bivši vitez

Kraljeve garde, kraljica Sersei gaotpustila zbog kukavičluka,

DŽOSMIN PEKLDON, štitonoša ijunak Bitke na Crnobujici,

SER FILIP FUT, proizveden ugospodara Krajina zbog srčanosti u Bicina Crnobujici,

SER LOTOR BRUN, prozvanLOTOR JABUKOŽDER, zbog svojihpodviga u Bici na Crnobujici,nekadašnji konjanik slobodnjak u službilorda Beliša,

Drugi lordovi i vitezovi u KraljevojLuci:

METIS ROUEN, gospodar Zlatogaja,PAKSTER REDVIN, gospodar

Senice,Blizanci lorda Pakstera SER HORAS

i SER HOBER, posprdno zvani UŽASNII SLINAVI,

vidar lorda Redvina MEŠTARBALABAR,

ARDRIJAN SELTIGAR, gospodarOstrva klešta,

LORD ALESANDER STEDMON,zvani SREBROLJUBAC,

SER BONIFER HESTI, zvaniDOBRI, čuveni vitez,

SER DONEL SVON, naslednikKamenglave,

SER RONET KONINGTON, zvaniCRVENI RONET, vitez od Grifonovoggnezda,

AUREJN MORSKI, kopile odPlavikraja,

SER DERMOT OD KIŠEGORE,čuveni vitez,

SER TIMON GREBIMAČ, čuveni

vitez,narod u Kraljevoj Luci:Gradska straža („Zlatni plaštovi“),{SER DŽEJSLIN BAJVOTER, zvani

GVOZDENŠAKA}, zapovednikGradske straže, ubili ga vlastiti ljudi uBici na Crnobujici,

SER ADAM MARBREND,zapovednik Gradske straže, naslednikser Džejslinov,

ČATAJA, vlasnica otmenog bordela,ALAJAJA, njena kći,DENSI, MAREI, DŽEJDI, Čatajine

devojke,TOBO MOT, majstor oružar,GVOZDENTRBUH, kovač,HARFISTA HAMIŠ, čuveni pevač,

KO LIO KEJNIS, tiroški pevač,BETANI LEPOPRSTA, pevačica,ALARIK OD EJSENA, pevač,

putovao po dalekom svetu,GALIJEON OD KAJA, pevač čuven

zbog dužine svojih pesama,SIMON SREBRNJEZIK, pevač. Na barjaku kralja Džofrija nalaze se

krunisani jelen Barateona, crn nazlatnom, i lanisterski lav, zlatan nagrimiznom, propeti.

KRALJ NASEVERU, KRALJ

TROZUPCA

ROB STARK, gospodar Zimovrela,

Kralj na Severu i kralj Trozupca,najstariji sin Edarda Starka, gospodaraZimovrela i ledi Kejtlin od kuće Tulija.

njegov jezovuk SIVI VETAR,

njegova majka LEDI KEJTLIN, odkuće Tulija, udovica lorda EdardaStarka,

njegova braća i sestre:njegova sestra PRINCEZA SANSA,

dvanaestogodišnja devica, talac uKraljevoj Luci,

Sansin jezovuk {Ledi}, ubijena uDerijevom zamku,

njegova sestra PRINCEZA ARJA,desetogodišnja devojčica, nestala,pretpostavlja se da je mrtva,

Arjin jezovuk Nimerija, nestala ublizini Trozupca,

njegov brat PRINC BRENDON,zvani BREN, naslednik Severa,devetogodišnji dečak, veruje se da jemrtav,

Brenov jezovuk LETO,Brenovi saputnici i zaštitnici:MIRA RID, šesnaestogodišnja

devica, kći lorda Haulanda Rida odSivotočke motrilje,

DŽODŽEN RID, njen brat, trinaestgodina,

HODOR, slaboumni konjušar, sedamstopa visok,

njegov brat PRINC RIKON, dečak odčetiri leta, veruje se da je mrtav,

Rikonov jezovuk ČUPAVKO,Rikonova saputnica i zaštitnica:OŠA, zarobljena divljanka koja je

služila kao sudopera u Zimovrelu,njegov polubrat DŽON SNEŽNI,

zakleti čovek Noćne straže,

Džonov jezovuk DUH,njegovi stričevi i tetke:stariji brat njegovog oca

{BRENDON STARK}, ubijen ponaređenju kralja Erisa II Targarjena,

sestra njegovog oca {LIJENASTARK}, umrla u planinama Dorne zavreme Robertove bune,

mlađi brat njegovog oca BENDŽENSTARK, čovek Noćne straže, nestao sone strane Zida,

njegovi ujaci, tetke i drugi rođaci pomajčinoj strani:

mlađa sestra njegove majke LIZAERIN, gospodarica Gnezda sokolovog iudovica lorda Džona Erina,

njen sin ROBERT ERIN, gospodarGnezda sokolovog,

mlađi brat njegove majke SEREDMUR TULI, naslednik Brzorečja,

brat njegovog dede SER BRINDENTULI, zvani CRNA RIBA,

njegovi zakleti mačevi i saborci:njegov štitonoša OLIVAR FREJ,SER VENDEL MENDERLI, drugi sin

gospodara Belih sidrišta,PATREK MALISTER, naslednik

Vodogleda,DEJSI MORMONT, najstarija kći

ledi Meg i naslednica Medveđeg ostrva,DŽON AMBER, zvani MALIDŽON,

naslednik Poslednjeg ognjišta,HALIS MOLEN, kapetan zimovrelske

garde,DONEL LOK, OVEN NORI, ROBIN

FLINT, severnjaci,njegovi lordovi vazali, kapetani i

zapovednici:(sa Robovom vojskom u Zapadnim

zemljama)SER BRINDEN TULI, CRNA RIBA,

zapovednik izvidnika i tragača,DŽON AMBER, zvani VELIDŽON,

zapovednik prethodnice,RIKARD KARSTARK, gospodar

Kardoma,GALBART GLOVER, gospodar

Čardaka šumskog,MEG MORMONT, gospa od

Medveđeg ostrva,{SER STEVRON FREJ}, najstariji

sin lorda Valdera Freja i naslednik

Blizanaca, poginuo kod Vologaza,najstariji sin ser Stevronov SER

RIMAN FREJ,ser Rimanov sin CRNI VALDER

FREJ,MARTIN REČNI, kopile lorda

Valdera Freja,(sa vojskom Ruza Boltona u

Harendvoru),RUZ BOLTON, gospodar Užasnika,SER ENIS FREJ, SER DŽARED

FREJ, SER HOSTIN FREJ, SERDANVEL FREJ

njihov nezakoniti polubrat RONELREČNI,

SER VILIS MENDERLI, naslednikBelih sidrišta,

SER KAJL KONDON, vitez unjegovoj službi,

RONEL STOUTVARGO HOUT od slobodnog grada

Kohora, kapetan najamničke čete,Hrabrih drugara,

njegov poručnik ARZVIK zvaniVERNI,

njegov poručnik OBREDNIK AT,TIMEON OD DORNE, RORDŽ,

IGO, DEBELI ZOLO, GRIZAČ, TOGDŽOT sa Ibena, PIG, TROPRSTI,njegovi ljudi, KIBURN, meštar bezlanca i povremeno nekromanser, njegovvidar,

(sa severnjačkom vojskom u pohoduna Senodol)

ROBET GLOVER, od Čardaka

šumskog,SER HELMAN TOLHART, od

Torenovog trga,HARION KARSTARK, jedini

preživeli sin lorda Rikarda Karstarka inaslednik Kardoma,

(na putu za Sever sa kostima lordaEdarda)

