vreme 07.03.2013

BiH 3.50 BAM; Hrvatska 19 HRK; Makedonija 150 MKD; Crna Gora 2.00 EUR; Slovenija 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 rsd

7. mart 2013.broj 1157

mleko: nastavak igranke | region: slo, rs, mk, al

intervju: dragoljub mićunovićintervju: dragoljub mićunović

O sukobu, pomirenju i saradnji sa Zoranom

Đinđićem

www.balkandownload.org

Nakon što su u Haškom sudu oslobođeni hrvatski generali, svi su u Srbiji imali nešto da kažu. Zašto se ćuti posle puštanja na slobodu srpskog generala optuženog, inače, za nezgodna i po državu veoma delikatna delapiše: filip švarm

izdavačNP “VREME” d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Ristić

pomoćnik direktoraVojislav Milošević

fi nansijski direktor Daniela Vesić

glavni urednik Dragoljub Žarković

odgovorni urednikFilip Švarm

pomoćnik glavnog urednika Aleksandar Ćirić

sekretarijatMirjana Kalezić

redakcijaDejan Anastasijević, Aleksandar

Anđić (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjević,

Sonja Ćirić, Zora Drčelić, Jovan Dulović, Slobodan Georgijev, Jovana

Gligorijević, Nebojša Grujičić (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena

Jorgačević, Zoja Jovanov, Tatjana Jovanović, Slobodan Kostić, Jasmina

Lazić (međuvreme), Zoran Majdin, Radmilo Marković, Saša Marković,

Ivana Milanović Hrašovec, Milovan Milenković, Milan Milošević, Tamara Nikčević, Teofi l Pančić, Saša Rakezić, Mirko Rudić, Tamara Skrozza, Zoran

Stanojević, Tatjana Tagirov, Dragan Todorović, Tanja Topić, Momir

Turudić, Biljana Vasić, Miloš Vasić, Marija Vidić, Ljubomir Živkov

dokumentacijaDragoslav Grujić (arhiva)

Jelena Mrđa (foto)

tehnička redakcijaIvan Hrašovec (ur.),

Vesna Srbinović, Tanja Stanković, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasić; korektori: Ana Ćuk, Marija Halupka,

Stanica Milošević; lektori: Katarina Pantić, Živana

Rašković, Ivana Smolović; daktilograf: Zorica Nikolić

internet izdanjewww.vreme.com

Marija Vidić (urednica)Marjana Hrašovec

prodaja i pretplata Nikola Ćulafi ć, Milan Radović

računovodstvoSlavica Spasojević

marketing Aleksandar Aleksić (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

štampa Rotografi ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Dragoljub Mićunović i Zoran ĐinđićFoto: Milan Obradović/ BetaPhoto

Budućem papi neće biti lako. Osim bremenitog nasleđa, čovek koji će stajati na čelu 1,2 milijarde katolika širom sveta, imaće prvi put u istoriji Vatikana svog prethodnika za najbližeg komšijupiše: jelena jorgačević

BROJ 1157

Heraklit se udavio u goveđoj balezi;Platon je navodno umro zarazivši se od vašiju; Diogen je umro zadržavajući disanje;Hjum je umro mirno u svojoj postelji pobijajući Bosvelova pitanja u vezi sa razmišljanjima jednog ateiste o smrti;Simona Vej je, u Drugom svetskom ratu, iz solidarnosti sa Francuskom izgladnjivala sebe do smrti;Edit Štajn je umrla u Osvjenćimupiše: sajmon kričli

04 Međuvreme

08 Zoom: Uhvaćen na delu

10 Aflatoksin u mleku, nastavak igranke: Nula tamo, nula ‘vamo

14 Prilog za biografiju Momčila Perišića: Povratak otpisanog saborca

16 Region: Slovenija, zdesna ulevo, pa ukrug

18 Region: Primož Krašovec, intervju

21 Region: Republika Srpska,pristao sam, biću sve što hoće

23 Region: Prof. dr Biljana Vankovska, intervju

26 Region: Velika Albanija, već viđeno

30 Intervju: Dragoljub Mićinović

40 Nuspojave: Vežbanje državnog udarčića

41 Vreme uspeha

51 Lisica i ždral: Antemurale Christianitatis

52 Ljudi i vreme

KULTURA

54 Predstava Konstantin u Beogradu: Pozorišna iluzija za državni protokol

56 TV manijak: Beosong iznutra

58 “Knjiga mrtvih filozofa”: Umreti smejući se

60 Godišnjica dve smrti: Dvojica u mraku

62 Knjige: “Karlovački mir”, Muharem Bazdulj

SVET

64 Izbor pape: Šansa za novi početak

68 Italija – rasplet ili novi zaplet: Vanzemaljci sa pet zvezdica

70 Tribina o retkim bolestima: Registrovanje i besplatna dijagnostika prioritet broj jedan

76 Moj muški život: Suze

77 Pošta

78 Vreme uživanja: Podnevni demon

7. mart 2013.


06/03/13 h� p://www.meteos.rs

min°C max°C .

Beograd

Vojvodina

centralna i južna Srbija

četvrtak petak subota nedelja ponedeljak utorak sreda

PROGNOZA VREMENA ZA PERIOD 7. 3. 2013 — 13. 3. 2013.

Relativno povoljna biometeorološka situacija u celom periodu. Krajem perioda naglo zahlađenje, pa se tada očekuje i pogoršanje biometeorološke situacije.

8 14 9 19 10 18 11 17 2 13 -1 2 -2 5

7 15 8 18 10 19 10 16 0 11 -2 0 -3 4

6 13 6 16 7 18 9 19 3 15 0 4 -2 2

Berlinski zid ponovo je iz azv ao proteste. Ovoga puta nezadovoljstvo građana izazvano je zbog toga što je jedan njegov deo plan iran za rušenje kako bi se sagr adi o stamb eni kompleks. Radovi su u toku.

foto: Tomas Peter/ Reuters

MEĐUVREME

BROJ NEDELJE

9Prodaja cigareta u Srbiji pala je devet procenata za četiri meseca zbog rasta cena i rasta nelegalnog tržišta, izjavio je 5. marta generalni direktor duvanske kompanije “Filip Moris” za Srbiju Pol Rajli.

UREĐUJE: JASMINA LAZIĆ

7. 3. 2013. VREMEREME

4www.balkandownload.org

NOVOGOVOR

DRONDanas označava svaku bespilotnu letelicu ili plovilo koje se samostal-no kreće bez ljudske kontrole ili van vidika onoga ko njima upravlja, a u “lakšem” značenju dron je svaka le-telica na daljinsko upravljanje.

Nikola Tesla je 1915. u jednom član-ku opisao borbu bespilotnih letelica, a prvi praktični pokušaji naredne go-dine. Već u Drugom svetskom ratu daljinski upravljani bespilotni avio-ni koriste se kao mete za trening ar-tiljeraca i srazmerno retke napadač-ke akcije. Amerikanci bespilotne le-telice intenzivno razvijaju obaranja špijunskog U-2 Gerija Pauersa iznad sssr-a 1960.

Mada su prve zaplenjene fotogra-fi je iz američkih dronova objavljene u Kini još 1964, posle Tonkinškog in-cidenta koji su sad izazvale i iskori-stile kao povod za širenje rata na severni Vijetnam, njihova upotre-ba službeno je potvrđena tek 26. fe-bruara 1973.

S razvojem tehnologije i minijatu-rizacijom osamdesetih i devedesetih godina vojni interes za dronove ra-ste. Pre neki dan objavljeno je da se koriste i razvijaju u 50 zemalja; ipak, sad vode. Američko vazduhoplov-stvo je prošle godine po prvi put u istoriji obučilo više pilota za dronove nego za borbene avione s pilotima.

Amerikanci “uživo” testiraju svo-je dronove u Pakistanu, Avganista-nu, Jemenu i Somaliji, Izrael u po-jasu Gaze. Uprkos tvrdnjama da se radi o oružju u borbi protiv teroriz-ma, podaci govore da u tim akcija-ma stradaju civili. Američki uspeh od devet likvidiranih terorista u Pa-kistanu platilo je životom oko hilja-du civila.

Inače, dron je trut, naziv za muž-jaka bilo koje vrste pčela. Nema ža-oku i ne pravi med, služi razmnoža-vanju. Živeti kao trut: na tuđ račun, od tuđeg rada, kao besposličar. Pra-vi trutovi s dronovima nemaju nika-kve veze.

ALEKSANDAR ĆIRIĆ

PRAVOSUĐE

Ustavni sudgladan nadležnostiUstavni sud Srbije je odlučio da odredba Zakona o Ustavnom sudu kojom mu je iz nadležnosti, u slučaju povrede ljudskih i manjinskih prava, izuzeta mogućnost po-ništavanja sudskih odluka – za razliku od akata i radnji državnih i ostalih organa, političkih stranaka itd. – nije u skladu s Ustavom, te se postavio za vrhovnog ar-bitra i kontrolora redovne sudske vlasti. Odluka je objavljena krajem februara, a navodi se i da je taj sud svoju skandaloznu pravnu afl atoksin ideju dostavio na mi-šljenje Skupštini Srbije, ali se ova – oglu-šila i odgovor nije dostavila!

