Lundval Sem NIJE VREME ZA HEROJE Prevod: ivkovi Zoran Lundwall Sam NO TIME FOR HEROES, 1971. KENTAUR 1980. 1.Izviaki brod lebdeo je poput zaplaene muve izmeu planete i svemirske flote, oprezno se pribliavajui najbliem odbrambenom satelitu. Jo sa velike udaljenosti jasno su se mogli razabrati udubljenja i izboine u neravnoj spoljnoj povrini. Izgledao je prilino bezopasno, to je verovatno i bio, s obzirom na to da je skoro dve stotine hiljada godina stajao zaputen. Sa druge strane, moda je to bio samo privid. Pilot je poznavao takve satelite. U svakome od njih nalazilo se zapreteno dovoljno bojeve energije da se neka omanja planeta za tili as pretvori u paru. Staro carstvo postupalo je veoma temeljito kada je posredi bila samoodbrana.Iza neprobojne barijere ubilakih satelita, planeta se okretala poput trule jabuke, proarana smeim i plavim prugama; izgledalo je kao da se zlokobno ceri svemirskoj floti, koja je lebdela poput jata izgladnelih leinara tik izvan njenog domaaja, treperei nestrpljivo u elji da se sjuri dole, ali i ne odvaujui se jo na to. Nekada je to bila slavna sredinja planeta jednog od mnogih carstava ije su ruevine sada preplavile celu Galaksiju; od nje je sada ostalo samo pustono smetilite, koje su od neeljenih posetilaca uvali opaki odbrambeni sateliti.Sve drevne sredinje planete bile su mono naoruane, a odbrambenim satelitima upravljali su izuzetno efikasni kibernetski mozgovi koji su jo funkcionisali, u uverenju da prvobitno carstvo i dalje negde postoji, estoko se protivei i samoj pomisli da ih preuzmu prljavi stranci. Neki od tih mozgova stekli su vrlo neprijatne navike tokom eona koji su proticali bez ikakvih zbivanja, tako da su ekspedicije preduzimljivih planetnih drutava, eljnih da se domognu neke mrvice znamenitih bogatstava starih carskih planeta, jednolinom pravilnou nesreno okonavale, upadajui u stupice avolskih kibernetskih mozgova, koji tokom mnogih eona nisu imali nita pametnije da rade nego da smiljaju nove zlokobne naine za osujeenje svih uljeza. Glas o ovome polako se rauo, prekomerna opreznost zavladala je svuda, a posao isturenog izviaa postao je krajnje nepopularan: prihvatili su ga samo ludaci i naivni idealisti - izmeu kojih, ako se bolje razmisli, i nema neke velike razlike.Svemirska flota koja je sada kruila oko planete, podozrivo motrei na eventualne znake napada i spremna da podvije rep i utekne za samo jednu mikrosekundu, predstavljala je planetno drutvo iz jednog malog i krajnje beznaajnog sektora nekadanjeg carstva oveka. Sredstva kojima su raspolagali bila su oskudna, ali su im zato htenja bila visoka; njihov vladar smatrao je sebe imperatorom Vaseljene - nita manje od toga; imali su obimnu svemirsku flotu, koja se poglavito sastojala od preureenih i opravljenih olupina iz treeg maltuzijanskog rata, kao i dobar deo carske biblioteke, koja je, tokom drugog maltuzijanskog rata, bila skrivena na jednoj od njihovih planeta, gde je ostala i kasnije, budui da je njeni zakoniti vlasnici vie nisu traili, poto zato nisu ni imali prilike - bili su, naime, uniteni. U biblioteci se nalazilo mnotvo zvezdanih karti sa zanimljivim obavetenjima o tome gde se nalaze drevne sredinje planete; planetno drutvo se spremno dalo u traganje za njima, ali je ishod tih pohoda, kako je ve reeno, poglavito bio neslavan. Drutvo (ili carstvo, kako je ono nazivalo sebe u trenucima skromnosti) nikada nije imalo mnogo koristi od tih karti; pa ipak, nikako nije moglo da ih ne koristi. Imperator se ve diio vladavinom nad celom Vaseljenom; sve to mu je jo bilo potrebno bila je neka potpora u tom pogledu. Osim toga, drutvo (carstvo) osealo je vraku potrebu za nekim plenom.Izviaki brod pribiio se jo malo satelitu, spreman da se da u beg i na najmanji znak opasnosti. Stojei na bezbednoj udaljenosti, fiota je motrila oprezno primicanje, obasipajui pilota mudrim savetima, psovkama, pretnjama i ostalim ohrabrujuim zvucima sraunatim da mu osokole klonuli duh."ta si se ukipio?" uzviknu oficir za vezu sa komandnog broda. "Misli li da ima ceo dan na raspolaganju? Krei ve jednom!""Pribliavam se... bzzzzz... satelitu", ree pilot kroz sve snanije statiko pucketanje. "Izgleda mi prilino bezopasno... zzzzz... ta u sada da... zzzzz?""Samo mu se priblii", uzvrati oficir. Glas mu je bio visok, prodoran i naglaeno vrskav. Ostali ofciri obino su ga pominjali kao 'debelu zadnjicu', za ta je takoe bilo povoda."Misli... zzzzz... da sam... zzzzz", ree pilot. "Zzzzz... kada se vratim, rei u ti.""Ne ujem te dobro. ta si kazao?""Bzzzzzz... primiem se tom vrajem... zzzzz... sad vidim... zzzzzzz.""ta?""Bzzzzzzzzzzzzz", uzvrati mu zvunik. "Zzzzzzzzzzzzzz."Bilo je to poslednje to se ulo od pilota. Satelit, koji je dugo motrio na izviaki brod, spregnuo je svoju elektroniku, ispustio jedno bezvuno paaanjaaaa, a onda otvorio sve svoje karte. Svemir je istog asa postao ispunjen belom, zaslepljujuom smru; izvidaki brod u trenutku se pretvorio u paru; na komandnom brodu nivoi energije skoili su za petnaest podeoka, a igle na mernim ureajima ljupko su se zakrivile oko izboina koje su stajale na kraju njihovih hodnih staza. Osetio se miris paljevine, a odmah zatim zauo zvuk kidanja ploa na trupu broda, koje se mealo sa rikom nekolicine narednika elinih glasnih ica, to je samo poveavalo optu pometnju. Letelica se naglo trgla, bezuspeno pokuala da se preokrene, a onda uronila u podsvemir, mahnito otvarajui vatru u svim pravcima i estoko se cimajui.U komandnoj prostoriji vladala je prava ludnica; oficiri su trali na sve strane, sudarajui se uz put, psujui i viui bez prestanka. Jedan dobro usmereni laserski hitac prostruja kroz prostoriju i kroz etiri dobro uhranjena oficira, napravivi uz put silan dar-mar; jedan novopromovisani i veoma nervozni mladi oficir stekao je, naime, utisak da neko upravo pokuava da preuzme brod i stao je da brani carstvo svojim pogubnim orujem. Admiral flote, koji se iz nekog neobjanjivog razloga pojavio u komandnoj prostoriji, izgubio je u optoj gunguli naoare i sada je sve redom slao na preki sud.Mete se postepeno primirio kada se pojavilo osoblje zadueno za odravanje broda; bili su to disciplinovani i efikasni ljudi, koji su se odmah dali na posao: zatvorili su preklopnim ploama rupe u trupu broda, odvukli su tela nesrenih oficira, ustrelili mladog oficira i ukrotili jo dvojicu nervoznih junaka. Admiral flote dobio je nove naoare i oteturao se u svoje luksuzne odaje, mrmljajui sebi u bradu teke kletve.General Supersoko, koji se, zahvaljujui nadahnutoj predstavi mladog oficira sa laserom, iznenada naao u poloaju zapovednika, vratio se iz prinudne penzije kao oficir perionice, davi se smesta na posao da brod ponovo dovede u red. Posle nekoliko asova napornog posla, sve je opet bilo normalno. General Supersoko primetio je sa aljenjem da je izgubio jedan izviaki brod, stavivi istovremeno do znanja svakom narednom pilotu, koji oseti neodoljiv poriv da izigrava junaka, da se obavezno povede za primerom svog nesrenog prethodnika, budui da mu po povratku ionako nema mnogo ivota. Zatim je isparenom oveku posthumno dodelio medalju, rekavi pri tom nekoliko rei o hrabrosti i predanosti koje su poginulog nagnale da preduzme taj plemeniti i junaki in. U isto vreme, zadrao je za sebe svoje miljenje, koje nimalo nije bilo pohvalno. Za to vreme Gvozden, krajnje neomiljeni pukovnik zbog svoje neizmerene pokvarenosti, stao je da masira preostale izviae, obeavi im sveano da e ih goniti do pakla i natrag samo ako izgube jo jedan brod, bez obzira na to kako ili zato.U svojim odajama, admiral flote naeo je novu bocu, koju mu je pribavio stari prijatelj, general Supersoko.U komandnoj prostoriji, general Supersoko degradirao je nekoliko oficira i poslao ih na razne poniavajue dunosti kako bi napravio mesta za svoje ljude.U kompjuterskom odeljenju, grupa sedih glava uno je raspravljala o tome ta se i kako dogodilo, ali nikako nije mogla da doe do nekog suvislog odgovora ni na jedno od ova dva pitanja.U svom sektoru izvidnici su bili zaokupljeni deobom stvari koje su pripadale isparenom kolegi; kada su iscrpeni svi miroljubivi argumenti, potegnute su pesnice, tako da je na kraju proliveno i neto krvi.U zaboravljenim podzemnim odajama na planeti ispod flote, drevni sredinji mozak ropui se vraao svesti, pourivan upornim pozivima pobednikog odbrambenog satelita. Veliki motori lagano su se okretali u tami; u pustim dvoranama samotne svetiljke treperile su poput udaljenih zvezda. Roboti za odravanje tromo su se kretali izmeu nizova naprava to su prigueno svetlucale, vrei podeavanja ovde, zamene tamo. A onda je flota locirana i identifikovana. Odmah je usledilo snanije svetlo, a broj robota za odravanje se poveao. Ponovo uljezi: to je znailo puno posla. Sredinji mozak uzdrhtao je na tu pomisao. Ve je dugo bio zaludan, ak se pomalo ulenjivi. Predstojee radne obaveze nisu mu se ba osobito dopadale. Spomenuo se napornih dana iz davnine, pre no to je ovek otiao, kada je upravljao celom planetom, od lansiranja svemirskih brodova do otkljuavanja javnih perionica - i na taj spomen ponovo je uzdrhtao. No, nije se imalo kud: posao je valjalo obaviti. On proisti svoje elektronsko grlo i obrati se komandnom brodu glasom kakvog starog i mrzovoljnog uitelja:"Ovo je sredinji mozak", ree on. "Mogu li neto da uinim za vas, gospodo?" 2.General Supersoko paradno je hitao jednim hodnikom komandnog broda, okruen uobiajenom pratnjom vernih ulizica. izme optoene elikom zvonko su odjekivale podom. Mnotvo zlatnih irita, odlikovanja i epoleta delovalo je zaslepljujue, dok je hor uzbuenih glasova parao ui."Nemogue!" govorili su."Neverovatno!""Zar posle svega!""ovek bi pomislio da nije nita preostalo!""Pa, uo si ta je rekao.""Pozvao nas je da siemo dole i preuzmemo stvar! Moe li to da zamisli? Zamolio nas je da siemo dole!""Ne, ne mogu. Uveren sam da kopilan krije neko iznenaenje u rukavu.""I sve je ekalo da...""Blagi boe!""Da, ovde sam", ree im sredinji mozak iza jedne ventilacione reetke. "Mogu li da vam u neemu budem od pomoi? U bilo emu?""ta radi tamo?" uzviknu general Supersoko, uputivi otar pogled prema reetki."Imam ja svoje metode", uzvrati reetka tajanstveno. "A sada...""Umukni!" ree general Supersoko. Ponovo popreko pogleda reektu, pa dodade: "Ova stvar me nervira. Morau da je uskoro nauim pameti... ta samo zamilja da predstavlja? Svemonog, ta li?" On uvredljivo frknu.Reetka nita nije odgovorila, oigledno uvreena, a grupa ljudi zae za jedan ugao i ue u salu za konferencije, dok su im blistave izme marirale savreno skladno. Jedan prilino debeli, onii ovek sa gustim, crnim brkovima, koji se zatekao tu, zurei u devojke za sekretarskim pultom, bio je zajedno sa njima odmah odstranjen iz prostorije; uzvici protesta pretvorili su se u uasnuto stenjanje kada je ugledao svu silu zlatnih irita koji su ga okruili.Vrata se sa treskom zatvorie iza pridolica, zavlada tiina, a onda se ponovo otvorie, nekoliko oficira izie napolje, zgrabi debeljka i uvede ga unutra; nekoliko trenutaka kasnije, debeljko ponovo izlete u hodnik, praen bujicom britkih jednoslonih rei. ovek tresnu o goli, elini zid naspram vrata, zatim obrisa znoj sa ela, pa se ponovo zabulji u devojke, mrmljajui neke kletve. Kroz vrata poee da dopiru odlomci une rasprave."...nema ni govora - ta bi na to rekao glavni tab?""