Četvrti izveŠtaj o monitoringu unutraŠnjeg dijaloga...

FONDACIJA ZA OTVORENO DRUŠTVO, SRBIJA

OPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIA

ČETVRTI IZVEŠTAJ OMONITORINGU UNUTRAŠNJEG

DIJALOGA O KOSOVU16. februar – 15. mart 2018.

Beograd, 30. mart 2018.

Sadržaj

NAPOMENE ............................................................................................................................5

1. TOK I IZAZOVI OSTVARIVANJA CILJEVA UNUTRAŠNJEG DIJALOGA ...........71.1. Inicijativa i reakcije na poziv na unutrašnji dijalog .......................................7

1.1.1. Inicijativa predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića 71.1.2. Odjeci i reagovanja na inicijativu 9

1.1.2.1. Reagovanja predstavnika vlasti i poslanika 91.1.2.2. Institucionalizovani dijalog 10

1.1.2.3. Reagovanja opozicionih političkih stranaka 191.1.2.4. Reagovanja građanskog društva 20

1.1.2.5. Reakcije nevladinih organizacija 211.1.2.6. Stavovi stručnjaka i stvaralaca javnog mnjenja 24

1.1.2.7. Reakcije Srba sa Kosova i javnosti Kosova 271.1.2.8. Reakcije lokalnih medija i javnosti juga Srbije 29

1.1.2.7. Reakcije regionalnih medija 33

2. STANJE I BUDUĆNOST ODNOSA SRBIJE I KOSOVA ........................................ 372.1. Razgraničenje između Srba i Albanaca......................................................... 372.2. Status quo politika .............................................................................................. 412.3. Politika malih koraka .......................................................................................... 41

3. IMPLEMENTACIJA BRISELSKOG SPORAZUMAO NORMALIZACIJI ODNOSA SRBIJE I KOSOVA ................................................ 43

4. POLITIČKO-BEZBEDNOSNI OKVIR UNUTRAŠNJEG DIJALOGA .................... 51

5. REŠAVANJE PITANJA STATUSA ............................................................................. 55

6. POLOŽAJ I ZAŠTITA PRAVA SRPSKE ZAJEDNICEI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE NA KOSOVU ................................................ 59

7. ULOGA „MEĐUNARODNIH AKTERA“ ..................................................................... 61

REZIME ................................................................................................................................. 69

NAPOMENE

Četvrti izveštaj o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu1 (u daljem tekstu: četvrtiizveštaj) je rezultat projekta Foruma za etničke odnose (u daljem tekstu: Forum) „Monitoring iizveštavanje o unutrašnjem dijalogu o Kosovu“, koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo.

Ovaj izveštaj obuhvata period od 16. februara do 15. marta 2018. godine.Izveštaj je rezultat rada multidisciplinarnog tima stručnjaka Foruma za etničke odnose koji čine:

dr Dušan Janjić (rukovodilac projekta i vodeći ekspert), eksperti i ekspertkinje ‒ Izabela Kisić, drPredrag Milidrag, regionalni izvestioci i izvestiteljke ‒ Stefan Goranović, Tatjana Lazarević, LjiljanaStojanović i Ivan Spasić, saradnice Foruma – Verka Jovanović i Jelena Aleksić.

Monitoring obuhvata prikupljanje, klasifikaciju i analizu podataka o unutrašnjem dijalogukoji su prikupljeni na različite načine, i to iz izveštaja i priloga u elektronskim i drugimamedijima o događajima koje u ime inicijatora dijaloga, predsednika Srbije, organizuje VladaRepublike Srbije, uključujući Radnu grupu za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga oKosovu i Metohiji, koju je formirala Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Radna grupa); sadogađaja koje organizuju organizacije građanskog društva, stručna i druga udruženja,prezentujući relevantne stavove uticajnih donosilaca odluka i stvaralaca javnog mnjenja;2 putemneposrednog praćenja pojedinih događaja (konferencije, okrugli stolovi, javne tribine i slično) odstrane regionalnih izvestilaca Foruma, ukoliko ovi događaji nisu medijski pokriveni, a odizuzetnog su značaja za projekat; istraživanjem javnog mnjenja o unutrašnjem dijalogu, o srpsko-albanskim odnosima i o Briselskom dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Tokomovog izveštajnog perioda istraživači Foruma su dodatno pratili i analizirali odnos javnosti imedija prema unutrašnjem dijalogu u opštinama na jugu Srbije i na Kosovu.

Relevantni predlozi iz unutrašnjeg dijaloga su analizirani i razvrstani u odgovarajuće grupe(kategorije), a unutar svake od kategorija najvažniji predlozi su analizirani u odnosu na sledećekriterijume: značenje i političko-ideološki uticaji poruka; poreklo ‒ da li poruke dolaze od državnih

1 U ovom izveštaju se koristi termin „Kosovo“ i to kao opšti i tehnièki izraz, pre svega zbog toga što je njegovaupotreba uobièajena u današnjoj domaæoj i meðunarodnoj literaturi i javnosti. Ali upotreba ovog, kao i drugihodgovarajuæih termina, odnosno naziva, za ovaj deo Srbije, jedan je od najilustrativnijih primeraopšte„etnifikacije“javnog i politièkog života i jezika. I Srbi i Albanci imaju svoj poseban, a èesto jedan premadrugome iskljuèiv narativ u kome dominiraju osobene „kljuène reèi”, naroèito što se tièe naziva gradova, sela, ulicaitd. Naziv „Kosovo i Metohija“je u dugoj upotrebi u smislu ustava i lingvistike. U prvom ustavu posle Drugogsvetskog rata koristio se naziv „Kosovo i Metohija“. Meðutim, kasnije je izostavljen drugi deo ‒ „Metohija“, koji jeponovo uveden u ustavnu terminologiju 1990. godine ustavima Srbije i SRJ. Naziv „Kosovo i Metohija“ se danassmatra sinonimom za „srpsko stanovište“. Naziv „Kosovo“ je tursko-albanskog porekla i oznaèava okrug Kosovakoji je pre Balkanskog rata 1912. godine obuhvatao teritorije Sandžaka, Gornjeg Polimlja, Kosova i Metohije,severne Makedonije do Velesa i istoène Makedonije do Bregalnice. Naziv se vezivao za ideju Velike Albanije. Danasje „Kosovo“ za Albance postalo „Kosova“. „Kosova“ je sinonim za albansko gledište u vezi sa statusom Kosova, onoje sinonim albanske dominacije nad ovom teritorijom i ljudima koji na njoj žive.

2 Agencija NINA Media je obezbedila materijal (preskliping) na osnovu metodologije i kljuènih reèi usaglašenihsa ekspertskim timom Foruma za etnièke odnose.

5

6 Četvrti izveštaj o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu

aktera ili od građanskog društva; dobici i rizici od prihvatanja i ostvarivanja pojedinih rešenja, akoji se mogu odraziti na stanje u Srbiji i šire ekonomske, političke i bezbednosne procese.

Izveštavanje o monitoringu ima za cilj da doprinese podizanju stepena i kvalitetaobaveštenosti javnosti o toku i rezultatima unutrašnjeg dijaloga, da omogući veću vidljivostrezultata unutrašnjeg dijaloga i učini ih dostupnim i razumljivim široj javnosti, kao i dapodstakne najširi krug aktera da se aktivno uključe u unutrašnji dijalog.

Prethodni, odnosno treći izveštaj, koji se odnosi na period od 16. januara do 15. februara 2018.godine, predstavljen je javnosti 30. februara 2018. godine na konferenciji u Medija centru u Beogradu.

Ovo predstavljanje izveštaja bilo je dostupno javnosti putem direktnog internet prenosakonferencije za novinare, a nakon konferencije video-materijal sa ovog događaja dostupan je na sajtuMedija centra.3 Izveštaj se može naći i na sajtovima Foruma4 i Fondacije za otvoreno društvo5.

O trećem izveštaju su izvestili brojni mediji. Regionalna mreža N1 posvetila je pažnjuizveštaju organizujući gostovanje predsednika upravnog odbora Foruma Dušana Janjića ujutarnjem programu. Tom prilikom ukazano je da je nova i ključna poruka koja se čuje u ovomizveštajnom periodu, poruka vlasti Srbije da želi kompromis.6

Unutrašnji dijalog bila je tema i za nedeljnike u Beogradu, tačnije za nedeljnik „Vreme“ čijiglavni i odgovorni urednik Dragoljub Žarković u jednom od uvodnika, između ostalog, prenosireči dr Dušana Janjića o svrsi dijaloga.7

O trećem izveštaju Foruma izvestio je i portal European western Balkan.8 Pored toga, uokviru novog projekta agencije Fonet „Kvaka 23“ prenete su poruke trećeg izveštaja o tome daliberalno-demokratska opozicija propušta da iskoristi temu Kosova za svoje pozicioniranje uunutrašnjopolitičkim raspravama.9

Od lokalnih medija, zrenjaninska KTV je u okviru serijala „Dijalog o dijalogu“ emitovala emisijuu kojoj su učestvovali predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun, državni sekretarMinistarstva spoljnih poslova Veljko Odalović i direktor Foruma za etničke odnose dr Dušan Janjić.U ovoj emisiji dr Janjić je detaljno informisao javnost o monitoringu unutrašnjeg dijaloga.10

Od medija na Kosovu, portal Kossev je izvestio o izveštaju, a o njegovim analizama seraspravljalo i u kolumnama savetnika predsednika Kosova Bljerima Šalje i Dušana Janjića urubrici „Na +38...“11 ovog portala. Osim toga, dopisništvo iz Beograda Radio-televizije Kosovaposvetilo je posebnu pažnju rešavanju statusa Kosova, ali i unutrašnjem dijalogu čiji dosadašnjitok, po oceni Janjića, nije mnogo pomogao inicijatoru dijaloga, odnosno predsedniku Srbije.12

U većini medijskih predstavljanja trećeg izveštaja ukazano je na ocenu iznetu u trećemizveštaju da je došlo do porasta interesovanja za temu članstva u EU, ali da je i dalje izraženozagovaranje politike razgraničenja. Prenet je i javni apel koji je Forum uputio inicijatoruunutrašnjeg dijaloga, predsedniku Vučiću i javnosti da se otvori javna rasprava o svim aspektimaprimene koncepta etničkog i teritorijalnog razgraničenja na Kosovu, u Srbiji i na Balkanu.

3 http://www.mc.rs/treci-izvestaj-o-monitoringu-unutrasnjeg-dijaloga-o-kosovu-za-period-16-januar15-februar-2018.4.html?eventId=10772

4 http://www. fer.org.rs.5 http://www.fosserbia.org.6 http://rs.n1info.com/a367719/Vesti/Janjic-Za-kompromis-sa-Pristinom-potrebno-da-prosirimo-igru.html7 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=15676718 http://europeanwesternbalkans.rs/dogadjaji/treci-izvestaj-o-monitoringu-unutrasnjeg-dijaloga-o-kosovu9 https://www.danas.rs/politika/janjic-liberalni-deo-opozicije-nije-iskoristio-sansu-na-pitanju-kosova/10 https://www.youtube.com/watch?v=pobBvrAiWVQ11 http://kossev.info/strana/arhiva/braca_nismo_ali_komsije_jesmo/1491112 http://www.rtklive.com/rtk2/?id=2&r=17771

1. TOK I IZAZOVI OSTVARIVANJACILJEVA UNUTRAŠNJEG DIJALOGA

1.1. Inicijativa i reakcije na poziv na unutrašnji dijalog

1.1.1. Inicijativa predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je autorskim tekstom „Zašto nam je potrebanunutrašnji dijalog o Kosovu”, objavljenim u dnevnom listu Blic, 24. jula 2017. godine, iniciraounutrašnji dijalog o Kosovu (u daljem tekstu: inicijativa), u ovom izveštajnom periodu naglašavapotrebu za dijalogom i nastoji da pojasni značenje pojma kompromisa koji predstavlja kaoželjeni rezultat Briselskog dijaloga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da, kada je reč o Kosovu, “mi igramo partiju šahabez dame i topa i pokušavamo da izvučemo pat. Ističe da je spreman da čuje kritiku, ali da je važnonaći kompromisno rešenje. Ukazao je da će svako kroz dijalog sebi da postavi pitanje koje je torešenje Kosova, a da ga prihvate i Albanci, da nemamo sukobe u budućnosti, da ne razmišljamo otome kako će deca da nam žive sutra, nego da znamo da će to da bude mnogo bolje.

“Što se tiče Prištine, ja ne vidim ni snagu ni posvećenost njihovu, ali se nadam da će toga bitiu budućnosti. Nije ovo pitanje od jednog dana ili od dva meseca i ništa se neće rešiti ni za dan niza mesec ni za dva. Ovo je jedan veliki proces u kome mi moramo da razmišljamo o sebi, davidimo šta je to što je realno, da vidimo možemo li do toga da dođemo ili ne možemo”, kažeVučić. “Ja i dalje mislim da je veća mogućnost da ne napravimo bilo kakav kompromis i zbogdruge strane i zbog trećih strana, ali naše je da se borimo i naše je da pokazujemo energiju,aktivizam, želju da razmišljamo o budućnosti”, naglasio je predsednik.13

Aleksandar Vučić je naglasio “moramo da shvatimo koliko je i zašto je važno da postignemokompromis sa Prištinom, inače ćemo se udaviti u sopstvenoj prošlosti”. Važno je da se pronađekompromis sa Albancima i istorijski reši taj odnos, da se uspostavi prijateljstvo dva naroda,precizira Vučić.14

Taj kompromis ne uključuje da Srbi prihvatiti nezavisnost Kosova u zamenu za članstvo u EU.“Potreban je kompromis za bilo kakav dogovor, ne možete imati jednu stranu koja sve dobija dokdruga nema ništa. Jedna strana ne može biti zadovoljna, a druga nezadovoljna jer to neće voditi dorešenja. Ono je moguće samo ako su obe strane zadovoljne, ili barem delimično”, rekao je Vučić15.

Vučić je istakao da ne želi da učestvuje u bilo čemu što bi nas vodilo u ratove, ali i da predlog sakojim će izaći pred građane Srbije u vezi sa Kosovom sigurno neće biti “dragi Albanci, prepuštamo

13 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3053996/vucic-o-kim-igramo-sah-bez-dame-i-topa-pokusavamo-da-izvucemo-pat.html

14 Isto.15 Isto.

7


vam sve”. “Ja ću svakako izaći sa predlogom, pošto nisam bio kukavica ni kada smo sprovelifiskalne reforme, čime se hvalimo i dičimo, a i drugi hvale. Imaću hrabrost da kažem šta jepredlog. Ako ga ne bismo imali, imali bismo zamrznuti konflikt”.16,

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je “za pravljenje kompromisa je, navodi, potrebnomnogo razgovora i mnogo političke volje u Prištini, ali i u Briselu. Dodaje da su priznanjem Kosovasvi principi prava doslovce pogaženi”... “Ako se takva rešenja ne budu želeli, nema tu preveliketragedije, osim da je to loša vest za srpsko društvo, imaćemo zamrznuti konflikt decenijama, koji ćejednog momenta, kroz 20 ili 30 godina, na žalost da se odmrzne i znate šta to onda znači... Zatotoliko insistiram na miru i stabilnosti, na pregovorima i rešenju, jer ne bi trebalo to sve da ostavimonašoj deci i njihovoj deci. Kao što je to rekao veliki srpski pisac Borislav Pekić - ne treba da ljubimozemlju naših predaka, već zemlju po kojoj će da hodaju naša deca”, zaključio je predsednik Srbije.17

Potom je predsednik Srbije prokomentarisao da svaki dan čuje u Srbiji kako govore “za nas jenajbolji zamrznuti konflikt i čekajte samo da prođe i desiće se nešto što će nama pomoći”. “Ako mine budemo razumeli, a pri tome dobro znate šta mislim o nezavisnosti Kosova, da mi moramo danapravimo kompromise, da moramo sa sobom u određenim stvarima u našim glavama da raskrstimo– i to govorim u trenutku kada ne bi trebalo da govorim, i kada ću gubiti političke poene... ako tone budemo uradili, udavićemo sebe u sopstvenoj prošlosti”, upozorio je predsednik Srbije.

Predsednik Aleksandar Vučić je zalaganje za kompromis ponovio u susretu s Angelom Merkel,u Berlinu, 27. februra 2018. godine. Odnosno, Vučić je rekao”da je Srbija spremna zakompromisno rešenje tako da i jedna i druga strana nešto izgube i dodao da Srbija ne sme dabude potpuni gubitnik, kao i da se nada da će, uz podršku Nemačke i Merkel, biti postignutokompromisno rešenje za Kosovo”.18

“Znamo da je pred nama težak put. Mnogo je toga što treba da uradimo i u poglavlju 23 ipoglavlju 24 u okviru vladavine prava na koje je kancelarka Merkel ukazala, ali znamo i da jepred nama teška prepreka koje se zove rešavanje pitanja odnosa Beograda i Prištine”.19

Vučić je, 19. februara 2018. godine, rekao: “krajem marta, najkasnije početkom aprila, ćugovoriti o predlogu o rešenju Kosova… Izaći ću, jer nisam bio kukavica, imaću hrabrosti dakažem šta je predlog, ali on neće biti: ‘Dragi Albanci prepuštamo vam sve’, on će bitikompromis. Ako neće da razgovaraju o tome, imaćemo zamrznuti konflikt.”20 A, u Bukureštu,8.marta 2018. godine, da će ovog meseca, ali i narednih meseci biti mnogo razgovora o Kosovu ida se nada da to neće dovesti do dalje eskalacije i destabilizacije u odnosima sa Kosovome.21

Po oceni Dušana Janjića, predsednik Srbije Aleksandar Vučić računa na kompromise. „Kadne bi na njih računao, on ne bi uopšte ulazio u ovu priču. Priča o unutrašnjem dijalogu, oevropskoj perspektivi, ako gledate sadašnje raspoloženje javnosti, pa i njegove vladajuće većine,to je gubitnička priča”, smatra Janjić.22 U cilju promene stava javnosti valja očekivati da ćepredsednik Vučić pokrenuti kampanju uticaja na promenu odnosa javnosti prema temi Kosova, ito u trenutku kada se uveri u mogućnost ostvarivanja po Srbiju i srpsku zajednicu korisnogkompromisa. Za sada je više puta potvrđen kapacitet predsednika i vlasti Srbije da utiču naoblikovanje stavova javnosti.

16 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3044250/vucic-moj-stav-o-kim-krajem-aprila-neozbiljne-predloge-cepam.html

17 http://rs.n1info.com/a365090/Vesti/Vesti/Vucic-za-Rojters-Za-Kosovo-postoji-nekoliko-modela.html18 http://rs.n1info.com/a367811/Vesti/Vucic-i-Merkel-u-Berlinu.html19 Isto.20 B92 Info bilten za 19.02.2018 ([email protected])21 B92 Info bilten za 8.03.2018 ([email protected])22 http://rs.n1info.com/a365563/Vesti/Vesti/Sta-podrazumeva-kompromis-Beograda-i-Pristine.html, TV N1, 18.

februar 2018.

Četvrti izveštaj o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu 9

1.1.2. Odjeci i reagovanja na inicijativu

U ovom izveštajnom periodu zabeležene su sledeće reakcije na inicijativu:

1.1.2.1. Reagovanja predstavnika vlasti i poslanika

Uočljivo je da u ovom izveštajnom periodu nije bilo osvrtanja na inicijativu, niti ocenjivanjatoka i dosadašnjih rezultata unutrašnjeg dijaloga od strane predstavnika vlasti. To se možetumačiti kao dogovorena taktika koja je sve resurse usmerila ka izborima u Beogradu, kao inastojanje da se umanji rizik od gubljenja glasova koji bi mogao da nastane ukoliko bi temaKosova došla u vrh izborne kampanje.

Sledeće reakcije predstavljaju izuzetke koji potvrđuju ranije definisanu opštu ocenu. Po ocenigeneralnog sekretara predsednika Srbije Nikole Selakovića, unutrašnji dijalog je već doneo rezultate,a najznačajnije je to da je srpsko-albanski problem vraćen u žižu interesovanja javnosti.23

Posebnu pažnju zaslužuju razlike u ocenama oko jedne od bitnih kategorija inicijative. Reč jeo proklamovanom cilju inicijative da se postigne „trajno rešenje”. Tako je premijerka AnaBrnabić ponovila stav predsednika Vučića da je Srbija posvećena dijalogu jer ne želi da ostavljazamrznute konflikte novim generacijama.24 Međutim, direktor Kancelarije za Kosovo i MetohijuMarko Đurić navodi da će „borba za Kosovo biti borba više generacija, jer je taj problemnasleđen od predaka“.25

Potpresednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić bio je jedan od najktivnih učesnikaunutrašnjeg dijaloga, u ovom izveštajnom periodu. Po proceni Ivice Dačić, Beograd nećeodustati od daljih napora da dijalogom dođe do rešenja sa Prištinom, jer se zalaže zakompromise, ali ne i za one koji bi značili poništavanje našeg nacionalnog i državnog bića isuštine. “Mi poslednjih pet godina pokušavamo sa Prištinom, uz posredovanje EU, da dođemodo rešenja, čineći nadljudske napore da često mirimo nepomirljivo, ali nam to sve teže polazi zarukom, jer druga strana u dijalogu ne pristupa na isti način”, rekao je Dačić.26

Ivica Dačić rekao je za RTS da, imajući u vidu svoje iskustvo, smatra da deo međunarodnezajednice i Albanci sa Kosova lažu predsednika Vučića, da ne žele kompromis, samo priznanje.“Ne postoji ucena koja može Srbiju da natera da prizna nezavisno Kosovo”, poručio je Dačić idodao da Priština i međunarodna zajednica treba da se izjasne o tome ima li ili nema Briselskogsporazuma, koji je potpisan pre pet godina. “Ketrin Ešton, Hašim Tači i ja smo potpisali tajsporazum, a ne bih da nije bilo odrednice o ZSO. Zbog toga je Srbija napravila niz ustupaka,uključujući i integraciju srpskih u kosovske institucije, da bi to moglo da funkcioniše.Neprihvatljivo je da i dalje raspravljamo o tome hoće li neko primeniti sporazum”.27

Ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović kaže da je Srbijaotvorena za svaki dijalog sa kosovskim Albancima kako bi se došlo do rešenja koje je prihvatljivo iza Albance i za Srbe, poštujući Ustav Srbije i Rezuluciju 1244. “Smatram da sa Albancima trebarazgovarati o svim mogućim modelitetima, da dobiju najveću autonomiju, ali u okviru Ustava

23 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3064710/selakovic-trazimo-ravnopravnost-u-razgovorima-sa-pristinom.html, RTS, 8. mart 2018.

24 Hoćemo kompromis ali nećemo da se ponižavamo, Kurir, 15. mart 2018.25 http://rs.n1info.com/a370347/Vesti/Djuric-Borba-za-Kosovo-bice-borba-vise-generacija.html, TV N1, 9. mart 2018.26 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3050116/dacic-cinimo-nadljudske-napore-da-mirimo-

nepomirljivo.html27 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3065358/dacic-ne-postoji-ucena-koja-moze-srbiju-da-natera-

da-prizna-nezavisno-kosovo.html


Republike Srbije i okviru Rezulucije 1244 Saveta bezbednosti UN”, navodi Popović. Dodaje dase na njih konstatno vrši pritisak da priznaju nezavisnost Kosova.28

Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo Milovan Drecun ocenjuje da je inicijtivapokrenuta da bi predsednik Vučić mogao na osnovu unutrašnjeg dijaloga da formuliše i izađepred javnost sa inicijalnim predlogom koji bi bio kompromisno rešenje.29

1.1.2.2. Institucionalizovani dijalog

Može se reći da je ovom izveštajnom periodu institucionalizovani unutrašnji dijalog stigao naKosovo.

Zbog nedovoljne transparentnosti rada Radne grupe, kao i zbog činjenice na koju je ukazano i uprošlom izveštaju Foruma, da se na sajtu unutrasnjidijalog.org ne mogu naći zapisnici sa raspravaodržanih u organizaciji ili uz podršku Radne grupe, stručni tima Foruma je bio prinuđen da samprocenjuje koliko je bilo skupova i koji je od njih iz domena institucionalizovanog dijaloga. Po ocenistručnjaka Foruma, na Kosovu su održana tri okrugla stola (7, 8, i 15. marta 2018). Svaki od ovihokruglih stolova najavljivala je Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Međutim, povodom skupa čiji jeorganizator Udruženje građana za političko delovanje kosovskih Srba „Srpski nacionalni forum”(SNF), koji je održan 7. marta 2018. godine u Lapljem Selu, javno je demantovano da je ovaj skupdeo institucionalizovanog unutrašnjeg dijaloga.30

Uzimajući u obzir navedene poteškoće i rizikujući eventualni nastanak greške, tim Forumasmatra da su na Kosovu održana tri okrugla stola u okviru institucionalizovanog dijaloga.

Bez ikakvog objašnjenja upućenog javnosti, ovi okrugli stolovi su održan bez prisustvapredsednika Radne grupe Marka Đurića. Upadljivost njegovog odsustva u javnosti Kosova jepovezana sa činjenicom da Đurić rukovodi i Kancelarijom Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju.31

Okrugli sto kosovskih Srba i goranskih predstavnika sapredstavnicima vlasti Srbije i Srpskom listomOvaj okrugli sto je održan 7. marta 2018. godine u Lapljem Selu, a za njega vezana javna

dilema da li je to „skup o Kosovu“32 ili okrugli sto u sklopu unutrašnjeg dijaloga.Skupu nije prisustvovao gotovo nijedan opozicioni politički predstavnik sa severa Kosova.33

Izostanak je jasno i javno obrazložila Ksenija Božović: „Meni je organizator najavio to kao skupna kojem ćemo moći da postavimo pitanja. Mi smo pitanja spremali za Marka Đurića, a sinoć jesaopšteno da on neće doći. Takođe, vidim da se skup ipak predstavlja kao deo unutrašnjegdijaloga.“34

28 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3044337/popovic-srbija-spremna-za-kompromis-ali-ne-posvaku-cenu.html

29 Vesti u 18 h, Prva televizija, 18. februar 2018.30 U ovom periodu nije poštovan dogovor o saradnji Radne grupe sa Forumom kada su u pitanju informacije o

okruglim stolovima i drugim aktivnosti koje se održavaju uz podršku Radne grupe.31 Nisu zvanično objavljeni razlozi za njegove izostanke, sa izuzetkom usmenog opravdanja Nikole Selakovića

tokom diskusije na okruglom stolu u Lapljem Selu.32 „Naša ideja je bila da otvorimo jedan prostor na Kosovu i Metohiji u kom će Srbi moći da iznose svoja

zapažanja, moći da iznose svoja viđenja, stavove i da kroz diskusiju pomognemo našoj državi, da svima nambude bolje i njima u Beogradu i nama ovde“, najavio je predstavnik SNF Miodrag Ćorac.

33 Ksenija Božović, Dragiša Milović, Nenad Radosavljević, Marko Jakšić i Slaviša Ristić su time iskazali svojunesaglasnost da budu deo onoga što vide kao simulaciju dijaloga u organizaciji Radne grupe.

34 Ksenija Božović, GI SDP Oliver Ivanović, Kosovska Mitrovica, http://kossev.info/strana/arhiva/da_je_drzava_podrzala_olivera_on_bi_danas_bio_ziv/15016.


Indikativno je da predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova dr Rada Trajković nije nidobila poziv za ovaj skup.35

Poslanik skupštine Srbije i predsednik opozicionog pokreta „Otadžbina“ Slaviša Ristić izZubinog Potoka, koji je u vreme sastanka bio na skupštinskom zasedanju u Beogradu, javno jeosporio same ideje unutrašnjeg dijaloga. Naime, Ristić je istakao: „I da sam na Kosovu i Metohiji, nebih otišao, jer se bojim da će skup biti zloupotrebljen za ovaj tzv. unutrašnji dijalog, koji nije pravidijalog.“36 Ovoj oceni pridružio se i Marko Jakšić sledećim stavom: „Smatram da nema razloga daidem na taj skup, jer se unapred sve zna. A zna se da će Predsednik da predloži neku podelu Kosova,gde će otprilike za sebe da traži između 7 i 8 odsto teritorije, a ostalo će da prepusti Prištini.“37

Iako iznenađena izostankom poziva, Rada Trajković je putem medija uputila upozorenje dase u Briselu pregovara o Srbiji i Kosovu „bez prisustva i informisanja naroda ‒ i Srba i Albanaca,te da je to dovelo do jakog udaljavanja i nove segregacije srpsko-albanskih odnosa.” ... „Moramose otresti ljudi koji nas sukobljavaju da bi oni ostali na vlasti. Sve ove priče, sve ovo što se sadaradi i rešavanja konačnog statusa Kosova nešto je što suštinski treba da zadrži korumpirane,kriminogene strukture i sa jedne i sa druge strane. To je dugoročno jako štetno za normalan životobičnog naroda koji se u muči aktivno 20 godina“,38 zaključila je Rada Trajković.

Uprkos dvema različitim i oprečnim najavama,39 maratonski skup kosovskih Srba sapredstavnicima Beograda ipak će, vrlo verovatno, ostati zabeležen kao prvo javno sučeljavanjestavova aktuelne vlasti i „ozlojeđenog“40 sveta. Ovaj skup nije bio „navođen“, niti amortizovanod kritičkih i nezavisnih gledišta, čak ni od strane Radne grupe, odnosno de facto Kancelarije, ito ga izdvaja u odnosu na ostale.

Sve ono što je „ozlojeđeni“ svet video kao izbegavanje, bojkot, presiju Srpske liste na one kojiiskazuju drugačije mišljenje Srba sa Kosova, Srpskoj listi ‒ koja je do sada „uspešno“ izbegavala daotvori dijalog sa građanima ‒ vratilo se na mala vrata, i to u impresivnoj količini intenzivnih kritikana račun načina na koji se sprovode lokalna i državna politika prema kosovskim Srbima, (pre svegapreko Kancelarije i lokalnih samouprava i privremenih organa), i koje se tiču svedočenja o(ne)funkcionisanju institucija i kriminalnom delovanju unutar njih, bezakonju, korupciji, opštemkriminalu i nebezbednosti, kao i načinima rešavanja pitanja Kosova.

35 Ovo nepozivanje se u javnosti Kosova tumači kao odgovor Radne grupe i vlasti Srbije na činjenicu da je RadaTrajković uzburkala javnost neposredno nakon ubistva Olivera Ivanovića serijom intervjua i izjava u kojima jekonkretno imenovala one koje vidi kao krivce za destabilizaciju Severa i pretnju po dalji opstanak srpskognaroda na Kosovu i Metohiji, opisujući ih kao deo kriminalno-mafijaške strukture.

36 http://kossev.info/strana/arhiva/da_je_drzava_podrzala_olivera_on_bi_danas_bio_ziv/15016.37 Marko Jakšić, Kosovska Mitrovica, član pokreta „Otadžbina“, http://kossev.info/strana/arhiva/da_je_drzava_

podrzala_olivera_on_bi_danas_bio_ziv/15016.38 http://kossev.info/strana/arhiva/da_je_drzava_podrzala_olivera_on_bi_danas_bio_ziv/15016.39 Srpski nacionalni forum najavio je ovaj događaj kao „skup o Kosovu“, a Kancelarija za KiM kao „okrugli sto u

okviru unutrašnjeg dijaloga“. Momčilo Trajković je na samom sastanku demantovao najavu iz Kancelarije za KiM.40 Nikola Selaković je ovako cenio diskusiju 17 govornika: „Kod dobrog broja vas sam primetio jednu vrstu

ozlojeđenosti što vas neko ne pozove, što vas neko ne konsultuje, što vas neko ne pita, da imate da nešto kažete,primetite, sugerišete. Neki su rekli da su se obraćali i da im nije odgovoreno, neki nisu ni rekli da su to radili. Kakoonda da budu uključeni?“; „Mogli smo da čujemo različite istupe. Nismo morali da slušamo reči koje su glasne, aneretko nemaju mnogo argumenata. Važno je da se razgovara i važno je da se čujemo. Nije mi drago što sam mogaoda čujem uvrede na račun čoveka, čiji sam deo tima i jedan od prvih saradnika. Govorim o predsedniku RepublikeSrbije i samo da vas podsetim čoveku koji je osvojio preko 2 miliona glasova građana Srbije i dobio puni legitimitetda ovu zemlju vodi i dobio podršku za politiku koju je vodio do tada. Bilo je uvreda, zapisao sam to i shvatiću to kaojednu vrstu možda dosadašnje ozlojeđenosti zato što ovakvih sastanaka nije bilo češće. Moje lično mišljenje je datreba da ih bude i da treba da se razgovara i na temu bezbednosti i na temu prosvete, ekonomije, zdravstva, socijalnezaštite i svega što ste naveli.“ https://www.youtube.com/watch?v=UMuL7LcZgsU,http://www.radiokim.net/vesti/politika/selakovic-primetio-sam-da-ste-ozlojedjeni.html


Predstavnici vlasti su nekoliko sati slušali izlaganja o „katastrofalnoj situaciji“ u kojoj živekosovski Srbi. O svemu tome govorilo je 17 predstavnika različitih partija, civilnog društva,struke i penzionera iz raznih sredina Kosova, uključujući i predstavnika goranske zajednice.