U čemu je problem, pitate se? U tome da sam Ustav Srbije kaže da je Ustavni sud “samostalan i nezavisan državni organ” (za zaštitu ustavnosti, zakonitosti i ljud-skih i manjinskih prava i sloboda), a da sudska vlast – koja je nezavisna – pripada sudovima opće i posebne nadležnosti, kao i da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontro-le, odnosno da sudsku odluku može pre-ispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.

Dakle, vrlo jasno se kaže da se državni organ – a to je Ustavni sud – ne može pet-ljati u odluke sudova.

Otkukao je u svojoj skandaloznoj odlu-ci Ustavni sud i to da je dosad mogao re-agirati samo kad su podnosioci ustavnih žalbi iscrpili postupak pred svim nižim in-stancama (osim u rijetkim izuzetnim slu-čajevima), a da nisu mogli poništiti sud-sku odluku (makar neko ustavno pravo povrijedio prvostepeni sud), te su jedine predviđene opcije bile ponavljanje pravo-moćno završenog krivičnog ili parničnog postupka. Ili, naglasimo to ovdje, Evrop-ski sud za ljudska prava pred kojim država

Srbija masovno gubi od pravdom neza-dovoljnih građana. Te, zaključuju ustav-ni suci, njihova ovlaštenja “nisu imala ka-rakter instancione kontrole u odnosu na odluke sudova koje su bile predmet ustav-ne žalbe.”

Pak su se dosjetili da ustavno, poništa-vajući slova vlastitog Ustava, svoje sudij-ske glave proglase najvišim arbitrima, da budu i apelacija i kasacija...

Ustavni sud, dakle, hoće da “proširi dej-stvo svoje odluke”, tako što će, pored elimi-nacije neustavnog pojedinačnog zakona, odrediti i način pravičnog zadovoljenja; ako se to takvo “dejstvo ustavne odluke” ne prizna, ustavnosudska zaštita bila bi “teorijska i iluzorna”.

Ustavni mudraci u svojoj odluci još kon-statiraju da cijelu stvar valja razumjeti tako da sudske odluke ostaju “apsolut-no ‘nedodirljive’ za zakonodavnu i izvrš-nu vlast, čime je održano standardno zna-čenje i dejstvo principa nezavisnosti sud-ske vlasti”. One, međutim, kažu, nisu ne-dodirljive za ocjenu da li su povrijedile os-novna ljudska prava zajamčena Ustavom, pa nam eto Ustavnog suda da to ispravi, iako se ustavna odredba o nedodirljivosti sudskih odluka i presuda, naime, odnosi na sudove opće i posebne nadležnosti, a tom jasno omeđenom krugu Ustavni sud naprosto ne pripada, kao što ni njegove suce ne biraju – bar teorijski – po jakim stručnim i drugim kriterijima, već više ne-kako s koca i konopca, po političkoj volji i željama.

Ovom odlukom tek su sebe proglasili nedodirljivima, pljunuvši na Ustav kojim se navodno rukovode, uz vrišteću šutnju parlamenta i ministra pravde.

T. TAGIROV

foto: A. Anđić

VVREMEREME 7. 3. 2013.


ŽIVOTNA SREDINA

OTROVNA BRIGAU subotu oko podne, ispred ulaza u dvorište Vatroga-snog doma u Pančevu, oku-pili su se aktivisti Omladine Demokratske stranke i Zele-nih Srbije. Pedesetak ljudi sa megafonom i zaštitnim ma-skama, jedan poslanik i eki-pa lokalne televizije, protesto-vali su zbog ukidanja mobil-nih stanica za merenje aero-zagađenja u Pančevu. Akcija je trajala pola sata, mladi ak-tivisti su gnevno zahtevali da se vlast urazumi, nakon čega su se razišli. Niko od građana se nije pridružio. Nikakva re-akcija nije došla ni od politič-kih suparnika, niti od nadlež-nih u Republici. Sve u svemu, teško je ovih dana zamisliti

beznadežniji politički poku-šaj. Više efekta, bar na javno mnjenje, ima formiranje gru-pe na Fejsbuku. A posebno kad je reč o nečemu takvom kao što je transparentnost podataka o stanju životne sredine, u okolnostima kad je ekologija potpuno iščezla i iz medija i iz politike, eko-loške organizacije se našle u potpunom rasulu, a po mode-lu spajanja policije i ljudskih prava, resori životne sredine i energetike objedinjeni su u istom ministarstvu. O čemu je zapravo reč? Ovom bezubom okupljanju političkih aktivi-sta u Pančevu prethodi jed-na sasvim nezapažena vest o prekidu monitoringa vazduha

koje je do sada obavljao Zavod za javno zdravlje u Pančevu. To je, po objašnjenju Ministar-stva, učinjeno zbog nedostat-ka sredstava, a merenje kvali-teta vazduha je, nećete vero-vati – izmešteno iz Pančeva u Beograd. Kako se, osim logi-kom koju samo neki daleko-vidi birokrata možda može da nazre u daljini, to može oprav-dati? Kako će Zavod za javno zdravlje iz Beograda na dalji-nu meriti koncetraciju benze-na u pančevačkim naseljima? Lokalni politički aktivisti su maštovito smislili da reše pro-blem i zahtevali od grada da

nađe sredstva i preuzme ova merenja. No, grad već ima svoj stacionarni lokalni mo-nitoring, ali on nije akredito-van već petnaest godina (jed-na njegova stanica je upravo na Vatrogasnom domu). Poen-ta, međutim, nije u tome. Po-enta, koju opozicioni aktivisti, ogrezli u politiku, nikako ne shvataju, jeste da vlast brine o građanima. Vlast nikad ne bi dopustila da njeni građani budu nečim otrovani. U to to-liko nema sumnje da bi sva-ko merenje otrova bilo sasvim izlišno. Prosto rečeno, razba-civanje novca. S. BUBNJEVIĆ

foto: A. Anđić

SVET

Preminuo Ugo ČavezPotpredsednik Venecuele Nikolas Maduro obratio se 5. marta javnosti sa vešću da je Ugo Čavez preminuo. Jedan od najkontroverznijih vođa u Latinskoj Americi premi-nuo je posle dvogodišnje bor-be sa rakom, čime je završe-na njegova četrnaestogodi-šnja socijalistička vladavina u ovoj zemlji.

Čavez se nije pojavljivao u javnosti od povratka u Vene-cuelu prošlog meseca nakon lekarskog tretmana na Kubi.

U maju prošle godine ka-zao je kako se potpuno opo-ravio od karcinoma, nakon niza operacija i hemoterapija.

Ipak, u decembru je obja-vio kako mu je potrebna po-novna operacija na Kubi, pa je potpredsednika Nikolasa Ma-duroa imenovao kao svog pr-vog naslednika.

Posle najskorije operacije i

lečenja, u javnosti su se širile glasine da se teško oporavlja.

Ugo Rafael Čavez rođen je 28. juna 1954. godine u ven ecu-elanskom selu Sabanet a.

Ofi cir po p rofe siji, 4. febru-ara 1992. godine predvodio je pokušaj preuzimanja vlasti u Venecueli vojnim udarom. Nekoliko stotina ljudi je pogi-nulo, puč je propao, a Čavez je zatvoren. Posle dve godine za-tvora pomilovao ga je tadašnji predsednik Venecuele Rafael Kaldera.

Po izlasku iz zatvora osno-vao je partiju Pokret za petu republiku. Na predsedničkim izborima 6. decembra 1998. do-bio je 56,2 odsto glasova i po-stao predsednik prvenstve-no zahvaljujući glasovima si-romašnih građana, kod kojih je imao jaku podršku. Njego-vi politički neprijatelji bili su srednja i viša klasa, sindikati,

kao i skoro svi privatni medi-ji u zemlji. Takva situacija je dovela do političke polariza-cije u Venecueli, a kao rezul-tat toga 12. aprila 2002. je izvr-šen vojni udar na kome je opo-zicija preuzela vlast, ali samo nakratko. Zbog velike podrške među vojnicima, Čavez je vra-ćen na predsedničku funkciju dva dana kasnije, 14. aprila. Na referendumu za opoziv koji je

održan 15. avgusta 2004. godi-ne, 59 odsto onih koji su izaš-li glasalo je protiv Čavezovog opoziva.

Prošle godine, u okto-bru, osvojio je šestogodišnji mandat.

Čavezova smrt je put u nove izbore. Za sada se kao najozbiljniji kandidat za nje-govog naslednika pominje Ni-kolas Maduro. R. V.