HALIS MOLEN, kapetan gardeZimovrela,

DŽEKS, KVENT, ŠAD, gardisti,njegovi lordovi vazali i kaštelani, na

Severu:VIMEN MENDERLI, gospodar Belih

sidrišta,HAULAND RID, gospodar Sivotočke

motrilje,

MORS AMBER, zvani VRANOJED,i HODER AMBER, zvaniKURVOLOVAC, stričevi VelidžonaAmbera, zajedno zapovednici odbranePoslednjeg ognjišta,

LIESA FLINT, gospodaricaUdovičinog bdenja,

ONDRU LOK, gospodar Starozamka,starac,

{KLEJ SERVIN}, gospodar Servina,četrnaestogodišnji momak, ubijen u bicikod Zimovrela,

njegova sestra DŽONELA SERVIN,devica od trideset i dva leta, sadaGospodarica od Servina,

{LEOBALD TOLHART}, mlađi bratser Helmanov, zapovednik odbraneTorenovog trga, ubijen u bici kod

Zimovrela,Leobaldova žena BERENA, od kuće

Hornvuda,Leobaldov sin BRENDON,

četrnaestogodišnji momak,Leobaldov sin BEREN,

desetogodišnji dečak,ser Helmanov sin {BENFRED}, ubili

ga gvozdenljudi na Kamenoj obali,ser Helmanova kći EDARA,

devetogodišnja devojčica, naslednicaTorenovog trga,

LEDI SIBELA, supruga RobetaGlovera, sužanj Aše Grejdžoj u Čardakušumskom,

Robetov sin GAVEN, trogodišnjak,zakoniti naslednik Čardaka šumskog,sužanj Aše Grejdžoj,

LARENS SNEŽNI, kopile lordaHornvuda i štićenik Galbarta Glovera,trinaestogodišnjak, sužanj Aše Grejdžoju Čardaku šumskom.

Barjak Kralja na Severu ostao je isti

kao što je bio hiljadama godina: sivijezovuk Starka od Zimovrela, u trkupreko ledenobelog polja.

KRALJ U USKOMMORU

STANIS BARATEON , prvi svog

imena, drugi sin lorda Stefona Barateonai ledi Kasane od kuće Estermonta, bivšigospodar Zmajkamena,

njegova žena KRALJICA SELISA od

kuće Florenta,ŠIRIN, njihova kći, devojčica od

jedanaest leta,ZAKRPA, njena maloumna luda,njegov nezakoniti bratanac EDRIK

OLUJNI, dvanaestogodišnji dečak,kopile kralja Roberta sa DelenomFlorent,

njegovi štitonoše DEVAN SIVORT iBRIJEN FARING,

njegovi dvorani i pratioci:LORD ALESTER FLORENT,

gospodar Bistrovodne utvrde kraljevadesna ruka, kraljičin stric,

SER AKSEL FLORENT, zapovednikodbrane Zmajkamena, vođa kraljičinihljudi, kraljičin stric,

LEDI MELISANDRA OD AŠAIJA,zvana CRVENA ŽENA, sveštenicaR’lora, Gospodara svetlosti i boga

plamena i senke,MEŠTAR PILOS, lekar, učitelj,

savetnik,SER DAVOS SIVORT, zvani VITEZ

OD PRAZILUKA, ponekad iKRATKORUKI, bivši krijumčar,

Davosova žena LEDI MARJA,stolareva kći,

njihovih sedam sinova:{DEJL}, nestao na Crnobujici,{ALARD}, nestao na Crnobujici,{MATOS}, nestao na Crnobujici,{MARIK}, nestao na Crnobujici,DEVAN, štitonoša kralja Stanisa,STANIS, devetogodišnji dečak,STEFON, šestogodišnji dečak,SALADOR SAN, iz slobodnog grada

Lisa, samozvani princ Uskog mora i lordCrnog zaliva, kapetan Valirjanina i flotegalija,

MEJZO MAR, evnuh u njegovojslužbi

KORANI SATMANTIS, kapetannjegove galije Šajalin ples,

„KAŠA“ i „JEGULJA“, tamničari,njegovi lordovi vazali,MONTERIS VELARION, gospodar

Plima i despot od Plavikraja,šestogodišnji dečak,

DURAM BAR EMON, gospodarOštrog rta, momak od petnaest leta,

SER DŽILBERT FARING,zapovednik odbrane Krajoluja,

LORD ELVUD MEDOUZ, ser

Džilbertov zamenik,MEŠTAR DŽARNI, savetnik i lekar

ser Džilbertov,LORD LAKOS ČITERING, zvani

MALI LAKOS, šesnaestogodišnjimladić,

LESTER MORIGEN, gospodarVraninog gnezda,

njegovi vitezovi i zakleti mačevi:SER LOMAS ESTERMONT, kraljev

ujak,njegov sin SER ENDRU

ESTERMONT,SER ROLAND OLUJNI, zvani

KOPILE OD NOĆNE PESME,nezakoniti sin pokojnog lorda BrijenaKerona,

SER PARMEN KREJN, zvani

PURPURNI PARMEN, sužanj uVisokom Sadu,

SER EREN FLORENT, mlađi bratkraljice Selise, sužanj u Visokom Sadu,

SER DŽERALD GOUER,SER TRISTON OD RABOŠBREGA,

nekada u službi lorda Gansera Sanglasa,LUIS, zvani PILJARICA,OMER BLEKBERI Kralj Stanis je za svoj barjak odabrao

vatreno srce Gospodara svetlosti;crveno srce okruženo narandžastimplamenovima na svetložutom polju. Usrcu je prikazan okrunjeni jelen kućeBarateona, crn.

KRALJICAPREKO MORA

DENERIS TARGARJEN, prva svog

imena, kalisi Dotraka, zvana DENERISOLUJROĐENA, NEIZGORELA,MAJKA ZMAJEVA, jedino preživelodete kralja Erisa II Targarjena, udovicakala Droga od Dotraka,

njeni mladi zmajevi

DROGON,VISERION,REGAL,njena Kraljičina garda:SER DŽORA MORMONT, bivši

gospodar Medveđeg ostrva, prognanzbog prodaje robova,

JOGO, ko i krvorodnik, bič,AGO, ko i krvorodnik, luk,RAKARO, ko i krvorodnik, arak,SNAŽNI BELVAS, evnuh i bivši rob

iz mirinskih arena,njegov ostareli štitonoša ARSTAN,

zvani BELOBRADI, čovek saVesterosa,

njene sluškinje:IRI, Dotrakinja, petnaest leta,

JIKI, Dotrakinja, četrnaest leta,GROLEO, kapetan velike koge

Baleriona, pentoški moreplovac u službiIlirija Mopatisa,

njena pokojna rodbina:{REGAR}, njen brat, princ od

Zmajkamena i naslednik Gvozdenogprestola, ubio ga kralj Robert naTrozupcu,

{RENIS}, Regarova kći s Elijom odDorne, ubijena tokom pada KraljeveLuke,

{EGON}, Regarov sin s Elijom odDorne, ubijen tokom pada KraljeveLuke,

{VISERIS}, njen brat, samozvanikralj Viseris, treći svog imena, zvaniKRALJ PROSJAK, u Ves Dotraku ga

ubio kal Drogo.{DROGO}, njen muž, veliki kal

Dotraka, nepobeđen u bici, umro odrane,

{REGO}, njen mrtvorođeni sin skalom Drogom, ubila ga u utrobi MiriMaz Dur,

njeni znani neprijatelji:KAL PONO, bivši ko Drogov,KAL JAKO, bivši ko Drogov,MAGO, njegov krvorodnik,NEUMIRUĆI OD KARTA, udruženje