Skup je bio otvoren za medije, iako su se predstavnici vlasti41 više puta kritički osvrnuli na to.U diskusiji su izneti i sledeći značajni predlozi i ocene:„Na terenu se sprovodi partijska politika. Mi smatramo da nema potrebe da država ne napravi

politiku u koju treba da budu uključeni svi faktori, svako na svoj način i da svako odigra svojuulogu ‒ da se saslušamo i da pošaljemo poruku da smo ozbiljan faktor. Moramo da učinimo sveda postanemo politički subjekt. Insistiramo i tražimo od države da pomogne da se stvoriautentična srpska kosovsko-metohijska politika, koja treba da bude stub Srbije i u kreiranju isprovođenju politike, svako na svom zadatku.“42

„Nama Albanci nisu problem. Nama je očigledno problem naša Kancelarija za Kosovo iMetohiju i vi znate za čuvene neodgovorne, neoprezne izjave Marka Đurića izrečene poslejednog kruga u Briselu kako vodimo sa 5:0, pa ‒ sve što srpski piše mora biti pod barjakomSNS. Ja kao Srbin, pošto nisam član nijedne partije, ne znam kome ja to u stvari pripadam. Onošto iritira nas preostale Srbe sa Kosova je da nam se stalno predstavljaju neke pobede. Živim uselu Ugljare i u tom selu prodato je više od 50 kuća. Naša prava su ugrožena sa svih strana.“43

„Siguran sam da nema Srbina na Kosovu, uz dužno poštovanje drugim narodima, koji ne biposlušao Beograd oko bilo čega. Beograd nije za nas samo budžet, nacionalni centar, nego iemotivni i kulturni. Ali, na žalost, stekao sam utisak i neka bude moja ocena, da ‒ ekstremno uzadnje tri i četiri godine ‒ nismo mi ti koji napuštamo ili izdajemo Beograd, nekako je Beogradtaj koji ostavlja nas i taj utisak se stekao kod 95% naroda. Mi samo čekamo na neki načinegzekuciju. A naš odlazak je tako tih. Mi svake godine imamo za po 5‒6% manje učenika, ali seto nigde ne predstavlja kao alarm i otrežnjenje da povodom toga uradimo nešto, nego suprotnood toga da, ko o tome priča, mora biti prvo opomenut, a posle toga i sankcionisan.“44

„Ja mislim da ako se ovako nastavi na Kosovu i Metohiji, da ćemo mi otvarati ne radna mesta,nego narodne kuhinje. Od zdravstva, preko opštinskih struktura, do prosvete koja je trenutnonajkatastrofalnija, nama se pominju imena i bivamo plašeni ljudima za koje uopšte ne znamo ko su išta su, niti šta rade tu, koja im je uloga, a nakon toga dođete do situacije da vam neko takav odredinačin života u kome vas prosto nema ‒ da li vas nema u ulozi roditelja, uglednog građanina ili uposlu koji obavljate. Upravo prisustvo Dalibora Jevtića ‒ pa bih bila možda i sarkastična, ne znam dali ćete nas dočekivati samo kao povratnike ili ćete nas ispraćati.“45

„Kancelarija za Kosovo i Metohiju je velika muka srpskog naroda jer je prećutala sve isvašta, ne znam u kom smeru je išla da reši probleme, ona ih je samo produbila.“46

„Niko nas čak ne informiše šta će se desiti, nego se preko noći počnu dešavati neke promene...Mi ne znamo. Zašto ne znamo? Zato što oni koji su političari se ne odazivaju na naše pitanja, a onikoji su zaposleni kažu da nemaju ovlašćenja i da se plaše, a ja se pitam onda čega se to boje?“47

41 Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, zamenik direktora Kancelarije Dušan Kozarev,zamenik premijera Kosova i ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić, predsednik Srpske liste GoranRakić, poslanik Srpske u Skupštini Kosova Igor Simić, gradonačelnik Gračanice Srđan Popović, državnisekretar u ministarstvu privrede Branimir Stojanović.

42 Momčilo Trajković, Čaglavica.43 Živorad Lazić, Ugljare.44 Nenad Rašić, Gračanica.45 Svetlana Ravić, Novo Brdo.46 Svetlana Ravić, Novo Brdo.47 Sanja Sovrlić, Leposavić


U neuobičajeno dugom odgovoru koji je trajao oko 70 minuta,48 Selaković je pojedinačnoodgovarao na ono što je okarakterisao kao „ozlojeđenost“, „reči koje su glasne, a neretko nemajumnogo argumenata“, „uvrede“ na račun Aleksandra Vučića. Pri tome, Selaković je čestoprekidan negodovanjem i opaskama prisutnih da ono što iznosi ne odgovara situaciji na terenu.

Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, odgovorio je na sledeći način:„Mi smo temu koja je nekoliko godina ranije stavljena ad akta vratili na dnevni red. Danas i u

drugim delovima Srbije, a ne samo ovde na Kosovu i Metohiji, ljudi iz intelektualne i akademskezajednice, poslovni ljudi, sportisti, naučnici, i iz različitih drugih delova našeg društva razgovaraju oKosovu i Metohiji, kao što možda nisu nikada ranije u takvom obliku razgovarali. To je ono našesuočavanje sa samima sobom i sa srpskim problemima. Kod dobrog broja vas sam primetio jednuvrstu ozlojeđenosti što vas neko ne pozove, što vas neko ne konsultuje, što vas neko ne pita, da imateda nešto kažete, primetite, sugerišete. Neki su rekli da su se obraćali i da im nije odgovoreno, nekinisu ni rekli da su to radili. Kako onda da bude uključen… Bio bih prezadovoljan da je niz problemakoje ste ovde danas izneli rešavan mimo kamera, iza zatvorenih vrata, na jedan razuman način. Hajdeda ih rešavamo. Nemojte da spočitavate ni nama koji ovde sedimo, ni Srpskoj listi, ni ljudima koji suna opštinskoj vlasti u Gračanici. Jednom u nekoliko godina ljudi se organizuju i izađu na izbore igrađani glasaju. Odmere se, pa oni koji pobede dobiju obavezu da u narednom periodu vode računa održavi. Mislim da je Srba na KiM suviše malo da bi se delili u različite partije, liste i frakcije. Netreba svi da mislimo isto, ali svi treba da imamo jedan zajednički imenilac. I taj imenilac da se nikadani po koju cenu ne dovodi u pitanje. Ima ozbiljnih stvari koje se rade, ali to nije za kamere. Treba daimamo mnogo bolju komunikaciju, da mnogo bolje jedni druge čujemo, da mnogo više obraćamopažnju na probleme sa kojima se suočavamo, i da tražimo način kako da ih rešavamo. Te problememožemo da rešavamo samo mi sami, neće nam ih rešiti ni Albanci, ni međunarodna zajednica.Koliko god da nas je, biće nam makar malo lakše kada smo složni, nego kada smo razjedinjeni.Zapamtite dobro, sa Beogradom nešto i možete, bez Beograda ništa ne možete, ko god bio na vlasti uBeogradu, i koliko god da ste ljuti na Beograd, iz ličnog razloga ili zato što mislite da postojeobjektivni razlozi za to.“

Jedinstven po atmosferi slobode govora, skup koji je nazvan „Laplje selo II“49 izneo je navidelo i nekoliko važnih indikatora trenutnog stanja odnosa između predstavnika Srba sa Kosovai vlasti Srbije, kao što su: marginalizacija kosovskih Srba u aktuelnim političkim i društvenimprocesima; nastojanje Kancelarije predsednika Srbije da preuzme ulogu posrednika uuspostavljanju komunikacije i saradnje između dela Srba sa Kosova (to se u javnosti doživljavakao sve što nije Srpska lista ili blisko njoj) s jedne strane i Kancelarije za Kosovo i Srpske liste sdruge; izloženost snažnoj kritici Kancelarije za Kosovo i Srpske liste, uz ocene da je otuđena odnaroda i da se ne bavi stvarnim problemima na terenu, čak i kada su u pitanju i najosnovnijizahtevi, a to je odgovaranje na pozive novinara ili pojedinaca i organizacija; ponovno jačanjesimptoma podele na jug i sever, kao i privilegovanje severa od strane vlasti u Beogradu;„ozlojeđenost“ u nastupima onih srpskih aktivista koji nisu u Srpskoj listi, dok u većini nastupapredstavnika vlasti iz Beograda i Srba iz vlasti Kosova dominiraju arogancija tokom replika, kaoi nelagoda dok slušaju mišljenja različita od svojih.

Jedino oko čega se svi učesnici okruglog stola slažu je da Srbija ne potpisuje i ne pristaje napriznavanje nezavisnosti Kosova

48 http://www.radiokim.net/vesti/politika/selakovic-primetio-sam-da-ste-ozlojedjeni.html49 Predsednik Vučić je upravo u Lapljem selu imao petosatni sastanak sa Srbima nakon atentata na Olivera

Ivanovića u januaru. Međutim, taj politički rijaliti iz Lapljeg sela proizveo je potpuno drugačiju sliku.


Okrugli sto „Perspektive visokog obrazovanja na Kosovu i Metohiji“Ovaj okrugli sto sa studentima i rukovodstvom Univerziteta u Prištini sa sedištem u

Kosovskoj Mitrovici održan je 8. marta 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici.50

Pored studenata, u radu okruglog stola učestvovali su i predstavnici vlasti Srbije, i to: NikolaSelaković i Dušan Kozarev, rektor Univerziteta, profesor Rade Grbić, predstavnici Ministarstvaprosvete Vlade Srbije, gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić i kosovski ministar zazajednice i povratak Dalibor Jevtić.

U raspravi je posebno ukazano na sledeće probleme: nedostatak prostorija za obavljanjenastave i nastavnih sredstava, smanjenje broja studenata i odlazak akademaca sa stečenimznanjem, loša kadrovska politika kada je u pitanju zapošljavanje mladih koji imaju prebivalištena Kosovu i posedovanje pasoša Koordinacione uprave, a koji podležu viznom režimu i koje nepriznaju kosovske vlasti. Sve su ovo problemi sa kojima se suočavaju51 studenti Univerziteta uPrištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Dalibor Jevtić rekao je da još uvek postojiproblem sa priznavanjem diploma između Beograda i Prištine, i da taj problem uskoro mora bitirešen.52

I ovaj skup je bio deo već viđenog kontrolisanog i navođenog procesa, o čemu govore odabirprobrane grupe studenata rukovodilaca i lidera za učešće na skupu, i prenošenje javnosti presvega onih izlaganja koja ne izlaze iz okvira diskursa „političke korektnosti”,53 što je još jednomje za rezultat imalo nedostatak iskrene diskusije, pa samim tim i sadržajnog uvida u stvarnostanje na Univerzitetu i u njegovom okruženju. Otuda i uočljivo odsustvo primenljivih rešenja.

Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković je nakon okruglog stola javnostisaopštio „opšta mesta” uz uobičajenu političku frazeologiju o mladima i univerzitetima, te oUniverzitetu u Kosovskoj Mitrovici kao „inkubatoru“ u kojem se obrazuje najveći broj mladihljudi u tom delu Srbije ‒ „najvećem razvojnom potencijalu u južnoj srpskoj pokrajini” ‒zaključivši da su uslovi u kojima radi Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici„iz dana u dan bolji, ali nisu još uvek onakvi kakvi želimo da budu” itd.54

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Vladimir Džamić poručio je „da je Univerzitet uPrištini bio, jeste i biće deo obrazovnog sistema Srbije“. Po svemu sudeći, ova izjava je presvega podrška statusu quo na Univerzitetu, što je inače suštinska odrednica politike Kancelarijeza Kosovo. Međutim, ostvarivost ovog obećanja je izuzetno diskutabilna s obzirom na to dapitanja obrazovanja, kulture, sporta i zdravstva tek dolaze na sto Briselskog dijaloga, kao i da suna samom Kosovu u toku aktivnosti izrade projekata poput srpskog integrisanog univerziteta.

50 Samo dan kasnije u Beogradu je takođe održan okrugli sto sa studentima iz Srbije u okviru inicijative, na kome jeučestvovala delegacija srpskih studenata sa Prištinskog univerziteta, premda u manjem sastavu nego na prethodnomsastanku u Kosovskoj Mitrovici. Pored generalnog sekretara predsednika Srbije Nikole Selakovića, ovom sastanku jeprisustvovao i Marko Đurić, koji nije prisustvovao nijednom od okruglih stolova na Kosovu (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=09&nav_category=640&nav_id=1367433). Grupu studenatasrpskog prištinskog fakulteta je prethodno primio i Aleksandar Vučić, i to 17. februara ‒ istog dana kada je Prištinaobeležavala deset godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova (http://www.politika.rs/sr/clanak/398563/Studenti-sa-Kosova-i-Metohije-kod-Vucica-Studiramo-na-zavidnom-nivou). Ovaj okrugli sto će bitipredstavljen u nastavku teksta izveštaja.

51 http://kossev.info/strana/arhiva/okrugli_sto/15030.52 B92 Info bilten, 8. mart.2018. ([email protected]).53 Na skupu je govorilo više studenata a toga nema u medijskom izveštaju koji je naveden kao primer. Uprkos tome što

je i studentska grupa u lokalnoj javnosti identifikovana kao bliska upravljačkim strukturama Univerziteta i lokalnimvlastima, imali su originalnija izlaganja u odnosu na predstavnike uprave i gradskog rukovodstva, kao i predstavnikaKancelarije za KiM. O tome opširnije na http://kossev.info/strana/arhiva/okrugli_sto/15030.

54 http://tvmost.info/vesti/selakovic_pristinski_univerzitet_najveci_inkubator_znanja/105167.


Okrugli sto sa predstavnicima civilnog društvaOvaj okrugli sto je održan 15. marta 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici uz učešće oko

dvadeset civilnih aktivista, zatim zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju DušanaKozareva i direktora vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Žarka Stepanovića.55

U raspravi je predstavljen rad nevladinih organizacija, a pre svega rezultati istraživanja kojasu one sprovodile. Od problema koje potvrđuju ova istraživanja, navedeni su sledeći: položajmladih i njihov odlazak sa Kosova, nerešeno pitanje identifikacionih dokumenata, odnosnoproblemi u pribavljanju istih, a naročito problematičnost korišćenja pasoša Koordinacioneuprave, i problemi u pravosuđu i ekonomiji.

Posebno je ukazano na podatke iz istraživanja nevladinih organizacija koji ukazuju na činjeniceda čak 50% stanovništva na području severa Kosova i Metohije ne vidi sebe na tom području za petgodina, a uznemirujućih 80% mladih ljudi ne planira svoju budućnost na Kosovu.56 Kao razloge zaovakva stanovišta ljudi navode bezbednosnu i ekonomsku nesigurnost.57

„Svako zamrzavanje konflikta i nerešavanje problema nije u interesu srpske zajednice.“Rešenje treba da bude „u saglasnosti sa integracijama u EU koje sprovodi Srbija“, jer rešenjekoje nije u skladu sa stavovima EU „nije održivo rešenje“ ‒ bio je stav predstavnice organizacijeInter Jovane Jakovljević.58 Svako rešenje koje nije u skladu sa zakonima Srbije je krivično delo,ocenio je sa druge strane Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju (CPT) i jedan odveterana srpskog civilnog društva sa centralnog Kosova.

Uprkos brojnosti predstavnika srpskog civilnog društva i sa severa i sa juga Kosova na ovomskupu, višesatnog razgovora i obilja projekata koje sprovode, skup nije doveo do suštinske diskusije.

Većina civilnih organizacija iskoristila je svoje vreme da predstavi ono čime se bavi i kojeprojekte sprovodi. Ova diskusija nije zadirala u teme koje su se konkretno otvorile u širojjavnosti nakon ubistva Olivera Ivanovića, kao što su pitanje neposredne bezbednosti građana,kriminal, korupcija i ono što se vidi kao kritika otuđenosti, odnosno kriminogenost i koruptivnostinstitucija i lokalne samouprave, a o čemu se konkretno govorilo i na skupu u Lapljem selu.

Okrugli sto: Studenti univerziteta SrbijeOvaj skup je održan u organizaciji Radne grupe Vlade Srbije i Studentske konferencije

univerziteta Srbije 9. marta 2018.Direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić je tom prilikom poručio: „Sigurno da

ćemo u ovom vremenu i mi imati odgovornost da ponudimo odgovor na neka od krucijalnihpitanja koja se pokreću u vezi sa ovom temom. Učešće mladih u rešavanju pitanja KiM je odvelikog značaja, baš zato što je ovo pitanje koje će se protezati i koje se proteže kroz mnogeprošle, sadašnje i buduće generacije.“59

Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković je ocenio da građani Srbije treba mnogotoga da nauče od Albanaca i o Albancima. „Mi ne želimo da učimo albanski jezik, jer smatramo da jeto nešto što nam je suvišno, a svedoci smo da živimo u vremenu u kojem su Albanci na Balkanskompoluostrvu jedini narod koji je u demografskoj ekspanziji. To nam govori da će oni biti brojan narod iza deset i za dvadeset godina, i da ako ne živimo sa njima, mi bar moramo da živimo

55 Okruglim stolovima koji su organizovani na Kosovu i Metohiji, prisustvuju ispred Srpske liste njen šef GoranRakić, ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić i šef za saradnju sa medijima i civilnim društvom IgorSimić, koji je ujedno i poslanik, ali i osoba koja je viđena kao de facto najbliži saradnik Goranu Rakiću.

56 Konkretno istraživanje sprovela je NVO „Aktiv“ iz Severne Mitrovice.57 Ovi podaci su u više navrata ponovljeni tokom ovog okruglog stola.58 http://eukonvent.org/novi-koordinator-radne-grupe-nkeu-za-poglavlje-35/.59 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=09&nav_category=640&nav_id=1367433,

https://www.slobodnaevropa.org/a/29088857.html, B92, Slobodna Evropa, 9. mart 2018.


pored njih. To odsustvo želje, to nipodaštavanje i potcenjivanje nas je, između ostalog, i dovelou situaciju u kakvoj smo danas“, rekao je Selaković.60

„Mi mladi ne smemo biti salonski nacionalisti i gurati glavu u pesak, već se moramo suočiti sarealnošću. Realnost je surova, ali ne smemo se pokolebati“, kazao je predsednik Studentskekonferencije univerziteta Srbije Milan Savić.61 Iz ovakvog stava najverovatnije proizlazi i to da su seučesnici u raspravi za ovim okruglim stolom listom izjasnili za status quo kao rešenje. Ili, kako je toformulisao Milan Videnović, član Studentskog parlamenta Univerziteta u Nišu: „Treba pronalazitinačine da kupimo vreme kako bi dok imamo nepovoljan položaj radili na konsolidaciji unutrašnjihsnaga, da bismo u trenutku kada dođe do povoljnih odnosa, to mogli da adekvatno iskoristimo.“62 Ili,Radomir Ivanović iz Centra za međunarodnu javnu politiku koji smatra da je status quo prihvatljiv,što objašnjava na sledeći način: „Neka vrsta zamrznutog konflikta ovde se nameće kao jedinorešenje. U poređenju s podelom, priznanjem ili neometanim ulaskom u međunarodne asocijacije, ovonam ostavlja mogućnost da se pitanje Kosova reši uz veliku ulogu Srbije.“63 Zato Ivanović, a i drugiučesnici rasprave, izražavaju rezervisanost oko smisla postizanja pravno obavezujućeg sporazuma:„Čak i ako postignemo čuveni pravno obavezujući sporazum, kakva je garancija da će Srbija nakontoga dobiti otvorena vrata ka EU i ko to može da nam garantuje.“64

Opominje i zabrinjava to što je ovaj susret otkrio postojanje krajnje nerealističnosti rasprava, ali i to da sestudenti kreću u misaonim koordinatama koje odlikuju krajnje mutni pojmovi oslonjeni na nacionalnuideologiju XIX veka, koja danas izvan Srbije znači malo ili skoro ništa. Tako Milan Videnović, članStudentskog parlamenta Univerziteta u Nišu, govori o tome kako „problem KiM je prouzrokovan činjenicomda je u centru nerešenog nacionalnog pitanja kako Srba tako i Albanaca“, i da to može rešiti samo„konsolidacija srpskog nacionalnog bića, i to je preduslov za zaustavljanje ofanzive“.65

Sa druge strane, Marko Antić, predstavnik Srpskog nacionalnog komiteta omladinskog istudentskog festivala u Sočiju, dolazi do paradoksalnog zaključka: „Ne prihvatamo kao mogućarešenja nikakve modele podele, razmene teritorija, prijem u UN, kojekakvih realnih unija,međunarodnih mirovnih konferencija, dvostrano obavezujućih sporazuma, kao ni druge modele kojina manje ili više eksplicitan način podrazumevaju priznanje nekakve nezavisne države na teritorijiRS. Ovo je jedini stav koji daje kakvu-takvu perspektivu mirnom rešenju sukoba.“ Razmereneralističnosti možda se ipak ponajbolje vide u njegovoj tvrdnji da verujemo da će se „KiM uzdogovor s albanskim narodom ponovo vratiti u ustavne okvire Republike Srbije“.66

Okrugli sto o bezbednostiU organizaciji Instituta za strateške studije Fakulteta za diplomatiju i bezbednost i radne grupe,

28. februara 2018. održan je okrugli sto u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.Osim Marka Đurića, govornici su bili bivši direktor BIA i profesor na Fakultetu za bezbednost,

Andreja Savić, bivši ministri inostranih poslova Srbije tokom devedesetih, Živadin Jovanović iVladislav Jovavnović, bivši načelnik Generalštaba VS Branko Krga i dekan Fakulteta za bezbednostNenad Đorđević.

Vladislav Jovanović, ministar inostranih poslova u doba vladavine Slobodana Milošević,istakao je da „Albanci Kosovo od početka tretiraju kao teritorijalno pitanje, zamemaruju ostala,

60 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=09&nav_category=640&nav_id=1367433,https://www.slobodnaevropa.org/a/29088857.html, B92, Slobodna Evropa, 9. mart 2018.

61 Isto.62 https://www.youtube.com/watch?v=soeTDSKvlTQ63 Isto.64 Isto.65 Isto.66 Isto.


bezbednosna, humanitarna. Mi smo pomalo prevideli to i s naše strane se nedovoljno ističe da mismatramo Kosovo teritorijalnim pitanjem, jer je to neodvojiv deo naše teritorije. Bilo bi dobro da se unaš stav unese i naglasi taj momenat, da je Kosovo za nas prevashodno teritorijalno pitanje“.67 S togaJovanović očekuje da se Srbiji mora ponuditi odgovarajuća kompenzacija, teritorijalna ili neka druga,a do tada najbolje rešenje je status quo: „Mi treba da ostanemo principijelni u svom stavu, da nepopuštamo i da sačekamo taj povoljniji trenutak koji će tu biti u sledećim godinama“, kaže on.68

Dr Andreja Savić bivši direktor BIA je najviše pažnje posvetio argumentima u vezi sastatusom quo. Osim argumenata u prilog takvog stava, on je izneo i one protiv tog rešenja:„Realni život je argument, Albanci nisu od devedesetih doživljavali Srbiju kao svoju državu. OdKumanovskog sporazuma Srbija nema ingerencije u pokrajini. Kosovo je priznato od stranenajmoćnijih zapadnih država. Kosovo sve je priustnije na regionalnom planu, sa zvezdicom ilibez nje. Njima jedino nedostaje stolica u UN-u“, navodi Savić.69

Profesor Savić ocenjuje da je manevarski prostor Srbije proširen spoljnopolitičkiminicijativama na globalnom nivou i da to Srbija treba iskoristiti zahtevom za novommeđunarodnom konferencijom na kojoj bi uzele učešće stale članice SB UN, Rusija i Kina. Natoj konferenciji „nastojali bismo da ispravimo neke strateške greške prethodne politike nakon2000. i da se vratimo na ravan rešavanja u okviru UN”.70

Govoreći o interesima SAD-a na Kosovu, dekan Fakulteta za bezbednost i diplomatiju NenadĐorđević je istakao da SAD imaju bazu Bonstil s najvećom vojnom bolnicom na svetu izvan SAD-a, apotom doslovce kaže sledeće: „u okviru Bondstila obavljane su operacije nad Srbima i drugimnacionalnostima iz ratom zahvaćenih prostora, uzimani su ljudski organi, presađivani američkimvojnicima i prodavani na svetskom tržištu“.71 Đorđević je podržao ideju o sazivanju međunarodnekonferencije i to na temu: „o raspadu bivše Jugoslavije. Arbitri bi bili Rusija, Kina, EU i SAD. Učešće idrugih država koje su akteri rešavanja problema“.72 Na njoj bi se rešavali granični sporovi bivšihjugoslovenskih republika i pitanje sukcesije koje bi obuhvatilo imovinsko razgraničenje, finansijsko iprivredno. Po njegovo mišljenju, trebalo bi da se sa stanovišta međunarodnog javnog prava razmotri šta jeko uneo u Jugoslaviju: „Onda bi pitanje KiM i Baranje bilo adminstrativno pitanje, a ne određivanjedržavnih granica. Bilo bi lako rešivo. Pitanje odnosa Srbije s bivšim republikama i pokrajinama trebastaviti u kontekst istorjskih činjenica. Kosovo i Metohija uvek su bili sastavni deo Srbije. Ako se uzmu uobzir avnojske granice, što je uzeto kao princip u rasparčavanju Jugoslavije, teritoriju pripojenu Kosovutrebalo bi vratiti pod srpsku jurisdikciju“, kaže Đorđević.73

Sužavanju prostora za racionalnost svoj doprinos je dao i muftija beogradski i vojni MustafaJusufspahic, sledećim iskazaom: „Nama je u interesu da u ovoj zemlji bude više muslimana, acepanjem Kosova muslimani postaju manjina u ovoj zemlji. To je uostalom ono što sam rekao iministru spoljnih poslova Gambije, koja je preispitivala svoju odluku o priznavanju nezavisnostiKosova. To je nešto što mi iskreno mislimo. Ne volimo da nam se zemlja cepa, a nije nipravedno odvajati kolevku ove zemlje“.74

Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i ministar inostranihposlova pod Slobodanom Miloševićem smatra da nije prihvatljiva nikakva „pogodba“ oko Kosova azarad članstva Srbije u EU jer se Srbija ne može pouzdati u garancije EU kada je reč o budućim

67 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s68 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s69 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s70 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s71 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s72 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s73 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s74 https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201803031114769864-muftija-Jusufspahic-Kosovo-, Sputnjik, 3. 3. 2018.


rešenjima i dogovorima.75 Beograd „ne treba da ide u nove dogovore i obaveze niti u novi’pravno obavezujući sporazum’ sve dok se prethodno ne izvrše sve obaveze prema Srbiji isrpskom narodu uključujući slobodan i bezbedan povratak 250.000 proteranih u etničkomčišćenju“.76 Pošto „danas ne postoje uslovi za postizanje uravnoteženog, pravednog i održivogrešenja“ i Jovanović se zalaže za status quo.77

“Pošto je pravno obavezujući akt beli papir, to je prilika da naša diplomatije može da utiče nasadržaj i karakter”, rekao je Krga. Prema njegovim rečima, vojska bi trebalo da nastavi saradnjusa SAD, Rusijom, susednim zemljama i da održava dobre kontakte sa snagama KFOR-a.78

* * *

Povodom okruglih stolova koji su održani u ovom izveštajnom periodu uz podršku Radne grupe,Marko Đurić je dao nekoliko ocena. Jedna je „da je u Srbiji došlo do intelektualne mobilizacije popitanju rešavanja problema KiM, i ... [da] razgovarajući jačamo naš naš kapacitet da se bavimorešavanjem pitanja Kosova i Metohije“. Nakon toga sa njegove strane usledilo je obećanje „da će prisvakom rešavanju pitanja KiM biti uzet u obzir i stavovi građana Srbije.“ „Institucije će, kada budeprocenjeno da je to u najboljem interesu Srbije, izneti svoje predloge, rešenja, a konačni sud će datinarod Srbije na demokratski predviđen način“, rekao je Đurić i pojasnio je da konačni sud omodelima rešavanja pitanja KiM neće dati nijedna od velikih sila, niti oni politički krugovi koji misleda imaju „sve karte u svojim rukama“.79 Međutim, ove ocene umnogome nisu oslonjene na ono što jeu stvarnosti predstavljala ta serija okruglih stolova.

I u ovom izveštajnom periodu institucionalizovani dijalog se odvija kao strogo kontrolisan inavođen proces, što potvrđuju odabir probrane grupe studenata rukovodilaca i lidera80 i izlaganjakoja ne izlaze iz okvira diskursa „političke korektnosti”. Kao što smo već napomenuli, to je zarezultat imalo nedostatak iskrene diskusije, odsustvo sadržajnog uvida u stvarno stanje, teodsustvo primenljivih rešenja.

Međutim, važna odlika dijaloga iz ovog izveštajnog perioda jeste da se preselio na Kosovo.Najznačajniji i najsadržajniji okrugli sto održan je u Lapljem Selu i rezultat je sastanka

delegacije SNF-a sa Aleksandrom Vučićem 30. januara 2018. godine u Beogradu. Zapravo, okruglisto „Laplje Selo II“ predstavlja izuzetak u odnosu na dosadašnje okrugle stolove održane u okviruinstitucionalizovanog dijaloga. Ovo je bilo i prvo javno sučeljavanje stavova aktuelne vlasti saneistomišljenicima. Skup nije bio „navođen“, niti amortizovan od kritički opredeljenih gledišta inezavisno orijentisanih stavova, što se ne može sa sigurnošću reći za dosadašnje okrugle stolove.

75 „Garancije EU, za bilo kakve buduće dogovore ili rešenja, za Srbiju, nisu kredibilne. Praksa pokazuje da Zapadi EU iniciraju sporazume u kojima su prava Srbije samo mamac da ih prihvati i potpiše, a pravi cilj da utvrdiobaveze Srbije u korist druge strane i da na taj način dobije osnov za beskrajne ucene“ (Živadin Jovanović„Brisel ujedinjuje Albance a razbija Srbe“, Analitički forum, 22. 2. 2018; http://www.anfor.org/zivadin-jovanovic-predsednik-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih-brisel-ujedinjuje-albance-a-razbija-srbe).

76 Isto.77 „Status Kosova i Metohije za Srbiju je ključno pitanje koje je otvoreno dotle dok se pregovorima ne dođe do

pravednog i održivog rešenja kako je predviđeno rezolucijom SB UN 1244“. Prema njegovom mišljenju, samouključivanjem Rusije i Kine, to jest vraćanjem pregovora u UN, moguće je stvoriti prihvatljive uslove zapregovaranje (Isto)

78 http://rs.n1info.com/a365779/Vesti/Vesti/Djuric-U-Briselu-o-ZSO-ali-i-o-ubistvu-Ivanovica.html, RTS, 19. 2.2018. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3043735/doslo-do-intelektualne-mobilizacije-po-pitanju-resavanja-problema-kim.html, RTS, Tanjug, 19. 2. 2108.

79 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3043735/doslo-do-intelektualne-mobilizacije-po-pitanju-resavanja-problema-kim.html.

80


Na svim događajima na Kosovu upadljivo je bilo odsustvo predsednika Radne grupe MarkaĐurića, koji je uz to i šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju. On, sa druge strane,uredno prisustvuje takvim događajima u Beogradu. Primetan diskontinuitet u njegovomangažovanju na kosovskom terenu u odnosu na događaje u Beogradu, koji protiče bezobjašnjenja, dodatno otvara pitanje iskrenosti i principijelnosti aktuelne politike Srbije premakosovskim Srbima, odnosno stvarnim ljudima. To je ipak ublaženo pojačanim angažovanjemgeneralnog sekretara predsednika Nikole Selakovića.

1.1.2.3. Reagovanja opozicionih političkih stranaka

I političke stranke vladajuće koalicije i opozicione stranke pažnju u ovom izveštajnomperiodu pokonile su isključivo borbi za vlast, odnosno izborima u Beogradu i još nekolikoopština Srbije. Tema Kosova je, po svemu sudeći, odlukom izbornih štabova potisnuta iz nastupapredstavnika političkih stranaka.Time je još jednom, ubedljivo, potvrđeno da Kosovo nije pitanjebroj jedan za političke stranke Srbije. Zbog svega toga izjašnjavanje političkih stranaka oinicijativi i o samom pitanju Kosova tokom ovog perioda bilo je sporadično.

Među onima koji su se ipak oglasili i o Kosovu, jeste izborna koalicija Dveri i Dosta je bilo.Predstavnici ove koalicije su obrazložili svoje ujedinjenje i kao borbu „protiv lažnog unutrašnjegdijaloga o Kosovu i priznanja Kosova na kojem Vučić radi od dolaska na vlast, zbog čega su ga ipostavili sa Zapada“.81

Svoj stav su ponovili februara 2018. godine predstavnici političkih stranaka (DSS, Dveri idrugi), kao i političke ličnosti okupljene oko podrške Apelu za odbranu Kosova i Metohije.

U sali novosadskog Spensa održana je tribina posvećena Apelu na kojoj su govorili profesorFilozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković, Slobodan Reljić, predavač na Učiteljskomfakultetu i novinar, i profesori Novosadskog univerziteta Srđan Šljukić i Slobodan Vladušić.

