Oftalmoloki pojmovi

A

Aberacija

Aberacija predstavlja svako odstupanje od savrene slike u ljudskom oku. Optike aberacije nieg stepena su miopija i hipermetropija, kao i astigmatizam. Najee aberacije vieg stepena su koma, sferna aberacija i defokus koje ine blizu 20% optikih greaka u prosenoj ljudskoj populaciji.

Ablacija retine

Ablacija retine je patoloki proces kada dolazi do odignua (odlubljivanja) slojeva retine od njenog pigmentog epitela. ea je kod srednje i visoke kratkovidosti. Posebnu panju treba obratiti u sluaju nagle pojave bljeskova, veeg broja muica i zamuenja dela onog polja, kada se hitno treba javiti oftalmologu.Ukoliko se ne lei ablacije retine moe dovesti do potpunog slepila.

Adaptacija

1. Adaptacija na svetlo ili tamu je vreme adaptacije (prilagodjavanja) oka pri prelasku iz slabo u jako osvetljen prostor i obrnuto, za koje slabije vidimo.

2. Adaptacija na kontaktna soiva je vreme potrebno da se ronjaa privikne na kontaktna soiva koja se stavljaju prvi put ili nakon due pauze.

Adaptometrija

Adaptometrija predstavlja merenje sposobnosti adaptacije oka na tamu.Za merenje se najee koristi Goldmann-Weekersov adaptometar u tamnoj prostoriji.

Adicija

Adicija je dodatna korekcija dioptrije za blizinu kod starake dalekovidnosti (prezbiopije).

Afakija

Nedostatak onog soiva se zove afakija (grki: a bez i phakos soiva). Soivo se najee uklanja zbog zamuenosti (katarakte), luksacije ili urodjenih nedostataka.

Akomodacija

Akomodacija oka je proces kojim soivo menja svoju dioptrijsku jainu, u cilju stvaranja otre slike na makuli. Usled kontrakcija cilijarnog miia, koji oputa ili zatee zonule soiva u oku, dolazi do promene zakrivljenosti soiva.

Amauroza (amaurosis potpuno slepilo)

Amauroza je termin koji oznaava da oko nema nikakvu reakciju na svetlost. Zenica je u stvari rairena ali se ne skuplja kad uperimo svetlo u oko.

Ambliopija (Slabovidost)

Ambliopija (lat. amblyopia) ili slabovidost je funkcionalni poremeaj jednog ili ree oba oka koji se ne moe ispraviti naoarima ili kontaktnim soivima. Najbolji uspeh u leenju ambliopije postie se fotostimulacijom i kompjuterskim vebama, u ivotnoj dobi deteta do 4. godine. S obzirom da slabovidnost jednog oka esto ostane neotkrivena, izuzetno su vani oftalmoloki pregledi dece.

Amebni keratitis (Acanthamoeba keratitis)

Amebni keratitis (Acanthamoeba keratitis) je retka, ali ozbiljna upalna bolest ronjae oka koja moe dovesti do slepila a najvie zahvata osobe koje nose soiva. Kako se dolaskom vruih letnjih dana veina nas preputa uicima kupanja i plivanja, treba znati da su kupai sa soivima najrizinija grupa za dobijanje ove infekcije.

Ametropija

Ametropija je odstupanje od normalne refrakcije oka usled ega na mrenjai nastaje nejasna slika posmatranih predmeta. Ametropije oka su kratkovidnost, dalekovidnost i astigmatizam.

Amslerova reetka

Amslerova reetka je ema sa kvadratiima za testiranje na senilnu degeneraciju makule. Zapaanje nepravilnosti oblika kvadratia ili zamuenje u centralnom delu je alarm za posetu oftalmologu.

Testirajte Va vid metodom Amslerove reetkeAnatomija oka

Astigmatizam

Astigmatizam (lat. astigmatismus- bez take) je refraktivna anomalija koja je uslovljena nepravilnom (nejednakom) zakrivljenou ronjae tako da je prelomna mo ronjae razliita u raznim meridijanima.Kao posledica toga, svetlosni zraci ne fokusiraju se u obliku take nego u obliku dve crtice koje zovemo fokale, i obino su vertikalne jedna na drugu. Astigmatino oko ne vidi podjednako jasno vodoravnu i vertikalnu liniju, zbog ega su posmatrani predmeti deformisani. Znaci astigmatizma su zamagljen vid, glavobolja, zamor, peckanje oiju kao i stiskanje onih kapaka. Moe se ispraviti naoarima, kontaktnim soivima, ili refraktivnom hirurgijom.

Astenopija (Asthenopia)

Astenopija je zamor i peckanje oiju

Avastin

Avastin je brend naziv za Bevacizumab, lek koji se aplikuje u oko kako bi se usporio gubitak vida kod ljudi koji imaju vlanu formu senilne degeneracije makule (AMD)

B

Bifokalna soiva

Bifokalna soiva imaju dva fokusa. Koriste se najee za korekciju daljine i blizine. Prednost im je to nisu neophodna dva para naoara (za daljinu i blizinu). Nedostaci su nagli i vidljivi prelaz sa daljine na blizinu, kao i slabije izotreni predmeti na srednjoj udaljenosti. Danas su sve vie u upotrebi multifokalna soiva.

Binokularni vid

Razvoj binokularnog vida odvija se u tri faze. U prvoj fazi postoji samo istovremeno zapaanje slika iz oba oka. U drugoj mozak stapa slike oba oka u jednu. Trea faza, koja se naziva stereoskopski (trodimenzionalni, prostorni) vid ukljuuje i oseaj dubine. Poremeaji poput ambliopije i strabizma mogu spreiti razvoj sve tri faze binokularnog vida.

Beonjaa

Beonjaa (lat. sclera) je bela fibrozni omota oka. Sastoji se od kolagena i elastinih niti. Zajedno s ronjaom ini spoljanji omota oka. Slui za zatitu unutranjosti oka od raznih negativnih mehanikih uticaja.

Blefaritis

Blefaritis (Blephritis) je upl (otok) kpk, kada se gornji i donji kpci obloe msnim esticam i bkterijma u blizini bze trepvic. Blefritis izziv iritciju, svrb, crvenilo i bolove ili peckanje ok.

Blefaroptoza (Blepharoptosis Ptosis)

Blefaroptoza ili ptoza kapka je oni kapak prekriva vie ronjae nego je normalno, odnosno kada je otvor izmeu kapaka ui. Normalno gornji kapak prekriva ronjau za 1-2 mm.

Blefarohalaza

Blefarohalaza je pojava konih nabora onih kapaka. Najee nastaje kod starijih osoba zbog poputanja struktura onih kapaka pri emu dolazi do stvaranja nabora koe (dermatohalaza) i delimine hernijacije masnog tkiva iz orbite. Danas se uspeno reava blefaroplastikom.

