O ljudima i građanskim

pravimaAutor: Savić Jovana

Šta za vas znači demokratija? Vladavina naroda? Jednako pravo

na odlučivanje? Odsustvo svih oblika demokratije? Nikad dostižni

ideal?

Savremeni pojam demokratije nemoguće je zamisliti bez vladavine prava, postojanja stabilnih drzavnih institucija i poštovanje

ljudskih prava.

Prvi član Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija glasi:

Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni

prema drugima da postupaju u dihu bratstva.

Ljudska prava

Šta je diskriminacija? Diskriminacija znači predstavljenje razlike, pozitivne ili negativne,između ljudi ili stvati. Kao građani, imate ne

samo pravo već i obaveze. Osnovna obaveza je poštovanje svih pravnih

propisa.

Sloboda i jednakost predstavljaju izbor osnovnih ljudskih prava. Osim političkih

prava postoje i građanska prava, ekonomska , socijalana i tkz. „Prava trće

generacije„.

Zaštita ljudskih prava u

zemljama u EUKljučni dokument u oblasti zaštite ljudskih

prava u Evropi jeste Evropska konvencija za

zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pod određenim uslovima, svakog pojedinca,

državljanin države koja je članica Saveta

Evrope može se pojaviti kao stranka pred

Sudom, ukoliko smatra da su mu narušena

prava zagarantovana Konvencijom.

Dečija prava

Deca imaju pravo:

1. Da budu zbrinuta u okviru porodičnog ili nekog drugog, alternativnog okruđenja

2. Pravo na kontakt sa oba roditelja

3. Pravo na obrazovanje, kulturu i umetnost

4. Zdravstvenu i socijalnu zaštitu, uključujući i prava dece sa invaliditetom.

Deca čiji su roditelji rastavljeni garantuje se kontakt sa oba rodjitelja, a državne članice obezbeđuju plaćanje alimentacije. Poseban status imaju deca izbeglica, deca lišena slobode ili deca koja trpe bilo kakav oblik iskorišćavanja.

Osobe sa invaliditetom

Procenjuje se da oko 600 miliona ljudi širom

sveta (1/10 svetske populacije) ima neku

vrstu invalidonsti. Invaliditet može biti

urođen ili stečen. Procenat stanovništva sa

invaliditetom znatno je veći u zemljama u

razvoju (15-20%) nego u razvijenim

zemljama (4-7%). U Srbiji ima oko 800 000

osoba sa invaliditetom.

POMOZITE osobama sa invaliditetom kada

se suočavaju sa sledećim fizičkim i

socijalnim barijerama:

predrasudama oko invalidnosti,

nejednakošću i sažaljenjem;

otežanim pristupom objektima i drugim

logističkim problemima;

ogranicenim pristupom informacijama i

sredstvima komunikacije.

Imam pravo glasa – koristim

ga!Nije dovoljno da vam je pravo glasa zagarantovano, potrebno je da

ga koristite! To je jedini način učestvovanja u razvoju svog kraja,

mesta, regiona ili države.

Srbija je celovita izborna jedinica u kojoj se primenjuje proporcionalni izborni sistem.

Građani Srbije uglavnom pokazuju mnogo manje interesovanje za lokalne izbore, iako oni

odlučuju o načinu rešavanju svakodnevnih potreba. Medjutim građani starosti od 20 do 29

godina, njih 10% izjašnjava se kao stalni apstinenti na izborima, dok je kod ostataka

populacije taj procenat 7%.

Da li ste čuli za Evropski

parlament mladih?

Evropski parlamen mladih (EPM) osnovan

je 1987. godine u Franuskoj radi razijanja

političke debate, negovanje interkulturnog

dijaloga i razmene različitih ideja. EPM čine

32 organizacije koje svoja sedišta imaju i

van država članica EU, a obuhvata više od

20 000 mladih Evropljana.

Učenički parlament

U okviru srednjih škola, postoji zakon mogućnosti organizovanja učeničkih parlamenata, tela koje čine po dva učenika skakog odeljenja u skoli, radi:

davanja mišljenja i predloga školskim organizacijama;

razmatranje saradnje učenika i nastavnika;

obaveštenje učenika o važnim pitanjima.

Ovo je poligon za učenje o tome kao se određuju prioriteti aktivnosti kao se pravi akcioni plan za rešenje problema i kako se na demokratski način utvrđuju ciljevi i donose odluke.

Netolerancija se neće

tolerisati!U Evropskoji uiniji neguje se stav da se osnovna prava moraju

poštovati, a raznolikost posebno ceniti. I pored toga, rasizam,

ksenofobije i netolerancija i danas postoje u našim društvima

Član 21.1 Povelje o osnovnim pravima

„Svaka demonstracija zasnovana na bilo kom

osnovu, kao sto je pol, rasa, boja kože, etničko i

socijalno poreklo, genetske karakteristike, jezik,

religija ili uverenje, politički ili bilo koji stav pripadnosti

nacionalnim manjimana, svojinama, rodjenje,

invaliditet, starost ili seksualna orjentacija je

zabranjena."