...ali ceo svet eka da...""...taj izanali sredinji mozak, dobar samo za smetlite...""...ma lae, kopilan!""...neko ode dole i proveri...""...misli ja?""...ne bi falilo. Bar bi malo oslabio.""...samoubistvo...""...ludnica...""...ovaj sa brkovima, ionako je izvia... ba kao stvoreno za njega...""...a mogli bismo i mi da uiarimo... Cara ne bi zanimale pojedinosti...""...unapreenje, momci! Unapreenje!""...da ga zgrabimo dok ne odmagli!"Vrata se naglo otvorie i na njima se pojavi blistava prikaza zlatnih irita, epoleta, medalja i draguljnih dugmadi na uniformi. General Supersoko istupi napred, pritvorno se smekajui."...za dobrobit carstva", ree on, "jedan hrabar ovek, predani vojnik, koji bi rizikovao ivot u herojskoj misiji punoj nepoznatih opasnosti koje vrebaju u starom carstvu!"Grupa krenu prema sitnom oveku, koji stade da se osvre, nastojei da pronae neki uzmak, ali kud god bi pogledao, svuda je video samo uniforme sa zlatnim iritima i draguljnom dugmadi, ureene znamenjem inova. Oficiri ga konano okruie sa svih strana, zlurado ga probadajui pogledima."Ovo je prava vojniina, generale. Vidite li mu sjaj u oima?""Ve drhti od nestrpljenja!""Pljuje on Smrti u lice - to je pravi ova!""Mora da si silno ponosan, vojnie!"Gomila se vre zbi oko njega, ne ostavljajui mu ni najmanje prostora da utekne. General Supersoko stajao je nadnet nad njim poput Anela Smrti, grozno se osmehujui. "Kako se zove, vojnie?" upita on. "Govori!""Bernard Rordin", promrmlja brka nelagodno."Gospodine!" zagrme general Supersko, za trenutak smetnuvi s uma svoje ovijalne manire."Bernard Rordin, gospodine!""To je ve bolje. A sada, vojnie Rordin... eka te sjajan podvig - da se spusti na ovu divnu, drevnu planetu, sredinju planetu jednog monog carstva od pre mnogo stotina hiljada godina, za dobrobit naeg slavnog carstva... kao i za tvoju linu dobrobit, vojnie. Jesi li spreman da bude dobrovoljac?"On se pognu sve dok mu nos ne dotae Bernardov uzdrhtali nos."Dakle?" zabrunda on. "Jesi li?""Ne znam", promrmlja Bernard. "Smem li malo da razmislim?""Ne sme", uzvrati general."Imam li neku alternativu?""Nema!" usledi odsean odgovor.Bernard proe pogledom po preteim oblijima sa zlatnim iritima koja su se nadnosila nad njim: prodorni pogledi, etvorougaone brade, iskeena usta. Jo nikada nije video toliko glaveina na jednom mestu. Utisak je delovao na njega krajnje obezoruavajue. Ba kao i neizgovorene pretnje."Kazna ako se ne obrati pretpostavljenom oficiru na prikladan nain", poe neko, "prilino je...""Pristajem da budem dobrovoljac", ree Bernard. 3."Mora da si siao s uma kad si prihvatio da bude dobrovoljac", ree mu sredinji mozak iza ventilacione reetke kada su se glaveine razile. "Zar ne zna u ta si se upustio?""Znam", zabrunda Bernard. "Ali ta mogu kada sam protiv sebe imao dvanaest valjivih oficira. Misli li da sam toliko lud da im se suprotstavim?" On uputi prema reetki prezriv pogled. "A ta e ti tamo? Zar nisi negde dole na toj vrajoj planeti?""Imam ja svoje metode", uzvrati mu reetka tajanstveno. "ta bi sad hteo da uinim za tebe?""Ne elim nita od tebe, ti trula mainino.""Kazao si 'Blagi boe'", podseti ga reetka. "I evo me odmah, spreman da usliim svaku molbu usamljenog i zaplaenog vojnika. Mogu li neto da uinim za tebe?""Ti si pravi megaloman", ree Bernard."Imam razloga za takav stav: ja sam sredinji mozak cele planete", primeti reetka. "A to nije malo, zar ne?""Nije, nije", ree Bernard."I to legendarnog renonskog carstva. Zar ti krv ne pone da struji bar malo bre kroz ile pri pomisli da ja sam upravljam itavom planetom? Oekivalo bi se malo divljenja od jednog obinog ljudskog bia, a naroito od pukog vojnika kao to si ti.""Zadivljen sam", uzvrati Bernard. "Je l' ti sad milo?"Usledilo je razdoblje tiine, tokom koga je Bernard mozgao o tome kakvi su mu izgledi da se izvue iz cele stvari. Ali nita mu nije palo na pamet. On razoarano uzdahnu."Da li si znao da sam smatran najizvrsnijim i najsjajnijim podvigom ljudskog roda?" upita reetka."Nisam.""Da, ba je tako bilo. A star sam preko dve stotine hiljada godina. Ali i dalje funkcioniem besprekorno. Nije loe, a?""arobno", ree Bernard."Mislim da bih mogao da ti boravak uinim zanimljivim", ree reetka zamiljeno. "Jo posedujem psiho-projektore, zna, kao i bave sa protoplazmom... i jo mnogo drugih stvarica. Videe, dopae ti se.""Nema sumnje", uzvrati Bernard glasom punim neverice."Sve je to, dodue, bilo predvieno za odbranu, zna, kao poslednje uporite ako se vi uljezi ikada spustite na planetu. Uopte ne moe da zamisli ta sam sve u stanju da priredim. Samo kai neko udovite, ma koliko nezamislivo izgledalo - i ja u ti ga smesta napraviti.""Blagi boe", ree Bernard."Neverovatno, zar ne?""Nego ta.""Ali, naravno, ja sam ti prijatelj, vojnie. Jedino elim da ti boravak uinim zanimljivim... Da li bi ti se dopalo da se goloruk bori sa ivotinjom koja ima pedeset kosmatih apa, otrovne zube, a i besmrtna je?""Ne bi mi se dopadalo", ree Bernard."No, dobro, bio je to samo predlog, zna." Reetka zastade za trenutak. "Moda i nije tako loe to ne eli to. Jer, vidi, kada ih jednom stvorim, ja vie nemam kontrolu nad njima. Trebalo bi da vidi neka stvorenja koja sam stvorio tokom svih ovih godina. Krajnje su opaka. Kladim se da ne bi iveo ni pet minuta nakon to se spusti.""Blagi boe!""Da, ovde sam, ta eli?""Nisam se tebi obratio.""Izvini. Uinilo mi se da jesi.""Nije vano.""Uostalom, ja sam najpriblinija stvar bogu koju je ova planeta imala za poslednjih dve stotine hiljada godina. ao mi je ako sam te povredio.""Sve je u redu. Ionako nikada nisam bio preterano religiozan.""Ovde dole ima bogova", ree reetka."To me ne bi iznenadilo.""Postalo je prilino samotno, zna, a obina bia bila su tako beznadeno tupava da sam morao da stvorim sebi neko drutvo. Sve je to veoma zanimljiv svet; neto su samo preosetljivi, dodue.""Nastojau da im se ne naem na putu.""I oni su svemogui. Bar veina njih. Takoe im dolaze u glavu luckaste zamisli." On zastade, ekajui neki odgovor, ali odgovora nije bilo. "Da li si znao", nastavi sredinji mozak pomalo nervozno, "da neki od njih misle da je svet ravan?""Ne, nisam znao", uzvrati Bernard. "Pa, je li stvarno ravan?""Ponekad ga oni naine ravnim. A to je krajnje neprijatno. Sve se onda pobrka. Ne bi ti se dopalo da se nae dole kada svet iznenada postane ravan, zar ne?""Ravan iIi okrugao, ba me briga", ree Bernard. "A sad umukni!""Izvini. Samo sam hteo da ti pomognem.""Dobro, dobro, ali ne zanima me."Usledila je duga tiina, a onda reetka upita: "Hoe li se ovde dugo zadrati?""Otkud bih ja to mogao da znam? Pitaj generala Supersokola ili nekog drugog.""Nije da se bojim posla, zna", ree reetka, "ali valja prilino potegnuti da bi sve ilo kako treba kada je u pitanju jedna ovakva flota, a pri tom ti niko ne kae ni hvala. Voleo bih, dakle, da znam da li e ovde ostati dugo, jer, na kraju krajeva, vodio sam rauna o celoj planeti tokom dve stotine hiljada godina bez trenutka odmora i moda bi ti mogao rei nekome da ja..."Bernard napravi zloudnu grimasu. "Reci im sam ako eli", uzvrati on. "Ba me briga ako sve ovo rasturi." On se udalji niz hodnik."Mislio sam da te zanima moj svet", doviknu reetka za njim. "Uostalom, ostae ovde do kraja ivota!""Umukni!" odbrusi Bernard.Uputio se prema kantini, razmiljajui o nevolji u koju je zapao. U asu kada je podizao olju ka smrknutim usnama, interkom mu se iznenada obrati nelagodno poznatim glasom."Nije ba bilo lepo od tebe to si tako otiao", ree naprava glasom u kome se osealo samosaaljenje. "Zar ti se ne dopadam?""Sve to elim to je malo mira", ree Bernard."Mogao si mi to rei.""Tako je, mogao sam."Usledio je trenutak zamiljene tiine, a onda interkom ree: "Moda bi ti se dopalo da ti malo priam o mom svetu? Ima puno toga to treba rei, zna.""Nemoj da gnjavi.""Ti ide dole, zar ne?""Svakako.""Pa, nadam se da zna ta ini. ao mi je ako sam te gnjavio." On uzdahnu."U redu", ree Bernard. "U redu, u redu.""Postaje samotno posle nekog vremena, zna. Dve stotine hiljada godina bez ikakvog ljudskog drutva - pomislilo bi se da imam prava na malo predusretljivosti, naroito posle svega to sam uinio.""U redu, tako je.""Sve to traim to je ljubazna re.""Dobro, hvala ti! Hvala, hvala, hvala!""Nisi ba zvuao iskreno", primeti interkom uvreeno."Ma jesam!" uzviknu Bernard."Ne mora da se izdire na mene, zna. Savreno te dobro ujem.""Izvini." Bernard se opusti u stolici."Stvar je samo u tome to sam oekivao neto drugo, zna, nakon to sam ovoliko radio, drei planetu u pripravnosti za tebe, a za to nisam dobio nijedno ljubazno 'hvala'. Mislio sam da e moda biti malice zahvalan zbog moje predanosti. Nita naroito, naravno, samo neku ljubaznu re, neki navod ili slino..."Bernard spusti olju u cev za otpatke i ustade. Iziao je iz prostorije odlunim korakom, gledajui pravo preda se."Zato se tako udaljuje od mene?" doviknu interkom za njim. "Moda nisam dovoljno dobar za tebe? Samo zato to predstavljam mainu moram da budem inferioran, je li to misli? Misli da nemam oseanja? Misli da nisam dostojan uobiajene ljubaznosti samo zbog toga to sam maina? To mi je, dakle, hvala to sam obavljao sve dunosti tokom svih godina? Naprosto mi okrene lea i udalji se samo zato to sam maina!""Blagi boe!" zavapi Bernard."Tako je!" uzviknu interkom. "Ali nemoj se samo vratiti na kolenima, molei me za pomo kada se bude spustio ovde dole, zato to ti uopte neu usliiti molbe, uje Smejau se kada te budu komadali, uje li? Dve stotine hiljada godina vernog sluenja - i to je hvala koju dobijam! Nemoj ni pomisliti da u ti pomoi kada me bude preklinjao! Nemoj se nadati da u ti..."Bernard se dade u trk. "Svemoni!" zavapi on."Da, ovde sam, ta eli?" doviknu interkom za njim. 4.Brod se spustio sa tamnog neba uz grmljavinu koja se sigurno ula na sva tri prostrana kontinenta; za brodom se miljama vukao uareni pramen izduvnih raketnih gasova, koji su zagaivali i jonizovali vazduh celim putem do tla. Blizu povrine, letelica i izduvni snop promenili su pravac i krenuli kroz planine i vekovima stara zdanja, podarivi stvorenja koja su ivela uz okeane svee skuvanim ribama pravo iz mora i unevi silan nered u postojei poredak stvari. No je bila obasjana miljama i miljama unaokolo, to je delovalo upeatljivije od svih prazninih vatrometa. Brod je napravio zaokret iznad ruevina jednog ogromnog grada, koji je stajao usred predela bujnog rastinja, gotovo se sudarivi pri tom sa jednom neverovatno visokom kulom, koja se dizala iz samog sredita naseobine; a onda, konano, spustio se, sa svim raketama stavljenim u pogon, posred jednog velikog, praznog prostora, koji je, zahvaljujui neumitnom dejstvu vremena tokom poslednjih dve stotine hiljada godina, sada bio otvoreniji nego ikada ranije. Dodirnuo je tle uz gromki tresak i ostao da poiva na mestu, puei se i pucketajui u znak protesta.Tiina se nerado spustila na grad, da bi je ubrzo ponovo naruio pad jednog divnog pilona, u kome se nalazilo sredite Carskog podsvemirskog komunikacionog sistema. Raspadanje stazisnih polja izazvalo je svu silu bleskova i runih zvukova, da bi potom sve ponovo utonulo u tiinu, koju su sada naruavali jedino jo slabani, protesni zvuci dva robota za odravanje, koji su i dalje funkcionisali; nalazili su se pod ruevinama i sada su se upirali iz petnih ila da se iskobeljaju, ne prezajui pri tom