Blefaroplastika

Blefaroplastika (eng. Blepharoplasty) je operativni zahvat na onim kapcima u svrhu korekcije njihovog izgleda. Zahvat je bezbolan i izvodi se u lokalnoj anesteziji. Najee se istovremeno operiu blefarohalaze oba oka.

Botulinum toksin (Botox)

Botulinum toksin poznat je pod fabrikim nazivima Botox ili Dysport. Blokira oslobaanje acetilkolina na spoju nerva i miia ime je onemoguena akcija miia u vremenskom periodu od najmanje 3 meseca.Danas se koristi u kozmetikim tretmanima bora lica, ali i u leenju tekih onih bolesti poput blefarospazma (spazam kapaka) i odreenih manifestacija distiroidne orbitopatije.

C

Celulitis (orbitalni)

Orbitalni celulitis je akutna upala sadraja orbite (one duplje). Ukoliko se leenje ne zapone odmah, mogu se razviti teke komplikacije pa i smrtni ishod.

Centralni vid

Vidi pod: vidna otrina

Cross Linking

Cross linking je nova metoda leenja keratokonusa. Uz pomo riboflavina i ultraljubiastog zraenja dolazi do kovalentnog povezivanja kolagenih vlakana oslabljene ronjae.

miak (Hordeolum)

miak (Hordeolum) je gnojna upala lojnih i znojnih lezda (spoljanji miak) ili Meibomovih lezda (unutranji miak) smetenih na rubu i unutranjosti kapaka. Kod spoljanjeg mika vidimo upaljeni vori sa ukastim vrhom okruenim bolnim crvenim otokom, dok kod unutranjeg preovladava lokalizovana upala kapaka. Otok moe zahvatiti i ceo kapak! Ukoliko se pregledom utvrdi spoljanji miak, leenje se sprovodi toplim zavojima (10-20 minuta 4x dnevno) uz antibiotske kapi. Unutranji miak lei se na isti nain, ali ukoliko pree u hronini oblik (halacion) neophodno je ukloniti auru manjim operativnim zahvatom u lokalnoj anesteziji.

unjii

Vidi: FotoreceptoriU mrenjai oka se nalaze posebni fotoosetljivi receptori (tapii i unjii) koji nadraaj fotona pretvaraju u elektrine impulse i alju ih u mozak. tapii se aktiviraju kod slabijeg svetla, u sumrak i nou, i omoguavaju crnobeli vid dok unjii omoguavaju vid danju i opaanje boja.

D

Dalekovidost (Hypermetropia, Hyperopia)

Naziva se jo i hipermetropija ili hiperopija. Za razliku od kratkovidosti, kod dalekovidosti se paralelni zraci svetlosti koji ulaze u oko prelamaju iza retine. Hiperopno oko obino je neto manje od emetropnog. Refrakciona jaina je nedovoljna da bi se predmeti, koji se nalaze blie oku, mogli jasno razaznati. Ispravlja se konveksnim ili tzv. plus soivima.

Degeneracija makule (DM)

Degeneracija makule (ute mrlje) javlja se u vie oblika, ali je najea forma vezana za populaciju koja stari i nosi naziv senilna degeneracija makule Age Related Macular Deseases (ARMD). Ree forme viaju se u uroenim degenerativnim progresivnim oboljenjima (juvenilna makularna degeneracija), ili kod visoke kratkovidosti. Makula strada i u nekim sistemskim ili infektivnim oboljenjima.

Dijabetika retinopatija

Dijabetika retinopatija je oteenje retine koje nastaje kao posledica komplikacija dijabetesa. Dijagnoza dijabetike retinopatije postavlja se pregledom onog dna. Neprepoznata i neleena dijabetika retinopatija moe dovesti do slepila. Zbog toga su, uz regulaciju eera, neophodni redovni pregledi kod oftalmologa.Nastale promene na oima danas se uspeno koriguju upotrebom lasera (tzv. laserska fotokoagulacija). U sluaju uznapredovalih promena oftalmolog moe indikovati operativni zahvat, vitrektomiju.

Dioptrija

Dioptrija je mera prelomne jaine soiva ili zakrivljenosti soiva. Obrnuto je proporcionalna inoj daljini (Dpt=1/ ina daljina u metrima). Tako npr. konveksno soivo jaine od +1,00 Dpt ima fokus na udaljenosti od 1 metra, a soivo od +3,00 Dptr na udaljenosti 0,3 metra.

Dioptrijske naoari

Vidi pod: naoari

Dominantno oko

Pri gledanju s oba oka postoji tendencija da se objekti fiksiraju jednim, uvek istim, okom koje vodi drugo oko pri promeni take fiksacije. Ova tendencija posebno je izraena kod ambliopije (slabovidosti).Najlake se ispituje tako da ispruen prst naglo usmerimo na udaljeniji predmet, a zatim naizmenino gledamo desnim i levim okom. Dominantno je oko ono kojim i dalje vidimo prst usmeren na predmet koji smo fiksirali.

Dubinski vid

Vidi pod: binokularni vid

Duica (iris)

Vidi: anatomija okaDuica ili iris je prstenasti organ koji se nalazi izmeu ronjae i soiva. Od koliine pigmenta u duici zavisi boja oiju. U svom sreditu ima okrugli otvor zenicu.

E

Egzoftalmometrija

Egzoftalmometrija podrazumeva merenje poloaja one jabuice (bulbusa) u onoj upljini. Merenje se vri posebnim instrumentom i izraava u milimetrima. Normalne vrednosti poloaja bulbusa su kod odraslih 15-17 mm u odnosu na lateralni rub orbite, a kod dece od 13-17 mm u zavisnosti od starosti deteta. Apsolutne vrednosti nemaju veliki znaaj, ve ih treba uporeivati i pratiti.

Ektropijum

Ektropijum oznaava izvrtanje ruba onog kapka ka spolja. Nastaje zbog gubitka tonusa kapaka u starosti, paralize nerva lica, mehanikih uzroka ili oiljaka koe kapaka. Pritom suzni kanali ne mogu upiti suze zbog ega dolazi do suzenja i upalnih promena kapaka, spojnice i ronjae.Lei se operativno u lokalnoj anesteziji.

Emetropno oko

Emetropno ili normalno oko predstavlja optiki sastav ljudskog oka u kojem se paralelni zraci svetlosti koji dolaze iz beskonanosti seku u aritu na makuli (mrenjai). Ukoliko se zraci seku ispred ili iza makule radi se o kratkovidosti ili dalekovidosti.