Sa svoja 54 člana, Povlja o osnovnim pravima podrazumeva sveobuhvatnu listu prava uključujući:

Da li ste znali?

pravno na ljudsko dostojanstvo;

pravo na život;

pravo na poštovanje privatnosti i porodničnog života;

zabrana ropstva;

pravo na fer suđenje;

pravo na slobodno izražavanje;

pravo na glas i biti izglasan.

Jedan od četiri

Evropljana bio je

svedok diskriminacije

ili uznemiravanja u

protekloj godini, dok

jedan od šest tvrdi da

je i sam bio

diskrimisan.

Prava mladih

Povelja takođe sadrži i član o pravima dece. Detetom se smatra svaka osoba mlađa o 18 godina. U ovoj oblasti Povelja se zasniva na Povelji o pravima dece Ujedinjenih nacija (i poziva se na nju), koja nabraja prava sve dece.

U najboljem interesu deteta: vodeći po principu za sve odrasle kad donose odluku za decu.

Kada odrasli donose odluke za decu, trebalo bi da razmisle o tome kako će njihove odluke uticati na njih.

Konvencija o pravima deteta

pravno na lični razvoj;

pravo na poštovanje njihovih stavova i stalno poštovanje njihovih najboljih interesa;

pravo na ime i nacionalnost, slobodu izražavanja, pravo na pristup informacijama kojih se tiču;

pravo na zivot u porodičnom okruženju ili alternativnom staranju i na kontakt sa oba roditelja kad god je to moguće;

pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, uključujući i prava za decu sa invaliditetom;

pravo na obrazovanje, odmor, kulturu i umetnost;

posebna zaštita izbegle dece, dece u sistemu domova za maloletnike, dece lišene slobode i dece koja trpe ekonomsku, seksualnu eksploataciju i druge oblike eksploatacije.

Stop nasilju u školama

Ožiljci iz škole

ceo život bole –

NE ČINITE

NASILjE!

Da li ste ikada prisustvovali sceni nasilja u školi?

Kako ste reagovali?

O Tukli druga bejzbolkom!

O Devojčice zlostavljale učenicu svoje škole!

O Srednjoškolac izboden nožem nasred učionice!

O Pijani profesor maltretirao đake!

O Učenika pretukli vršnjaci posle časa!

Ovo su samo neki od naslova koje čitamo i slušamo u medijima. 1/3 učenika smatra da je nasilje u školama svakodnevnica, da su sada učenici sve agresivniji i da je sve vise onih koji ćute i trpe.

Korak broj jedan: Razmislite u kojim

situacijam ste se vi nasilnički ponašali

Da li imate svoje stalne ili povremene „mete„ za zabavu? Da li vam je potrebno da budete prvi u stvaranju nereda, zastrašivanju, utvrđivanju „pravila igre„ koja ne važe za vas i vaše izabranike?

Možda ste ona slatka drugarica koja zna sve o svakom i to deli sa svima?

Šta god da je uzrok i koliko god to izgledalo bezazleno ili normalno, verujte da nije. Da li ste se zapitali zašto to radite i da li postoji drugačiji

način da rešite svoje probleme?

Korak broj dva: Kako se

odbraniti?Ako vas u školi neko vređa ili omalovažava, fizički napada i preti, nemoj te trpeti – pronađite način da se odbranite!

Potražite pomoć!

Družite se sa više ljudi, imajte prijatelje, gradite svoju pozitivnu mrežu odbrane!

Ne mislite da to zaslužujete iz bilo kog razloga, ne prihvatajte status žrtve, jer je to možda vaš kavez za ceo život.

Kada je moguće – oduprite se: budite čvrsti i jasni, recite „PRESTANI!„

Ako ste izloženi uvredama nasilnika, pokažite mu da vas to ne dotiče

Ne koristite nasilje nad nasilnikom!

Korak broj tri: Pomozite žrtvama

nasilničkog ponašanja!Vršnjaci osobe izložene nasilničkom ponašanju u skoli najčešće ne shvataju ozbiljnost efekta nasilničko ponašanje ostavlja na žrtve. Vrlo često im je potrebna lekarska pomoć, neki čak razmišljaju o samoubistvu, drugi se samopovređuju na različite načine ili pate od poremećaja u ishrani.

Možda se palšite da ćete, ukoliko pomognete žrtvi, i sami biti izloženi nasilju? Ipak mnogo je opcija pred vama, budite hrabri, obratite se:

odraslima, koji moraju ili mogu da pomognu;

drugovima – radi zajedničkog suprostavljanja nasilniku;

pratite dešavanja, beležite, pišite u školiskim novinama o onome šta vidite!

Drugarstvo je zvezda koja nebo krasi, moramo je čuvati da se ne ugasi!