odnos nacionalnog i evropskog identiteta · pdf filešta je to nacionalni identitet?...

Odnos nacionalnog i evropskog identiteta SrbaZoran Krstić1

Saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Originalan naučni rad

Novembar 2011.

UDK: 323.1(=163.41) ; 316.73(497.11)

Sažetak

Odnos nacionalnog i evropskog identiteta predstavlja ve-oma plodnu oblast kojoj veliki broj autora širom Evrope po-svećuje dosta pažnje. Ovaj rad pokušava da sagleda problemiz perspektive države Srbije, koja tek pravi svoje prve korakeka integraciji u EU. Razmatrajući odnos dva identiteta, došlismo do niza sličnosti koje postoje sa drugim državama širomevropskog kontinenta (prvenstveno mislimo na značajan pro-cenat građana koji imaju razvijen „dvojni identitet“ – i naci-onalni i nadnacionalni evropski identitet). Analizirajući rezul-tate istraživanja BCBP-a iz maja 2011. godine, identifikovalismo i važnu „tačku razdora“, odnosno problem koji se, ba-rem kada je većina građana Srbije u pitanju, vidi kao značaj-na prepreka za suživot ova dva identiteta – pitanje Kosova iMetohije, južne srpske pokrajine na koju značajan broj Srbagleda kao na veoma važan, neodvojivi deo srpskog nacional-nog identiteta.

Ključne reči: nacionalni identitet, evropski identitet, dvoj-ni identitet, integracije, EU, NATO, Kosovo i Metohija.

Uvod

Veoma važno pitanje za Srbiju danas, ali i za Srbiju u na-rednim godinama (ili decenijama) do eventualnog dobijanjapunopravnog članstva u EU, jeste i ono koje se tiče odnosanacionalnog i nadnacionalnog – evropskog identiteta. Iakoneki analitičari ova dva nivoa zajedništva, odnosno identifi-kacije i lojalnosti smatraju kompatibilnim, ipak ne manjkajuni oni koji govore suprotno, tvrdeći da se ova dva identiteta

ODNOS NACIONALNOG I EVROPSKOG IDENTITETA SRBA

BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

1 [email protected]

31

JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

2 Dostupno na: <http://www.oxfordadvancedlearner-s d i c t i o n a r y. c o m / d i c t i o -nary/identity>

32

izmiriti ne mogu, odnosno da egzistiraju isključivo jedan naštetu drugog. Neretko su ovakvi stavovi iznošeni, a da pret-hodno nisu provereni nekim ozbiljnim naučnim istraživanjem(Jimenez 2004). I zaista, istraživanja koja su se bavila ovimodnosom u velikoj meri kaskaju za brojem tekstova i silnimstranicama teorijskih rasprava napisanih o ovoj značajnoj te-mi. Kako u svetu, tako i u Srbiji, broj empirijskih istraživanjakoja su se bavila odnosom nacionalnog identiteta i evropskogidentiteta nema previše. Stiče se tako utisak da su još mnogapitanja u vezi sa ovim, po mnogo čemu specifičnim odnosom,ostala bez odgovora, kao i da izvestan broj nejasnoća jošuvek onemogućava sticanje jasne slike.

Iako se istraživanje BCBP-a sprovedeno u maju 2011. go-dine, čije ćemo rezultate u ovom radu obilato koristiti, nijeprimarno bavilo identitetom ili odnosom nacionalnog i nad-nacionalnog identiteta, ono ipak daje neke zanimljive nalazei kada je ova oblast u pitanju. Ovo istraživanje je prvenstve-no sprovedeno kako bi bili ispitani stavovi građana Srbije obezbednosnim temama. Pored toga, ono nam je dalo i značaj-ne podatke o tome gde se Srbija po mišljenju svojih građanadanas nalazi, gde bi građani voleli da se ona nađe u budućno-sti, kakav je njihov stav o evroatlantskim integracijama, kojisu to problemi koji stoje na putu integracije(a), kao i o tomeda li su i na koji su način stavovi o ovim dilemama povezanisa identitetom.

O nacionalnom i evropskom identitetu

Šta je to nacionalni identitet?

Premda se identitet, kao jedna od važnijih odrednica lič-nosti, može definisati na mnogo načina, nama se kao najpri-kladnija čini ona definicija koja identitet smatra stalnim inepromenljivim delom naše ličnosti, odnosno skupom „ka-rakteristika, osećanja ili verovanja koji prave razliku međuljudima“2.

Osim ličnog identiteta, svaku osobu karakteriše i identitetkoji se gradi i oblikuje prisustvom u različitim grupama. Sva-ka jedinka je u isto vreme pripadnik većeg broja različitih so-cijalnih grupa, koje se međusobno nužno razlikuju po važno-sti, kao i po uticaju koji imaju na život te jedinke. Svako od


nas drugačije vrednuje ova pripadništva, te je za nekog pri-padnost navijačima jednog fudbalskog tima nešto veoma va-žno, nešto što ga suštinski određuje kao čoveka i nešto što ja-ko utiče na njegovo ponašanje. Nasuprot tome, njegovom pr-vom komšiji, u potpunosti nezainteresovanom za sport, činičast to što je rođen u lepoj i bogatoj regiji, nepravedno zapo-stavljenoj u matičnoj državi. On će veoma rado, kako u grad-skom prevozu, tako i na slavi, ali i na partijskom sastanku is-ticati važnost svog regionalnog identiteta.

Stoga, možemo reći da se pred svakim od nas, pored oda-bira profesije, bračnog druga ili marke automobila, nalazi itežak izbor, koji od nas zahteva da odlučimo kojoj grupi pri-padamo i u kojoj meri ćemo joj ponuditi deo sebe. Jedan, zamnoge neshvatljiv, bespotreban, pa čak i štetan identitet, ko-ji uporno odbija da izgubi na važnosti, jeste i nacionalni iden-titet. Veoma često citirana definicija nacionalnog identitetajeste ona koju je dao Šiber (Šiber 1988). On nacionalni iden-tite definiše kao osećaj pripadnosti određenoj grupi, koji jestečen tokom procesa socijalizacije. Tokom njega se primajujezik, tradicija i kultura nacionalne grupe, a pojedinac se po-istovećuje sa grupnim vrednostima i interesima, ali i sa gru-pom u celini.