volšebnika,PJAT PRI, volšebnik iz Karta,ŽALOSNI LJUDI, esnaf karćanskih

ubica,njeni nesigurni saveznici, bivši i

sadašnji:KSARO KSOAN DAKSOS,

trgovački princ iz Karta,KAITI, maskirana senkovezilja iz

Ašaija,ILIRIO MOPATIS, magister

Slobodnog grada Pentosa, posredovao unjenoj udaji za kala Droga,

u Astaporu:KRAZNIS MO NAKLOZ, bogati

trgovac robovima,njegova robinja MISANDEI,

desetogodišnja devojčica, detemiroljubivog naroda iz Nata,

GRAZDAN MO ALOR, stari trgovacrobovima, veoma bogat,

njegov rob KLION, kasapin i kuvar,

SIVI CRV, evnuh Neokaljanih,u Junkaiju:GRAZDAN MO ERAZ, izaslanik i

plemić,MIRO OD BRAVOSA, zvani

TITANOVO KOPILE, kapetan Drugihsinova, slobodne čete,

MRKI BEN PLAM, narednik uDrugim sinovima, najamnik sumnjivogporekla,

PRENDAL NA GEZN, giskarskinajamnik, kapetan Olujnih vrana,slobodne čete,

SALOR ĆELAVI, karćanskinajamnik, kapetan Olujnih vrana,

DARIO NAHARIS, živopisni tiroškinajamnik, kapetan Olujnih vrana,

u Mirinu:

OZNAK ZO PAL, gradski junak. Barjak Targarjena je barjak Egona

Osvajača, i dinastije koju je osnovao:troglavi zmaj, crven na crnom.

KRALJ OSTRVA ISEVERA

BELON GREJDŽOJ, deveti svoga

imena od Sivog kralja, samozvani kraljGvozdenih ostrva i Severa, kralj soli istena, sin bure, lord kosac od Hridi,

njegova žena LEDI ALANIS, od kuće

Harloua,njihova deca:

{RODRIK}, njihov najstariji sin,poginuo u Vodogledu za vremeGrejdžojeve bune,

{MERON}, njihov drugi sin, poginuokod Hridi za vreme Grejdžojeve bune,

AŠA, njihova kći, kapetan Crnogvetra i osvajač Čardaka šumskog,

TEON, njihov najmlađi sin, kapetanMorske kučke, i nakratko princ odZimovrela,

Teonov štitonoša VEKS HRIDNI,kopile polubrata lorda Botlija,gluvonemi dvanaestogodišnjak,

Teonova posada, ljudi sa Morskekučke:

ARZEN, MERON BOTLI zvaniRIBLJI BRK, STIG, GEVIN HARLOU,KADVIL,

njegova braća:JURON, zvani VRANOOKI, kapetan

Tišine, ozloglašeni odmetnik, gusar ipljačkaš,

VIKTARION, lord kapetan Gvozdeneflote, kapetan Gvozdene pobede,

ERON, zvani MOKRO KOSI,sveštenik Utopljenog boga,

njegovo domaćinstvo u Hridi:MEŠTAR VENDAMIR, lekar i

savetnik,HELIJA, domaćica zamka,njegovi ratnici i zakleti mačevi:DAGMER zvani BRAZDIBRADA,

kapetan Penopije,PLAVOZUBI, kapetan dugačkog

broda,

ALER, SKIT, veslači i ratnici,ANDRIK NEOSMEHNUTI, div od

čoveka,KARL, zvani DEVICA KARL, ćosav

ali smrtonosan,narod u Gospodluci,OTER ŠEPAVI, krčmar i svodnik,SIGRIN, brodograditelj,njegovi lordovi vazali,SAVANI BOTLI, gospodar

Gospodluke, na Hridi,LORD VINČ, od Gvozdenbrega, na

Hridi,STONHAUS, DRAM i

GUDBRADER od Starog Vika,LORD GUDBRADER, SPAR, LORD

MERLIN, i LORD FARVIND od

Velikog Vika,LORD HARLOU, od Harloua,VOLMARK, MIR, STOUNTRI i

KENING, od Harloua,ORKVUD i TONI od ORKMONTA,LORD BLEKTAJD od Crnoplime,LORD SOLTKLIF i LORD

SANDERLI od Slanostene.

DRUGE KUĆE,VELIKE I MALE

KUĆA ERINA

Erini su potomci kraljeva planina i

dola, jedne od najstarijih i najčistijihloza andalskog plemstva. Kuća Erina sepo izbijanju rata nije opredelila ni zajednog od suparnika, i prikupila je svojesnage da bi branila Gnezdo sokolovo iErinov dol. Simbol Erina su soko ipolumesec, beli, na nebeskoplavompolju. Reči Erina su Visoko kao čast.

ROBERT ERIN, gospodar Gnezdasokolovog, branilac Dola, zaštitnikIstoka, bolešljiv osmogodišnjak,

njegova mati LEDI LIZA, od kuće

Tulija, treća supruga i udovica {lordaDžona Erina}, sestra Kejtlin Stark.

njegovo domaćinstvo:MARILION, naočiti mladi pevač,

veoma omiljen kod ledi Lize,MEŠTAR KOLMON, savetnik, lekar

i učitelj,SER MARVIN BELMOR, kapetan

garde,MORD, brutalni tamničar,njegovi lordovi vazali, vitezovi i

pratioci:

LORD NESTOR ROJS, visokikućeupravitelj Dola, i zapovednikodbrane Mesečeve kapije, od mlađegogranka kuće Rojsa

sin lorda Nestora SER ALBAR,kći lorda Nestora MIRANDA,MIA KAMENA, kopile u njegovoj

službi, vanbračna kći kralja Roberta IBarateona,

LORD JON ROJS, zvani BRONZANIJON, gospodar Kamena runa, od starijegogranka kuće Rojsa, rođak lordaNestora,

najstariji sin lorda Jona SERANDAR,

drugi sin lorda Jona {SER ROBAR},vitez Dugine garde Renlija Barateona,ubio ga kod Krajoluja ser Loras Tirel,

najmlađi sin lorda Jona {SERVEJMAR}, čovek iz Noćne straže,nestao s one strane Zida,

SER LIN KORBREJ, udvarač lediLize,

MIČEL REDFORT, njegov štitonoša,LEDI ANJA VEJNVUD,najstariji sin i naslednik ledi Anje

SER MORTON, udvarač ledi Lize,drugi sin ledi Anje SER DONEL,

Vitez od Dveri,ION HANTER, gospodar Strelčevog

dvora, starac, udvarač ledi Lize.HORTON REDFORT, gospodar

Crvenkule.

KUĆAFLORENTA

Florenti od Bistrovode vazali su

Tirela, iako imaju jače pravo na VisokiSad, po krvnom srodstvu s kućomGardenera, starih kraljeva Hvata. Poizbijanju Rata pet kraljeva, lord AlesterFlorent se, sledeći Tirele, svrstao uzkralja Renlija, ali je njegov brat serAksel odabrao kralja Stanisa, koga je

godinama služio kao zapovednikodbrane Zmajkamena. Njihova bratanicaSelisa je bila i još je Stanisova kraljica.Kada je Renli ubijen kod Krajoluja,Florenti su prišli Stanisu sa svomsvojom silom, prvi od svih Renlijevihvazala. Simbol kuće Florenta je glavalisice u vencu cveća.