Prema Kovićevim rečima, vlasti Srbije trenutno barataju dvema opcijama: jedno je Išingerovplan rešavanja „kosovskog pitanja“ po modelu „međusobnog priznanja dve Nemačke“, po komebi Kosovo dobilo stolicu u UN, a drugi je plan o razmeni teritorije ‒ „četiri opštine na severuKosova za tri opštine centralne Srbije – Preševo, Bujanovac i Medveđa“. On je istakao i dapostoje „kredibilne informacije da je takva inicijativa potekla iz Beograda“. „Mislimo da su obaplana podjednako loša“, naglasio je Ković.82

Srđan Šljukić, profesor Novosadskog univerziteta i član političkog saveta DSS-a, rekao je dapitanje koje priznanje Kosova nameće jeste kakva će biti sudbina naših sunarodnika na Kosovu iMetohiji. „Kogod je bio na Kosovu i Metohiji zna da naši sunarodnici južno od Ibra žive unajstrašnijem getu. Ko je to video, govorio je da ne veruje da tako nešto u Evropi može dapostoji. Ali postoji“, podvukao je Šljukić. To stanje bi se, prema njegovoj oceni, pretvorilo upravu katastrofu sa novim i konačnim ustupcima srpske države.83

81 TV DUEL ŠEŠELJ‒OBRADOVIĆ: „Hvala Šešelju, došao u Vučićevo ime“ – „Danak neiskustvu“, Srbin.info,24. februar 2018, https://srbin.info/2018/02/24/tv-duel-seselj-obradovic-hvala-seselju-dosao-u-vucicevo-ime-danak-neiskustvu/.

82 https://stanjestvari.com/2018/02/26/apel-za-odbranu-kim-u-novom-sadu, stanjestvari.com, 28. februar 2018.83 Isto.


1.1.2.4. Reagovanja građanskog društva

Stavovi Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)

Stavovi unutar SPC i stavovi o SPCU ovom izveštajnom periodu SPC je u vezi sa otvorenim pitanjima budućnosti odnosa Srbije

i Kosova posebnu pažnju posvetila pitanjima sopstvenog statusa i identiteta.Zvaničan naziv Srpske crkve ubuduće će biti „Srpska pravoslavna crkva ‒ Pećka

patrijaršija“,84 piše u Nacrtu novog ustava SPC.Patrijarh Irinej ocenio je da je predlog novog ustava SPC koji predvidja da se imenu crkve

doda odrednica Pećka patrijaršija „veoma dobar“ jer se time, kako je rekao, SPC vezuje zaKosovo. „Peć ostaje kao istorija naše prošlosti gde su bili patrijarsi, arhiepiskopi i bez obzira nato šta je bilo, ostaje istorijski centar naše crkve“, kazao je patrijarh SPC.85 Patrijah je napomenuoi da Beograd ostaje administrativni centar SPC.

„Dodatno potcrtavanje identiteta“ i promena Ustava SPC je aktuelna od početka 21. veka,podseća za Sputnjik pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević.

„Srpska pravoslavna crkva ne može biti Pećka patrijaršija. To ni jezički nije u redu. Pećkapatrijaršija je manastir“, kaže za RSE Pribislav Simić, bivši dekan Pravoslavnog bogoslovskogfakulteta u Beogradu. Novo ime SPC je predloženo da bi se podvukla njena teritorijalnapripadnost Crnoj Gori, navodi bivši dekan Bogoslovskog fakulteta, protođakon Simić, „jer jePećka patrijaršija, odnosno Metohija, bila do 1945. godine u sastavu Crne Gore“.

Ivica Dačić je polazeći do stava da “postoji velika diskrepanca i razlika između onoga štopostoji na terenu i onoga što neko može da smatra kao neko idealno rešenje. Uostalom, Pećkapatrijaršija je odavno premeštena iz Peći, odnosno patrijaršija je premeštena u Beograd”.86

Međutim, veći broj stručnjaka koji su se oglasili o ovom pitanju, poput filozofa Miroslava Keveždija,ima razumevanja za ovaj simbolički potez.87 S obzirom na to šta se u realnosti danas događa, pokušaj SPCda u svom zvaničnom imenu podvuče povezanost sa Kosovom, Keveždi razume kao „jednu vrstupozdrava sa Kosovom i Metohijom“. Međutim, ima argumenata i da se ova promena shvati i kao„hvatanje priključka sa realnošću i da se tako sačuva, a možda i ojača prisustvo SPC na Kosovu“.88

Po mišljenju istoričara Aleksandra Rakovića, „nije loše rešenje da SPC u svoje ime doda iime Pećke patrijaršije jer se na taj način pokazuje i identitet srpske crkve koji je vezan zaKosovo i Metohiju, dakle koji je neodvojiv od identiteta SPC“. Nije neuobičajeno da crkveimaju i takve nazive, na primer Ruska pravoslavna crkva ‒ Moskovska patrijaršija. Po njegovojoceni, SPC „na taj način želi da se kontinuitet srpske crkvenosti i državnosti na Kosovu iMetohiji preko imena Srpske pravoslavne crkve izričito podvuče“.

84 Inače, Pećka patrijaršija je tradicionalno sedište u kome su ustoličavani, a i danas se ustoličavaju patrijarsi. Odprvog srpskog arhiepiskopa Rastka Nemanjića (SPC ga slavi kao Svetog Savu), koji je bio crkveni poglavar uperiodu od 1219. do 1233. godine, do aktuelnog patrijarha Irineja, koji je u Peći ustoličen 2010. godine.Patrijarh je iz Peći poslao politički obojenu poruku.

85 https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/85483-patrijarh-novi-ustav-spc-vezuje-crkvu-za-kosovo-i-metohiju-nema-preseljenja-u-pec, Beta, 8. mart 2018.

86 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3042320/dacic-kosovo-ne-moze-da-zaokruzi-nezavisnost-bez-srbije.html

87 „Ja se pozivam na nemačkog filozofa Martina Hajdegera koji je govorio da o onim stvarima koje nedostaju, najvišepričamo. Dakle, to da se u ime stavlja da je to Pećka patrijaršija više ukazuje da nešto nedostaje, nego da nečegaima”. Taj nesklad, ne sumnja novosadski profesor, biće vidljiv široj javnosti: „Ono što mislim je da će veliki deograđana, pa i vernika, prepoznati jednu vrstu nesklada između imena i stvarnosti, jer će neki pomisliti da bi trebalo dasedište Patrijaršije bude u Peći i da patrijarh, takođe, stoluje tamo, a ne ovako kako je sada, dakle u Beogradu.“

88 https://www.slobodnaevropa.org/a/spc-promena-imena/29086365.html


Okolnosti koje utiču na promene Ustava SPC u okolnostima u kojima je položaj SPCnestabilniji nego što je bio krajem 20. veka, otežavaju harmonizaciju mnogobrojnih unutar SPCsuprotstavljenih interesa, smatra publicista Dimitrijević. „Crkva je upravo zbog takvih stvariizgubila na onoj svojoj popularnosti koja je skoro bila neprikosnovena i u javnim istraživanjimaizjednačena sa popularnošću vojske. Prošle godine je institut za Društvena istraživanja napravioveliku anketu koja pokazuje da je za desetak, pa i više posto, taj ugled SPC opao upravo zbogmnogobrojnih unutrašnjih problema“, ukazuje i na taj aspekt Dimitrijević.89

Indikativno je da se u raspravama o mogućoj dopuni imena SPC ne uzma u obzir činjenica daje u svetu, odnosno na globalnom nivou, na delu snažna obnova religioznosti, kao i daglobalizacija, pored prihvatanja globalnih vrednosti, osnažuje traganje za sopstvenim posebnim,partikulranim identitetom koji se ne može iskazati samo odrednicom nacionalnog, odnosnoetničkog, u ovom slučaju „srpskim“, već zahteva i bliže određenje. Potom, okolnosti na Kosovu iaktuelne rasprave o budućem rešenju odnosa Srbije i Kosova zahtevaju da se i SPC njimaprilagodi, i to zarad opstanka i jačanja uloge koju je već dobila od povlačenja srpskih institucijasa Kosova. Naime, SPC je, trenutno, jedan od najorganizovanijih i najuticajnih oslonaca srpskezajednice na Kosovu. SPC ima potrebu da jača svoje veze sa zajednicom, jer nju ne čine samocrkve, manastiri i sveštenstvo već i vernici, odnosno kontakt sa srpskom, ali i drugimzajednicama čiji su pripadnici pravoslavne vere. Na samom kraju, ne uzima se u obzir nisnaženje uticaja Albanske pravoslavne crkve na Kosovu, a i prisutno „odmeravanje snaga“Ruske i Grčke pravoslavne crkve oko uticaja u Srbiji, među Srbima i na Balkanu. Potom, tu je ijačanje Katoličke crkve među pripadnicima albanske zajednice, što dovodi do nove dinamike,pre svega saradnje, među hrišćanskim vernicima na Kosovu.

Kako će rasprave o promenama ustava SPC potrajati, trebalo bi očekivati i da će rasprava otome biti preneta u javnost, ali i da će biti svestranija nego što je to trenutno.

Stavovi unutar SANUU ovom izveštajnom periodu u javnosti nije registrovan nijedan nastup članova SANU. To

samo po sebi može da govori o tome da postoji dogovor da se članovi SANU ne izjašnjavanju oinicijitivi ili, što je verovatnije, da deo članova SANU priprema svoje nove nastupe. Ovu ocenapotkrepljena je time što je potpredsednik SANU Ljubomir Maksimović najavio da će ovaustanova do kraja marta 2018. godine objaviti knjigu s mišljenjima desetak njenih članova oKosovu. To će ujedno biti doprinos ove ustanove unutrašnjem dijalogu.90

Očigledno je i da jedan deo članova SANU svoje aktivnosti usklađuje sa dinamikomstranačkog delovanja, a ne sa dinamikom organizacija građanskog društva.

1.1.2.5. Reakcije nevladinih organizacija

Ovaj izveštajni period je u znaku angažovanosti nevladinih organizacija. Među ovimaktivnostima je nastavak debata u okviru projekta Inicijative mladih za ljudska prava „Dijalogmeđu dijalozima o dijalogu“, koji podržava Fondacija za otvoreno društvo.

Inicijativa mladih u Novom PazaruInicijative mladih za ljudska prava, je, u Novom Pazaru, 26. februara 2018 godine,

organizovala debatu na temu: Odnosi Srba i Albanaca se mogu opisati odnosom mržnje”.

89 https://srbin.info/2018/03/07/sad-je-trenutak-hoce-li-crkva-istorijskim-potezom-jos-vise-vezati-kosovo-za-srbe/

90 Vesti, RTK2, 3. mart. 2018.


U debate mladi se slažu da treba organizovati unutrašnji dijalog, ali da se on trenutno ne vodina pravi način. Jedan od učesnika je citiran – “nalazimo se u pat- poziciji u kojoj se o dijalogugovori samo naširoko, ali se u onom pravom, operativnom smislu ne dešava apsolutno ništa”. IzInicijative navode kako tokom insititucionalizovanog unutrašnjeg dijaloga nije biloargumentovane rasprave u okviru koje građani mogu da izvuku neke poruke koje bi pomoglejavnosti da donese neku odluku.

Da dijalog predstavlja test demokratičnosti ovog društva istakao je student Fatmir Mavrić.91

Inicijativa mladih u NišuInicijativa mladih za ljudska prava je, organizovala 2. marta 2018. godine, u Nišu, debata

“Politika Srbije prema Kosovu bila je zločinačka”.Debati je prisustvovao veliki broj članova gradskog odbora DSS, studenti Filozofskog

fakulteta Niš, pripadnici navijačkih grupa (maloletnici) a iako je debata bila javni događaj, kakoje tema veoma podložna ispadima, nije bilo nijednog pripadnika policije u civilu.

Debata se bavila „kosovskim pitanjem“sa aspekta istorije balkanskih država i naroda i„balkanizmom”. Debatovalo se o i pogledu levice i desnice po pitanju Kosova.

Učesnici debate su predstavili istorijsko-političke stavove desnice i levice, osvrćući se na učenjaJovana Cvijića (desnica) i Dimitrija Tucovića (levica) kako i neke stavove danasnjih političara,istoričara. Ali, debatom je dominirao utisak da se o odnosu etnosa Srba i Albanaca na Kosovu govorisamo sa pozicije agresora i žrtve, “pametnih Srba” i “divljih, krvoločnih Albanaca“.Od stranepojedinih profesora filozofije, kao i profesora sa Filozofskog fakulteta u Nišu su se mogle čutišovinistike izjave „Arnauti i žene su ista muka“- citirajući literaturu koja govori o Albancima.

U diskusija je prednost data predlogu za razgraničenje i razmenu teritorija. Pri tome su seučesnici najčešće pozivali na stav Dobrice Ćosića o humanom preseljenju 90-tih; stavove JovanaCvijić o superiornom „Dinarskom tipu čoveka“ u odnosu na „manje superioran Moravski tip“.

Inicijtiva mladih u KragujevcuInicijativa mladih za ljudska prava organizovala je 9. marta 2018. godine, u debate na temu

Zajednica srpskih opština.Na debati “Debatom do dijaloga“ u Kragujevcu, govornici su bili Aleksadar Petrović (student Pravnog

fakulteta u Kragujevcu), Stefan Radojković (istoričar) i Ilija Gavrlivoić (student Pravnog fakulteta uBeogradu). Moderator debate bio je Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Trojica govornika, u prvom delu debate izneli su stavove kako vide rezultate Briselskog dijaloga,najviše fokusirani na Prvi sporazum o normalizaciji odnosa iz aprila 2013. godine. Ilija Gavrilovićnaveo je da je kompromis potreban između obe strane kako bi se do kraja implementirali svi članoviiz sporazuma, bez obzira što se Srbija žali na to da Kosovo ne sprovodi članove o ZSO unazad petgodina. Aleksandar Petrović i Stefan Radojković su izneli stavove da je red sada na Kosovu da kreneu konačno osnivanje ZSO. Njih dvojica su izrazili bojazan prema tome da će ZSO biti novi nivovlasti jer je kako su naveli moć je u gradonačelnicima i centralnoj izvršnoj vlasti, a da sa druge straneZSO ostaje za sad samo na nivou ideje.

Dalje, govornici su se osvrnuli odluku Ustavnog suda Kosova o ZSO iz 2015. godine naosnovu zahteva za pitanje zakonitosti i ustavnosti bivše predsednice Atfete Jahjage. AleksandarPetrović je izneo stav da je potrebno da se Srbija vrati na poziciju rezolucije 1244 jer se do sadadijalog nije pokazao prave rezultate i da je pregovore potrebno vratiti u okvir Ujedinjenih nacija.S druge strane, Zajednica srpskih opština je za Stefana Radojkovića koncept koji je potrebno dabude glavni pregovarački paket sa čime Srbija može da „trguje“ u Briselu.

91 https://www.slobodnaevropa.org/a/29065315.html, Slobodna Evropa, 27. 2. 2018.


Pitanja publike su se odnosila na strukturu ZSO i njene nadležnosti ali i na pitanja koja se odnoseistorijske kontekste u odnosima srpskog i albanskog naroda. Većina pitanja publike pokazuje da sejako malo zna o Zajednici srpskih opština i da se na nju gleda ili kao akt izdaje (integracije ukosovske institucije) ili kao na jedini argumentom kojim Srbija može držati status quo.

Inicijativa mladih u BjanovcuInicijativa mladih za ljudska prava organizovala je, 15. marta 2018. godine, u Domu kulture,

u Bujanovcu, panel diskusiju na temu podele/ razmene teritorija Srbije i Kosova.U debate su kao govornici učestvovali Ragmi Mustafa ispred Nacionalnog saveta Albanaca,

Fismir Jahiu iz stranke Alternativa za promene i Gani Rašiti iz preševskog Centra za zagovaranjei demokratiju.92

Panelisti su izneli različite i suprostavljene stavove o zagovaranju razmene teritorija. DokMustafa konstatuje da još uvek niko nije izneo konkretan predlog ili platformu o razmeni93 dotleRašiti ističe da je “ovo dobra ideja koju većina Albanaca na ovim prostorima podržava još odreferenduma 1992. godine kada su se izjasnili o pripajanju Kosovu”. Ipak, kako kaže Rašiti, zarealizaciju je neophodno da se Kosovo i Srbija međusobno priznaju.94

Govoreći o istinskoj želji Albanaca, Fasmir Jahiu je zaključio da je to ujedinjenje, a nerazmena teritorija. Po njemu, “razmena je neprihvatljiva opcija koju nude neodgovorni ljudi”. Onje ocenio i da se o ovoj ideji govori iz politikanstva. “Mi smo spremni za integraciju u državuSrbiju, ali nas ta ista država u tome sprečava. Pobeda Albanaca bi bila kada bi uspeli dadobijemo svoja prava, a ne podela”, smatra Jahiu.

Nekoliko podataka govori o ovoj debate ali i o okolnostima u kojima se odvija unutrašnji dijalog.Najpre, među posetiocima na ovoj panel diskusiji nije bilo zvaničnika iz opštinske vlasti, nitipredstavnika opozicionih partija; potom, iako se u pozivu organizatora navodi da diskusija „ima zacilj da se čuju mišljenja i stavovi društvenih aktera u okviru srpske i albanske zajednice sa Kosova ijuga Srbije, odnosno dve zajednice koje bi bile direktno pogođene u slučaju realizacije ovog modela”među učesnicima rasprave nije nije bilo predsatavnika srpske zajednice. Organizator nije objasnio dali ovi nisu pozvani ili su odbili da učestvuju; najzad, jedan od posetilaca debate poručio je, uzpsovke, organizatorima da su oni “Beograđani”, kako je rekao, krivi za sve: “Dođete iz Beograda iučite nas kako da živimo zajedno”.On je posatvio i pitanje kako mogu da se razmenjuju dve srpsketeritorije; govorio je o nestalim Srbima tokom sukoba na jugu Srbije od 2000. i 2001. godine, ajednom od panelista, Ragmiju Mustafi, koji je i odbornik u bujanovačkoj skupštini, je postaviopitanje u kojoj državi radi i od koga dobija platu. Ovaj istup je Jahiua okarakterisan kao govormržnje, dok je Mustafa prokomentarisao da je “to profesor koji je predavao deci”95.

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji predložilo je predsednikuSrbije Aleksandru Vučiću da zamrzne dijalog u Briselu.96 Osim toga, oni apeluju na Vučića dajavno zatraži da počne sa radom Specijalni sud “kako bi se procesuirale i osudile vođezločinačke terorističke OVK zbog komandne odgovornosti”.

92 https://jugpress.com/debata-o-razmeni-teritorija-srbije-i-kosova-bez-srba-medju-govornicima-posetioci-izazvali-incident/

93 “Niko da kaže, kako, na koji način bi se teritorije delile i šta bi se konkretno delilo. Većina misli o severuKosova i jugu Srbije, ali ustav Kosova ne dozvoljava tako nešto, dok Srbija Kosovo i ne smatra državom”,istakao je Mustafa, uz konstataciju da realizacija ove ideje zavisi od konačnog rešenja pitanja Kosova, odnosnodogovora Beograda i Prištine (Isto).

94 “Razmenu teritorija, kako kaže međunarodno pravo, mogu da sprovedu dve međunarodno priznate države iUjedinjene nacije bi poštovale tu odluku. Nema nikakve opasnosti od eventualnih sukoba ako sve proistekne izdogovora, međutim ja ne vidim da se u tom pravcu preduzimaju neki koraci”, rekao je Rašiti (Isto).

95 Isto.96 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=10&nav_category=640&nav_id=1367771


Inicijtiva mladih u PreševuInicijativa mladih za ljudska prava organizovala je 16. marta, 2018. godine, u Preševu tribinu

„5 godina od Briselskog sporazuma – pitanja svakodnevice“.Jovana Radosavljević i Sanja Sovrlić iz kosovskomitrovačkih organizacija Nova društvena

inicijativa, odnosno Crno-beli svet, i Enkel Redžepi iz preševskog Odbora za ljudska prava,debatovali na koji način sporazumi iz Brisela utiču na život građana na jugu Srbije i severu Kosova.

Po rečima Jovane Radosavljević, za pet godina koliko je prošlo od prvog Briselskog sporazumasituacija se drastično promenila za Srbe na Kosovu, pre svega zbog integracije u politički sistem ipoliciju, dok je Sovrlić pomenutu integraciju okarakterisala kao „nasilnu“. Ključni trenutak desio senovembra 2013. godine, kada su Srbi učestvovali na lokalnim izborima po zakonima Kosova. Taj, pomnogo čemu nedemokratski proces, aminovan je od strane vlasti u Prištini i međunarodne zajednice,a mi smo dobili „Srpsku listu“ na vlasti“, ocenila je Sovrlić. Ona je konstatovala i da Srbi na severuKosova ne dobijaju ohrabrenje da kao građani iskoriste svoja prava u okviru kosovskog sistema, većse postižu sporazumi (o energetici, telekomunikacijama) koji su bez utemeljenja u praksi.

Govoreći o bezbednosti, Radosavljević je navela podatak da nakon dva meseca od ubistvaOlivera Ivanovića nema nikakvog pomaka u istrazi. „Napredak u oblasti bezbednosti ipakpostoji, ali na štetu transparentnosti. Pitanje je kako će se to ispunjavanje agende sa raznoraznimsporazumima odraziti na međuetničke odnose“, rekla je Radosavljević konstatujući da policijane funkcioniše u punom kapacitetu. Ona je istakla da je društvo duboko podeljeno, a da seodržava privid stabilnosti. Srpska zajednica je uskraćena za najosnovnija ljudska prava, kao štosu lični dokumenti, pa i kretanje, zaključila je Radosavljević.97

Priznavanje diploma, udžbenici na albanskom jeziku i integracija u državne institucije,apostrofirani su kao najveći problemi Albanaca na jugu Srbije.„Briselski sporazum ni u kompogledu nije doprineo poboljšanju života na jugu Srbije“, naglasio je Redžepi.98

Grupa za Pravne i političke studije organizuje okrugli sto na temu “U potrazi za konsenzusom:Šta traži Srbija u procesu dijaloga sa Kosovom”.

Rasprava na okruglom stolu se bavila analizom pristupa Srbije prema političkom dijalogu saKosovom, sa naglaskom na konkretne zahteve koje je Srbija izrazila tokom ovog procesa.

Tokom ove diskusije, Grupa za pravne i političke studije je predstavila analizu politikasačinjene od Agrona Bajramija, koja se bavi unutrašnjem političkom diskursu u Srbiji, preprekekoje su stvorene Kosovi da se pridruži u međunarodnim organizacijama (UNESCO, Interpola,itd), “srpsku” ponudu za stolicu Kosova u UN, kao i mogucnost priznavanja države Kosova odstrane Srbije, između ostalih.99

1.1.2.6. Stavovi stručnjaka i stvaralaca javnog mnjenja

Kada je reč o EU, profesor Beogradskog univerziteta u penziji Vladeta Janković tvrdi da je njoj“svejedno šta Vučić radi i da ima odrešene ruke da čini iznutra šta želi, pod uslovom da reši Kosovo”.“Po mom dubokom uverenju i saznanju, suština je, pre svega, da EU nije uopšte zainteresovana da nasprimi”, ocenio je Janković, koji misli da “frazerima iz Brisela ne treba verovati na reč”.100

Nastavljena je i aktivnost nedeljnika „Vreme“ u objavljivanju serijala tekstova na temuSrbija i Kosovo – 2018. godina raspleta, koju je podržala Fondacije za otvoreno društvo.

97 Isto.98 https://jugpress.com/tribina-5-godina-od-briselskog-sporazuma-iz-perspektive-stanovnika-juga-srbije-i-severa-

kosova/99 http://www.rtvaldi.com/page.php?id_news=3266100 http://rs.n1info.com/a370812/Vesti/V.-Jankovic-Mi-opoziciju-vise-nemamo-samo-Vucica-i-klikere.html,

FoNet, N1, 11. 3. 2018.


U ovom serijalu je objavljeni tekst dr Duška Radosavljević, redovni profesor Fakulteta za pravne iposlovne studije ,,Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu i predsednik Vojvodanske politikološke asocijacije.

Radosavljević je ocenio da iniciajtiva predsednika Srbije nije iskrena. Ovu ocenu Radosavljevićpotkrepljuje odnosom „zvaničnih“ medija prema neistomišljenicima: „Dobronamerni, koji su, bar natrenutak, pomislili da se stvarno želi utvrditi platforma za novi početak, brzo su razuvereni jer jemedijski orkestrirana histerija oduvala svaku primisao ozbiljnog učešća u ovoj gromopucateljnonajavljenoj raboti. I nespretno odabrano (frojdovska omaška?) Ime - unutrašnji dijalog, pretvorilo seu ono što po svojoj suštini i jeste – monolog vlasti i njenih skutonoša“.101

Radosavljević kritikuje predlagana rešenja i naglašava da se sva rešenja moraju ticati presvega statusa i poboljšanja položaja Srba na Kosovu. Politički vladari Srbije moraju Izvućioptimum iz minimalnih ponuda, prvenstveno zbog preostalih Srba na Kosovu u cilju njihovogmirnog života i zaštite pripadajućih Ijudskih i kolektivnih prava“.102

U autorskom tekstu za „Vreme“, Teo Taraniš, ekonomista i saradnik NVO-a Forum 10 iz NovogPazara, navodi dve karakteristike dosadašnjeg toka unutrašnjeg dijaloga, prvo, zbog nepremostivihrazlika između vlasti i opozicije, unutrašnji dijalog dodatno produbljuje društvene i političke podeleumesto da deluje kohezivno; „drugo, ono što smo do sada imali priliku da vidimo u vezi sa načinomna koji je vođen unutrašnji dijalog, ostavlja utisak da proces definitivno nije i neće biti inkluzivan. Utakvoj situaciji otvara se pitanje prihvatanja rezultata dijaloga, kakvi god da oni budu, od strane onihaktera koji nisu bili, iz ovih ili onih razloga, involvirani u proces“.103

Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER, je u autorskomtesktu „Budućnost računa na nas“ oštro reagovao na dosadašnje rezultate unutrašnjeg dijaloga:„Kvalitet debata u okviru unutrašnjeg dijaloga navodi nas na pitanje da li državne institucije nisuu mogućnosti da isporuče ono što je predsednik Vučić od njih očekivao, bilo zbog namerneopstrukcije određenih delova državnog aparata ili zbog nedostatka kapaciteta i iskustva uvođenju smislenog dijaloga? Ili je možda u pitanju strateški pristup u kojem predsednik pričajedno, a ostali nosioci javnih funkcija i učesnici unutrašnjeg dijaloga drugo ... Simptomatično je ito da kako se unutrašnji dijalog približava kraju, kosovski jurišni odred Vlade Srbije u sastavuIvica Dačić, Aleksandar Vulin i Marko Đurić svojim izjavama začinjava političku scenu u Srbijii na Kosovu, načinom koji ne doprinosi postizanju društveno-prihvatljivog konsenzusa za bilokoje rešenje.104 Mijačić ukazuje da je sve više pokazatelja da je 2018. godina – godina raspletaodnosno da se “Srbija još jednom našla na prekretnici. Pametnom politikom može se posatvitidobra osnova za rešavanje situavije na Koosvu i pristupanje EU.105

Bivši sudije vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević je u tesktu “’Crvena linija’ kompromisa” userijalu nedeljnika “Vreme” izneo stav “ako bi Srbija priznala Kosovo, onda ne bi zaslužila dapostane članica EU”.

Ivošević ističe da bi Srbija trebalo da raskine Brsisleski sporazum i time “varti ‘Kosovo. Umeđuvremenu bi se uspostvaio protektorat pod nadzorom Kancelarije Visokog komesara UN zaizbeglice. Dok traje protektorat “možemo dogovarati samo ono što obezbeđuje stabilnunormalizaciju odnosa bez koje se nemože okončati evropski put”. Ivošević, ističe, da je ovakvorešenje pravno zasnovano na Rezoluciji SB UN 1244 i sporazumu iz Rambujea.106

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) u saradnji sa RTV Mir iz Leposavića i uzfinansijsku podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo je, 20. februara 2018. godine, u

101 Duško Radosavljević „Od olako obećane brzine do agonije“, Vreme, 1. 3. 2018.102 Duško Radosavljević „Od olako obećane brzine do agonije“, Vreme, 1. 3. 2018.103 Teo Taraniš „Teorija “zida” i unutrašnji dijalog“, „Vreme“, Beograd, 22.februar 2018.104 Dragiša Mijačić „Budućnost računa na nas“, „Vreme“, Beograd, 8. mart 2018.105 Isto.106 Zoran Ivošević, Crvena linija’ kompromisa, “Vreme”, Beograd, 8. mart 2018.


Medija centar Terazije 3/II, Beograd, organizovao predstavljanje istraživanja „Frikonomijasevera Kosova“107 Tom prilikom je israkunto: „Privredni subjekti u opštinama sa srpskomvećinom na severu Kosova... godinama funkcionišu u nepovoljnom poslovnom ambijentu kojikarakterišu bezbedonosni izazovi, ograničenost tržišta, komplikovane administrativne procedurei problemi u slobodnom protoku ljudi, robe i usluga. Imajući u vidu da su privrednici sa severaKosova uglavnom poslovali u srpskom pravnom sistemu, situacija je dodatno usložnjenapotpisivanjem Briselskog sporazuma kada dolazi do uspostavljanja kosovskog pravnog okvira nateritoriji ovih opština. Ova promena je značajno uticala na poslovanje privrednika sa severaKosova i na njihovo prilagođavanje na novonastale okolnosti.“ 108

Dragiša Mijačić, direktor InTER-a kao jedan od glavnih problema istakao osećaj sigurnosti ibezbednost ljudi i kapitala. On je izneo preporuke za unapređenje situacije privrednika na severuKosova i njihovo osnaživanje, i to: Jačanje vladavine prava (kreiranje povoljnog investicionogokruženja, iskorenjivanje sive ekonomije i sprečavanje „odliva mozgova“); Formiranje radnogtela za rešavanje problema privrednika na severu Kosova (saradnja privrednih komora neuključuje probleme privrednika sa severa koji su specifični); pravljenje Strategije privrednograzvoja za sever Kosova u svrhu jačanja privrede i preduzetništva (novac iz Fonda za razvojuglavnom ide u infrastrukturne projekte), stoga se preporučuje i formiranje garancijskog fondakojim bi se finansirao privredni razvoj i razvoj preduzetništva); univerzitet uključiti u privrednirazvoj u okviru jačanja institucija za podršku poslovanja i razvoj preduzetništva; Formirati iliosnažiti udruženje privrednika koje je postojalo pre Briselskog sporazuma, i raditi na jačanjupreduzeća sa severa Kosova sa preduzećima u ostalim delovima Kosova..109

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da je strategija EK jasno dala teme u fokusukad je u pitanju Srbija. Rokovi su kratki, a ne postoji prioritet ispred normalizacije odnosa Beograda iPrištine, navela je. Sadržaj pravno-obavezujućeg sporazuma je još beli papir, mislim da neće biti zahtevaza potpunim priznanjem Kosova, kaže i dodaje da je pod brojem jedan normalizacija odnosa Beograda iPrištine, i ne postoji prioritet ispred toga, da je to najkrupniji zalogaj.

Ističe da je jasna kontura u kom će se pravcu usmeravati ovi razgovori. “Jasno je da seočekuje pravno-obavezujući sporazum potpisan sa obe strane... Sadržaj je i dalje beli papir, alipostoje određene smernice koje pokazuju u kom pravcu bi potencijalno mogao da se krećeproces. Mislim da neće biti zahteva za potpunim priznanjem nezavisnosti, da će se tražiti neštošto bi moglo podsećati na model dve Nemačke posle Drugog svetskog rata, koji bi omogućio daobe strane na određeni način iz ovoga procesa izađu sa mogućnošću evropske perspektive,odnosno normalnog funkcionisanja unutar regiona... Rano je u ovom trenutku reći šta je to što ćeovaj beli papir popuniti”, dodala je da misli da će srpska strana insistirati na ZSO.110

Savet za inkluzivno upravljanja (Council for Inclusive Governance - CIG) iz Prinsgtona,SAD je 5 marta 2018. godine, u Beogradu, organizovaoa okrugli sto o unutrašnjem dijalogu. Uraspravi su učestvovaliu društveni predstavnici, stručnjaci, novinari i politčari koji se bavepitanjima odnosa Beograda i Prištine.

Na ovom okruglom stolu je ocenjeno da je unutrašnji dijalog ušao u završnu fazu. Pri tome je Srbija

suočena sa dve opcije: prva, da razreši sukob sa Kosovom ili, druga, da to prepusti budućim genearcijama.

107 Studija „Frikonomija severa Kosova“ se bavi stanjem privrede u četiri opštine na severu Kosova, naročito uokolnostima koje su usledile nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Studija je dostupna na srpskom,engleskom i albanskom jeziku a direktni linkovi za preuzimanje su: Srpska verzija: http://bit.ly/2rvXEQvEngleska verzija: http://bit.ly/2E2pUNo Albanska verzija: http://bit.ly/2rALFRU

108 Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), pozivnica za prezentaciju istraživanja „Frikonomija severaKosova“, 19. februar 2018.