Ovaj identitet koji, kako to uz veliko žaljenje navodi Smit,danas ipak „moćnije i trajnije utiče negoli drugi kolektivnikulturni identiteti... Danas je nacionalni identitet glavni oblikpoistovećivanja sa kolektivom.“ (Smit 2010: 270)

Šta je to evropski identitet?

Evropski identitet, koji predstavlja jedan vid nadnacional-nog identiteta, mogli bismo definisati kao osećanje zajedniš-tva sa drugim državama i narodima na evropskom kontinen-tu, odnosno kao osećanje pripadništva istom civilizacijskom(vrednosnom i kulturnom) krugu, koji se danas, između osta-log, materijalizuje i uključenjem sopstvene države (političkezajednice) u Evropsku uniju.3

Evropski identitet je ono o čemu su nekada maštali začet-nici ideje ujedinjene Evrope, a čemu se i danas nadaju zvanič-nici iz Brisela, svesni da brak iz interesa, iako može biti dugo-večan, nekonfliktan i koristan, postaje prava zajednica tekonda kada se jave emocije. Ta emocija (naklonost, ljubav)


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

3 Često se ove dve vrste na-klonosti, ka Evropi i ka Evrop-skoj uniji, mešaju. U jednomod istraživanja o kome ćemopisati na narednim stranicama(Himenez 2004), u samomupitnku ovakve razlike nisu nipravljene, nego su ih istraživa-či postali svesni tek kada suneki od ispitanika u kvalitativ-nom delu istraživanja počelida skreću pažnju na to timešto su među njima pravili razli-ku. U daljem tekstu ćemo podevropskim identitetom podra-zumevati vezanost za EU.Evropa kao geografski i sim-bolično mnogo širi koncept,iako značajan u ovom slučaju,biće stavljena sa strane.

33


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

4 Da su slični pokušaji postoja-li i ranije, vidimo kod Stojkovi-ća (Stojković 2008: 44). On na-vodi da je još na sastanku Ve-ća ministara EZ, 1974. godinepod nazivom „O evropskomidentitetu“, tada najznačajnijetelo organizacije sugerisalo daje potrebno uticati na izgrad-nju zajedničke identitetske ma-trice, koja bi povezala držav-ljane država članica, ali koja bislužila i kao temelj izgradnjezajedniče evropske spoljnepolitike.5 Pogledati: Himenez (2004:16).

34

jeste nešto što bi projektu zvanom „Ujedinjena Evropa“ do-nelo dodatni legitimitet. Osim emocije, stiče se utisak da jeovde veoma važan (ili da je još važniji) i njen intenzitet. Gra-đanin seoceta nadomak Kordobe, koji na pitanje iz Evroba-rametra kaže da se oseća građaninom Evrope, zapravo i nedaje baš najbolji mogući odgovor. Tek bi potpuno slaganje satvrdnjom „veoma sam ponosan što sam građanin EU“ pred-stavljalo priželjkivan, odnosno pravi odgovor. Dakle, iako jeod samog početka cilj (formiranje snažnog i širokim narod-nim masama veoma važnog nadnacionalnog identiteta) biojasan, put do njega nije bio bez dilema, lutanja i problema. Itako, kada je 80-ih godina prošlog veka EU pokušala da stvo-ri evropski identitet uz pomoć klasičnih sredstava korišćenihu razvoju nacionalnog identiteta (obrazovanjem, simboli-ma...), to je u jednom trenutku izazvalo strah među država-ma članicama od toga da bi njihovi nacionalni identiteti i lo-jalnost njihovih građana matičnim državama mogli biti pot-kopani (Höjelid 2001).4 Kao rezultat toga, nacionalne vladeuradile su malo da bi promovisale razvoj takvog evropskogidentiteta, a u Mastrihtski ugovor uključena je klauzula pokojoj je EU u obavezi da poštuje postojeće nacionalne identi-tete zemalja članica (član F, tačka 1).5

Takođe, na samom početku su se i mišljenja naučne javno-sti podelila oko toga da li je uopšte moguć razvoj jednog za-jedničkog nadnacionalnog evropskog identiteta. Tako su jed-ni isticali da nepostojanje zajedničkog jezika, nasleđa, mitovai simbola – dakle svega onog što je odigralo veliku ulogu u iz-gradnji nacionalnog identiteta – predstavlja nepremostiv pro-blem i da je razvoj evropskog identiteta nemoguć (videtiSmith 1992, 1995, 1999; Řsterud 1999). Drugi su dolazili dosličnog zaključka, krećući se sasvim drugom trasom. Da bi serazvio nadnacionalni identitet, neophodno je prvo ad actastaviti nacionalni identitet, koji se i ranije pokazao kao veo-ma žilav protivnik. Ili, kako kaže Keri (Carey, 2002), „što jesnažnija veza koju pojedinac oseća prema sopstvenoj naciji,to je manje verovatno da će podržati (opravdati) mere kojeumanjuju uticaj nacije na ekonomiju i politiku“. Neki autorisu pak, poput Suha (Such 2000), smatrali da se „čak i danasmože predvideti koje će sfere društvenog života biti obuhva-ćene evropskim identitetom, a koje to nikada neće biti“. Sa


druge strane, bilo je i onih koji su verovali u zajednički evrop-ski identitet, računajući na „proračunate individualne samo-interese“ ili na „dobrovoljni dogovor oko pravila za mirnu ilipolitičku koegzistenciju, deljenih kulturnih normi i verova-nja“ (Jimenez 2004).

Analizirajući odnos između nacionalnog i evropskog iden-titeta, Mihić (Mihić 2009) nudi tri moguća tipa odnosa međunjima: „Prvo, identiteti mogu biti ugnežđeni tako da jedan odidentiteta bude jezgro identiteta a da svi drugi budu u kon-centričnim krugovima oko njega raspoređeni. U ovoj konste-laciji, u jezgru je nacionalni ili regionalni identitet, a ostali senalaze oko njega, gde bi evropski bio verovatno najveći,spoljni krug ovako postavljenog identiteta.

