BLAST POVREDEdr Marija Stanković Tišma, Institut za preventivu Novi Sad

Prim.dr med. Mirjana Prodanović, Dom zdravlja ‘’Novi Sad’’

Norcev, 22.09.2011.

Pojam blast povredaBlast povrede su složene (udružene) fizičke povrede tkiva i organa koje nastaju nakon direktnog ili indirektnog dejstva udarnog talasa eksplozije. Blast povredama se smatraju svi patofiziološki događaji, klinički sindromi i patoanatomske promene na živom telu koje su izazvane udarnim talasom eksplozije. Najčešće su iz grupe mehaničkih povreda, mnogo su teže ako nastanu u zatvorenom prostoru i kod većeg broja osoba istovremeno može doći do nastanka više sistemskih povreda koje mogu ugroziti život.

Na nastanak blast povreda značajno utiče okolina, način prenošenja udarnog talasa, udaljenost od epicentra eksplozije, prisustvo bilo kakvih prirodnih ili drukčijih zaštitnih tela, koja istovremeno mogu predstavljati i povećan rizik za nastanak dodatnih povreda.Udarni talas se velikom brzinom i snagom, delimično sferično, a delimično kupolasto ( ako je u pitanju eksplozija na otvorenom ) širi od epicentra eksplozije. Prenosi se preko čvrste materije, vode i vazduha. Svaki od navedenih načina prostiranja talasa izaziva različite povrede, tj. pogađa različite organske sisteme.Sam blast često prate i dodatne povrede koje izazivaju predmeti koje talas nosi sa sobom ili su posledica udarca tela povređene osobe u neko telo.

Pojam blast povredaEksplozivi

Eksplozivi su hemijska jedinjenje ili smese koje pod delovanjem spoljnih impulsa u vidu toplote, udara, trenja i sl. mogu izazvati ekstremno brzu hemijsku reakciju (eksploziju), praćenu oslobađanjem velike količine toplote i nastajanjem zagrejanih gasovitih produkata pod pritiskom mnogo većim od pritiska koji vlada u okolini.

Eksplozivi se razvrstavaju u dve kategorije kao ;(HE) - eksplozivi visokog reda (high-order explosives -HE)Ovu vrstu eksploziva karakteriše nadzvučni udarni talas jakog pritiska; TNT, C-4, semteks, nitroglicerin, dinamit i amonijev nitrat iz ulja za loženje. Eksplozive visokog reda uglavnom koristi vojna industrija u oružju različite vrste i namene. Dosta često ovi eksplozivi su obogaćeni hemijskim ili radioaktivnim materijama.

Eksplozivi Eksplozivi(LE) - eksplozivi niskog reda (low-order explosives –LE)Eksplozivi iz ove vrste proizvode podzvučnu eksploziju sa neuporedivo manjim udarnim talasom; ručne bombe, barut, eksplozivne naprave ručne izrade na bazi čiste nafte-petroleja ( molotovljevi kokteli ) ili vazduhoplovi kao improvizovani vođeni projektili. Pored vojske ovu vrstu eksplozivnih sredstava najčešće koriste teroristi. Oni u svojim diverzijama primenjuju sve što im je na raspolaganju ( najčešće su to improvizovane eksplozivne naprave, koje mogu izazvati različite vrste povreda ).

Ekk

Mehanizam dejstva• Kod udarnog talasa dolazi do hemijske reakcije u kojoj materije prelaze iz tvrdog ili tečnog agregatnog stanja u gasovito, što nekoliko puta uvećava njihovu zapreminu. Zbog razlike u pritiscima gasovi se brzo šire, pri čemu se deo energije pretvara u rad, što rezultira rušenjem i razaranjem.

• Kod gotovo svih eksploziva, proces je u stvari vrlo brza ili trenutna oksidacija, a samo manji broj eksploziva ( bakarni acetilid, azidi ) raspada se direktno na sastavne delove. Neke vrste eksploziva, kao acetilidi, ne razvijaju gasove nego pritisak pri eksploziji nastaje od finih, čvrstih čestica ugljenika.

Eksplozivnost hemijskih jedinjenja uzrokuju nestabilneatomske grupe u njihovim molekulima, kao što su O-Ou peroksidima i ozonidima, O-Cl u hloridimai perhloratima, NO2 i NN u nitro i aminojedinjenjima, NC u fulminatima, CC uacetilenima i acetilidima.