109 https://www.danas.rs/ekonomija/sever-kosova-izolovano-ostrvo, Danas, FoNet, 20. 2. 2018.110 http://rs.n1info.com/a367715/Vesti/Joksimovic-Pravno-obavezujuci-sporazum-je-jos-beli-papir.html


Vladini predstavnik je rekao da je radna grupa, posle četrnaest rundi insitucionalizovanogunutrašnjeg dijaoga, formulisala jedanest opcija, i to:

1. Reintegracija Kosova u ustavni sistem Srbije2. Podela3. Status quo4. Konfederalizacija Srbia po kojoj bi Kosovo postalo konfederalna jedinica5. Serbija ne prizanaje nezavinsot ali nastavlja dijalog u traženju održivog rešenja6. Rešavanja ekonomskih pitanja izvan političke solucije7. Zajednica nacija / naroda Balkana8. Srbija i Kosovo ulaze zajedno u EU, stavljajući pitanje statusa po strani9. Pregovaranje sa Albancima Kosova pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice (UN

ili EU) zasnovano na politici nepriznavanja10. Zajednička država Kosovskih Serba i Albanaca kao condominium Albanije i Srbije11. Priznavanje nezavisnosti Kosova.

1.1.2.7. Reakcije Srba sa Kosova i javnosti Kosova

Za razliku od prethodnog, u ovom izveštajnom periodu je unutrašnji dijalog bio deoneposredne i velike pažnje Srba na Kosovu. O aktivnostima unutar institucionalizovanogunutrešnjeg dijaloga je već bilo reči u ovom izveštaju.

I pored brojnih skupova, za javnost Kosova važno je i to da susret kosovskih Srba sapredsednikom Aleksandrom Vučić u Beogradu, u okviru unutrašnjeg dijaloga, iako je najavljennekoliko puta za sredinu marta 2018. godine, još uvek, nije održan111.

Intenzivno aktivirani i aktuelizovani SNF dodatno je pojačao aktivnosti nakon sastanka sapredsednikom Srbije, u Beogradu, 30. januara 2018. godine., Uz okrugli sto koji je održan uLapljem selu, 7 januara 2018. godine, delegacija ove građanske organizacije se, u odvojenimsusretima, sastala sa patrijarhom SPC, 23. februara 2018. godine112, a potom, 12. marta 2018.godine, u SANU sa predsednikom SANU.113

111 Prvi put najavljen je još 30. januara 2018. godine, neposredno nakon susreta delegacije SNF sa AleksandromVučićem u Beogradu, kada je Predsedništvo saopštilo da bi od “velikog značaja bilo održavanje unutrašnjegdijaloga o KiM-u, u kojem bi učešće uzeli i predstavnici Srba iz južne pokrajine”. Konkretniji je bio MomčiloTrajković koji je posle ovog sastanka rekao da je na njemu dogovoreno “učešće političke i intelektualne elite saKosova u unutrašnjem dijalogu”, te da će se održati sredinom marta a prisustvovaće mu i predsednik Srbije.

112 Vođa SNF Momčilo Trajković u razgovoru za “Vesti” sumirao je razgovor koje je vođene u Patrijaršiji SPC:Tom prilikom, Trajković je istakao: “Politika Srbije mora da odustane od koloseka konačnog statusa i pređe nakolosek rešavanja. To ne znači zamrznuti konflikt, nego proces u kome bi trebalo ojačati srpski narodekonomski, socijalno i politički. Neophodno je voditi državnu, a ne stranačku politiku. Za razliku od vlasti,patrijarh i Srbi sa KiM-a govore istom jezikom, što je za nas izuzetno važno. Patrijarh smatra da je nacionalna,državna, vanstranačka politika, put kojim bi trebalo da idemo. Podržao je naše zalaganje za stvaranje autentičnesrpsko-kosovsko-metohijske politike koja bi trebalo da bude stub srpstva na KiM. Pričali smo i o stanju kodSrba, o podelama koje se moraju prevazići, iznalaženju načina da se zaustavi prodaja imanja i odlazak naroda.Složili smo se i da međunarodno obavezujući pravni sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sPrištinom koji se očekuje da potpiše predsednik Aleksandar Vučić, a koji bi eventualno vodio ka nezavisnostiKosova, neprihvatljiv za nas. To nije mišljenje samo SNF, već i Srba na KiM koji se danas ponašaju kao slepesluge politike SNS-a. Konačno rešenje za Kosovo danas, koje bi bilo na štetu Srba i Srbije, značilo bi otvaranjemogućnosti albanskoj strani da nastavi s traženjem rešenja u stvaranju velikoalbanskog nacionalnoh koncepta.”

113 Sastanak u SANU prošao je u sličnom duhu. “Imamo iste zaključke. Ovaj sastanak je bio vrlo dobar, takođe jedugo trajao. Konačan zaključak bio bi da će doći do intenzivnije saradnje, ne samo sa našim forumom, on ćebiti samo inicijator, već svih obrazovnih i naučnih institucija na Kosovu i Metohiji i Srpske akademije nauka iumetnosti (http://www.radiokim.net/vesti/drustvo/djikic-intenzivnija-saradnja-sanu-i-institucija-na-kim.html).


Insistiranje na autentičnoj srpskoj politici na Kosovu koja je nezaobilazni faktor i partner zvaničnomBeogradu u bavljenju i rešavanju kosovskog pitanja, bez obzira na to koja je stranka na vlasti, odustajanjeod politike donošenja “konačnog odlučivanja o statusu”. Svojim nastojanje da objasni stvarno stanje ukojem se nalaze kosovski Srbi i utiču na rešenja koja se očigledno donose bez njihovog (de facto)aktivnog doprinosa, SNF se u javnosti profilisao, odnosno reaktuelizovao front srpskih intelektualaca ipolitičara sa Kosova114, uspevši da zadobije sve veću pažnju medija koji nisu pod kontrolom SNS.

Nakon susreta sa Aleksandrom Vučićem, SNF su “otvorena vrata” u insitucionalizovaniunutrašnji dijalog. Sa druge strane, sve je više upozorenja od kosovskih Srba da neće pristati dase na njih “svali odgovornost za izdaju Kosova”.

Momčilo Trajković vođa SNF u intervjuu za dnevni list “Danas” ističe: “Srpski nacionalni forumželi da obavi razgovore sa svim relevantnim faktorima u Srbiji po pitanju Kosova i Metohije i saopštisvoj stav o politici vlasti Srbije prema KiM, imajući u obzir najave predsednika Aleksandra Vučićada će njegov predlog biti bolan, a da svi ćute… Ne oružjem, već sopstvenim intelektom, potpunosvesni svoje uloge i svojih obaveza. I ne pristajući da političkim diskurzivnim iživljavanjem nadistinom neodgovornih srpskih političara koji su spremni na svaku vrstu kompromisa sa neprijateljem,budemo proglašeni odgovornim za izdaju svete srpske zemlje.”115

Pažnju javnosti na Kosovu je privikuao i dijalog Dušan Janjić iz Foruma i Bljerim Šalja savetnikapredsednika Kosova, koji se vodi na portalu KoSSev koji je povodom kosovskog pitanja razmatraomnoge značajne mere od značaja za unutrašnji i za Brisleski dijalog. Ova višestruko jedinstvena prepiskadve javne ličnosti Srbije i Kosova, stručnjaka, kao i svedoka i direktnih učesnika više značajnih političkihprocesa u lavirintu srpsko-albanskih odnosa tokom proteklih decenija, primer je razumnog ipragmatičnog pristupa; duboke posvećenosti dijalogu, uzajamnog poštovanja i sluha za sagovornika. Stoga bi mogla da bude od šireg značaja za normalizaciju odnosa Srba i Albanaca, Srbije i Kosova. Toposebno važi za zagovaranje da se oživi za sada zakočen briselskog procesa i da se odbace zagovaranjacrtanja novih granica na Balkanu, “etničkom razgraničenju” srpskog i albanskog naroda na Kosovu kojabi vodila produbavljanju ionako velike udaljenosti dva naroda. U tom smislu ja značajana sledeća porukaiz ovog dijaloga: “.Lično nemam dileme oko sledećeg: predsednik Srbije Vučić bi trebalo, što pre, daaktivira exit strategy iz posla koji u njegovo ime i na njegov račun obavljaju radna grupa, ‘pomagači’ i‘branioci’ poput spomenutih ministara. Iznad svega, potrebna je promena dosadašnje politike o, na iprema Kosovu. Vođstvo Srbije bi trebalo da uradi sve što je u njegovoj moći da popravi stanje u samojSrbiji i da tako ojača položaj i ulogu Srbije u izgradnji novih odnosa sa Kosovom. U tom cilju valja,privremeno, staviti po strani pitanja priznanja, ili nepriznanja Kosova, o čemu smo pisali Šalja i ja”, pišeu svojoj kolumni “Plodovi gorke stvarnosti” dr Dušan Janjić116

Bljerim Šalja ocenjuje da je unutrašnji dijalog “švedski sto za Kosovo”: “Verovatno… da je najtačnijiodgovor na sva ova pitanja, i mnoga druga koji proizilaze iz njih, to da je ova srpska debata stigla doformata švedskog stola za ručavanje ili večeru. Znači, svega i svačega je bilo tu, na tom „političkomstolu“, kada su iznete, na uvid javnosti, onoj domaćoj srpskoj, kosovskoj i zapadnoj, sve ideje i predlozikako da se odgovori na javnu raspravu koju je pokrenuo Vučić. Naravno, kada je u pitanju „švedski sto“,onda tu ima svega i svačega, za svakog ponešto, za svačiji ukus nečega, i onda sve zapravo zavisi od

114 Većina pripadnika SNF, koja je imala istupe u javnosti su tzv. političari “stare garde”, deo one političke struje koja jeuklonjena sa javne scene nakon otpočinjanja briselskog procesa i promovisanje Srpske liste koja je aktivno delovalada ovu grupu javnih ličnosti smesti sa na margine političkog i društvenog života Srba na Kosovu. To su: RadaTrajković, Momčilo Trajković, Marko Jakšić, Slaviša Ristić, Dragiša Milović, koji se sam ‘reaktuelizovao’ tokomizborne kampanje za kosovske izbore. Kad su u pitanju drugi akteri iz redova Srba na Kosovu, Slobodan Petrović seu najvećoj meri do sada držao po strani, dok se Nenad Rašić ponovo pojačano oglasio od marta 2018. godine,priključe zagovaranju “autentične srpske politike sa Kosova”. Saradnica Olivera Ivanovića Ksenija Božović se svevreme fokusira na temu ubistva i bezbednosti. Istupe u javnosti imao je i deo profesora, kao i nekolicina novinara.

115 https://www.danas.rs/politika/trajkovic-necemo-da-se-na-nas-svali-odgovornost-za-izdaju/116 http://kossev.info/strana/arhiva/plodovi_gorke_stvarnosti/15057


vašeg „političkog ukusa“šta ćete izabrati da pročitate malo detaljnije, ili pak da se složite ili ne - oko tihpredstavljenih i saopštenih ideja i predloga. Međutim, upozorava Šalja da je ova javna debata, nanela višeštete nego dobrobiti ideji vodilji Vučića da pripremi srpsku političku scenu, srpsku javnost i srpskodruštvo za završetak priče o Kosovu, kao ključ koji je neophodan da se otvori „brava“vrata EU.

* * *

Većina pojedinaca koja je imala istupe u javnosti tokom januara, februara i marta su političariiz tzv. stare garde.117 To je deo struje koja je smenjena sa javne scene nakon otpočinjanjabriselskog procesa i uvođenja Srpske liste sastavljene od ljudi sa dotadašnje političke i društvenemargine). Upravo ova reaktuelizacija onih vođa Srba koji su obeležili prvu deceniju posle sukoba‘99 posledica je odstranjivanja srpskog naroda iz političkih procesa, ali i indikator insistiranja naautentičnoj srpskoj politici na Kosovu.

1.1.2.8. Reakcije lokalnih medija i javnosti juga Srbije

U ovom izveštajnom periodu oživele su političke rasprave i aktivnosti unutrašnjeg dijaloga ione od značaja za unutrašnji dijalog i odnose Srba i Albanaca. Tako je u Bujanovcu, Preševu iMedveđi, 1. marta 2018. godine, obeležen je 26 godišnjica održanja referendum na kome se 98%Albanaca u ovim opštinama izjasnilo za stvaranje političke, teritorijalne, administrativne ikulturne autonomije sa mogućnošću pripajanja Kosovu.118

Portal “Bujanovačke” obavestio je javnost ovog dela Srbije da je, u Prištini, 18. februara2018. godine,119 formiran sekretarijat Zajednice opština u kojima žive Albanci iz regiona.120

U ovom izveštajnom periodu, u okviru projekat “Dijalog o Kosovu i jug Srbije: Da se čuje glasonih koji žive u Preševu, Bujanovu i Medveđi“koji podržava Fondacija za otvoreno društvo, Okruglisto “, u organizaciji Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije organizovao je tri okrugla stola.

Okrugli sto „Dijalog o Kosovu i jug Srbije”, u BujanovcuOkrugli sto je održan, 16. marta 2018. godine, Bujanovcu. U raspravi su učestvovali

predstavnici političkog, javnog i privrednog života.121

Opšti zaključak rasprave je da je dijalog jedini način rešavanja problema na jugu Srbije a iodnosa Srbije i Kosovo. Ali, da je neophodno da se nešto hitno učini na otvaranju novih radnihmesta u realnom sektoru u Bujanovcu, Preševu i Medveđe jer, zbog nedostatka posla, mladi Srbi,Albanci i Romi masovno odlaze iz oviš opština.

117 Rada Trajković, Momčilo Trajković, Marko Jakšić, Slaviša Ristić i Dragiša Milović118 Referendum su organizovale dve političke partije – Partija za demokratsko delovanje (PDD) i Demokratska

partija Albanaca (DPA), posle odluke albanskih odbornika 16. februara 1992. godine. Rezultate ovog glasanja,koje je trajalo 1i 2. marta 1992, nije priznala međunarodna zajednica. Ali, među Albancima vlada mišljenje dasu rezultati referenduma, organizovanog na početku raspada bivše Jugoslavije, pokazali njihovu jasnu političkuvolju i da predstavljaju početak rešavanja statusa Albanaca uSrbiji.(https://bujanovacke.co.rs/2018/03/01/godisnjica-albanskog-referenduma-o-autonomiji).

119 Skupu u Prištini, pored gradonačelnika Tirane, Prištine i Tetova, prisustvovao je i Šćiprim Arifi, čija jeAlternativa za promene pobednik lokalnih izbora u Preševu, koji je građanima Kosova čestitao 10 godina odproglašenja nezavisnosti od Srbije.

120 Inače je 2015. u Preševu formirana Zajednica albanskih opština Preševske doline, kao odgovor na ZSO na Kosovu.121 Šaip Kamberi, njegov zamenik Stojanča Arsić, narodni poslanik Fatmir Hasani, predstavnik opozicione grupe

odbornika koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke (SNS) Miodrag Milković , predstavnikNacionalnog saveta Albanaca (Nacionalni savet albanske nacionalne manjine) Galip Bećirii predsednikOpštinkog odbora SPS Boško Andjelković.


Za predsednika opštine Bujanovac Šaipa Kamberija dijalog o Kosovu pozitivno utiče na čitavregion, ali on smatra da bi trebala biti uključena i pitanja Albanaca sa ovih prostora.122 MeđutimKamberi, pojašnjava da bi u unutrašnjem dijalogu trebalo da učestvuju samo Srbi, jer “Albanciveć imaju svoj stav: da je Kosovo nezavisna država, dok Srbi to negiraju.

Kamberi je naglasio da “ne vidi rešavanje problema sa Kosovom u razmeni teritorija izmeđuKosva i Srbije, opština na jugu Srbije u kojima žive Albanci za opštine na severu Kosova ukojima žive Srbi.“Jedini koji zastupa takav stav je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Nizvanična Priština ni zvanična Tirana nikada nisu podržale rešenje problema promenom granica.Svesni smo da je to pitanje koje može da ugrozi mir na celom Balkanu jer se zna kakva jesituacija u Makedoniji i u Bosni, a poznat je i stav međunarodne zajednice”, rekao je Kamberi.

Zamenik predsednika opštine Bujanovac Stojanča Arsić smatra da Kosovo i jug Srbije trebaposmatrati kao dva posebna problema „kao što to radi i međunarodna zajednica“. On je ocenio da jeod 2001.godine napravljen je značajan pomak u ostvarivanju prava Albanaca na jugu Srbije. To jeilustrovao uvođenjem multietničke lokalne samouprave i policije kao i unapređenje stanja medija.123.

Narodni poslanik u Skupštini Srbije, Fatmir Hasani, je istakao da razgovori na svim nivoimamogu da promene nepovoljnu situaciju u kojoj se nalaze dva naroda više od dvadeset godina.Ipak, njegov utisak je da su ovdašnji Albanci skrajnuti u svakom pogledu pa i aktuelnimprocesima, a da zbog toga nezadovoljstvo raste. „Mi dežuramo sa našim zahtevima, ali nikako dapostanemo ravnopravni sa ostalim manjinama u Srbiji, a tek sa Srbima na Kosovu, koji imaju triministarstva, zamenika premijera, veliki broj sudija “, rekao je Hasani.

Po rečima Miodraga Milkovića, predstavnika opozicione koalicije u Bujanovcu okupljeneoko SNS, ključno je rešavanje ekonomskih problema, a ne integracija.124 Zapošljavanje iegzistencija moraju biti glavne teme, dijalog bi trebalo da reši ta pitanja“, smatra Milković.Takođe, on je ukzao na to da je integracija Albanaca proces koji traje, ali koji ne sme da narušiprava drugih etničkih zajednica na ovim prostorima, dok problem sa udžbenicima na albanskomjeziku mora pod hitno da se reši, kao i nacionalni simboli i upotreba jezika.

Okrugli sto „Dijalog o Kosovu i jug Srbije”, u MedvdeđiOkrugli sto je održan 19. marta 2018. godine, a na temu problemi Srba i Albanaca.Odnosi izmedju Srba i Albanaca u Medvedji mogu biti primer suživota ove dve zajednice a i

jedne i druge muči to što već godinama nema novih radnih mesta i proizvodnih pogona i mladiljudi napuštaju ovu opštinu tražeći posao, zaključak je okruglog stola.

Predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić ocenio je da se odnosi na Kosovu i Metohijireflektruju na rubne opštine, gde spada i Medveđa ali i da “pored plana za rešavanje pitanja Kosova iMetohije trebalo bi da postoji i plan za rubna područja”. On smatra da je ovo neophodno” kako bipostojao neki smer kojim bi se država kretala i kako bi se, pre svega, stanovništvo zadržalo na ovompodručju”. “Svi problemi koji su u Medveđi su zajednički, ne postoje samo srpski ili albanskiproblem”, rekao je Arsić na okruglom stolu “Dijalog o Kosovu I jug Srbije”.

Arsić je dodao i da opština nije preduzeće da otvara fabrike, neko samo treba da stvaraambijent za otvaranje fabrika.

122 „Dijalog o Kosovu i albansko pitanje na jugu Srbije ne treba posmatrati odvojeno, u suprotnom će odnosi idalje biti opterećeni.Treba uključiti u dijalog Albance iz Preševske doline“, rekao je Kamberi primećujući da jedo sada dijalog bio namenjen samo Srbima (Jugpress, 16. mart 2018.).

123 “Sve ono što pripada nacionalnim manjinama u Srbiji, pripada i albanskoj nacionalnoj manjini, koja mora da seu potpunosti integriše u državni sistem“, istakao je Arsić.

124 On je izneo podatak da u Bujanovcu, Preševu i Medveđi 137 mladih Srba, Albanaca i Roma sa visokimobrazovanjem nema posla, a da se više od 40.000 ljudi iselilo sa ovih prostora.To je šamar i za lokalnu i zarepubličku vlast. Svi smo odgovorni za odlazak mladih.


Zamenik predsednika opštine Medveđa Goran Ivanović je rekao da je život u ovom mestu između Srba iAlbanaca oduvek bio na visokom nivou ali i da sve zajedno muče ekonomski probemi i nedostatak posla.

“Kada bi se otvorila neka fabrika u Medveđi život bi se promenio, došlo bi do mirnijesituacije u tom ekonomskom pogledu. Kada uđete u neku kafanu u Medveđi primetićete da Srbi iAlbanci zajedno sede za stolovima, nema svađa, huškanja, ili političkih nemira”, rekao jeIvanović i podvukao da su “svima radna mesta najpotrebnija”.

Predstavnik nezavisne odborničke grupe Zoran Jovanović je upozorio da “Medveđa nema nijedno proizvodno radno mesto, niti ima projekat za neka buduća radna mesta”. “Ako se nešto desi saMedveđom, taj ekonomski problem biće okidač za neka ozbiljna dešavanja. Međunacionalni odnosisu ovde odlični, ali treba i raditi na tome da se oni još više prodube. Put do Leskovca je ukatastrofalnom stanju, nedostaje nam kvalifikovana radna snaga i tu je ključna država koja mora dada olakšice ljudima koji hoće da se bave biznisom na ovim prostorima”, smatra on.

“Ovde su neophodne investicije, da se pospeši proizvodnja, bez toga nam opstanka nema.Mislim da bi mladi ljudi koji su rođeni ovde, pre odabrali da žive u Medveđi nego u Beogradu”,rekao je Rade Kulić iz Srpskog pokreta “Dveri”.125

Okrugli sto „Dijalog o Kosovu i jug Srbije”, u PreševuOkrugli sto, u Preševu, održan je 22. marta 2018. godoine.Predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi je ocenio da je „moralna napravednost“ to što Albanci

iz Preševa, Bujanovca i Medvedje nemaju svog predstavnika u dijalogu izmedju Beograda i Prištine idodao da „podržava Vladu i premijera Srbije,koji se trude i žele da ovim unutrašnjim dijalogompojašnjavaju svoje stavove koji vode ka tome da se može ići ka pravcu priznanja Kosova”.

„Mi nemamo predstavnika Preševske doline u sklopu kosovske delegacije i to smatramo zamoralnu nepravednost, a ne za pravnu nepravednost“, rekao je Arifi. On smatra da i Albanci sajuga Srbije „treba da imaju svog predstavnika u Briselu kao što je u delegaciji Srbije jedan Srbinsa severa Kosova, rekao je Arifi iz Alternative za promene u Preševu koja je na vlasti u koalicijisa listom srpskih stranaka „Aleksandar Vučić-Za Srbiju jedinstveno”.

Sami Salihu, predsednik Skupštine opštine Preševo i lider Grupe građana „Reforma za promeneDemokratske partije Albanaca“, smatra da ova tema nije nepoznanica za javnost u Preševskojdolini.126 „Zahtevi političkih faktora Albanaca na ovom prostoru da budemo deo tog procesa su biliusmereni ka Prištini, gde smo tražili prijem. Iako su oni imali razumevanja za te naše zahteve, dosada nisu ništa konkretno preduzeli u vezi toga“, obajsnio je Salihu. On smatra i da je „nedostatakvolje za rešavanje političkog statusa Preševske doline imalo velike posledice, jer nismo mogli dastvorimo ekonomsku perspektivu za ljude koji se iseljavaju… Tu uključujemo i bezbedonosni aspekt,sredina je nestabilna, što je posledica stalne diskriminacije sa kojom su Albanci Preševske dolinesuočeni. Zbog toga mladi Albanci ne vide perspektivu ovde.”

Branko Manasijević, predsednik Opštinskog odbora PUPS Preševo, kojo je deo liste srpskihstanaka koje su u vladajućoj kolaiciji sa Arifijem i Salihuom, smatra da država Srbija pregovara iu ime opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. „Bilo bi iluzorno i bez rezona, mislim na nas Srbe,da imam neke posebne zahteve ili da tražimo da imamo svog predstavnika“.

125 https://jugpress.com/okrugli-sto-u-medvedji-problemi-srba-i-albanaca-isti-nema-novih-radnih-mesta/126 „Politički faktori odavde su na vreme izneli svoje stavove vezane za ovaj proces. Imajući u vidu da pregovori

između Srbije i Kosova traju već duže vreme, a da je sponzor pregovora međunarodna zajednica, u većinislučajeva teme o kojima će se diskutovati su bile predodređene. Proces pregovora je prošao kroz nekoliko faza,a greška je učinjena na samom početku, jer se pregovaralo samo o unutrašnjim pitanjima Kosova. Bilo je dostavremena da svoje stavove iznese i albanski faktor i u tom procesu trebao je biti i jedan dodatni aneks na komebi bilo predviđeno i uključivanje Albanaca iz Preševske doline“, rekao je Salihu. „To se do sada nije desilo, ami nismo ni očekivali od Vlade Srbije da će pokrenuti nešto što će nas uključiti u taj proces“, dodao je on.


Skender Destani, predsednik Opštinskog odbora Demokratske unije doline, ističe da je glavnikrivac za nerazvijeni region Vlada Republike Srbije,a li ne samo ova, nego i prethodne vlade.127

Destani je naveo i da „Albanci nemaju prava na svoje slobodno mišljenje, na slobodnu upotrebujezika i pisma što im Ustav i zakon ove zemlje dozvoljava, nemaju pravo na zapošljavanje, nemajupravo na prisustvo u državnim sistemima shodno procentu zastupljenosti, nemaju pravo nainformisanje na sopstvenom jeziku, nemaju pravo na obrazovanje na albanskom jeziku i ne mogu darealizuju svoja manjinska prava koja im garantuje Ustav i zakon ove države, zaključio je Destani.“

Naser Aziri, predsednik Opštinskog odbora Demokratske unije Albanaca, smatra da građaniPreševa, Bujanovca i Medveđe ne treba da učestvuju u unutrašnjem dijalogu koji organizujepredsednik Srbije Aleksandar Vučić128

U javnosti juga Srbije pažnju je privukla vest da je predsednik opštine Bujanovac ŠaipKamberi razgovarao je danas sa Kendronom Kastratijem, predsednikom kosovske opštineKamenica, o uspostavljanju dugoročne i efikasne saradnje dveju opština koja će se ogledati uzajedničkom konkurisanju za projekte od značaja za obe opštine, posebno infrastrukturnimprojektima – most koji spaja selo Breznica u opštini Bujanovac i selo Kamenica na Kosovu.

„Poznato je da su obe zemlje u procesu evro-integracija i nadam se da, i pored političkihbarijera koje trenutno postoje u komunikaciji Kosova i Srbije, naše opštine neće imati poteškoćau zajedničkom nastupu prilkom konkurisanja za sredstva iz fondova EU i drugih međunarodnihorganizacija“, rekao je Kamberi nakon sastanka sa delegacijom iz Kamenice.129

127 „Svi su oni tretirali Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe kao tuđe građane i to je veliki problem. Do pre 4-5godina mladi su napuštali Preševu uglavnom zbog političke nestabilnosti regiona i prisustva vojnih i sigurnosnihsnaga u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Sada su glavni argument ekonomski razlozi, a ja imam običaj da kažemekonomska asimilacija ovog regiona kao zadatak ove i prethodnih vlada da mirnim putem i tiho Albanci napuste ovuregiju. I u tome su uspeli. Vučić i Dačić nisu nikada bili zainteresovani da ekonomski razviju ovaj deo i da ove triopštine opstanu. To se nije podudaralo sa politikom da ljudi ostanu, već su smisleno radili na tome da ekonomskomasimilacijom utiču da mladi Albanci napuste ove prostore. Dačić, kao premijer i Vučić kao njegov zamenik su 2013.godine u razgovoru sa Albancima obećali, a Vlada Republike Srbije usvojila dekleraciju od sedam tačaka. Tada surekli doslovce: „Radite šta hoćete, tražite šta hoćete, samo nemojte da dirate granice.“ Prvo Vučićevo obećanje jebilo vraćanje spomenika za koji znamo kako i zašto je odstranjen. Od tada vidim da Vučić priča samo zbogskupljanja političkih poena, a ništa od tih obećanja ne ostvaruje. Zato ja i ne očekujem od ove vlade da uradi nešto zasvoje građane Albance u ove tri opštine, tj. ekonomskog razvoja ove regije. Cilj Vučića i srpske vlade je da Albancinapuste ove tri opštine i da na taj način one postale većinski srpske i tako se rešio problem. Što se dijaloga tiče,svestan sam činjenice da on mora da se vodi između dve ravnopravne strane, jer se u protivnom završava pobedomonog jačeg. Mislim da će se voditi onoliko dugo koliko je potrebno međunarodnoj zajednici i da će ona i datikonačnu reč. I Vučić i Tači su samo figure koje su im potrebne zbog dijaloga i međunarodna zajednica će datikonačni stav u vezi toga kad će doći do međusobnog priznanja Srbije i Kosova. “

128 „ Svedoci smo da Srbija ulaže dosta miliona u otvaranje radnih mesta u republici Srpskoj, a da nije našla zashodno da ovde dovede nekog investitora. Došli su do Hana i Vranja, ali u Bujanovac i Preševo nikako. To je,po mom mišljenju, loša, ali duboko promišljena politika i sada zbog nas Albanaca, koji smo ovde većina, pate iSrbi koji su manjina“, smatra on.„Misli da Srbija ovde vodi jednu perfidnu politiku protiv Albanaca, koja može da se obrazloži u 4-5 tačaka. Npr.uključivanje Albanaca u državne institucije se ne sprovodi kako je dogovoreno. U Vladi Srbije govore da trebagrađevinske dozvole da se izdaju za osam dana, a ja jednu običnu potvrdu iz opštine ne mogu da izvadim već četvrtidan, jer mora da zahtev ode u Bujanovac, pa da njihov službenik to potpiše. Dalje, sramota je da zbog troje sudija saosobljem koji putuju iz Preševa u Bujanovac idu i svi klijenti. Nije važno kako bi se taj sud zvao u Preševu, da li bioodelenje, ispostava, ali bi usluge vršile u Preševu. To je jedna od demotivacija da Albanci žive u Preševu. Najgore ješto se manipuliše brojkama i kaže se da zbog toga što mi Albanci nismo učestvovali u popisu stanovništva, sad nas jemanje, te je sud prebačen u Bujanovac. Po službenim informacijama Republički fond zdravstvenog osiguranja usvojoj evidenciji ima 33.000 građana Preševa. Na osnovu toga umanjen je broj odbornika u Nacionalnom savetuAlbanaca sa 29 na 15. U celom svetu je slobodono kretanje građana, samo se kad nas to ograničava. Imamo dvamalogranična prelaza i nijedan ne funkcioniše“, rekao je Aziri (https://jugpress. com/okrugli-sto-u-presevu-albanci-bi-da-budu-ukljuceni-u-dijalog).

129 https://jugpress.com/kamberi-sa-predsednikom-kosovske-opstine-kamenica-o-zajednickim-projektima/


1.1.2.7. Reakcije regionalnih medija

U drugoj polovini februara 2018. godine, regionalni mediji su imali fokus na obeležavanjedesetogodišnjice nezavisnosti Kosova i prepirkeu vezi s brojem zemalja koje su priznale ilipovukle priznanje nezavisnosti Kosova.

Al Jazeera Balkans i južnoslovenski servis Radija Slobodna Evropa su u nedelji kada je Prištinaobeležavala deceniju proglašenja nezavisnosti imali poseban “coverage” događaja, a Al Jazeera je uzposebno pripremljene TV priloge i izveštaje, imala LIVE pokrivanje dvodnevnog obeležavanja ibrojnih svečanosti u Prištini uz goste koji su se preko satelita direktno uključivali u program vesti.

No, iako je unutrašnji dijalog bio u drugom planu, pod generalnim izveštavanjem o odnosimaBeograda i Prištine, u regionalnim medijima je zabeležen jedno od ključnih pitanja. A to jepitanje svrsishodnosti unutrašnjeg dijaloga i u kom smeru treba tražiti rešenje, koliko god onobilo potencijalno nerealno. Takođe, i to da je fokus pregovora prebačen na Tiranu a da dijalog“evoluira” u srpsko-albansko istorijsko raščišćavanje odnosa. 130

To primećuje i novinarka srpskog servisa Glasa Amerike Aleksandra Nenadović131. U člankukoji je objavljen 17. februara 2018. pod naslovom “Podela Kosova bi dodatno zakomplikovalaodnose u regionu” primetila je da ranije istupanje ministra odbrane Aleksandra Vulinapodrazumeva “razgraničenje Srba i Albanaca na prostoru Kosova i Metohije”, ali koleginicaNenadović podseća kako Vulin ne nudi ideju lokacije razgraničenja. No, primećen je i vrlodvosmislen pristup EU koja se i dalje percipira kao ključan faktor (iako su sve glasniji pozivi dase uključe SAD i Rusija), Prilog Glasa Amerike ”Na papiru koji stiže iz Ambasade SAD-a uPrištini, na upit RSE stoji da Amerika ne podržava “razmenu teritorije”132 odiše idejom da bipodela bila kontrolisana komplikacija, ne i katastrofa. Potpuno drugačija slika u odnosu na dvadana kasnije objavljen članak britanskog “Economist” na portalu Al Jazeere Balkans. 133 To supreneli i neki drugi mediji na našem jeziku na Zapadnom Balkanu. Zaključak ovog članka je dase podelom Kosova “otvaraju vrata pakla”. Po tumačenju autora teksta za Economist, Kosovo i“razmena teritorija” bi bio samo deo Zapadnog Balkana koji bi upao u haos ukoliko se Beograd iPriština odvaže i sprovedu razmenu – ceo sistem na kojem počiva stabilnost regiona bi se urušio,od zapadne Makedonije, preko delova Crne Gore nastanjene Albancima, Sandžaka, RepublikeSrpske, čak i južne Albanije i severne Grčke.. Ono što se evidentno ne nudi je kako ubrzati EUintegracije, koje su jedini način da granice u ovom delu sveta postanu besmislene.