Druga opcija jeste da se identiteti preklapaju i da većina,ali ne i svi, članovi jedne grupe budu članovi i druge grupe.Ovakva podela identiteta podrazumeva da kod nekih člano-va jedne nacionalne grupe istovremeno postoji i osećaj veza-nosti za Evropu.

Treći put razmišljanja o evropskom i nacionalnom identi-tetu jeste onaj koji liči na 'mramorni kolač'. Naime i nacio-nalni i evropski identitet su delovi jednog kolača i stoga susnažno izmešani i nerazdvojivi. Nemoguće je razdvojiti takojasno, gde prestaje nacionalni a počinje evropski identitet.“(Mihić 2009: 207–208)

Na kraju, iz svih ovih podela i razmimoilaženja iskristali-sala su se tri različita puta, tri pristupa u razmatranju i istra-živanju razvoja evropskog identiteta. Može se reći da danasuporedo obitavaju sva tri teorijska pristupa:

1. „Kulturna teorija“, po kojoj se evropski identitet možerazviti na isti način na koji su se razvijali nacionalniidentiteti u 19. veku, odnosno na zajedničkom nasleđu,jeziku, kulturi, simbolima i mitovima. Najveća zamer-ka koja se upućuje ovom pristupu jeste da je to odvećtežak, a verovatno i nemoguć zadatak. Velike razlikekoje postoje među državama članicama, nastale usleduticaja različitih jezičkih, ekonomskih i geopolitičkihfaktora, ne obećavaju da će priča imati srećan kraj.Osim toga, kulturna raznolikost jedna je od važnih iprepoznatljivih karakteristika Evrope (Smith 1992,1995, 1999; Řsterud 1999).


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

35


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

36

2. U osnovi „instrumentalne teorije“ leži jednostavna ana-liza troškova i dobitaka svakog građanina ponaosob.Ukoliko pojedinac misli da je EU za njega lično kori-stan projekat, odnosno ukoliko u takvom okruženjumože bolje da zadovolji sopstvene interese nego u okvi-ru nacionalne države, on će onda težiti da se identifiku-je sa tom grupom i da se oseća kao Evropejac. Dakle,što su lošiji uslovi života unutar neke države (ekonom-sko stanje, stanje ljudskih prava, osećanje sigurnosti...),utoliko će se lakše razviti evropski identitet (Gabel1998; Eichemberg and Dalton 1993; Gabel and Palmer1995; Kaltenthaler and Anderson 2001; Olsen 1996;Sánchez-Cuenca 2000; Fernández-Albertos andSánchez-Cuenca 2001). Ovakva pozicija u suprotnostije sa istraživanjem koje su sproveli Marks i Hudž(Marks & Hooghe 2003: 29). Iako nalaze da ekonom-ski faktori imaju značajnu ulogu, oni istuču da nacio-nalni identitet ipak ima presudnu ulogu.

3. Treća, tzv. društvena teorija („civic”), ističe da seevropski identitet gradi na dogovoru oko „pravila zapolitičku koegzistenciju, deljenih kulturnih normi i za-jedničkih verovanja“ (Jimenez 2004). Dakle, po mišlje-nju ovih teoretičara, suština evropskog identiteta leži uposvećenosti zajedničkim vrednostima Unije, istaknu-tim u konstitutivnim dokumentima, u posvećenostipravima i dužnostima građanskog društva, posvećeno-sti učestvovanju u politici na koju se može gledati kaona direktnu suprotnost klasičnom etnonacionalizmu(Mancini 1998; Weiler 1999; Kersbergen 1997; Weiler,Haltern and Mayer 1995).

Kao što smo već naveli, ove teorije su često nastajale, a danisu bile utemeljene na činjenicama dobijenim istraživanjima.S vremenom se i to promenilo. Kako vreme odmiče, sve je vi-še istraživanja koja kao svoj cilj postavljaju to da detaljnopreispitaju odnos između nacionalnih i nadnacionalnog(evropskog) identiteta, kako u zemljama članicama EU, takoi državama koje su u procesu priključenja ovoj zajednici. Nanarednim stranama predstavićemo neke od njih.


Istraživanja odnosa evropskog i nacionalnog identiteta

Tri ranije iznete teorije izgradnje zajedničkog evropskogidentiteta testirala je Himenez u dva istraživanja, koja ćemoukratko predstaviti na narednim stranicama. U njima autor-ka traga za odgovorom u kojoj meri se nacionalna lojalnost iidentifikovanje sa Evropom (i/ili EU) međusobno isključuju,odnosno u kojoj meri su kompatibilni i međusobno poveza-ni. Takođe ona je istraživala i sadržaje nacionalnih i evrop-skih identifikacija, procenjujući važnost različitih elemenata upredstavljanju bilo nacije, bilo Evrope.

Prvo istraživanje bazirano je na rezultatima Evrobarame-tra (Standard Eurobarometer 57.2). Ono je ciljano bilo krei-rano tako da se njim mogu testirati teorijske postavke o od-nosu evropskog i nacionalnog identiteta. Upitnik sadrži bate-riju pitanja posvećenih merenju osećanja bliskosti sa različi-tim unutrašnjim i spoljašnjim grupama (uključujući naciju,EU, Evropu, Centralnu Evropu i Istočnu Evropu). Uz nju suišle i dve baterije testova sastavljene od 14 stavki, od kojih jesvaka povezana sa drugačijom komponentom identiteta.Autori istraživanja su pitanja koja se odnose na nacionalniidentitet, zajedničku kulturu, običaje i tradiciju, zajednički je-zik, zajedničke pretke, istoriju i sudbine povezali sa „kultur-nim“ konceptom identiteta. Zajednička prava i obaveze, kaoi zajednički pravni i politički sistem povezali su sa „društve-nom“ teorijom, a zajednički sistem socijalne zaštite i bezbed-nosti sa „instrumentalnom“ teorijom, u koju bi spadale istavke koje su se odnosile na nacionalnu ekonomiju, vojsku izajedničke granice (Himenez 2004).