ALESTER FLORENT, gospodar

Bistrovode, njegova supruga LEDI MELARA, od

kuće Krejna,njihova deca:ALEKIN, naslednik Bistrovode,MELESA, udata za lorda Rendila

Tarlija,

REA, udata za lorda LejtonaHajtauera,

njegova braća i sestre:SER AKSEL, zapovednik odbrane

Zmajkamena,{SER RAJAM}, poginuo u padu s

konja,kći ser Rajama KRALJICA SELISA,

udata za kralja Stanisa Barateona,stariji sin i naslednik ser Rajama

{SER IMRI}, zapovednik flote StanisaBarateona na Crnobujici, nestao sGnevom,

mlađi sin ser Rajama SER EREN,sužanj u Visokom Sadu,

SER KOLIN,Ser Kolinova kći DELENA, udata za

SER HOSMANA NORKROSA,Delenin sin EDRIK OLUJNI, kopile

kralja Roberta, dvanaest godina star,Delenin sin ALESTER NORKROS,

osam godinaDelenin sin RENLI NORKROS,

dečačić od dve godine,Kolinov sin MEŠTAR OMER, u

službi u Starom hrastu,Kolinov sin MEREL, štitonoša na

Senici,njegova sestra RILENA, udata za ser

Ričarda Krejna.

KUĆA FREJA

Moćni, bogati i brojni, Freji su vazali

kuće Tulija, ali nisu uvek bili savesni uvršenju svojih dužnosti. Kada se RobertBarateon na Trozupcu sudario sRegarom Targarjenom, Freji su stigli tekpo završetku bitke, i od tada je lordHoster Tuli uvek zvao lorda Valdera:„Pokojni lord Frej.“ Za Valdera Freja setakođe kaže da je jedini lord u Sedamkraljevstava koji može da u boj izvede

vojsku sastavljenu isključivo odvlastitog potomstva.

Po izbijanju Rata pet kraljeva, RobStark je pridobio lorda Freja,obavezavši se na brak sa jednom odnjegovih kćeri ili unuka. Dva unukalorda Valdera poslana su da buduštićenici u Zimovrelu.

VALDER FREJ, gospodar Prelaza, od prve žene {LEDI PERE, od kuće

Rojsa}:{SER STEVRON}, njihov najstariji

sin, umro nakon Bitke kod Vologaza, ož.{Korenom Svon, umrlom od sušice},

Stevronov najstariji sin SER RIMEN,naslednik Blizanaca

Rimenov sin EDVIN, oženjen sDženis Hanter,

Edvinova kći VALDA,osmogodišnjakinja,

Rimenov sin VALDER, zvani CRNIVALDER,

Rimenov sin PETIR, zvani PETIRBUBULJICA, ož. Milendom Keron,

Petirova kći, PERA, petogodišnjadevojčica,

ož. {Džejn Liden, pala s konja ipoginula},

Stevronov sin EGON, maloumnikzvani ZVONCE,

Stevronova kći {MEGELA, umrla naporođaju}, ud. za ser Dafina Vensa,

Megelina kći MARIJANA, devica,

Megelin sin VALDER VENS,štitonoša,

Megelin sin PATREK VENS,ož. {Marselom Vejnvud, umrlom na

porođaju},Stevronov sin VOLTON, ož. Dijanom

Harding,Voltonov sin STEFON, zvani

SLATKI,Voltonova kći VALDA, zvana LEPA

VALDA,Voltonov sin BRIJEN, štitonoša,SER EMON, ož. Dženom od kuće

Lanistera,Emonov sin, SER KLIOS, ož. Džejn

Deri,Kliosov sin TIVIN,

jedanaestogodišnji štitonoša,Kliosov sin VILEM, paž u Jasenkraju,

devet godina,Emonov sin SER LIONEL, ož.

Melesom Krejkhol,Emonov sin TION, sužanj u

Brzorečju,Emonov sin VALDER, zvani

CRVENI VALDER,četrnaestogodišnjak, štitonoša uLivačkoj steni,

SER ENIS, ož. {Tijanom Vild,umrlom na porođaju},

Enisov sin EGON KRVOROĐENI,odmetnik,

Enisov sin REGAR, ož. DžejnBizberi,

Regarov sin ROBERT,

trinaestogodišnji dečak,Regarova kći VALDA,

desetogodišnjakinja, zvana BELAVALDA,

Regarov sin, DŽONOS, dečak osamgodina star,

PERIJANA, ud. za ser Leslina Haja,Perijanin sin SER HARIS HAJ,Harisov sin VALDER HAJ,

četvorogodišnji dečak,Perijanin sin SER DONEL HAJ,Perijanin sin ALIN HAJ, štitonoša,od druge žene {LEDI SIRENE, od

kuće Svona}:SER DŽARED, njihov najstariji sin,

ož. {Alisom Frej}Džaredov sin SER TITOS, ož. Zoi

Blejntri,Titosova kći ZIA, devica od četrnaest

leta,Titosov sin ZAKERI,

dvanaestogodišnjak, iskušenik ustarigradskom obredištu,

Džaredova kći KIRA, ud. za serGarsa Gudbruka,

Kirin sin VALDER GUDBRUK,devet godina,

Kirina kći DŽEJN GUDBRUK, šest,OBREDNIK LUSEON, u službi u

Velikom obredištu Beloro vomuKraljevoj Luci,

od treće žene {LEDI AMAREI odkuće Krejkhola}:

SER HOSTIN, njihov stariji sin, ož.Belenom Hovik,

Hostinov sin SER ARVUD, ož.Rijelom Rojs,

Arvudova kći RIJELA, devojčica odpet godina,

Arvudovi blizanci ANDROU i ALIN,tri godine stari,

LEDI LITENA, ud. za lorda LucijasaViprena,

Litenina kći ELIJANA, ud. za serDžona Vilda,

Elijanin sin RIKARD VILD, četirigodine,

Litenin sin SER DEJMON VIPREN,SIMOND, ož. Betarios od Bravosa,Simondov sin ALESANDER, pevač,Simondova kći ALIKS, devica od

sedamnaest leta,

Simondov sin BRADAMAR,desetogodišnji dečak, podiže ga naBravosu Oro Tendiris, tamošnji trgovac,

SER DANVEL, ož. Vinafreji Vent,{mnoštvo mrtvorođenčadi i

pobačaja},MERET, ož. Marijom Deri,Meretova kći AMEREJI, zvana AMI,

šesnaestogodišnja udovica, ud. za {SerPejta od Plavog kraka},

Meretova kći VALDA, zvanaDEBELA VALDA, devica od petnaestgodina, ud. za lorda Ruza Boltona,

Meretova kći MARIŠA, devica odtrinaest godina,

Meretov sin VALDER, zvani MALIVALDER, sedmogodišnjak, zarobljen uZimovrelu dok je bio štićenik ledi

Kejtlin Stark,{SER DŽEREMI, utopio se}, ož.

Karoleji Vejnvud,Džeremijev sin SENDOR,

dvanaestogodišnjak, štitonoša serDonela Vejnvuda,

Džeremijeva kći SINTEA, devojčicadevet godina stara, štićenica ledi AnjeVejnvud,

SER REJMUND, ož. Beoni Bizberi,Rejmundov sin ROBERT, šesnaest

godina star, učenik u Starigradskojcitadeli,

Rejmundov sin, MELVIN,petnaestogodišnjak, šegrt kod jednogalhemičara u Lisu,

Rejmundove bliznakinje, SERA iSARA, četrnaestogodišnje device,

Rejmundova kći SERSEI, šest godina,zvana PČELICA,

od četvrte žene {LEDI ALISE, odkuće Blekvuda}:

LOTAR, njihov najstariji sin, zvaniHROMI LOTAR, ož. Leonelom Leford,

Lotarova kći TISANA,sedmogodišnja devojčica,

Lotarova kći VALDA,četvorogodišnja devojčica,

Lotarova kći EMBERLEI,dvogodišnja devojčica,

SER DŽEMOS, ož. Saleji Pedž,Džemosov sin VALDER, zvani

VELIKI VALDER, osmogodišnji dečak,zarobljen u Zimovrelu dok je bioštićenik ledi Kejtlin Stark,

