odgovori iz psihologije (2)

7/21/2019 Odgovori Iz Psihologije (2)

1/12

Odgovori iz psihologije

Predmet izuavanja i defnicija priho.

1. Sta je predmet psihologije?Predmet psiho. Je psihiki ivot oveka koji ine psihiki procesikongitivni! emocionalni ikonativni" i psihike osobine navike! sposo#nosti! temperament! karakter! potre#e!interesovanja"

$. Sta cini psihicki zivot coveka?Psihiki ivot oveka ine psihiki procesi i psihike osobine. Psih. procesi mogu #itisaznajniopaanja! uenje! pam%enje i mi&ljenje"' emocionalni' konativni motivacija! voljneradnje". Psihike oso#ine su navike! sposo#nosti! temperament! karakter! potre#e!interesovanja i dolaze do izraaja u reakcijama i postupcima ljudi.

(. koje su osnovne metode u psihologiji?Osnovne metode u psiho su) a" eksperimentalna plansko menjanje uslova" isistematska neeksperimentalna imamo cilj i posmatramo)' #" objektivneposmatranje")zasnivaju se na podacima koje moe da registruje svaki posmatra! ulima iliaparatima" i subjektivneintrospekcija" doivljaj ispitanika

*. +azlika izmedju eksperimentalne i sis. neeksperimentalne?Osnovna razlika izmedju eksp. , neeskp. isptraivanja) u eksp.istraivanjima se namerno

menjaju uslovi pod kojima se pojava ispituje. Istrazivac ne utice na pojavu kojuposmatra(u neeksperimentalno istrazivanje)-. Prednosti i nedostatci introspektivne metode?

,ntrospektivni podaci nisu uvek sigurni! ali su esto neophodni. Pomou njih saznajemo osadrajima snova npr.

. /ehnike u psihologiji?Osnovne tehnike u psiho su) upitnik usmena verzija je intervju"! skale procenepostupakkoji se procenjuje prisustvo nekog svojstva na defnisanoj skali"! posmatranje

0.iolo&ke i socijalne osnove psihikog ivota

1. Sta je flogeneza! a sta ontogeneza?Filogenezaje razvoj ljudske vrste! ontogenezaje razvoj jedinke

$. 2oji su osnovni cinioci flogeneze i ontogeneze?Osnovni inioci flogeneze su) izdvajanje ruku! govor' ontogeneze) nasle3e! sredina!aktivnost

(. 2oji psihicki procesi i oso#ine su pod uticajem nasledja! a koji pod uticajem sredine?Psih.procesi i oso#ine pod uticajem nasle3a) inteligencija! emocionalno motivacionasvojstva4agresija. 5ticaj sredine) karakter

*. Sta cini organsku osnovu psihickog zivota?Organsku osnovu psih.ivota predstavlja organizam u celini! tj.celokupna anatomsko4fziolo&ka organizacija.

-. 6ajvanija organska osnova psihikog ivota?6ajvaniji je centralni nervni sistem! a vani su i ulni organi receptori"! mi&i%i i lezde.

. 2oji deo nervnog sistema tre#a da #ude inervisan da #i neki dozivljaj postao svestan?7ere#rospinalni0. +azlika izmedju leve i desne hemisvere?

+azlika je u nacinu o#rade in8ormacija) levain8ormacije o#radjuje sekvencijalno! a desnasve istovremeno. Desna je vise ukljucena u osecanja i kreativnost! a leva za logickozakljucivanje! analiziranje i snalazenje u prostoru.Savremeni psiholo&ki sistemi i osnovne teorije linosti

1. osnovne teorije licnosti i njihovi predstavnici?Osnovne teorije linosti su) psihoanaliza 9rojd!:dler!Jung! ;ornaj"' bihejviorizam


2/12

snovi! tumacenje snova.-. Sta su omaske kod 8rojda?

omaske su samoprividno slucajne! poreklo im je u nesvesnoj zelji da se postupi drugacijenego sto situacija zahteva. Omaska je mentalni kompromis izmedju te unutrasnje ineiz#eznosti situacije koja nam je neprijatna.

. koji su osnovni elementi strukture licnosti kod 8rojda?Strukture linosti) id nesvesno"! ego svesno! osim mehanizma od#rane"! super egomoralni predstavnik"

0. sta je id! koji princip upravlja ovom instancom?,d predstavlja #iolo&ki! instiktivni! nasle3eni! nagonski i amoralni deo linosti. Osnovniprincip mu je princip zadovoljstva koji se ostvaruje re>eksima primarni procesi"

. sta je ego! koji princip upravlja ovom instancom?@go sadri sve one psiholo&ke 8unkcije koje su se tokom evolucije razvile sa ciljem da sezadovolje potre#e ida. :ktivnost se ostvarujeu sekundarnim procesima opaanje! pam%enje!mi&ljenje! voljna motorika"

A. sta je super ego! koji princip upravlja ovom instancom?Super ego sadri u se#i usvojene socijalne sandarde po kojima ego! #ez oz#iljnijih posledica!zadovoljava potre#e ida. Sastoji se iz dva dela) 1)egoideala B uzora koji predstavljajuciljeve koje jedna oso#a poku&ava da ostvari" i $" svesti moralnih normi i principausvojenih tokom razvoja! a koji odre3uju &ta se sme a &ta ne sme raditi"

1C.sta cini primarne! a sta sekundarne procese?!rimarni procesi) re>eksi! zami&ljanje i predstaljanje razliitih o#jekata i situacija kojimase zadovoljavaju elje' sekundarni procesi) opaanje! pam%enje! mi&ljenje! voljnamotorika

11.koja instanca se koristi za primarne! a koja za sekundarne procese i kakva im je uloga?,nstanca id koristi primarne procese. Da njihovo izvr&enje nije potre#na kontrola svesti. ,dne pravi razliku izme3u realnog i zami&ljenog! pa u odsustvu realnog zadovoljenja!zadovoljava se zami&ljanjem. ,nstanca ego koristi sekundarne procese! rj.razmi&lja kako dazadovolji id

1$.koje su osnovne pokretacke snage u coveku i kako se ispoljavaju?Osnovne pokretake snage su instinkti! sva energija se crpi iz njih. ,spoljavaju se kaoraznovrsni o#lici zivota. Eele se na instinkte ivota eros" i smti tanatos"

1(.sta je li#ido prema 8rojdu?Fi#ido je o#lik ispoljavanja erosa. 5nutra&nja energija koja podstie zadovoljenje instinkata.