7. 3. 2013. VVREMEREME


POPULARNA ASTRONOMIJA

Čekajući kometuNakon niza nebeskih predstava: izuzet-no sjajnog meteora u Centralnoj Rusiji i niskog preletanja asteroida 2012 da14, tokom ove nedelje događa se još jedan spektakularni astronomski događaj. Na-ime, 10. marta će kometa C/2011 L4 proći kroz najbližu tačku Suncu na svojoj pu-tanji, a ovaj poseban događaj je vidljiv go-lim okom i to iznad naše regije.

Već od 7. marta, stanovnici severne he-misfere ovu kometu mogu da uoče i go-lim okom. Naravno, pod uslovom da vam vidik ne zaklanja neki nametljivi oblak, visoko drveće ili brdo. Najbolje mesto za posmatranje komete je mračni kutak, da-leko od svetlosnog zagađenja gradske ra-svete, a preporučuje se i pomoć dvogleda. Kometa je svake večeri vidljiva na zapad-nom horizontu, tačno iznad njega i to po zalasku sunca, a moći će da se posmatra sve do kraja vikenda.

Popularan naziv ovog nebeskog tela je panstarrs, što je ime teleskopa kojim ga je grupa astronoma sa Univerzite-ta Havaji na ostrvu Maui u Havajskom

arhipelagu otkrila juna 2011. Kako astro-nomi objašnjavaju, prilikom prolaska kraj Sunca kometa izbacuje velike koli-čine leda i prašine i na taj način uzrokuje pojavu sjajnog repa. Iako se tako dobro vidi, panstarrs je trenutno bliža Suncu od Venere.

Ako vas zanima zašto i otkud toliko astronomskih pojava u poslednje vre-me i koliku opasnost one predstavljaju, Centar za promociju nauke je organizo-vao zanimljivu tribinu. O ovom i sličnim astronomskim događajima pred beo-gradskom publikom, 7. marta u 19 časova, u Velikoj dvorani Studentskog kulturnog

centra, na Tribini četvrtkom Centra za promociju nauke pod nazivom “Čekaju-ći kometu” govoriće najpoznatiji srpski promoteri nauke.

Inače, kataklizmični udari asteroida o Zemlju česti su motivi naučnofantastič-nih priča i fi lmova. Međutim, kako savre-mena praćenja nebeskih tela pokazuju, u doglednoj budućnosti, Zemlji ne preti nikakav katastrofi čan sudar. Astronomi ističu da je verovatnoća da nastradate od posledice udara nebeskog tela znat-no manja nego da neslavno okončate ži-vot okliznuvši se u sopstvenom kupatilu.

MARIJA NIKOLIĆ

foto: NASA



od kosova do datuma: i ni makac daljeNije mi prvi put da me optuže za “podrivanje vlade” i ne bih se obazirao na tu primedbu ni sada da nije u pitanju ozbiljna tema oko koje se valja raspravljati. Tema nije nova i kreće se od Kosova do Datuma i ni makac dalje, samo što neki misle, poput Vesne Pešić, da je to ključno pitanje srpskog napretka, a drugi, poput moje malenkosti, misle da ima i drugih jedna-ko važnih, pa i prečih poslova i posebno nisu zadivljeni ide-jom da se to brzo oposli pa posle kako bude.

Čini mi se i da Aleksandar Vučić deli moje mišljenje, bez obzira na to što “podrivam vladu” u kojoj je on glavni čovek, ili, barem ličnost od najvećeg poverenja u očima građana. Ne bi se, inače, gorljivo zalagao za ideju da vanredni izbori budu raspisani čim se sazna šta će biti s Datumom.

Vučić zna da je običnog čoveka koga guše besposlica, ra-čuni i neplaćeni porezi baš briga za eu i Brisel, čovek ne vidi vezu između opšteg, evropskog, i sopstvenog dobra, on se hvata za obećanja o boljitku u lokalnoj sredini, podložan je ksenofobiji i veštačkom kreiranju stranih i domaćih nepri-jatelja koji mu navodno rade o glavi i glasa protiv onih koji mu kratkoročno “čine zlo”, zarad “dugoročnog prosperiteta”.

Zbilja, ako polovinom godine u rukama bude imao Datum, a ne bude imao Kosovo, Vučiću je bolje da na izbo-re ide odmah dok je još popularan, dok se ljudi ne sete da se, baš kao i Kosovo, ni Datum ne maže na hleb.

Da se razumemo, nisam ja protiv razrešavanja “kosov-skog čvora” niti protiv prihvatanja evropskog modela uprav-ljanja društvom, ali mi se čini, i to sam napisao prošle nede-lje, da bi ubrzavanje procesa i njegovo oročavanje donelo

više nevolja nego koristi. Neko je negde olako obećao brzo rešenje i to se sada pravda tezom da bi odlaganje dovelo do radikalizacije kosovskog pitanja i udaljavanja od Evrope. Slažem se da bi to bilo loše, ali bi još gore bilo da se skle-pa neko rešenje o Kosovu zarad Datuma. Loše rešenje ko-sovskog problema bilo bi stalni izvor frustracije, i nikakav Datum tu ne bi pomogao.

To znaju i ovi koje Vesna Pešić hrabri i podržava i jako su oprezni u traganju za merom i rešenjem koje neće poništi-ti postojanje srpskih interesa na Kosovu, pa i opstanak na-roda na tom prostoru. U tim razmišljanjima, ako su iskre-na, vlada ima moju podršku, makar im ona ništa ne značila.

decentriranje: jebeš mleko, što bi rekle e–novineEvo kako na to gleda Vesna Pešić u tekstu koji je “Peščanik” preneo iz “Dvogleda”:

“Nakon što je prevaziđena kriza neuspelog rušenja vlade, nastavilo se s pokušajima da se rešavanje pitanja Kosova (u smislu faktičkog, ali ne i formalnog priznanja), i posledično dobijanje datuma, nekako onemoguće. Identifi kovala sam nekoliko karakterističnih metoda pritiska koji su dosad lan-sirani, a svi sugerišu da Srbija ne žuri.

Prvi način je stari, dobro prepoznatljiv, koji pred svakom šansom da rešimo naš ključni problem uvek i bezpogovorno kaže: ‘Stoj!’ Poruka je da se nacionalno pitanje rastegne toli-ko da se do njegovog rešenja nikada ne stigne, ma kakve loše posledice to ostavilo. Taj zahtev drži da je srpstvo naš več-ni zavet koji se ne sme izdati. Jer, ako bismo to učinili, naši mrzitelji, oni spolja, tražili bi još, sve dok nas potpuno ne ra-

ZOOM

DRAGOLJUB ŽARKOVIĆ

Uhvaćen na delu: Kako podrivam vladu u njenim naporima i zašto sam pomenut iako ne zaslužujem da budem pomenutVišak emocija ne mora, sam po sebi, da bude loš saveznik u obavljanjunarodnih, javnih poslova, pa ni u polemikama oko tih poslova. Tako jeVesna Pešić, emotivna braniteljka Dačić–Vučić vlade, autora ovog tekstazbog teksta u prošlom broju “Vremena” optužila da “podriva vladu”



sture. U ovom polju proizveden je čitav spektar najrazliči-tijih razloga i svi govore o tome zašto se mnogo više isplati čuvati Kosovo nego ići ka članstvu u eu. Dovoljno je otvoriti novine ovih dana, pa da se odmah naleti na Obrada Kesića, Đorđa Vukadinovića, Boška Miljatovića ili Koštunicu. Ako se malo više potrudite, pronaći ćete i zavetne misli samog poglavice, patrijarha Irineja, koji u poslednje vreme često obilazi dvore predsednika Republike.

Drugi način bi se mogao nazvati ‘decentriranje proble-ma’. Tu se tvrdi: ‘Sve je to lepo i krasno – to oko Kosova – ali, da li se Kosovo maže na hleb? Zar je to jedini problem? Zar nemamo ogromnu nezaposlenost i onoliko siromašnih, propalo sudstvo, nepostojeću ekonomiju, afl atoksin u mle-ku, sveopšti haos, korumpirano i propalo školstvo i bolni-ce – sistem totalno ne funkcioniše, treba ga u celini menjati. I kako će rešavanje Kosova doprineti putu u eu, kad je sve trulo, sve u raspadu? Zar se sa ovakvim sistemom vredno-sti i institucijama ide u eu?’

Pa, zaista, ne ide se. Ali, zar nacionalno pitanje ne uni-štava i nas i naše institucije otkad postojimo? Neki su ljuti što im omiljeni tajkuni sede u zatvoru pa preko Kosova po-drivaju vladu: ‘Svet u kome živimo niti je idealan, niti prave-dan… Samo mu još brzina fali. Posebno ako pobednik u trci dobija samo Datum kojim može da se okiti i posle toga dugo sedi na klupi za rezerve i pita se – zar sam onoliko žurio da bih sada čekao.’ Ah, taj Žarković i Vreme, on ovo napisa, ali njih ne vredi pominjati, sami su se otpisali.