Džemosovi blizanci DIKON i

MATOS, pet godina stari,SER VALEN, ož. Silvom Pedž,Valenov sin HOSTER, dvanaest

godina, štitonoša ser Dejmona Pedža,Valenova kći MERIJANA, zvana

VESELA, jedanaestogodišnjakinja,LEDI MORJA, ud. za ser Flementa

Breksa,Morjin sin ROBERT BREKS, devet

godina star, poslan da odraste uLivačkoj steni kao paž,

Morjin sin VALDER BREKS,šestogodišnjak,

Morjin sin DŽON BREKS,trogodišnji dečačić,

TITA, zvana DEVICA TITA, devicaod dvadeset i devet leta,

od pete žene {LEDI SARJE od kućeVenta}:

bez potomstva,od šeste žene {LEDI BETANI od

kuće Rozbija}:SER PERVIN, njihov najstariji sin,SER BENFRI, ož. Džijanom Frej,

rođakom,Benfrijeva kći DELA, zvana GLUVA

DELA, trogođišnjakinja,Benfrijev sin OZMUND, dvogodišnji

dečak,MEŠTAR VILAMEN, u službi u

Strelčevom dvoru,OLIVAR, štitonoša Roba Starka,ROZLIN, devica od šesnaest leta,od sedme žene {LEDI ANARE od

kuće Faringa}ARVINA, četrnaestogodišnja devica,VENDEL, njihov najstariji sin,

trinaestogodišnjak, poslan da odraste uVodogledu kao paž,

KOLMAR, obećan Veri,jedanaestogodišnjak,

VALTIR, zvani TIR, desetogodišnjidečak,

ELMAR, bio veren s Arjom Stark,devetogodišnji dečak,

ŠIREI, devojčica šest godina stara,njegova osma žena LEDI DŽOJAS

od kuće Erenforda,do sada bez potomstva,vanbračna deca lorda Freja, od

mnogih majki,

VALDER REČNI, zvani KOPILEVALDER,

sin Valdera Kopileta SER EMONREČNI,

kći Valdera Kopileta VALDAREČNA,

MEŠTAR MELVIS, u službi uRozbiju,

DŽEJN REČNA, MARTIN REČNI,RIGER REČNI, RONEL REČNI,MELARA REČNA, i drugi.

KUĆALANISTERA

Lanisteri od Livačke stene stoje iza

pretenzija kralja Džofrija na Gvozdenipresto. Hvale se poreklom od LanaPametnog, legendarnog varalice iz Dobajunaka. Zlato Livačke stene i Zlatnogzuba načinilo je od njih najbogatiju odVelikih kuća. Simbol Lanistera je zlatnilav na grimiznom polju. Reči Lanistera

su Čuj moju riku! TIVIN LANISTER, gospodar

Livačke stene, zaštitnik Zapada, štitLanisgrada i kraljeva desna ruka,

njegov sin SER DŽEJMI, zvani

KRALJEUBICA, blizanac kraljiceSersei, lord zapovednik Kraljeve garde,zaštitnik Istoka, sužanj u Brzorečju,

njegova kći KRALJICA SERSEI,Džejmijeva bliznakinja, udovica kraljaRoberta I Barateona, kraljica namesnicasvog sina Džofrija,

njen sin KRALJ DŽOFRIBARATEON, momak od trinaest leta,

njena kći PRINCEZA MIRSELABARATEON, devetogodišnja

devojčica, štićenica princa DoranaMartela u Dorni,

njen sin PRINC TOMENBARATEON, osmogodišnji dečak,naslednik Gvozdenog prestola,

njegov sin kepec TIRION, zvaniBAUK, zvani POLUTAN, ranjen iunakažen na Crnobujici,

njegova braća i sestre:SER KEVAN, stariji od njegove

braće,ser Kevanova žena DORNA, od kuće

Svifta,njihov sin SER LANSEL, bivši

štitonoša kralja Roberta, ranjen i nasamrti,

njihov sin VILEM, Martinov blizanac,štitonoša, sužanj u Brzorečju,

njihov sin MARTIN, Vilemovblizanac, štitonoša, sužanj kod RobaStarka,

njihova kći DŽENEJI, dvogodišnjadevojčica,

DŽENA, njegova sestra, udata za serEmona Freja,

njihov sin SER KLIOS FREJ, sužanju Brzorečju,

njihov sin SER LIONEL,njihov sin TION FREJ, štitonoša,

sužanj u Brzorečju,njihov sin VALDER, zvani CRVENI

VALDER, štitonoša u Livačkoj steni,{SER TIGET}, njegov drugi brat,

umro od kuge,Tigetova udovica DARLISA, od kuće

Marbrenda,

njihov sin TIREK, kraljev štitonoša,nestao,

{DŽERION}, njegov najmlađi brat,nestao na moru,

Džerionova vanbračna kći DŽOJ,jedanaest godina,

njegovi rođaci:{SER STAFORD LANISTER}, brat

pokojne ledi Džoane, poginuo kodVologaza,

kćeri ser Staforda SERENA iMIRIJELA,

sin ser Stafordov SER DEJVEN,SER DEJMION LANISTER, ož. ledi

Sijerom Krejkhol,njegov sin SER LUSION,njegova kći LANA, ud. za lorda

Antarija Džasta,MARGO, ud. za lorda Titusa Pika,njegovo domaćinstvo:MEŠTAR KREJLEN, lekar, učitelj,

savetnik,VILAR, kapetan garde,LAM i CRVENI LESTER, gardisti,BELOZUBI VOT, pevač,SER BENEDIKT BRUM, kaštelan,njegovi lordovi vazali:DEJMON MARBREND, gospodar

Jasenkraja,SER ADAM MARBREND, njegov

sin i naslednik,ROLAND KREJKHOL, gospodar

Krejkdvora;njegov sin i naslednik SER TIBOLT

KREJKHOL,njegov drugi sin SER LAJL

KREJKHOL, zvani DELIVEPAR, sužanju zamku Rumen-devica,

njegov najmlađi sin SER MERLONKREJKHOL,

{ENDROS BREKS,} gospodarRogodola, udavio se u Bici kod logora,

njegov brat {SER TITOS BREKS},poginuo kod Vologaza,

njegov najstariji sin SER TITOSBREKS, sada gospodar Rogodola,sužanj u Blizancima,

njegov drugi sin {SER ROBERTBREKS}, poginuo u Bici na gazovima,

njegov treći sin SER FLEMENTBREKS, sada naslednik,

{LORD LEO LEFORD}, utopio se

kod Kamenog mlina,REGENAR ESTREN, gospodar

Vihorišta, sužanj u Blizancima,GAVEN VESTERLING, gospodar

Litice, sužanj u Vodogledu,njegova žena LEDI SIBELA, od kuće

Spajsera,njen brat SER ROLF SPAJSER,njen rođak SER SEMVEL SPAJSER,njihova deca:SER REJNALD VESTERLING,DŽEJN, devica od šesnaest leta,ELEJNA, dvanaestogodišnja