1*.8aze razvoja licnosti po 8rojdu i po kojim kriterijumima su izdvojene?,zdvojene su prema dominaciji telesnog organa u odre3enom periodu razvoja. 1"oralnistupanj prva godina ivota! dominantan organ usta"' $"analni$4( godine! navikavanje naisto%u"' (" "alusni (4-godine! in8antlna seksualnost"' *" letencija 41$! sta#ilizacijali#ida"' -" genitalni

1-.sta 8rojd podrazumeva pod edipovim kompleksom?Eok raste devojica prime%uje anatomski nedostatak u odnosu na deka i usmerava se kaocu u nadi da %e taj nedostatak popraviti! ona smatra da je majka kriva z#og toga. 2asnijez#og toga ena eli vi&e da ima sina! nego %erku. =u&ko dete se okre%e vi&e majci! a ose%a

otpor prema ocu jer ga vidi kao rivala u lju#avi. Postoji i strah od oca da #i ga mogaokazniti z#og za#ranjene lju#avi. /aj stah potiskuje tu lju#av i deak se vra%a ocu! kojipostaje glavni uzor indetifkacije. 7ela ta prodina dinamika se kod 9rojda naziva @dipovkompleks.

1.Genitalna 8aza razvoja? o#elejaOsnovna karakteristika je pomeranje interesovanja sa se#e na druge ljude! 8ormiranjeinteresovanja za vane ivotne delatnosti! i uspostavljanje heteroseksualnih veza.

10. Sta je po 8rojdu odlucujuce za razvoj licnosti?najvaznije osnove licnosti se 8ormiraju do pete godine zivota. +azvojna proslost odredjujeaktuelno psihicko stanje. razvoj pregenetalnih 8aza moze stvoriti osnove za kon>ikte ifksacije zadezavanje o#lika nagonske energije na prvo#itnom nezrelom stanju koje neucestvuje u daljem sazrevanju licnosti i kao takav zadrzava se u nesvesnom". odlucujuce je

zadovoljavanje nagonskog u ranim 8azama.1. sta prethodi neurozama i kako se one prevazilaze???

neurotski simptom je poruka koja se do#ija iz nesvesnog. Dadatak terapeuta je da prvoshvati sustinu poruke koju nesvsno salje. Svaka neuroza ima voju proslost! sadasnjost i#uducnost. 6e sme se tragati samo za prosloscu jer se oso#a stalno menja. Pacijent i


3/12

terapeut su ravnopravni partneri. Principi terapije su) princip poverenja! uspostavnjanjetrans8era pozitivnog emocijonalnog odnosa izmedju pacijenta i terapeuta"! principedukcije i samoedukcije covek saznaje niz stvari o se#i i svom razmisljanju"! principmetamor8oze licnosti koji predstavlja krajnji cilj terapije cije je sustina promena koja vodimentalnom zdravlju.

1A.sadrzaj nesvesnog prema jungu?Po Jungu! u nesvesnom se nalaze tri grupe mentalnih sadraja 1" sadraji koji su nekad #iliu svesnom! ali su izgu#ili intenzitet' $" raniji sardaji svesti koji su z#og suko#a sa

moralnim normama dospeli u nesvesno! tj. 2oji su #ili potisnuti' (" sadraji koji su putemsu#liminalne percepcije dospeli u nesvesno! a da nikada nisu ni #ili u svesnom$C. sta cini strukturu licnosti prema jungu?

nesvesno! personalna maska#javna licnost deo licnosti koji pokazujemo drugimljudima! nasuprot skrivenoj licnosti koja se krije iza nje$ senkanegativna stranalicnosti"! anima i animus o#a pola imaju zenske i muske odlike! jastvo#sopstvenostkarajnji cilj teznje psihe za jedinstvom"

$1.koje su osnovne postavke #iheviorizma?Psihologija tre#a da prou&ava samo pona&anje' za o#ja&njenje pona&anja ili linosti tre#apozvati zakonitosti uenja' psihiki poreme%aji nastaju kao posledica uenja' spljni 8aktorusu presudni u 8ormiranju linosti

$$.koji su osnovni doprinosi #iheviorizma?

Eoprinosi su) klasinim uslovljavanjem se moe o#jasniti navikavanje na isto%u!kontrola agresije! neke 8aze u 8ormiranju govora' instrumentalno uslovljavanje jepogodno za razvoj nekih oso#ina linosti marljivost! altruizam! istinolju#ivost"

$(.osnovne postavke egzistencijalisticke psihologije?Hovekov poloaj u svetu! za#rinutost za svoju egzistenciju! nezainteresovanost za svetrealnih stvari! strah! napestost.. :nksioznost je ontolo&ka karakteristika ovekovog #i%a ikao takva du#oko ukorenjena u ovekovoj egzistenciji

$*.kako su u okviru egzistencijalizma shvata anksioznost?kao simptom emocionalne! psiholoske i duhovne dezintegracije koja se javila u kulturi.:nksioznost pogadja jezgro covekovog samopostovanja i osecanje sopstvene vrednosti.unistava covekovu svesnost egzistiranja! osecaj za vreme cini kon8uznim te samim timnapada centar covekovog postojanja.

