Mart 2014 - I deo1.Talasna duzina?-talasna duzina je rastojanje izmedju 2 najblize tacke koje osciluju u fazi (-lambda), predstvlja duzinu jednog ciklusa elektromagnetnog talasa.

2.(Fizicka) optika? (ne znam kako glasi pitanje)Deo fizike koji proucava svetlosne pojave naziva se optika.

3.Fotoni?Su kvanti elektromagnetnog polja. To su kvazi cestice cija je masa mirovanja jednaka 0, a cija energija predstavlja energiju elektromagnetnog talasa E=hxV

4.Prelamanje svetlosti(talasa)?Je skretanje talasa sa prvobitnog pravca prostiranja usled njegovog prolaska kroz granicu izmedju 2 sredine razlicitih indeksa prelamanja.

5.Svetlosni izvor?Predstavlja svako telo koje emituje svetlost. Delimo ih na prirodne i vestacke; primarne i sekundarne

6.Luminoscentni svetlosni izvori?fluorescentne natrijumove lampe, neonske i zivine lampe7.Iluminanti?Iluminanti predstavljaju standardizovane tabelarne vrednosti koje reprezentuju spektralnu raspodelu snage karakteristicnu za neki izvor svetlosti.

8.Sprektralna raspodela energije?Predstavlja krivu zavisnosti radiometrijske velicine u funkciji talasne duzine.9.Vinov zakon?Tmax=b+const 2,9*10 mkT-temperatura crnog telamax- maksimalno zracenje na datoj temperaturi

10.Energija zracenja W?Ovu energiju emituje crno telo po jedinici povrsine u jedinici vremena W=kT11.Osvetljenost?Osvetljenost -radijansa predstavlja velicinu fluksa koji pada na jedinicnu povrsinu E=dF\do (vati po metru kvadratnom w\m )

12.Lumen?Jedinica za fluks

13.Ocno socivo je (konveksnog) oblika..?Socivo je bikonveksnog oblika

14.Skotopski ,fotopski vid?Skotopski-aktivni su samo stapicifotopski-aktivni su samo cepici

15.Anomalna trihromatija?Kada je 1\3 receptora promenjen-tesko se razaznaju nijanse odredjene boje(protanomalija, deuteranomalija,tritanomalija)

16.Protanopija?nedostatak L fotopigmenta, odnosno nedostatak receptora za crvenu svetlost. Ogleda se u nemogunosti razlikovanja crvenih i zelenih nijansi.

17.Relativna svetlina?Relativna svetlina definie kao svetlina povrine ocenjena u odnosu na svetlinu slicno osvetljenog objekta koji se doivljava kao beo ili visoko refleksan.

18.Tamna adaptacija?Nastaje prilikom nagle promene osvetljenja odnosno usled naglog smanjenja osvetljenja (primer prelazak iz osvetljene prostorije u zamraenu) -Adaptacija podrazumeva povecanje osetljivosti, odnosno aktiviranje tapica umesto cepica

19.metamerizam?Efekat da 2 spektralno razlicita stimulusa izgledaju identicno datom posmatracu pod datim iluminantom- izazivaju identican vizuelni podrazaj

20.OSA L, J , G?Predstavlja trodimenzionalni sistem koji cine 3 ose: L-svetlina; J- zuto\plavo; G- crveno\zeleno

21.svedski prirodni sistem boja?Sastoji se od 4 hromatske i 2 nehromatske

-jedinica je m, brzina proticanja talasa je m\s

( jedno pitanje je viska, ne zna se koje, ali otprilike to je prvi deo)

4

2 -

-3

II deo:1.Sjaj?Sjaj je geometrijska/hromatska osobina povrsine koja je cini sjajnom ili reflektujucom u ogledalu. Spekularna/difuzna refleksija koja izaziva osecaj sjaja moze varirati na povrsini.

2. Sprekularni sjaj?G=S\I Odnos intenziteta reflektovanog svetla sa povrsine u odnosu na intenzitet upadnog svetla.

3.Karakteristike materijala koji uticu na sjaj?-tanki povrsinski filmovi -polarizacija svetla-zakrivljenost povrsine -usmerenost uzoraka-naujednacenost premazanog

4.Cime se kalibrise uredjaj za merenje spekularnog sjaja?Kalibrise se pomocu crne plocice za standardna merenja do 100 jedinica sjaja.

5. Prvo merenje pod uglom?od 60 Ukoliko je vrednost sjaja via od 70 SGU (visoki sjaj), izmeriti sa uglom od 20, ukoliko je manja od 10 SGU (mali sjaj), ponovo izmeriti u uglu od 85

6. Razvodljivost slike?Razdvojivost slike DOI je merenje raspona spekularne refleksijeDOI=100x(Rs-R0.3\Rs) Rs=Rs sam\Rs std Rs-upadna sv.u spekularnom uglu

7. 45stepeni/0?

8.Dvozracni i jednozracni spektofotomer?9.Fluroscenti materijali?

10.Goniohromatki materijali?Imaju mnogo kompleksniju medjuzavisnost i time iziskuju specijalne metode merenja i instrumente-fluorescentni materijali(beli i hromatski)-ljuspice pigmenta (perlescentni i interferentni)11.Pozadinska flop boja?Indeks pozadinske boje je mera promene reflektanse metalne boje kroz rotiranje kroz niz uglova posmatranja.Vrednost indeksa od 0 oznacava pun ton, dok visi broj metalne ili biserne boje12.Uzorci merne nesigurnosti?Sumnja koja postoji u rezultatu merenja. 1.merni instrument 5.sposobnost operatora2.uzorak i njegova nestabilnost 6.problemi sa uzorkovanjem3.postupak merenja 7.okolina i atmosferski uticaji4.uvezene nesigurnosti

13.Tacnost i preciznost?

14.Keramcika crna plocica?15.Stabilnost?Blizina dogovora izmeu rezultata niza merenja istog testnog uzorka ili testnih uzoraka uzetih nasumino iz homogene celine, izvrene u jednoj laboratoriji, istom metodom merenja, rukovaocem i instrumentom tokom odreenog perioda vremena