Endoftalmitis

Endoftalmitis je upala sadraja one jabuice. Najee je posledica penetrirajue ozlede one jabuice, a moe se razviti i kao postoperativna komplikacija svih hirurkih zahvata kojima se ulazi u unutranjost one jabuice. Uzroci mogu biti infektivni i neinfektivni. Zbog tekog leenja ovog stanja vrlo su vani postoperativni kontrolni pregledi u kratkim vremenskim intervalima nakon zahvata.

Entropijum

Entropijum oznaava uvrtanje ruba onih kapaka prema onoj jabuici. Moe nastati zbog gubitka elastinosti struktura kapaka u starijoj dobi, gra orbikularnog miia, mehanikih uzroka ili oiljnih promena spojnice. Budui da su trepavice usmerene prema ronjai mogu izazvati upale i ulkus ronjae.Lei se operativnim zahvatom u lokalnoj anesteziji.

Epifora

Epifora oznaava suzenje oka.

Erozija ronjae

Erozija ronjae oznaava oteenje povrinskog sloja ronjae (epitela). Najee je uzrokovana spoljanjom povredom, npr. granom ili noktom. Kako je ronjaa bogata nervnim zavrecima, ove povrede izazivaju jak bol, fotofobiju i smanjenje vidne otrine. Ukoliko epitel ne zaraste pravilno, erozije se mogu ponavljati (recidivirajue erozije). Kod sumnje na eroziju ronjae potrebno je odmah javiti se oftalmologu.

F

Fakija

Fakija (grki: phakos) oznaava postojanje prirodnog soiva u oku, za razliku od afakije i pseudofakije.

Fako operacija

Vidi pod: operacija katarakte

Fluoresceinska angiografija

Fluoresceinska angiografija je metoda kojom se pregledaju krvni sudovi retine. Ukljuuje injekciju fluoresceina i snimanje onog dna u raznim fazama dolaska fluoresceina u krvne sudove retine. Najee se koristi u dijagnostici dijabetike retinopatije, zaepljenja krvnih sudova retine i tumora.

Fokus

Vidi: arite

Fotofobija

Fotofobija ili fotoosetljivost je preosetljivost na normalnu jainu svetla. est je simptom upala raznih delova oka.

Fotokoagulacija mrenjae

Najea je intervencija laserom indikovana kod stvaranja otoka ili patolokih krvnih sudova u zoni koja predstavlja taku jasnog vida (uta mrlja). Cilj intervencije je da se ukloni ili smanji otok, uspori novo nakupljanje tenosti ili koaguliu patoloki krvni sudovi odnosno njihova proirenja ciljanom ili reetkastom fotokoagulacijom precizno usmerenim laserskim snopom.

Fotokoagulacija periferne retine

Cilj ove laserske intervencije je da se oko slabog mesta stvori oiljak izmeu mrenjae i sudovnjae koji ne dozvoljava da se oko pukotine nakuplja voda i odvaja retinu od podloge (ablacija retine). Za formiranje vrstog oiljka potrebno je oko tri nedelje. Ukoliko ne doe do formiranja vrstog oiljka potrebna je naknadna intervencija ledom (kriokoagulacija) ili operacija protiv ablacije.

Fotoosetljiva soiva

Fotoosetljiva soiva zatamnjenjem reaguju na UV zrake, te zaustavljaju vei deo ovih tetnih zraka pre nego dou do oka. Koriste ih osobe koje ne ele nositi sunane i dioptrijske naoari odvojeno. Najee su sive, zelene i smee boje, a razlikuju se u postotku i brzini tamnjenja.

Fotopsija

Fotopsija je pojava iskrica, svitaca, treperenja svetla i bljeskova. Moe se javiti pri poetnoj ablaciji retine, promena u onoj jabuici, kod one migrene, problema sa cirkulacijom u glavi i vratu itd. Kod nagle pojave ili izraenih simptoma potrebno je to pre javiti se oftalmologu.

Fotoreceptori

Fotoreceptori, tj. fotoreceptorske stanice nalaze se u mrenjai. Pretvaraju vidljivu svetlost u elektrine signale koji se putem onog nerva prenose do mozga. ine ih unjii i tapii. unjii su osetljivi na boju. Najvie ih ima u sredinjem delu retine, makuli, gde omoguavaju otru i detaljnu sliku pri jaem svetlu. tapia ima znatno vie. Nalaze se perifernije u mrenjai. Nisu osetljivi na boju i slue za raspoznavanje predmeta pri slabom svetlu i orijentaciji u prostoru.

Fundus

Vidi pod: ono dno

G

Glaukom

Glaukom je naziv za grupu bolesti kod kojih dolazi do oteenja onog nerva, a u razvijenoj formi bolesti gubitka funkcije vida zbog poveanja onog pritiska. Bolest godinama moe proticati bez simptoma. Ukoliko se na vreme otkrije, moe se uspeno kontrolisati i leiti.

Gonioskopija

Gonioskopija je metoda kod koje se uz pomo posebnog soiva sa ogledalom posmatra ugao izmeu ronjae i duice. Pomae u razlikovanju glaukoma otvorenog i zatvorenog ugla.

H

Halacion

Halacion je hronina upala Meibomove lezde smetene s unutranje strane onih kapaka. Nastaje zbog zastoja oticanja sekreta, i u poetku se tee primeti, ili kao posledica neadekvatno izleenog mika. Za razliku od mika, retko nestaje spontano te ga je potrebno ukloniti manjim operativnim zahvatom u lokalnoj anesteziji.

Heteroforija

Vidi pod: strabizam

Heterotropija

Vidi pod: strabizam

Hiperopija ili Hipermetropija (Hypermetropia)

Vidi pod: dalekovidost

HIV / AIDS

Virus humne imunodeficijencije (HIV) je virus koji izziv propadanje imunog sistema orgnizm, to dovodi do raznih bolesti od infekcij. HIV (AIDS) utie n oi iz razloga osetljivosti oiju n infekciju.

Horoidea

Vidi: anatomija okaHoroidea je deo srednje ovojnice one jabuice izmeu retine i beonjae. Sadri krvne sudove i nerve kao i tamni pigment koji spreava prolazak svetla spolja i refleksiju svetlosnih zraka unutar oka. Na svom prednjem delu horoidea prerasta u duicu.

Hromatopsija (Chromatopsia)

Hromatopsija je neprirodno vidjenje boja pri gledanju. Kao kad se pokvari kolor TV, pa preovladava jedna boja. Prema imenu te boje hromatopsija moe biti erythropsia (kada preovladava crvena), cyanopsia (plava), chloropsia (zelena), xantopia (uta).