$-.mehanizam #ekstva kod 8roma?#ekstvo od slo#ode je iracionalan pokusaj da se iz#egne ili umanji osecanje usamljenostisavremenog coveka! a koji zapravo samo jos vise pojacavaju osecanje izgu#ljenosti. /ri glavnamehanizma #ekstva su) autoritarnost! destruktivnost! i kon8ormizam.$.kako se dostize integritet licnosti prema 8romu?

nadoknadjivanjem nedostataka licnog integriteta stapanjem sa o#jektom dominacije ilipotcinjavanja.

$0.odlike autoritarnog karaktera i kako se on mani8estuje?odlikuje se dve!a suprotnim tenzijama! koje su suprotne po mani8estovanju! ali se srecukod istih ljudi sadizam i mazohizam" Su&tina tendencija je) nadoknaditi nedostatak linogintegriteta stapanjem sa o#jktom dominacije ili potinjavanja

$.osnovne postavke olportove personologije?najpoznatiji po svojoj teoriji crta i teoriji motivacije.

licnost kao celovit sistem

1. koja su osnovna o#elezja licnosti?integritet medjuso#na poveanost psihickih procesa i oso#ina"jedinstvenost neponovljivost"doslednost slicno ponasanje u slicnim situacijama"

$. osnovni pristupi proucavanja licnosti?zapocelo sa 9rojdom! licnost shvacena kao celovita psihicka organizacija u kojoj se mesairacionalno i racionalno. 2orak dalje nalazimo kod Salivena koji smatra da licnost nije

samo #ioloski organizam! vec u socijalnoj sredini i medjuljudskim odnosima 8ormirasocijalni organizam. 5daljavanje od #ioloske koncepcije sadrzano je kod 8roma! da #i serazumela licnost! mora se razumeti ljudska priroda ili situacija. Jedna orjentacija je #ilausmerena na traganje za ljudskim 8aktorima koji uticu na razvoj licnosti! pri cemu suzanemarivani #ioloski i psiholoski 8aktori.


4/12

(. sta se podrazumeva pod crtama licnosti?opste i relativno trajne oso#ine.

*. koje se vrste crta licnosti razilkuju i sta svaka od njih oznacava?sposobnosti koliko do#ro i uspesno neko nesto radi"temperamentnacin i intenzitet emocionalnog reagovanja"karakterizrazava volju i moral u odnosu prema se#i! drugima i drustvu uopste"telotelesni sklop neke oso#e"

-. kako telesne oso#ine uticu na licnost?

. kako sposo#nosti uticu na licnost?

0. sta se opdrazumeva pod temperamentom! koje su osnovne vrste temperamenta?pod temperamentom se podrazumeva nacin emocionalnog reagovanjakolericni4 jaka osecanja! lako reagovanje na akciju! razdrazljivost i sklonost agresivnomponasanjusangvinicki4 lako menja raspolozenje! sklonost vedrom raspolozenju! povrsnostemocija%egmaticki4 reaguje retko i sporo! osecanja sla#a i retko se ispoljavaju! stalozen! sla#oosetljiv i sla#o pokretljiv covekmelanholicki4 retko reaguje! osecanja intenzivna i dugo traju! preovladavaju osecanja

tuge i za#rinutosti.. sta se podrazumeva pod karakterom i koje su mu osnovne komponente?

A. sta se u psihologiji podrazumeva pod pojmom tipa?vrste licnosti

1C.koje tipove licnosti navodi jung i koje su im odlike?ekstravertni 4 okrenuti prema spolja! stvarnosti! ljudima! otvorenost ponasanja!spremnost na akciju! lako socijalno prilagodjavanjeintrovertni 4 okrenuti ka se#i! skloni razmisljanju! povuceni! zatvoreni! uzdrzljivi uispoljavanju emocija.

11.koje tipologije licnosti naglasavaju povezanost telesne gradje i psihickih oso#ina?empiriske tipologije! 2recmerova i Seldonova tipologija

1$.koje zamerke se upucuju tipologijama licmosti?neprecizne su kada opisujemo pojedinca! lakse se njima opisuju vece grupe ljudi narodi"

svest o se#i 4 ja osecanje

1. sta je samosvest! koji su izvori njene sta#ilnosti?covekovo ja je su#jektivno dozivljeni entitet! ukupna svest o se#i jedne oso#e! proces kojiomogucuje integraciju opazaja! osecanja i misli o vlastitoj licnosti. ,zvori njene sta#ilnostisu) ime! telo najsta#ilniji oslonac"! odnos drugih prema nama

$. kada se javlja i kako se 8ormira svest o se#i olport"?razvoj osecanja se#e se postepeno stice u prvih -4 godina! a naj#rze se razvija u drugojkada dete pocinje da govori.

(. o#elezja senzomotorne 8aze razvoja svesti o se#i?od rodjenja do pri#lizno godine i po je period senzomotorne 8aze. Eete prima utiske ireaguje na njih! ali nema posrednickog ja osecanja koje #i vrsilo selekcijuutisaka idi8erenciralo reakciju na drazi

*. koje aspekte svesti o se#i navodi olport?do trece godine) osecanje telesnog se#e! osecanje trajnog identiteta! samoosecanje iponosod *4- godine prosirenje se#e! slika o se#iposle seste godine ) ja kao razuman resavalac! razvoj samo svojih teznji

-. odnos realnog i idealnog ja?krec i kracfld idejama ja oznacavaju relativno trajno shvatanje o tome kakva jedna oso#atre#a da #ude. /o idealno ja predstavlja jedan vrlo znacajan aspekt slike o se#i.ukoliko je slika o se#i #liza stvarnom identitetu smatra se da imamo razvijeniju realnu sliku


5/12

o se#i! ono je osnovni izvor ljudskog razvoja. +ealna slika pomaze coveku da pravilnousmeri svoj razvoj ka idealnoj sliciizmedju realnog i idealnog ja pozeljna je izvesna distanca koja ne sme #iti prevelika da ne#i doslo do razocarenja i neuspeha! ali distanca ne sme #iti ni premala jer tad nemapodsticaja. 6jihov odnos je osnovni izvor motivacionog i emocionalnog dozivljaja.

identitet licnosti

1. kako se odredjuje identitet?

identitet se odredjuje kao jedinstvo licnosti u toku jednog vremenskog perioda

$. osnovne razlike izmedju svesti o se#i i identiteta?razlika je u stepenu svesnosti! odnosu pasivnost4aktivnost. ,dentitet je prosirenasamosvest.