I treća grupa, povelika, uticajna i patetična ne veruje konvertitima. Ona se pita da li su promenili svoju suštinu, da li se možda samo pretvaraju zbog vlasti, da li se može od velikosrpstva postati izdajnik svete zemlje? I to zarad Evrope i, nekoć mrskog, Zapada? Bar da su se javno pokaja-li, ali nisu, i zbog toga će se pokazati da su lagali. Njihov put u eu završava se najboljim rejtingom i novim izborima. Ali oni svoju suštinu zaboraviti neće: kad tad će razviti naciona-lističku zastavu mržnje i pokazati svoju pravu boju.

Ne bih se brinula o toj suštini, jer je ona proverljiva.

Novo je to što se odvijaju procesi u pozitivnom pravcu – re-šenje Kosova i naših granica, borba protiv korupcije i da-tum za eu. Od upokojavanja ‘srpstva’ mogli su da krenu samo konvertiti.”

motiv: ljut zbog miroslava miškovićaJa sam se za ovu priliku našao u “drugoj korpi” i predstav-nik sam, jedini imenovani, onih koji “decentriraju problem”, ma šta to značilo. Gospođa Pešić je, navodno, prepoznala i moj motiv. Ljut sam što mi omiljeni tajkun (čitaj: Miroslav Mišković) sedi u zatvoru pa preko Kosova podrivam vladu.

“Ah, taj Žarković i Vreme, on ovo napisa, ali njih ne vredi po-minjati...”, pomenula nas je Pešićka.

U utorak je “Kurir” objavio vest:“Vesna Pešić... izgleda da je osvojila simpatije socijalista ot-

kako je pohvalila njihovog lidera Ivicu Dačića kao pregova-rača u rešavanju kosovskog pitanja, pošto je opština Surčin, na čelu s predsednicom Vesnom Šalović (sps), saopštila da će Pešićeva prisustvovati formiranju foruma žena sps te be-ogradske opštine. Pešićeva tvrdi da taj čin ne znači da se pri-bližava socijalistima, niti da ima nameru da se učlani u sps.

Upitana otkud onda na osnivačkom skupu foruma žena sps, ona kaže da se poziv ticao isključivo proslave Dana žena:

– Nisam ni znala za taj forum žena sps. Neka žena iz Surčina pozvala me je da gostujem na proslavi Osmog mar-ta, da održim predavanje s ostalim gostima na temu uspeš-nih žena. Sada nisam sigurna ni da ću da idem tamo.

Skupu bi, kako je najavljeno, između ostalih trebalo da prisustvuju televizijska voditeljka Vesna Dedić, operska pevačica Jasmina Trumbetaš-Petrović, bokser i funkcio-ner sps Nenad Borovčanin.”

Za utehu, mislim da bi Vesna Pešić i ja mogli da se složi-mo oko konstatacije da je temeljno ugrožena ideja društva kojim vlada razum, a vode ga profesionalci koji streme jav-nom dobru. A oni iz “prve” i “treće korpe”, imenovani i nei-menovani, neka se jave sami. ¶

Foto: A. Anđić

99

VREMEREME 7. 3. 2013.


Za početak, smenjena su četiri vi-soka službenika Ministarstva poljoprivrede, kako je objasnio Danilo Golubović, državni se-

kretar u istom ministarstvu, zbog “nače-la moralne odgovornosti”: prof. dr Jan Bo-ćanski – direktor Uprave za zaštitu bilja, mr Ivan Sočo – direktor Uprave za veteri-nu, Slađana Lukić – načelnica Odseka za zdravlje i biljni karantin, i Slobodan Vla-dić – načelnik Odeljenja fi tosanitarne in-spekcije za bezbednost hrane. To koliko za početak: biće razrešenja i nižih službe-nika, a lako može metla da zahvati i mini-stra, kad se već nije sam počistio.

Ovoj smeni prethodila je sednica Glav-nog odbora Srpske napredne stranke, na kojoj je jedina tema bila mleko. Pre sedni-ce na polusatnom ribanju kod predsedni-ka stranke Aleksandra Vučića bio je mi-nistar Knežević koji je izvestio gospodara

šta to sve bi, sa posebnim osvrtom na “monstruoznu kampanju” koju protiv njega vodi Demokratska stranka i (zna se već koji) mediji, navodno je ponudio ostavku, a ovaj odlučio da donese odlu-ku kad prođe vikend.

Prvog dana posle vikenda, umesto na konferenciji za medije, prvi potpredsed-nik vlade i ministar odbrane saopštio je šta je odlučio u televizijskom intervjuu: odmah smena već pomenutih službeni-ka Ministarstva poljoprivrede, a za dese-tak dana sve ostalo. Za sledeću sednicu glavnog odbora stranke predviđeno je ocenjivanje rada svih ministara i direk-tora javnih preduzeća koji su u fotelje za-seli po osnovu članstva u stranci, te mo-guća smena onih koji ne zavređuju pove-reni im položaj, potom isto to sa koalici-onim partnerima o “njihovim” ministri-ma i direktorima javnih preduzeća. Ako se

koalicioni partneri tome ne budu povino-vali, kategoričan je Vučić, uslediće vanred-ni izbori, doduše ne odmah, već kad pro-đe rok za (ne)dobijanje Datuma.

pomeranje graniceNe može se reći da (dok se drugačije ne

odluči) ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević nije ispu-nio obećanje da će mleko “na našim poli-cama” u roku od nedelju dana biti zdravo i bezbedno, istina ne na način na koji je mi-slio kad je tu izjavu davao – da se tehnološ-kim tretmanom poboljša kvalitet stočne hrane, time i mleka, već prostim pomera-njem decimalnog zareza na broju koji bez-bednost mleka određuje: nije više nezdra-vo i nebezbedno mleko sa više od 0,05 već sa 0,5 miligrama afl atoksina po kilogramu.

Odluku o tome, na njegov predlog, do-nela je vlada. Prethodno je zatraženo

Aflatoksin u mleku: Nastavak igranke

NULA TAMO, NU

foto: ReutersZBUNJENO: Krava, leglo nečinjenja i dvojica od četvoro smenjenih

1010



mišljenje “eminentnih zdravstvenih usta-nova” – Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Vojnomedi-cinske akademije: da li je desetostruko po-dizanje dozvoljene koncentracije afl atok-sina u mleku rizično po zdravlje. Na taj upit dobijen je očekivani odgovor: nema naučnih dokaza za to, ergo – eto rešenja: sve što je juče bilo neispravno, danas više nije, slobodno može u prodaju, a građani mogu biti sigurni da je sve mleko “na na-šim policama” bezbedno i zdravo.

Uostalom, ta granica dozvoljene toksi-kacije mleka važeća je u mnogim razvi-jenim zemljama sveta, objašnjenje je mi-nistra poljoprivrede, poput Sjedinjenih Američkih Država, Brazila, Rusije, što će reći – nije opasno. Na opasku novinara da će time biti ugrožen izvoz mleka, odgova-ra da “naše mleko” sada može da se izvozi u “dve trećine sveta”.

Istina je, nema naučnih dokaza da de-setostruko veća koncentracija afl atoksina predstavlja pretnju po zdravlje stanovniš-tva, ali ne postoje ni validni naučni doka-zi o štetnosti genetski modifi kovane hra-ne, pa je ipak zakonom zabranjena u Sr-biji, a to što je ona dozvoljena, štaviše do-minantna u dve od tri već pomenute ve-like i razvijene zemlje, to je već drugi par opanaka.

podrškaOvu odluku vlade pozdravila je (velika)

mlekarska industrija koja zbog “neprin-cipijelne kampanje” nekih političara i ne-kih medija trpi velike gubitke: potrošnja mleka u Srbiji opala je za 40 odsto, dnevno se bezrazložno “baca” 420.000 litara mle-ka kojem ništa ne fali, samo malo viška afl atoksina ima, za čiju štetnost, eto, nema naučnih dokaza.

Istini za volju, ni litar mleka nije ba-čen, već je sterilisano i uskladišteno dok se ne vidi šta će biti, ali to čekanje ugro-žava izvoz, jer sad nema dovoljno mleka, a nestašica u ovom politički osetljivom momentu ne dolazi u obzir. Tako se do promene Pravilnika o bezbednosti hrane i došlo: na pritisak velikih mlekara, zbog toga se nijedna nije pobunila na odluku Ministarstva da sve mleko mora da bude otkupljeno, bez obzira na to da li je u skla-du sa propisima ili ne.