Mehanizam dejstva

Mehanizam dejstva

Nastali gas se pod velikim pritiskom širi koncentrično, u početku velikom brzinom, koja sa rastojanjem sve više opada, uz istovremeni gubitak i energije i snage.

Praktično u toku eksplozija nastaje brzo uvećanje zapremine vazduha uz oslobađanje ekstremne količine energije , koja po pravilu izaziva oštećenja. Ovo je praćeno i stvaranjem visoke temperature i pojavom gasova. Sama eksplozija troši velike količine kiseonika, a eksplozivni materijali su često razne otrovne materije. Nakon eksplozije nastaju otrovni gasovi i zato se pored mehaničkih povreda, javljaju i oštećenja tkiva izazvana intoksikacijom organizma.

Mehanizam dejstva

„Dok uragan ima brzinu vetra (oko 200 km/h),koji prati relativno mala jačina pritiska vazduha (1,72 kPa), smrtonosni blast-talas kreće se brzinom od 1500 km/h uz izuzetno jak pritisak vazdušnog talasa od (690 kPa).”

Mehanizam dejstva Mehanizam dejstva

- Statički pritisak nastaje zbog naglog povećanja pritiska kao posledica kompresije atmosfere ( faza kompresije ). Taj pritisak je izazvan gustim zidom vazduha koji komprimuje čelni vazdušni front.- Dinamički pritisak ( blast wind ) je vučna snaga koja nastaje iz snažnog polaznog talasa koji se udružuje sa pokretanjem vazdušne mase koja formira udarni talas. Te snage se nazivaju dinamičke zato što guraju, pomeraju i destruktivno utiču na objekte u prostoru. Većina materijalne štete nastaje kao posledica kombinacije visokog statičkog i dinamičkog pritiska.

Statički pritisak u frontu udarnog talasa raste strmo od normalnih vrednosti atmosferskog pritiska do najviše tačke. Kad postigne tu tačku, pritisak iza fronta udarnog talasa počne da pada, posle čega opada i pritisak u frontu udarnog talasa. Kada se pritisak iza fronta udarnog talasa dovoljno udalji od centra eksplozije, padne ispod normalnog atmosferskog pritiska, što je negativna faza udarnog talasa.

Mehanizam dejstva

Udarni talas koji prolazi kroz atmosferu daje molekulama u okolini energiju zbog koje one putuju u smeru udarnog talasa. Kretanje tih molekula se manifestuje kao prolazni vetrovi i tada govorimo o vetru udarnog talasa ( blast wind). Destruktivna snaga udarnog talasa, u kombinaciji s tim vetrovima, proporcionalna je kvadratu njihove brzine i merljiva je u smislu dinamičkog pritiska i tada govorimo o visokodestruktivnoj dinamičkoj snazi.

Mehanizam dejstva

-Početnog intenziteta pozitivnog pritiska talasa (smatra se da je pritisak talasa od 414-552 kPa potencijalno smrtonostan),- Dužine trajanja dejstva talasa, (duže trajanje veća oštećenja)-Vrste medija (sredine) u kojem je nastala eksplozija,- Udaljenosti od centra eksplozije, (veća udaljenost manji stupanj oštećenja),- Stepena pojačanja početnog intenziteta talasa, zbog dejstva talasa u zatvorenom prostoru ili na zidove i druge prepreke od čvrstog materijala. Eksplozija u blizini ili unutar tvrdih i čvrstih površina, delovanje pritiska pojačava za dva do devet puta, zbog fenomena odbijanja. Kao rezultat toga, osobe u prostoru između razrušenih zgrada obično zadobijaju od dva do tri puta više povreda u odnosu na osobe izložene blastu na otvorenom prostoru.

Veličina štete koju prouzrokuje udarni talas zavisi od:

(kPa) Učinak3-7 Drobljenje stakla i kristala10-38 Drobljenje mekših materijala20-60 Potpuno uništenje cigle>69 Povrede pluća90-130 50% mogućnost rupture bubne opne160-230 1% mogućnost smrti230-400 50% mogućnost smrti>400 100% mogućnost smrti

Dejstvo udarnog talasa u zavisnosti od snage kojom udara u neko telo

Udarni talas

Udarni talas, van ratnih situacija ili terorističkih napada, najčešće je rezultat slučajno nastalih eksplozija, koje su posledica ljudske greške, zbog nepravilnog skladištenja, rukovanja i upotrebe eksplozivnih materija u različitim područjima ljudske delatnosti.