(. 2ako erikson odredjuje identitet?razvija se i uo#licava na svim nivoima mentalnog 8unkcionisanja pre svega opazanje imisljenje"sud o se#i u velikoj meri zavisi od misljenja drugih o namaosnov 8ormiranja slike drugih o nama je proces poredjenja! taj proces je najvecim delomnesvesan.

*. sta predstavlja i zasto se javlja kriza prema eriksonu?kriza se javlja z#og spoljnih i unutrasnjih kon>ikta koje licnost mora da pre#rodi. /o

javljanje je u etapama.kriza u razvoju se javlja zato sto javljanje novog dela neminovno izaziva pomeranjeenergije peznje" koja sada mora #iti angazovana oko novog dela! a potre#e zaenergijom ranijeg dela jos nisu zadovoljene. primer porodice sa novim detetom".

-. osnovni principi razvoja identiteta prema eriksonu?razvoj oso#e je stalno prevazilazenje razvojnih 8aza! razvoj je postepeno izgradjivanjeidentiteta.epigenetski princip4 razvoj svakog dela licnosti zavisi od redosleda i razvoja svih

ostalih delova.princip alternativnosti4 razvoj svake sposo#nosti je vremenski odredjen i pojavanove sposo#nosti moze ugroziti sposo#nost koja se ranije javila

. osnovni razvojni zadatci i moguce teskoce u 8azama razvoja identiteta?"aza sticanja poverenja4 prva godina zivota! #e#ama je neophodno o#ez#editi hranui udo#an smestaj! ta prva iskustva moraju da #udu pozitivna da ne #i doslo doemocionalne letargije primecuje se u ustanovama za napustenu decu". Gu#itakmajcine lju#avi dovodi do akutne in8antilne depresijeili #lazeg hronicnog stanjatugovanja. u ovoj 8azi imamo pesimisticki i optimisticki oralni karakter."aza sticanja autonomije4 $4( godine zivota! #rzo sazrevanje misicnih struktura!razvoj govora! koordinacije! svest o se#i.. Pro#lemi se javljaju kad roditelji deci namecusvoju volju! npr. za kontrolisanje #esike i stolice. 2aznom mogu vratiti dete u rnije 8azerazvoja! a nagradom mogu postici to da dete ima nepotre#no razvijenu jednusposo#nost i da z#og nje zapostavi druge! #itnije. Eete tre#a da se razvija postepeno iumereno kako #i se iz#egle negativne posledice."aza sticanja inicijative4 *4- godina zivota! sposo#nost slo#odnog kretanja! razvoj

jezika i misljenja! preuzimanje raznih uloga mastom! cilj je sticanje inicijative. Osnovnakarakteristika je prodornost) 1" prodorom u prostor energicnim kretanjem! $" unepoznato radoznaloscu!(" prodor u usi i mozgove drugih agresivnim glasom!*"prodorom ka drugim telima fzickim napadom. Eo pro#lema dolazi iz $ razloga! prvi jevezan za sputavanje inicijative! drugi pro#lem nastaje z#og toga sto dete zapaza da seroditelji ne ponasaju u skladu sa zahtevima koje njemu namecu pa njihov uticaj sla#i.

"aza usvajanja odgovornosti4 vreme polazenja u skolu! dete ne zeli da se samo igravec trazi da radi neke oz#iljnije stvari. 6ajveca opasnost potice od osecanja in8eriornostiako dete opaza da je manje sposo#no od drugih. 5citelj tre#a d pomogne detetudedeljujuci mu zadatke za koje je sposo#no."aza o"ormljenja identiteta4 1(41 godina! napor da se stekne konacni identitet


6/12

vlastite licnosti. 5spesnost ove 8aze zavisi od uspesnosti ranijih 8aza. O8ormljuje sepogleda na svet! polna uloga. /eskoce su u losim iskustvimo iz prethodnih 8aza."aza intimnosti4 posle 1 godina! spremnost na zajednicki zivot! mesanje sopstvenogidentiteta sa drugima. /o moze imati negativan ishod ako u ranijim 8azama identitet nijedovoljno ucvscen."aza reprodukcije4 $4*C godina. do krize dolazi kada covek ne uspe da 8ormiraporodicu! ili ne uspe da je odrzi. 2riza se javlja u vidu tugovanja za propustenimprilikama! potpuno se posvecuje radu! upada u depresiju.

"aza integriteta4 posle *C. godine! ali ne mora da se javi. 2riza se javlja kao negativnizivotni #ilans i nastupa razocarenje i nepoverenje.

adolescencija

1. koja su osnovna o#elezja adolescencije i koje su njihove osnovne odlike?telesne promene#rze! nagle i intenzivne". 5ranoj adolescenciji pu#ertet.razvoj hipoteticko deduktivnog misljenjapojmovi se 8ormiraju po se#i"kon"rontiranje i sukob sa roditeljimapreispitivanje dotadasnjih vrednosti iosecanje nesigurnosti"znacaj vaspitanjauspostavljanje vrednosnog sistema i osecanje sigurnosti"

$. kako razlikujemo adolescentsku krizu adolescentskog do#a od krize kaoporemecaja?o adolescentskoj krizi kao poremecaju govorimo kada se promene karakteristicne zaadolescenciju izrazavaju kroz intenzivnu simpatologiju koja ugrozava identitetporodice ili socijalizaciju adolescenta.