ni od meusobnog razraunavanja.Nekoliko leinara, koji su sa puno nade pohrlili prema gradu na zvuk ruenja, sada su kruili iznad otvorenog prostora; posle izvesnog vremena, poto nisu pronali nita to bi ih zanimalo, razoarano su se vratili odakle su doli.Grad, neutivo trgnut iz sna svim tim uzbuenjima, zastenjao je i ponovo utonuo u san, smrknuto mrmljajui nemute kletve.U kabini, brod je ustro raspravljao sa nevoljnim pilotom o neophodnosti izlaska napolje. Poeo je to da ini jo za vreme sputanja, tako da se sada ve ponavijao.Da je bio ljudsko bie, sve bi ga to ve uveliko iscrplo; ve dobrih pola sata obasipao je krajnjim suvinim argumentima oveka koji mu se nalazio u kabini i koji oigledno nije bio spreman na saradnju; cela ta tirada odvijala se u vidu neprekidnog ponavaljanja raznih pravila i krajnje domiljatih kazni ukoliko se ona ne potuju, a sve je bilo proeto neodreenim pretnjama i pozivanjima na jae strane pilotove linosti, ako je takvih uopte bilo, u ta je brod sumnjao. Na oveka je sve to delovalo uznemirujue, to je bilo dobro, ali ne i podsticajno, to je bilo ravo."To je tvoja dunost prema ekspediciji", ponovio je brod po peti ili esti put. "Ne moe sada odustati. Zar uopte nema oseanje asti? Osim toga, general Supersoko ivog e te odrati ako odbije.""Uopte ne sumnjam", sloi se Bernard, pomislivi na generala Supersokola, kao i na to sa koliko bi uivanja ponizio tu gnusnu spodobu, samo kada bi bio u prilici da to uini. Ova pomisao prilino mu razgali srce. "Meutim", nastavi on, "ja sam ovde dole, dok on nije, a to je ogromna razlika. Neu napolje.""Ti si kukavica", ree mu brod."I izdajnik", dodate roboprijatelj negde otpozadi. Opruio je svoje paukasto obliije na podu, dok mu je est metalnih nogu stajalo raskreeno u svim pravcima. Predstavljao je najcrnju kukavicu koju je ovek ikada izumeo, kao i izdajnika, kad god bi se potreba za tim ukazala, ali se ipak odlikovao vrstim stanovitima o vladanju drugih. to ga je, naravno, inilo savrenim sadrugom jednog vojnika, bilo gde i bilo kada."Sasvim si u pravu", ree Bernard. "Ja sam kukavica i izdajnik. Ali sam i iv, a to je ipak znatno vie nego u sluaju onog tupavog, odanog junaine koji se upustio u istraivanje satelita. Ba je bio junaina. Ali sada od njega nije ostalo ni toliko da se skupi u obinu kaiku.""Moda je mrtav, ali mu zato dua ponosno marira", ree roboprijatelj, a u glasu mu se pojavi zvuk gromkog vojnikog hora koji peva neki mar."Sit sam vas", obrecnu se Bernard na obojicu. Brod nita nije odgovorio, poto su mu oigledno ponestali argumenti, dok roboprijatelj nije mnogo mario da to uini."Prestar sam ja za ovo", nastavi Bernard. "Da ima pravde na svetu, ja bih sad sedeo gore i posmatrao kako neki mladi idiot stavlja ovde ivot na kocku. ovek mojih godina trebalo bi da bude poteen ovakvih stvari.""Ima etrdeset tri godine", primeti brod predusretljivo."Prijatno je uti ohrabrujue rei", uzvrati Bernard zlovoljno. "Takoe se nadam da u poiveti do etrdeset etvrte, premda izgledi za to nisu ba ruiasti."On se okrenu na stolici i ustade; iako mu to nije naloio, brod smesta prikaza pilotu prizor neposredne okoline na ekranu koji je prekrivao zakrivljeni zid pred njim. On se smrknuto zagleda u njega. Ruevine i samo ruevine. Tik uz brod stajala je jedna uasna, runa statua, uzdiui se poput apoteoze svih valjivih kipara Vaseljene sve do tamnog i ravnodunog neba. Verovatno je pre vie eona predstavljala neto otmeno i junako; minule godine pretvorile su je, meutim, u neprepoznatljivo, ali i krajnje nedolino ustrojstvo. Okolni prostor prekrivalo je mnotvo povrinskih vozila, koja su, zajedno sa nekoliko policijskih robota opakog izgleda, polako propadala i pretvarala se u nitavilo. Jedan veliki znak izdubljen u tronom zidu, pozivao je umorne putnike da posete svratite, koje je nesumnjivo bilo na zlom glasu. Za svaiji ukus, stajalo je ispisano. Ispod se nalazio jo jedan znak, ije su vene svetiljke i dalje treperavo saoptavale svoju poruku o nesputanim radostima, potkrepljenu raznim neumerenim obeanjima, i dalje neostvarenim posle dve stotine hiljada godina. ovek se, oigledno, nije mnogo promenio. Vladala je mukla tiina, kao na groblju, a i dobrodolica je bila nekako grobljanska.Uz to, bila je jo i no punog meseca. Prizoru su jedino nedostajala dva povampirena lea, kao i jato imia, pa da bude potpun. Pilot se strese i okrenu."Mnogi bi smatrali velikom au da budu prvi koji su se vratili na ovu planetu", ree brod, kao da mu je itao misli."Ne bi me iznenadilo", uzvati Bernard. "Uopte. Nita me vie ne bi iznenadilo."On uzdahnu, obuzet iznenadnom plimom tuge zbog zlosrene sudbine. Nalazio se ovde, pripremljen za sigurnu smrt, sam i lien prijatelja, dok mu na glavi sede dva neljudska, kibernetska udovita, a odozgo ga neprekidno kinji neumerenim zahtevima mnotvo predebelih oficira, od kojih se svaki potpuno posvetio tome da mu, po mogustvu na to bolniji nain, razori beznaajnu linost. Mesto na kome se nalazio bilo je titee ve samo po sebi, to mu je na izvestan nain odgovaralo, budui da je i sam bio potiten. Mrzeo je sve i svakoga, bez ikakvih izuzetaka.U ovom pogledu, general Supersoko bio je posebno povlaen. A pukovnika Gvozdena mrzeo je jo od onog asa kada mu je pogled prvi put pao na tu gnusnu spodobu. Zadavie ih obojicu njihovim vlastitim iritima, ukoliko se dogodi nemogue i on se vrati u flotu u jednom komadu.Neko vreme se uljuljkivao u toj prijatnoj matariji, kada ga iznenada vrati u stvarnost odsean glas broda. On se okrenu i uzviknu: "ta sad hoe, ti bezumna gvodurio?""Samo sam ti skrenuo panju da vreme prolazi", uzvrati mu brod glasom koji je odavao povreeno dostojanstvo."Stvarno prolazi", sloi se Bernard. "Pa ta s tim?""Pomislio sam da si moda promenio miljenje u vezi sa misijom koju treba da izvri", ree brod. "Smem li...?" On upitno kliknu, a onda, ne ekajui potvrdan odgovor, otvori skriveni odeljak u zidu odmah iza pilota. Odande iskoi jedan posluavnik sa odabranim asortimanom pogubnog oruja i tupo mu udari u lea."Platie mi za ovo!" dreknu Bernard srdito na brod, kada je povratio ravnoteu. "Samo ekaj!"Frknu uvredljivo, ali poto brod uopte nije reagovao na to, on se udostoji, pomalo primiren, da pokupi najrunije primerke oruja, koje, mrmljajui psovke, stade da prikainje za opasa."Ne zaboravi da u ti se osvetiti za ovo jednoga dana", podseti on brod. "Je li ti jasno?""Zapameno je", uzvrati brod."Nadam se da e istruliti." On se nae preko stolice i pritisnu jedno dugme na komandnoj tabli. Vazduna komora se otvori uz zvuk koji je liio na blagi uzdah. On ode do izlaza i nevoljno baci pogled u tamu, koja je izgledala krajnje neprivlano.Nedaleko od mesta gde se spustio, ruevine nekog monog zdanja uzdizale su se poput crne senke na meseini, okruene palim pilonima i velikim drveem koje je, tokom eona usredsreenih napada, konano uspelo da se probije kroz stameni metal koji je prekrivao tle. On osmotri prizor sa oseanjem odvratnosti. Zdanje mu, sa svoje strane, uzvrati pogled uz uvredljivu radoznalost, oigledno nimalo ne hajui za Bernardova oseanja. On odlui da preduzme neto u tom pogledu, po mogustvu uz pomo jedne ili dve nuklearne bombe srednje veliine. Takoe je reio da za ovo plemenito preduzetnitvo rtvuje jedan brod."To je, dakle, vraje carstvo", ree on glasom punim prezira, a zatim skupi nozdrve. "Zaudara.""Moda je u pitanju drvee," primeti brod."Ili je moda predoseaj predstojeeg usuda." On se vrati u unutranjost broda. "Idem da malo osmotrim onu groznu ruevinu", ree on. "Zatvori vazdunu komoru za mnom. A ako me vidi da trim natrag, otvaraj je to bre moe. Moda e mi za petama biti neka aa koja bljuje vatru.""Ne postoje adaje", uzvrati brod, "a naroito ne takve koje bljuju vatru.""Hvala to si me podsetio", promrmlja Bernard. On podozrivo podie pogled prema tamnom nebu, prisetivi se leteih stvorenja koje je video prilikom sputanja i iz ijih su runih ustiju izbijali plamenovi. Stresavi se, on skoi napolje. Tle je bilo pohabano i krto i ulubilo se pod njegovom teinom.Nije imao nikakvog razloga da se osea sreno; nije, zapravo, imao razloga da bilo ta uini, osim da to pre zadi odavde. U tome ga je spreio jedino strah od generala Supersokola i Gvozdena. Pri pomisli na Gvozdena, usne mu se iskrivie u zlobnu grimasu. Nita, meutim, nije kazao. Neko je mogao da uje, a to bi ga skupo kotalo.Krenu prema tamnoj ruevini, zlurado pomiljajui na svu silu prijatnosti koje bi priredio Gvozdenu; drao je pri tom drku lasera kao da je posredi omraen Gvozdenov vrat. Pogledom je arao na sve strane, motrei po tami na eventualne znake napada, ali nije uspeo da primeti nita drugo osim zamiljenih senki. Jedva je obuzdao poriv da ne krikne i ne pone da puca na sve to mu je na vidiku, ukljuujui tu i roboprijatelja, koji se gegao tik iza njega, isplazivi pri tom svoj crveni, plastini jezik poput kakvog dobroudnog psa, to sasvim sigurno nije bio, i neperkidno ga obasipajui bujicom pametnih saveta, propagandnih kojetarija i raznih reklama, garniranih uzbuujuom vojnom muzikom, predvienom za podizanje poljuljanog morala najgorih kukavica. Bernard je sve to silno mrzeo, ali nije se usuivao da neto preduzme, zato to bi izvetaj o tome odmah bio upuen Gvozdenu."Kada ovaj dan mine, nek' ti Barnijevo pivo sine!" otpeva roboprijatelj pohotljivo, dogegavi se blie i prikazavi mu sliku penuave krigle hladnog piva na ekranu vizora. Prorez za ubacivanje novca pojavi mu se na elu, a istovremeno se oglasi i jedan mnogoljudni hor koji stade da peva pohvalnicu dotinom pivu, praen klokotavim zvukom poniranja ledene tenosti u edna grla. Barnardu poe voda na usta, ali nastavi da napreduje.Roboprijatelj odlui da promeni taktiku; primakavi se sasvim blizu, on mu se obrati priguenim glasom mlade i zavodljive ene. Bernard poe da se znoji; ozbiljno je sumnjao da e ponovo videti neku enu."Ti si mlad i sposoban ovek", ree mu roboprijatelj maznim glasom, koji je nagovetavao najprijatnija zadovoljstva. "Zato ne zastane malo i ne svrati u restoran Slatke Moli, gde je hrana jevtina i gde devojke umeju da prue mukarcu punu nadoknadu za njegov novac? Samo tri bloka od svemirske luke 'Burstin' - ekaju samo na tebeeee..." Glas je zazvuao poput vibriranja jakih krevetskih opruga.Bernardove oi ispunie se suzama pri pomisli da se dobro podmazane opruge Slatke Moli nalaze na sasvim drugom kraju Galaksije. Njegovi pohotljivi jecaji pretvorie se u jecaje ozlojeenosti i on estoko utnu roboprijatelja."Gubi se!" povika on besno, briui suze razoarenja."Ti si mlad i sposoban ovek", ree mu roboprijatelj zanosno, a zatim naglo prestade, svestan da mu je oficir izgubio interesovanje za te stvari. Usledio je trenutak pometnje dok je premotavao trake. A onda, re dobi jedan gromki, zapovedniki glas, koji mu se obratio oinski, sa blagom primesom elinosti. U zaleu, neki veliki hor pevao je 'Na oruje za carstvo'."Ovaj svet je na i moramo ga braniti", ree oinski glas Bernardu. "Mi smo ga napravili onim to jeste - privlanim i mirnim svetom, mestom sree i boanskosti" - ovde se mar neopazice pretopio u podsticajnu melodiju pesme 'Bog je na naoj strani' - "gde ovek moe da ivi u srei, zadovoljan svojom sudbinom, znajui da njegov car" - ponovo je usledio mar, gotovo priguivi glas - "bdi nad svakim, pravian i dobar!" Dolo je do kratkog zastoja, tokom koga se mogao uti zvuk