Za razliku od nekih prethodnih Evrobarometara, u kojimasu ispitanici odgovarali na pitanja u vezi sa nacionalnošću,podrškom integracijama EU ili stepenom „ponosa što samEvropljanin“, u ovom je „bliskost sa drugim grupama“ koriš-ćena kao indikator za merenje identiteta. Glavno pitanje nakoje su istraživači želeli da odgovore bilo je da li se evropskii nacionalni identitet međusobno isključuju ili je njihov suži-vot ipak moguć. Ovaj odnos razmatran je na osnovu procen-ta onih ispitanika koji u isto vreme ispoljavaju obe vezanosti(i prema naciji i prema Evropi), ali i na osnovu intenziteta ovepovezanosti u oba slučaja. Deo dobijenih rezultata predsta-vljen je u tabeli broj 1.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

37


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

38

Tabela br. 1: Odnos nacionalnog i evropskog identiteta

A – procenat populacije sa dvojnim identitetom (i evropskim i nacionalnim)B – procenat populacije sa dvojnim identitetom, od koga je oduzet proce-nat populacije koja ispoljava samo nacionalni identitetC – intenzitet vezanosti za naciju

Prvo što upada u oči kada se pogleda ova tabela jeste dasu nacionalni i evropski identitet međusobno kompatibilni,odnosno da je u skoro svim ispitivanim državama visok pro-cenat ispitanika koji ispoljavaju dvojni identitet (kolona A),tj. koji i EU i sopstvenu naciju doživljavaju kao bliske (oko50%). Ipak, kada se pogleda sledeća kolona (kolona B), kojaje dobijena oduzimanjem procenta ispitanika koji ispoljavajusamo nacionalni identitet, razlika među državama postaje jas-nija. U oba slučaja građani Španije i Italije spremniji su odostalih da ispolje važnost i evropskog i nacionalnog identite-ta, dok su građani Velike Britanije i Grčke tome daleko ma-nje skloni. Veoma je zanimljiv i nalaz da je intenzitet poveza-nosti sa nacijom (kolona C) jednak i u Velikoj Britaniji(0,758), gde je ekskluzivni nacionalni identitet dominantan, iu Španiji (0,718), gde je broj ispitanika koji imaju izgrađendvojni identitet veći od onih koji imaju isključivo nacionalniidentitet. Dakle, vezanost za nacionalni identitet je, čak i uonim državama gde veći broj ispitanika ispoljava dvostrukuvezanost, i dalje visoka, te je veća od vezanosti za evropskiidentitet. Drugim rečima, ne postoji korelacija između većeg


A B C

Zapadna Nema ka 47 -6 0,715

Isto na Nema ka 45 -10 0,792

Austrija 51 2 0,689

Velika Britanija 36 -28 0,758

Italija 64 28 0,669

Španija 61 22 0,718

Gr ka 40 -20 1,099

Ma arska 54 8 1,043

Poljska 46 -8 1,012

eška 54 8 0,748

postojanja dvojnog identiteta i smanjenja važnosti nacional-nog identiteta. Odnosno, možemo reći da nastanak evrop-skog identiteta ne utiče na slabljenje nacionalnog identiteta.

Na osnovu nalaza drugog istraživanja, sprovedenog samou Španiji, Himenez (Jimenez 2007) izvodi zaključak da je zna-čajan procenat Španaca koji imaju jak nacionalni identitetspreman da se identifikuje i sa identitetom EU (90%). Posto-ji, takođe, statistički značajna korelacija (0,277**) izmeđustava ispitanika koji su ponosni što su Španci i stava onih ko-ji su ponosni što su Evropljani. Iz ovoga ona zaključuje ne sa-mo to da je nacionalni identitet kompatibilan sa evropskim,već i to da „evropski identitet zahteva postojanje nacionalnogidentiteta“6.

Kao i Medrano i Gutierez (2001)7, Himenez smatra da po-stoji dovoljno dokaza koji govore u prilog tezi da su (baremkada je reč o Španiji) lojalnost naciji i lojalnost EU „totalnokompatibilne“. Razlog za to, smatraju autori, jesu različiti iz-vori ove dve vrste identifikacije. U slučaju nacije glavna upo-rišta idetnifikacije jesu etničko-kulturni elementi, dok temeljeevropskog identiteta čine „instrumentalni faktori“. Ovakvinalazi u suprotnosti su sa onima koje je izneo Smit (1995,1999), po čijem će mišljenju izgradnja evropskog identitetaići teško, pa će možda biti i nemoguća, ukoliko nacionalno-kulturno-etnički identiteti i dalje ostanu jaki! Takođe, iznetinalazi u suprotnosti su i sa hipotezama koje su razvili Fernan-dez-Albertos i Sančez-Kuenca8 (Fernández-Albertos andSánchez-Cuenca 2001). Po njihovom shvatanju „rađanjeevropskog identiteta zahteva eroziju nacionalnih lojalnosti iidentiteta“ (Davies 1996; Seton-Watson 1985; Wallace 1990;Papcke 1990; Lobera 1994, Deflem and Pample 1996; Carey2002)9.

Izlaz iz situacije koja nastaje usled ovakvih (kontradiktor-nih) nalaza, Marks i Hudž (Marks & Hooghe 2003) vide udodatnim analizama. Treba, naime, ispitati pod kojim uslovi-ma nacionalni identitet može politički mobilisan i pretvorenu nacionalizam koji se u potpunosti opire evropskim integra-cijama (Marcussen et al. 1999). Oni smatraju da u nekimdrugim slučajevima nacionalni identitet može postojati para-lelno sa nadnacionalnim, odnosno da može biti čak i podr-ška evropskim integracijama, dok ga u drugim slučajevima


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

6 Pogledati: Himenez (2004:12).7 Isto, str. 24.8 Isto.9 Isto, str. 24.

39


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

10 Proizašla što iz raznih bol-nih istorijskih iskustava, što iznimalo manje bolne skoreprošlosti (tokom 90-ih), što izspecifične trenutne situacije,proistekle iz nelegitimnog ot-cepljenja dela teritorije, praće-nog priznanjem većeg dela ze-malja članica EU.

40

prate tvrdnje da EU predstavlja pretnju nacionalnim institu-cijama, da slabi nacionalno biće i da potkopava nacionalnisuverenitet (Risse 2001).