(. koji su osnovni poremecaji adolescentskog perioda?dismorfcne smetnje 4 strepnja pri ostvarivanju kontakta i angazovanja u drustvuz#og sumnje u vlastiti izgledmentalna anoreksija 4 gu#itak telesne tezine koji u osnovi ima psihicki poremecajlenjo dete 4 a#ivalentan stav prema odvajanju od porodiceintelektualna inhi#icija 4 pro#lemi u ucenju uprkos radu i normalnoj intaligenciji kao

posledica emocionalnih poteskocaskolska 8o#ija 4 strah i anksioznost vezani za skolski am#ijentiz#egavanje skole 4 afrmacija se ostvaruje van skolepro#lem narkomanije 4 javio se pre oko 1- godina u sad. ne postaju narkomani sviadolescenti koji dodju u kontakt sa drogom

emocije

1. kako krec i kracfld odredjuju emocije?uznemireno stanje organizma koje se izrazava na ( nacina) 1" senzornom fzioloskepromene"' $" senzitivnom emocionalni dozivljaji"' (" motornom ponasanje"

$. koji se osnovni pojmovi vezuju za emocije?emocionalni a"ektivni tondozivljaj prijatnosti i neprijatnosti"a"ekti iznenadan! intenzivan! #uran! izrazite telesne promene"raspolozenjedugotrajno emocionalno stanje"sentimenti trajna struktura! dispozicija da se emocija dozivi pod odredjenim uslovima uodnosu na odredjenu oso#u"

(. koje su osnovne teorije o prirodi emocije i koje su njihove osnovne postavke?dzemslangeova teorija) emocija je je dozivljaj telesnih promena. Prvo sledi opazajopasne situacije! voljene oso#e"! zatim slede telesne promene! a na kraju se javlja svest otelesnim promenama koja cini sustinu emocionalnog dozivljaja.kenonbardovateorija) emocionalni dozivljaj i telesne promene se desavaju istovremeno.

6astajanje emocionalnog dozivljaja se odvija prema sledecoj semi) prilikom opazanja nekesituacije koja je dovoljno znacajna da aktivira emocije! impulsi krecu ka kori velikog mozga!na tom putu prolaze kroz talamus i salju #ocne impulse na hipotalamus. /ada jehipotalamus u stanju pripravnosti da aktivira poprecno prugaste i glatke misice.,stovremeno impulsi se krecu ka kori velikog mozga i tamo se vrednuju! ako se situacija


7/12

oceni kao opasna hipotalamus aktivira motorne strukture! a ako se oceni kao #ezopasnahipotalamus prekida stanje pripravnosti.

*. koje emocije pripadaju grupi primarnih i koja su njihova osnovna o#elezja?radost 4 nastupa posle ostvarenja zeljenog ciljagnev 4 nastaje z#og prepreka koje se javljaju na putu do cilja i z#og nacin na kojidozivljavamo te preprekestrah4 nastaje kada se covek oseca #espomocno! ugrozeno i kao potre#a da se po#egneod situacijezalost#tuga4 kad izgu#imo nesto cemu smo tezili ili nesto sto smo cenili

-. koje se emocije odnose na culne stimulacije i njihova osnovna o#elezja?bol 4 nastaje fzickim drazenjem koje razara tkivoodvratnost4 nastaje kada dodjemo u dodir sa predmetima koji su nam od#ojninezadovoljstvo4 odnosi se na nedovoljno odredjena emocionalna stanja cija je osnovnakarakteristika neprijatnostzadovoljstvo4 odnosi se na nedovoljno odredjena emocionalna stanja cija je osnovnakarakteristika prijatnost

. koje emocije se odnose na samoprocenu! i koja su njihova osnovna o#elezja?nastaju kada uporedimo sopstveno ponasanje sa postavljenim ciljevima ili standardimaponasanje.osecanja uspeha i neuspeha4 izazivaju prijatnostIneprijatnost' vezan je zadozivljaj situacije! uspeh koji je placen preskupo moze izazvati nezadovoljstvo. 6euspehmoze da izazove zadovoljstvo ako se postihne vise nego sto se ocekivaloponos i sram4 javljaju se kao posledica cinjenice da svoje ponasanje stalno poredimo samoralnim standardimaosecanje krivice i kajanja4 javlja se kad povredimo drugog ili kad ne uradimo sve dasprecimo negativne posledice

0. emocije koje se odnose na druge ljude?ljubav4 osecanje uz#udjenja i prijatnosti u prisustvu voljene oso#eljubomora4 su#jektivni dozivljaj da je naklonost voljene oso#e usmerena ka nekom

drugomzavist4 kad druga oso#a poseduje nesto sto zelimomrznja 4 zelja da se o#jekat mrznje unisti

. emocije vezane za procenjivanje?osecanje humora4 situacije u kojima se nalazi neki neprikladan element ili neocekivana#ezopasna situacijaestetska osecanja4 odnose se na skup emocionalnih osecanja koja izazivaju umetnickadelaosecanje cudjenja i divljenja4 izazivaju one situacije koje su van sadrzaja nasegiskustva! a koje opazamo kao znacajne

A. sta se prema analitickoj teoriji izrazava osecanjima huumora i smeha?superiornost! agresija i seksualnost

1C. kako se dokazuje uticaj sazrevanja na razvoj emocija?karakteristicno izrazavanje emocija i mnogi postupci na osnovu kojih se moze sakljuciti oemocijama se razvijaju dugo vremena sazrevanjem. Postoji relativno konstantan redosled u

javljanju emocija. Eokaz sa slepo4gluvom devojcicom.