Ovim izveštavanjem su Glas Amerike i Al Jazeera Balkans pokazali da je upravo okrugli sto uprocesu unutrašnjeg dijaloga na kojem je Vulin izneo svoj (ili Dačićev) predlog imao najveći uticaj naregionalni medijski prostor, s obzirom na to da se o tome i dalje govori, od kada je dijalog pokrenut.

U regionalnim medijima je primećeno da je temu “razgraničenja” kao nekada Dačićevureinkarnirao je Aleksandar Vulin, koji ju je sveo isključivo tema “razmene teritorija” (sever zaPreševsku dolinu). Ovakav razvoj događaja i reakcije bi svakako trebalo dodatno i u nastavku pratiti.

Srpski servis DW-a i njihov autor Nemanja Rujević nastavljaju da otvoreno, veoma kritički ioštro piše kako o unutrašnjem dijalogu, tako i o odnosu Beograda prema Kosovu. U tekstunaslovoljenom “Kosovski aprilu Beogradu”134 Rujević ponovo iznosi stav da je unutrašnji dijalogzapravo paravan: “Dobar deo javnosti sumnja da će Vučić ispoštovati aprilski rok i očekuje novovišemesečno puštanje magle, skrivanje iza „unutrašnjeg dijaloga“ na kojem se nije moglo čuti

130 Prevedeno na stanje na terenu, to bi verovatno značilo da četiri severne opštine (Zvečan, Leposavić, ZubinPotok i Severna Mitrovica) postanu deo Srbije (u kojoj formi još niko nije stigao ili se usudio da predloži).

131 https://www.glasamerike.net/a/podsela-kosova-bi-dodatno-zakomplikovala-region/4258952.html132 https://www.slobodnaevropa.org/a/29048367.html133 http://balkans.aljazeera.net/vijesti/economist-razmjena-teritorija-na-balkanu-bi-otvorila-vrata-pakla134 http://www.dw.com/sr/kosovski-april-u-beogradu/a-42950417


bogzna koliko kreativnih rešenja, te možda i formulisanje nejasnog pitanja za referendum nakojem bi građani potvrdili Vučićeve namere.”

Više je nego osetan pad isprva prilično velikog interesovanja praćenih regionalnih medija zaproces unutrašnjeg dijaloga o Kosovu u Srbiji. Gotovo svi mediji su objavljivali blogove ikomentare na početku procesa, sada je to po broju objavljenih kometnara, utisak je, dostaumerenije. Čini se da od početka najviše i najpodrobnije to pokriva Radio Slobodna Evropa, kojauz izveštaj o konkretnom događaju često i temeljno podseća na ono što je prethodilo temi o kojojse izveštava. Nije iznenađenje i to da su se regionalni mediji gotovo unisono postavili višekritički prema unutrašnjem dijalogu, nego krajnje distancirano i neutralno.

Ukoliko je reč o blogovima, kolumnama i komentarima i dalje se unutrašnji dijalog predstavlja unekim regionalnim medijima kao sredstvo za odvlačenje pažnje od gorućih tema među građanimaSrbije, a pre svega od izazova sa kojima se srpsko društvo suočava od dolaska na vlast SNS.

Uopšteno govoreći, iako izveštaji praćenih regionalnih medija ne mogu uvek da se podvedupod neutralni, uvek su profesionalni, svakako u mnogo većoj meri od nacionalnih medija uSrbiji, koji već godinama ne mogu da se izbore sa izuzetnom pristrasnošću kada je reč o Kosovu.Takođe, regionalni mediji često su jedini mediji na srpskom jeziku koji na Kosovu imaju svojestalno zaposlene novinare u albanskim sredinama, pa tako mogu da pokriju obe strane, što jemoglo biti veoma važno u donošenju odluka tokom unutrašnjeg dijaloga.

* * *

U ovom izveštajnom periodu unutrašnji dijalog je uočljivo da je zbog izborne borbe za vlastu Beogradu, unutrašnji dijalog, u Srbiji, došao u drugi plan. Međutim, po oceni predstavnikavlasti unutrašnji dijalog je ušao u završnu fazu.

Institucionalizovani unutrašnji dijalog se odvijao kao strogo navđen i kontrolisan proces:odabir probrane grupe studenata rukovodilaca i lidera, izlaganja koja ne izlaze iz okvira diskursa“političke korektnosti”. To za rezultat imao nedostatak iskrene diskusije, odsustvo sadržajnoguvida u stvarno stanja te i odsustvo primenljivih rešenja.

I pored nedostatka, važno je to da je insititucionalizvani dijalog, tokom ovog izveštajnog perioda,preseljen na Kosovo. A, najznačajniji i najsadržajniji okrugli sto održan je u Lapljem Selu. koji je rezultatsastanka delegacije SNF sa Aleksandrom Vučić, 30. januara 2018. godine, u Beogradu. Zapravo, okruglisto “Laplje Selo II” predstavlja izuzetak u odnosu na dosadšnje okrugle stolove održane u okviruinstitucionalizovamnog dijaloga. Ovo je bilo i prvo javno sučeljavanje stavova aktuelne vlasti saneistomišljenicima. Skup nije bio ‘navođen’, niti amortizovan od kritički opredeljenih gledišta inezavisno-orjentisanih stavova, kako u praksi protiču deluju dosadašnji okrugli stolovi.

S obzirom na napred navedeno, korist od insitucionalizovanog unutrašnjeg dijaloga zaformulisanje poltiičke platform koja bi vodila Srbiju ka EU je mala a problematična. Iz ovog možeda se zaključi da je vreme da inicijator unutrašnjeg dijaloga i neposredni pokroviteljinstitucionalnizovanog unutrašnjeg dijalog predsednik Srbije Vučić izgradi i aktivira exist strategy.To, pak, nalaže promenu vladajuće matrice u odnosu s javnošću i uticaj na medije “bliske vlasti”.

Ukoliko se pokretač inicijative osloni samo na rezultate insitucionalizovanog dijaloga ondase nemože očekivati da to bude značajan iskoriak prema stvarnosti i do sadašnje politike.Međutim, iniciativa je sebi postavila i sledeća dva cilja: suočavanje sa stvarnošću i dolaženje doodrživog rešenja. Za ostvarivanje ovih ciljeva biće potrebno da pokretač inicijtaive predsednikSrbije Vučić uzme u obzir celinu unutrašnjeg dijaloga kao i mnoga znanja i isksutva koja nisuiskazana u dosadašnjem toku unutrašnjeg dijaloga.

I u ovom periodu, u reakcijama na inicijativu, u raspravama unutar unutrašnjeg dijaloga imaizjava koje pokazuju duboku ukorenjenost stereotipa i nipodaštavajućeg odnosa kada je u


pitanju albanska nacionalna zajednica, ali i koje pokazuju izuzetnu neodgovornost za javnu reč.135 Međutim, odsustvo reakcije na ovakve stavove može značiti dve stvari ili obe: prvo, daučesnici okruglog stola nisu odreagovali zato što se slažu ili što nisu u njoj videli ništa sporno,što je problem samo po sebi, i, drugo, nedostatak reakcije može ukazivati na to da predstavniciradne grupe i izaslanik predsednika Srbije ne smatraju da se na okruglim stolovima govori ištabitno, tako da je i ova izjava prošla neopaženo.

135 Na primer, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Nenad Đorđević na okruglom stolu kazao da su početkomsedamdestih godina, u doba promene ustava „kosmetski Šiptari odlučili su da se ubuduće zovu Albanci“ (Snimak:https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s). Dakle, Albanci se vide kao monolitnu strukturu kojomse komanduje iz jednog centra. Isti pristup je na okruglom stolu o bezbednosti od ministra odbrane Aleksandra Vulin:Albanski faktor na Balkanu nije nasumičan, nije rascepkan, ne živi u više država. On je jedinstven, određen, sa vrlojasnim idejama i pravcima“ (http://www.mod.gov.rs/lat/12152/ministar-vulin-resavanje-pitanja-kosova-i-metohije-ne-moze-da-se-resi-bez-resavanja-nacionalnog-pitanja-srba-na-balkanu-12152).

2. STANJE I BUDUĆNOST ODNOSA SRBIJE I KOSOVA

2.1. Razgraničenje između Srba i Albanaca

Tema razgraničenja između Srba i Albanaca obeležila je unutrašnji dijalog u ovomizveštajnom periodu.

Razlika u odnosu na prethodne izveštajne periode je da je, u ovom izveštajnom periodu,došlodo povećanog izjašavanja za i protiv ove ideje. To je prouzrokovano tima da je u javnosti,domaćoj i inostranoj, stvoreno je uverenje “da se nešto valja iza brda”, da iza podrgrevanje ovepriče stoje politička vođstva Albanca kao i političko vođstvo Srbije

Stav da je tema aktuelizovana od strane albanskih vođa izneo je predsednik skupštinskogodbora Milovan Drecun. On je izjavio da je ubeđen da je na albanskoj strani bilo reči o podeliKosova. Odnosno: “Kada pogledate izjave američkih zvaničnika očigledno je da i međuAlbancima počinje da se razmišlja o tome kako raspetljati kosmetski čvor. Bilo je razgovora sameđunarodnim zavničnicima i o eventualnoj podeli Kosova, sigurno”.136

Za medijsko podupiranje ovog tumačenja u javnosti Srbije, iskorišćena je izjava premijeraAlbanije Edija Rame da bi svi Albanci trebalo da žive u jednoj državi i da imaju jednog predsednika.Na ovu izjavu reagovao je ministar Vulin tako što ju je iskoristio kao argument da je on (Vulin) bio upravu kada je zagovarao razgraničnje i podelu teritroije. Vulin kaže da “upravo zbog toga, predlagaoi predlaže da se razgraničenje između nas i Velike Albanije mora ustanoviti na Kosovu i Metohiji ina Kosovu i Metohiji širenje Velike Albanije mora da bude zaustavljeno”. Pri tome Vulin ukazuje daće biti “jako teško objasniti na primer Srbima da nemaju jednog predsednika ili jednu spoljnupolitiku, budući da i mi živimo u nekoliko država na prostoru Balkana.”137

Ministar Nenad Popović ocenio je da je izjava Edija Rame “uperena protiv mira u regionu ipredstavlja neprijateljski čin prema Srbiji i srpskom narodu138 i predlaže da se albanski premijerproglasi “personom non grata”, a da se ambasadoru Albanije u Beogradu uruči oštar demarš, jer“ova izjava, koja je izrečena u Prištini, na srpskom Kosovu, povodom obeležavanjadesetogodišnjice od protivustavne odluke šiptarskih separatista o otcepljenju, ukazuje na jasan inedvosmislen plan da se na Balkanu i na srpskom tlu stvara takozvana Velika Albanija”. 139.

Međutim, da zagovornici ove ideje ima i među vođama Srbije govore uporna višemesečnaizjašnjavanja ministara Dačić i izričito izjašnjavanje ministra Vulin a i izjava generalnog sekretarapredsednika Srbije, Nikole Selakovića, na okruglom stolu studenata u okviru unutrašnjeg dijaloga:„Mi ne želimo da učimo albanski jezik, jer smatramo da je to nešto što nam je suvišno, a svedoci

136 Emisija Novo jutro, tv Pink, 16. Februar 2018, https://youtu.be/1cRzQiOb1iY137 Emisija “Dobro jutro Srbijo”, Happuy tv, 20. Februar 2018.138 “Popović: Ramu proglasiti personom non grata u Srbiji” 19. Februar 2018,

http://pink.rs/politika/59000/popovic-ramu-proglasiti-personom-non-grata-u-srbiji139 “Popović: Ramu proglasiti personom non grata u Srbiji” 19. Februar 2018,

http://pink.rs/politika/59000/popovic-ramu-proglasiti-personom-non-grata-u-srbiji37


smo da živimo u vremenu u kojem su Albanci na Balkanskom poluostrvu jedini narod koji je udemografskoj ekspanziji. To nam govori da će oni biti brojan narod i za deset i za dvadeset godina i da

ako ne živimo sa njima, mi bar moramo da živimo pored njih. To odsusvo želje, to nipodaštavanje ipotcenjivanje nas je, između ostalog, i dovelo u situaciju u kakvoj smo danas“, rekao je Selaković.140

Bivši ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović na sledeći način podržava ideju razgraničenja:„Moguće je, takođe, i da se Srbiji da nekakva kompenzacija, što bi značilo podelu BIH, ali Dejtonski

sporazum je trenutno nedodirljiv, pa bi velike sile trebalo najpre da se dogovore o novoj politici premaBalkanu, odnosno stvaranju ’nacionalnih država’“. Jovanović napominje da bi trebalo uzeti u obzir da su,

pored Dejtonskog sporazuma, i dalje na snazi završni Helsinški akt o nepovredivosti granica, kao ikonvencija iz 1912. prema kojima je Kosovo sastavni deo Srbije. S toga, Jovanović predklaže „da bi

Srbija trebalo još malo da sačeka i da ne vodi pregovore o pravno obavezujućem sporazumu podpritiskom i po diktatu Amerike i Zapada jer takve prisile nisu prihvatljive sa stanovišta međunarodnogprava, a potom da traži ustupke od Amerike, kojoj je najviše u interesu da se reši kosovsko pitanje“.141

Stav predsednika Nove stranke Zorana Živkovića je da je jedino realno rešenje razgraničenje i model dveNemačke , te da se „oba svode na podelu teritorije na većinski srpski i većinski albanski deo“. U tom

slučaju Sever bi „ostao deo Srbije , a o budućnosti većeg južnog dela odlučivali bi oni koji tamo žive“.Do takvog rešenja došlo bi se, po Živkoviću, kroz proces „koji će imati za cilj sigurnu budućnost inormalan život svih građana KiM“. Živković kaže da je nezavisno Kosovo , dominantan uslov za

pristupanje Evropskoj uniji. Sud o tome, kaže, treba da donesu građani na referendumu. Živković jeprotivnik „zamrznutog konflikta“ jer se time ostavljaju otvorena pitanja „što proizvodi dugoročno

negativne posledice za buduće generacije Srba i Albanaca , ne samo onihkoji danas žive na teritoriji Kosova“142.

General u penziji Blagoje Grahovac predlaže da Srbija „prizna samostalnost države Kosova“pod određenim uslovima.143 Potom bi Srbija i Kosovo formirale savez. Posle tri godineprovedene u savezu Srbija bi Kosovu „uzela“ njegov severni deo, a zauzvrat, Kosovu„prebacila“ one delove Srbije u kojima živi većinsko albansko stanovništvo. 144

I ako je ovaj predlog nerealan i neostvariv ipak je dobar primer da se postave neka pitanja,koja se otvarju kod svih predlog o razmeni teritorije. Najpre, očito je da Grahovac podrazumevada bi „humano preseljenje“ bilo nadzirano i organizovano od država Srbije i Kosova. Iskustvodevedesetih godina na Balkanu uči da je drugo ime za takvu operaciju etničko čišćenje. Ovo jepak neprihvaljiv za međunarodnu zajednicu, bez obzira na njegovu racionalnost ilineracionalnost, pristanak ili nepristanak obe strane. Dodatno, EU i SAD zbog vlastite ideologijene mogu pristati ni na šta što bi tako očigledno i nedvosmisleno bilo etničko čišćenje.

Istovremeno, protiv ove ideje su se izjasnili mnogi domaći političari, stručnjaci i stvaraocijavnog mnjenja.

140 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=09&nav_category=640&nav_id=1367433,https://www.slobodnaevropa.org/a/29088857.html, B92, Slobodna Evropa, 9. 3. 2018.

141 https://www.danas.rs/politika/jovanovic-kosovo-ne-moze-u-un-po-modelu-ssr-a, Danas, 3. 3. 2018.142 Zoran Živković: Nema idelnog modela, autorski tekst u listu „Vreme“, 22. februar 2018.143 Po mišljenju Grahovac ima jedanest uslova, i to: „garancija prava nealbanskom stanovništvu, garancija imovinskih

prava, garancije za SPC, dvodomna skupština kosova, odrediti za koja se pitanja traži većinska saglasnost oba doma,da se Kosovo ne može ujediniti ni s jednom državom u narednih 99 godina, da je alternativa sporazumu obostranoprihvaljiva podela Kosova. Međutim, dva uslova odstupaju od ostalih: prvi, da tri godine po formiranju Savezadržava Srbije i Kosova „moguće je otpočeti humano preseljavanje stanovništva uz međusobnu razmjenu imovine nadobrovoljnoj osnovi“ Grahovac među uslove uvršćuje i da Kosovo dopusti NBS-u da bude finansijski regulatortokom trajanja Saveza Blagoje Grahovac „UN da garantuje uniju dve države, Prištini zabraniti saveze na 99 godina“,Danas, 22. 2. 2018. (https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/un-da-garantuje-uniju-dve-drzave-pristini-zabraniti-saveze-na-99-godina)

144 Isto.


Političko vođstvo DSS je protiv podele Kosova i zahteva razgovor sa predsednikomAleksandrom Vučičem da bi mu postavila pitanje: Da li je tačno da planira da podeli Kosovo?Ako podeli Kosovo i uzme samo četiri opštine, ostaviće više od 70.000 građana Srbije u sastavusamoproglašene Republike Kosovo i u budućnosti Velike Albanije,” kaže predsednik političkogsaveta DSS Miloš Ković i dodaje da, ako pristane na podelu Kosova vlast može da destabilizujeceo region i ugrozi budućnost Makedonije, Crne Gore, pa čak i Grčke. 145

Miloš Ković, predsednik političkog saveta DSS kaže:„Podela Kosova i Metohije bi, baš kao iodvajanje celog ’Kosova’ od Srbije, izazvala nove sukobe i krvoprolića na Balkanu.Dobronamerne patriote koji se nadaju da bi se, u ovakvom scenariju, Republika Srpska ujedinilasa Srbijom trebalo bi upitati da li zaista veruju u mirno ostvarenje ovog plana, s obzirom na jasneizjave Bakira Izetbegovića i njegovih islamskih fundamentalista. Naprotiv, podela ili napuštanjeKosova biće uvod u postepeno gašenje Republike Srpske“.146 Posle toga, na red će doći samaSrbija. Sudeći po izjavama Ramuša Haradinaja, Albina Kurtija i albanskih muslimanskihfundamentalista, Kopaonik nije kraj njihovih ambicija. Gde ćemo onda da branimo „našu decu“?U Novom Pazaru? U Nišu, pita Ković147.

Milivoje Mihailovic, novinar, smatra da nove granice ne rešavaju probleme, ali da stvarajunove i to regionalne probleme. „Siguran sam da bi podela Kosova, kako god da se izvede, bilainicirana nekakvim incidentima koje je teško kontrolisati. Siguran sam da bi ona bila nastavljenaincidentima i u Makedoniji, i u Crnoj Gori, vrlo verovatno u Grčkoj, pa i u Republici Srpskoj,odnosno u Bosni i Hercegovini“, ističe Mihailovic.148

Boško Mijatović ističe da Albanci imaju „jake karte“ u rukama i da ne postoji nijedan razlogkoji bi ih naveo da dele teritoriju Kosova sa Srbima. „Verujem da će ’istorijski dogovor’ bitipostignut na sledećim osnovama, a polazeći od gore pomenute jake pozicije Albanaca: Srbija ćepotpisati „sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum“ (kako traži EU) kojim će dati pununezavisnost Kosovu, uključujući i članstvo u Ujedinjenim nacijama. Jedino se neće pomenutipriznanje nezavisnosti, da bi se Vučiću olakšala medijska odbrana ovog sporazuma: moći će dakaže da Srbija nije priznala Kosovo. Albancima ova nijansa nije bitna, jer će ubrzo bitizaboravljena.“149 Prilog albanske strane biće formiranje ZSO-a, kaže Mijatović: „I tako, Srbija ćese definitivno odreći svih prava na Kosovo, a dobiće samo nevažnu zajednicu srpskih opština,bez ikakvih ozbiljnih nadležnosti“.150

Ragmi Mustafa, šef odborničke grupe Partije za demokratsko delovanje (PDD) iz Medveđeocenjuje da bi primena koncepta razgraničenja izazvala domino efekat: “Nije poznato ni šta sedeli, niti kako počinje ili kako se ovaj proces završava. Posledice za region su veomanepredvidljive, jer nijedna zemlja u regionu nema ni strategiju niti program za ovaj proces.Možda razmena u nekom drugom trenutku može da ima smisla, jer za sada nema jasnih referenciniti jasnih političkih akcija. Bez predvidljivosti, to znači merenje vojnih snaga koje bipredstavljale veliki gubitak,” kaže Mustafa.151

145 DSS predao Predsedniku Srbije “Apel za odbranu Kosova i Metohije”, Kossev, 18. Februar 2018,http://kossev.info/ strana/arhiva/dss_predao_predsedniku_srbije_apel_za_odbranu_kosova_i_metohije/1

146 Miloš Ković: „Ispunite zakletvu“, Politika, 26. 2. 2018 (tekst dostupan na http://www.anfor.org/milos-kovic)147 Miloš Ković: „Ispunite zakletvu“, Politika, 26. febrar 2018.148 https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201802201114628869-sta-ce-srbija-predloziti-kao-resenje-za-

kosovo-, Sputnjik, 20. 2. 2018.149 Boško Mijatović „Vučićevo „istorijsko“ rešenje“, Srbija i svet, blog Boška Mijatovića i Slobodana Samardžića,

27. 2. 2018. (https://srbijasvet.wordpress.com/2018/02/27/vučićevo-istorijsko-rešenje).150 Boško Mijatović „Vučićevo „istorijsko“ rešenje“, Srbija i svet, blog Boška Mijatovića i Slobodana Samardžića,

27. 2. 2018. (https://srbijasvet.wordpress.com/2018/02/27/vučićevo-istorijsko-rešenje).151 https://www.glasamerike.net/a/podsela-kosova-bi-dodatno-zakomplikovala-region/4258952.html, Glas Amerike, 17. 2. 2018.


Protiv poliitke razgraničenja oglasio se i kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je za Bi-Bi-Si da je u potpunosti protiv “ustupanja teritorije” Beogradu i “promene granica”, jer “takvepriče dovode do tragedija”.152 U trećem izveštaju prikazani su stavovi Hašima Tači, koji poslemnogih spekulacija da je uključen u pregovore o etničkom razgraničenju odbacuje ovu ideju.

Protiv zagovaranja razgraničenja po etničkoj liniji izjasnilu su se i brojni inostrani političari,diplomate i stručnjaci. I ako, u Briselu nisu želeli da komentarišu ideju o podeli Kosova, već susamo rekli da su “svesni te inicijative” a portparolka EU Maja Kocijančić izjavila je “da visokapredstavnica EU Federika Mogerini “radi sa dvojicom predsednika na normalizaciji”.Ipak,nemački zvaničnici su izjavili da je ta ideja opasna a ambasada SAD u Prištini ističe da je protivjer ta ideja “ništa ne bi rešila, već bi stvorila dodatne problem”153

Generalna sekretaraka Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Štiglmajer ocenjuje da kadaje “kosovski uslov” u pitanju, podela Kosova nije realan scenario, te da na njega ne bi pristali naprvom mestu Albanci, ali ni veći deo EU i međunarodne zajednice, uključujući SAD. “Oni su isuvišeinvestirali u multietničko Kosovo. To bi otvorilo i Pandorinu kutiju. Zamislite kako bi to Dodikshvatio. Tada ne bi imali na stolu samo podelu BiH, ali i Makedonije, ni Srbiji ne bi bilo lako, a i štabi bilo sa Srbima koji žive u južnom delu Kosova”, objašnjava Štiglmajerova.154

Ekspertkinja za Balkan u briselskom Centru za evropsku politiku Korina Stratulat smatra darešavanje kosovskog pitanje nije “tek još jedan uslov”, to je osnovni uslov za Srbiju. A, kada je“kosovski uslov” u pitanju, podela Kosova nije realan scenario, te da na njega ne bi pristali naprvom mestu Albanci, ali ni veći deo EU i međunarodne zajednice, uključujući SAD.155

Tim Džuda u londonskom Ekonomistu ukazuje da bi od podele najviše štete imali upravoSrbi: „Ono što je najveća ironija kod ovakvih spornih ideja jeste činjenica da većina kosovskihSrba zapravo živi u enklavama na jugu Kosova. Dakle, takav sporazum ih ne bi ostavio da žive uSrbiji i verovatno bi morali da napuste svoje domove ili bi iz njih bili prognani“.156

Ambasada SAD-a u Prištini izašla je s nedvosmislenim stavom glede podele i razmene teritorija:“Ne podržavamo razmenu teritorija ili uspostavljanje presedana koji mogu da prouzrokuju višeproblema nego rešenja, ali sve strane treba da budu kreativne u pronalasku rešenja“.157

Martin Brusis, politički analitičar iz Nemačke ne vidi da bi do podele moglo doći jer su i EUi SAD odbile podelu Kosova zbog zabrinutosti da takav scenario može da oslabi kohezijususednih, osetljivih multinacionalnih država, kao što su Bosna i Makedonija. “Štaviše, podelateritorija na osnovu etničkih kriterijuma takođe može biti destabilizirajući faktor za druge etničkiraznovrsne države. Dodatno, mislim da se podela neće desiti, čak iako se Beograd i Prištinaslože oko ove opcije,” navodi Brusis.158

152 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3055343/haradinaj-protiv-sam-ustupanja-teritorije-jesam-za-pregovore.html

153 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=02&dd=16&nav_category=640&nav_id=1359406154 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3050988/analiticari-u-briselu-o-preprekama-i-izgledima-

srbije-na-evropskom-putu.html, Tanjug, RTS, 25. 2. 2018.155 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3050988/analiticari-u-briselu-o-preprekama-i-izgledima-

srbije-na-evropskom-putu.html156 Tim Džuda „Srpski zvaničnici su spremni na razmenu teritorije s Kosovom“, NSPM, 20. 2. 2018 (http://www.nspm.

rs/politicki-zivot/srpski-zvanicnici-spremni-su-na-razmenu-teritorije-s-kosovom-ali-nisu-svesni-da-se-proces-tu-ne-bi-zaustavio.html; https://www.economist.com/blogs/economist-explains/2018/02/economist-explains-11).

157 https://www.blic.rs/vesti/politika/ambasada-sad-ne-podrzavamo-razmenu-teritorija-budite-kreativni-u-pronalasku-resenja/qzegjsr, Blic, Tanjug, 19. 2. 2018.

158 https://www.glasamerike.net/a/podsela-kosova-bi-dodatno-zakomplikovala-region/4258952.html, Glas Amerike, 17. 2. 2018.


2.2. Status quo politika

U ovom izveštajnom periodu uočljivo je odsustvo zagovaranja Status quo politike.

2.3. Politika malih koraka

U ovom izveštajnom periodu uočljivo je odsustvo eksplicitnog zagovaranja “politike malihgodina”. To se može objasniti i time da je ovaj pristup zastupljen i kod onih koji smatraju da je putimplementacije briselskog sporazuma i normalizacije odnosa Srba i Albanaca, Srbije i Kosova put urešenje pitanja Kosova. Ovim stavom se pak bavi naredno poglavlje ovog izveštaja.

* * *

Rešenje odnosa Srbije i Kosova primenom politike podele/ razgraničenje u ovom je periodu bilaopcija koja je daleko najviše bila razmatrana. Za razliku u odnosu na prethodne izveštajne periode jeda je, u ovom izveštajnom periodu,došlo do povećanog izjašavanja za i protiv ove ideje. To jeprouzrokovano tima da je u javnosti, domaćoj i inostranoj, stvoreno je uverenje “da se nešto valja izabrda”, da iza podrgrevanje ove priče stoje politička vođstva Albanca kao i političko vođstvo Srbije

Ovaj plan polazi od ideje da svi pripadnici jedne nacije i to kao zajednice krvi i tla, a ne kaopolitičke zajednice, treba da se okupe u jednoj državi. Ovaj plan ne podrazumeva teritorijalnuveć etničku podelu.Zagovornici ovog ’presložnjavanja mape’ tvrde da multientičke zajednice na Balkanu ne uspevaju da

opstanu. ... Ono što je najveća ironija kod ovakvih spornih ideja jeste činjenica da većina kosovskihSrba zapravo živi u enklavama na jugu Kosova. Dakle, takav sporazum ih ne bi ostavio da žive u

Srbiji i verovatno bi morali da napuste svoje domove ili bi iz njih bili prognani“.159 Oni koji seprotive podeli ističu pre svega posledice po region i njegovu destabilizaciju, a potom

i posledice po stanovništvo, razmena stanovništva i nove patnje koje bi to izazvalo.

159 Tim Džuda „Srpski zvaničnici su spremni na razmenu teritorije s Kosovom“, NSPM, 20. 2. 2018 (http://www.nspm.rs/politicki-zivot/srpski-zvanicnici-spremni-su-na-razmenu-teritorije-s-kosovom-ali-nisu-svesni-da-se-proces-tu-ne-bi-zaustavio.html; https://www.economist.com/blogs/economist-explains/2018/02/economist-explains-11).

3. IMPLEMENTACIJA BRISELSKOG SPORAZUMAO NORMALIZACIJI ODNOSA SRBIJE I KOSOVA

U najavi razgovora u Briselu Vučić je izjavio da očekuje da će politički dijalog biti nastavljenkrajem ovog ili tokom idućeg meseca, da je kompromis sa Albancima od životnog interesa zaSrbiju i srpski narod. „Kompromis, a ne prepuštanje“, istakao je Vučić.160 Stav „kompromis, a neprepuštanje“ obeležiće i razmatranje tema primene Briselskog sporazuma i ukupnog procesanormalizacije prilika na Kosovu, kao i odnosa Srbije i Kosova.

Inače, u ovom izveštajnom periodu obnovljen je i ponovo zapao u krizu Briselski dijalog.Prvi sastanak dve delegacije održan je 27. februara 2018. godine,161 i to nakon pauze od 14meseci;162 druga runda je održana 20. i 21. marta 2018. godine na tehničkom nivou, a 23. marta2018. godine bio je to politički dijalog, odnosno susret predsednika.

U ovom izveštajnom periodu je primetno zaoštravanje pitanja ostvarivanja obaveze Prištineda formira ZSO. Ovo se pretvara u pravu kampanju povodom vesti u medijima u Srbiji daPriština odbija da formira ZSO. To se ocenjuje kao da se ceo pregovarački proces Beograda iPrištine sada vraća na nulu.163 Naime, dok zvanični Beograd isključivo govori o neostvarivanjuobaveze o formiranju ZSO, dotle Priština u prvi plan stavlja primenu sporazuma o energetici.Portparolka EU Maja Kocijančić saopštila je da su u EU „od početka jasno stavili do znanjaobema stranama da sporazum o ZSO mora da bude primenjen bez odlaganja, što važi i za drugesporazume koji nisu u potpunosti primenjeni, kao što je sporazum o energetici“.164 Sumarnaocena je da je „debata“ o ZSO svedena na to da li albanska strana traži izmene sporazuma o ZSOkoje bi bile u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova.165

160 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3042426/vucic-kompromis-sa-albancima-od-zivotnog-interesa-za-srbiju-i-srpski-narod.html

161 Teme tehničkog dijaloga 26. i 27. februara 2018. su bile: policijska saradnja, uključujući rasvetljavanje ubistvaOlivera Ivanovića, ali i intenziviranje i uspostavljanje direktnije saradnje; ZSO; telekomunikacije i energetika;integrisano upravljanje granicama / administrativnom linijom; most u Kosovskoj Mitrovici; upotreba ličnihdokumenata, odnosno pitanje pasoša jer zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma ne priznaju pasoš RepublikeSrbije građanima koji imaju prebivalište na Kosovu; korišćenje registarskih tablica sa oznakom RKS ucentralnoj Srbiji; utvrđivanje graničnog/administrativnog razgraničenja Severne i Južne Kosovske Mitrovice(Suvi Do i Brđani); problem integracije preko 100 neintegrisanih pripadnika MUP-a.

162 Pregovori koji su bili zakazni za 16. januar, o čemu smo pisali u prethodnom izveštaju, nisu održani jer jesrpska delegacija napustila sastanak.