Karakteristike odnosa nacionalnogi evropskog identiteta Srba

Da li će Srbija potvrditi ranije navedene nalaze o kompa-tibilnosti nacionalnog i evropskog identiteta ili će njena spe-cifičnost10 i ovde ostaviti traga i proizvesti neki neočekivanirezultat?

Sumirajući nalaze nekoliko domaćih istraživanja koja supokušala da odgonetnu prirodu odnosa između ova dva iden-titeta, možemo reći da dobijeni rezultati nikako nisu jedno-značni i da zahtevaju pomniju analizu.

Rezultati dobijeni u istraživanju pod nazivom „Odnos na-cionalnog i europskog identiteta i stavova prema europskimintegracijama građana Zagreba i Novog Sada“ (Kamenov isaradnici 2005, prema: Puhalo 2005), u kome je učestvovalo800 ispitanika (400 Novosađana i 400 Zagrepčana) uzrastaod 15 do 46 godina, pokazuju da ispitanici obe grupe imajurelativno jako izražen nacionalni identitet, ali i to da ni u jed-noj od ove dve grupe ne postoji statistički značajna poveza-nost između nacionalnog i evropskog identiteta. Drugim reči-ma, ovo istraživanje još jednom potvrđuje ranije iznetu hipo-tezu da se nacionalni i evropski identitet mogu posmatratikao dve nezavisne dimenzije.

Takođe, veoma važnim nam se čine i dva istraživanja kojaje sproveo CESID tokom dva vremenska perioda: u decembru2009. godine i u februaru 2010. godine. U drugom istraživa-nju, istraživači su došli do zaključka da je u Srbiji u tom tre-nutku postojao „osrednje razvijen evropski identitet“ (indeksevropskog identiteta u rasponu od 1 do 5 iznosi 2,65). Zani-mljivo je da je samo tri meseca ranije on iznosio 2,83.

U isto vreme ovo istraživanje zabeležilo je i to da čak 79%građana iskazuje da ima izraženo osećanje pripadanja naciji,dok svega 2% nimalo nema takvo osećanje.


Tabela 2: Osećanje pripadnosti svojoj naciji i osećanje pripadnosti Evropi

Ovo nam istraživanje, takođe, daje i zanimljive podatke omeđusobnom odnosu ova dva identiteta. Naime, 54% ispita-nika istovremeno oseća pripadnost i nacionalnom i evrop-skom identitetu (barem osrednjim intenzitetom), dok 42%njih ima (barem osrednje) osećanje nacionalnog identiteta, uzmalo ili nikakvo osećanje evropskog identiteta.

Tabela 3: Nacionalni i evropski identitet 2009. godine(% u odnosu na ukupan broj ispitanika)


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

41


Ose anje pripadnosti Evropi Ose anje pripadnosti naciji

frekvencija % frekvencija %

Veoma 68 6 593 49

Prili no 229 19 363 30

Osrednje 375 31 198 16

Malo 279 23 39 3

Nimalo 250 21 19 2

Total 1202 100 1213 100

Decembar 2009. Jak

nacionalni identitet

Osrednji nacionalni id.

Slab nacionalni identitet ili

bez nac. identiteta

Prosek

Jak identitet EU 23 4 1 28

Osrednji identitet EU 23 8 1 32

Slab identitet EU ili bez identiteta EU

31 7 2 40

UKUPNO 77 19 4 100

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

11 Grupa autora. Kako građanivide tranziciju. Beograd, 2010.

42

Tabela 4: Nacionalni i evropski identitet 2010. godine(% u odnosu na ukupan broj ispitanika)

Sumirajući nalaze dva svoja istraživanja, tim CESID-a za-ključuje da „kod dve trećine građana Srbije dominira istovre-meno prihvatanje i jednog i drugog identiteta (uključivši tu iprimat jednog ili drugog identiteta). Na drugoj strani, isklju-čivi identiteti (u stvari, u gotovo svim slučajevima reč je o na-cionalnom identitetu) prisutni su kod svakog četvrtog građa-nina Srbije.“

Takođe, važne podatke o odnosu ova dva identiteta, dobi-jamo i iz istraživanja koje je ispitivalo proteklih 20 godinatranzicije u Srbiji.11 Izdvojićemo nekoliko zanimljivih poda-taka na koje pažnju skreće Vasović (Vasović 2010). Premanjenim rečima, iako „nacija postaje dominantna osnova iden-tifikacije srpskih građana tek uoči izbijanja otvorenih među-etničkih sukoba na tlu Jugoslavije“ (Vasović 2010: 74), ipakona danas ima prilično važnu ulogu. Kada se analiziraju pro-sečne ocene važnosti koja se pripisuje pojedinim identitetima(ako se odgovori prikažu u vidu ocena od 1 do 5), dobijaju serezultati koji nam govore da je ispitanicima pripadnost sop-stvenoj naciji ili mestu i regiji u kojoj žive ipak važnija odidentifikacije sa nadnacionalnim identitetima.


Februar 2010. Jak

nacionalni identitet

Osrednji nacionalni id.

Slab nacionalni identitet ili

bez identiteta

Prosek

Jak identitet EU 20 3 2 25

Osrednji ident. EU 23 8 0 31

Slab ident. EU ili bez identiteta EU

36 6 2 44

UKUPNO 79 17 4 100

Tabela br. 5: Prosečne ocene jačine osećanja pripadnosti(Vasović 2010: 81)

Pozivajući se na rezultate istraživanja koje je sprovela Hi-menez (Jimenez, 2004), Vasović u ovakvom nalazu ne vidiništa čudno, jer, kako navodi, „prevaga nacionalnih (parohi-jalnih) nad nadnacionalnim identitetima nije karakterističnasamo za građane Srbije“.

Istraživanje BCBP-a

Na neke od razloga relativno niske izraženosti (važnost)evropskog identiteta kod građana Srbije ukazuju nam i rezul-tati istraživanja BCBP-a, sprovedenog u maju ove godine.Naime, ponavljajući pitanje koje je ranije svojim ispitanicimapostavio CESID, ispitivali smo koliki procenat građana sma-tra da će ulazak u EU dovesti do gubitka nacionalnog identi-teta i dobili smo identične podatke. Gotovo svaki treći ispita-nik smatra da je takva opasnost realna.