11.uticaj ucenja na razvoj emocija?nacin izrazavanja emocije je preuzet iz kulture! uce se cak i povodi za izrazavanje emocija

1$.kada su emocije konstruktivne! a kada destruktivne?konstruktivne4 kada su pokretaci neke aktivnostidestruktivne4 kada je emocionalna tenzija ispod ili iznad neke optimalne tacke

motivacija


8/12

1. kako krec i kracfld odredjuju moticvaciju?motivacija je pokretac aktivnosti kojom tezimo da ostvarimo neki cilj.

$. koje su osnovne teorije o prirodi motiva i koje su im osnovne postavke?kognitivne teorije4 ljudima je motiv ugradjen u svest! on predstavlja volju. =otiv imaintelektualnu uloguhedonisticke teorije4 smatranje da covek tezi zadovoljenju i iz#egavanju #olainstinktivne teorije 4 instinkti su urodjeni! svrhoviti i usmereni ka ciljunagonske teorije4 nagon je energija koja potstice organizam na akciju

(. sta su 8rustracije! a sta kon>ikti?"rustracija4 stanje organizma koje nastaje kao posledica prepreka da se zadovolji nekapotre#a ili postigne ciljkon%ikt4 istovremeno javljanje $ ili vise iskljucivih potre#a koje zahtrevaju razliciteaktivnosti.

*. koji su konstruktivni! a koji destruktivni nacini raagovanja na 8rustracije i kon>ikte?konstruktivni4 pojacan napor! promena metoda! promena ciljadestruktivni 4 agresija! povlacenje! strah i anksioznost! stereotipno ponasanje.

-. sta cini mehanizam od#rane i kako se odredjuje svaki od njih?

javljaju se kao specifcne 8orme reagovanja na 8rustraciju.mehanizmi odbrane usmereni na sam problem&identifkacija4 nesvesni naucen nacin reagovanja na 8rustraciju kojim se smanjujenapetost i uznemirenje. uspehe! oso#ine i vrednosti drugih dozivljavamo kao svojekompenzacija4 nacin reagovanja na 8rustraciju kojom se smanjuje napetost iuznemirenost zamenom 8rustrirajuce aktivnosti drugom aktivnoscu koja zadovoljava istupotre#uracionalizacija4 naucen nacin reagovanja na 8rustraciju kojim se smanjuje napetost iuznemirenje pripisujuci vlastitom ponasanju socijalno prihvatljive motive iako nemarealnog opravdanja za to. Sluzi se mehanizmima kiselo grozdje i sladak limunprojekcija4 naucen nacin reagovanja na 8rustraciju kojim se smanjuje napetost i

uznemirenje na taj nacin sto se drugima pripisuju vlastite oso#ine! namere! motivi! misli ilistavovi. ,ma dva vida) asimilativni ili negirajuci. 5 asimilativnojprojekciji drugima sepripisuja vlastita pozitivna svojstva! jer je slika o se#i u ovoj projekciji takodje pozitivna. 5negativnojprojekciji drugima se pripisuju rdjava svojstva! ali se ne prihvataju kao svoja.reakciona 8ormulacija 4 ispoljavanje ponasanja i osecanja suprotno potisnutomneprihvatljivom impulsu.mehanizmi odbrane usmereni na bekstvo od problema&negativizam4 agresivna 8orma izolacije. Ficnost oponira u svim situacijamaregresija4 oso#a se vraca na vec prevazidjena nacine ponasanja i zadovoljenja potre#arepresija4 sprecavanje da u svest prodre #ilo kakav spoljasnji dogadjaj! koji moze dapodseti licnost na nedozvoljene zelje ili neprijatne dogadjaje"antazija4 preo#lem se umesto realnom delatnoscu resava 8antazijom

insulacija4 odredjeni sadrzaj svesti se izdvaja iz opsteg toka misljenja i postajunedostupne realnom dokazivanju. npr. kad se iskljucuju emocije iz donosenja odluka"

pedagosna psihologija

1. defnicija ucenja #orislav stevanovic"?ucenje je progresivnop i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem sredine iizazvano potre#ama individue koja se menja

$. osnovni o#lici ucenja! psiholozi koji su ih istrazivali i zastupljenost ovih o#lika kod coveka?klasicno uslovljavanje4 Pavlov' njizrazenije je kod dece od (4* godina. Sastoji se upovezivanju dve drazi ) prirodne ili #ezuslovne! i ranije neutralne. 5slovni re>eks je

uspostavljen na taj nacin sto uslovna draz izaziva odgovor koji je ranije #io vezan samo zaprirodnu drazinstrumentalno uslovljavanje4 koristi se za savladjivanje najveceg #roja motornihvestina. Preko njega se zivotinje uce raznim trikovima.


9/12

ucenje putam uvidjaja4 u potpunosti se shvata ono sto se uci. 5vidjuje se odnos izmedjudelova i celine. Sadrzi elemente stvaralackog misljenja.

(. osnovni nacini merenja napredovanja u ucenju?merenje pomocu kolicine savladanog gradiva4 vrsi se na taj nacin sto se meri koliko

je su#jekat u stanju da reprodukuje materijala ili koliko naucenih pokreta moze da vrsimerenje napredovanja pomocu vremena potrebnog da se izvrsi aktivnost koja seuci4 vrsi se u pracenju ucenja motornih aktivnosti! meri se #rzina izvodjenja radnje koja seucimerenje napredovanja pomocu tacnosti vrsenja radnje#reprodukovanja gradiva4sastoji se u odredjivanju #roja gresaka koje su#jekat napravi prilikom reprodukcije gradiva

*. * krivulje ucenja 4 ispipcena! izdu#ljena i krivulja u o#liku slova S! tok ucenja koji prikazuju!vrste gradiva za koje su karakteristicne?grafcko prikazivanje merenja ucenja prave se za jednu grupu ili veci #roj grupaispupcena krivulja4 prikazuje ucenje u kome je napredovanje u pocetku #rzo a kasnijesve sporije i sporije dok ne dodje do prestanka napredovanja u ovakvom ucenju postojinegativno u#rzano napredovanje. =eri se lako gradivoizdubljena krivulja4 napredovanje je u pocetku sporo a kasnije sve #rze i #rze. 5cenje sapozitivno u#rzanim napredovanjem. =eri se tesko gradivo