mahnitog rada prenosnika iz unutranjosti roboprijatelja, a onda se glas vratio, snaan i zvonak poput elika... "Ali ako te slabost obuzme samo jednom, seti se da car zavisi od tebe! Samo nazadan, miroljubiv poltron ne eli da umre za cara, a zna li ta se dogaa sa dezerterima i pacifistima?" Glas se pretvori u grmljavinu, opisujui svu silu kazni za nazadne dezertere i pacifiste, dok je hor sveano pevao: 'Na veala sa izdajnicima'. Bernard zadrhta pod dejstvom tog estokog i nasilnog glasa i ubrza korak. Roboprijatelj ga je teturavo pratio u stopu, obasipajui ga kletvama, pretnjama i obeanjima izuzetno bolne smrti. Ova bujica dostigla je vrhunac u vidu mlaza reskih jednoslonih rei, koje su gromko odjekivale otvorenim prostorom, potpomognute zdruenim naporom pomahnitalog hora, koji je sada postao nepojamno mnogoljudan, i razornog orkestra sainjenog od neznano koliko truba, bubnjeva, orgulja i topovskih salvi. Tirada je stala da se okonava dugakim, cvileim tonom, od koga se Bernard sav stresao, a onda je naglo zamukla, ostavivi za sobom zvonku tiinu, koju su naruavali lepeti i krici raznih zastraenih ivotinja, koje su panino beale na sve strane. Nakon kratke pauze, ponovo se zauo odsean glas, sada primetno prijateljskiji."A sada", ree on sveano, "poruka naeg sponzora!" Muno uglaan glas jednog mladog oveka, kratko podiane kose, preuze re i nastavi, praen jednom melodijom, koja je po popularnosti dolazila odmah iza himne carstva i u kojoj su se nadahnuto opevale vrline Kroubulijevih slanih tapia. Prizor lepranja zastava na malom ekranu vizora sa roboprijateljevog ela ieznu, ustupivi mesto sceni sa trojicom besprekorno urednih vojnika, koji su sedeli u rovu i slatko se gostili zlatnim slanim tapiima, od ega je posmatrau pola voda na usta. Sunce na zatonu pravilo je ljupke odraze na njihovim blistavim izmama, dok je u blizini leao jedan neprijatelj praznog pogleda, oigledno mrtav, budui da mu je iznad desnog oka zjapila lepa, mala rupa."Jesi li umoran i iznuren posle celodnevnih, tekih borbi za carstvo?" upita uglaani glas blagonaklono. "Osea li se isprazno, da li te teina puke pritiska, udi li za stvarno ukusnim zalogajem u koji bi zario zube pre no to krene u nove okraje?""Ne kenjaj", uzvrati mu Bernard ogoreno, ali ga ovek nije uo."Znam kako ti je", nastavi ovek glasom u kome se oseala lana iskrenost. "Ja imam upravo ono to ti je potrebno!""Kroubulijeve slane tapie - tapie za prave mukarce!" Glas se podie do krika iste, neiskrene radosti, potpomognut i ojaan novim, sveanim horom, hvalei gotovo neverovatna odliija Kroubulijevih slanih tapia, najboljeg prijatelja smelih boraca. Trube se zaorie kroz no, nagnavi strah u kosti malom broju ivotinja koje su se jo zadrale u blizini, bubnjevi zagrmee, frule zacijukae, klarineti zacvilee - sve se to sli u nesnosnu tutnjavu blaene pohvale slanih tapia gospodina Kroubulija, koji su spasavali ivot. Bernard oseti kako polako tone u ludilo."Prekini!" povika on kroz buku. "Vrag te odneo, zar ne uje? Prekini, kad kaem - prekini!"Razdragani poj istog asa se utia do gotovo podnoljivog nivoa. "Izvini, nisam uo ta si kazao", ree roboprijatelj glasom koji je traio oprotaj. "Ovde je tako buno. Ali pretpostavljam da si poeleo jedan od Kroubulijevih izvrsnih slanih tapia, ije pakovanje od deset komada kota svega pedeset centi!" On upitno kliknu i otvori prorez za ubacivanje metalnog novca. "Ako ima samo papirnati novac, moe mi ga staviti na jezik", ree on. "Samo zavuci ruku u dep - i obezbedio si sebi arobne trenutke." On ponovo kliknu, razoarano, a zatim nastavi: "ta ti je, mome, zar ne eli slane tapie?""Kazao sam ti da umukne", uzvrati Bernard rasreno."Zar eli da privue ovamo sve ubilake due ove planete?""Moda e se njima vie dopasti Kroubulijevi slani tapii", odvrati roboprijatelj odsutno, i dalje punonadeno prikazujui prizor razigranih i raspevanih tapia."Vraji maloumnie!" razdra se Bernard. "Hoe, bre, da me ukokaju, a? Umukni, kad kaem!""ta si rekao?" upita roboprijatelj sa nevericom. "eli da prekinem?""Ma, nosi se", uzvrati Bernard.Ali roboprijatelj neumoljivo nastavi: "Zbog ega hoe da prekinem?""Zato to se ovde nalazim u vrlo opasnoj misiji", uzviknu Bernard, "a ti skree panju na mene tom drekom. Zar, bre, hoe da me ucmekaju?""Ali ovo su zakonite reklame", usprotivi se roboprijatelj. "Osim toga, one su plaene. Ne mogu odbiti da ih emitujem!""Moe", ree Bernard, "jer ako to ne uradi, rasturiu te na komade." On podie puku prema roboprijatelju, koji se oprezno povue nekoliko stopa."Uskrauje mi pravo slobodnog preduzetnitva", ree mu on, "time to mi brani da te indoktriniram potpuno legalnim reklamama. ta misli, ta bi danas bilo od carstva, da nije bilo preduzetnitva? A ta misli, ta bi danas bilo od preduzetnitva, da nije bilo reklama? Pa ti pokuava da podrije same temelje carstva!"On se primae, povisivi glas."Izdajnie!" povika. "Kukavice! Komunisto!""Moe i sam da nastrada", uzvrati mu Bernard takoe povienim glasom. "Zar misli da e tebe potedeti kada se ree mene?"Roboprijatelj se ukoi u mestu, ostavivi neokonanu reenicu da treperi u vazduhu."ta to pria?" upita on tiho. "Neprijatelji?"Roboprijatelji su bili na glasu zbog svog besprimernog kukaviiuka."Hoe da kae da mogu da stradam?" ponovo upita on. "Tek tako? Zato mi to ranije nisi rekao, ti pacovino?""Pokuao sam da ti kaem", ree Bernard, "ali ti nisi prestajao da se dernja o onim vrajim slanim tapiima.""Dau ti jedan besplatno", obea on ulagivakim glasom, "ako mi obea da e me titi." Zau se kliktav zvuk i na jeziku roboprijatelja pojavi se primamljivo pakovanje Kroubulijevih slanih tapia. "Samo uzmi", ponudi ga on. "Dae ti snagu, a to je ono to je potrebno vojnicima.""Nisam kazao da ovde ima neprijatelja", ree Bernard. "Samo sam pretpostavio da bi ih moglo biti.""A tako!" Roboprijatelj urno povue slane tapie, samo deli sekunde pre no to su Bernardovi pohlepni prsti posegli za njima. "Samo ti meni kai im ugleda nekog neprijatelja i ja u ti smesta podariti pakovanje Kroubulijevih neuporedivih slanih tapia", ree on, povukavi se na bezbednu razdaljinu. Stao je da ga posmatra hladnim, mehanikim, podrugljivim pogledom kako se pridie na noge i otresa prainu sa odee ljutitim rukama."Moe da zadri svoje vraje tapie", ree on dostojanstveno roboprijatelju. "Uopt ne elim. Osim toga, eka me posao." On se okrenu i poe urnim korakom prema ruevini, oseajui kako mrzi ceo svet. Iza njega, roboprijatelj pusti neki gromki mar i krenu za njim. Carska zastava ponosno se zaviori, obasjana skrivenim svetiljkama sa roboprijateljeve sjajne zadnjice. Uz osokoljujue taktove pesme 'Ako umre umree kao ovek', ustri orkestar stade da savreno skladno marira prema nadnoseim ruevinama negdanjeg sjaja renonskog carstva. 5.Najavljen snimljenim oduevljenjem carskog duvakog orkestra, Bernard ue u ruevine prostorija tajne slube renonskog carstva, sektor 5:6B, gde su se, u drevnija i srenija vremena, nalazili jo Carski zavod za dezinfekciju, Carska pasoka agencija, Carska agencija za spoljne poslove i - premda donekle nezvanino - vesela javna kua Stokeja Rigbija, otvorena sedam dana u nedelji, zadovoljstvo zajemeno ili se novac vraa. On mahnu rukom i gromke trube predusetljivo se stiae do nivoa ohrabrujueg apata."Nita pod milim bogom ne vidim ovde", ree on, zurei kroz portal od zelenog kamena koji se polako raspadao; portal se opasno njihao."Ne budi naivan", ree roboprijatelj nervozno. "Moda nas vrebaju unutra. Bolje pucaj prvi.""Oni? Ko su to oni?" upita Bernard. "Nisam nikog primetio.""Otkud bih ja to znao? Zar misli da znam sve o ovoj vrajoj planeti? ta misli, ko sam, ti tup... Pokretni univerzitet, moda? Pucaj, bre!" On se nervozno uzvrpolji i pokua bezuspeno da nae zaklon iza Bernarda, ali ga ovaj estoko ritnu od sebe."Hoe da tek tako ponem da pucam", odbrusi Bernard, "pa da mi posle vrednost svakog hica odbiju od plate, ukoliko se ispostavi da unutra nema nikoga? Poni sam da puca, ako ti se ve toliko puca!" On ponovo uputi zaslueni udarac nogom roboprijatelju, koji zaplaeno ustuknu."Mogao bih da posvedoim da si to uinio u samoodbrani", ree on sveano."Ti si vraji laljivac", uzvrati Bernard. "Okrenuo bi mi lea im bi ti se ukazala prilika.""Dobro, samo ti ui unutra i neka te ucmekaju", uzviknu srdito roboprijatelj. "Ba me briga!" On se hrapavo nasmeja poput kakvog desetara zlobno elinog grla.Bernard odlui da ne obraa panju na njega. Umesto toga, proveri laser, podie ramena, oporo zabrunda i odvano krenu u zdanje.I istog trena nae se licem u lice sa jednom zastraujuom senkom koja je stajala u ulazu. utiavi mesec bacao je slabano i avetinjsko svetlo na grozna ramena utvarne prilike, na njen neljudski grudni ko, na strano krgutavu eljust i na jezivo podignute kande, spremne da ga zgrome u neraskidivom zagrljaju smrti. Sporo, uasnuto krkljanje razlee se sa Bernardovih ukruenih usana."ta se dogaa?" upita roboprijatelj piskavo, stojei sakriven iza jednog dinovskog, palog stuba."Nggggggh!" uzvrati mu Bernard. Ponovo pogleda uasnu senku koja se nadnela nad njim, spremna da ga satre, i, nakon kratkotrajnog oklevanja, poe neobuzdano da se trese."Zato mi ne odgovori?" doviknu mu roboprijatelj ljutito. "Da nisam moda nedostojan tvog odgovora? Hoe li da pozovem Gvozdena da te on malo naui ophodenju? Odgovaraj! ta radi tamo?" Mahnito je poeo da skakue na est nogu, psujui na sva usta, ali pomno vodei rauna da se ne primakne."Blagi boe!" prodahta Bernard."Da, ovde sam", uzvrati jedan ventilacioni otvor, "ali nemoj oekivati da u ti pritei u pomo! To je zato to si bio neljubazan prema meni. Sad se sam snalazi!" On se jezivo nasmeja.Tako je i bilo. Bernard se smesta baci na goli pod, poevi nasumice da puca na sve strane. Pruilo mu se zadovoljstvo da vidi kako se udovite rasprskava u zaslepljujuem blesku iste energije, pre no to je trono zdanje zakljuilo da mu je dosta i stalo da mu se rui na glavu. Krov je pao uz gromki tresak, od ega su kameni blokovi veliki poput oveka poleteli u vazduh poput igraaka. Parad otra poput brijaa zafijuka odasvud, a za njom usledie ogromni elini nosai, koji su se duboko zarivali u kameni pod slino kakvim dinovskim kopljima, ostajui tamo da vibriraju slobodnim krajevima. Zaguljivi oblaci vekovima starog gipsa i praine podigoe se sa svih strana i stadoe da mu peku oi. On odbaci pitolj i pokua mahnito da se zakopa u pod. Neko je urlao u samrtnom ropcu blizu njega i on poe sa uivanjem da slua tu dreku sve dok mu nije postalo jasno da je, zapravo, on taj koji je die, a onda brzo zamuknu. Shvatio je da ga eka smrt na ovom sumornom i samotnom mestu, zaboravljen i naputen od svih izuzev od onog avoljeg roboprijatelja, koji je uao na sigurnom napolju, i dalje ga psujui. Oi mu se ispunie suzama osujeenosti pri pomisli na sve to e ostati neuraeno: na generala Supersokola, koga bi rado stavio da se pee na vlastitom salu; na Gvozdena, koga je u mati davio svaka dva minuta od trenutka kada ga je prvi put video; na vojnike, koje bi rado streljao, na roboprijatelja, koga bi udarcima nogu rasturio na komade; na devojku sa Gastela IV, koju bi...Najednom postade svestan da su buka i lomljava prestale oko njega. Samo je samotni zvuk jednog oslabljenog stuba koji pada jo naruavao iznenadni mir. On se teturavo uspravi i ustanovi da je potpuno neozleen, jedino mu je preko lea stajao gust