1. УВОД

Океани покривају скоро три четвртине (71 %) површине Земље. Светски океан је

подељен континентима на :

Атлантски океан

Индијски океан

Тихи океан

Северни ледени

Јужни океан

У неким регионима и културама, укључујући континенталну Европу и Северну Америку,

сматра се да не постоји посебан Јужни океан, и да је светски океан подељен на Атлантски, Тихи и

Индијски. Површина светског океана је 361 милион квадратних километара, а његова запремина је

1370 милиона кубних километара, са просечном дубином од 3790 метара. Овде нису укључена

мора која нису повезана са океаном, као што је Каспијско море. [1]

1

Слика бр.1 Атлантски океан

2. ЖИВИ СВЕТ У ОКЕАНИМА

Океани покривају скоро три четвртине Зељине површине и чине далеко највећи и

најсложенији биом. У њима живе највеће и најмање животиње, од ситних зоопланктона до моћног

плавог кита. Између ове две крајности у океанима се налази невероватно богатство живота.

Океани нису једноставам биом зато што се састоје од безброј станишта, укључујући све од

шарених коралних гребена до тајанствених хидротермалних отвора у морским дубинама. Дубина

океана очито има значајан утицај на услове .

Дубина може да варира од само неколико центиметара дуж обале до 11 км , што је

најдубља океанска тачка у Маријанској бразди у близини пацифичког острва Гвам.

2

Слика бр.2 Живи свет у океанима

2.1 СВЕТЛОСТ ЈЕ ВАЖНА

Првих неколико стотина метара испод морске површине назива се светлосна зона, где се

вода у току дана купа у сунчевим зрацима. Овај горњи слој представља границу раста биљака у

мору зато што испод ове дубине светлост ишчезава у немогућности да продре дубље , а биљке се

ослањају на светлост да би стварале храну. Морске биљке су углавном једноставне алге, познате

као фитопланктон, које плутају у стуји. Ове биљке немају компликовану грађу тела, а многе су

просто појединачне ћелије. Сходно томе, многи морски биљоједи су такође плутајући организми,

колективно познати као зоопланктони. Зоопланкони углавном љускари, налик рачићима, важан су

3

део морског ланца исхране, будући да су главна храна безубих великих китова. Ови морски

џинови филтрирају зоопланконе из великих гутљаја морске воде. У већим тамним дубинама живот

се наставља без биљака. Упркос превише тамним условима за биљке, већина животиња морских

дубина ипак индиректно добија енергију од њих хранећи се морским ,,снегом,, . Он се састоји од

отпадних производа, организама који живе изнад.

2.2 ПРИОБАЛНЕ ВОДЕ

Ови ланци исхране представљају базу за животињски живот на мору, хранећи многе

врсте већих кичмењака укључујући рибе, корљаче и морске сисаре. Док су се рибе развиле у мору,

морски гмизавци, као корњаче и морске змије, морски сисари , као фоке и китови, развили су се, у

ствари, на копну. Велики део ове еволуције вероватно се одвијао у плитким приобалним водама и

док су китови и делфини постали потпуно независни од копна, други морски сисари и већина

гмизаваца морају да се враћају на копно у неком делу године ради размножавања. Фоке и морски

лавови стварају себи дом у приобалним водама, где се море састаје са копном. Плитке воде се у

потпуности разликују од мрачних понора океана. Корални гребени, који се понекад описују као

морске кишне шуме због тога што су ослонац великог дела живота, карактеристика су приобалних

вода у тропима. У плитким морима, високе алге и друге врсте морских трава могу да израсту у

густе подводне шуме, обезбеђујући станишта за цео низ животиња као што су морске видре.

Слика бр.3 Морска видра

4

2.3 СЛАНА ВОДА

Релативно мали број животиња живи и у сланој и у слаткој води. На пример, не постоје

прави морски водоземци. Неколико врста, као морска жаба, може да преживи у сланкастој води

речних ушћа или у сланим мочварама, али ни једна стварно не живи у мору. Разлог је што со

морске воде представља проблем за све животиње. Морска вода има више материја растворених у

себи него што има телесна течност живих организама, зато вода настоји да истекне из тела када се

оно урони у слану воду. Овај процес се назива осмоза и реч је о истом принципу који чини да

стабиљка целог цвета живне када се стави у чисту воду, а ако се стави у слану, десиће се супротно,

тело се суши и вене. Морске животиње се на различите начине боре са овим проблемом. Морски

сисари и корњаче имају дебелу кожу која задржава влагу унутра и као што је случај са многим

другим становницима мора, њихова кожа има слузаву грађу која је чини водоотпорнијом. Друге

врсте морских животиња морају да пију морску воду да би надокнадиле изгубљену течност.

3. ЗАНИМЉИВЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ОКЕАНИМА

Највећи је Тихи океан заједно са морима која му припадају, захвата 179.680.000

квадратних километара или једну половину од свих светских мора.

Други по величини је Атлантски који, заједно са морима која му припадају, износи

74.920.000 квадратних километара.

Најмањи океан на свету је Северни ледени који обухбата површину од 13.100.000

квадратних километара.

Најдубљи је тихи океан чија просечна дужина износи 4.028 метара.

Најплићи океан је Северни ледени чија је просечна дубина 1.205 метара, а највећа

дубина износи 5.335 метара.

Сваке године Атлантски океан порасте за око 2 до 3 метара , а за исто толико се и на

другој страни смањи ниво Тихог океана. До ових промена у океанима долази због кретања

Земљине коре.

Током зимских месеци на Северном леденом океану ствара се ледени покривач дебљине

преко 3 метра, који тада повезује '' чврстим тлом '' Сједињене Америчке државе и Русију.

5

Атлантски океан је најпословини океан на свету, јер се преко њега одвија највећи део

трговачког промета.

Индијски океан је најпознатији по својим олујним ветровима, са обилним кишама, који су

названи монсуни.

Индијски океан је такође познат и по највећим подводним изворима нафте у свету. Више

од 40 % свих извора нафте на морском дну налази се на дну овог океана. [1]

Слика бр.4 Индијски океан

3. КАКО СУ ОКЕАНИ ДОБИЛИ ИМЕНА

Тихи океан или Пацифик – Тако га је назвао шпански истраживач Фердинанд Магелан

док је Магелан пловио својим бродом преко Пацифика, површина океана била је необично мирна

и тиха. Велики морепловац и истраживач изговорио је тада на шпанском : '' Pacifiko '', што значи

миро је, па су морепловци од тада овај океан назвали Пацифик.

6

Атлантском океану или Атлантику име су дали стари Римљани. Они су заправо веровали

да планина Атлас у Африци представља крај копна на Земљи. Зато су океан, са друге стране

планине назвали Атлантико.

5. ОКЕАНСКИ РОВОВИ

Најдубља места на Земљи , океански ровови настају када се огромне плоче које чине

Земљину површину сударе једна са другом. При чему једна мора да склизне испод друге. Ово

доводи до стварања великих понора у океанском дну, који могу достићи дубину до 10 000 метара

на овој дубини, водени притисак је разарајући , а кретање океанског дна доводи до честих

подводних земњотреса. Невероватно је, али неке животиње могу чак и ту да опстану. Морски

краставац гмиже преко муља који се сакупља на дну рова. Црви и морске сасе заривају се у песак

да би побегли од грабљивица. [2]

Слика бр. 5 Океански ровови

7

6. '' ЦРНИ ДИМЊАЦИ ''

Вијугајући преко океанског дна пружају се планински ланци, познати као средње

океански гребен. Ту се земљина кора лагано раздваја и магма, врела и стопљена стена из дубина

испод коре, подиже се на поврћину морског дна. На неким местима дуж средње океанског гребена,

магма загрева воду која лагано цури кроз стене. Она избија на горе кроз напрслине у океанском

дну, која се називају хидротермални извори. Ови млазови воде богати су минералима из Земљине

коре, нарочито сумпором. Када избијају, минерали се постепено нагомилавају око извора и

стварају високе димњаке. Сумпор обоји воду око извора у црно, отуда и назив црни димњаци.

Овде се могу наћи цевасти црви, џиновске шкољке- капице, бели јастози, крабе и припадници

групе риба издужених тела.

Слика бр.6 ,,Црни димњаци”

8

7. ЗАКЉУЧАК

Океанске воде нису мирне, већ се крећу плимама, осекама и морским струјама. Плиме и

осеке свакодневно покрећу воду под утицајем Месечеве силе теже ( Гравитације ). Морске струје

ковитлају се, око Земљине лопте.

Постоје две врсте струја, површинске, које покреће ветар и дубинске, које настају услед

разлике у густини воде. У већини океанских вода, посебно у зони испод 1000 метара где не

продире светлост, живот је веома оскудан. Постоје два океанска станишта, сама вода или пучинска

станишта и океанско дно или дубинска станишта.[3]

9

8. ЛИТЕРАТУРА

1. Џексон, Том, Светска енциклопедија животиња, МУН, Земун 2007

2. Р. Ситарица, М. Тадић, Географија за 5. Разред основне школе, Завод за издавање

уџбенике и наставна средства, Београд 2003

3. www.znanje.org.

10