Kako god, po toj takoreći genijalnoj zamisli, mleko za izvoz će biti po evrop-skim propisima, a ono za domaće trži-šte po propisima ostatka sveta. Po reči-ma Slobodana Petrovića, generalnog di-rektora Imleka, inače najvećeg igrača na tržištu mleka, biće i na domaćem trži-štu mleka po evropskom standardu, ali “kada ga bude bilo”, dok ga za izvoz ima »

ULA ‘VAMOZbog banalnog i lako

rešivog tehnološkog

problema – plesnivosti

kukuruza usled suše,

zbog nečinjenja za to

odgovornih, od ministra

poljoprivrede sa sve

državnim sekretarima,

direktorima i načelnicima

službi za to odgovornih

proradila je metla:

počelo je sa smenama

službenika, najavljuje

se rekonstrukcija vlade,

mogući su i vanredni izbori

foto: A. Anđić

1111



već sad: “To što je granica podignuta na ‘nula-pet’ ne znači da mi ne možemo da proizvedemo mleko sa ‘nula-nula-nula’ i da ga izvezemo, a i vi ćete piti sa ‘nula-nula-nula’ kad bude tako. Sada ćete piti mleko preko ‘nula-nula-pet, jer njega ne možemo da izvezemo, ali ono nije štetno

u Kanadi, Meksiku, Kini, Australiji, Rusiji, celoj Južnoj Americi”, izjavio je novinari-ma Petrović posle sastanka upriličenom u Privrednoj komori Srbije povodom “si-tuacije sa mlekom”.

Na ovo igranje sa propisima reagovala je Delegacija eu u Srbiji, relativno mlakim,

ali jasnim saopštenjem da to tako ne ide, da nivo afl atoksina u mleku mora da se vrati na staro, da u suprotnom Srbija neće ispuniti jednu od obaveza u proce-su evrointegracija.

poslediceZa razliku od velikih, male mlekare

ovom promenom propisa nisu odušev-ljene, naprotiv: nesuglasje domaćih pro-pisa sa onima iz okruženja, kažu, dodatno poskupljuje izvoz, jer za razliku od dosa-dašnje prakse kad je za izvoz bila dovolj-na interna izvoznička overa ispravnosti, a detaljnije kontrole sprovođene tek spo-radično, sad će svaka pošiljka da prolazi kroz komplet proceduru, što ume da tra-je, a i košta.

Sa druge strane, ta promena otvoriće vrata za uvoz mleka koje nigde u Evropi ne može da se proda. “Ne, ne, ne”, odbijaju svaku pomisao na to u Ministarstvu po-ljoprivrede: ništa što nije po evropskom standardu ne može da se uveze u Srbiju. Zaista, ako je i od Ministarstva, mnogo je: diskriminacija učesnika na tržištu apso-lutno nije dozvoljena, kao ni protekcioni-zam, bar ne ovako javno. Dakle, ako dugo-trajno mleko iz Hrvatske koje nigde una-okolo ne može da se proda dođe na grani-cu, moraće da ga propuste. Istina, takav uvoz će biti usporen svakojakim analiza-ma, ama ne mari: dugotrajno mleko, kako sam naziv kaže, dugo traje – stoga, ne žuri mu se, a ionako je samo za bacanje ili za srpsko tržište.

Do toga, međutim, ipak neće doći: Hr-vatska je na korak od punopravnog član-stva u eu, a tamo mleko koje nije u skla-du sa propisima ide pravo na uništavanje, jer tako nalaže hccp i dobra proizvođač-ka praksa. Teško da bi se bilo ko u Hrvat-skoj usudio da tako nešto učini – da mleko koje nije u skladu sa unutrašnjim propi-sima izveze, kad im se već dogodilo to što se dogodilo – da neispravno mleko bude “uhvaćeno” na granici.

Za svaki slučaj, ministar poljoprivrede Goran Knežević pozvao je kolege iz regi-ona na sastanak povodom “razmatranja zajedničkih pitanja u oblasti bezbednosti hrane”, kako već piše u zvaničnom saopšte-nju Ministarstva poljoprivrede Srbije. Pre-vedeno na srpski, razmatraće se kako da se posle pomeranja granice afl atoksičnosti mleka na domaćem tržištu (ipak) nastavi

Rat analizaRezultati superanalize uzoraka mleka koje je Ministarstvo poljoprivrede po-slalo u “najeminentniju holandsku labo-ratoriju” pre više od dve nedelje, trebalo je da “stignu” prošle nedelje, a “stići će”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede tek ove, baš onog dana kad ovaj broj “Vre-mena” bude bio u štampi.

Nije, međutim, istina da tek “treba da stignu”: stigli su oni već i na osnovu njih je i promenjena uredba o kvalitetu hra-ne u onom delu koji se mleka dotiče jer nijedan, odnosno skoro nijedan, tičica je došapnula, nije ispod crte od 0,05 a neki su i iznad “nove” crte od 0,5 miligrama afl atoksina po kilogramu mleka. Zbog toga je i pozatvarano onih stotinak far-mi. Može biti da će tičica biti demanto-vana objavljivanjem rezultata, ali kako demantiju da se veruje posle svega što je bilo: laboratorija radi po nalogu naručioca – njemu rezultate predaje i time je ugovoreni posao završen, a šta će naručilac sa njima, to je izvan njenih – labo-ratorijinih ingerencija. Tek ako naručilac od nje to bude zahtevao, može da se oglasi, ali i ne mora.

Sa druge strane, Goran Ješić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, takođe je po-slao uzorke na super-analizu, ali u Nemačku, u dve takođe “najeminentnije labo-ratorije”, rezultate je dobio i po njima ni jedan uzorak po koncentraciji afl atoksi-na nije po evropskim propisima ispravan. Šta više, dobar broj njih ne ispunjava ni ovaj svetski, koji će važiti još svega nekoliko dana. U jednom od njih pronađe-no je čak 1,2 miligrama ovog najsnažnijeg prirodnog kancerogena.

Državni sekretar Danilo Golubović te rezultate ne uzima kao relevantne, već smo one iz Holandije, jer uzorci poslati u Nemačku uzeti su protivzakonito i bez ovla-šćenja, dakle nisu pomena važni, i tvrdi da je sve mleko u prodavnicama ispravno.

Naknadna pametMinistar poljoprivrede Srbije Goran Knežević izjavio je “situacija je ozbiljna, ali da je pod kontrolom”, da će “uskoro” biti vraćen standard po kojem je dozvolje-na količina afl atoksina u mleku 0,05 mikrograma po kilogramu”, koji je važio do pre nekoliko dana. “U Srbiju će se uskoro vratiti taj standard, to je bila iznuđe-na mera u cilju spasavanja malih proizvođača mleka i mi ćemo uskoro vrlo brzo vratiti standard na 0,05.” Usput, konstatovao je da “niko u Ministarstvu poljo-privrede nije učinio ništa protivzakonito”, ali da će određene mere biti preduze-te zbog, kako je kazao, nečinjenja “određenih službi” Ministarstva koje nisu pre-duzele “određene mere” da se spreče “određeni problemi”.

foto: BetaPhoto

foto: Vesna Anđić

MAHANJE PAPIRIMA: Ministar Knežević i sekretar Ješić

1212



sa izvozom mleka iz Srbije u Bosnu i Ma-kedoniju i kako da se mleko iz Hrvatske, kome mesta nema na tamošnjem, ne nađe na srpskom tržištu. Na sastanak nije po-zvan, ili se nije pozivu odazvao, ministar poljoprivrede Crne Gore, biće jer je tamo čim je promena dozvoljene alfatoksičnosti mleka na srpskom tržištu objavljena povu-čeno iz prodaje sve mleko poreklom iz Sr-bije i suspendovan svaki dalji uvoz.

(ne)odgovornostPored nesumnjive odgovornosti če-

tvoro smenjenih službenika, jer morali su da znaju šta se dešava u proizvodnji mleka, za plesnivost žitarica, do kakvih

sve posledica to može da dovede, a nisu, po rečima ministra, ništa tim povodom preduzeli. Nesumnjiva je i odgovornost ministra i njegovih bliskih saradnika, jer su morali da znaju – ili bar u novinama da pročitaju – pa ni oni ništa nisu preduzeli da sve što se dalje zbilo spreče.

Lista odgovornih tu se ne završava: gde su tu mlekare, skladištari, gde farmeri – kako stočari, tako i ratari? Skoro da nema člana u Zakonu o bezbednosti hrane koji nije prekršen i za svaki od tih prekršaja propisana je kazna, doduše (samo) nov-čana, ali ipak postoji.

Svi oni znali su šta proizvode i prodaju: teško je, naime, da se poveruje da ratari

nisu videli da im je kukuruz zahvatila plesan. Sa druge strane, ako nisu nešto tako očigledno videli, tim poslom više ne bi smeli da se bave. Znali su, ali ih to nije sprečilo da takav rod predaju u skladi-šte, a ako se dogodi da im subvencije za-kasne, zajašu traktor, pa ‘hajd u bloka-du puteva.

Moguće je da skladištari to nisu prime-tili, ali ih to ne oslobađa odgovornosti, jer ako ništa drugo – u novinama su mogli da pročitaju. Po Zakonu o bezbednosti hrane obavezni su da pre skladištenja provere šta skladište, pa da sledstveno rezultatu provere i da skladište zaraženo odvoje-no od zdravog. Obavezni su, ali nisu tako uradili, već su skladištili “redom”, jer “ko te pita, sve će se to prodati”, tako da je i onaj zdrav kukuruz zaražen.