Važno je napomenuti i to da nacionalna pripadnost ispita-nika, koju su iskazali u odgovorima na ovo, ali i na ostalaanalizirana pitanja vezana za identitet, igra značajnu ulogu(pogledati tabelu br. 6). Kako pripadnika nacionalnih manji-na (u ovom inače reprezentativnom uzorku) ima malo, o nji-hovim stavovima nije moguće izvesti precizne zaključke. Sto-ga će se podaci na narednim stranama odnositi samo na oneispitanike koji su kao svoju nacionalnost naveli srpsku.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

43


Tvrdnje o pripadnosti

Pripadnost Srbiji 3,97

Pripadnost mestu i regiji u kojoj živim 3,95

Pripadnost Evropi 3,17

Pripadnost svetu 3,13

Pripadnost bivšoj Jugoslaviji 2,84

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

44

Tabela br. 6: Ulazak u EU i gubitak nacionalnog identiteta

Ukoliko se vratimo dobijenim podacima, videćemo da sli-čan stav naši ispitanici zauzimaju i kada su u pitanju suvere-nitet i nezavisnost.

Tabela br. 7: Ulazak u EU i gubitak suvereniteta i nezavisnosti(građani Srbije srpske nacionalnosti)

Ovakav nalaz je u skladu sa stavovima Marksa i Hudža(Marks & Hooghe 2003: 6), koji smatraju da EU kao državau nastajanju „nužno ugrožava ne samo autonomiju u dono-šenju odluka nacionalnih institucija, već i sržne vrednosti na-cionalnog suvereniteta i identiteta“.

Posmatrano sa stanovišta formiranja nadnacionalnogidentiteta, veoma zanimljiv rezultat za nas predstavlja i nalazda se i na eventualni ulazak Srbije u NATO gleda kao na ve-liku pretnju po nacionalni suverenitet i identitet (tabela br. 8).Ovaj nalaz nam je utoliko važniji, jer je politička elita Srbijenakon 2000. godine (i jako dugo) koristila termin evroatlant-ske integracije, pod kojim se podrazumevalo približavanje, azatim i ulazak Srbije kako u EU, tako i u NATO. Čak i danasse povremeno može čuti kako neki zvaničnik tvrdi da jednobez drugog ne ide, odnosno da je ulazak u NATO preduslovulaska u EU. Iako potpisnik ovih redova u takvoj retorici vi-di samo jeftin pokušaj da se deo podrške koju građani Srbije

JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI 85. Ukoliko Srbija

u e u EU, to e dovesti do gubitka

nac. identiteta

prosek Srbi Ma ari Romi Albanci Bošnjaci ostali

Ne slaže se 47,1 44,4 65,3 41,1 100 90,7 56,8

Ne zna, nema stav 20,3 20,8 20,8 29,4 3,2 18,8

Slaže se 32,6 34,8 13,9 29,4 6 24,3

86. Ukoliko Srbija u e u EU, to e dovesti do gubitka suvereniteta i nezavisnosti

%

Ne slaže se 44,4

Ne zna, nema stav 22,2

Slaže se 33,4

pružaju ideji EU prelije i na stav o tom, u Srbiji veoma neo-miljenom, vojnom savezu, ipak smatramo opravdanim da seu raspravu o nacionalnom i nadnacionalnom identitetu kadaje u pitanju Srbija ubaci i eventualni odnos prema NATO, od-nosno njegov neminovni uticaj na to kako vidimo sebe.

Mada spajanje identiteta i suvereniteta u jedno pitanje uvelikoj meri otežava ispravnu analizu odgovora ispitanika,ipak rezultati ukazuju na to da više od polovine ispitanih gra-đana vojnu integraciju u NATO vidi kao pretnju po, baremjednu ili čak obe, vrednosti.

Tabela br. 8: Ulazak u NATO i gubitak nacionalnog suvereniteta i identiteta

Dodatno razjašnjenje o odnosu srpskog nacionalnog identite-ta i NATO dobijamo i u odgovoru na pitanje: Šta bi ulazak Srbi-je u NATO govorio o nama kao narodu? Najfrekventniji odgo-vor – da kratko pamtimo (22%) – ukazuje na to da vojni sukobsa Alijansom iz 1999. godine ima veliku važnost, dok je za pričuo identitetu značajan i odgovor svakog šestog ispitanika (17,2%),koji smatra da bismo time izdali svoje pretke i svoju istoriju.

Tabela br. 9: Šta ulazak u NATO govori o Srbima kao narodu


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

45


95. Ukoliko Srbija u e u NATO, to e dovesti do gubitka nacionalnog suvereniteta i identiteta

%

Ne slaže se 21,5


Slaže se 51,7

103. Šta bi ulazak Srbije u NATO govorio o Srbima kao narodu?

%

Da kratko pamtimo 22

Da smo se prodali 20,7


Da smo izdali svoje pretke i svoju istoriju 17,2

Da smo slabi 11

Da najzad imamo viziju 6,5

Da smo pametni 4,7

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

12 Misli se na posetu nemačkekancelarke Beogradu, 23. av-gusta 2011. godine, prilikomkoje je domaćim zvaničnicimaistakla da nastavka evropskihintegracija za Srbiju nema bez„rezultata u dijalogu Beogradai Prištine, rada Euleksa i ukida-nja paralelnih struktura na se-veru Kosova”.

46

Tabela br. 10: Stav građana Srbije srpske nacionalnosti o integracijama (u EU i NATO)

Kao što iz gore navedenih nalaza vidimo (tabela br. 10),NATO u većoj meri nego EU predstavlja pretnju po nacional-ni identitet građana Srbije srpske nacionalnosti. Da li u ovo-me leži i razlog za prilično veliku razliku koja postoji kada jeu pitanju podrška pristupanju ovim dvema organizacijama(12,2% naspram 56,6%), valjalo bi dodatno istražiti.