I

Intraokularna soiva (IOL)

Intraokularna soiva (IOL) su vetaka soiva implantirana u oko. Najee se koriste kao zamena za zamueno ono soivo tokom operacije katarakte. Moe se koristiti i u cilju ispravljanja visoke kratkovidosti kao oblik refraktivne hirurgije. Postoje dve osnovne vrste intraokularnih soiva. Tvrda IOL, napravljena od PMMA materijala, zahtevaju vei rez i avove tokom operacije. Meka (savitljiva) soiva napravljena od akrilata ili silikona. Mogu se implantirati u oko uz znatno manji rez koji nije potrebno uivati. Standardna IOL omoguavaju dobar vid na daljinu, ali ostaje potreba za naoarima za rad na blizinu. U novije vreme ovaj problem se reava s novim generacijama multifokalnih i difraktivnih intraokularnih soiva.

Intraokularni pritisak

Vidi: oni pritisak

Iris

Vidi: duica

Iridociklitis

Iridociklitis je zapaljenjska promena irisa (duice) i cilijarnog tela (corpus ciliare) istovremeno.

K

Katarakta

Katarakta predstavlja zamuenje prirodnog soiva oka to sniava vidnu otrinu. Najee se javlja u drugoj polovini ivota, ali moe biti i uroena ili se javlja kao posledica drugih bolesti. Lei se iskljuivo hirurki (ultrazvunom ili konvencionalnom operacijom). Tokom pregleda je vano utvrditi da li je katarakta jedino oboljenje oka koje utie na slabljenje vida.

Keratitis

Keratitis je upala ronjae oka. Uzroci mogu biti neinfektivni i infektivni. Od neinfektivnih uzroka najei su sindrom suvog oka, UV zraenje kod varenja, razne bolesti nerava itd. Infektivni uzronici mogu biti virusi, bakterije, gljive i amebe. Najtee se lei amebni keratitis koji moe pogoditi nosioce mekanih kontaktnih soiva koji soiva ispiraju obinom, vodom iz vodovoda. Zbog toga je kod prvih simptoma preosetljivosti na svetlo, suzenja, bola, crvenila oka ili slabijeg vida potrebno javiti se oftalmologu.

Keratokonus

Keratokonus je degenerativna bolest ronjae, kod koje se ronjaa stanjuje i menja svoj oblik. Kako prednja ravan ronjae igra vanu ulogu u refraktivnom stanju oka, svaka i najmanja promena radijusa zakrivljenosti znatno utie na kvalitet vida. Po pravilu, bolest se prvo javlja na jednom oku, ali pacijenti najee potrae pomo oftalmologa tek kada bolest zahvati i drugo oko, to moe potrajati nekoliko godina.Ako se bolest otkrije na vreme, u ranom stadijumu je jo uvek mogua korekcija vida dioptrijskim naoarima, mekim, a zatim tvrdim kontaktnim soivima. Poslednja opcija je transplantacija ronjae. Keratokonus je esto dijagnostikovan u kombinaciji s drugim genetskim poremeajima, kao to su Downov i Marfanov sindrom. est uzrok bolesti je i genetsko naslee. Za uspeno leenje vana je i ispravna ishrana, unos dovoljno tenosti, dovoljno vitamina i kvalitetan san. Ustanovljeno je da hormonalne promene i neki lekovi takoe mogu uzrokovati bolest. Pacijenti s keratokonusom esto imaju krte nokte, oslabljenu kosu i veliku potrebu za trljanjem oiju. Korekcija i izleenje keratokonusa je uprkos velikom napretku jo uvek prilino komplikovano. U Milo klinici izvodi se takozvani Cross-linking tretman koji moe zaustaviti napredovanje keratokonusa.

Keratometrija

Keratometrija je oftalmoloki pregled kojim se meri zakrivljenost ronjae. Zakrivljenost se meri uz pomo keratometra ili, u novije vreme, topografom. Keratometrija je jedan od najvanijih faktora pri odluci o izboru kontaktnih soiva.

Konjunktivitis

Konjunktivitis ili upala spojnice (konjunktive) je najee oboljenje u oftalmolokoj praksi. Ako se izuzmu refraktivne greke poput kratkovidosti i dalekovidosti, konjunktivitis je najei razlog dolaska skoro 50% pacijenata koji se obraaju oftalmologu.

Konkavna soiva

Konkavna, divergentna ili minus soiva imaju udubljenu jednu ili obe povrine. Konkavno soivo prelama paralelne zrake svetlosti koji postaju divergentni. Kontaktna soiva i naoari s divergentnim soivima koriste se u ispravljanju kratkovidosti.

Kontaktna soiva

Kontaktna soiva (eng. contact lenses) su pomagala za ispravljanje refraktivnih greaka (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, aberacije) koja se stavljaju direktno na ronjau. Mogu se koristiti i u terapijske ili samo estetske svrhe (soiva u boji).

Konveksna soiva

Konveksna, sabirna ili plus soiva imaju izboene povrine koje prelamaju paralelne zrake svetlosti u jedno arite. Soivo ljudskog oka je konveksno. Kontaktna soiva i naoari s konveksnim soivima koriste se u ispravljanju dalekovidosti.

Korioretinitis

Vidi pod: uveitis

Kornealni topograf

Kornealni topograf je aparat koji uz pomo raunara analizira sliku prstenova projektovanih na ronjau, pravi tzv. topografsku mapu ronjae. Uz pomo ove mape mogue je na ronjai videti nepravilnosti, keratokonus i oiljke kao i njenu zakrivljenost i vrstu astigmatizma. Vrlo je korisna u aplikaciji zahtevnijih kontaktnih soiva kao i kod postupaka refraktivne hirurgije.

Kratkovidost (Myopia)

Kratkovidost ili miopija najea je refraktivna greka oka. Paralelni zraci svetlosti koje ulaze u oko prelamaju se tako da se arite nalazi ispred retine, umesto na mrenjai. Zbog toga se predmeti blie oku vide jasnije nego daleki predmeti. Kod kratkovidosti iznad -3,00 dioptrije potrebne su redovne kontrole oftalmologa zbog moguih degenerativnih promena koje mogu dovesti do komplikacija. Kratkovidost se ispravlja konkavnim (minus) soivima.

L

LASEK

Vidi pod: refraktivna hirurgijaLASEK (eng. Laser-Assisted Sub-Epithelial Keratectomy) je podvrsta PRK-a. Kod LASEK-a se epitel pomeri u stranu nakon to se prethodno omeka alkoholom. Posle laserskog tretmana epitel se vraa na tretirano mesto.

LASIK

Vidi pod: refraktivna hirurgijaLASIK (eng. Laser-assisted in situ keratomileusis) najei je laserski operativni zahvat u zapadnim zemljama. Uz pomo mikrokeratoma napravi se poklopac (eng. flap) koji se odigne. Laserskim zracima oblikuje se stroma ronjae (tzv. skidanje dioptrije). Postupak se zavrava vraanjem flapa na mesto.