Za afl atoksin se zna tek pola veka, ali da plesnivo žito nije za ishranu ljudi i ži-votinja, zna se još od kamenog doba. Sva-ki stočar bi morao da zna da će krava hra-njena takvom hranom davati manje mle-ka, ako je steona može tele da pobaci, ako tele već ima, ono će slabije napredovati, poboljevaće. Zna to i krava, pa glasno ot-puhuje kad omiriše plesnivu hranu, okre-će glavu u stranu, ali je na kraju ipak pri-hvata, jer druge nema: vezana je, nema kud, pa se miri sa sudbinom, a onaj koji je hrani to “knjiži” kao “dobro”: imaće šta da pomuze, od mlekare će kad-tad novac za njega da dobije, dobiće i državne sub-vencije... U suprotnom, sešće na traktor pa hajd’ u blokadu puteva.

Najveća je odgovornost na mlekarama, na direktorima, tehnolozima u njima za-poslenim – i oni su znali, odnosno morali su da znaju kakvo mleko proizvode i pu-štaju u promet. Uostalom, ne reče li direk-tor Imleka da oni mogu da naprave mle-ko sa “0-0-0” afl atoksina, ali da je ono na-menjeno izvozu. Trijažirali su ga, dakle: afl atoksično mleko pronađeno je u ovdaš-njim prodavnicama, dok iz izvoza nije ni-šta vraćeno, bar koliko se zna.

Uprkos očiglednim propustima kažnji-vim po zakonu, država umesto da zakon primeni, časti mlekare privremenom pro-menom kriterijuma, koliko dok se ono ne-ispravno mleko ne proda i dok stočari, ča-šćeni džabe kukuruzom iz robnih rezervi i džabe “zeolitom” krave ne očiste. A skla-dištara se nije ni setila. ¶

ZORAN MAJDIN

Braća po zaveriIstog dana kad je na hrvatsko-bosanskohercegovačkoj granici u jednoj pošiljci mleka iz mlekare Dukat pronađen višak afl atoksina, ministar poljoprivrede u hrvatskoj vladi Tihomir Jakovina požurio je da uveri hrvatske građane da je mo-guće reč o grešci, te da “Hrvati imaju najkvalitetnije mleko u regionu i šire”, ali je i naložio hitnu proveru mlekara. Dva dana kasnije, ustanovljena je neispravnost mleka proizvedenog u tri mlekare, serijski brojevi “šarži” objavljeni su u svim me-dijima i naloženo je njihovo hitno povlačenje iz prodaje, sa otkupa je “skinuto” 600 farmi, a država je preuzela obavezu da od njih otkupi sve mleko – 240.000 li-tara dnevno, doduše po (još) nedefi nisanoj ceni, koje će poslužiti kao sirovina u bio-energetskim postrojenjima.

Međutim, skoro sve zatvorene farme su, ispostavilo se, iz istočne Slavonije i tu je nastupila teorija zavere: uvozničkom i mlekarskom lobiju, tvrde farmeri i lo-kalni političari, lakše je da mleko uvezu, nego da ga čak iz Slavonije odvoze do Zagreba, da je njihovo mleko zdravo, da je stočna hrana “da je čovek može jesti” i tako to. Ispostavilo se, takođe, da su mlekare još s jeseni upozoravale farme-re na kvalitet mleka i da su im nudili, ne džabe – nego za pare, fi ksatore kojim bi kvalitet poboljšali, ali su to ovi odbili, jer “mlekara na tome zarađuje”. Navode primer za uzor: Srbija je podigla graničnu vrednost za afl atoksine u mleku, deli džabe stočnu hrani i “zeolit”.

KUKURUZ: Niko nije kriv? foto: Reuters

1313



Nakon sedam godina suđenja pred Haškim tribunalom i osude u pr-vom stupnju od dvadeset sedam

godina, general Momčilo Perišić je sletio u Beograd kao slobodan čovjek. Izuzev porodice i prijatelja, malo tko mu se obra-dovao. Kada je 2005. dobrovoljno otišao u Hag, Perišić je za ondašnju opoziciju i sa-dašnju vlast bio prebjeg, izdajnik i američ-ki špijun; za sadašnju opoziciju i ondašnju vlast – saputnik iz Petog oktobra, koji im je, najblaže rečeno, donio više štete nego koristi. Zbog optužnice i suđenja bivšem Načelniku generalštaba Vojske Jugoslavi-je od 1993. do 1998. nitko nije protestovao. Policajci su se, na primjer, postrojavali na Trgu Republike i ojačani predsjednikom Lige socijaldemokrata Vojvodine Nena-dom Čankom nosili transparent “Svi smo mi (Sreten) Lukić”, kada je 2004. protiv biv-šeg načelnika Javne bezbjednosti podignu-ta haška optužnica. Što li tek reći o mitinzi-ma, protestnim šetnjama i tučnjavama sa policijom zbog hapšenja Radovana Kara-džića i Ratka Mladića u organizaciji tada-šnjih vođa radikala, današnjeg predsjedni-ka Srbije Tomislava Nikolića i prvog pot-predsjednika vlade i borca protiv korupci-je i kriminala Aleksandra Vučića...

Momčilo Perišić je u Hag otišao u tišini, o svom ruvu i kruvu. Po Beogradu je kružio vic da će ga Slobodan Milošević i ostali srp-ski pritvorenici u Ševeningenu “ćebovati” i “paliti mu biciklo” kada se navečer ugasi svjetlo. U svakom slučaju, niti je netko iz Perišićeve porodice, poput sina generala Vladimira Lazarevića, dobio “škodu okta-viju” od Velimira Velje Ilića za dobrovoljnu predaju, niti je koga zanimalo kako teče njegov proces, niti se sada – što je najvaž-nije – njegovom oslobađanju pridaje ika-kav značaj. Svega dva mjeseca ranije, kada je Haški tribunal oslobodio Antu Gotovi-nu i Mladena Markača, situacija u Srbiji je bila potpuno drugačija. Zar nije ministar

pravde Nikola Selaković, iz protesta, de-monstrirao ispred Skupštine sa studenti-ma i pripadnicima desničarskih organiza-cija koji prije toga jedva da su išta znali o ovoj dvojici hrvatskih generala? Nije li Vu-čić, lično, potegao u Njujork da u Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija prozove Haški tribunal zbog nepravde i dvostru-kih mjerila? I zar se nije predsjednik Ge-neralne skupštine un Vuk Jeremić nakon ove presude nadgornjavao na Tviteru sa zagrebačkim “Jutarnjim listom” i advoka-tom Gotovine, a potom zakazao raspravu o međunarodnoj pravdi u haškom izvođe-nju... I da se ne nabraja dalje. Svi su u Sr-biji imali što reći o hrvatskim generalima, nitko ništa o puštanju srpskog mada je bio

optužen za nezgodna i po državu veoma delikatna djela. Konkretno: da je sa najvaž-nijeg mjesta u vojsci odgovoran za pruža-nje pomoći oružanim jedinicama u Repu-blici Srpskoj i Krajini koje su potom poči-nile teške ratne i zločine protiv čovječno-sti. Zašto je tako, tri su razloga. Prvi – du-gogodišnja autoviktimizacija i frustracija zbog nesakcioniranja zločina nad Srbima u Hagu; drugi – ubjeđenje javnog mnijenja da je Tribunal puka kombinacija suda po-bjednika nad poraženim i politička pijaca: i, treći, možda i najvažniji – lik i djelo samog Momčila Perišića.

nas dva brata...Za junaka ovog teksta, šira javnost je sa-

znala u jesen 1991. Perišić, tada pukovnik, nalazio se na čelu Artiljerijskog školskog

centra Jugoslavenske narodne armije u Zadru. Opkoljena od hrvatske policije i Zbora narodne garde, ova jedinica je pru-žila otpor otvarajući artiljerijsku vatru iz-među ostalog i po pojedinim točkama u gradu (Perišić je zbog toga u Hrvatskoj u odsustvu osuđen na dvadesetogodišnju robiju). Kada se Artiljerijski centar izvu-kao iz Zadra sa svim oruđima i oružjem zahvaljujući Kninskom korpusu pod ko-mandom Ratka Mladića, tadašnji režim-ski mediji udarili su odmah u talambase Perišiću. Eto, on se “probio” dok su se drugi garnizoni jna, poput onoga u Bjelovaru ili Varaždinu – predali. Nije im bilo važno što su te kasarne imale samo deseti dio forma-cijske popunjenosti, što su bile duboko u

teritoriji Hrvatske daleko od drugih jedi-nica i što im nitko ionako nije ni namjera-vao pomoći... Mit o Perišiću je rođen, a on ga je brižljivo i beskrupulozno njegovao. “Kako mogu da budem veštak kada sam mesec dana nosio bombu u tašni da je ba-cim na tog izdajnika ako ga sretnem”, re-kao je komentirajući nakazne i lažne op-tužbe protiv generala Vladimira Trifuno-vića da je predao Varaždinski korpus hr-vatskim trupama.