'rivulja u obliku slova 4 kom#inacija ispupcene i izdu#ljene krivulje sadrzi i pozitivno inegativno u#rzano napredovanje. Pozitivno je u prvoj polovini! a negativno u drugojpolovini. Da meenje teskog gradiva

-. Dastoj u toku ucenja! razlozi za pojavu zastoja! o#jasnjenje hijerarhije u navikama?Postoje dve vrste zastoja) one koje se javljaju u toku ucenja i one na kraju ucenjaPrincip hijerarhije u navikama) postoje prostije i slozenije navike! prilikom ucenja slozenihznanja i umenja prvo se savladavaju navike nizeg reda pa tek kasnije navike viseg reda.Dastoj moze da se desi prilikom prelazenja sa navike nizeg reda na one viseg reda. O#icnonavika nizeg reda nije do kraja savladana a pocnu da se uvez#avaju navike viseg reda. Eozastoja moze doci i z#og umora! smanjenja motivacije! smanjenja interesovanja! dosade...

. Granice kojima se o#jasnjava zastoj u ucenju?Fizioloska granica4 kada se neki pokret ne moze #rze ili #olje uraditi jer telo nijesposo#no za toeorijska granica4 za ucenje apstraktnog gradiva. Eolazi do ravnoteze onoga sto senauci i onoga sto se za#oravi!rakticna granica4 kada se nauci neka vestina ili gradivo do izvesnog stepena kojisu#jektu izgleda kao maksimum koji ne moze da prevazidje. Dadovoljan stepenom togznanja su#jekat ne pokusava da ga prevazidje. ova granica se sistematskom o#ukom ilimotivacijom moze prevazici i tada se dolazi do optimalne granice

0. Eve osnovne motivacije za ucenje i primeri?5nutrasnja intristicka" motivacija i spoljasnja ektraintristicka" motivacija

*nutrasnja) #ez nekog spoljasnjeg razloga sam se#i postavlja ciljeve u ucenju. 5unutrasnje spadaju interesovanje! zelja za saznanjem! motiv postignuca! potre#a zakompetencijom.poljasnjase naziva podsticajna motivacija. 5smerava ka nekom spoljnjem cilju!podsticaji su razni) rok! pohvala! pokuda! nagrada kazna! saradnja! takmicenje. 6a nekogdeluju jace na nekog sla#ije

. Dnacaj cilja ili namere da se nesto nauci?7ilj ili namera mogu #iti presudni da se nesto nauci ili ne nauci. Primer sa +umunom

A. 6aini razvijanja interesovanja za &k.predmete?vestina nastavnika da po#udi interesovanje! povezivanje sa poznaim i interesantnim!

isticanje znaaja i primene onoga &to se ui.1C.Optimizam pam%enja48rojd?

8rojd kae da se najvi&e pamti ono &to je prijatno optimizam pam%enja"to je tkz. principzadovoljstva! pa onda ono &to je indi8erentno! pa ono &to je neprijatno


10/12

11.Stepen aspiracije?am#icija. Eiskrepacija su3enja4 razlika izme3u ranije postignutog i oekivanog rezultata.Eiskrepancija cilja4 razlika izme3u oekivanog i naknadno postignutog rezultata

1$.5ticaj roka na naueno?ono &to due uimo znamo #olje i znanje ostaje mnogo due. 2ada imamo kra%i rok zauenje manje nauimo i to znanje je kratkotrajno.

1(.94je poznavanja postignutih rezultata! preporuke za nastavnike?

sredstvo za ispravljanja gre&aka u toku uenja i podsticajno sredstvo za dalje uenje.O#ave&tenja tre#a da #udu) specifna a ne uop&tena! odre3ena precizna konkretna!uvremenjena neposredno posle aktivnosti"

1*.6alazi eliza#ete harlok i pokude?* grupe) hvaljena ova grupa stalno napreduje"! ku3ena $ dana napreduje! pa posleopada"! ignorisana $ dana napreduje! sla#ije od ku3ene! pa opada"! kontrolna$ dana nenapreduje! rezultat opada! pa se popravlja"

1-.6alazi tompsona i hanikata4 ekstravertna i introvertna deca?- grupe) introvertni hvaljeni! introvertni ku3eni pohvala #olje deluje"! ekstravertnihvaljeni! ekstravertni ku3eni ku3enje #olje deluje"! kontrolna grupa ni&ta"4najsla#iji

rezultati

1.+azlike u pre8erenciji individualnog takmienja ili grupnog rada! zavisno razliitih linihkarakteristika?naj#olji uspeh postiu uenici koji rade za se#e. +ezultati uenika kada rade za grupu suve%i kada rade #ez podsticaja! ali manji nego kad rade za se#e. /akmienje je jai podsticajnego saradnja. 0*K #ira da radi za se#e. Grupno takmienje odgovara mla3im uzrastima iuenicima sla#ije inteigencije. /ako3e je zastupljeno i takmienje sa samim so#om.