M

Makula (uta mrlja)

Vidi: anatomija oka Makula ili uta mrlja nalazi se na mestu najvee koncentracije fotoreceptora, tzv. unjia, na zadnjem delu retine. U sreditu makule nalazi se foveja, taka s najgue smetenim unjiima, koja je odgovorna za centralnu vidnu otrinu. To je mesto na kome se kod normalnog oka nalazi arite. Najei poremeaj makule je tzv. senilna degeneracija makule.

Midrijatik

Midrijatici su kapi koje indukuju irenje zenica. Lekove poput tropikamida koristimo kako bi pregledali mrenjau i ostale duboke strukture oka, kao i ublaili bolni spazam cilijarnog miia (cikloplegija).

Midrijaza

Midrijaza je jako uveanje zenice usled bolesti, povrede ili upotrebe droga i lekova. Normalno do irenja zenice dolazi u tami, a do suavanja na svetlu, kako bi se nou poboljao vid, a danju mrenjaa zatitila od sunevog svetla. Midrijatina tj. proirena zenica ostaje veoma poveana ak i na jakom svetlu.

Miopija (Myopia)

Vidi pod: Kratkovidost

Mioza

Mioza je jako suenje zenice. Normalno do suavanja zenice dolazi na svetlu, a do irenja u tami, kako bi se danju mrenjaa zatitila od sunevog svetla, a nou poboljao vid. Miotina tj. suena zenica ostaje veoma suena ak i u totalnom mraku.

Mrenjaa (retina)

Vidi: anatomija okaMrenjaa ili retina je tanki sloj nerava koji prekriva unutranju stranu one jabuice. Sadri fotoreceptore koji pretvaraju svetlosne signale u elektrine. Elektrini signali se dalje prenose putem drugih nervnih stanica onog puta do mozga. Razlikujemo sredinji deo retine, makulu, koja je odgovorna za centralnu vidnu otrinu i njen periferni deo koji je vaan za snalaenje u prostoru.

Multifokalna soiva

Multifokalna, progresivna ili viearina soiva, za razliku od monofokalnih i bifokalnih soiva, imaju tri ili vie arita s neprimetnim prelazom izmeu arita. Koriste se za korekciju refraktivnih greaka kod osoba starijih od 40 godina (vidi prezbiopija) na svim udaljenostima, od udaljenih predmeta, predmeta na srednjoj udaljenosti i bliskih predmeta. Danas se multifokalna soiva ugrauju u okvire naoara ili izrauju kao multifokalna kontaktna i intraokularna soiva.

N

Naoari

Sastoje se od naoarnih soiva ugraenih u okvire. Slue, najee za korekciju refraktivnih greaka oka dalekovidosti, kratkovidosti, astigmatizma i strabizma (dioptrijske naoare) ili za zatitu od sunevog svetla i UV zraenja (sunane naoare). Soiva za naoari su se u poetku izraivala od stakla, dok se danas ee izrauju od plastinih ili polikarbonatnih materijala koji su laki i izdrljiviji. Na veinu plastinih soiva nanose se posebni slojevi koji ih ine otpornijim na grebanje, magljenje (hidrofobni sloj) i olakavaju gledanje u monitor ili vid nou (antirefleksni sloj).

O

Ono dno (Fundus oculi)

Ono dno ili fundus oculi oznaava unutranju povrinu oka koja se nalazi iza soiva, u prvom redu mrenjau, krvne sudove retine, oni nerv, makulu i staklasto telo. Pregled onog dna obavlja se indirektnom ili direktnom oftalmoskopijom. Iako se zadnji pol retine (oni nerv i makula) moe videti na usku zenicu, za potpuni pregled potrebno je, posebnim kapima midrijaticima, proiriti zenice. Zbog irokih zenica vidna otrina slabija je nekoliko sati nakon pregleda.

Ona jabuica

Vidi sliku anatomije oka.Ona jabuica, bulbus ili oko u uem smislu, glavni je deo ula vida u obliku lopte. Sastoji se od tri ona omotaa, staklastog tela i soiva. Spoljanji (fibrozni) oni omota sastoji se od ronjae i beonjae. Srednji (vaskularni) omota sastoji se od duice, cilijarnog tela i horoidee. Unutranji oni omota je mrenjaa.

Oni kapci

Oni kapci imaju kljunu ulogu u zatiti oiju. Pomau irenju vlanosti (suza) po povrini oiju kada se zatvore, npr. za vrijeme treptanja i na taj nain spreavaju suvou oiju. Oni kapci osiguravaju i mehaniku prepreku ozljivanju, refleksno se zatvarajui kada se neki predmet previe priblii oku.

Oni pritisak

Oni ili intraokularni pritisak je pritisak tenosti unutar oka. Merenje onog pritisaka posebno je vano u dijagnozi i praenju glaukoma. Meri se nekontaktnim i kontaktnim tonometrima kao i digitalno. Najea i najtanija metoda je kontaktna aplanaciona tonometrija. Normalne vrednosti su izmeu 10 i 21 mmHg.

Oni nerv

Vidi: anatomija okaOni ili optiki nerv prenosi vidnu informaciju iz fotoreceptora retine do mozga. Mesto na mrenjai na kome oni nerv izlazi iz one jabuice nazivamo papila.

Odlepljenje retine

Vidi pod: ablacija retine

Oftalmolog

Oftalmolog je lekar specijalista za one bolesti.

Okluzija

Okluzija je najuspenija metoda za spreavanje pojave ambliopije. Izvodi se zatvaranjem dominantnog oka s kojim dete fiksira predmete. Zatvaranje oka vri se tupferom ili flasterom, a kod lakih oblika ambliopije zamuenjem ili prekrivanjem soiva naoara flasterom ili folijom. Pri tome se oko najee zatvara na nekoliko sati dnevno.

Operacija katarakte

Operacijom katarakte (sive mrene) uklanja se zamueno prirodno soivo iz oka. Pri tome se najee implantira vetako intraokularno soivo (IOL). Postoje dve osnovne vrste operacija katarakte. Starija, konvencionalna, ekstrakapsularna ekstrakcija katarakte (ECCE), kod koje je rez vei i zahteva uivanje nakon operacije. Pacijent ostaje na hospitalizaciji nekoliko dana. Novija, ultrazvuna (phaco) operacija katarakte. Operacija i postoperativni oporavak traju znatno krae. U naoj klinici operacije katarakte se obavljaju ambulantno i pacijent naputa kliniku kratko vreme posle operacije. Operacija se zasniva na usitnjavanju (emulzifikaciji) ultrazvukom i aspiraciji prirodnog soiva kroz rez manji od 2 mm, uz pomo najsavremenjih aparata.