Nas posebno zanima pojava eksplozije sa svim njenim posledicama koja nastaje formiranjem eksplozivnih smeša materija koje se koriste ili pojavljuju u radnim procesima.

U raznim procesima u hemijskoj industriji koriste se zapaljivi gasovi, tečnosti i čvrste materije .U toku proizvodnih postupaka može doći do stvaranja eksplozivnih smesa.

Hemijska industrija Nasipanje terena i građevinarstvo

Mogu se pojaviti zapaljivi gasovi u udubljenjima koja se zatrpavaju. Zapaljivi gasovi iz raznih izvora mogu se nakupiti u slabo ventilisanim kanalima i sl. Zahteva se ozbiljan rad na usaglašavanju tehničkih postupaka da bi se izbeglo moguće paljenje.

Energetska postrojenja

Ugalj u rinfuzi koji sa vazduhom ne stvara eksplozivnu smešu, može se u procesima transportovanja, sušenja i mlevenja pretvoriti u ugljenu prašinu, koja sa vazduhom stvara eksplozivnu smešu.

Obrada otpadnih materijala

U procesu obrade otpadnih voda u sistemima za prečišćavanje mogu se razvijati gasovi koji stvaraju eksplozivne smeše.

Snabdevanje gasom

Eksplozivne smeše se mogu stvarati u slučaju da se prirodni gas meša sa vazduhom, na pr. na mestu propuštanja instalacija.

Obrada drveta

daje mogućnost stvaranja piljevine koja sa vazduhom može stvoriti eksplozivnu smešu.

Postupci farbanja prskanjem

Raspršena boja i rastvarač mogu dovesti do stvaranja eksplozivnih smeša sa vazduhom.

Poljoprivreda

Na nekim farmama koriste se postrojenja za biogas koji može stvarati eksplozivne smeše sa vazduhom, na pr. na mestu propuštanja instalacija.

Obrada metala Zavarivanje

Kod oblikovanja metala brušenjem može se stvarati metalna prašina koja učestvuje u nastanku eksplozivne smeše, naročito pri obradi lakih metala a izvor opasnosti su sakupljači prašine.

Zavarivanje predstavlja opasnost kao izvor paljenja zbog visokih temperatura.

Prehrambena industrija

Eksplozivne prašnjave atmosfere se stvaraju kod transporta i uskladištenja zrna žitarica, šećera, brašna i sl.Ukoliko se prašine skupljaju u filterskim postrojenjima mogu nastati eksplozivne smeše u filterima.

Farmaceutska industrija

Alkoholi se često koriste kao rastvarači u farmaceutskoj industriji. Koriste se i praškasti pomoćni materijali kao na pr. laktoza koji mogu stvarati eksplozivne smeše sa vazduhom. Svi ugljovodonici stvaraju eksplozivne smeše i u zavisnosti od tačke zapaljivosti mogu stvoriti eksplozivne atmosfere i na sobnim temperaturama.

Rafinerijska postrojenja

Prostor oko rafinerijskih postrojenja se po pravilu smatra zonom opasnosti.

Operacija ponovnog korišćenja materijala –

recikliranje

Obrada otpadnih materija u cilju recikliranja može povećati rizik od eksplozije na pr. u slučaju metalnih kontejnera ili posuda koje nisu bile u potpunosti ispražnjene od zapaljivih materija, papira i prašine.

H r o n o lo g i ja n e s r e ć a u fabrikama u Srbiji

U vojnim i civilnim fabrikama u Srbiji od 1995.godine do 2009.godine dogodilo se devet nesreća.

Hronologija nesreća u fabrikama u Srbiji

- 23. jun 1995. - Eksplozija u fabrici "Grmeč", u kojoj je poginulo 11 osoba.- 3. decembar 1997.- U požaru koji je izbio u preduzeću "Milan Blagojević" u Lučanima poginula su tri radnika, a sedam ih je teško povređeno.-2003.- U Fabrici specijalnih proizvoda "Sloboda" u Čačku povređene su dve radnice.- 29. maj 2006. - U eksploziji u Fabrici "Prva iskra" u Bariču poginula su tri radnika a još tri osobe su lakše povređene. - 19. oktobar 2006. - U seriji eksplozija u vojnim skladištima sa municijom na Karađorđevom brdu iznad Paraćina povređeno je desetak građana.