devojčica,ROLAM, dečak od devet godina,LUIS LIDEN, gospodar Duboke

jazbine,

LORD ANTARIO DŽAST, sužanj uzamku Rumen-devica,

LORD FILIP PLAM,njegovi sinovi SER DENIS PLAM,

SER PITER PLAM i SER HARVINPLAM, zvani TVRDOKAMEN,

KVENTEN BEJNFORT, sužanj lordaDžonosa Brakena,

njegovi vitezovi i kapetani:SER HARIS SVIFT, kum ser Kevana

Lanistera,ser Harisov sin SER STEFON

SVIFT,kći ser Stefonova DŽOENA,kći ser Harisova, ŠIJERLI, ud. za ser

Melvina Sarsfilda,SER FORLI PRESTER,

SER GART GRINFILD, sužanj uGavrandrvu,

SER LIMOND VIKARI, sužanj uNamernikovom predahu,

LORD SELMOND STEKSPIR,njegov sin SER STEFON STEKSPIR,njegov mlađi sin SER ALIN

STEKSPIR,TERENS KENING, gospodar Kejsa,SER KENOS OD KEJSA, vitez u

njegovoj službi,SER GREGOR KLEGANI, Planina

Koja Jaše,POLIVER, ČIZVIK, SRCULENCE

RAF, DANSEN, i GOLICAČ, vojnici unjegovoj službi,

{SER EJMORI LORČ}, bacio ga

medvedu Vargo Hout, nakon padaHarendvora,

KUĆA MARTELA

Dorna se poslednja od Sedam

kraljevstava zaklela na vernostGvozdenom prestolu. Dornjani se pokrvi, običajima i istoriji razlikuju odžitelja drugih kraljevstava. Po izbijanjuRata pet kraljeva, Dorna se nije mešala.Nakon veridbe Mirsele Barateon sprincom Tristanom, Sunčevo koplje jeobjavilo da podržava kralja Džofrija, ipozvalo je svoje barjake. Barjak

Martela je crveno sunce probodenozlatnim kopljem. Njihove reči suNesagnuti, nepokoreni, neslomljeni.

DORAN NIMEROS MARTEL,

gospodar Sunčevog koplja, princ odDorne,

njegova žena MELARIJA, iz

Slobodnog grada Norvosa,njihova deca:PRINCEZA ARIJANA, njihova

najstarija kći, naslednica Sunčevogkoplja,

PRINC KVENTIN, njihov stariji sin,PRINC TRISTAN, njihov mlađi sin,

veren s Mirselom Barateon,

njegova braća i sestre:njegova sestra {PRINCEZA ELIJA},

žena princa Regara Targarjena, ubijenanakon pada Kraljeve Luke,

njihova deca:{PRINCEZA RENIS}, devojčica,

ubijena nakon pada Kraljeve Luke,{PRINC EGON}, odojče, ubijen

nakon pada Kraljeve Luke,njegov brat, PRINC OBERIN, Crvena

Kobra,ljubavnica princa Oberina, ELARIJA

PEŠČANA,vanbračne kćeri princa Oberina

OBARA, NIMERIJA, TIJENA,SARELA, ELIJA, OBELA, DOREA,LOREZA, zvane PEŠČANE ZMIJE,

družbenici princa Oberina:

HARMEN ALER, gospodarPaklengaja,

brat Harmenov SER ALVIK ALER,SER RION ALIRION,ser Rionov vanbračni sin SER

DEMON PEŠČANI, Kopile od Božjemilosti,

DAGOS MENVUDI, gospodarKraljevog groba,

Dagosovi sinovi MORS i DIKON,Dagosov brat SER MAJLS

MENVUDI,SER ARON KORGL,SER DEZIJEL DALT, Vitez od

Limunšume,MIRIJA DŽORDEJN, naslednica

Čuke,

LARA BLEKMONT, gospodaricaCrnivrha,

njena kći DŽINESA BLEKMONT,njen sin PEROS BLEKMONT,

štitonoša,njegovo domaćinstvo:AREO HOTAH, norvoški najamnik,

kapetan garde,MEŠTAR KALEOTI, savetnik, lekar

i učitelj,njegovi lordovi vazali:HARMEN ALER, gospodar

Paklengaja,EDRIK DEJN, gospodar Zvezdopada,DELONI ALIRION, gospa od Božje

milosti,DAGOS MENVUDI, gospodar

Kraljevog groba,LARA BLEKMONT, gospodarica

Crnivrha,TREMOND GARGALEN, gospodar

Slanog žala,ANDERS IRONVUD, gospodar

Gvozd šume,NIMELA TOLAND.

KUĆA TULIJA

Lord Edmin Tuli od Brzorečja bio je

među prvim rečnim gospodarima koji suse zakleli na vernost Egonu Osvajaču.Nakon svoje pobede, Egon ga jenagradio tako što je dao kući Tulijavrhovnu vlast nad svim zemljamaTrozupca. Simbol Tulija je pastrmka uskoku, srebrna na polju plavih i crvenihtalasa. Reči Tulija su Porodica,dužnost, čast.

HOSTER TULI, gospodar

Brzorečja, njegova žena {LEDI MINISA, od

kuće Venta}, umrla na porođaju,njihova deca:KEJTLIN, udovica lorda Edarda

Starka od Zimovrela,njen najstariji sin ROB STARK,

gospodar Zimovrela, Kralj na severu ikralj Trozupca,

njena kći SANSA STARK,dvanaestogodišnja devica, talac uKraljevoj Luci,

njena kći ARJA STARK, desetgodina, nestala pre godinu dana,

njen sin BRENDON STARK, osamgodina, pretpostavlja se da je mrtav,

njen sin RIKON STARK, četirigodine, pretpostavlja se da je mrtav,

LIZA, udovica lorda Džona Erina odGnezda sokolovog,

njen sin ROBERT, gospodar Gnezdasokolovog, branilac Dola, bolešljivsedmogodišnjak,

SER EDMUR, njegov sin jedinac,naslednik Brzorečja,

ser Edmurovi prijatelji i pratioci:SER MARK PAJPER, naslednik

Rumen-device,LORD LIMOND GUDBRUK,SER RONALD VENS, zvani ZLI, i

njegova braća, SER HUGO, SER ELERIi KIRT,

PATREK MALISTER, LUKASBLEKVUD, SER PEVRIN FREJ,TRISTAN RIGER, SER ROBERTPEDŽ,

njegov brat SER BRINDEN, zvaniCRNA RIBA,

njegovo domaćinstvo:MEŠTAR VAJMEN, savetnik, lekar i

učitelj,SER DEZMOND GREL, kaštelan,SER ROBIN RIGER, kapetan garde,DUGI LU, ELVUD, DELP, gardisti,ATERIDIS VEJN, kućeupravitelj

Brzorečja,RIMUND STIHOTVORAC, pevač,njegovi lordovi vazali:DŽONOS BREKEN, gospodar

Kamenglave,DŽEJSON MALISTER, gospodar

Vodogleda,VALDER FREJ, gospodar Prelaza,KLEMENT PAJPER, gospodar

zamka Rumen-devica,KARIL VENS, gospodar

Namernikovog predaha,NORBERT VENS, gospodar Atrante,TEOMAR SMOLVUD, gospodar

Žirnog dvora,njegova žena LEDI RA VELA, od

kuće Svona,njihova kći KARELEN,VILIJAM MUTON, gospodar

Devičanskog jezera,ŠELA VENT, gospa od Harendvora,

imanje joj oteto,SER HALMON PEDŽ,TITOS BLEKVUD, gospodar

Gavrangrane,

KUĆA TIRELA

Tireli su se dokopali moći kao

kućeupravitelji kraljeva Hvata, čije suzemlje obuhvatale plodna poljajugozapada, od Dornskih krajina iCrnobujice do obala Mora zalazećegsunca. Po ženskoj lozi, tvrde da potičuod Garta Zelenorukog, kralja baštovanaPrvih ljudi, koji je nosio krunu od loze icveća, i učinio da zemlja procveta. Kadaje Mern IX, poslednji kralj iz kućeGardenera, ubijen na Vatrenom polju,

njegov kućeupravitelj Harlen Tirelpredao je Visoki Sad Egonu Osvajaču.Egon mu je dao zamak i vlast nadHvatom. Simbol Tirela je zlatna ruža nazelenom polju. Njihove reči su Rastemosnažni.