10.=ede o efkasnisti individualnog i grupnog rada?grupni rad pove%anja kvantitet ali ne i kvalitetvrednost grupnog rada zavisi od) oso#ina pojedinaca npr.nervizniji pojedinci tee ue u

grupi" i od vrste posla grupni rad je uspe&niji kod jednostavnijih poslova"

1.94je koje o#uhvata pam%enje?retenciju ili radravanjerekogniciju ili zadravanjereprodukciju ili o#navljanje

1A.=edote za ispitivanje pam%enja?metoda u&tede ui se dok se potpuno ne naui"! metoda reprodukcije! metodarekonstrukcije pam%enje odnosa podataka u nizu"! metoda rekognicije4prepoznavanja

$C.@#inghausovi zakljuci o #rzini za#oravljanja?

posle $C min je za#oravljeno *$Kgradiva! posle jednog sata -K! od &estog dotridesetprvog dana za#oravljeno *K. 5 prvim asovima posle uenja je za#oravljanje #rzo!a posle ide sve sporije i sporije

$1.Pojam reminiscencije paja +."?uneo ispravku u @#inhausovu krivulju za#oravljanja4 remini.4 pojava da drugog dana posleuenja dolazi do spontanog po#olj&anja reprodukcije. ,mao ve%i #roj su#jekata.

$$./eorije koje o#ja&njavaju uzroke za#oravljanja?teorija neupotrebe4 za gu#itak in8ormacija iz pam%enja je dovoljan protok vremena! ovateorija se vezuje uz teorije o tragufziolo+ka teorija neupotrebe4 fziolo&ki procesi razmene materija dovode do hemijskih

procesa u nervnim %elijama kore velikog mozgazaboravljanje je aktivan a ne pasivan proces4 uticaj spavanja i #udne aktivnosti

$(.+etroaktivna inf#icija4 8aktori od kojih zavisi?negativno dejstvo jedne aktivnosti ili jednog uenja na prethodnu aktivnost ili uenje4


11/12

korak unazadfaktori) vremenski razmak izme3u uenja dva gradiva' slinost dva gradiva 8unkcionalnaizolacija"' stepen nauenosti gradiva' razumevanje smisla gradiva

$*.9unkcionalna izolacija gradiva4kako se postie?

$-./rans8er uenja4pozitivan i negativan?preno&enje dejstva jednog uenja na drugo uenje ili aktivnost. 2ori&%enje ranije steenog

iskustva prilikom snalaenja u novim situacijama. +e&avanje pro#lema je olak&ano ranijesteenim znanjem4 pozitivan trans8er. +e&avanje pro#lema oteano ranije steenimznanjem B negativan trans8er.

$.Osnovne teorije trans8era i posledice na praksu?teorija "ormalne discipline) mo%i se pojaavaju ve#anjem! teak materijal! ve%i uloennapor! #olji rezultat. Posledice) pogodni su nastavni planovi sa mali m#rojem do#roorganizovanih predmeta'motivacija nema nikakvog znaaja! vano je da se ulae napor zavreme uenjateorija identinih kopmonenata) trans8er postoji samo ako izme3u dva uenja ili dveo#lasti postoje identini elementi! ako su dve o#lasti sline. Posledice) nagla&ava sadrajonoga &to se ui' &kolske programe tre#a pri#liiti ivotuidentini elementi sa ivotom"'iz#acuju se predmeti za koje se smatralo da imaju 8ormalno disciplinsku vrednost! anemaju direktnu primenu u praksiteorija generalizacije) sa uenja o jednoj o#lasti prenose se na uenje u drugoj o#lastiuop&tena znanja! op&ti principi! a ne pojedinane injenice. Posledice) u &kolske programese ne unose samo injenice koje %e kasnije u ivotu imati direktnu primenu' programi su sepro&irili i poela je da se o#ra%a panja na op&te teorijske principe predmeta! a ne samona pojedinane konkretne injenice

$0./rans8er u o#lasti sposo#nosti?ve#anje pam%enja! ve#anje mi&ljenja

$.Hinioci koji pozitivno utiu na trans8er?navo3nje &to ve%eg #roja primera o principima o kojima se ui! povezivanje injenica iprincipa iz jedne o#lasti sa inj. , principima iz druge! stvaranje navike traenjapovezanosti izme3u pojedinih o#lasti! kori&%enje prethodnih znanja u re&avanju pro#lema

$A.Hinioci koji negativno utiu na trans8er?mehanizacija u re+avanju problema4 uenici dodju do uop&tenih principa pa ih posleprimenjuju i na ono na &ta ne #i tre#alo' pogre+na direkcija ili pravac misli4 od &i#icanapraviti * trougla' "unkcionalna fksiranost4 upotre#a jednog predmeta je postalafksirana i manja je mogu&nost da taj predmet upotre#imo u novoj situaciji u novoj 8unkciji.

(C.6umeriko i opisno ocenjivanje4argumenti za primenu?numerikood $ do-! -41C! C41CC") procenjuje kvantitet znanja! pore3enje me3uuenicima prema stepenu savladanosti nekih zadataka! daje 8ormalnu dozvolu zanapredovanje! u 84ji spolja&nje motivacijeopisno opis konkretnih interesovanja! pona&anja! stavova! znanja pojedinih uenika")procenjuje kvalitet znanja uenika! dominantno saznajno4razvojnoj 84ji podsticanje narazmi&ljanje o spostvenim ve&tinama! stavovima! uenje samoprocenjivanja"! primerenomalom #roju uenika u razredu! nastavnik due prati napredovanje uenika.

(1.

($.Dakljuci riste dj. O ocenjivanju?nastavnici su osetljiviji kada ocenjuju homogeniju grupu uenika ili zadatak' kriterijumocenjivanja se menja u zavisnosti od kvaliteta zadataka stroi je kada je kvalitet zadatakavi&i"' kod heterogenih zadataka postoji uticaj kontrasta! #olji zadaci ocenjuju se jo& vi&om!a sla#iji jo& niom ocenom

((.9aktori koji smanjuju o#jektivnost ocenjivanja?kod nastavnika) ne ocenjuju iste stvari koliina i kvalitet znanja' zalaganje uenika'


12/12

interesovanje za predmet.."' imaju razliite kriterijume4 lina jednainastrog i #lag"' naocenu nastavnika utie kvalitet razredaocena je relativna"' halo e8ekat

(*.

odgovori iz psihologije (2)

Documents