Hronologija nesreća u fabrikama u Srbiji

-23. maj 2007. Eksplozija u "Trajal"-u u Kruševcu lakše su povređena tri radnika. - 6. april 2008. - Eksplozija u fabrici Galenika -fitofarmacija. - 20 ljudi je prebaceno na Vojnomedicinsku akademiju radi preventivnog pregleda zbog intoksikacije. - 26. avgust 2008. - U eksploziji u fabrici korporacije "Trajal" u Kruševcu lakše je povređeno sedam radnika. - 3. septembar 2009. - Eksplozije u fabrici municije "Prvi partizan" u Užicu u kojoj je poginulo sedam ljudi, a povređeno najmanje 13.

Vrste blast povreda u odnosu na sredinu

Najčešća medicinska podela blast povreda vrši se na osnovu medija u kome eksplozija izaziva talas pritiska na: - Vazdušni blast ( kada se energija eksplozije prenosi kroz vazduh)- Vodeni blast ( kada se energija eksplozije prenosi kroz vodu)- Solid blast ( kada se energija eksplozije prenosi kroz čvrstu podlogu)

Vazdušni ili aerogeni blast ili eksplozivna barotrauma

nastaje zbog naglog povećanja atmosferskog pritiska , a udarni talas putuje najsporije i sam po sebi ne izaziva veće povrede kod čoveka.

Vazdušni udarni talas ima tri faze:-Udarna ili prva faza (pozitivna faza), je posledica eksplozije i širi se sferično od mesta eksplozije. Kod širenja udarnog talasa dolazi do sagorevanja gorljivih gasova, zagreva se vazduh koji dalje zagreva negorljive gasove. Vazduh se brzo zagreva i brzo hladi te ima sposobnost ekspanzije i sabijanja. U toku ekspandiranja talasa nastaju rupe u vazduhu i stvara se potpritisak.- Povratni udar ili druga faza (negativna faza), nastaje sa snižavanjem snage udarnog talasa koja je sve manja dok ne dostigne konačnu vrednost. Izvan kupole eksplozije, pritisak je sve veći a unutar kupole sve manji. Nastaje potpritisak, koji izaziva povratni udarni talas - imploziju.- Nastanak „vetra“ ili treća faza.

Povrede koje izaziva vazdušni talas

Povrede (ako je talas dovoljno snažan) mogu biti;- Barotrauma uha (cepanje bubne opne),- Barotrauma sinusa,ali i teže povrede kao što su;- Barotrauma pluća (pneumotoraks),- Barotrauma šupljih organa trbuha (ruptura želudca, creva), ali i drugih grudnih i trbušnih organa.

Vodeni blastse prenosi preko vode znatno brže, a sam talas znatno sporije gubi energiju. Smrtni radijus kod vodenog talasa je tri puta veći nego u vazduhu i zato su povrede u vodi znatno češće. Ljudsko telo ima istu gustinu kao morska voda, što dozvoljava da talas prolazi kroz meka tkiva bez izazivanja povreda, ali zato vodeni talas u telu čoveka može izazvati sledeće povrede u šupljim organima koji sadrže gasove;- Barotraumu zida završnog creva, (rektuma )- Barotraumu organa grudnog koša (pneumotoraks)- Barotraumu i drugih šupljih i mekih organa trbuha, (creva, želudca, jetre, slezine, bubrega itd).

Solid blastUkoliko je udarni talas eksplozije dovoljno jak da se njegova energija prenosi preko čvrste podloge može nastati solid blast. Kroz tvrdu podlogu udarni talas se širi brže nego kroz vodu i vazduh, zbog veće gustine čvrste materije. Ovaj talas se širi kroz zemlju, asfalt, beton, metalnu konstrukciju brodova, podmornica ili kroz druge objekte. Povrede kod ove vrste blasta su prelomi stopala i potkolenice, često praćeni oštećenjem krvih sudova i živaca .

Mehanizam nastanka blast povreda

Do sada su opisana najmanje četiri mehanizma koja su uzrok povređivanja u toku blasta:- Primarne blast povrede - Sekundarne blast povrede - Tercijarne blast povrede - Kvarterne blast povrede

Primarne blast povrede

izazvane su isključivo direktnim dejstvom velikog inicijalnog blast talasa koji se koncentrično širi od centra eksplozije. Vazduh se lakše sabija, za razliku od vode. Kao rezultat toga, primarna blast povreda gotovo uvek pogađa vazduhom ispunjene strukture tela kao što su pluća, unutrašnje uvo, paranazalne šupljine i digestivni trakt.

