ODRŽIVA PROIZVODNJA SREDNJE RANIHKUPUSNJAČA NA OTVORENOM POLJU I

U PLASTENIKU TUNELSKOG TIPA

Žarko M. Ilin 1, Vladimir Sabadoš 2, Boris Adamovi ć1

1Poljoprivredni fakultet Novi Sad2PSS Sombor d.o.o., Sombor

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaPOKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU,VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

Sombor, 22.6.2012.

Termin «održivo» je ušao u sve oblasti i pore života na zemlji.

Kao takav je prihva ćen i vrlo često se koristi i u poljoprivredi.

Uzima u obzir socio-ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje.

U središte zbivanja se stavlja prizvo ñač (farmer), najrazli čitiji sistemiproizvodnje i njihov uticaj na prirodne resurse, a u cilju proizvodnjezdravstveno bezbedne, visokovredne i kvalitetne hra ne,uz naglasak na zaštitu životne sredine i uštedu ene rgije.

Različiti sistemi proizvodnje hrane, pa i povr ća, mogu biti «održivi»samo ako su profitabilni!?

Različiti sistemi proizvodnje treba proizvo ñaču da obezbedekonkurentnost na tržištu, a u kona čnom i pristojnu dobit.

Tab. 1. Površine i prinos kupusa

Izvor:http://webrzs.stat.gov.rs

0,3304.0540,213,8-0,921.629Period 2000-2009

3,4273.6191,713,11,620.721Period 1990-1999

-3,7319.445-4,516,80,819.048Period 1980-1989

3,4319.8331,318,52,117.183Period 1970-1979

Stopapromen

e(%)

ProsekStopapromene (%)

ProsekStopapromene

(%)

Prosek

Proizvodnja(t)

Prinos(t/ha)

Površina(ha)Republika Srbija

U poslednjih 40 godina kupus se u Srbiji gaje na po vršini od oko 19.645 ha.

Prosečan prinos je na nivou od oko 15,55 t/ha.

Godišnje se proizvede preko 304.238 t

Tab. 2. Površine, prinos i ukupna proizvodnja kupusa u AP Vojvodini

Izvor:http://webrzs.stat.gov.rs

-0,370.0441,315,7-2,74.331Period 2000-2009

-1,3101.7275,913,43,64.085Period 1990-1999

-5,770.188-4,214,10,93.475Period 1980-1989

0,785.1671,115,60,73.483Period 1970-1979

Stopapromene

(%)

ProsekStopaPromene

(%)

ProsekStopapromene

(%)

Prosek

Proizvodnja(t)

Prinos(t/ha)

Površina(ha)

Vojvodina

U proseku u AP Vojvodini kupus se proizvodi na oko 3.844 ha

Prosečan prinos je na nivou od oko 14,7 t/ha

Godišnje se proizvede oko 81.782 t.

Cilj ovog rada je da ukaže na mogu ćnost održive proizvodnjesrednje ranog kupusa uvo ñenjem nastiranja i ñubrenjaorganskom materijom kao redovnom merom i uz primenuminimalnih koli čina veoma skupih mineralnih ñubriva.

MATERIJAL I METOD RADA

Na oglednom polju PSS „Sombor”, u Somboru na lokaci ji stara toplana(450 75’ 13’’ SGŠ i 19 0 13’ 52’’ IGD) postavljen je poljski ogled sasrednje ranim kupusnja čama po split plot metodu u četiri ponavljanja.

Ogled je postavljen 8.5.2010. godine na zemljištu t ipa livadska crnica.Glavne parcele (faktor A) čine dva odvojena ogleda i to:1. ogledi bez nastiranja zemljišta mal č folijom i2. ogled sa nastiranjem zemljišta crnom mal č folijom debljine 30 mikrona.

Pod parcele (faktor B) čine parcele sa devet varijanti ñubrenja organskim imineralnim ñubrivima. Od organskih ñubriva primenjen je zgoreli gove ñi stajnjakodnegovan u ZZ «Agrodunav», u Karavukovu i svinjski kompostirani stajnjak safarme svinja u vlasništvu porodice «Holo» u Doroslovu u koli činiod po 20 t/ha (2,0 kg/m2).

Od mineralnih ñubriva koriš ćeno je kompleksno NPK ñubrivo 11:11:21 u koli čini od300 (0,03 kg/m 2) i 500 kg/ha (0,05 kg/m 2).

Ogled na otvorenom polju posa ñen je sa srednje ranim hibridom «adema» RZ.

U plasteniku tunelskog tipa na istoj lokaciji30.3.2011. godine postavljen je ogled saranom sortom «jetma» RZ.

U vreme berbe (8.7.2010) utvr ñenje prinos kupusa u t/ha.