Krajem 1991, Perišić je unapređen u čin generala-majora. Sljedeći rat – onaj u Bosni i Hercegovini; sljedeća dužnost – komanda Bilećkog korpusa sa sjedištem u Mostaru. Perišić je u ovom gradu 1992. stekao dva nadimka: Vitez od Mostara u režimskim srpskim medijima i Midnight calling među Mostarcima. Ovako su ga prozvali zato što

Prilog za biografiju: Momčilo Perišić

Povratak otpisanog saborcaNakon što su u Haškom sudu oslobođeni hrvatski generali, svi su u Srbiji imali nešto da kažu. Zašto se ćuti posle puštanja na slobodu srpskog generala optuženog, inače, za nezgodna i po državu veoma delikatna dela

" Da su se umesto Perišića vratili Mladić, Karadžić ili neko drugi od vernih saboraca iz devedesetih najvećeg dela aktuelne vlasti, da li bi i doček odgovarao standardima postavljenim u Hrvatskoj

1414



je imao običaj da u noćnom programu lo-kalnog radija zahtjeva povlačenje hrvat-skih ili muslimanskih jedinica inače će u suprotnom otvoriti artiljerijsku vatru. Ina-če, nekih desetak godina kasnije, Perišić je kao potpredsjednik Vlade Zorana Đinđića u svom kabinetu držao ulje na platnu na kome je bio stari most, simbol Mostara...

U ljeto 1992. jna se povukla iz Bosne i Hercegovine, a Mladić je ostao i postao ko-mandant Vojske Republike Srpske. I Peri-šić je avanzovao u Srbiji – prvo u koman-danta Treće armije Vojske Jugoslavije u Nišu, a od 1993. u načelnik Generalštaba.

“Vojska Jugoslavije bila je u tesnoj vezi sa Vojskom Republike Srpske i Srpskom vojskom Krajine”, objašnjavao je Perišić poslije Petog oktobra 2000. “Razloga je bilo više – s jedne strane, jer je to bila je-dinstvena vojska; s druge, jer je imala svo-je pripadnike na svim tim prostorima, a s treće strane, jer je imala tehniku koja je svoju logističku podršku crpila pretežno iz sr Jugoslavije.” Sebe je doživljavao kao načelnika Generalštaba koji “sublimira ta-dašnje srpske entitete” jer je u jna “stva-rao i stvorio Republiku Srpsku, stvarao i stvorio Republiku Srpsku Krajinu. Kada su iz Srbije 1994. Republici Srpskoj zave-dene sankcije, svi su promenili orijenta-ciju, čak je doveden u pitanje i moj op-stanak na dužnosti jer nisam prekinuo vezu sa vrs...”

Visoko cjenjen među nacionalistima, o

Perišiću je i dio tadašnje opozici-je imao dobro mišljenje. A što se o njemu mislilo u vojsci, ilustri-ra vic iz tog perioda: “Što bi bilo kada bi se Perišić pojavio na beo-gradskom buvljaku?” – “Pola pro-davaca bi mu salutiralo.” Mada se dvosmisleno i u aluzijama žalio na težak materijalni položaj voj-ske, Perišić je, poput svih ostalih suradnika Slobodana Miloševića, znao svoje mjesto. “Mali, Mladić je negdje kod Bihaća. Nađi mi ga...”, podviknuo bi predsjednik Srbije svom načelniku Generalštaba s vremena na vrijeme.

Nakon otvaranja krize na Ko-sovu i prijetnji generala iz nato-a, Perišić je u Gornjem Milanovcu u oktobru održao govor u kome je upozorio na posljedice rata sa Sje-dinjenim Američkim Državama

i njenim saveznicima. Već sljedećeg dana Milošević ga je smjenio.

motel šarićPerišić je za vrijeme nato intervenci-

je “tugovao sa svojim narodom”, a kada je okončana, osnovao je Pokret za demo-kratsku Srbiju i priključio se Demokratskoj opoziciji Srbije. Vojničku karijeru je zamje-nio političkom: sjednice, svađe, intervjui za vrijeme kojih crta šeme napada i obrane na papiru ispred sebe. Ipak, najviše vreme-na je potrošio razmjenjujući uvrede sa Ne-bojšom Pavkovićem. Bivši načelnik Gene-ralštaba o tada aktualnom govorio je kao o članu Miloševićeve kamarile, bolesnom karijeristi koji ne razumije svjetske toko-ve, najbesprizornijem profi teru... Zauzvrat, Pavković je Perišića nazivao posilnim Ve-slija Klarka, slabunjavim i hendikepiranim srpskim Pinočeom...

Tokom Petog oktobra Perišić je u sklopu dos-a bio zadužen za vojsku, pa je zajedno s predsjednikom Građanskog saveza Gora-nom Svilanovićem automobilom išao od jedne do druge kasarne i tu, preko žice, kao ekspert, gledao što radi vojska na “pisti”. Poslije je, u Vladi Zorana Đinđića, postao potpredsjednik zadužen za bezbjednost.

Možda ambicija, a možda i repovi iz prošlosti, okončali su Perišićevu karije-ru. Premijer Đinđić je bio na nekoj konfe-renciji u Hajatu sa američkim ambasado-rom Vilijemom Montgomerijem kada mu

je ujutro 15. marta 2002. zazvonio poseban mobilni telefon.

“Uhapšen Perišić”, saopćeno mu je. “Šta kažu Kanađani?”, upitao je premijer

misleći na tadašnjeg ambasadora u Kana-di Miodraga Perišića.

“Ne Pukovnik (to je bio nadimak amba-sadora), već general.”

“Što je radio u Mađarskoj?”, opet je pi-tao Đinđić, misleći da je Perišića uhapsi-la mađarska policija na osnovu hrvatske potjernice.

“Nije uhapšen u Mađarskoj, nego u Be-ogradu i nisu ga uhapsili Mađari, već naša vojska.”

Više se nije imalo što reći. Uprava bezbjednosti Vojske Jugoslavi-

je “digla” je Perišića u noći 14. marta 2002. u motelu “Šarić” na Ibarskoj magistrali za-jedno sa američkim diplomatom Džonom Dejvidom Nejborom pod optužbom za špi-junažu. Kod bivšeg načelnika Generalšta-ba pronađeni su kompromitirajući mate-rijali, a pri pretresu kabineta u Vladi Peri-šić je na hodniku sreo Điniđića: “Zorane, ti znaš da sam ja uvek skupljao sve u vezi s Vojskom.” Uslijedili su ostavka na potpred-sjedničko mjesto, početak procesa za izda-ju i haška optužnica.

ponovo sa namaMoguće je da za Perišića nije okončano

povlačenje po sudovima, ali ovaj put u Sr-biji. U ovom trenutku još se ne zna da li će se nastaviti proces za špijunažu protiv njega. Zato malo tko i ističe oslobađaju-će presude u Hagu i njen eventualni zna-čaj u kontekstu tužbe Hrvatske protiv Sr-bije za agresiju pred Međunarodnim su-dom pravde. Perišić je, naprosto, netko od koga su kao obilježenog izdajnika svi digli ruke, netko tko je u vlastitoj zemlji postao nezvan gost i netko tko je svojim neoče-kivanim povratkom ponovo podsjetio na događaje i ljude koje sada svi žele da zabo-rave. Njemu, zato, neće praviti fešte, a još manje skandirati na tribinama fudbalskih stadiona kao Gotovini i Markaču... Ali, da su se kojim slučajem umjesto Perišića vra-tili Mladić, Karadžić ili netko drugi od vjer-nih suboraca iz devedesetih najvećeg di-jela aktuelne vlasti, ne treba nimalo sum-njati da bi i doček i reakcije sasvim sigur-no u potpunosti odgovarale standardima postavljenim u Hrvatskoj. ¶

FILIP ŠVARM

SLOBODAN PO SVIM TAČKAMA OPTUŽNICE: Momčilo PerišićFoto: FoNet

1515



Slovenija: Kriza vlade

Zdesna ulevo, pa uk

REGION

Za “Vreme” iz Ljubljane

Padom slovenačkog šefa vlade Janeza Janše, suočenog sa op-tužbama za korupciju, trebalo je da se završi politička kriza u

Sloveniji. Međutim, izglasavanjem ne-poverenja njegovoj vladi i izborom nei-skusne šefi ce opozicije Alenke Bratušek za mandatara nove vlade, politička situ-acija je postala još neizvesnija. Pre sve-ga, nepoznanica je da li će Bratušekova uopšte uspeti da sastavi vladu. Nejasno je i koliko dugo bi takva koalicija opsta-la – samo godinu dana ili do regularnih izbora 2015. godine. S druge strane, pre-vremeni izbori, u slučaju da opozicija ne uspe da se dogovori oko formiranja nove vlade, u ovom trenutku ne bi doneli ve-like promene.