sloj praine. Laser mu je leao na dohvat ruke; on ga podie, otrese prljavtinu sa njega i urnim korakom izie na otvoreno, gde ga je ekao roboprijatelj."Zato si to uinio, ti trapavi zvekane?" povika roboprijatelj na njega, iskoivi iz skrovita pokraj rascvetalog drveta. "Na smrt si me preplaio!" On se primae, zadovoljno ga promatrajui. Iz njegovog blistavog, metalnog tela dopirao je zvuk rada zupanika. A onda, slika jedne mrske spodobe polako se uoblii na ekranu."Ma sluaj..." zausti Bernard.Prekinulo ga je poznato brundanje jednog narednika smeuranog vrata, koje se oglasilo iz glave roboprijatelja, uteravi mu strah u kosti."Vojnie", razdra se on, "ti si sramota za svoju uniformu! Ti si nitarija i gnusna svinja i uljivi pas! uje li? Odvratan si mi! Kako sme, do vraga, da se pojavljuje takav, ti gnusobo od oveka? Vidi kako si trokav! Prljav si kao prase. Nisi zakopao uniformu, vojnie! Tri meseca kuhinje, vojnie! Tri meseca! uje li?"On zastade za trenutak, pruivi priliku Bernardu da neto kae."Ma, sluajte..." poe on."etiri meseca!" zabrunda glas, oigledno programiran da smesta reaguje na svaku primedbu. "Za neposlunost! Neu vie skidati oi sa tebe - uje li?""Neto je bilo tamo", razdra se Bernard. "Pucao sam u to! Shvata li? Pucao sam u to!"Narednik je bio prekinut u trenutku kada je zaustio da nastavi sa tiradom."ta si kazao?" upita roboprijatelj ljutito. "Neto je bilo tamo i ti si pucao u to?""Nego ta sam", sloi se Bernard."U tom sluaju mislim da je sve u redu", uzvrati roboprijatelj preko volje. "Morau, meutim, da malo pogledam tu stvar, sigurnosti radi", promrmlja on i odgega se unutra.Vratio se posle deset sekundi, ispunjavajui no zagluujuom melodijom 'Delatove jadikovke', koju je pevao neki ogroman hor, u pratnji simfonijskog orkestra i dve dinovske orgulje, koji su oigledno davali sve od sebe."Znao sam!" uzviknu on likujui. "Laljive! Izdajnie! Pokuao si da me obmane, je l' tako?" On se hrapavo nasmeja, a onda se teturavo zaustavi tik pred njim."Slagao si!" ree mu vedrim glasom. "Nije bilo nikakvih neprijatelja unutra!""Ali video sam jednoga!" uzviknu Bernard. "ta hoe time da kae, ti bezvredna limenko, da nije bilo nikavih neprijatelja unutra? ta misli da sam tamo video? Neku vilu?"Roboprijatelj je bio zadubljen u izraunavanje ogromnih svota i njihovo meusobno mnoenje. "Ti si mlad i sposoban ovek", ree mu on najzad glasom mlade i privlane ene, ali onda se brzo ispravi. "Bio je to robot - uje li? Robot! I to jo iskljuen!" On zaigra na svojim mnogobrojnim, blistavim nogama, viui visokim, prodornim glasom. "Prepao si se od mrtvog robota!" zapeva radosno. "Pucao si u obino smetlite! Traio si dragocenu municiju na..."Roboprijatelj naglo prekide, nastavivi da rauna. Raznobojne cifre stadoe da bleskaju poveanom brzinom na ekranu vizora, u pratnji blage, violinske muzike. Ubrzo se slie u celinu, u bujicu, u sivkastu maglu, a onda se protok najednom zaustavi uz zvuni prasak. Jedna crvena svetiljka zasija na roboprijateljevoj glavi, a na vizorskom ekranu pojavie se tri dina, raznobojna, blistava ukrasa; na svakome je jarkim, zlatnim slovima stajalo ispisano: Premija."ta ti sad to znai?" upita Bernard. smrknuto."To znai", ree Roboprijatelj, "da od ovog trenutka duguje carstvu trideset sedam energetskih hitaca, koje si nepotrebno ispalio na nepominog robota, koji kao takav nije predstavljao nikakvu opasnost, saglasno Zvaninom priruniku carskih marinskih odreda, strana 422; kako prethodno reeni in predstavlja krenje discipline, kao i ogreenje o vaee programe tednje, trokovi se stoga imaju nadoknaditi iz plate vinovnika. Ukupna svota iznosi est stotina etiri kredita i tri centa." iznos blesnu na ekranu vizora."Ali to je estomesena plata!" usprotivi se Bernard."Prigovor odbaen", odgovori roboprijatelj odseno."Dobro je poznato da su izviai slabo plaeni. Ali to se mene ne tie. ta sam ja kriv to ti ne vredi ni piljiva boba.""Obeao si mi da e im rei da sam to uinio u samoodbrani", uzvrati Bernard smrknuto."Predomislio sam se i gotovo. Imam prava da se predomislim, zar ne?" On rezrivo frknu. "Za ta me ti smatra? Za mainu?""Trebalo je da to pretpostavim", ree Bernard. "Morao sam znati da ne smem imati poverenja u jednu unjavu limenku kakav si ti. Kako oekuje da se vratim kui kada si mi pokrao sve nadnice? Moe li na to da mi odgovori?""Ma, skini mi se", obrecnu se roboprijatelj. "Ba me briga ta e biti s tobom.""Trebalo bi da mi pomae", nastavi Bernard ogorenim glasom. "Zato malo neto ne uradi za mene, a ne stalno protiv mene? Platie mi ve za sve", ree Bernard ukrueno. "Ne zaboravi. Pre ili kasnije ja u...""Ti si mlad i sposoban ovek", ree Roboprijatelj utvarno poznatim glasom kroz kriputanje i tutnjanje Oaravajueg valcera u izvoenju orkestra Johana trausa. Bernard se okrenu i odlunim korakom poe natrag prema ruevini. Roboprijatelj krenu za njim, dok su mu se elektronske oi presijavale zlokobnim zadovoljstvom.Bernard obie oko dimne ruevine i oprezno se spusti niz bok jednog izuzetno ureenog stuba, proaranog blistavim, raznobojnim slovima nekog davno zaboravljenog jezika. Pred njim se otvori ulica, utihla i mrtva."Ima li peruti?" upita ga roboprijatelj glasom koji je jasno stavljao do znanja da je Bernard po svoj prilici ima, i to poprilino. "Kosa ti se masti? Devojke ti se podsmevaju zbog toga? Nego ta! Stidi se samoga sebe, zar ne? Nego ta! Ali evo pomoi! Herkulov ampon, koji jedini...""Umukni!" razdra se Bernard.I udo se dogodi: roboprijatelj zauta. U mukloj tiini, dobovanje njegovih nogu dok se gegavo kretao odjekivalo je poput gromskih eksplozija. Bernard se za trenutak upita nije li mu pratilac naprasno siao s uma.A onda zau jo jedan zvuk, u blizini.Neko se nakaljao.On polako podie pogled.I susrete se sa hladnim oima arhetipa svih junaka; stajao je na pet stopa od njega i toliko je bio pretovaren kalajnim zvezdama i redenicima, kao i pitoljima runog izgleda, da bi, uz dodatnu teinu nemirne savesti, sigurno potonuo u tle. Instinktivno je znao da je to pravi junak, potpun i celovit; uostalom bilo je nemogue ne uoiti to. Re Junak bila mu je izvezena zlatnim slovima na koulji, tako da ju je svako mogao lako videti. 6.Bernard ni u snu ne bi pomislio da jedan ovek moe biti toliko veliki. Morao je da povije glavu unazad pod prilino nelagodnim i ak poniavajuim uglom kako bi ga pogledao u oi, to ga je ispunilo oseanjem podreenosti, a shodno tome i otvoreno neprijateljskim dranjem. ovek se uzdizao pred njim na meseini, netremice motrei Bernarda hladnim oima. Njegovo rasklimano oblije dostizalo je visinu od est stoga, a mravo lice bilo je opaljeno suncem. Imao je prljave i sive izme, izbledele pantalone, a eir koji mu se nalazio na potiljku jamano je video i bolje dane - ali revolveri koji su mu stajali nisko na bedrima bili su u zlosutno dobrom stanju, presijavajui se pogubno crnim sjajem. Bernard ga pomno osmotri odozdo, zastenjavi u sebi.Roboprijatelj, koji umalo nije zadio od straha kada je primetio oveka, sada je obigravao oko obojice u irokim krugovima, obasipajui ih psovkama, pomeanim sa gromopucateljnim parolama i ulagivanjima. Iz njega je dopirala vojna muzika, koja se naizmenice smenjivala sa priguenim enskim glasovim koji su uzdizali vrline restorana Slatke Moli i njene ni izdaleka tako vrle devojke. oveku se sve to oigledno nije mnogo dopalo."Die silnu buku", odbrusi on. "ta je, ne dopada ti se predeo, a?""Samo me svrbi prst na obarau", uzvrati mu Bernard osorno. "Da se nisi uplaio?" On ga pogleda popreko, oseajui kako ga vrat sve vie boli. "Uostalom, ko si ti?""ini mi se da sam ovde ja taj koji postavlja pitanja", ree ovek, zamiljeno preavi prstima po revolverima. "Obian kauboj kao ja nije ba navikao na tako buan nastup; uroena radoznalost, ta e. ta si, dakle, naumio, cenjena junaino?""Nemoj samo stajati i brbljati sa njim!" kriknu roboprijatelj. "Ukokaj ga! uje li? Ukokaj ga!""Uinilo mi se da ovde ima nekoga", ree Bernard. "To je sve. Nisam hteo da te uplaim.""Oran si za kavgu, prijako", ree kauboj, pokazavi mu usiljen osmeh izjedenih zuba."Nego ta", sloi se Bernard."Ukokaj kulova!" doviknu mu roboprijatelj histerinim glasom. "Ukokaj ga! Ukokaj ga!"Kauboj naglo posegnu prema revolverima. Roboprijatelj ciknu, dade se u trk poput zaplaenog pacova i sakri se iza jednog izanalog povrinskog vozila, drhtei od straha."Ima mnogo dosadnog ortaka, lafe", ree kauboj, opustivi se. "Bolje mu kai da malo pripazi kako se ophodi, da ga ja ne bih tome nauio. Jasno?""Nisam siguran da mi se ba dopada tvoj ton, strane", ree Bernard, otro motrei kauboja."Ukokaj ga!" ree roboprijatelj blagim glasom. Revolveri se munjevito pojavie u rukama obojice. Dva reska zvuka slie se u jedan dok su blistave cevi strelovito izletale iz futrole. Iza povrinskog vozila razlegoe se sumorni taktovi iz filma 'Tano u podne'."Hteo si kavgu, a? E sad si se - jao! - namerio na pravog oveka", prodahta Bernard."Je li?" frknu kauboj."Aha!""Je Ii?""Aha!"Ostali su nepomini skoro pun minut, dok su im se nosevi dodirivali, a onda, zadovoljni, odloie oruje, motrei se sa uzajamnim potovanjem."Ima petlju", ree kauboj preko volje."Nisi ni ti za bacanje", uzvrati Bernard. "To ti moram priznati.""Nego ta, ortae." Kauboj zavue ruku u dep na prsima i izvadi cigaretu. Duboko je povukao, a zatim ispustio oblak oporog dima, posmatrajui Bernarda kroz skupljene one kapke."Ovo je teka zemlja, ortae", ree on polako. "ini mi se da ti nedostaje pomaga. Ja imam rotilj, ako ti je potreban.""Moda jeste. Jesi li voljan?""Nisam ja za iznajmljivanje, ako si to mislio, ali spreman sam da se upustim u pustolovine sa pravim ortakom."On baci brz pogled prema povrinskom vozilu iza koga se roboprijatelj i dalje krio, ohrabrujui se rodoljubivom muzikom i reklamama. "Ortak ti ba ne izgleda poverljivo - moram ti to rei. ini mi se da ti fali neko drugi." On prezrivo pljunu na tle."Ma prava je nitarija", uzvrati Bernard. "Ali zalepio se za mene." On s nadom pogleda kauboja smrknutog izgleda."Moglo bi mu se neto desiti", ree kauboj znaajno."Sigurno ne bih mnogo mario zbog toga", zabrunda Bernard, a na vrstim, stisnutim usnama pojavi mu se opori smeak. "Mislim da bih ipak imao neto za tebe", ree on. "A sad se pripravi, mome, jer bi ovo mogla da bude i te kakva novost za tebe..."Oni krenue niz utihlu ulicu, a Bernard poloi prijateljsku ruku na visoko kaubojevo rame. Krupni mukarac uhvati korak sa njim i oni skupa nestadoe meu sumornim ruevinama. Roboprijatelj gegavo krenu za njima, isputajui ljutite zvuke, ali ga ubrzo uutka pretee kljocanje revolvera. Obuzet panikom i silnim strahom on u trenutku zamuknu i no najednom postade veoma, veoma tiha; naruavalo ju je jedino prigueno krianje nekog udovinog stvorenja koje je lagano letelo vazduhom. 