Tab. 6. Prosečan prinos srednje ranog kupusa u zavisnosti o d nastiranja plasti čnomfolijom i ñubrenja organskim i mineralnim ñubrivima (t/ha)

LSD 1% 14,355% 10,62

LSD 1% 13,455% 9,96

155,7253,07188,6843,83PROSEK

49,34159,4254,33190,9244,359. N55P55K105

46,79153,4952,31177,6241,268. N33P33K63

65,45194,8966,42277,5764,487. Svinjski kompostirani stajnjak20 t/ha+N55P55K105

61,57187,8264,01254,5459,136. Svinjski kompostirani stajnjak20 t/ha + N33P33K63

54,74174,9159,61214,6449,865. Svinjski kompostirani stajnjak20 t/ha

50,09164,5356,07189,9344,124. Zgoreli goveñi stajnjak-20 t/ha+ N55P55K105

43,22149,8051,05152,3535,393. Zgoreli goveñi stajnjak-20 t/ha+ N33P33K63

36,18116,5539,72 140,4632,632. Zgoreli goveñi stajnjak-20 t/ha

28,6610034,08100,0023,231. Kontrola bez nastiranja i ñubrenja

PROSEK%U ODNOSU

NA KONTR

OLU

NASTIRANJE ZEMLJIŠTA CRNOM FOLIJOM

%U ODNOSU

NA KONTR

OLU

KONTROLABEZ NASTIRA

NJA ZEMLJIŠTA CRNOM FOLIJOM

VARIJANTE

Tab. 7. Prosečan prinos srednje ranog kupusa u plasteniku tunelskog tipa (t/ha)

LSD 5% 10,87LSD 1% 15,02

30,8*5. Zgoreli goveñi stajnjak 20 t/ha + N55P55K 105

26,5*4. Zgoreli goveñi stajnjak 20 t/ha

43,9**3. Kompostirani svinjski stajnjak 20 t/ha + N55P55K 105

34,5**2. Kompostirani svinjski stajnjak 20 t/ha

18,71. Kontrola bezñubrenja

Prinos kupusa t/haVarijante ñubrenja

ZAKLJU ČAK

Na osnovu jednogodišnjih rezultata istraživanja sa srednje ranim kupusom naotvorenom polju i u plasteniku tunelskog tipa može da se zaključi sledeće:

Nastiranje zemljišta crnim malč folijama bitno se povećava prinos srednje ranog kupusaUtvrñrno povećanje prinosa u proseku iznosi 121,08%.

Na održivost proizvodnje srednje ranog kupusa značajan uticaj ima ñubrenjezgorelim goveñim i kompostiranim svinjskim stajnjakom.

Na nivou ñubrenja organskim ñubrivima je ñubrenje sa NPK hranivimaiz mineralnog ñubriva.

Najbolji efekti se postižu nastiranjem zemljišta i kombinovanim ñubrenjemorganskim ñubrivima, posebno je to izraženo kod primene20t/ha kompostiranog svinjskog stajnjaka + N55P55K105.

Najveći prinos srednje ranog kupusa u plasteniku tunelskog tipa ostvaren je navarijanti ñubrenoj kompostiranim svinjskim stajnjakom u količini od20 t/ha + N55P55K105 i iznosi 43,9 t/ha, a najmanji je nakontroli bez ñubrenja i iznosio je 18,7 t/ha.

Ca nedostatak (kupus)

Ca nedostatak

Mo nedostatak (kupus)

ðUBRENJE KUPUSA

SA 10 t GLAVICA KUPUS IZNOSI:

ðUBRi SE SA 20-40 t/ha STAJNJAKA- ČERNOZEM40-60 t/ha STAJNJAKA NA LAKŠIM ZEMLJIŠTIMA

OBIČNO SE ðUBRI SA:

VREME I DINAMIKA UNOŠENJA

501550

Kg K 2OKg P2O5Kg N

130-14080-100120-130

Kg K 2OKg P2O5Kg N

KOD RANIH SORTI OVE KOLI ČINE SE MOGU UMANJITIZA 20-30 %

HERBICIDIHERBICIDI ZA PRIMENU PREKO ZEMLJIŠTA

JEDNOGODIŠNJI USKOLISNI (TRAVNI) I JEDNOGODIŠNJI ŠIROKOLISNI KOROVI

635 l/ha

Agrostom 330 – E, Agrostomp 330 – E, Stomp 330 – E, Vetpen 330 – E

PENDIMETALIN

811,0 2,5 l/haTriflur 480 ECTRIFLURALIN

421,5 – 2,0 l /haGoal, Galigan, Savagol

OKSIFLUORFEN

702 – 4 l /haDevrinol 45 – FNAPRONAMID

KarencaKoncentracijaNaziv preparata

Aktivna materija

HERBICIDI ZA FOLIJARNO TRETIRANJE KOROVAJEDNOGODIŠNJI I VIŠEGODIŠNJI USKOLISNI (TRAVNI) KORO VI

491 – 4 l/haFusilade forte, Fusilade super

FLUAZIFOP –P – BUTIL

KarencaKoncentracijaNaziv preparata

Aktivna materija