Orbita

Orbita ili ona upljina je parno udubljenje s obe strane nosne upljine u kojoj je smetena ona jabuica s pomonim organima, krvnim sudovima i nervima.

Ortoforija

Ortoforija je normalan poloaj oiju kod koga su oi usmerene potpuno pravo i paralelno. Zavisi od anatomskog i funkcionalnog (inervacijskog) stanja spoljanjih onih miia.

P

Panretinalna fotokoagulacija

Panretinalna fotokoagulacija podrazumeva intervenciju argon-laserom kojom se koagulie periferna mrenjaa (retina) s ouvanjem centralne zone (ute mrlje). Indikovana je kod tzv. vazoobliterativnih bolesti retine od kojih su najee dijabetes, venska okluzija i vaskulitis.

Pahimetrija

Pahimetrija je metoda kojom merimo debljinu ronjae. Koristi se kod razliitih bolesti ronjae, za precizno merenje onog pritiska, kao i pre laserskih postupaka refraktivne hirurgije.

Papila onog nerva

Vidi pod: oni nerv

Pelucidna marginalna degeneracija

Pelucidna marginalna degeneracija (PMD) je, poput keratokonusa, obostrano progresivno neupalno stanjenje ronjae (ektazija). Jedina stvarna razlika od klasinog keratokonusa je periferni smetaj stanjenog podruja na ronjai, najee blizu njenom donjem ili gornjem rubu. Ispravlja se, kao i keratokonus, gaspropusnim kontaktnim soivima, a u najteim sluajevima presaivanjem dela ili cele ronjae. Tana dijagnoza pelucidne marginalne degeneracije vrlo je vana kod postupaka refraktivne hirurgije jer se, u poslednje vreme, koristi metoda leenja, tzv. cross-linking, kojom se kod dela pacijenata zaustavlja napredovanje PMD-a i keratokonusa. Jo uvek nema jedinstvenog stava o tome da li je PMD zasebna bolest ili samo podvrsta keratokonusa.

Pentakam (Pentacam)

Pentakam je rotirajua kamera koja na Scheimpflugovom principu stvara trodimenzionalnu sliku prednjeg segmenta oka (ronjae, duice, soiva). Ima poseban znaaj u dijagnostici oboljenja ronjae kao i u postupcima laserske refraktivne hirurgije oka.

Periferni vid

Vidi pod: vidna otrina

Perimetrija

Perimetrija je jednostavna i neinvazivna metoda merenja osetljivosti na svetlo u vidnom polju. Obavlja se testom konfrontacije, uz pomo manualnih (Goldmann) i automatskih perimetara. Automatski Humphrey i Octopus perimetri danas su zlatni standard u dijagnostici i praenju glaukoma i neurolokih bolesti.

Phaco operacija

Vidi pod: operacija katarakte

PRK

PRK ili fotorefraktivna keratektomija je hirurki postupk excimer laserom koji se primenjuje kod mle do umerene krtkovidnosti, kod umerenog stigmtizm ili kod pcijent ij debljin ronje nije dovoljn z LASIK.

Pseudofakija (Pseudophakia)

Pseudofakija je termin koji oznaava da oko ima soivo, ali ne prirodno, nego ugradjeno vetako (pseudo).

Pterigijum(Pterygium)

Pterigijum (Pterygium) je naziv za duplikature venjae (konjuktive) koja prelazi na ronjau (cornea). Trouglastog je oblika. Prerasta na ronjau najee sa strane nosa. esto je posledica izlaganja UV zracima i suvog oka. Lei se lokalnim hirurkim zahvatom.

PTK

PTK ili fototerapijska keratektomija zapravo je PRK u kojoj excimer laser ravnomerno uklanja povrinski sloj strome zbog leenja razliitih bolesti ronjae.

Pseudofakija

Pseudofakija (grki: pseudo laan i phakos soivo) oznaava zamenu prirodnog onog soiva vetakim intraokularnim soivom.

Pupila

Vidi pod: zenica

Pupilarna distanca

Vidi pod: razmak zenica

Pregled onog dna

Vidi pod: ono dno

Prezbiopija

Prezbiopija, ili staraka dalekovidost je poremeaj vida koji se javlja najee posle 40. godine ivota.Posledica je postepenog gubitka sposobnosti oka da fokusira predmete u blizini. U svrhu omoguavanja nesmetanog itanja i rada na blizinu, koriste se naoari sa konvergentnim (plus) staklima, ili kontaktna soiva, a leenje moe biti i operativno. Postoji nekoliko vrsta naoara za korekciju: naoare samo za itanje (sa dioptrijom samo za gledanje na blizinu i koriste se kod osoba koje nemaju druge smetnje vida), bifokalne naoare (u gornjem delu nalazi se soivo za gledanje na daljinu, a u donjem delu soivo za gledanje na blizinu), progresivne (multifokalne) naoare omoguavaju prirodno gledanje na svim udaljenostima (daljina, srednja udaljenost i blizina). Takoe postoji i nekoliko vrsta kontaktnih soiva: bifokalna ili multifokalna soiva, soiva sa monovizijom (to je tehnika gde jedno soivo slui za gledanje u daljinu, a drugo za gledanje na blizinu. Mozak interpretira takvu sliku i izabere najbolju).Refraktivnim hirurkim zahvatom menja se oblik ronjae i time njena sposobnost fokusiranja predmeta.Jedino na Milo klinici, koja jedina u regionu poseduje Femtosecond laser poslednje generacije, kojim se izvodi INTRACOR metoda korekcije presbiopije. Na sasvim nov i bezbolan nain, neinvazivno i sa najveom moguom preciznou, sa samo 20 sekundi rada lasera, prave se koncentrini prstenovi unutar ronjae koji omoguavaju vid na blizinu bez naoara.

Progresivna soiva

Vidi pod: multifokalna soiva

R

Razmak zenica

Razmak zenica je udaljenost izmeu sredita obe zenice. Ova vrednost izraava se u milimetrima, a vana je kod izrade naoara. Razmak zenica kod itanja manji je za 2-4 milimetra od razmaka za daljinu, zbog konvergencije oiju.

Refrakcija

Refrakcija u ljudskom oku oznaava dioptrijsko stanje prelamanja svetlosnih zraka za vreme mirovanja akomodacije. Zavisi od dioptrijske jaine celog oka i njegove veliine. Normalna refrakcija oka naziva se emetropija. Refraktivne greke su kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam i razne aberacije.