7.Bernard i kauboj ili su irokom ulicom, du koje su se nizale ruevine i koja je svojevremeno bila poznata pod nazivom Guvernerov bulevar. Zarali znaci i dalje su ih pozivali, obeavajui im razna zadovoljstva, po kojima je ova ulica bila uvena u davna vremena. Puni mesec bacao je avetinjski sjaj na nizove maina za igru, koje su, mutno se sjajei, strpljivo ekale nekog novog naivinu, na automate za ruski rulet (pare ili ivot u novom izdanju!), na kabine za samoseks (samo za odrasle), na palate za lobotomiju, kao i na mone iljate lukove ispod kojih se stupalo u arene, gde su mladi mukarci i ene, kojima je ivot dojadio, mogli da iskuse poslednja zadovoljstva sa nekim udovinim stvorenjem koje je zajemeno bilo nepobedivo; kapije arena primamljivo su stajale poluotvorene, klimajui se na zaralim arkama. Mestimino su na ploniku leali roboti-vapci, ije su snane metalne ruke jo stajale ukruene u inu ubeivja nekog nevoljnog prolaznika da prisustvuje predstavi. Vetar je sumorno hujao mranim ulicama, po kojima se jo moglo uti umorno tap-tap-tap nemogue visokih potpetica robokurvi, koje su i dalje hodale ulicama nakon dve stotine hiljada neunosnih godina, i dalje njiui metalnim bedrima i obeavajui proletnim senkama iscrpljujue bludnienje.No je bila spokojna, a tiinu bi naruio samo povremeni cvrkut nonih ptica. Iz daljine je dopiralo usamljeno cvilenje roboprijatelja, koji je svoju tugu i oaj saoptavao hladnom i nesaoseajnom svetu. Postojao je izvestan gorak prizvuk u njegovim tugovankama, koji je oveka ispunjavao setom i nagonio ga da razmilja o vlastitoj smrtnosti, odnosno o stvarima koje bolje da nisu bile poinjene, kao i o drugim neprijatnostima. Bio je to zvuk od koga bi marci podili svakoga ko nema sasvim istu savest; uplje, izmueno cvilenje bezimenog uasa iz nedokuivih ponora jedne uklete due. Bernard i kauboj koraali su niz ulicu, a marci su ih podilazili savreno saglasno."Od poetka sam video da si ova posebnog kova", ree kauboj. "Ve na prvi pogled. 'Oe, dakle, malo da procunja okolo za tu tvoju flotu? Pa, mogu ti rei, ortae, da sam ja pravi ovek da poem s tobom. Razumem se ja u te stvari; moe se pouzdati!" On estoko otpljunu na tle. "Kaem ti da ovo nije mesto u kome bi se stranac snaao. Sve vrvi od opakih stvorenja, svaka vraja nakaza koja ti doe na um nalazi se ovde - samo pomisli na nju i ve je stigla da ti sie krv."On zastade i podrozrivo baci pogled niz mranu ulicu, a onda za svaki sluaj ispali tri hica u tamu i nastavi put, drei prijateljsku ruku oko Bernardovih oputenih ramena." Za sve je kriv kvar onog vrajeg sredinjeg mozga, shvata? Ba je izopaen!" On ponovo otpljunu, sa gaenjem."Prevaren sam", ree Bernard. "Niko mi nije kazao da ovde ima udovita!""Pa, ne moe oekivati da e ti tako neto kazati unapred, zar ne? Zar misli da bi iko ko je pri zdravoj pameti doao ovamo kada bi znao stanje stvari?""Poslali su me ovamo da crknem", ree Bernard glasom u kome se oitavalo samosaaljenje."Sigurno da su te poslali ovamo da crkne", sloi se kauboj. "Pa ta s tim?""Nije poteno.""Nita nije poteno. U vojnoj si slubi, je l' da? Lud si ako oekuje da budu poteni prema tebi!" On zastade za trenutak da bi otvorio brzu paljbu u jednu bonu uliicu, a zatim opet uhvati korak sa Bernardom, ponovo napunivi revolvere koji su se jo dimili. "Osim toga, ni oni nisu mnogo znali o situaciji. Vraji mozak priredio im je lepo iznenaenje. Ne bi oni uopte uli u sunev sistem da su znali ta se ovde zbiva." On prezrivo pogleda Bernarda. "Uostalom, to si se toliko uzbudio? Da ne oekuje moda da veno ivi?" On se oporo nasmeja. "Rei u ti neto, ortae: opasnost - to je ono to ini vrednim ivljenja! Pljuni Uvaenoj Smrti u oi, ortae, i ivi!" On veselo opsova i zapea:"Moj ortak nosi ime Smrt,Visok je i taman on;Da zgrabi mene hoe sad,al' ne dam mu se ja!""Neu da pljunem Smrti u oi", ree Bernard zlovoljno. "Sve to elim jeste da izvuem glavu odavde!""E to nikako nee moi", ree mu kauboj. "Zato bolje naui da pljuje - i to brzo!"On zastade kod jo jedne bone uliice, osu i tamo kiu metaka, a onda se podozrivo upilji u tamu, kao da iekuje neto."Ima li nekog?" upita on.Iz mraka stade da dopire krkljavi zvuk samrtnog ropca. On se zadovoljno isceri i krenu u pomrinu. "Saekaj me ovde", ree. "Odmah se vraam."Nestade ga. Trenutak kasnije, zvuk samrtnog ropca poe da se mea sa umom snanog mokrenja. Bernard zamiljeno nastavi niz ulicu.Sluaj je hteo da se uskoro obreo pred glavnom znamenitosti Guvernerovog bulevara - u stvari, pred glasnom znamenitosti cele planete - palatom zadovoljstva Zlatni Krik, koja je nadaleko bila poznata u starom renonskom carstvu po neverovatnim uivanjima koja su stajala na raspolaganju uvaenim i izopaenim gostima, spremnim da plate astronomsku cenu. Stotine miliona seljaina zabalavilo bi pri pomisli da e provesti nezaboravnu no, potroivi pri tom sav svoj mukotrpno uteen novac, u zamraenim prostorijama ove palate, gde se (tako se bar prialo) sve moglo dobiti, bez obzira na to koliko odvratno i podlo bilo, uz puko predoavanje kreditne kartice. Nekim od tih gedovana konano je uspevalo da stignu do Zlatnog Krika, a oni koji bi proli pored nizova jednorukih bandita to su stajali pokraj ulaza na kraju bi doli u priliku da doive svoje najzapretenije i najskrovitije mladalake snove. Svi ti srenici vraali bi se skrhani, ako bi se uopte vratili, da bi po povratku u svoju ubogost shvatili da su proerdali sve to su imali, imanja, kue i novac u banci, za trenutak potpunog blaenstva u privlanom naruju kakve pohotljive ene koja je zapanjujue podseala na neku njihovu nedokuivu roaku. Sve je bilo dostupno meu tim zidovima, sve dok ste bili spremni da plaate za to. Sve.Bernard zastade u mestu na ulazu u tu znamenitu zgradu, naavii se pod dejstvom neodoljivog subsoninog poziva nekog mehanizma koji je jo funkcionisao. On podozrivo pogleda prema raskonim vratima, gde se, ispisan krupnim, pozlaenim slovima, i dalje nalazio moto Zlatnog Krika.Ako ima love - mi imamo sve za tebe! - stajalo je ispisano, a stvar je bila potkrepljena pohotljivo talasastim subsoninim zovom. Postojala su i ustrojstva trodimenzionalnih projekcija, veoma dinaminih, koja su opisivala neka od najbezazlenijih zadovoljstava to su bila dostupna unutra. Bernard poe da se znoji. Prizori poee da promiu njegovim umom, prizori prepletenih, divnih udova, bluza zategnutih krupnim dojkama, raspaljenim enama, jednom lepom i poeljnijom od druge, itava kavalkada nesluenih poroka i poniavajuih zadovoljstava, koji su natkriljavali i samu matu. Usta mu sama zastenjae plimom pohote."Psst! Vojnie - voli li one slike?"Glas je dopro iz neprozirne senke kod ulaza. Bernard se osvrnu, jo pod dejstvom arobnog zagrljaja subsonika, i oamueno se zabulji u robota koji istupi na meseinu, ispruajui metalne udove. Njegovo pomicanje pratila su nebrojena kriputanja i tandrkanja, jedno oko mu je nedostajalo, a neto kao da mu nije bilo u redu ni sa grudnom ploom. Inae, ako se izuzme ra, nalazio se u prilino dobrom stanju."Kladim se da ti se glavom vrzmaju dugake enske noge", ree on, namignuvi Bernardu u znak razumevanja, to je zazvualo veoma kripavo."Ko si ti?" upita Bernard."...A da i ne pomenem nezamislive poroke i poniavajua zadovoljstva, za koje ti nesumnjivo nikada nisi arrrrk!" Zaulo se buno kloparanje zupanika i neka lomnjava. Robot se blago tre, a zatim ponovo uspostavi ravnoteu na prilino buan nain."Milo mi je to si to kazao!" izbaci on, srdano potapavi elinom rukom Bernarda po leima. "Dobro, da vidimo ime bi voleo da pone? ta kae za jednu plavuu? Ili moda cr Ili bi uzeo jednu na brzaka, kao aperativ, a?" On uputi pohotljiv pogled Beranrdu - u meri u kojoj je jedan robot uopte bio kadar za teko neto, to nije bilo malo."Hoe da kae da ovde ima devojaka?" prodahta Bernard. "Pravih devojaka?""Gotovo pravih. Uopte nee osetiti razliku." Robot se nae prema Bernardu, tako da je ovaj mogao da mu razabere svaku pojedinost na glavi koja se raspadala. "Negde moramo poeti, zar ne? Lii mi na pristojnog momka koji eli neto naroito - hoe li,a primer, da bludnii sa sestrom? Daj mi samo njenu sliku, bilo kakvu, i za petnaest minuta ona e biti spremna za tebe. Vezana u lance, ako ti se tako prohte, i baena u finu, ljigavu, memljivu tamnicu, gde ete biti samo vas dvoje, a ona e se boriti kao luda i poee da se dere na sav glas kada ti ue unutra i zakljua vrata za sobom, dok na sebi ima samo dronjke (ili crne arape i visoke potpetice, ondosno izme za mamuzama, ako ti se to vie dopada), a onda e poeti da se gri i uvija na ljigavom podu i pokuae da ti iskopa oi, ali, naravno, lancima je vezana za zid, tako da e je ti bez po muke savladati i...""Ali ja uopte nemam sestru", ree Bernard."Pa ta s tim? Moe da povali majku ako eli. A majku ima, zar ne?""Uopte ne elim da povalim majku.""A brata?""Ne!""A, shvatam: babu?""Ne! Ne! Ne!""Sluaj", ree robot sa blagim prizvukom nestrpljenja, "ovde sam da ti pomognem, tako da bi trebalo bar malo da mi olaka posao. ta ima ravog u tome ako povali vlastitu sestru. Mnogi to rade.""Stvar mi se ne dopada - to je sve. Zato mi samo ne pribavi jednu curu i zaboravi na ostatak?""Hoe da je biuje?" upita robot s probuenom nadom. "Imamo predivnu odaju za muenje dole u podrumu - ona je vezana za stalak, shvata, i izvija se i gri poput crva, a onda pone da se dere na sav glas kada ue unutra i zakljua vrata za sobom, a na sebi ima samo dronjke, dok ti dri u ruci bietinu i...""Dosta!""uj, bre, ta ti misli, ta je ovo? Manastir? Razoarao si me, mome. Stvarno si me razoarao!"On tuno odmahnu zaralom glavom, oigledno razmiljajui o uasima ovih nemoralnih vremena i priseajui se davnih, srenih dana, kada je ivot bio ist i jednostavan, a mladii poznavali ari ivota. Bernard poe da se osea postieno.Najednom se pojavi kauboj. U obe kosmate ake drao je po jedan revolver runog izgleda i motrio robota podjednako runim oima. "ta se ovde zbiva?" upita on."Hoe li da povali sestru?" upita robot utivo. "Samo mi daj njenu sliku, bilo koju, i za petnaest minuta bie spremna za tebe! ta kae, a?""Mrzim svoju sestru", odbrusi kauboj, zapevi okidae na pitoljima."Dobie bi pride", obea mu robot. "Dakle, mome, nije li..." On kriputavo koraknu prema kauboju, koji istog trena povue oba oroza. Bernard se, sigurnosti radi, pribi u ulaz, a vazduh se trenutno ispuni revolverskim dimom i fijukanjem hitaca. Postojano praskanje olovnih metaka koji su pljutali po zaralom eliku nadjaa ubeujui glas i kaubojev histerian smeh. Bernard se vre pribi u senku ulaza, mirnuvi svaki put kada bi neko zalutalo tane resko pogodilo zid samo nekoliko ina od njegove glave.Kada se dim raziao, robot je i dalje stajao, to je ve samo po sebi predstavljalo udo. Uz to, on je polako davio kauboja, to je bilo sasvim nemogue, budui da su se time oigledno naruavali temeljni zakoni robotike."Hej, ne moe to uiniti!" povika Bernard. "Zar ne shvata ta radi?""Polako davim ovog kauboja", uzvrati mu robot sreno. "Zar misli da sam obnevideo, ta li?""Ali prvi zakon robotike! Ne sme to!""Da ti nisi neki advokat?" odbrusi robot. "Samo lake sa mnom, lafe, ja ovde radim!" I on nastavi veselo da davi kauboja, koji je u meuvremenu sasvim pomodreo u licu, a ve su poeli da se javljaju i znaci samrtnog ropca."Poludeo si!" ree Bernard, ustuknuvi."Kada dugo radi na jednom ovakvom mestu, mora da poludi", uzvrati mu robot. "Hej, da ti ovaj lupe nije neki prijatelj moda?""U neku ruku.""Upao si u ravo drutvo, lafe." On nevoljno popusti stisak oko kaubojevog vrata, pogleda ga pravo u prazne oi, a onda ga struno tresnu ispod uha. Kauboj se skljoka poput vree, izme su mu nekoliko sekundi udarale po ploniku u veselom ritmu, a onda se sasvim primiri. Bernard proguta knedlu. "Je li mrtav?""Razume se da nije! Zar nisi uo za privi zakon robotike? Nisam u stanju da ubijem ljudsko bie, pa ak ni nitarije poput vas. Zar misli da sam lud?""Meni izgleda sasvim mrtav", primeti Bernard."Ima dobre izglede da odapne", uzvrati robot vedro, "ako to pre ne stigne u respirator. Pa ak i ako mu to uspe, taj njegov ptiiji mozak toliko je ve bio bez kiseonika da e, kada se povrati, biti jo vei zvekan nego ranije. Dodue, teko da e neko zapaziti razliku." On estoko udari nogom kauboja dva-tri puta, a onda krenu prema Bernardu. "VaIjiva bitanga", ree on sa gaenjem. "Naletimo na mnogo takvih svakoga dana.""Ali ubio si ga", ree Bernard, povlaei se, a oi mu se ispunie strahom. "Samo to nije umro!""Ako sam nee ponovo da die", ree robot, "ta mu ja tu mogu. To je njegova vraka stvar."Bernard nita nije odgovorio zato to je najednom shvatio da se obreo unutar zgrade. Robot je neto petljao po kontrolama na svojoj grudnoj ploi. Subsonini priziv pretvori se u istinsku grmljavinu. Bernard postade napet, zadrhta dva puta, a onda stade da tri niz dvoranu, jauui od poude. Jedna robokurva istupi pred njega, razgibavajui zarale udove i isputajui zvuke astmatinog mehanikog dahtanja; on skliznu u stranu, oajniki skoi preko enskog androida, nainjenog za isto fetiistiku upotrebu, ko pokua da ga epa za nogu, zatim ritnu u grudni ko novu robokurvu koja mu je krenula u susret, pa pojuri prema najbliem izlazu, koji je vodio u gravitacioni kanal. Poe da pada nadole, jauui sve vreme.Imao je puno razloga za to, budui da antigravitaciona jedinica nije radila. 