163 http://pink.rs/politika/61515/drecun-za-novo-jutro-pristina-sistematski-izbegava-formiranje-zso-i-sprovodi-politiku-toplo-hladno-video

164 RTS, 9. mart 2018, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3065679/kocijancic-nova-runda-dijaloga-izmedju-19-i-21-marta.html

165 Prema pisanju Novosti, šef kosovske delegacije u dijalogu Avni Arifi najavio je da će na predstojeći sastanakponeti novi nacrt sporazuma o ZSO koji mora da bude u skladu sa odlukom ustavnog suda Kosova. („Novi udarna ZSO“, Večernje novosti, 21. februar 2018)

43


Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je jasno definasao osnovne teze i okvir zaoštravanja stavevlasti Srbije po pitanju (ne) impelemenatcije Brisleskog sporazuma u delu koji se odnosi na ZSO.“Ako suštinski deo sporazuma koji smo dogovorili albanski lideri beskrupulozno i bez ikakavesankcije odbijaju da primene, Beograd sada može da razmotri stvaranje van sange sve dosadšnjedogovore koje smo postigli”166 Dačić, još dodaje: “Preti najveća opasnost dosada da pregovaračkiproces definitivno bude prekinut. Beograd za to ne bi snosio apsolutno nikakvu odgovornost.”167

Ministar odbrane Aleksandar Vulin poručuje da Briselski sporazum mora biti sproveden i danema novih pregovora o onome što je već dogovoreno: „Srbija mora da dobije i poštovanje, ali iodgovarajuće političke odluke koje nam najvećim delom odgovaraju. Ako se potvrdi da Prištinau potpunosti prestaje da sprovodi Briselski sporazum, onda mi moramo da razmislimo o svojojpoziciji i o sledećim koracima. Ne bih bežao od toga da se, ukoliko vlada u Prištini nije sposobnada započne i sprovede formiranje ZSO, povuče podrška Srpske liste i da se ta vlada sruši. Nekase ide na izbore, ako nisu u stanju da ispune ono što je dogovoreno. I nema ponovnih pregovorao onome što je dogovoreno, nema pregovora o ZSO! Briselski sporazum mora biti sproveden“,istakao je Vulin.168 Ministar odbrane Aleksandar Vulin najavio je da bi to moglo da dovede dopovlačenja podrške Srpske liste Vladi u Prištini i njenog pada.169

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo Marko Đurić je potvrdio da će zvanični Beograd sapredstavnicima Srpske liste razmotriti dalje poteze. Ipak, Đurić navodi da Srbija neće odgovaratiprekidom pregovora ili neprimenjivanjem prethodnih dogovora jer, kako navodi, Beograd svoju politikune formuliše na osnovu onog što radi Priština, već na osnovu svojih principa i dugoročnih interesa.170

Srbija će nastaviti da u međunarodnoj zajednici insistira na primeni odredbe Briselskog sporazuma oformiranju ZSO i primeniće „sve pregovaračke tehnike i taktike koje joj stoje na raspolaganju“.

Indikativan je odgovor predsednika Srbije, koji je u vreme, kada članovi vlade Dačić, Vulin idirektor kancelarije Đurić, dolaze do informacije da je Priština odlučila da ne primeni obavezu oZSO u poseti Rumuniji. Taj odgovor glasi: „Ostavite mi 24 sata da mogu da reagujem.“171 Ovomizjavom, predsednik Vučić potvrđuje da je ZSO postala crvena linija koja se neće preći. Mogućeje da iz „podizanja cene“ ZSO stoji pojačavanje pregovaračke pozicije Srbije. Ali, moguće je daiza toga stoji proveravanje efekata odnosno reakcije Prištine i Brisela odnosno namera da se onipodstaknu da izvrše sporazum o ZSO. Hipotetički ovo može biti i najava aktiviranja plan B akose ne bi realizovala ZSO od strane Prištine ili exit strategy iz zagovaranja razgraničenja i podele/ razmene teritorija. U svakom slučaju, dosadašnji način pregovaranja u Briselu je na raskrsnici.

Proces normalizacije odnosa je u fazi da treba implementirati ono što je dogovoreno, pre svega,ZSO, mišljenja je predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo Milovan Drecun. On smatra da smo napočetku tog procesa „koji bi trebalo konačno da dovede do dogovorenog rešavanja kosovskogproblema“.172 Prema njegovim rečima, na dnevni red treba da dođu nove teme, kao što je pitanjeimovine bitno za opstanak i povratak Srba, sudbina nestalih osoba, srpska pravoslavna crkva,državna imovina. Drecun kaže da EU nije definisala kako vidi pravno obavezujući sporazumBeograda i Prištine i smatra da će se u tom dokumentu naći sve što je dogovoreno.173

166 Ako Priština neće ZSO, padaju svi dogovori, “Večernje novosti”, Beograd, 9.03. 2018167 Isto.168 http://pink.rs/politika/61518/vulin-za-novo-jutro-ako-pristina-ne-ispuni-dogovor-o-formiranju-zso-mozemo-se-

povuci-i-ici-na-nove-izbore-video; https://youtu.be/VEW-QBQQ8-0169 Novi pregovori u Briselu, Beograd razmatra sledeći korak, N1, 9. mart 2018,

http://rs.n1info.com/a370473/Vesti/ Novi-pregovori-u-Briselu-Beograd-razmatra-sledeci-korak.html170 Novi pregovori u Briselu, Beograd razmatra sledeći korak, N1, 9. mart 2018

(http://rs.n1info.com/a370473/Vesti/ Novi-pregovori-u-Briselu-Beograd-razmatra-sledeci-korak.html).171 Ako Priština neće ZSO, padaju svi dogovori, “Večernje novosti”, Beograd, 9.03. 2018.172 Milovan Drecun, gost emisije Dobro jutro, Happy TV, 2. mart 2018.173 N1, 13. mart 2018. (http://rs.n1info.com/a371271/Vesti/Drecun-o-poseti-Vesa-Micela-i-Kosovu.html).


Komentarišući Vučićevu najavu da će izaći hrabro sa predlogom o Kosovu, „ali da to neće bitipredlog dragi Albanci, prepuštamo vam sve, nego kompromisni predlog“, predsednik Socijaldemokratskestranke Boris Tadić kaže da taj predlog neće biti van osnovnog okvira Briselskog sporazuma, čija jeosnovna karakteristika uspostavljanje pravnog sistema nezavisnog Kosova na čitavoj njegovoj teritoriji,uključujući i Sever. „Nakon Briselskog sporazuma i nema baš još mnogo toga što bi se albanskoj stranidodatno moglo dati, osim javnog priznanja“, kaže Tadić dodajući da unutrašnji dijalog služi „samo kaoalibi za ono što će Vučić pre ili kasnije reći, a na šta se već obavezao“.174

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji predlaže predsednikuSrbije Aleksandru Vučiću da „zamrzne dijalog u Briselu i javno zatraži da počne sa radomSpecijalni sud za zločine OVK kako bi se procesuirale“ i osudile vođe OVK „zbog komandneodgovornosti“. Ovo udruženje navodi da „podržava dijalog, sporazume, kompromise zbogprošlosti i budućnosti, ali isključivo sa poštenim Albancima“.175

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić je izjavio za Sputnjik da „Aleksandar Vučić spremapogubno rešenje za srpske interese“ na Kosovu, da zbog „putera na glavi mora da pristane“ napotpisivanje sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine koji bi omogućio da Kosovo dobijestolicu u UN. Jeremić je rekao da članstvo Kosova u UN nije toliko bitno samoj Prištini kolikonjenim saveznicima u međunarodnim krugovima koji bi da „završe priču koja im se smučila“.176

Jeremić je naveo da su Rusija i Kina, koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti UN, „za sadanepropusna brana“ članstvu Kosova u UN i zato Zapad pritiska Beograd da potpiše sporazum osveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, kako bi na osnovu tog potpisa Savetu mogao da predložirezoluciju po kojoj bi Priština dobila stolicu u UN. Jeremić je rekao da Zapad tvrdi da ćeevropska budućnost Srbije postati upitna ako ne potpiše taj sporazum, ali je ona objektivno vrloupitna i ako ga potpiše, i ocenio da je reč o „apstraktnom konceptu“ o kojem ne bi trebalorazgovarati na taj način, prenosi Narodna stranka izjavu Vuka Jeremića Sputnjiku.177

Demokratska stranka Srbije predala je Predsedniku Srbije „Apel za odbranu Kosova iMetohije“,178 koji je u tom trenutku potpisalo 300 javnih ličnosti, koji su „pozvali vlast da nepotpisuje pravno obavezujući sporazum sa Prištinom“.

Predsednik Dosta je bilo Saša Radulović smatra da su pregovori za istorijsko pomirenje Srba iAlbanaca potrebni, ali da bi teme trebalo da budu drugačije: „Moramo da pođemo od imovinskihprava, kako fizičkih, tako i pravnih lica, odličan primer je Trepča i njeni akcionari, zatim crkve iposle toga takođe da razgovaramo o kulturnoj baštini koja je kritično važna za Srbiju, darazgovaramo o svim pitanjima, ali bazirano na postojećim ugovorima i pravima“, zaključio je.179

Pozitivna reagovanja na briselske sporazume u opozicionim krugovima su retka. Na primer, LeoBeširi, koji je bio među kandidatima za odbornike LDP-a na beogradskim izborima, smatra da nibriselski sporazumi ne znače priznavanje realnosti, ali „jesu doprineli smirivanju tenzija“. Oni suočuvali mir, a time doprineli i stabilizaciji regiona, smatra Beširi.180 Sveobuhvatni sporazum onormalizaciji, prema Beširijevom mišljenju, neće rešiti kosovski problem: „Posebno mislim da neće

174 „Tadić: Za formiranje demokratske unije, ne obnavljanje DS”, Danas, 26.februar 2018 (https://www.danas.rs/politika/boris-tadic-predlazem-formiranje-demokratske-unije-a-ne-obnavljanje-ds)

175 RTS, 10. Mart 2018 ( http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3067080/udruzenje-porodica-kidnapovanih-vucicu-zamrznite-dijalog.html)

176 Pitanje Kosova ne može se rešavati u diktaturi, Danas, 15. mart 2018.177 Isto.178 DSS predao Predsedniku Srbije „Apel za odbranu Kosova i Metohije“, KoSSev, 18. februar 2018,

http://kossev. info/strana/arhiva/dss_predao_predsedniku_srbije_apel_za_odbranu_kosova_i_metohije/1179 Dveri i DJB traže posebnu sednicu Skupštine o KiM: „Samo najviši organ Republike Srbije ne razmatra

najvažnije nacionalno pitanje“, 20. februar 2018,http://kossev.info/strana/arhiva/srpska_opozicija_trazi_sednicu_skupstine_ srbije_o_kim_u/14822

180 Datum zamrznut u vremenu, 17. februar 2018, DW, http://www.dw.com/sr/datum-zamrznut-u-vremenu/a-42623866.


rešiti sada već višedecenijsko neprijateljstvo Beograda i Prištine. Taj ugovor će služiti da sajedne strane zadovolji Brisel, a sa druge da lokalni političari u Beogradu i Prištini svojimgrađanima ispune neka obećanja: bilo da je reč o članstvu u EU, viznoj liberalizaciji, ili boljojekonomskoj razmeni sa EU. Tako da taj dokument, za koji ne znamo ni šta će sadržati, neće bitini istorijski ni sudbonosni“, ocenjuje Beširi.181

Kada je reč o normalizaciji odnosa, predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac kaže daje rešenje izgradnja mostova saradnje. „Ekstremna politika režima zatrovala je odnose između dvanaroda, ali naš posao kao odgovornih ljudi jeste da gradimo mostove saradnje i da mislimo nabudućnost, a ne da ostavljamo i našoj deci sukobe i mržnju. Jedino rešenje kosovskog sukoba jestesaradnja, tolerancija, istina o zločinima, kao i evrointegracije regiona. Nažalost, odnosi Beograda iPrištine se komplikuju dok su evrointegracije sve dalje i neizvesnije“, kaže Šutanovac.182

Tema pravno obavezujućeg sporazuma u ovom periodu bila je vrlo prisutna u javnomdiskursu i to pre svega zahvaljujući njenim protivnicima koji su po brojnosti i po argumentacijibili u javnosti prisutniji od onih koji ga podržavaju.

U prilog otvaranja teme pravno obavezujućeg sporazuma su bile i promenjene okolnostinakon ubistva Olivera Ivanovića. Vidljiv je snažan uticaj na stavove Beograda, smatra DušanJanjić. „Poruka Beograda da želi razgovor i kompromis se ustalila, a ono što je uticalo da se onapromeni sigurno je šok nakon ubistva Olivera Ivanovića, pa onda iskustvo posete Kosovu i zatimi Zagrebu, i konačno i otvaranje EU perspektive. Od tada slušamo reč kompromis ‒ što je dobraporuka“, smatra Dušan Janjić.183

Janjić je takođe pomenuo vrlo važnu stvar kada je reč o Briselskom sporazumu, a koja nijedovoljno poznata, niti su je dosad učesnici unutrašnjeg dijaloga uopšte uzimali u obzir ‒ da sudve strane 2013. samo parafirale Briselski sporazum, a da će potpisivanje pravno obavezujućeg„papira“ tom prvom dogovoru dati pravnu snagu. „Tim novim potpisima postojanje ZSO dobićegaranciju EU, a možda i UN, ako njena generalna skupština bude donosila rezoluciju o završetkudijaloga. Takav ‘pečat’ značiće da nijedna buduća vlada Kosova neće moći da menja suštinuZSO bez saglasnosti svih potpisnika i garanata obavezujućeg sporazuma“, navodi Janjić.184

„To znači da se ide na normalizaciju, da se ide na potpisivanje pravno obavezujućegsporazuma da bi se ušlo u EU, da ne mora da se prizna Kosovo. Ali da se načelno ne zatvara taperspektiva. I drugo, ne mora da se glasa za članstvo (Kosova) u UN, ali da se ne zatvara ni tamogućnost. To je ono što se zove model dve Nemačke“, rekao je Janjić za program na srpskomjeziku Radio-televizije Kosova.185

Kada je reč o mogućem sadržaju pravno obavezujućeg sporazuma, Dušan Janjić kaže da u njemuverovatno neće biti mnoštvo detalja: „Očekujem da pravno obavezujući sporazum bude napisan nadve ili tri strane i da će sadržati principe, načela, popis onoga šta je urađeno ili treba uraditi. To ćebiti dokument napisan opštim političko-pravnim jezikom za koji će postojati rok od dve, najviše trigodine, za primenu.“186 Janjić dodaje da je politika prema Kosovu u vezi sa strategijom za ispunjenjeuslova iz pregovaračkih poglavlja 31 (spoljna politika i bezbednost) i 35 (Kosovo).

Dragoljub Anđelković kaže da oko sadržaja pravno obavezujućeg sporazuma treba da sedogovore Beograd i Priština, nakon čega će EU dati svoj blagoslov. „Mislim da će Vučić navesti

181 Datum zamrznut u vremenu, 17. februar 2018, DW, http://www.dw.com/sr/datum-zamrznut-u-vremenu/a-42623866.182 Decenija koju su pojeli skakavci. U Prištini slave jednostrano proglašenu nezavisnost, Blic, 17. februar 2018.183 http://rs.n1info.com/a367719/Vesti/Janjic-Za-kompromis-sa-Pristinom-potrebno-da-prosirimo-igru.html, N1,

27. februar 2018.184 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:714115-Ako-ne-formiraju-ZSO-pocepacemo-

Brisel, Večernje novosti, 28. februar 2018.185 http://www.dw.com/sr/kosovski-april-u-beogradu/a-42950417, Dojče vele, 13. mart 2018.186 https://www.danas.rs/politika/sta-sledi-u-vezi-sporazuma-sa-pristinom, Danas, 2. mart 2018.


minimum kompromisa ispod kojih Srbija neće ići. Srbija neće direktno predložiti rešenje većsmernice za rešenje i koordinate za potpisivanje tog sporazuma“, zaključuje Anđelković.187

„Postoje određene smernice koje pokazuju u kom pravcu bi potencijalno mogao da se krećeproces. Mislim da neće biti zahteva za potpunim priznanjem nezavisnosti, da će se tražiti neštošto bi moglo podsećati na model dve Nemačke posle Drugog svetskog rata“, kaže AleksandraJoksimović iz Centra za spoljnu politiku,188

Slobodan Zečevic sa Instituta za evropske studije smatra da je kompromis koji bi Beogradmogao da prihvati u pregovorima s Prištinom blizu onog što je već sadržano u Briselskomsporazumu: „Da ne priznamo Kosovo i Metohiju, da razvijamo ekonomske odnose saAlbancima, da postoji slobodan protok robe i ljudi i da se formira ZSO. Albanci bi ponovo dapregovaraju o sporazumu o ZSO, ali Srbija je jasno rekla da zasad o tome nema govora.“189

Od ideja koje se nisu čule od početka procesa unutrašnjeg dijaloga, pažnju jedino zavređujepristup Ivana Ahela, koji je u studiji „Sistemski prilaz kosovskom problemu“190 pokušao primenomsavremenih teorija upravljanja doći do sadržaja sporazuma koji bi, s jedne strane, bio održiv i koji bi,s druge, priznavao stvarnost. Prema njemu, ravnoteža i održivost sporazuma bila bi postignuta ako bialbanska strana dobila uslovno priznanje suverenosti od Srbije, a srpska strana dobila ustupke u vezis ovlašćenjima ZSO-a. Osnova sporazuma jeste plan Martija Ahtisarija. „Osnova za formiranjeravnotežnog rešenja je predlog Martija Ahtisarija kojim se zahteva da Srbija prizna ‘Uslovnunezavisnost Kosova’ oročenu na 15 godina, uz dopune koje predlaže srpska strana“, navodi IvanAhel,191 pokazujući u studiji da su druga rešenja ili štetna ili katastrofalno opasna za obe strane.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ističe da je jasna kontura u kom će sepravcu usmeravati razgovori o normalizaciji, iako je još rano govoriti o sadržaju sporazuma.„Sadržaj [pravno obavezujućeg sporazuma] je i dalje beli papir, ali postoje određene smernicekoje pokazuju u kom pravcu bi potencijalno mogao da se kreće proces. Mislim da neće bitizahteva za potpunim priznanjem nezavisnosti, da će se tražiti nešto što bi moglo podsećati namodel dve Nemačke posle Drugog svetskog rata, koji bi omogućio da obe strane na određeninačin iz ovoga procesa izađu sa mogućnošću evropske perspektive“, dodala je Joksimovićeva.192

Profesor Filološkog fakulteta u penziji Vladeta Janković smatra da jedino otvoreno pitanje skojim se Vučić suočava jeste kako ubediti javnost u Srbiji da pristane na davanje stolice Kosovuu UN. „Sve se svodi na jednu stvar, a to nije priznanje Kosova, nego potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma, modela dve Nemačke, odnosno da se dve zemlje ne priznajuuzajamno, ali da i jedna i druga budu članice UN. To je upravo to, sve ovo što predsednik izvodi,sve te patnje, ozbiljni dramatični nastupi, sve se svodi da se prihvati da oni budu članica UN, aono što je bitno je da Srbija ne dopusti da Kosovo uđe u UN“, ocenio je Janković.193

Ivan Ahel u studiji pod nazivom „Sistemski prilaz kosovskom problemu“194 predlaže ravnotežni modelsporazumevanja Srbije i Kosova, koji priznaje realnost i koji bi mogao biti prihvatljiv za obe strane.

„Ravnoteža se postiže ako albanska strana dobija uslovno priznanje suverenosti RepublikeKosovo od strane Republike Srbije, a srpska strana dobija ustupke po pitanju brojnih ovlašćenja

187 https://www.danas.rs/politika/sta-sledi-u-vezi-sporazuma-sa-pristinom, Danas, 2. mart 2018.188 http://rs.n1info.com/a367715/Vesti/Joksimovic-Pravno-obavezujuci-sporazum-je-jos-beli-papir.html, N1, 27.

februar 2018.189 https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201803051114786306-brisel-srbija-rusija, Sputnjik, 5. mart 2018.190 as.rs/wp-content/uploads/2018/02/Anga%C5%BEman-autora-na-problemu-Kosova-.pdf191 Ivan Ahel „Kako do pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa BG i PR“, Danas, 22. februar 2018. (https://

www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kako-do-pravno-obavezujuceg-sporazuma-o-normalizaciji-odnosa-bg-i-pr)192 http://rs.n1info.com/a367715/Vesti/Joksimovic-Pravno-obavezujuci-sporazum-je-jos-beli-papir.html, N1, 27.

februar 2018.193 http://rs.n1info.com/a365235/Vesti/Vesti/Vladeta-Jankovic-u-Novom-danu.html, N1, 17. februar 2018.194 as.rs/wp-content/uploads/2018/02/Anga%C5%BEman-autora-na-problemu-Kosova-.pdf


za Zajednicu srpskih opština (vezane za sudstvo, policiju, školstvo, zdravstvo, verske objekte,vlasništvo nad imovinom u zonama srpskih opština itd.). Osnova za formiranje ravnotežnogrešenja je predlog Martija Ahtisarija kojim se zahteva da Srbija prizna ‘uslovnu nezavisnostKosova’ oročenu na 15 godina, uz dopune koje predlaže srpska strana“, navodi Ivan Ahel,195

dodajući da su druga rešenja ili štetna ili katastrofalno opasna za obe strane.Procenjujući na koliko je kompromisa Vučić spreman, Boško Jakšić, spoljnopolitički

komentator, kaže da je njegov utisak da je pitanje mesta Kosova u UN-u ključno pitanje i navodirazloge zašto Srbija ne treba da ometa ulazak Kosova u UN.196

Nasuprot ovim stavovima su opredeljenja protivnika prihvatanja, odnosno potpisivanja. Onikoji su protiv prihvatanja, odnosno potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma kao razlogenavode nepoverenje u iskrenost albanske strane, kao i nepoverenje u „garancije EU“.

Na primer, Boško Mijatović ističe da ne postoji nijedan razlog koji bi Albance naveo da deleteritoriju Kosova sa Srbima. Otud sledi da ni dogovor ne može biti na korist srpske strane.197

Nadalje, na okruglom stolu na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, koji je podržala Radnagrupa za pružanje podrške unutrašnjem dijalogu, praktično niko nije govorio o briselskomdijalogu i sporazumu, ali su se zato mogli čuti glasovi koji smatraju da ne treba nastaviti spregovorima pod sadašnjim uslovima.

Takođe, Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i ministarinostranih poslova pod Slobodanom Miloševićem, smatra da nije prihvatljiva nikakva „pogodba“KiM za članstvo u EU, a Srbija se ne može pouzdati u garancije EU kada je reč o budućimrešenjima i dogovorima. On izražava vrlo skeptičan stav u pogledu bilo kakvih pregovora u kojebi EU bila uključena. „Garancije EU, za bilo kakve buduće dogovore ili rešenja, za Srbiju, nisukredibilne. Praksa pokazuje da Zapad i EU iniciraju sporazume u kojima su prava Srbije samomamac da ih prihvati i potpiše, a pravi cilj da utvrdi obaveze Srbije u korist druge strane i da nataj način dobije osnov za beskrajne ucene“, kaže Jovanović.198

Isti odnos prema EU imao je u javnom nastupu i profesor BU u penziji Vladeta Janković,koji ocenjuje da „EU nije uopšte zainteresovana da nas primi“, te da „frazerima iz Brisela netreba verovati na reč“.199

Dr Slobodan Samardžić, bivši ministar za Kosovo, ističe da treba odustati od Briselskog sporazuma:„Ako ga merimo kriterijumom gubitaka i dobitaka dveju strana potpisnica (omiljeni predsednikov

195 Ivan Ahel „Kako do pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa BG i PR“, Danas, 22. februar 2018. (https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kako-do-pravno-obavezujuceg-sporazuma-o-normalizaciji-odnosa-bg-i-pr)

196 „Ako bi Srbija pristala da ne koči ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, čini mi se da bi obe strane mogle da budu na dobitku.Kosovska vlada bi imala snažan argument pred sopstvenim nacionalistima koji su protiv briselskih pregovora, a Beograd bionda mogao da očekuje da će Priština pristati na osnivanje Zajednice srpskih opština. Time bi Beograd dobio jak agrumentpred domaćom javnošću koja je već prilično skeptična oko toga šta se postiglo briselskim dijalogom. Dakle, kosovskastolica bila bi dobitak za Prištinu, a za Beograd bi to bio krunski gest dobre volje koji bi mu otvorio put u Evropsku uniju, ada pri tome formalno ne prizna kosovsku nezavisnost“ (https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-kosovo-un-most/29045544.html, Slobodna Evropa, 8. februar 2018).

197 „Srbija će potpisati ‘sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum’ (kako traži EU) kojim će dati pununezavisnost Kosovu, uključujući i članstvo u Ujedinjenim nacijama. Jedino se neće pomenuti priznanjenezavisnosti, da bi se Vučiću olakšala medijska odbrana ovog sporazuma: moći će da kaže da Srbija NIJEpriznala Kosovo. Albancima ova nijansa nije bitna, jer će ubrzo biti zaboravljena“, Boško Mijatović „Vučićevo‘istorijsko’ rešenje“, Srbija i svet, blog (Boška Mijatovića i Slobodana Samardžića, 27. februar 2018.(https://srbijasvet.wordpress.com/2018/02/27/ vučićevo-istorijsko-rešenje)

198 Živadin Jovanović, Brisel ujedinjuje Albance a razbija Srbe, Analitički forum, 22. februar 2018. (http://www.anfor.org/zivadin-jovanovic-predsednik-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih-brisel-ujedinjuje-albance-a-razbija-srbe).

199 http://rs.n1info.com/a370812/Vesti/V.-Jankovic-Mi-opoziciju-vise-nemamo-samo-Vucica-i-klikere.html,FoNet, N1, 11. mart 2018.


kriterijum), ovaj dokument ravan je aktu kapitulacije. Sve što je zapisano u tom dokumentu jestedobitak albanske strane i gubitak srpske, sem prvih šest tačaka o zajednici srpskih opština. Kadaje, pak, o tome reč, ovde ne dobija niti gubi nijedna strana, jer ova zajednica nije nikakva novinaBriselskog sporazuma. Odredbe o ZSO u ovom dokumentu preuzete su iz aneksa 3 Ahtisarijevogplana, Ustava Kosova (čl. 124) i Zakona o lokalnoj samoupravi Kosova (čl. 29, 31, 32).“200

Protiv sporazuma izjasnilo se i Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji,koje je predložilo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da zamrzne dijalog u Briselu.201 U

raspravama su isticani i pravni razlozi protiv prihvatanja pravno obavezujućeg sporazuma, odnosnopravna i/ili formalno pravna mišljenja o Briselskom sporazumu i njegovim dometima. Na primer,

bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević smatra da Srbija treba da raskine briselski sporazum zbogneformiranja ZSO-a. Nakon toga, kaže Ivošević, treba postaviti minimum principa ispod kojih se ne

bi smelo ići, a to su Rezolucija UN 1244, Ustav Srbije, ustavni zakon o Kosovu i Metohiji koji bitrebalo doneti. Tek nakon toga bi se pristupilo pregovorima. „Pošto utvrdi politiku prema Kosmetu,Vlada bi trebalo u saradnji sa kosmetskim Srbima i drugim nealbancima da pristupi pregovorima sa

kosmetskim Albancima radi zaključenja pravno obavezujućeg sporazuma, kojim bi se premostilasadašnja konfuzna situacija i buduće trajno stanje zasnovano na međunarodnom pravu. Pregovori bi

trebalo da se odvijaju pod mentorskom brigom UN i EU, a pre potpisivanjasporazuma o njemu bi trebalo da se izjasne i građani na referendumu“, zaključuje Ivošević.202

U osnovi iz istog okvira je i stav profesora Pravnog fakulteta Bojana Milisavljevića. Onnapominje da je sadašnji Ustav Srbije okvir u kojem se mora tražiti rešenje, ukoliko se taj pravniakt ne promeni: „Sa stanovišta Srbije nije lako naći rešenje. To bi bio potpuno specifičan modelkoji nigde nije primenjivan, budući da se radi o dva različita entiteta. Imamo Ustav iz 2006. iništa mimo njega ne može da se pregovara. To nama, ako ne bude promena, vezuje ruke.“203

Takođe: „To što kosovske vlasti nisu izvršile nijednu odredbu iz Briselskog sporazuma jestestavljanje tog sporazuma ad akta. Neizvršenje nekog akta je ujedno i njegova smrt, tako da nemora da dođe do neke formalne odluke, poništenja nekog akta, da bi on prestao da postoji. On sejednostavno ne izvršava, čim se ne izvršava, on je mrtvo slovo na papiru“, objašnjava profesorPravnog fakulteta Bojan Milisavljevic.204

* * *

U ovom izveštajnom periodu beleži se vidno povećanje interesa za temu primene Briselskogsporazuma, te i za otvorena pitanja procesa normalizacije. Stav koji je formulisao predsednik Srbije‒ „kompromis, a ne prepuštanje“, obeležiće i razmatranje tema primene briselskog sporazuma iukupnog procesa normalizacije prilika na Kosovu, kao i odnosa Srbije i Kosova.

Takođe, prvi put je u javnost temeljno razmatrano pitanje pravno obavezujućeg sporazuma, kojeje inače otvorio sam predsednik Srbije Vučić tri meseca ranije. Izvesno je da je oživljavanje interesaza ovu temu rezultat oživljavanja interesa Srbije za EU, između ostalog, i zbog toga što je Strategijaproširenja EU na Zapadni Balkan, početkom februara 2018. godine, podstakla i promenu

200 Slobodan Samardžić „Kakav je to dobitak ’zajednica srpskih opština’“, Srbija i svet, blog Boška Mijatovića iSlobodana Samardžića, 11. mart 2018. (https://srbijasvet.wordpress.com/2018/03/11/kakav-je-to-dobitak-zajednica-srpski).

201 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=10&nav_category=640&nav_id=1367771,B92, 10. mart 2018.

202 Zoran Ivošević, „Crvena linija“ kompromisa, Vreme, 8. mart 2018.203 https://www.blic.rs/vesti/politika/srbija-pod-zestokim-pritiskom-da-do-kraja-godine-resi-odnose-sa-

pristinom/1bgm2wd, Blic, 21. februar 2018.204 https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201802261114710552-pristina-beograd-brisel-sporazum-analiza,

Sputnjik, 26. februar 2018.


javnog diskursa koji se ogleda u učestalom pozivanju na kompromis i perspektivu članstva Srbije uEU. Međutim, u raspravama unutar unutrašnjeg dijaloga ispoljeno je i snažno nepoverenje u EU.

U ovom izveštajnom periodu je ZSO „najčešće ponavljana srpska mantra“ oko koje, inače,postoji široka saglasnost. Pri tome se primetno zaoštrava pitanje ostvarivanja obaveze Prištine daformira ZSO. Ovo se pretvara u pravu kampanju povodom vesti u medijima u Srbiji da Prištinaodbija da formira ZSO. To se ocenjuje kao da se ceo pregovarački proces Beograda i Prištine sadavraća na nulu. Mada, moguće je da ZSO perarsta u „crvenu liniju“, liniju koja Srbija neće preći.Moguće je da iz „podizanja cene“ ZSO stoji pojačavanje pregovaračke pozicije Srbije. Ali, mogućeje da iza toga stoji proveravanje efekata odnosno reakcije Prištine i Brisela odnosno namera da se onipodstaknu da izvrše sporazum o ZSO. Hipotetički ovo može biti i najava aktiviranja „plana B“ akose ne bi realizovala ZSO od strane Prištine ili exit strategy iz zagovaranja razgraničenja i podele/ razmene teritorija. U svakom slučaju, dosadašnji način pregovaranja u Briselu je na raskrsnici.

Sumarna ocena je da je „debata“ o ZSO svedena na to da li albanska strana traži izmenesporazuma o ZSO koje bi bile u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova. Tako je ZSOispostavljena kao tema na kojoj se prelama sudbina nastavka, a možda i ukupnog Briselskogdijaloga. Razlog za to je u činjenici da je od 2013. godine ZSO predstavljen kao krupan, a ijedini politički dobitak za srpsku stranu, ali i činjenica da od 2015. godine nije načinjen napredakna primeni ovog dela Briselskog sporazuma.