Kosovo i Metohija kao važna tačka razdora

O velikoj važnosti koju Kosovo i Metohija (KiM) imajuza građane Srbije govore i nalazi istraživanja koje je sproveoCESID u septembru 2007. i januaru 2008. godine, ali i istraži-vanja BCBP-a iz 2011. godine. Naime, iako bi velika većinagrađana svakako želela da Srbija i uđe u EU i zadrži Kosovo,većina ispitanika, kada treba da izabere samo jednu od ponu-đenih opcija, prednost daje zadržavanju južne srpske pokraji-ne. Istraživači CESID-a svoje nalaze objašnjava time „što je EUipak još uvek daleko građanima Srbije, dok po pitanju Kosovapostoji snažna bliskost i emotivna veza u reakcijama“.

Ipak, iako se u vreme sprovođenja ovih istraživanja pita-nje izbora između EU i KiM moglo nazvati lažnom dilemom,odnosno iako se zauzimanje srednjeg puta „i Kosovo i EU“moglo koristiti u predizborne svrhe, danas to više nije mogu-će. Pokazalo se tačnim predviđanje onih ispitanika (tabela br.11) koji su smatrali da će Srbija u nekom trenutku biti stavlje-na pred težak izbor: da prizna i da se pomiri sa gubitkom15% svoje teritorije ili da odustane od svog „dugog putova-nja u Jevropu“. Dakle, do pre samo nekoliko meseci gotovopolovina građana mogla je da se opredeli za život u neznanjuili za nerealni optimizam, ali danas (nakon posete uvaženegospođe Merkel12) to više nije moguće.


83. Da li Srbija treba da postane lanica EU?

92. Da li Srbija treba da postane lanica NATO?

Da 56,6 12,2

Ne 25,4 69,4

Ne zna 18 18,4

Tabela br. 11: Evropska unija i odricanje od KiM

Kako osim u javnosti veoma prisutnih ambasadora (uglav-nom onih iz država članica koje su „jednakije od drugih“) ineki od zvaničnika EU13 evropsku Srbiju vide (za šestinu) ma-njom nego što ona jeste po Rezoluciji UN 1244, tako i većin-ski broj građana Srbije odbija da internalizuje taj evropskiidentitet koji direktno zahteva menjanje, brisanje, odnosnoodricanje od uspostavljenog nacionalnog identiteta.

Na blisku povezanost srpskog nacionalnog identiteta i KiMukazivali su mnogi (Bandić 2008; Dejzings 2005; Mojsilović2010). Dok su jedni na nju gledali kao na „obožavanje smrti ilikult mrtvih“14, kao na iracionalnu ili pak kao na bespotrebanteret, drugi su je karakterisali kao važnu, korisnu i potpuno uskladu sa prihvaćenim evropskim vrednostima.

Ni novija dešavanja, kao što je proglašenje nezavisnostiKosova i Metohije u februaru 2008. godine, ne menjaju su-štinu ovog odnosa. Tako i u rezultatima istraživanja BCBP-avidimo da ispitanici ovaj čin prvenstveno vide kao pretnju ponacionalni identitet (38,5%), pa tek nakon toga i kao pretnjupo bezbednost (36%).

Tabela br. 12: Šta za Vas predstavlja proglašenje nezavisnosti KiM?

Zanimljivo je to što nam istraživanje BCBP-a na jedan po-sredan način ukazuje i na važnost KiM. Naime, države koje


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

13 Poput Hermana van Rom-peja na Forumu Srbija – EU,videti na: <http://www.seti-m e s . c o m / c o c o o n / s e t i -mes /xh tm l /en_GB/ fea tu -r e s / s e t i m e s / f e a t u -res/2011/09/12/feature-02>14 Slapšak, videti na:<http://www.danas.org/con-t e n t / m o s t _ k o s o -vo_mit/1620087.html>

47

JAVNOST SRBIJE O BEZBEDNOSTI 87. Ukoliko Srbija u e u EU, to e je primorati da se

odrekne Kosova i Metohije %

Ne slaže se 20,8

Ne zna, nema stav 26

Slaže se 53,2

104. Proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije u februaru 2008. godine za Vas predstavlja...?

%

Pretnju za nacionalni identitet srpskog naroda 38,5

Pretnju za bezbednost Republike Srbije 36


Ne predstavlja pretnju uopšte 10,3

ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

48

građani opažaju kao pretnju priznale su sve do jedne nelegal-nu kosovsku tvorevinu, dok skoro nijedna država koju gra-đani opažaju kao prijatelja (izuzev Japana) to nije učinila i,što je možda još važnije, ni ne namerava da prizna novu ne-zavisnu državu. Slučajnost ili ne?

Tabela br. 13: Države prijatelji i države pretnje

Sumiranjem svih gore navedenih nalaza, postaje sasvim ja-sno da je za Srbe pitanje KiM veoma važno. Važno je toliko daod njega zavisi osećanje bezbednosti države, te da je u direktnojvezi sa željom za integraciju (kako u EU, tako i u NATO). Ta-kođe, ono možda presudno utiče i na opažanje toga koje su dr-žave prijatelji, a od kojih država stiže pretnja. Skloni smo tomeda razlog za ovako veliku važnost ovog pitanja tražimo u bli-skoj povezanosti KiM sa nacionalnim identitetom. S druge stra-ne, postaje jasno da nadnacionalni, evropski identitet stoji u di-rektnoj suprotnosti sa nacionalnim identitetom, odnosno dazahteva menjanje jedne od njegovih najvažnijih karakteristika.Naš je stav da je postojanje velikog procenta građana sa izraže-nim evropskim identitetom ponajviše predstavljalo posledicunjihovog verovanja da su evropske integracije Srbije i rešavanjeproblema KiM dva odvojene procesa. Sada, kada je potpuno ja-sno da od celovite Srbije u EU nema ništa, smatramo da se mo-že očekivati dodatni pad podrške integracijama, odnosno padispoljavanja nadnacionalnog, evropskog identiteta.