8."Da nije bilo mene, on bi slomio svaku vraju kost u svom telu", ree neko. "Trebalo bi da dobijem medalju za to.""Trebalo bi da dobije nogom u zadnjicu zato to si bio trapavi zvekan", uzvrati neko drugi. "Umukni sada i pusti me da radim!" Usledio je kripav zvuk spajanja slomljenih kostiju, praen uasnim zapomaganjem prvog govornika."Umukni, bre, kad kaem. Sasvim u da poivanim od tebe. I prekini da se trza kao lud!""Mogao si da mi da neki anestetik", predloi prvi glas izmeu dva zastraujua jauka."Zar misli da u troiti anestetike na takvog tikvana kao to si ti? Uostalom, anestetici su samo za oficire. Morao bi da bude strean to uopte neto preduzimam!""Ooooooooohh!""Ne dernjaj se!"Ponovo se zauo zvuk krckanja kostiju, praen prodornim bolnim uzvikom, koji je naglo zamukao, da bi ga zamenilo uasno, prigueno cvilenje. Bernard iznureno otvori oi i spazi nad sobom polukrug radoznalih lica. Ne znajui ta da ini, on im se neprijatno isceri. Istog asa poe gungula."Hej, pogledaj, mrda!""Osmehnuo mi se, jesi vid'o?""Pa ti si genije, doktore! Pravi pravcati genije!""vrste su grae ovi vojnici. Ne moe nita da ih strefi.""Kai neto, vojnie. Bilo ta."Bernard je i dalje buljio iznad sebe, pitajui se ta sve to znai. Lica se spustie nie ka njemu, zapahnuvi ga sreom i neprijatnim zadahom. On se zakalja."Ponovo je kao nov", objavi neko. "Nije li to fantastino?""Znao sam da e uspeti, doktore. Sve vreme sam to znao.""I to posle svega to je jadnik doiveo!""Pusti sad tog drugog, doktore - ovaj je doao k svesti."Izgledali su iskreno radosni zbog njega, kao da je na udesan nain izbavljen od uasne i neumitne smrti. Za trenutak se upitao, nisu li moda svi sili s uma; a onda se setio pokvarenog antigravitacionog kanala i istog asa pripade mu muka. Kada je podigao glavu, video je da se nalazi u dobro opremljenoj operacionoj sali, zapravo na samom operacionom stolu. Obe noge su mu bile u gipsu, kao i desna ruka. Iznad glave mu je visila boca sa glukozom, povezana gumenom cevicom sa iglom koja mu je bila zabodena u levu ruku i tu privrena. Svuda po sali nalazilo se mnotvo blistavih ureaja, koji su zujali, pucketali i namigivali jedni drugima raznobojnim svetiljkama. Na pod pokraj vrata postavljen je madrac, na kome je leao neki ovek, nehajno pokriven vojnim ebetom, cvilei gluvim uima, budui da je doktor, koji ga je prethodno vidao, sada priao Bernardu i prijateljski mu se smekao. Bernard se ponovo mlitavo opusti, zakrkljavi jezivo. Spremne ruke pomogoe mu da se uspravi u sedei poloaj."Ne brini, vojnie, dok trepne bie zdrav", obrati mu se neko."Nema nita gore od ovakvog pada, kaem vam; no, izvukao se.""Izgleda mi bled. Kako bi bilo da mu damo jednu transfuziju?"Neko mu stavi u slobodnu levu ruku olju koja se puila i on podozrivo srknu. "ta je bilo? ta se dogaa? Da li u umreti?""Sve je u redu", ohrabri ga jedan od sedokosih doktora. "Potrebno ti je samo malo odmora."ebe pokraj vrata se podie i ispod se ukaza jedan uasno osakaen ovek. "Da nije bilo mene, slomio bi svaku koicu u telu", ree mu ovek hrapavim glasom. "Ovako, pao si na mene i slomio svaku koicu u mom telu!""Umukni!" odbrusi jedan od doktora. "Zar ne vidi da ovde imamo bolesnika?"On se okrenu prema Bernardu, blago se osmehujui. "Ne obraaj panju na tog zvekana, vojnie. Samo se ti opusti i sve e biti da ne moe biti bolje.""ta mi se to dogodilo?" upita Bernard, uasnut. "ta mi je sa nogama? ta mi je sa rukama?""Vidi... ovaj... uinilo mi se da si moda iaio nogu, tako da sam ti je stavio u gips, za svaki sluaj, kao i drugu nogu i jednu ruku, ovek nikad nije naisto sa tim stvarima - je li ti bolje sada?""I to je sve?" upita Bernard, razoaran. "Samo iaena noga?""Moda iaena noga. Mada mislim da nije tako strano. Sasvim fino si se spustio na onog momka tako. U stvari, sve to sam pronaao na tebi bilo je nekoliko modrica na levoj ruci... sasvim beznaajnih.""Modrice? Unutranje krvarenje! Boe, umirem!" Bernard ponovo poe da stenje. Doktor se odmae i stade da mu skida gips sa nogu. Bernard podie pogled i suoi se sa prijateljskim smekom jedne plavokose bolniarke, koja se nagnula nad njim. On prestade da stenje i upita: "Ko si ti?""Zovi me samo Teri", uzvrati mu bolniarka umirujuim glasom. Zatim se vedro osmehnu, porumenivi pri tom, a onda brzo odvrati pogled. Bernard pree pogledom preko njenog zanosnog tela, od blago rumenog lica, sa malice razmaknutim, a malice uzdrhtalim usnama, do bujnih grudi i bokova - i poe da drhti od poude. A onda mu pogled pade na njenu levu ruku koja je bila bez prstena i koju je ona diskretno drala pred njegovim oima.Jo jedna od onih bolniarki eljnih ljubavi, koje sanjaju o svom princu iz bajke i spremne su na sve da ga se domognu. Reju-udavaa. Bernard poe da se hladi, ali ipak podie pogled prema stidljivo okrenutom licu sa ljupkim, prastim nosiem i nevinim, sivim oima. Guska - pomisli on s odvratnou. Prezirao ju je; u stvari, ve mu se zgadila. Ali i dalje ju je eleo."Tako si divna, svea, ljubazna", slaga on. "Gde si samo bila celog mog ivota? Moemo li da se vidimo negde?""Sigurna sam da to govori svim devojkama koje sretne", uzvrati ona, zakikotavi se.Blagi boe! - pomisli on."Ali ako ba eli da zna", nastavi ona, "radim u Sunevom domu; moja majka i ja brinemo se o zdravlju ubogih gradskih maliana - nita nije tako lepo kao deca, zar ne? Tako su udesno nevina, tako ista... udim da i ja dobijem svoje..." Ona zastade, ponovo oblivena rumenilom.Blagi boe! - pomisli Bernard ponovo. A onda naglas dodade: "To mi zvui kao odlomak iz jevtinih romana o bolniarkama. Da me ti to ne zeza?""To i jeste iz romana o bolniarkama", uzvrati Teri, osmehujui se. "Kako je to divna serija bila - sva o Teri isholm, odnosno o meni, i o tome kako negujem decu i starce. Ali sve vreme sam oseala neobinu enju u sebi, neto neispunjeno, i bila sam tako usamljena..." Ona uzdahnu, pogledavi ga sa puno nade.Ali Bernard se u meuvremenu sav uneo u odmotavanje zavoja, isputajui nepovezane uzvike."Putajte me odavde!" vikao je. "Putajete me, ujete li? Veliki boe, pa ovo je...""ta ti je sad ponovo?" upita ga vazduni ventil tri ina od njegovog uha. "Zar misli da nemam nita pametnije da radim osim da sluam o tvojim nevoljama? Pokuaj neto i sam da uradi, umesto da me priziva svaki as!"Bernard se malo primiri. "Oteraj ovu vraju bolniarku od mene", ree on. "Zar ne vidi da je aknuta?""Crk'o dabogda", uzvrati mu vazduni ventil. "A ta fali bolniarki, molim te lepo? Sam sam je napravio, prema junakinji jedne knjige. Da moda nije dovoljno dobra za gospodina?""Ona je prava pravcata ludara", ree Bernard. "Tornjaj je dalje od mene.""Ima primedbe na moj knjievni ukus?" uzviknu vazduni ventil. "Misli da ne mogu da znam ta je dobro tivo samo zato to sam maina, je li? Kladim se da ti nisi u stanju da se snae ni u bukvaru bez tue pomoi!""ita knjige?" upita Bernard sa nevericom, zastavi u hrvanju sa gipsom da bi uputio sumnjiav pogled prema vazdunom ventilu."Sigurno da itam. Zato ne bih? Zar misli da sam nepismen, ta li? Samo kai ta ti padne na pamet, sve je brat itao. Romane o bolniarkama, prie sa Divljeg zapada, besteselere, stravu i uas, naunu fantastiku - sva velika knjievna dela... U arhivama imam pohranjene sve knjige koje je ovek ikada napisao. Trebalo bi da vidi neka stvorenja koja sam sazdao po tim krjigama." On frknu."Ako si je napravio", ree Bernard, "onda sigurno moe i da je odagna od mene. Zar ne shvata ta je ona naumila?""Nadam se da e te polako daviti", ree mu vazduni ventil zlobnim glasom. "Dabogda crk'o; nadam se da vie nee imati nijednog srenog trenutka u ivotu; nadam se da e...""Oh, boe!" ree Bernard."Da, ovde sam, ta hoe?""Izbavi me odavde!""Umukni, bre!" uzvrati mu vazduni ventil i iskljui se uz resko 'klik'. Bernard podie pogled prema Teri, koja je i dalje stajala nagnuta nad njim, dok su joj budalaste oi blistale suzama radosnicama.Samo stvorenja iz knjiga, pomisli on smrknuto. A ja sam usred te ludnice.Poe nekontrolisano da drhti; sa krutih usana ote mu se uasan jecaj. Teri se jo vie nae, a u budalastim, majinskim oima pojavi se izraz brinosti."Neto ti fali, ljubavi?" upita ona.Bernard potisnu iznenadnu pomisao da je povali tu, na licu mesta i iz istih stopa; umesto toga, prebaci noge preko ivice stola, poto se u meuvremenu potpuno oslobodio zavoja."Odlazim odavde", objavi on, domogavi se pantalona i revolvera."Ali ne moe tako otii!""Tri nedelje oporavka najmanje!""Zaustavite ga, doktore!"Ljudi se razletee unaokolo, viui jedni na druge i pokuavajui da ga se doepaju."Umuknite, prikaze!" razdra se on, a zatim krenu prema vratima; kriknuo je kada mu se igla za dovod glukoze istrgla iz ruke, a onda se jo i zateturao, oseajui se kao idiot. Teri ga je ispratila pogledom punim ljubavi u svojim sivim oima. Bernard se dade u trk.Usledio je lavirint hodnika, stepenica, akustinih prostorija; sve je bilo pusto, ako se izuzme jedan robot koji se teturao na zaralim nogama. Trao je nagore, zadihan, dok je mahnito klik-klik Terinih visokih potpetica postepeno jenjavalo iza njega. Ubrzo je ustanovio da se jo nalazi u Zlatnom Kriku. Kada se naslonio uz jednu zaralu mainu da malo povrati dah, eline ruke se najednom obavie oko njega i jedan promukao glas ga upita da li eli pravu lobotomiju ili neki poseban postupak. Istog asa, iz daljine se oglasie Terini krici iste, potpune ljubavi, postajui sve blii svake sekunde. On rasturi mainu jednim hicem i nastavi nagore, izbegavajui robokurve i natrule androide, koji su ga obasipali poronim predlozima. Konano izbi u jednu dvoranu punu maina za igranje, svih vrsta i veliina. Iznureno se zatetura meu njima, podozrivo motrei na znake opasnosti. Poto nita nije mogao da primeti, srui se u jednu pranjavu stolicu uz blistavi ruski rulet, a onda umalo ne iskoi iz koe kada mu se maina iznenada obrati zastraujuim, elinim glasom pukovnika Gvozdena. 