4. POLITIČKO-BEZBEDNOSNI OKVIRUNUTRAŠNJEG DIJALOGA

Kosovo je u ovom izveštajnom periodu obeležilo deset godina od proglašenja nezavisnostiodlukom svog parlamenta 17. februara 2008. godine.205 Ova godišnjica je obeležena iznošenjemrazličitih i međusobno suprotstavljenih stavova Srba i Albanaca. Dok je Priština slavila, Beogradje umanjivao značaj ove desetogodišnjice.206

Predsednik Kosova Hašim Tači je izjavio: „Nadam se i verujem da će 2018. biti godinaistorijskog sporazuma između Kosova i Srbije kao dve nezavisne i suverene države, daklesporazuma koji će dovesti do potpune normalizacije naših odnosa, a ujedno i pomirenja našihnaroda. Mir između Kosova i Srbije znači mir za Zapadni Balkan, mir je i poruka zaevropeizaciju celog prostora na kojem živimo. Nadam se da će to biti sporazum evropskihstandarda i modela. Mislim da EU sada mora da preuzme aktivnu, dinamičku i vodeću ulogu uzpodršku SAD. Mislim da je sada i pravi trenutak za vođstvo obe zemlje da dođu do sporazumakoji je nedostajao u prethodnih 100 godina i koji će otvoriti perspektivu za buduće generacije.“

„Ako postoji dobra volja, ako pokažemo visoku državnu i istorijsku odgovornost da budemookrenuti ka budućnosti, očekujem da će biti zajedničke volje za uzajamno priznanje. Ali to zavisiod dve države, od dve prestonice, ne možemo da se nametnemo jedni drugima. Priština jespremna. Ni Srbija ni Kosovo nemaju evropsku budućnost bez zajedničkog dogovora i bezuzajamnog priznanja. Što Srbija pre to učini, to bolje za nju.“207

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su proglašenjem nezavisnosti Kosova predeset godina brutalno silom pogaženi svi pravni principi, i dodao da je u budućnosti najvažnijepostići konsenzus Beograda i Prištine kojim bi obe strane bile najmanje nezadovoljne. Vučić jeposle sastanka sa studentima sa Kosova i Metohije kazao da ne zna kako bi Kosovo moglo dapostane članica Ujedinjenih nacija, a da pre toga ne postigne dogovor sa Srbijom. “Jа ne vidimkаko bi to Prištinа moglа dа udje u UN bez sveobuhvаtnog i ozbiljnog i teškog kompromisа, kojioni morаju dа nаprаve sа Beogrаdom, dа bi Beogrаd to omogućio. To dа će nаs nаterаti i izvućinаm uši Amerikаnci i Englezi, pа ćemo morаti sve dа urаdimo - tаj film nećete gledаti”, rekаo jepredsednik.208

„Od jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine prošlo je već 10 godina a zasve to vreme pred našu zemlju stavlja se pitanje priznanja“, kaže predsednik Aleksandar Vučić. OdSrbije se očekuje da to prihvati, „da postanemo veliki, da razumemo da smo sve to izgubili“. „Aliono što ja govorim, svuda, a pre svega u Briselu, jeste da Albanci smatraju Kosovo svojomteritorijom, isto tako i Srbi, što je u skladu sa našim ustavom – da je Kosovo naša teritorija. Potrebanje kompromis za bilo kakav dogovor, ne možete imati jednu stranu koja sve dobija dok druga nema

205 Vesti, N1 Beograd, 17. februar 2018, 15h.206 Priština slavila, Beograd umanjivao nezavisnost, “Danas”, Beograd, 19. 02. 2018207 http://rs.n1info.com/a365285/Video/Pressing/Snimak-Pressinga-gost-Hasim-Taci.html208 http://rs.n1info.com/a365481/Vesti/Vesti/Vucic-o-Kosovu-i-proglasenju-nezavisnosti.html

51


ništa. Jedna strana ne može biti zadovoljna, a druga nezadovoljna jer to neće voditi do rešenja.Ono je moguće samo ako su obe strane zadovoljne, ili barem delimično“, rekao je Vučić.

Iz perspektive prošlosti Vučić objašnjava težinu rešavanja pitanja Kosova i posledice koje biu slučaju da se ne postigne dogovor mogle da se jave u budućnosti. „Svi pravni principi su bilipogaženi, bukvalno. Zakon je bio pogažen, prekršen tako što je data nezavisnost Kosovu i, štagod da vam kažu, nemaju odgovor na to pitanje. Sada bi oni trebalo da odustanu od toga, a mi darazumemo stvarnost i pokažemo razumevanje za odnose u svetu, kao i na Kosovu i Metohiji, dashvatimo da Kosovo nije celo naše, kao što su nas učili, ali da, naravno, ni sve nije njihovo, kaošto pokušavaju da pokažu i dokažu“, poručio je predsednik Srbije.

U medijima u Srbiji, Kosovo se uglavnom označava kao „čedo Amerike“, „lažna država“ islično. Na primer „Večernje novosti“ 17. februara 2018. godine, objavljuju redakcijski tekst podnaslovom „Čedo Amerike svetski teret“. U tesktu piše da za „Kosovo se ne može reći da jedražava, iako je krenula ka tom cilju. Dok god je Rezolucija 1244 na snazi, ono je teritorija smeđunarodnim civilnim i bezbednosnim prisustvom.“ Kosovo je, po oceni redakcije ovog lista,„država falsifikat“.209 Retka su ukazivanja da je „Kosovo za ovih deset godina posatlo novateritorija. Selo je napušteno, gradovi su puni stanovništva, nema tradicionalne porodice niplemena. Ali ono što je najvažnije, proklamovani cilj pune nezavisnosti nije ispunjen. Jasno je iTačiju i Haradinaju da se to ne može ostvariti ni brzo ni lako ako postoji aktivan otpor Srbije“.210

Marija Zaharova je povodom predstojeće proslave deset godina od samoproglašenja nezavisnostitakozvane države Kosovo izjavila da je korupcija u toj zemlji u procvatu, nivo bezbednosti je kritičan, araste i pretnja od terorizma. Samim tim se postavlja pitanje koji je povod za slavlje u Prištini.

Kako je rekla, ta teritorija je postala još jedna „crna rupa“ sa čudnim statusom — sve se višečuju glasovi onih zemalja koje se kaju zbog odluke da priznaju njenu nezavisnost.

„Pokušaji međunarodne organizacije da tu zemlju uključi u mnogobrojne strukture nisuuspeli, praksa implementacije evropskih šablona u kosovsku demokratiju je propala. Formirao seneodrživi polumarionetski režim koji odluke donosi na osnovu naređenja zapadnih diplomata“,istakla je Zaharova.211

Ruska političarka je rekla i da se haos na Kosovu koristi kako bi se na toj teritoriji, podokriljem rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, razmestile infrastrukture NATO-a, kao iamerička baza „Bondstil“ sa ciljem da se utiče na unutarpolitičke procese na Balkanu.212

Nasuprot ovog stava, predstavnici vlasti Srbije negiraju bezbednosne probleme na severuKosova. Tako je d irektor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marko Đurić isticao da je nemačkiministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel „povredio osećanja srpskog naroda na KiM, kada je uKosovskoj Mitrovici rekao da je situacija na severu Kosova takva ‘da ne postoji javna uprava, već dana vrhu moći stoje ljudi iz organizovanog kriminala koji se čak ne libe i da ubijaju’“.213 Đurić jeocenio da „nije dobro za ionako tešku političku klimu kvalifikovati javne institucije u sredinama sasrpskom većinom kao kriminalne i nepostojeće, pod upravom ljudi spremnih da ubiju“. Istovremeno,u čitanim medijima, pa i izuzetno uticajnim tabloidima, kao što je na primer Informer, koji se kao ujavnosti vide kao „bliski vlasti“, često se pojavljuju spekulacije o eventualnim incidentima koje biisprovocirali Albanci, kao i da će kosovske bezbednosne snage pokušati da

209 Čedo Amerike svetski teret, “Večernje novosti”, Beograd, 17.02.2018.210 Dušan Janjić, u tekstuDecenija koju su pojeli skakavci”, Blic, Beograd, 17.02.2018.211 https://happytv.tv/vesti/politika/82750/samarcina-zaharove-pristini-sta-slavi-kosovo-to-sto-je-nato-od-njih-

napravio-crnu-rupu, TV Happy, 16. februar 2018.212 Isto.213 „Dačić poručio nemačkom šefu diplomatije: Gabrijele arogantan si…“, Kurir, 17. februar 2018,

http://www.kurir. rs/vesti/politika/2996769/dacic-porucio-nemackom-sefu-diplomatije-gabrijele-arogantan-si-samo-sanjaj-da-cemo-priznati-kosovo


preuzmu kontrolu nad severom Kosova. Takve informacije su se pojavljivale u tabloidima i unajnovijem i prethodnom izveštajnom periodu, posebno nakon ubistva Olivera Ivanovića. Uovim spekulacijama učestvuju i pojedini predstavnici vlasti, poput poslanika SNS-a MiroslavaLazanskog, koji je za Informer izjavio da se Albanci spremaju za napad na sever Kosova, a samoje pitanje vremena kada će dobiti zeleno svetlo Vašingtona za ofanzivu na četiri srpske opštine.214

On je rekao i da je to bilo planirano i u januaru posle ubistva Olivera Ivanovića. Lazanski tvrdi ida će se Srbija naći pred strateškim izazovom ukoliko se Priština i Tirana dogovore o jednojvelikoj jedinstvenoj državi zbog čega je važno da Srbija ojača svoje vojne kapacitete. „Mi smookruženi problemima, nemamo definisanu granicu sa Hrvatskom, problem u BiH ključa i neznamo šta će biti sa Kosovom. Zato nam treba jaka vojska, jer samo ako budemo vojno moćni,moći ćemo da imamo dobru diplomatiju“, zaključuje Lazanski.215

U javnosti je bilo i ukazivanja da bezbednosna situacija na severu Kosova pa i šire nije stabilna.Na primer, Dušan Janjić ukazuje da je jedan od interesa Srbije da se poveća nivo „ljudske, ali i tvrdebezbednosti“, odnosno da se ostvari saradnja Srbije i Kosova u suočavanju sa vremenskimnepogodama poput poplava i požara, ali i u razmeni obaveštajnih podataka kada je, recimo, reč okriminalu, terorizmu itd. „Interes bi mogle da budu i administrativne linije, u smislu da se stabilizujesituacija i da one budu lake za prelazak, ali rekao bih da će ovo pitanje biti dugo rešavano. Srbija ćepre Kosova biti u EU a, ako ovo pitanje ne reši, imaće ogromne troškove“, navodi Janjić.216

Takođe, u javnosti je otvoreno i pitanje prestanka mandata EULEX, u 2018.godini.217Međutim, nema svestranog razmatranja ovog pitanja kao što nema ni takvograzmatranja pitanja bezbednosti na Kosovu.

No, i dalje, uočljivo je da javna rasprava o pitanjima ljudske i opšte bezbednosti ne nailazi napodršku ni vlasti, a time ni šire javnosti. I dalje se prema ovom pitanju javnost i vlast Srbije odnosepo merilima prošlog veka i hladnog rata. Najverovatnije je da se iza ovog nalaze sledeći motivi:nespremnost da se otvara ovo pitanje u situaciji kada je rizik od posledica koje to može da ima visoki to pre svega zbog činjenice da su Srbija i pitanje Kosova važne teme u odmeravanju moći u odnosuSAD, EU i NATO, s jedne, i Rusije, uz povremene asistencije Turske, s druge strane. Potom,pokretanjem pitanja (ne)bezbednosti Srba, kao i kriminalizacijom Albanaca i institucija Kosova,postiže se brza i snažna etno-mobilizacija Srba. To pak umanjuje mogućnost kritike i preispitivanjapostojeće politike prema Kosovu. Međutim, sudeći po stavovima predstavnika Srba sa Kosova kojisu izneti u razgovorima sa predstavnicima vlasti (o čemu je bilo reči u ovom izveštaju), kao i sveučestalijem preispitivanju ideja razgraničenja sa stanovišta regionalne bezbednosti, vlast Srbije ćemorati da na novi način odgovori na ovo pitanje.

214 „Lazanski: Šiptari ponovo udaraju na sever Kosova“, Informer, 2. mart 2018.215 Lazanski: Šiptari ponovo udaraju na sever Kosova, Informer, 2. mart 2018.216 https://www.blic.rs/vesti/politika/stolica-u-un-za-kosovo-autonomija-za-srbe-ovo-su-crvene-linije-za-beograd-

i-pristinu/mt97jbq, Blic, 24. februar 2018.217 “Informer”, Beograd, 03.03. 2108.

5. REŠAVANJE PITANJA STATUSA

U pokušaju da se sagledaju mogućnosti za odgovor na pitanje statusa Kosova, poslanik SNS-a Milovan Drecun navodi da za Srbiju nije prihvatljivo da se prizna samoproglašena nezavisnostKosova i da se otvori put ka članstvu takvog Kosova u UN.218

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda Nenad Vasićsmatra da je rešenje za Kosovo u stvaranju zajednice dva naroda, albanskog i srpskog, a u okvirudogovorenog političkog i ustavno-pravnog sistema. Tako bi Kosovo do 2025, paralelno saSrbijom, postalo punopravni član EU.219 Vasić smatra da je osnovni preduslov za trajno rešenjestvaranje Zajednice srpskih opština i donošenje njenog statuta, i koja bi, prema njegovommišljenju, mogla da bude uspostavljena do kraja godine. Potom bi se testirala njenaadministrativna funkcionalnost i politička efikasnost. U sledećoj fazi, ukoliko uspe ZSO, udijalogu između Srbije i Kosova bi trebalo razmotriti politički ustavno-pravni status Kosova.220

Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović ističe da on vidi Kosovo kao već nezavisno, i dodaje:„Nisam ja jedini čovek u Srbiji koji razume da je Kosovo nezavisno, ja tu činjenicu prihvatam“.221

Nasuprot verovanju da je pitanje statusa Kosova moguće u potpunosti zatvoriti, u sadašnjimpolitičkim okolnostima i sa sada vladajućim političkim elitama u Srbiji i na Kosovu, pojediniučesnici unutrašnjeg dijaloga predlažu da se ovo pitanje ne zanemaruje, da se ne zatvaraperspektiva njegovog razrešenja, ali da se ovo pitanje ne otvara. Pri tome se ukazuje na pojedinaiskustva drugih društava i država. Na primer, profesor Vladeta Janković ukazuje na iskustvo dveNemačke. Janković, procenjuje da tom rešenju teži i zvanična politika Srbije.222

Takođe, dr Dušan Janjić procenjuje da će pravno obavezujući sporazum biti modeliran pouzoru na rešenje dve Nemačke jer ovo je jedan od uspešnih primera normalizacije.223

Ovakav stav podupiru i oni akteri iz EU koji ponavljaju da „priznanje nije nešto što je pitanjeEU“. „Mi insistiramo da na normalizaciji odnosa radi i jedna i druga strana, a u samoj EU imamopet zemlja članica koje nisu priznale nezavisnost Kosova od kojih jednu koja je izričito protiv“,

218 http://rs.n1info.com/a371271/Vesti/Drecun-o-poseti-Vesa-Micela-i-Kosovu.html, N1, 13. mart 2018.219 Nezavisno Kosovo kao država dva naroda – Srba i Albanaca, Danas, 14. mart 2018.220 Nezavisno Kosovo kao država dva naroda – Srba i Albanaca, Danas, 14. mart 2018.221 „Rekli su...“, Politika, 25. februar 2018.222 „Sve se svodi na jednu stvar, a to nije priznanje Kosova, nego potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma,

modela dve Nemačke, odnosno da se dve zemlje ne priznaju uzajamno, ali da i jedna i druga budu članice UN.To je upravo to, sve ovo što predsednik izvodi, sve te patnje, ozbiljni dramatični nastupi, sve se svodi da seprihvati da oni budu članica UN, a ono što je bitno je da Srbija ne dopusti da Kosovo uđe u UN.“,http://rs.n1info.com/ a365235/Vesti/Vesti/Vladeta-Jankovic-u-Novom-danu.html, N1, 17. februar 2018.

223 „To znači da se ide na normalizaciju ‒ na potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma da bi se ušlo u EU, dane mora da se prizna Kosovo. Ali da se načelno ne zatvara i ta perspektiva. I drugo, ne mora da se glasa začlanstvo (Kosova) u UN, ali da se ne zatvara ni ta mogućnost. To je ono što se zove model dve Nemačke“,kazao je Janjić http://rs.n1info.com/a370912/Vesti/Janjic-Model-dve-Nemacke-najverovatnije-resenje-za-Kosovo.html, Beta, N1, 11. mart 2018.

55


navodi se u diplomatskim krugovima EU institucija u Briselu,224 i dodaje da bi sporazum trebaloda bude rezultat dogovora dve strane.225

Međunarodna konferencija kao mehanizam razrešavanja pitanja statusa

Andreja Savić smatra da je manevarski prostor Srbije proširen spoljnopolitičkiminicijativama na globalnom nivou i da bi Srbija trebalo to da iskoristiti i da zahteva međunarodnukonferenciju. Na toj konferenciji „nastojali bismo da ispravimo neke strateške greške prethodnepolitike nakon 2000. i da se vratimo na ravan rešavanja u okviru Ujedinjenih nacija“.226 Isto misliŽivadin Jovanović, tj. on kaže da samo uključivanjem Rusije i Kine, to jest vraćanjem pregovorau UN, moguće je stvoriti prihvatljive uslove za pregovaranje.227

Takođe, Nenad Đorđević pledira za sazivanje međunarodne konferencije, ali navodi da „uraspadu bivše Jugoslavije. Arbitri bi bili Rusija, Kina, EU i SAD, uz učešće i drugih država koje suakteri rešavanja problema“.228 Na konferenciji bi se rešavali granični sporovi bivših jugoslovenskihrepublika i pitanje sukcesije koje bi obuhvatilo imovinsko razgraničenje, finansijsko i privredno.

Prema mišljenju dr Nenada Đorđevića i dr Andreje Savića sa Fakulteta za bezbednost idiplomatiju, kada se sa stanovišta međunarodnog javnog prava razmotri šta je ko uneo u Jugoslaviju,„onda bi pitanje KiM i Baranje bilo administrativno pitanje, a ne određivanje državnih granica. Bilobi lako rešivo. Pitanje odnosa Srbije s bivšim republikama i pokrajinama treba staviti u kontekstistorijskih činjenica. Kosovo i Metohija uvek su bili sastavni deo Srbije. Ako se uzmu u obziravnojevske granice, što je uzeto kao princip u rasparčavanju Jugoslavije, teritoriju pripojenu Kosovutrebalo bi vratiti pod srpsku jurisdikciju“, pojašnjava Đorđević.229 U istom duhu, dr Savić koristiargument „unosa u Jugoslaviju“ kao argument u kontekstu podele teritorije: „Varijanta razmeneteritorija, severni deo za Preševsku dolinu, nije utemeljena na istorijskim činjenicama, jerteritorijalno zaokruživanje teritorije KiM posle 1945. bilo je obavljeno 1959, kada je izvršenopriključenje opština sa dominantnim srpskim stanovništvom na severu.“230

U javnosti Srbije nije bilo svestranog razmatranja ovog predloga. Otuda je posebnu pažnjuprivukla izjava Stivena Mejera, bivšeg zamenik direktora CIA, koji oštro kritikuje ideju o sazivanjunove međunarodne konferencije iz perspektive trenutnog stanja u međunarodnim odnosima.231 Ovaizjava je utoliko značajnija ukoliko niko od domaćih učesnika unutrašnjeg dijaloga od njegovogpočetka nije ideju o međunarodnoj konferenciji posmatrao iz ovog, očiglednog ugla.

Karakteristika ovih zalaganja je nedorečenost argumentacije, a ne vidi se relevantnost istorijskedimenzije i način za njeno operacionalizovanje. Stoga ova ideja ne zavređuje detaljniju razradu.

224 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=09&nav_category=640&nav_id=1367610,Tanjug, B92, 9. mart 2018.

225 „Taj sporazum bi trebalo da bude rezultat dogovora dve strane, a ne nešto što ćemo mi dati na sto, po principu uzmiteili ostavite”, https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=09&nav_category=640&nav_id=1367610, Tanjug, B92, 9. mart 2018.

226 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s227 Živadin Jovanović, Brisel ujedinjuje Albance a razbija Srbe, Analitički forum, 22. februar 2018.

(http://www.anfor. org/zivadin-jovanovic-predsednik-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih-brisel-ujedinjuje-albance-a-razbija-srbe).

228 Snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Xf7H58q1Iss&t=102s229 Isto.230 Isto.231 „ldeju o konferenciji ne treba odbacivati, ali bi uključivanje SAD i Rusije, kao i drugih velikih sila, bilo velika greška.

Njihovo uključivanje ubrzo bi od te konferencije napravilo platformu za novi hladni rat. Staviše, američko uključivanje naBalkanu bilo je katastrofalno još od početka devedesetih... Da, Rusi bi branili Srbe, ali njihov glavni interes nije ni Kosovoni Srbija, već suprotstavljanje Americi. Bilo kakvu konferenciju morale bi da održe strane na Balkanu koje bi direktno bilepogođene ishodom“ (Stiven Mejer, Mnogo buke ni oko čega, Nedeljnik, 15. mart 2018).


Referendum

Refrendum kao način obezbeđivanja podrške za rešavanje pitanja statusa, za razliku od prethodnogperioda (15. januar – 15. februar), u ovom izveštajnom periodu, i sam je sporadično pominjan. Na primer,novinar Boško Jakšić izrazio je skepsu da će referenduma uopšte biti: „Očigledno je da je pred Vučićemtežak zadatak da sopstveno biračko telo ‒ koje je u velikoj meri prorusko i antievropsko i koje je protivbilo kakvih ustupaka u odbrani ‘srpskog Jerusalima’ ‒ ubedi u ispravnost svojih poteza. U to će morati dauloži sav svoj autoritet... [P]itanje je da li će Vučić uopšte ići na referendum, jer nisam siguran da bi takolako uspeo da obezbedi referendumsku većinu.“232

Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Sima Avramović smatra da bi referendum biodobro rešenje. Sima Avramović kaže da bi predsedniku Vučiću savetovao da raspiše referendum i dato ni u kom slučaju nije prebacivanje odgovornosti na građane: „U ovoj fazi ili u bilo kojoj fazi,građani su nosioci suvereniteta. I to nije odluka koju sme da preuzme jedan čovek. A on [Vučić] bitakvim referendumom stavio celokupnu svoju karijeru političku na kocku.“233

Referendum se propagira u Proglasu „Ustani za Kosovo! Narodna inicijativa“, objavljenom ulistu Danas, 12. marta 2018. godine.234

Tekst proglasa počinje na sledeći način: „Braćo i sestre, srpski narode, građani Srbije!Zapadne sile zahtevaju da vlast u Srbiji hitno potpiše ‘pravno obavezujući sporazum’ kojim bi seseparatističkim ‘vlastima’ u Prištini pružilo de jure priznanje i omogućio ulazak u Ujedinjenenacije, a Srbija trajno odrekla svoje najveće svetinje – Kosova i Metohije.“

Da bi se uspešno suprostavilo „cepanju“ Srbije, poziva se na podršku narodne inicijative zaraspisivanje referenduma na kome će građani Srbije izneti odlučan stav:

„Ne pristajemo na podelu Kosova i Metohije, kao ni na ‘pravno obavezujući sporazum’između Srbije i takozvanog Kosova kojim se toj samoproglašenoj, lažnoj ‘državi’ omogućujeulazak u Ujedinjene nacije.“235

* * *

U ovom periodu izveštavanja nije bilo novih predloga u vezi sa rešenjem statusa Kosova.Međutim, otvorena je tema referenduma, odnosno načina kako da se verifikuje rešenje. Za sadapostoje brojne nedoumice oko tog predloga. Više se nagađa o motivima predsednika SrbijeVučića za pokretanje ove teme nego što se govori o samoj temi i konkretnim problemima irešenjima koje referendum donosi. Za sada, jedno je izvesno, referendum se odnosi na promeneUstava, kao što je i predviđeno važećom procedurom za promenu.

232 https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-kosovo-un-most/29045544.html, Slobodna Evropa, 8. februar 2018.233 Gostovanje dekana Pravnog fakulteta BU Sime Avramovića, RTV 1, 21. februar 2018.234 Kao pokretači inicijative potpisani su: Andrej Andrejević, Antonije Đurić, dr Veselin Đuretić, dr Goran

Đorđević, Danilo Tvrdišić, prof. dr Dejan Mirović, Dejan Petar Zlatanović, Želјko Čurović, ZvonkoMihajlović, Zoran Hr. Radisavlјević, Jovo Bajić, Marko Janković, Milan Stamatović, Miodrag Zarković,Miodrag Obradović, Mihailo Medenica, Mladen Obradović, Nikola Šijan, Slobodan Erić, prof. dr SrđaTrifković, Stanislav Gašparovski, Teša Tešanović, Cvijetin Milivojević i Džon Bosnić.

235 Oglas, Danas, 12. mart 2018, str. 8.

6. POLOŽAJ I ZAŠTITA PRAVA SRPSKE ZAJEDNICEI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE NA KOSOVU

Dušan Janjić ocenjuje da je važno da se odredi sadržaj interesa Srbije. A, to bi mogao, poredZSO, da bude manjinska samouprava za Srbe na Kosovu, kao što je imaju i Albanci u Srbiji. Takođe,po njemu, interes Srbije bi bio zaštita kulturnog nasleđa, što se, kako kaže, nalazi i u planu MartijaAhtisarija, a koji između ostalog predviđa da je SPC isključivi vlasnik svoje imovine na Kosovu, saisključivim diskrecionim pravom da upravlja svojom imovinom i ima pristup svojim objektima, kao ida duhovne vođe imaju pravo na dodatnu bezbednost, imunitet i druge privilegije. Stoga bi u saradnjisa Kosovom i EU trebalo uspostaviti „bezbednosni paket“ koji bi se odnosio na ljudsku i „tvrdu“bezbednost. Zatim obezbeđenje da granice budu takve da stabilizuju situaciju, da budu lake zaprelazak, ali će, smatra Janjić, ovo pitanje biti dugo rešavano.

Sve to bi trebalo da bude i deo sporazuma između Beograda i Prištine, koji će se usvajatiGeneralna skupština UN-a, tako da će to postati međunarodna obaveza ‒ objašnjava on.236 Sličanpredlog je dao i Stefan Surlić, doktorand na FPN-u. On smatra da bi Srbi mogli da dobiju širokuautonomiju, a da bi Srbija trebalo da insistira i na vlasništvu nad preduzećima na Kosovu.237

Dušan Janjić ukazuje na, u javnosti zanemarenu činjenicu, da su Briselski sporazum 2013.godine strane parafirale, a da će potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma tome dodatipravnu snagu: „Tim novim potpisima postojanje ZSO dobiće garanciju EU, a možda i UN-a, akonjena generalna skupština bude donosila rezoluciju o završetku dijaloga. Takav ‘pečat’ značićeda nijedna buduća vlada Kosova neće moći da menja suštinu ZSO bez saglasnosti svihpotpisnika i garanata obavezujućeg sporazuma“, navodi Janjić.238

Suprotno ovom stavu, bivši ministar dr Slobodan Samardžić smatra da tekst Briselskogsporazuma predstavlja drugu etapu survavanja Srbije: „Ako ga merimo kriterijumom gubitaka idobitaka dveju strana potpisnica (omiljeni predsednikov kriterijum), ovaj dokument ravan je aktukapitulacije. Sve što je zapisano u tom dokumentu jeste dobitak albanske strane i gubitak srpske,sem prvih šest tačaka o zajednici srpskih opština. Kada je, pak, o tome reč, ovde ne dobija nitigubi nijedna strana, jer ova zajednica nije nikakva novina Briselskog sporazuma. Odredbe o ZSOu ovom dokumentu preuzete su iz Aneksa 3 Ahtisarijevog plana, Ustava Kosova (čl. 124) iZakona o lokalnoj samoupravi Kosova (čl. 29, 31, 32).“239

236 Lana Gedošević, Nataša Latković, Blic Online, 24. februar 2018.237 Isto.238 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:714115-Ako-ne-formiraju-ZSO-pocepacemo-

Brisel, Večernje novosti, 28. februar 2018.239 Slobodan Samardžić: Kakav je to dobitak „zajednica srpskih opština“, Srbija i svet, blog Boška Mijatovića i Slobodana

Samardžića, 11. mart 2018. (https://srbijasvet.wordpress.com/2018/03/11/kakav-je-to-dobitak-zajednica-srpski).59

7. ULOGA „MEĐUNARODNIH AKTERA“

U ovom periodu je intenzivirana aktivnost zvaničnika240 i predstavnika stranih država,međunarodnih organizacija i javnosti po pitanjima odnosa Srbije i Kosova.

Pitanje Kosova vratilo se na geopolitičku mapu velikih sila, konstatovali su za emisijuFoNeta „Kvaka 23“241 lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković, predsednica Beogradskogfonda za političku izuzetnost Sonja Liht i predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

Predstavnici vlasti iskazali su svest o neophodnosti ubrzanja procesa i da su predstavnicimeđunarodne zajednice intenzivno angažovani na rešavanju kosovskog pitanja. Prema mišljenjuMilovana Drecuna, izjava Zigmara Gabrijela o nezavisnosti Kosova (o tome je pisano u trećemizveštaju) pokazuje, kao i izjava slovenačkog predsednika, da će se u narednom periodu vršitiogroman pritisak na pet zemalja koje nisu priznale Kosovo da promene stav.242

Najznačajniji „međunarodni“ događaj u ovom izveštajnom periodu bila je poseta pomoćnikaameričkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Vesa Mičela regionu. Mediji su pisali da Mičeldonosi „novi paket“243 u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova. Direktor Kancelarije za Kosovo MarkoĐurić je na to odgovorio da Srbija ima „srpski paket“ za Kosovo i svoje rešenje, te da nema potrebeponovo pregovarati o nečemu što je dogovoreno.244 Ministar odbrane Aleksandar Vulin je poručio daSrbija neće uraditi ništa što je na uštrb njenih nacionalnih interesa. Predsednik Srbije Aleksandar

240 Ministar spoljnih poslova Ivica Daèiæ pozvao je rukovodstvo Komorskih Ostrva da preispita odluku o priznavanjunezavisnosti Kosova donetu 2009. godine. Meðu razlozima koji bi trebalo da motivišu vlasti Komorskih OstrvaDaèiæ je naveo da su Jugoslavija i Tito podržavali borbu Komorskih Ostrva za nezavisnost, kao i da je Jugoslavijaodmah nakon sticanja nezavisnosti tih ostrva uspostavila diplomatske odnose (1976. godine). „Mi smo glasali takoðeza sve rezolucije u Generalnoj skupštini UN-a koje se tièu teritorijalnog integriteta Komora i to æemo raditi i dalje, aželimo razvoj sveukupne saradnje u svim oblastima“, dodao je Daèiæ.Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je iz zvanične posete Burundiju doneo notu kojom taafrička zemlja povlači priznanje Kosova kao nezavisne države i da to pokazuje koliko je krhka nezavisnost Kosova.

241 https://www.juznevesti.com/Politika/Resavanje-pitanja-Kosova-mora-biti-rezultat-demokratskog-procesa.sr.html; www.kvaka23.rs.

242 Novo jutro, TV Pink, 16. februar 2018, https://youtu.be/1cRzQiOb1iY243 Prema pisanju medija, Vašington predlaže šira izvršna ovlašćenja za ZSO, koja bi institucionalno bila tesno

povezana sa potpredsednikom vlade Kosova, koji bi dolazio iz redova srpskog naroda i koji bi praktično biokontrolor njenog rada i sprovođenja ovlašćenja. Od Beograda se očekuje da omogući ulazak Prištine umeđunarodne organizacije, a ako Srbija pristane na ovaj paket, bio bi joj omogućen ulazak u EU, dok bi jojSAD garantovale širu ekonomsku i diplomatsku podršku u međunarodnoj političkoj arena. Navodno radni tekstTrampove administracije, sadrži četiri tačke: da ZSO dobije široka izvršna ovlašćenja, da bude tesnoinstitucionalno povezana sa potpredsednikom vlade u Prištini (koji bi bio iz redova Srba), da Beograd omogućičlanstvo Prištine u međunarodnim organizacijama, a da zauzvrat dobije otvorena vrata za EU i ekonomsku ipolitičku pomoć SAD u međunarodnoj areni (Šokantna politička poruka iz Vašingtona! Amerika odlučila: Srbi,nećete dobiti ni delić Kosova!“, Informer, 13. mart 2018; http://informer.rs/vesti/politika/373253/sokantna-politicka-poruka-iz-vasingtona-amerika-odlucila-srbi-necete-dobiti-ni-delic-kosova-1520978076).

244 Šokantna politička poruka iz Vašingtona! AMERIKA ODLUČILA: Srbi, nećete dobiti NI DELIĆ KOSOVA!,Informer, 13. mart 2018, http://informer.rs/vesti/politika/373253/sokantna-politicka-poruka-iz-vasingtona-amerika-odlucila-srbi-necete-dobiti-ni-delic-kosova-1520978076

61


Vučić je rekao nakon sastanka sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Vesom Mičelom, dadve države imaju različite stavove o KiM, ali da je Mičel saslušao ono što Srbija ima da kaže, amožda i razumeo. Poručio je da Beograd može da prihvati kompromis, ali ne i poniženje. Mičelje rekao da Sjedinjene Države podržavaju dijalog Beograda i Prištine i pozvao obe strane dasprovedu sve obaveze koje su preuzele.245

Aleksandar Vučić je ukazao da je situacija oko Kosova najveća prepreka na evropskom putuSrbije, i da je Srbija zato spremna da razgovara o mogućim kompromisima. „Ali ma koliko mala, makoliko Srbija bila nebitna za velike sile, možemo da prihvatimo jedino kompromisno rešenje, aliponiženje sopstvenog naroda i urušavanje sopstvene države ne možemo“, naveo je Vučić i primetioda je svaki kompromis težak, ali da to „moraju da prihvate i druga i treća strana“. Podsetio je da jeSrbija iz Briselskog sporazuma ispunila sve svoje obaveze – pitanje pravosuđa, policije na severuKosova, civilne zaštite, telekomunikacija. Predsednik je rekao da je američkom diplomati preneo istav da je gotovo uveren da Priština neće sprovesti Briselski sporazum, odnosno formiranje ZSO.„Albanci su imali samo jednu obavezu koja proističe iz međunarodnopravnog ugovora, a to jeuspostavljanje Zajednice srpskih opština. Oni tu jedinu obavezu nisu ispunili. EU i SAD znaju za to izahvalan sam što je Mičel rekao da je važno da ta obaveza bude ispunjena“, naglasio je Vučić.