Zaključak

Sumirajući ranije izneseno, možemo ustvrditi da nacional-ni identitet u savremenom, globalizovanom svetu i dalje poje-


Države prijatelji Države pretnje

Rusija SAD

Gr ka Albanija

Kina Velika Britanija

Japan Turska

Druge zemlje EU Hrvatska

Rumunija Nema ka

dincu predstavlja veoma važan izvor identifikacije. Kada sugrađani EU u pitanju, vezanost za sopstvenu naciju ostaje ja-ča od vezanosti za Evropu, čak i u onim zemljama gde veći-nu stanovništva čine građani koji imaju dvojni identitet.Ipak, i osećanje evropskog identiteta u većini zemalja EU is-poljava značajan broj građana (oko 50 %). Ova dva identi-teta uglavnom egzistiraju nezavisno jedan od drugog, odno-sno jak intenzitet jednog ne implicira nizak intenzitet dru-gog. Takve nalaze potvrđuju kako istraživanja rađena u sta-rim i novim članicama EU, tako i ona rađena u državama na-šeg okruženja.

Takođe, glavni nalazi ukazuju na to da je nacionalni iden-titet uglavnom baziran na kulturnim elementima (najčešće supominjani jezik i kultura), dok je evropski uglavnom baziranna „instrumentalnim“ razmatranjima (zajednička valuta ipravo slobodnog kretanja i stanovanja nalaze se među petnajvažnijih stavki evropskog identiteta u svim zemljama).

Jedan od zanimljivijih zaključaka jeste i taj da ispitanicikoji nemaju razvijen nacionalni identitet teže razvijaju i ispo-ljavaju evropski identitet. Ovaj nalaz bi posebnu važnost mo-gao imati u Srbiji, gde se, po našem mišljenju, radi na uruša-vanju i smanjivanju važnosti nacionalnog identiteta kako bise on zamenio „ispravnim“, globalizovanim, za 21. vekspremnim nadnacionalnim, evropskim identitetom. Srbija se,kada je paralelno bitisanje evropskog i nacionalnog identite-ta u pitanju, barem do sada nije značajno razlikovala od dru-gih analiziranih zemalja. Ipak, kada su bili prinuđeni da bira-ju „ili KiM ili EU“, odnosno da značajno rekonstruišu svojnacionalni identitet, građani Srbije su u praksi davali odgovorna teorijska pitanja s početka ovog teksta o kompatibilnostiili nemogućnosti suživota nacionalnog i nadnacionalnogidentiteta.

Bilo kako bilo, mnoga veoma zanimljiva pitanja i daljeostaju otvorena. Pitanja odnosa nacionalnog i evropskogidentiteta, naročito u Srbiji, zahtevaju dodatna istraživanja ianalize. Neka od njih bi mogla da budu:

- Odnos i važnost kulturnih, instrumentalnih i društve-nih elemenata u izgradnji evropskog identiteta građanaSrbije

- Specifičnosti Srbije u odnosu na druge države regionai/ili EU


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

49


ZORAN KRSTIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

50

- Značaj KiM kako za nacionalni, tako i za evropskiidentitet građane Srbije

- Važnost i intenzitet evropskog identiteta kod nacional-nih manjina u Srbiji

- Važnost nacionalnog ponosa kako za nacionalni, tako iza evropski identitet građana Srbije.

Literatura:

1. CeSID. Istraživanje javnog mnjenja: „Identifikacijom problema do nji-hovog rešenja – jačanje kapaciteta javnih institucija za prevencijupotencijalnih sukoba.” Beograd, 2007.

2. CeSID. Istraživanje javnog mnjenja: „Vrednosti i identiteti građanaSrbije u kontekstu evropskih integracija.” Beograd, decembar 2009.

3. CeSID. Istraživanje javnog mnjenja: „Vrednosti i identiteti građanaSrbije u kontekstu evropskih integracija.” Beograd, februar 2010.

4. Carrey, Sean. „Undivided Loyalty: Is National Identity an Obstacle toEuropean Integration? ” European Union Politics 3, 4, 2002:387–413.

5. Höjelid, S. European Integration and the Idea of European Identity:Obstacles and Possibilities. ECPR Joint Sessions Grenoble 2001.Workshop 19: Identity Politics, 2001.

6. Marks, Gary and Liesbet Hooghe. „National Identity and Support forEuropean Integration.” Discussion Paper SP IV 2003–202, 2003.

7. Rot, N. Havelka, N. Nacionalna vezanost i vrednosti srednjoškolskeomladine. Beograd: Institut za psihologiju i Institut društvenih nauka,1973.

8. Ruiz Jimenez, Antonia M. „Cultural, Instrumental, Civic and Symbo-lic Components of National and European Identities in Old and NewEuropean Union Member States.” Jean Monnet/Robert SchumanPaper Series, Vol. 4, No. 9, October 2004.

9. Ruiz Jimenez, Antonia M. „National and European identities of Spa-nish Citizens”, A Quantitative Study of Survey Research, EURONATProject, 2003.

10. Sánchez-Cuenca, I. „The Political Basis of Support for European In-tegration.” European Union Politics 1(2), 2000: 147–171.

11. Smith, A. D. „National identity and the idea of European Unity.” Inter-national Affairs 68(1), 1992: 55–76.

12. Such, J. „Nacionalni identitet naspram europskog identiteta.” Politič-ka misao, Vol XXXVII, br. 4, 2000: 83–88.


13. Tajfel, H. i Turner, J. C. „The Social Identity Theory of IntergroupConflict.” The Social Psychology of Intergroup Relations. Monterey,CA: Brooks/Cole, 1986: 33–47.

14. Grupa autora. Kako građani vide tranziciju. Beograd, 2010.

15. Milošević-Đorđević, Jasna. „Jedan pokušaj klasifikacije teorijskih raz-matranja nacionalnog identiteta.” Psihologija, Vol.36 (2), 2003:125–140.

16. Milošević-Đorđević Jasna. Čovek o naciji. Shvatanje nacionalnogidentiteta u Srbiji. Beograd: Institut za političke studije, 2008.

17. Smit Antoni D. Nacionalni identitet. Beograd: Biblioteka XX vek,2010.

18. Čepo, Dario. Od nacionalnoga k supranacionalnom: Europski identi-tet i Europska Unija. U: Hrvatski nacionalni identitet u globaliziraju-ćem svetu, Centar za demokraciju i pravo, Zagreb, 2010.


BR

OJ

20 ·

MA

J –

AV

GU

ST 2

011.

51


odnos nacionalnog i evropskog identiteta · pdf filešta je to nacionalni identitet?...

Documents