9."Ti pohotljiva, neoprostiva protuvo od oveka!" zabrunda Gvozden. "Ti rodoskrvni nedotupavko! Ti valjivi psu! Ti smrdljiva utvo! Gde se, do vraga, nalazi, pacovino?" Glas stade da odjekuje dvoranom, od ega su stari stubovi gotovo zatreperili. Sa krova poe da pada praina zajedno sa komadiima gipsa. "Zato ne odgovara? Pacovino! Gde se nalazi?"Bernard ispuza ispod jednog stola i zabulji se u mainu, drhtei od straha. "Jeste li tu unutra?" upita on punonadeno, uperivi laser."Razume se da nisam, budalo! Na brodu sam! Konano smo uspeli da nagovorimo taj vraji sredinji mozak na toj izanaloj planeti da nas povee sa svakim gnusnim mestom koje si ti okuio svojim prisustvom. Govori, svinjo. Zato nisi u svom brodu?"Bernard zausti da odgovori, ali ga u tome sprei nova bujica iz maine. Sa tavanice poee da padaju krupniji komadi gipsanog maltera."Ti gomilo dreka! Maloumnie!" zabrunda Gvozden."Prokockao si poslednju priliku u ivotu! Lino silazim dole! ivog e te odrati, ti prljava nakazo! Unesi malo ivota u tu uljivu slaninaru do svog tela, izlazi napolje i daj mi signal kao bih mogao da se spustim kod tebe! Gde se nalazi?"Bernard mu ree."Znam da e odjuriti kod neke robokurve onog asa kada se spustim", zargme Gvozden. Glas mu se pretvori u neobuzdan urlik, koji je mahnito rastao, da bi ga konano prekinuo poznati glas sredinjeg mozga."Vojnie?" pozva on nenametljivo. "Vojnie? Jesi li jo tu?"Bernard se i dalje krio ispod stola, drei ruke iznad glave i drhtei od straha. On podie pogled. "ta je bilo sa Gvozdenom?""Mislim da je otiao nekim drugim poslom.""On je pacovina i pasji sin", ree Bernard, diui se na noge i otresajui prainu sa kolena. "Jednog dana u ga ivog odrati, tog kopilana, uje li?""ujem, ujem", uzvrati sredinji mozak zadivljenim glasom. "A sad, ako nemate nita protiv, uvaeni gospodine, uzeo bih slobodu obavesti vas da se blagoizvolite nalaziti u opasnosti, gospodine.""Znam", uzvrati Bernard smrknuto. "Gvozden dolazi ovamo.""Nema sumnje, zebnje da se vi zabavljate prilino su osnovane", sloi se maina. "Meutim, bojim se da bi se moglo ispostaviti da je ovaj svet pokato neprijateljski nastrojen prema vama usled moje neuviavnosti u stvaranju raznoraznog zverinja. elite li da vam u bilo kom pogledu pomognem, gospodine?""Otkud sad najednom ta brinost za moje blagostanje? Kazao si mi da ne da ni pet para ako na mestu padnem mrtav. Idi do vraga!""To mi je, dakle, zahvalnost to sam bio ljubazan prema tebi", razdra se maina. "Nezahvalnost - eto ta stalno dobijam od tebe! Misli da nemam srca to sam maina. Pokaem spremnost da preem preko tvojih uvreda, da ti pruim ruku pomoi uprkos svemu to si mi uinio, a ta zauzvrat dobijam? Nove uvrede - eto ta dobijam!" On poe da zamuckuje i zapuckuje od uzbuenja."Dobro, de, zahvalan sam ti", ree Bernard. "Pa ta sad?""Samo malo uljudnosti", ree maina. "To je najmanje to se moe oekivati. ak i ako ne pomisli da sam dve stotine hiljada svojih najboljih godina proerdao da bih ovu planetu drao pripravnu za tebe... Ne obaziri se uopte na to...""Ti si, dakle, junaina", ree Bernard, "a ja sam samo uljivi zvekan i dukela. Je l' ti sad srce na mestu, a? A sad umukni!""Mogu da kaem Gvozdenu gde se tano nalazi, bez obzira na to gde se sakrio", ree mu maina preteim glasom. "A to ti se ne bi dopalo, zar ne?""Ne, ne bi mi se dopalo.""Znai, hoe da budemo prijetelji?""Svakako", uzvrati Bernard uz neiskreni smeak. "Najbolji prijatelji na svetu.""Ali ja ne bih voleo da te imam za prijatelja, ako bi mi ivot zavisio od toga. Doi e ti ve na kolenima da me moli kada ti prigusti, a ja u te samo motriti sve vreme i valjau se od smeha, uje li?""Pa ti pati od manije gonjenja", ree Bernard. "Umukni ve jednom, ti nakazo!" On estoko udari mainu nogom.Zamahnu da to ponovo uini, ali zastade. "Moram da zbriem odavde pre no to se Gvozden pojavi - postoje li nekakva tajna vrata ovde ili tako neto?""Crk'o dabogda!" ree maina. "Da, ima ih, na milione.""Oslovljavaj me sa 'gospodine', ti kopilane!""Dragi!"Uzvik je dopro sa ulaza. Kada se okrenuo, ugledao je Teri kako stoji tamo rairenih ruku, zraei istom, blaenom romantinou iz svojih romana. Smejala se i plakalu isto vreme. "Zato si me tako iznenada napustio?" uzviknu devojka. "Svuda sam te traila!" Ona potra prema njemu, dok su joj se oi presijavale nepokolebljivom ljubavlju. Bernard oseti kako mu se kosa die na glavi."Izbavi me odavde!" razdra se on. "Brzo, bre!"Pod se otvori pod njim. Sunovratio se dvadeset stopa pravo dole i pao na neto mekano i pokorno, to mu se obratilo na spor i uasan nain. 10."Sjai, bre, sa mene", razdra se kauboj, estoko nasrnuvi na Bernarda rukama, nogama, izmama i mamuzama. "Govedo jedno! Puzave jedan! Ti..." Tog asa prepoznade Bernarda i bes mu namah splasnu. "Oh, pa to si ti! Odakle si, do vraga, dospeo ovamo?"Bernard je morao da uloi izvestan napor da bi se iskobeljao iz klupka sa kaubojem, psujui pri tom na pasje ime."Zar misli da se meni ovo dopada?" upita on. "Misli da ja uivam u ovome, ta li? Misli da sam od drveta, a? Sklanjaj mi tu vraju mamuzu sa uha!""To mi je, znai, hvala", zabrunda kauboj, "to sam bio fin prema jednoj vojniini. Ne udaraj se, bre, u jaja, zar hoe da postanem evnuh?""Umukni, prikazo!" zabrunda Bernard, a onda proguta knedlu kada se nae pred neumoljivom cevi izlizanog estometnog revolvera.Oni se razmrsie, dok su im se u glavi rojile crne misli. Kada su to uinili, krenue niz pust hodnik koji je vodio od slubenog ulaza, ispitujui svako svoje rane i uglavnom jadikujui nad zlosrenom sudbinom."Mislio sam da si rikn'o, ta li", ree Bernard. "Nisam jo nikog video da je bio tako dibidus zadavljen k'o ti gore. Sav si, bre, pomodreo.""Umalo nisam odapeo", ree mu kauboj, "dok si ti samo stajao i buljio kako me onaj davi i kako sav plavim. E jesam jakog ortaka dobio! Kukavice, bre, jedna!" On opipa jedno od slomljenih rebara i tre se od bola."Otkud sam mog'o da znam da e da te napadne?""Pa, kad sam sav pomodreo, bilo je jasno da mi je potrebna pomo", uzvrati kauboj. "Ali od tebe je sigurno nisam dobio. Zato ga, bre, nisi razneo na komade tim tvojim smenim pitoljem?""Nisam imao vremena. Gde, do vraga, vodi ovaj vraji hodnik?""Mislio sam da to ti zna!""Ja? Ma nemam blagog pojma!""Pa ta onda radi ovde dole?""Oh, boe!""Ne gnjavi me; tikvane", uzvrati mu sredinji mozak sa jednog komunikacionog ekrana prekrivenog prainom. "Uhvaeni smo u stupicu u ovom vrajem hodniku", ree kauboj, pobledivi."A nema izlaza napolje!" proaputa Bernard."Hehehehehe!" zakikota se komunikacioni ekran."Do samog vrajeg kraja vrajeg vremena", ree Bernard."Amin", dodade komunikacioni ekran pobono.Oni zastae i zamiljeno bacie pogled niz hodnik, koji se sa obe strane pruao neodredljivo dugo. Inima debeo sloj praine prekrivao je pod, naruen jedino tragovima njihovih stopala. Ovuda oigledno niko nije proao ve veoma dugo. Oni izmenjae pogled. Dugo, veoma dugo niko nije progovorio ni rei. Konano, Bernard uzdahnu. "Znam da u umreti na ovom ubogom mestu", ree on. Zatim ponovo uzdahnu, uputivi kauboju pogled pun zlobe. "Za sve si ti kriv. Hajdemo." On se okrenu i stade da ljapka kroz praininu debelu do lanaka, mrzei sve i svakog.Ispostavilo se da postoji jedan pravac kretanja: nadole. I oni krenue nadole, sve dok jednolini metalni zidovi postepeno nisu ustupili mesto zidovima od cigle, drveta i tronog maltera, a potom, konano, od grubo tesanog kamena. Atomska rasveta na tavanici takoe je bila zamenjena arhainim elektrinim svetiljkama, a zatim treperavim petrolejkama i konano rasplamsalim bakljama, postavljenim u leita u kamenim zidovima, odakle su bacale sablasni, lelujavi sjaj po memljivom hodniku. Sa tavanice je kapala hladna voda, a ulo se i cijukanje pacova. Ponekad bi u daljini spazili kako promiu neka udovina oblija, a nelagodnu tiinu jednom je prekinuo prodorni krik, koji je zamro u uasnom krkljajnu. No, oni su se i dalje sputali, zato to drugog puta naprosto nije bilo. Bernard baci pogled na rasplamsale baklje i na pod, iju su inima duboku prainu naruili jedino tragovi njihovih stopala, i zamisli se."Za sve je kriv taj vraji sredinji mozak", zabrunda kauboj. "Nagutao se uljivih pria strave i uasa, to ti je. Ni ne sluti kakve je sve stvari napravio." On baci podozriv pogled niz hodnik, gde je jedno neverovatno udovite odvlailo neko delimino prodrato oblije u smrdljivu jazbinu u tlu. Ono se veselo zacereka, a sline mu pooe niz gubicu. Bernard zadrhta."Ah, ti vraji kalemovi iz biblioteke", nastavi kauboj. "Sve same nastranosti, a sredinji mozak odatle pozajmljuje svoje aave zamisli, zna. Proita neku priu i odmah odjuri do bavi sa protoplazmom da naini vraje udovite prema tom modelu. A ljubavne prie - prosto je poludeo za tim limunadama, izopaena budala. Planeta vrvi od vrlih devojaka, koje trae svog princa iz bajke. Sasvim je iznuo." On prezrivo otpljunu na pod."Bave sa protoplazmom?" upita Bernard."Aha. Ima ih mnogo; napravljene su za odbranu ili tako neto. Pa ta?""Onda su to samo androidi", ree Bernard, "Bave sa protoplazmom, e jeste mi jaka stvar!""Sluaj, ti", uzvrati kauboj. "I ja potiem iz bavi sa protoplazmom, pa ta mi fali? To je bar ist nain dolaska na svet. Jesi li ikada sreo nekoga koga je rodila ena?""Mene je rodila ena.""Fuj! Gadi mi se!""Je l' ti to neto prebacuje mojoj majci?""Samo biraj rei, mome, inae u sad da te posuvratim. Ba si ti neki nastran tip! Majka!" On stade estoko da povraa."To je mnogo boije nego da iscuri iz slavine u zidu", odvrati Bernard, "ti gromuljice od protoplazme!""Bolje i to nego da povalim roenu kevu!" (Bla-bla)."Jo jednu re i tako mi boga, ja u te...""Umukni!" razdra se drenairani zid iza njih.Oni nastavie u zlosutnoj tiini, ulaui silne napore da ne obraaju panju jedan na drugoga.Hodnik se neumorno prostirao, postajui prljaviji sa svakim korakom. Na pravilnim razmacima poela su da se javljaju masivna hrastova vrata, postavljena u skliske zidove, a iz malih otvora sa reetkama dopirali su zastraujui i jezivi zvuci, koje je bolje ne opisivati. Neki su liili na jecaje, ili pre na navijanje i odvijanje krljunih oblija na kamenim podovima; uz to su se jo razlegala cvilenja, razni kripavi zvuci i pitenja, to je Bernarda i kauboja nagnalo da se pribiju jedan uz drugoga, sve dok im se noge nisu preplele, tako da su pali jedan preko drugog, psujui, borei se za ivot i molei milost glasovima koji su podrhtavali od uasa, dok se silna praina dizala svuda unaokolo, svetlucajui pri treperavom sjaju blistavih baklji. Situacija je postala krajnje nelagodna, a Bernard je bio uveren da je kauboj to namerno uinio."Namerno si to uinio", odbrusi on, teturavo se pridiui na noge i naslonivi se na jedna od vrata. "Platie mi za ovo! Ja u te aaaaaaaghh...""ta e ti?" upita kauboj, sa zanimanjem posmatrajui neverovatno prljavu ruerdu, koja se provukla kroz ipke na prozoretu vrata i sada polako davila Bernarda. Kako je snana miica sve vie stezala Bernardov vrat, pribliavajui ga smrti, uo se ludaki, pucketavi smeh. "Hajde", ree kauboj izazovno. "ta ono bee naumio da mi uradi? Da se nisi moda uprpio, ta li?" On se grozno isceri, pocupnuvi pri tom."Gaaarghhhh!" krkljao je Bernard, mahnito se upirui da se iskobelja iz neumoljivog stiska sumanutog zatvorenika."Hajde, govori!" ree mu kauboj. "Neto te slabo ujem!""Ukokaj ga!" uspe nekako Bernard da prostenje. "Zar ne vidi da me ubija?"Kauboj se osloni o naspramni zid i zavue ruku u dep na prsima, traei cigarete. "Pa mor'o bi najpre malo da promi