Refrakcijska greka

Vidi: ametropija

Refraktivna (astigmatska) keratektomija

Vidi pod: refraktivna hirurgija

Refraktivna hirurgija

Refraktivna hirurgija ukljuuje sve hirurke metode ispravljanja refraktivnih greaka kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma. Ukljuuje zahvate na ronjai (laserske procedure skidanja dioptrije: LASIK, LASEK i PRK kao i hirurke zahvate: radijalna keratotomija, implantati ronjae) kao i zahvate na soivu oka (zamena prirodnog soiva standardnim ili multifokalnim intraokularnim soivima, i ugradnja specijalnih soiva na duicu preko postojeeg prirodnog soiva, tzv. fakna IOL). Pre konane odluke o vrsti refraktivnog zahvata neophodan je detaljan pregled oka kao i pregled na najsavremenijim dijagnostikim aparatima (vidi: topografija ronjae i pentacam).

Retina

Vidi pod: mrenjaa

Ronjaa

Vidi: anatomija okaRonjaa ili kornea je prozirni deo one jabuice. Omoguava prolaz svetlosnih zraka u unutranjost oka. Odgovorna je za 3/4 ukupne dioptrijske jaine oka i zajedno sa soivom prelama paralelne svetlosne zrake u arite koje se kod emetropnog oka nalazi u makuli. Razliita patoloka stanja, poput degenerativnih promena i keratitisa, mogu poremetiti strukturu ronjae i zamutiti je.

S

Senilna degeneracija makule Age Related macular desease (ARMD)

Senilna degenercija makule je stnje oka koje dovodi do pogornj centrlnog dela mrenje, mkule, to dovodi do gubitk centrlnog vid. Senilna degeneracija makule vodei je uzrok slepila kod osoba starijih od 60 godina. Kod 90% obolelih razvije se atrofini (suvi) oblik. Redovne kontrole kod oftalmologa vane su zbog mogunosti prelaska u eksudativni (vlani) oblik. Vlani oblik predstavlja 88% sluajeva slepila uzrokovane senilnom degeneracijom makule.Uzrok ove bolesti je nepoznat, a u rizine faktore, do sada su ubrojani dob, nasledni faktor, hipertenzija, povien nivo lipida u krvi, nedostatak vitamina A, C, E u ishrani, prekomerna telesna teina i puenje. Opasnost predstavlja preterano izlaganje, posebno plavom delu svetlosnog spektra, a naroito kod osoba osetljivijih na svetlo, i svetle puti. Preporuuje se noenje naoara sa zatitnim filterom posebno na moru ili snegu. Rezultat oteenja makule je poremeaj centralnog vida, bez mogunosti korekcije naoarima, uz ouvanje perifernog vida, tako da se ne radi o kompletnom slepilu. Pacijent treba da se javi oftalmologu ukoliko primeti simptome poput smanjene kontrastne osetljivosti, smanjene vidne otrine, pojave mrlje u centru vidnog polja (centralni skotom), ili krivljenja slike.

Siva mrena

Vidi pod: katarakta

Sklera

Vidi pod: Beonjaa

Slabovidost

Vidi pod: ambliopija

Soiva (ona)

Vidi: anatomija okaOno soivo (lens crystallina) je prozirno soivo s dve konveksne povrine. Nalazi se iza duice i zenice, a ispred staklastog tela. Uestvuje u akomodaciji oka, pri emu pomae u fokusiranju zraka koji polaze od udaljenog predmeta na makulu. Starenjem postaje manje elastin0 usled ega dolazi do prezbiopije. Ukoliko se zamuti naziva se kataraktom ili sivom mrenom.

Soiva (kontaktna)

Vidi pod: kontaktna soiva

Soiva (za naoare)

Vidi pod: naoare

Spojnica

Vidi: anatomija oka, konjunktivitisSpojnica ili konjunktiva je sluznica koja prekriva prednju povrinu one jabuice i kapke s unutranje strane.

Spoljanji oni miii

Vidi: anatomija okaSpoljanji oni miii zadueni su za pokretanje one jabuice. Dele se na etiri ravna i dva kosa miia. Ravni miii pokreu oko u smeru levo-desno i gore-dole, dok su kosi miii prvenstveno zadueni za rotaciju oka oko optike ose. Oni miii omoguavaju binokularan vid kod paralelnog poloaja oiju (ortoforija).

Stereoskopski vid

Vidi pod: binokularni vid

Strabizam

Strabizam ili razrokost je poremeaj poloaja oiju. Najee nastaje zbog nesklada u pokretima, paralize ili pareze spoljanjih onih miia. Razlikujemo latentni i manifestni strabizam. Kod latentnog strabizma (heteroforija) sposobnost mozga da spoji slike iz oba oka u jednu prividno ispravlja oi u normalan poloaj (ortoforija). Osobe s heteroforijom esto oseaju zamor uvee npr. nakon dugotrajnog itanja. Kod manifestnog strabizma (heterotropija) otklon oiju vidljiv je od strane posmatraa. Strabizam je vano prepoznati u dejoj dobi, jer je esto udruen s ambliopijom koju je kod dece jo mogue leiti.

Suzni film

Suzni film se sastoji od tri sloja. Neposredno uz povrinu ronjae i spojnice nalazi se mukozni sloj koji osigurava prijanjanje suza za te povrine. Srednji vodeni sloj je najdeblji. Omoguava vlaenje oka i mehaniko ienje povrine oka od estica praine i sl. Sadri i mnoge sastojke koji unitavaju mikroorganizme. Vodeni sloj prekriven je lipidnim slojem koji spreava suenje vodenog sloja. Poremeaj u nekom od ovih slojeva dovodi do sindroma suvog oka.

tapii

Vidi: FotoreceptoriU mrenjai oka se nalaze posebni fotoosetljivi receptori (tapii i unjii) koji nadraaj fotona pretvaraju u elektrine impulse i alju ih u mozak. tapii se aktiviraju kod slabijeg svetla, u sumrak i nou, i omoguavaju crnobeli vid dok unjii omoguavaju vid danju i opaanje boja.