Sekundarne blast povrede

posledica su strujanja dislociranih vazdušnih masa izazvanih blastom i praćenih pojavom “letećih predmeta” koji udaraju o ljude i druge prepreke na svom putu.

Tercijarne blast povrede

nastaju kao posledica jakog dejstva oslobođene energije tokom eksplozije. Ovaj tip povrede nastaje, akceleracijom / deceleracijom tela izloženog “blast vetru” u toku koga ljudi lete kroz vazduh i udaraju o druge objekte ili zbog pomeranje velikih objekata, koji mogu naneti povrede i zatrpavanje ruševinama.

Kvarterne blast povrede

su kombinacija napred navedenih mehanizama povređivanja i obuhvataju sve ostale povrede uzrokovane eksplozijom, kao što su opekotine, mehaničke povrede, i inhalacione povrede izazvane udisanjem vrelog vazduha i raznih isparenja. U ovu vrstu povreda spadaju i kontaminacija nuklearnom radijacijom ili biološko-hemijskim agensima.

Najčešće blast povredeOrgani Uvo Oko,

orbita, lice

Barotrauma pluća

Digestivni trakt

Srce i krvni sudovi

Nervni sistem

Povrede bubrega

Povrede udova

Vrsta povrede-oštećenja

Probijanje bubne opne,Poremećaj u radu slušnih koštica,Kohlearna oštećenja,Strano telo u uvu

Probijanje očne jabučice,Strana tela u oku,Vazdušna embolija,Prelomi

Hemothoraks (krv u grudima),PneumotoraksNagnječenje pluća i krvarenje,AV fistula (izvor vazdušne embolije),Oštećenje epitela sluzokože disajnih puteva,Zapaljenje pluća,Sepsa

Probijanje droba,Krvarenje,Rascep jetre ili slezine,Sepsa,Ishemija trbušne maramice izazvana vazdušnom embolijom

Nagnječenje srca,Infarkt miokarda izazvan vazdušnom embolijom,Šok, vazovagalna hipotenzija,Povrede perifernih krvnih sudova, vazdušna embolija

Potres mozga i kičmene moždine,Zatvorene i otvorene povrede mozga,Moždani udar, vazdušna embolija

Nagnječenje bubrega,Rascep bubrega,Akutni zastoj bubrega zbog raspadanja belančevina -mioliza (povređenih mišića),Hipovolemia

Povredom izazvane amputacija udova,Prelomi, posekotine,kontuzije, razderotine i nagnječenja,Kompartment sindrom,Opekotine,Akutne arterijske okluzije,Vazdušne embolije

Povrede pluća"Blast pluća" (barotrauma pluća), je direktna posledica udarnog talasa. Nažalost za mnoge nastradale ona je i uzrok smrti. Znaci povrede pluća najčešće se javljaju odmah nakon eksplozije ali mogu nastati i 48 časova kasnije. Povrede pluća mogu biti od malih petehijalnih krvarenja sve do obilnih krvarenja i kolapsa pluća (pneumotoraks). Glavni znaci ovih povreda su otežano disanje, kašalj , pojava krvi u ispljuvku, bol u grudima sve do gubitka svesti i šoka.

Povrede uva

Povreda uva zauzimaju značajno mesto u morbiditetu povreda izazvanih vazdušnim udarom. Vrsta povreda uva u mnogome zavise od orijentacije uva u odnosu na eksploziju. Rascep bubne opne je najčešća povreda srednjeg uva i praćena je; nagluvošću, zujanjem, bolovima u uvu, vrtoglavicom, krvarenjem iz spoljnjeg ušnog kanala.

Povrede trbuhaDigestivni trakt, sa svojim šupljim organima ispunjenim gasom, je najranjiviji na primarni efekat eksplozije, koja može uzrokovati; neposrednu perforaciju creva, krvarenje (od malih petehijalnih do velikih hematoma), oštećenje trbušne maramice, povrede jetre, slezine, bubrega, rascep testisa itd. Blast povrede trbuha praćene su; mučninom, povraćanjem, pojavom krvi u stolici , bolom u završnom crevu i testisima, neobjašnjivom dehidracijom i padom krvnog pritiska itd. Klinički nalaz može biti odsutan sve do početka komplikacija.