Lord Tirel od Visokog Sada obznanioje svoju podršku Renliju Barateonu napočetku Rata pet kraljeva, i dao mu rukusvoje kćeri Mergeri. Nakon Renlijevesmrti, Visoki Sad je stupio u savez skućom Lanistera,

Margeri je verena sa kraljemDžofrijem.

MEJS TIREL, gospodar Visokog

Sada, zaštitnik Juga, branilac Krajina,visoki maršal Hvata,

njegova žena LEDI ALERIJA, od

kuće Hajtauera iz Starigrada,njihova deca:VILAS, najstariji sin, naslednik

Visokog Sada,SER GARLAN, zvani SMELI, njihov

drugi sin,njegova žena LEDI LEONETA od

kuće Fosoveja,SER LORAS, Vitez od Cveća, njihov

najmlađi sin, zakleti brat Kraljevegarde,

MARGERI, njihova kći, udovica odpetnaest leta, verena za kralja Džofrija IBarateona,

Margerine pratilje i dvorske dame:

njene rođake MEGA, ALA i ELINORTIREL,

Elinorin verenik ALIN EMBROUZ,štitonoša,

LEDI ALISANA BULVER,osmogodišnja devojčica,

MEREDIT KREJN, zvana MERI,TENA OD MIRA, žena LORDA

ORTONA MERIVEDERA,LEDI ALISA GREJSFORD,OBREDNICA NISTERIKA, sestra iz

Vere,njegova obudovela majka LEDI

OLENA, od kuće Redvina, zvanaKRALJICA OD TRNJA,

gardisti ledi Olene ARIK i ERIK,zvani LEVI i DESNI,

njegove sestre:LEDI MINA, udata za Pakstera

Redvina, gospodara Senice,njihova deca:SER HORAS REDVIN, posprdno

zvan i UŽASNI, blizanac Hoberov,SER HOBER REDVIN, posprdno

zvan i SLINAVI, blizanac Horasov,DEZMERA REDVIN, devica od

šesnaest leta,LEDI DŽENA, udata za ser Džona

Fosoveja,njegovi stričevi:brat njegovog oca GART, zvani

DEBELI, lord domostrojitelj VisokogSada,

Gartova kopilad GARS i GARET

CVETNI,brat njegovog oca SER MORIN, lord

zapovednik Gradske straže Starigrada,Morinov sin {SER LUTOR}, ož. ledi

Elin Noridž,Lutorov sin SER TEODOR, ož. ledi

Lijom Seri,Teodorova kći ELINOR,Teodorov sin LUTOR, štitonoša,Lutorov sin MEŠTAR MEDVIK,Lutorova kći OLENA, ud. za ser Lea

Blekbara,Morinov sin LEO, zvani LENJI LEO,brat njegovog oca MEŠTAR

GORMON, učenjak u Citadeli,njegov rođak {SER KVENTIN},

poginuo kod Jasenkraja,

Kventinov sin SER OLIMER, ož. lediLizom Medouz,

Olimerovi sinovi RAJMUND iRIKARD,

Olimerova kći MEGA,njegov rođak MEŠTAR NORMUND,

u službi u Crnokruni,njegov rođak {SER VIKTOR}, ubio

ga Osmehnuti Vitez od Bratstva Kraljevešume,

Viktorova kći VIKTARIJA, ud. za{lorda Džona Bulvera}, preminulog odletnje groznice,

njihova kći LEDI ALISANABULVER, osam godina,

Viktorov sin SER LEO, ož. ledi AlisBizberi,

Leove kćeri ALA i LEONA,

Leovi sinovi LIONEL, LUKAS iLORENT,

njegovo domaćinstvo u VisokomSadu:

MEŠTAR LOMIŠ, savetnik, lekar iučitelj,

IGON VIRVEL, kapetan garde,SER VORTIMER KREJN, kaštelan,SALČIĆ, luda, izuzetno debeo.njegovi lordovi vazali:RENDIL TARLI, gospodar Rožnog

brega,PAKSTER REDVIN, gospodar

Senice,ARVIN OUKHART, gospa od Starog

hrasta,MATIS ROUEN, gospodar Zlatogaja,

ALESTER FLORENT, gospodarBistrovodne utvrde, buntovnik kojipodržava Stanisa Barateona,

LEJTON HAJTAUER, glasStarigrada, gospodar luke,

ORTON MERIVEDER, gospodarDugog stola,

LORD ARTUR EMBROUZ,njegovi vitezovi i zakleti mačevi:SER MARK MALENDOR, osakaćen

u Bici na Crnobujici,SER DŽON FOSOVEJ, od Fosoveja

Zelenih jabuka,SER TENTON FOSOVEJ, od

Fosoveja Crvenih jabuka,

BUNTOVNICI,ODMETNICI I

ZAKLETABRAĆA

ZAKLETABRAĆA NOĆNE

STRAŽE (U izvidnici s one strane Zida) DŽEOR MORMONT, zvani

MATORI MEDVED, lord zapovednikNoćne straže,

DŽON SNEŽNI, kopile odZimovrela, njegov kućeupravitelj ištitonoša, nestao izviđajući Prevojurlika,

DUH, njegov jezovuk, beo i tih,

EDISON TOLET, zvani ŽALOBNIED, njegov štitonoša,

TOREN SMOLVUD, zapovednikizvidnika,

DIVEN, KAMA, TIHONOGI, GREN,BEDVIK zvani DŽIN, JEDNORUKIOLO, GRABS, BERNAR zvani MRKIBERNAR, još jedan BERNAR zvaniCRNI BERNAR, TIM KAMENI,ALMER OD KRALJEVE ŠUME, GARTzvani SIVO PERO, GART ODZELENPUTA, GART ODSTARIGRADA, ALAN OD ROZBIJA,RONEL HARKLI, ETAN, RAJLS,MOUNI, izvidnici,

DŽARMEN BAKVEL, zapovedniktragača,

BANEN, KEDŽ, BELOOKI,

TAMBERDŽON, FORNIO, OSTAN,izvidnici i tragači,

SER OTIN VITERS, zapovednikzaštitnice,

SER MALADOR LOK, zapovednikkomore,

DONEL BRDSKI, zvani SLATKIDONEL, njegov štitonoša ikućeupravitelj,

HEJK, kućeupravitelj i kuvar,ČET, ružni kućeupravitelj, psetovođa,SEMVEL TARLI, debeli

kućeupravitelj, čuvar gavrana, posprdnozvan SER SVINJČE,

LARK zvani SESTRANIN, njegovrođak ROLI OD SESTRIGRADA,ĆOPAVI KARL, MASLIN, MALI POL,TESTERA, LEVORUKI LU, SIROČE

OS, MRMLJAVI BIL, kućeupravitelji,{KORIN POLUŠAKA}, zapovednik

izvidnika iz Kule senki, poginuo uPrevoju urlika,

{ŠTITONOŠA DOLBRIDŽ, EGEN},izvidnici, poginuli u Prevoju urlika,

KAMENZMIJA, izvidnik i planinar,nestao hodajući peške u Prevoju urlika,

BLEJN, zamenik Korina Polušake,zapovednik ljudi iz Kule senki naPesnici Prvih ljudi,