T

Tireoidna orbitopatija ili Grejvsova oftalmopatija (Bazedovljeva bolest)

Vidi: Grejvsova oftalmopatijaVidi: Bazedovljeva bolestTireoidna orbitopatija predstavlja bolest kod koje su sva tkiva one upljine i kapaka, kao i titasta lezda, zahvaeni dugotrajnim zapaljenskim procesom, koji vodi u oiljavanje. To je autoimuna bolest, to znai da se imuni sistem obolelog aktivira protiv sopstvenih tkiva. Bolest je ea kod ena, najuestalija je izmeu 30. i 50. godine. Moe da se javi posle promena u normalnom funkcionisanju titaste lezde, pre svega, pri njenoj pojaanoj funkciji (hipertireoidizam). Tireoidnu orbitopatiju karakterie bol iza oka i pri pokretima oka, suvoa oka, osetljivost na svetlost, povlaenje kapaka, otok i crvenilo kapaka i venjae, otok tkiva uz onu jabuicu, postepeno smanjenje vida i irine vidnog polja, gubitak oseaja za boje, dvostruke slike, kao i poremeaj u normalnom pokretanju oka. Leenje podrazumeva primenu kortikosteroidnih lekova, zraenje one upljine i hirurku korekciju kapaka, operacije na onim miiima i operacije rastereenja tkiva one upljine. Tireoidna orbitopatija usko je povezana sa puenjem. Stepen ozbiljnosti oboljenja vei je kod pacijenata sa veom zavisnou od puenja.

Tonometrija

Vidi pod: oni pritisak

Topografija ronjae

Topografijom ronjae dobijamo detaljan prikaz povrine ronjae. Meri se kornealnim topografom.

U

Uveitis

Uveitis je upala oka koja zahvata jedan, dva ili sva tri dela od kojih se sastoji srednji oni omota uvea. Ako oko zamislimo kao loptu sastavljenu od tri sloja: spoljanji sloj je beonjaa s ronjaom, unutranji sloj je mrenjaa, a izmeu se nalazi uvea. Uvea se sastoji od: duice (obojenog dela oka), cilijarnog tela (odgovorno je za stvaranje one vodice i akomodaciju oka) i horoidee (lat. chorioidea) mree krvnih sudova koji su smeteni u retini i beonjai. Uveitis moe ugroziti ivot i ozbiljnija je od veine ostalih bolesti oka, jer uvea hrani oko preko krvnih sudova. Problemi povezani s uveitisom su podcenjeni, jer vrlo malo ljudi zna da je uveitis trei vodei uzrok slepila. Zbog bliskog anatomskog smetaja, upala zadnjeg dela zahvata i mrenjau pa se naziva horioretinitis. Moe se proiriti u unutranjost oka (endoftalmitis) ili zahvatiti celu onu jabuicu (panoftalmitis). Osnovni simptomi bolesti su bol i zamagljen vid.

Ultrazvuk

Ultrazvuk je zvuk ija je frekvencija iznad gornje granice ujnosti za normalno ljudsko uho, a koja iznosi 20 kHz (20.000 herca). U oftalmologiji se koriste frekvencije od 3 do 12 mHz za neinvazivne preglede one jabuice i struktura u orbiti.

V

Vidna otrina

Vidna otrina ili vizus (VO, visus oculi) je kvantitativna mera vidne funkcije. Ispituje se tablicama sa crnim simbolima, koji mogu biti brojevi, slova ili znakovi (optotipima) na beloj podlozi, koje se postavljaju na standardnu udaljenost (6 m) od pacijenta. Vidna otrina oznaava najbolju moguu vidnu funkciju sa ili bez korekcije naoarima ili kontaktnim soivima. Normalna vidna otrina oznaava se s 1,0 ili 100%.

Vidno polje

Vidno polje je skup svih taaka u prostoru koje vidimo dok gledamo pravo ispred sebe. Meri se posebnim aparatima perimetrima, dok se metode merenja nazivaju perimetrija. Poremeaji onog polja mogu nastati kod raznih bolesti onog nerva, onih puteva i centara u mozgu te perifernog i centralnog dela retine.

Vitrektomija

Vitrektomija je mikrohirurka metoda odstranjivanja staklastog tela (vitreusa) iz unutranjosti one jabuice.Razlikujemo prednju vitrektomiju tokom koje se uklanja manji deo staklastog tela s pristupom iz prednje one komore i tzv. pars plana vitrektomiju kod koje se staklasto telo uklanja u potpunosti. Pars plana vitrektomija ini temelj veine hirurkih postupaka leenja bolesti struktura onog dna.Virektomija spada u grupu najsloenijih mikrohirurkih procedura koje se obavljaju na oku. Ova metoda leenja je esto jedini izbor kada su u pitanju neke bolesti oka, kao to su: ablacija retine, krvarenja u staklastom telu, dijabetesna retinopatija, trauma oka, kod nekih bolesti take jasnog vida.Virektomija se radi primenom aparata poslednje generacije, kada je ova vrsta hirurgije u pitanju, to omoguava preciznu i minimalno invazivnu hirurgiju.

Vitreus (staklasto telo)

Vitreus ili staklasto telo je elatinozna materija koja ispunjava onu jabuicu izmeu soiva i retine. Tokom procesa starenja ili ranije (kod kratkovidosti, upalnih stanja ili traume oka) moe doi do deliminog razreenja (likvifakcija, sinhiza) ili zgunjavanja (sinereza) staklastog tela zbog ega bolesnici vide tzv. plivajua zamuenja ili muice. Leenje ovog stanja nije potrebno, ali u sluaju nagle pojave veeg broja muica potrebno je im pre javiti se oftalmologu.

Kapci

Kapci, palpebre ili oni kapci su tanki nabori koe, miia, vezivnog tkiva (tarzus) i sluznice (spojnice) koji prekrivaju i tite oko. Na rubu kapaka nalaze se trepavice koje dodatno tite povrinu oka od praine i neistoa. Najee bolesti kapaka su upale kapaka poput blefaritisa (esto udruenih s konjunktivitisom), mika i halaciona. Kod starijih ljudi este su i blefarohalaze (viak koe i/ili potkonog tkiva kapaka), uvrtanje i izvrtanje (entropijum i ektropijum) ruba kapaka, kao i tumorske promene koje nastaju zbog izloenosti kapaka sunevim zracima.

W

Wavefront tehnologija

Vidi pod: aberacija

Z

Zenica

Vidi: anatomija okaZenica je crni otvor u sreditu duice. U zavisnosti od koliine svetlosti koja ulazi u oko, miii duice ire (midrijaza) ili suavaju (mioza) zenicu.

arite (fokus)

arite je taka u kojoj se seku svetlosni zraci. U emetropnom oku, koje je konvergentno soivo, svetlosni zraci koji polaze od udaljenog predmeta ukrtaju se u makuli. Kod miopije ili hipermetropije arite se nalazi ispred ili iza makule pa je slika u makuli nejasna.

uta mrlja (Makula)

Vidi: makulaDeo mrenjae zaduen za centralni vid i razlikovanje detalja je MAKULA ili uta mrlja. Ona obiluje fotoreceptorima elijama koje primaju vizuelnu dra i prenose je nervnim elementima. Gust raspored receptora u makuli omoguuje otrinu vida, zapaanje detalja i raspoznavanje likova, itanje, pisanje, prepoznavanje boja.