Drecun ocenjuje da poseta Mičela Srbiji ima za cilj potiskivanje uticaja Rusije u regionu, a toje, kako kaže, najlakše učiniti preko Kosova.246 Ova poseta donosi i sledeće poruke: kontinuitet uameričkoj politici prema Kosovu, da Beograd i Priština treba da nastave dijalog, te da će SADnaredne godine biti aktivnije kada je reč o Kosovu. Te poruke su, prema Drecunovoj oceni,jednostrane i odražavaju tvrd stav američke administracije da je Kosovo za njih nezavisna državai da se od Srbije očekuje da se tako ponaša.247

Vest koja se pojavila u Večernjim novostima248 da SAD imaju plan u četiri tačke koji uBeograd treba da donese pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju VesMičel, izazvala je veliku pažnju javnosti. Drugim rečima, to znači da se SAD neće aktivnouključiti u rešavanje problema Beograda i Prištine i da će vođstvo i dalje biti u rukama Brisela,ali će, očito, zauzeti nešto aktivniju ulogu nadgledanja pregovora i, reklo bi se, „dobronamernogpritiska“ na obe strane da se pregovori pokrenu s mrtve tačke.249

Direktor vladine kancelarije Marko Ðurić je prokomentarisao pisanje štampe o “američkompaketu za Srbiju” da Srbija ima “svoj paket”, da će braniti svoju poziciju, te da nema potrebe daponovo pregovara o nečem što je već dogovoreno. Ðurić je rekao da će ova sedmica biti veomaradna i da će obeležiti razgovori srpske strane, između ostalog. i sa predstavnicima Stejt department,te da će Srbija upoznati Mičela sa položajem Srba na Kosovu i problemima s kojima se suočavaju.“Imamo našu poziciju i naš paket za KiM. Kako ste mogli da čujete u prethodnim nedeljama, i(predsednik Srbije Aleksandar) Vučić je govorio o tome da će, kada se završi unutrašnji dijalog bitiizneta i zvanična pozicija odnosno neki predlozi srpske strane”, rekao je Ðurić.250

Desničarske stranke tumače Mičelovu posetu kao međunarodni pritisak na Srbiju. Lideri Srpskeradikalne stranke i Nove Srbije Vojislav Šešelj i Velimir Ilić uvereni su da je Mičel došao da izvršipritisak na Srbiju da Kosovo dobije stolicu u UN-u. Predsednik SRS-a Vojislav Šešelj ocenio je dapritisci SAD na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića ulaze u veoma ozbiljnu fazu. Premanjegovim rečima, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Ves

245 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3071016/vucic-se-sastao-sa-micelom.html246 http://rs.n1info.com/a371271/Vesti/Drecun-o-poseti-Vesa-Micela-i-Kosovu.html, N1, 13. mart 2018.247 Isto.248 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:716247-Stolica-u-UN-vreba-iz-paketa-

Amerikanaca, Večernje novosti, 12. mart. 2018.249 https://www.danas.rs/politika/izvori-danasa-stvaranje-atmosfere-za-posetu-vesa-micela, 12. mart 2018.250 https://www.happytv.tv/vesti/politika/85390/duric-i-mi-imamo-paket-za-kim


Mičel je, došavši na Balkan, „do kraja razgolitio“ američke planove za Kosovo. „Mičel je došaoda uruči ultimatum Srbiji da prihvati ulazak Kosova u Ujedinjene nacije“, istakao je Šešelj.251

Nasuprot tom stavu, Dušan Janjić ocenjuje da Mičelova poseta znači da će se SAD odsadaktivno uključiti u dijalog i da je Mičel „obavestio sve strane o tome da SAD nameravaju da seuključe u dijalog“. Janjić je dodao da SAD ubuduće neće ostajati izvan sale, da će predstavniciVašingtona imati mandat da učestvuju u pregovorima.252 Glavni zadatak pomoćnika državnogsekretara za Evropu i Evroaziju je da podstakne oživljavanje dijaloga: a da će predstavniciVašingtona imati mandat da učestvuju u pregovorima.253

Bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijem Montgomeri smatra da za postizanje dogovora s Prištinompostoje dve važne prepreke. Prva prepreka je, kaže, to što kosovski Albanci imaju jaku podrškuAmerikanaca. Druga prepreka je to što bi dobar kompromis bilo ono što bi mnogi na obe strane uvelikoj meri smatrali neprihvatljivim i čemu bi se jako protivili. „Znaćete da je kompromis dobarkada mu se ključni akteri na obe strane oštro protive“, zaključuje Montgomeri.254

U ovom periodu međunarodni akteri, posebno iz EU, bili su aktivno uključeni u dijalog,255 te iu unutrašnji dijalog svojim javnim nastupima. Kada je reč o sporazumu s Prištinom, ponavljanoje da bez takvog sporazuma nema napretka Srbije na putu ka EU.

Federika Mogerini poručila je, 5. marta 2018. godine, da je Zapadni Balkan geografski deoEvrope, te da kolektivno može da postane i deo EU. Mogerinijeva je na svom blogu poručila daje vreme da se izleče rane iz prošlosti i da se preduzmu novi koraci kako bi se garantovalastabilnost u regionu i čitavoj Evropi.256

Federika Mogerini kaže da očekuje da Beograd i Priština postignu pravno obavezujućisporazum o normalizaciji odnosa do kraja naredne godine, s obzirom na to da su, kako kaže, većušli u razgovore o tom pitanju. Mogerini je sa sastanka Saveta ministara spoljnih poslova EU uSofiji poručila da jasno vidi odlučnost Beograda i Prištine, a posebno dva predsednika koji su,kaže, ušli u razgovore o sporazumu koji bi rešio pitanje normalizacije odnosa.257 Kako ona kaže,Vučić i Tači su počeli razgovore o sklapanju pravno obavezujućeg sporazuma o normalizacijiodnosa. „To bi definitivno bila kvalitativna promena u situaciji koja se tiče dve strane, ali iregiona“, stavila je do znanja Federika Mogerini po završetku nezvaničnog susreta šefovadiplomatija EU i zemalja kandidata za članstvo sa Zapadnog Balkana. Mogerini je istakla da je„realistično optimista“ da će, kad je reč o sporazumu o normalizaciji odnosa Beograd‒ Priština,doći do rezultata krajem 2019.

Visoka predstavnica EU je ocenila da postignuti sporazum Prištine i Podgorice o rešenju graničnogspora između Kosova i Crne Gore „pokazuje da i zamršena pitanja mogu biti rešena“.258 Po značaju

svakako se izdvaja izjava evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana za nemački nedeljnikVelt. On je jasno i nedvosmisleno potvrdio da su granice problem i da Evropa neće dopustiti još nekigranični spor: „Mi smo naučili iz iskustava prošlosti – svi ti konflikti moraju biti rešeni pre pristupa.

Ako Srbija želi da bude članica, onda ta zemlja mora da sa Kosovom nađe pravno obavezujućuformu normalizacije. Sporazum mora biti obuhvatan, konačan i pravno

251 Šešelj: Pritisci SAD na Srbiju ulaze u ozbiljnu fazu, RTS, 13. mart 2018, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3069869/seselj-pritisci-sad-na-srbiju-ulaze-u-ozbiljnu-fazu.html .

252 http://rs.n1info.com/a371882/Vesti/Dusan-Janjic-o-poseti-Vesa-Micela.html, N1, Beta, 15. mart 2018.253 Isto.254 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3049185/montgomeri-cetiri-moguca-ishoda-po-pitanju-

kosova.html, Tanjug, RTS, 23. februar 2018.255 Tehnički dijalog je održan 26. februara 2018. godine u Briselu.256 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3060222/mogerini-nasi-balkanski-partneri-mogu-da-ujedine-

kontinent-.html257 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3052373/konferencija-vucica-junkera-i-hana.html258 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=02&dd=16&nav_category=640&nav_id=1359600


obavezujući.“259 Ova Hanova izjava je vrlo jasna: EU traži „konačnu normalizaciju“ odnosa Srbije sKosovom, održivu i trajnu. Han nije hteo da precizira misli li pod time na to da Srbija treba da priznaKosovo, na ovaj ili onaj način, ali njegova tvrdnja da sporazum mora da bude konačan govori uprilog tumačenju da je reč o konačnom razrešenju koje otvara put Srbije ka EU.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han istakao je, 5. marta 2018. godine, da je dijalog uBriselu od ključnog značaja za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i njihovonapredovanje ka evropskim integracijama. „To je, takođe, jasno navedeno u Strategiji, gde jerečeno da dijalog treba da bude zaključen zakonski obavezujućim sporazumom“, naveo je Han upismu kosovskom potpredsedniku vlade Enveru Hodžaju.260

Ekaterina Zaharijeva, ministarka inostranih poslova Bugarske, predsedavajuće EU, nazajedničkoj konferenciji za štampu s Federikom Mogerini je rekla da su „pitanja vezana zaodnose Beograda i Prištine veoma važna i evropska perspektiva za sve znači da članice EU iUnija svakako ne žele da se bilateralna pitanja i nerešeni problemi unose u EU“.

„Prema tome“, naglasila je bugarska ministarka, „sva pitanja koja još nisu rešena između zemaljaZapadnog Balkana ili zemalja koje su već članice EU, moraju biti rešena pre ulaska u članstvo.“261

„Priznanje nije nešto što je pitanje EU. Mi insistiramo da na normalizaciji odnosa rade i jedna idruga strana, a u samoj EU imamo pet zemlja članica koje nisu priznale nezavisnost Kosova od kojihje jedna izričito protiv“, navodi se u diplomatskim krugovima EU institucija u Briselu262 u reakciji nastav šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da međunarodna zajednica „samo hoće priznanje“.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je rekao u Prištini da je važno da odnosiBeograda i Prištine počnu da se razvijaju na „novim osnovama“ i da je u tom kontekstu važanpravno obavezujući sporazum. „Važno je da Srbi i kosovski Albanci pronađu pravnoobavezujući sporazum, koji će omogućiti da zajedno dalje napredujete ka Evropi“, rekao jeJunker. Hašim Tači kaže da je dijalog veoma težak proces, „ali to je jedini put kako bi seokončao sukob koji traje između Srbije i Kosova“. Ističući da je Kosovo posvećeno procesuvođenja dijaloga sa Beogradom, Tači očekuje od zvaničnika EU podršku u bliskoj budućnostikao i poziv za novi sastanak, kako bi se išlo dalje u saradnji između Beograda i Prištine.263

David Mekalister (CDU), predsednik Odbora za spoljne poslove EU Parlamenta, potpredsednikEvropske narodne partije (EPP), potpredsednik konzervativne Međunarodne demokratske unije(IDU), polazeći od ocene da je razlog za zabrinutost to što je Rusija izgradila medijsku prisutnost upojedinim zemljama Zapadnog Balkana, istakao je: „Zemlja koja želi da uđe u EU, mora da korak pokorak prihvati našu zajedničku EU spoljnu i bezbednosnu politiku. To važi i za Srbiju.“264

Kancelarka Angela Merkel ističe da pregovori o priključenju mogu biti uspešni uz dalje reforme i usvetlu pitanja odnosa sa Prištinom. „Ja ne propisujem šta se mora desiti po pitanju Kosova, neću da delimsavete, predsednik Srbije je tu glavni akter“, kaže kancelarka. Predsednik Aleksandar Vučić je naglasioda nije prihvatljivo rešenje da Srbija bude jedini gubitnik. Na pitanje da li pravno obavezujući sporazumznači priznanje Kosova od strane Srbije, kancelarka je odgovorila da, što se tiče očekivanja u odnosu naKosovo, ona nije ta „koja će propisati šta se mora desiti“. Sa svoje strane,

259 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3048114/han-beograd-mora-da-normalizuje-odnose-s-pristinom-ako-zeli-u-eu.html; http://www.dw.com/sr/pravno-obavezuju%C4%87a-normalizacija/a-42693464;Tanjug, RTS, Dojče vele, 22. februar 2018.

260 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3060205/han-dijalog-u-briselu-od-kljucnog-znacaja.html261 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=02&dd=16&nav_category=640&nav_id=1359600262 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=09&nav_category=640&nav_id=1367610,

Tanjug, B92, 9. mart 2018.263 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3055304/junker-razvijati-odnose-beograda-i-pristine-na-

novim-osnovama.html264 www.welt.de/politik/ausland/article174301785/EU-Beitritt-Russlands-Kampagnen-auf-dem-Westbalkan-

sehen-wir-mit-Sorge.html


Vučić je istakao da Srbija zna koliko su teški zadaci pred njom. „Mnogo toga treba da uradimo,pred nama je težak put rešavanja poglavlja 23 i 24 i teška prepreka je rešavanje odnosa izmeđuBeograda i Prištine“, dodao je Vučić. On je preneo novinarima da je kancelarki rekao da neveruje u jednostrana rešenja, već u kompromis.265

„Što se politike prema Kosovu tiče, Nemačka je od samog starta imala stav da u EU ne treba višeprimiti nijednu državu koja ima granične probleme – poput Kipra ili sadašnjih problema izmeđuSlovenije i Hrvatske. Zato je potpuno razumljivo da Berlin insistira i insistiraće na normalizacijiodnosa između Kosova i Srbije pre nego što one jednog dana budu primljene u EU“, kaže BahriCani, analitičar i urednik u redakciji Dojče velea na albanskom jeziku, i dodaje da je spoljna politikaNemačke usmerena ka priznanju Kosova ‒ jer je ona bila među prvim zemljama koja je to učinila.

„Promene u tom planu u Berlinu neće biti, mada je ovde potpuno izvesno da Nemačka Srbijugleda kao jednog od najvažnijih partnera u ovom regionu. To je i razlog zašto Berlin drži priličnoprisne političke i pre svega ekonomske odnose sa Srbijom“, zaključuje Cani.266

Ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel preneo je najvišim zvaničnicima Srbije iKosova predlog pravno obavezujućeg sporazuma kojim se predviđa da Beograd prihvati nezavisnostKosova, ali ne i da je formalno prizna, kako bi ušla u EU, preneo je portal Gazeta express.267

Izjava minsitra spoljnih poslova Nemačke izazvala je snažnu reakciju vlasti Srbije. Tako je predsednikVučić obavestio javnost da je sa nemačkim šefom diplomatije Zigmarom Gabrijelom imao iskren razgovor. ida mu je u jednom trenutku rekao: “I šta ja sada, Zigmare, da pričam Srbima”. Povod za to je bila, kakosvedoči Vučić izjava Zigmara “da je sve završeno oko teritorije Kosova, da je Kosovo nezavisno”. Uz to,Vučić tvrdi da je više puta pocepao papire zapadnih zvaničnika o nezavisnom Kosovu.268

Ministar spoljnih poslova Srbije je kolegi iz Nemačke poslao javnu poruku koja glasi „Onošto oni ne žele da čuju u okviru svojih zemalja, nemojte takve poruke nama da šaljete. To jeponižavajuće i apsolutno neprihvatljivo za Srbiju. U tom smislu mi ćemo nastaviti dalje sadijalogom, ali dijalog je trajno rešenje i podrazumeva dogovor kojim će se uvažiti interesi obejustrana.“ Dačić je, tkođe, pozvao je ministre spoljnih poslova EU da „vode računa“ kakve porukešalju Srbiji i ocenio da je „kontraproduktivno i neprihvatljivo“ da pojedini ministri spoljnihposlova šalju arogantne poruke da Srbija mora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnostKosova ukoliko želi da postane član EU. „Mi ćemo nastaviti dalje sa dijalogom, u interesu mira istabilnosti u regionu, u interesu rešavanja pitanja na miran način, ali bez bilo kakvih arogantnihporuka, koje se govore čak usred Beograda. Ako neko želi da dođe u Beograd da bi to rekao,mislim da nema potrebe da gubi vreme, Srbija to sigurno neće uraditi na takav način.“269

Na pitanje da li će Kosovo dobiti mesto u UN-u, američki politikolog Jan Bremer problempovezuje sa statusom Krima: „Rusija je jasno stavila do znanja da to neće podržati. Ali akoSrbija i Kosovo postignu dogovor, mislim da će put biti otvoren da Rusija ne blokira ulazakKosova u UN. Nije bilo zakona koji bi sprečili odvajanje Kosova, isto kao što nije bilo zakonakoji bi sprečili odvajanje Krima, ali su SAD malo hipokritske kada su njeni interesi u pitanju.Svejedno, mislim da ćemo to videti, verovatno ne brzo ali to je realnost. Kao što mislim da ćemovideti i šire priznanje Krima kao dela Rusije“, kaže Bremer.270

265 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3053219/merkel-nemacka-ohrabruje-srbiju-da-nastavi-reforme-i-put-u-eu.html

266 https://jugpress.com/nemacka-politika-o-kosovu-se-ne-menja-menjaju-se-tumacenja-po-potrebi-balkanskih-aktera/

267 http://rs.n1info.com/a365080/Vesti/Vesti/Dacic-Arogantne-poruke-Srbiji-kontraproduktivne.html268 B92 Info bilten za 19.02.2018 ([email protected])269 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3041183/dacic-neprihvatljive-arogantne-poruke-srbiji.html270 https://www.blic.rs/vesti/svet/bivsi-premijer-australije-i-americki-politikolog-za-blic-kosovo-u-un-krim-u-

rusiji/k6keb0k, Blic, 25. februar 2018.


Kada je reč o budućem statusu Kosova, izuzetno „tvrd“ stav za jednog diplomatu izneo jeambasador Norveške u Srbiji Arnse Sanes Bjornstad: „Kosovo je, zapravo, nezavisna država bezobzira na stav Srbije o tome. To znači da je aktuelna situacija takva da je Srbija u svakomslučaju na gubitku. Kosovo ostaje i ostaće nezavisno dok Srbija troši oskudne resurse naporicanje te realnosti i stoga gubi na trgovinskoj i političkoj saradnji“, kaže Arne SanesBjornstad, ambasador Norveške u Srbiji.271 „Taj sporazum bi trebalo da bude rezultat dogovoradve strane, a ne nešto što ćemo mi dati na sto, po principu uzmite ili ostavite”, kažu evropskiizvori uključeni u procesu dijaloga Beograda i Prištine.272

Predsednik Srbije Vučić istakao je povodom 180. godišnjice uspostavljanja diplomatskihodnosa Srbije i Rusije, a u susretu sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovim, daje Srbija nezavisna zemlja i da odluke donosi samostalno, i tako će se i ubuduće ponašati idodao: „A, da li će te odluke u svakom trenutku svima da se dopadnu? Nismo mi ovde da bismobili voljeni od nekih drugih, već da bi smo radili stvari koje su najboljem interesu naše države inašeg naroda… Srbija neće menjati svoju politiku prema Rusiji bez obzira na eventualnepritiske, da joj neće uvoditi sankcije, i da neće menjati svoju poziciju vojne neutralnosti.273

Sa svoje strane, Sergej Lavrov je, u intervijuu agencija Beta“274 ponovi stav da se Moskva neprotivi približavanju Srbije i regiona EU, ali da je izbor koji Brisel stavlja- ili Rusija ili Zapad,pogrešna politika. Kad je reč o Kosovu, Lavrov je naveo da će Rusija prihvatiti bilo koje rešenjekoje dogovore Beograd i Priština i dodao da je bez tog dogovora besmisleno govoriti o mestuKosova u UN. Mislim da je besmisleno govoriti o mestu Kosova u UN, govore i o mestu Kosovau EU, može se govoriti o mestu Kosova bilo gde, ali dok ne bude postignut dogovor koji ćeodgovarati i Prištini i Beogradu, postoji rezolucija 1244 koja priznaje autonomnu pokrajinuKosovo kao deo Srbije.

Humanitarni centar u Nišu je osetljivo pitanje u odnosima Srbije i Rusije, već nekolikogodina nema rešenja za status ruskih saradnika u njemu. Da li Moskva namerava da i dalje tražiza njih diplomatski status, uzimajući u obzir veoma negativne pozicije Zapada i izjavepredsednika Vučića da je to za njega veoma osetljivo pitanje.“275

„Blisko ćemo razgovarati o mogućim rešenjima. Uloga koju Rumunija može da odigra je velika.Mi smo raspoloženi da učestvujemo u pronalaženju dobrih rešenja za ceo region, a najbolje je rešenjekoje je prihvatljivo za sve strane“, poručio je Johanis. Dodao je da rešenje mora biti fer, doći iznutrai da mora biti podržano od svih aktera, pa i međunarodnih. Istakao je da je jasno da nema integracijeu EU bez rešenja tog pitanja. „Spreman sam da budem uključen i razgovaram sa političarima širomsveta o tom pitanju“, podvukao je on. „Bez rešenja koje bi zadovoljilo sve strane, ono ne može bitiodrživo, a bez održivog rešenja ništa nećemo rešiti“, zaključio je Johanis na pres-konferencijipovodom posete predsednika Srbije Bukureštu 8. marta 2018. godine.276

„Zamolio sam Klausa Johanisa za njegovu ličnu, ali i podršku Rumunije da se dođe dokompromisnog rešenja. Govorili smo o svemu onome što je važno za pronalaženje kompromisa“,rekao je Vučić. Govoreći o rešenju za Kosovo, predsednik Srbije je ponovio da ne može da se

271 https://www.danas.rs/politika/ako-stvarno-hoce-u-eu-srbija-to-treba-jasno-da-pokaze, Danas, 10. 3. 2018.272 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=03&dd=09&nav_category=640&nav_id=1367610,

Tanjug, B92, 9. mart 2018.273 „Verujem da će biti pritisaka da se naš odnos prema Rusiji promeni, ali Srbija će poštovati svoje tradicionalne

odnose s Rusijom i raditi na njihovom daljem razvijanju. Mi smo samostalna zemlja i odluke donosimo nezavisno,svidelo se to nekom ili ne“, rekao je Vučić (B92, Info bilten za 21. februar 2018; [email protected])

274 Russian Foreign Minister Sergey Lavrov’s interview with the Belgrade-based Beta News Agency, Moscow,Feb. 19, 2018, in: Beat week

275 Isto276 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3064247/vucic-nadam-se-da-ce-rumunija-zadrzati-clanstvo-

zapadnog-balkana-u-eu-na-listi-prioriteta.html


dogodi da jedna strana dobije sve, a druga da bude nezadovoljna. Na pitanje novinara da lirešenje uključuje priznanje nezavisnosti Kosova, Vučić je rekao da Srbija ne razmatra priznanjeKosova, kao i da to nije kompromis jer bi u tom slučaju Albanci dobili sve.277

„U tom slučaju Albanci bi dobili sve, a moje je pitanje šta će Srbi dobiti“, kazao je Vučić i dodao daje Srbija sprema da razgovara o svim temama i predlozima bez obzira sa koje strane dolaze. Dodao je daje Beograd spreman da razgovara o tome kako može da se postigne kompromisno rešenje, kako da se onoprimeni i kako da ga Beograd i Priština „prodaju“ svojoj javnosti. „Ako uspemo, to znači da marimo zabudućnost našeg naroda, u suprotnom će to biti još jedan neuspeh“, rekao je Vučić.

Johanis je rekao da je rešenje pitanja Kosova važno ne samo za Beograd i Prištinu, već za ceoregion i naglasio da se mora pronaći kompromis koji će biti fer i prihvatljiv za sve strane. „Morase naći rešenje prihvatljivo za sve zainteresovane strane, fer rešenje koje mora doći iznutra i kojemora imati podršku svih međunarodnih aktera“, rekao je on i dodao da taj problem mora bitirešen, što pre to bolje.

* * *

U ovom periodu je intenzivirano pitanje uloge SAD i aktiviranja EU i država članica EU unastavku Briselskog dijaloga, kao i u razrešavanju pitanja Kosova. Ali je to angažovanje nižegintenziteta u poređenju sa periodom o kome je izveštavano u trećem izveštaju.

Pojačana je aktivnost zvaničnika Srbije na upoznavanju predstavnika stranih država,međunarodnih organizacija, a i međunarodne javnosti o inicijativi i toku unutrašnjeg dijaloga. Pritome su obavljane brojne konsultacije. To ukazuje da je vlast Srbije, pa i lično predsednik SrbijeVučić, u intezivnoj aktivnosti pripreme sopstvene političke platforme za dolazeći nastavakdijaloga sa Kosovom. Kao i da je uloga međunarodnog aktera u tome izuzetno važna.

277 http://rs.n1info.com/a370094/Vesti/Vucic-pozvao-Johanisa-da-podrzi-kompromis-za-Kosovo.html

REZIME

U ovom izveštajnom periodu je uočljivo da je zbog izborne borbe za vlast u Beograduunutrašnji dijalog, u Srbiji, došao u drugi plan. Međutim, po oceni predstavnika vlasti, unutrašnjidijalog je ušao u završnu fazu.

Institucionalizovani unutrašnji dijalog se odvijao kao strogo kontrolisan i navođen proces, našta ukazuju odabir probrane grupe studenata rukovodilaca i lidera, izlaganja koja ne izlaze izokvira diskursa „političke korektnosti“. To je za rezultat imalo nedostatak iskrene diskusije,odsustvo sadržajnog uvida u stvarno stanje, te i odsustvo primenljivih rešenja.

I pored nedostataka, važno je da je institucionalizovani dijalog, tokom ovog izveštajnog perioda,preseljen na Kosovo. A najznačajniji i najsadržajniji okrugli sto, koji je rezultat sastanka delegacije SNF-asa Aleksandrom Vučićem 30. januara 2018. godine u Beogradu, održan je u Lapljem Selu. Zapravo,okrugli sto „Laplje Selo II“ predstavlja izuzetak u odnosu na dosadašnje okrugle stolove održane u okviruinstitucionalizovanog dijaloga. Ovo je bilo i prvo javno sučeljavanje stavova aktuelne vlasti saneistomišljenicima. Skup nije bio „navođen“, niti amortizovan od kritički opredeljenih gledišta inezavisno-orijentisanih stavova, kako u praksi protiču dosadašnji okrugli stolovi.

S obzirom na sve navedeno, korist od institucionalizovanog unutrašnjeg dijaloga za formulisanjepolitičke platforme koja bi vodila Srbiju ka EU je mala a problematična. Iz ovog može da se zaključida je vreme da inicijator unutrašnjeg dijaloga i neposredni pokrovitelj institucionalizovanogunutrašnjeg dijaloga, predsednik Srbije Vučić izgradi i aktivira exit strategy. To, pak, nalažepromenu vladajuće matrice u odnosu s javnošću i uticaj na medije „bliske vlasti“.

Ukoliko se pokretač inicijative osloni samo na rezultate institucionalizovanog dijaloga, ondase ne može očekivati da to bude značajan iskorak prema stvarnosti i dosadašnjoj politici.Međutim, inicijativa je sebi postavila i sledeća dva cilja: suočavanje sa stvarnošću i dolaženje doodrživog rešenja. Za ostvarivanje ovih ciljeva biće potrebno da pokretač inicijative predsednikSrbije Vučić uzme u obzir celinu unutrašnjeg dijaloga, kao i mnoga znanja i iskustva koja nisuiskazana u dosadašnjem toku unutrašnjeg dijaloga.

I u ovom periodu, u reakcijama na inicijativu, u raspravama unutar unutrašnjeg dijaloga imaizjava koje pokazuju duboku ukorenjenost stereotipa i nipodaštavajućeg odnosa kada je u pitanjualbanska nacionalna zajednica, ali i koje pokazuju izuzetnu neodgovornost za javnu reč.Međutim, odsustvo reakcije na ovakve stavove može značiti jednu od ove dve stvari ili pak obe:prvo, da učesnici okruglog stola nisu odreagovali zato što se slažu ili što nisu u njoj videli ništasporno, što je problem samo po sebi, i, drugo, nedostatak reakcije može ukazivati na to dapredstavnici Radne grupe i izaslanik predsednika Srbije ne smatraju da se na okruglim stolovimagovori išta bitno, tako da je i ova izjava prošla neopaženo.

Rešenje odnosa Srbije i Kosova primenom politike podele/razgraničenja bilo je najrazmatranijaopcija u ovom je izveštajnom periodu. U odnosu na prethodne izveštajne periode, u ovomizveštajnom periodu, došlo do povećanog izjašnjavanja za i protiv ove ideje. To je prouzrokovanotime da je u javnosti, domaćoj i inostranoj, stvoreno uverenje „da se nešto valja iza brda“ i da izapodgrevanja ove priče stoje politička vođstva Albanaca i političko vođstvo Srbije.

69


Ovaj plan polazi od ideje da svi pripadnici jedne nacije i to kao zajednice krvi i tla, a ne kaopolitičke zajednice, treba da se okupe u jednoj državi. Ovaj plan ne podrazumeva teritorijalnuveć etničku podelu.

Zagovornici ovog „presložnjavanja mape“ tvrde da multietničke zajednice na Balkanu neuspevaju da opstanu. Najveća ironija kod ovakvih spornih ideja jeste činjenica da većinakosovskih Srba zapravo živi u enklavama na jugu Kosova. Dakle, takav sporazum ih ne biostavio da žive u Srbiji i verovatno bi morali da napuste svoje domove ili bi iz njih bili prognani.

Oni koji se protive podeli ističu pre svega posledice po region i njegovu destabilizaciju, apotom i posledice po stanovništvo, razmenu stanovništva i nove patnje koje bi to izazvalo.

U ovom izveštajnom periodu beleži se vidno povećanje interesovanja za temu primene briselskogsporazuma, te i za otvorena pitanja procesa normalizacije. Stav koji je forumulisao predsednik Srbije„kompromis, a ne prepuštanje“ obeležiće i razmatranje tema primene briselskog sporazuma iukupnog procesa normalizacije prilika na Kosovu, kao i odnosa Srbije i Kosova.

Prvi put je u javnosti temeljno razmatrano pitanje pravno obavezujućeg sporazuma, koje je inačeotvorio sam predsednik Srbije Vučić tri meseca ranije. Izvesno je da je oživljavanje interesovanja zaovu temu rezultat oživljavanja interesovanja Srbije za EU. Između ostalog, i Strategija proširenja EUna Zapadni Balkan, izneta početkom februara 2018. godine, podstakla je promenu javnog diskursakoja se ogleda u učestalom pozivanju na kompromis i perspektivu članstva Srbije u EU. Međutim, uraspravama unutar unutrašnjeg dijaloga ispoljeno je i snažno nepoverenje u EU.

U ovom izveštajnom periodu je ZSO „najčešće ponavljana srpska mantra“ oko koje, inače,postoji široka saglasnost. Pri tome se primetno zaoštrava pitanje ostvarivanja obaveze Prištine daformira ZSO. Ovo se pretvara u pravu kampanju povodom vesti u medijima u Srbiji da Prištinaodbija da formira ZSO. To se ocenjuje kao da se ceo pregovarački proces Beograda i Prištine sadavraća na nulu. Mada, moguće je da ZSO perarsta u „crvenu liniju“, liniju koja Srbija neće preći.Moguće je da iz „podizanja cene“ ZSO stoji pojačavanje pregovaračke pozicije Srbije. Ali, mogućeje da iza toga stoji proveravanje efekata odnosno reakcije Prištine i Brisela odnosno namera da se onipodstaknu da izvrše sporazum o ZSO. Hipotetički ovo može biti i najava aktiviranja „plana B“ akose ne bi realizovala ZSO od strane Prištine ili exit strategy iz zagovaranja razgraničenja i podele /razmene teritorija. U svakom slučaju, dosadašnji način pregovaranja u Briselu je na raskrsnici.

Sumarna ocena je da je „debata“ o ZSO svedena na to da li albanska strana traži izmenesporazuma o ZSO koje bi bile u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova. Tako se ispostaviloda je ZSO tema na kojoj se prelama sudbina nastavka, a možda i ukupnog Briselskog dijaloga.Razlog za to je u činjenici da je od 2013. godine ZSO predstavljen kao krupan, a i jedini političkidobitak za srpsku stranu, ali i činjenica da od 2015. godine nije načinjen napredak na primeniovog dela Briselskog sporazuma.

U javnosti je bilo i ukazivanja da bezbednosna situacija na severu Kosova, pa i šire nije stabilna.No, i dalje, uočljivo je da javna rasprava o pitanjima ljudske i opšte bezbednosti ne nalazi na podrškuni vlasti, a time ni šire javnosti. I dalje se prema ovom pitanju javnost i vlast Srbije odnose pomerilima prošlog veka i hladnog rata. Najverovatnije je da se iza ovog nalaze sledeći motivi:nespremnost da se otvara ovo pitanje u situaciji kada je rizik od posledica koje to može da ima visoki to pre svega zbog činjenice da su Srbija i pitanje Kosova važne teme u odmeravanja moći u odnosuSAD, EU i NATO, s jedne, i Rusije, uz povremene asistencije Turske, s druge strane. Potom,pokretanjem pitanja (ne)bezbednosti Srba, kao i kriminalizacijom Albanaca i institucija Kosova,postiže se brza i snažna etno-mobilizacija Srba. To pak umanjuje mogućnost kritike i preispitivanjapostojeće politike prema Kosovu. Međutim, sudeći po stavovima predstavnika Srba sa Kosova kojisu izneti u razgovorima sa predstavnicima vlasti (o čemu je bilo reči u ovom izveštaju), kao i sveučestalijem preispitivanju ideja razgraničenja sa stanovišta regionalne bezbednosti, vlast Srbije ćemorati da na novi način odgovori na ovo pitanje.

Četvrti izveŠtaj o monitoringu unutraŠnjeg dijaloga...

Documents