SER BJAM FLINT, (u Crnom zamku) BOUEN MARŠ, lord kućeupravitelj

i zapovednik odbrane,

MEŠTAR EMON (TARGARJEN),savetnik i lekar, slepac, stotinu godinastar,

KLIDAS, njegov kućepazitelj,BENDŽEN STARK, prvi izvidnik,

nestao, pretpostavlja se da je mrtav,SER VINTON STAUT, izvidnik već

osamdeset godina,SER ALADEJL VINČ, PIPAR,

GLUVI DIK FOLARD, DLAKAVI HOL,CRNI DŽEK BULVER, ELRON,MATAR, izvidnici,

OTEL JARVIK, prvi graditelj,ČIZMA VIŠKA, MLADI HENLI,

HALDER, ALBET, BAČVA, PEGAVIPEJT OD DEVIČANSKOG JEZERA,graditelji,

DONAL NOJI, oružar, kovač i

kućeupravitelj, jednoruk čovek,TROPRSTI HOB, kućeupravitelj i

glavni kuvar,TIM ČVORJEZIK, LAKI, MALEJ,

STARI HENLI,KAGEN, CRVENI ALIN OD

RUŽINE ŠUME, DŽEREN,kućeupravitelji,

OBREDNIK SELADOR, pijaniduhovnik,

SER ENDRU TART, kaštelan,RAST, ARON, EMRIK, SATEN,

SKOČIROBIN, regruti na obuci,KONVI, GEREN, regruteri i

sakupljači, (u Istočnoj Morobdiji)

KOTER HRIDNI, zapovednik,

Istočna Morobdija,MEŠTAR HARMUNI, lekar i

savetnik,SER ALISER TORN, kaštelan,DŽENOS SLINT, bivši zapovednik

Gradske straže Kraljeve Luke, nakratkogospodar Harendvora,

SER GLENDON HJUET,DAREON, kućeupravitelj i pevač,GVOZDENI EMET, izvidnik čuven

po svojoj snazi, (U Kuli senki) SER DENIS MALISTER,

zapovednik Kula senki,njegov kućeupravitelj i štitonoša

VOLAS MEJSI,MEŠTAR MALIN, lekar i savetnik.

BRATSTVO BEZBARJAKA,

ODMETNIČKADRUŽINA

BERIK DONDERION, gospodar

Crnobrana, zvani GOSPODAR MUNJA,često se priča da je mrtav,

njegova desna ruka TOROS OD

MIRA, crveni sveštenik,njegov štitonoša EDRIK DEJN,

gospodar Zvezdopada, dvanaest godina,njegovi pratioci:LIM, zvani LIMUNPLAŠT, bivši

vojnik,HARVIN, sin Halenov, ranije u službi

lorda Edarda Starka u Zimovrelu,ZELENOBRADI, tiroški najamnik,TOM OD SEDAMPOTOČJA, pevač

sumnjive reputacije, zvani TOMSEDAMŽICA i TOM SEDMICA,

ANGI STRELAC, iz Dornskihkrajina,

TALIČNI DŽEK, razbojnik, nedostajemu oko,

LUDI LOVAC, od Kamenog

Obredišta,KAJL, RECKA, DENET, strelciMERIT OD MESECGRADA,

MLINAR VATI, LEPI LUK, MADŽ,ĆOSAVI DIK, odmetnici u njegovojdružini,

U krčmi Kod klečećeg čoveka,ŠARNA, krčmarica, kuvarica i

babica,njen muž, zvani MUŽ,DEČAK, ratno siroče, u Breskvici, bordelu u Kamenom

obredištu:VRBENA, riđokosa vlasnica,ELIS, KAS, LANA, DŽIZEN, HELI,

ZVONČIĆA, neke od njenih breskvica, u Žirnom dvoru, sedištu kuće

Smolvuda:LEDI RAVELA, nekada od kuće

Svona, žena lorda Teomara Smolvuda, tu i tamo i svugde:LORD LIMOND LIČESTER, starac

odlutalih misli, jednom zadržao serMejnarda na mostu,

njegov mladi staratelj, MEŠTARRUN,

duh Visokog srca,Gospa od Lišća,obrednik u Isplesištu.

DIVLJANI iliSLOBODNI

NAROD MENS RAJDER, Kralj s one strane

zida,DALA, njegova trudna žena,VAL, njena mlađa sestra,njegovi poglavice i kapetani:HARMA, zvana PSOGLAVA,

zapovednica prethodnice,GOSPODAR KOSTIJU, posprdno

zvani ČEGRTAVA KOŠULJA, vođaratne družine,

IGRIT, mlada kopljanica, iz njegovedružine,

RIK, zvani DUGOKOPLJE, iznjegove družine,

REGVIL, LENIL, iz njegove družine,njegov sužanj DŽON SNEŽNI, vrana-

preletač,DUH, Džonov jezovuk, beo i tih,STIR, magnar od Tena,JARL, mladi pljačkaš, Valin

ljubavnik,JARAC GRIG, EROK, KVORT,

BODŽER, DEL, VELIKI ČIR,KONOPLJANI DEN, HENK KACIGA,LEN, ŠAKONOGI, KAMENPALAC,pljačkaši,

TORMUND, Medni kralj od Rumenihdvora, zvani DŽINOUBICA,

BAJKOTVORAC, ROGODUVAČ, iLEDOKRŠILAC, takođe iGROMPESNICA, MUŽ MEDVEDICA,GOVORNIK S BOGOVIMA, i OTACVOJSKI, vođa ratničke družine,

njegovi sinovi TOREG VISOKI,TORVIRD PITOMI, DORMUND IDRIN, njegova kći MANDA,

{OREL zvani OREL ORAO},zverobraz, ubio ga Džon Snežni uPrevoju urlika,

MAG MAR TUN DOH VEG, zvaniMOĆNI MAG, od džinova,

VARAMIR zvani ŠEST KOŽA,zverobraz, gospodar tri vuka, crnog risai belog medveda,

PLAČLJIVAC, pljačkaš i vođaratničke družine,

{ALFIN VRANOUBICA}, pljačkaš,ubio ga Korin Polušaka od Noćne straže,

KRASTER, od Krasterove utvrde, nekleči ni pred kime,

FILI, njegova kći i žena, bremenita,DIJA, FERNI, NELA, tri od njegovih

devetnaest žena.

IZRAZIZAHVALNOSTIAko cigle nisu valjano ispečene, zid

će se srušiti.Ja ovde gradim mnogo veliki zid, tako

da mi treba mnogo cigala. Srećom, znammnogo ciglara, a i raznorazne drugekorisne ljude.

Hvala, ponovo, dobrim prijateljimakoji su mi tako ljubazno pomogli svojimstručnim znanjem (a u nekimslučajevima, čak i svojim knjigama) dabi mi cigle bile dobre i čvrste - momarhimeštru Sejdžu Vokeru, prvomgraditelju Karlu Kejmu, Melindi

Snodgres, zapovednici moje konjice.I kao i uvek, Pariš.

BELEŠKA OHRONOLOGIJI

Pesma leda i vatre ispričana je krozoči likova koji su ponekad stotinama, iličak hiljadama milja daleko jedni oddrugih. Neka poglavlja bave se samojednim danom, neka samo jednim satom;druga mogu da traju dve sedmice,nekoliko meseci, pola godine. Sa takvomstrukturom, pripovedanje ne može ni bitistrogo sekvencijalno; ponekad se važnidogađaji dešavaju istovremeno, namestima koja dele stotine liga.

Što se tiče toma koji je pred vama,čitalac će shvatiti da početna poglavlja

Oluje mačeva ne slede završnapoglavlja Sudara kraljeva, već se više snjima preklapaju. Počeću pogledom naneke od događaja koji su se odigravalina Pesnici Prvih ljudi, u Brzorečju,Harendvoru i na Trozupcu, za vreme ineposredno posle Bitke na Crnobujiciispred Kraljeve Luke.

obrada : Lena

http://www.balkandownload.org