Povrede mozga

Primarni udarni talas eksplozije može izazvati blaža nagnječenja ili teže povrede mozga bez direktnih udaraca u glavu. Ove povrede (najčešće kod žrtava koje su bile jako blizu ekspolozije) praćene su glavoboljom, umorom, slabom koncentracijom, letargijom, depresijom, anksioznošću, nesanicom itd. Slične neurološke tegobe daje i postraumatski stresni poremećaj koji je česta propratna pojava blast povreda.

Povrede oka

Do 10% preživelih u svim eksplozijama imaju značajne povrede oka. Ove povrede uključuju i česte rascepe oka izazvane velikom brzinom projektila. Dominantni simptomi uključuju bol ili nadražaj oka, osećaj stranog tela, poremećaj vida, periorbitalne otoke ili nagnječenja očne jabučice sa pojavom subkonjuktivalnih krvarenja i stranim telima u oku i/ ili očnim kapcima.

Lečenje blast povredaUkazivanje prve pomoći i trijaža povređenih sa blast povredama od primarnog je značaja za dalji ishod lečenjaPošto se često radi o blast povredama kod većeg broja ljudi, na mestu povređivanja medicinsko i drugo stručno osoblje mora da prikupi sve dostupne informacije u vezi sa: - Prirodom i veličinom eksplozije, - Vremenom nastanka eksplozije i povreda ( da li su povrede nastale u momentu eksplozije ili naknadno), - Blizinom žrtava u odnosu na centar eksplozije, - Pravcem kretanja vetra, ako ga ima, - Pojavom naknadnih požara , dima , prašine ili hemijske ili radioaktivne kontaminacije.

Ukazivanje prve pomoćiTreba imati u vidu da žrtve blasta neposredno po događaju ne mogu da čuju, pa sve komande i komunikacije treba da budu vizuelne!Pristup zbrinjavanju povređenih u načelu obuhvata:- Uklanjanje žrtava blasta na planirano mesto, ako je moguće van domašaja sekundarnog blasta koji može naknadno nastupiti, -Trijaža povređenih i kontamiranih prema redosledu ukazivanja prve pomoći i evakuaciju ( odluke trijažera su presudne za uslove kada broj povređenih i težina povreda prevazilaze na mestu raspoložive medicinske resurse), - Identifikacija umrlih i njihovo izdvajanje od povređenih,- Izdvajanje psihotraumatizovanih,(koji unose paniku,ometaju ukazivanje pomoći i nekontrolisanim aktivnostima mogu zadobiti sekundarne povrede), - Upućivanje u grupi povređenih koji mogu da hodaju na trijažno mesto, dok se ne ukaže pomoć nepokretnima.

Sprovođenje mera prve pomoći- Reanimacija, (oživljavanje–kardiopulmonalna reanimacija )- Zaustavljanje krvarenja, imobilizacija i sprečavanje pojave šoka, - Primena 100% kiseonika kod povređenih sa znacima poremećaja od strane organa za disanje,- Nadoknada tečnosti, kod povređenih sa obilnim krvarenjem (uglavnom spoljašnjim), uz strogo vođenje računa da ne postoje obilnija unutrašnja krvarenja, kada je primena većih količina tečnosti ograničena zbog moguće tamponade unutrašnjih organa izlivom krvi i tečnosti, - Utopljavanje povređenih (da bi se sprečio gubitak telesne toplote tela), - Postavljaje u “koma položaj”povređenih u besvesnom stanju kako se ne bi ugušili zbog zapadanja jezika i izliva sekreta u ždrelo, - Imobilizacija, pojedinih delova tela uz primenu posebne vrste imobilizacije kod povreda kičmenog stuba,- Primena posebnih mera prve pomoći kod kontaminiranih hemijskim ili radioaktivnim materijalom.

Zaključak- Eksplozije se događaju i izvan ratnih i terorističkih dejstava –kao neželjeni događaji u raznim područjima ljudske delatnosti. - Osim razaranja one dovode i do povređivanja ljudskog organizma.- Vidljive povrede koje mogu izgledati jako ozbiljne, ne smeju nas zavarati, uvek moramo misliti na mogućnost postojanja primarnih blast povreda (zato pregled mora biti potpun ). - U svim slučajevima eksplozije obavezno obratiti pažnju na mogućnost intoksikacije ( otrovni gasovi, ugljen monoksid ). - Kod bolesnika sa rupturom bubne opne uvek misliti na mogućnost povrede plućnog tkiva .- Prisutne eksploziji koji ne pokazuju nikakve znake oštećenja potrebno je posmatrati najmanje četiri sata nakon eksplozije.

HVALA NA PAŽNJI !