Tek drugi put u istoriji samostalne Slo-venije je prošle srede šef vlade oboren izglasavanjem nepoverenja u parlamen-tu. Opozicija ojačana sa troje bivših Jan-šinih partnera izabrala je privremenu še-fi cu leve partije Pozitivna Slovenija (ps)

Desnom premijeru

Janezu Janši izglasano

je nepoverenje. Leva

mandatarka Alenka

Bratušek vodi mukotrpne

koalicione pregovore sa

programski različitim

partijama. Čak i ako

uspe da formira vladu,

ona neće biti stabilna i

pitanje je da li će moći

da se nosi sa dubokom

ekonomskom krizom i

nezadovoljstvom građana

za novu šefi cu vlade, čime je dosadašnji desničarski premijer Janša, posle nešto manje od trinaest meseci, automatski iz-gubio svoj položaj. Za Bratušekovu je gla-salo 55 poslanika, protiv je bilo 33.

Mandatarka ima rok do 14. marta da predstavi svoj kabinet. Ako bude obezbe-dila većinu u parlamentu, Slovenija će do-biti vladu levog centra. Međutim, iako je opozicija uspela da se ujedini kako bi obo-rila Janšu, dogovor oko zajedničke vla-da još nije gotova stvar. Janšina vlada

obavljaće tehničke poslove dok se situ-acija ne rezreši.

sudbonosan izveštajZa Janšu je bio sudbonosan izveštaj

Antikorupcijske uprave o njegovom imo-vinskom stanju i netransparentnim toko-vima novca. Na osnovu podataka te upra-ve premijer nije uspeo da objasni poreklo 210.000 evra na svom privatnom računu. Za njegove koalicione partnere to je bio dovoljan razlog da se u najmanju ruku

1616



krug

postavi pitanje poverenja vladi, ako ne i za ostavku premijera. Uprkos zahtevi-ma da podnese ostavku i višemesečnih protesta hiljada građana protiv korum-pirane političke elite, Janša se držao svo-je fotelje.

Pošto on nije hteo da ode, odlazili su drugi. Jednog za drugim Janša je gubio svoje koalicione partnere: prvo liberalnu Građansku listu (dl), zatim Partiju pen-zionera (Desus) i konačno i konzervativ-nu Narodnu partiju (sls). Početni savez

pet partija na kraju se srozao na dve: Jan-šinoj Demokratskoj partiji (sds) ostao je veran samo najmanji koalicioni partner, hrišćanska Nova Slovenija (ns). Pritom valja reći da je Janša mogao koaliciju da održi na okupu, da je mesto šefa vlade prepustio nekom drugom. Kao autorita-tivnom političaru to mu je, međutim, bilo nezamislivo.

Sve do samog kraja Janša je odbijao da da ostavku, iako je za sobom imao samo još trećinu parlamenta sastavljenog od

Alenka BratušekAlenka Bratušek (43) je po struci tekstilni inženjer sa magistraturom iz menadžmenta. Većinu svog profesi-onalnog veka provela je kao činovnica u Ministarstvu fi nansija. Otkako je 2011. izabrana u parlament na listi levo orijentisane partije Pozitivna Slovenija (ps) poči-nje njen vrtoglavi politički uspon: godinu dana kasni-je dolazi na čelo ps-a, najjače parlamentarne partije, pošto je osnivač partije i gradonačelnik Ljubljane Zo-ran Janković bio suočen sa optužbama za korupciju.

Bratušekova važi za pragmatičnu ženu. Iako politički neiskusna i svesna da je samo poslužila kao sredstvo za obaranje Janeza Janše, čini se da je odlučna da isko-risti šansu koja joj se ukazala. Da ume da pliva u poli-tičkim vodama pokazuje i to da je u dve različite vla-de, jednoj desnoj i jednoj levoj, zauzimala visok polo-žaj šefa budžetskog odseka pri Ministarstvu fi nansija. Prethodnih godina promenila je tri partije: iz Liberalno demokratske (lds) prešla je u socijalno-liberalno par-tiju Zares, da bi preko nezavisne liste završila u ps-u.

Udata majka dvoje dece o sebi kaže da je “odlučna, ve-oma direktna, da ne ume da laže i daje prazna obeća-nja”. Ne krije da joj je san bio da postane šefi ca vlade, jer to je valjda cilj svakoga ko se bavi politikom. Zala-že se za održanje socijalne države i povraćaj poverenja građana u politiku.

90 poslanika. Tvrdoglavo je ostajao pri stanovištu da njegova manjinska vlada ima sva ovlašćenja. Pritom je kalkulisao da njegovi protivnici neće moći da se slo-že oko saradnje ili čak da sakupe hrabro-sti da preuzmu vlast usred teške politič-ke i ekonomske krize. “Vi, junaci, koji sve znate i sve umete, podnesite predlog za nepoverenje, sastavite vladu čistih ruku i nastavite rad”, izazivao je Janša svoje kritičare.

gde ja stadoh...: Ta računica se po-kazala kao pogrešna: junak se pojavio u vidu žene – Alenke Bratušek. Šefica opozicije, neiskusna u nacionalnoj poli-tici, postala je nova predsednica vlade. Za opoziciju je iskazivanje nepoverenja bio jedini put da smeni diskutabilnog premi-jera, za Bratušekovu šansa da kao prva žena u slovenačkoj istoriji dospe na čelo vlade. Za Pozitivnu Sloveniju je to tako-đe bila šansa da se osveti Janši i postavi svog premijera, jer je ona zapravo pobe-dila na prevremenim izborima 2011. go-dine, ali se njen osnivač i tadašnji predse-davajući Zoran Janković pokazao manje »

Foto: Reuters

BIVŠI I BUDUĆA: Janez Janša i Alenka Bratušek

1717



vešt prilikom koalicionih pregovora od Janeza Janše.

Pred istim problemom sada stoji i Bra-tušekova. Uz njen ps su opozicione soci-jaldemokrate (sd), ali joj je za formiranje vlade potrebna i podrška dosadašnjih Janšinih saveznika dl i Desus, sa kojima Janković svojevremeno nije uspeo da se dogovori. Da bi se formirala vlada, po-trebno je da ove partije prevaziđu razli-ke u svojim programima.

Najveća prepreka nastanku ovog saveza jesu razlike po ekonomskim pitanjima levo orijentisanih i liberalnih partija. Pre svega bi morale jedna drugoj da izađu u susret u vezi sa planiranim i već započetim sanira-njem trulih državnih banaka i privatizaci-jom državnih preduzeća. Ako Bratušeko-voj pođe za rukom da dl i sd, koji upravo po ovim pitanjima imaju dijametralno su-protne stavove, postignu minimalni kon-senzus, uspeće da formira vladu.

U dosadašnjem toku pregovora Bratu-šekova je pokazala veliku umešnost. Čak se stavlja u izgled parafi ranje koalicionog sporazuma do kraja ove nedelje, što, me-đutim, s obzirom na prethodno iskustvo, ne mora još ništa da znači: upravo je dl pre nešto više od godinu dana anulirao već parafirani koalicioni sporazum sa Jankovićem i prešao u Janšin tabor.

Eventualni koalicioni partneri buduću zajedničku vladu zbog velikih razlika vide kao nužno zlo. Uz to dolazi još i da dl nima-lo nije oduševljen, što se ps nikada istinski nije distancirao od svog bivšeg šefa Janko-vića, koji nosi breme sličnih zamerki kao i Janša. sd, koji se u početku zalagao da se što pre održe novi izbori, teško da će biti stabilan član vlade. Povrh svega, klijenteli-stička partija Desus, koja je od 1996. godine praktično učestvovala u svim vladama, sa sobom nosi tradiciju pretnji izlaska iz ko-alicija. Pored saveznika, Bratušekovoj će, ako uspe da formira vladu, život svakako zagorčavati i Janez Janša, poznat po svom tvrdom opozicionom kursu.

pune ruke neizvesnog poslaUz to će Bratušekova imati pune ruke

posla da Sloveniju ponovo postavi na noge. Polazišna osnova je nepovoljna zbog teške političke i ekonomske kri-ze: recesija i dalje traje sa pesimističkim prognozama u pogledu konjunkture, prema kojima će rast ove godine pasti

za još dva procenta; u zemlji sa dva mili-ona stanovnika ima oko 125.000 nezapo-slenih; prognozira se porast budžetskog defi cita na 5,1 procenat, umesto planira-nog smanjenja; manjak koji se meri mi-lijardama u državnim bankama otežava fi nansiranje na međunarodnim tržišti-ma, a potreba za novim kreditima izno-si više od četiri milijarde evra; politika austeriteta, koja u temeljima drma so-cijalnu državu, kao i korupcija i rošač-ka privreda – to su samo glavni proble-mi male članice evrozone.

Sa pogledom na tu situaciju šefi ca vla-de je na dan svog izbora kao glavni pri-oritet postavila da “Sloveniju bezbedno vodi sve do izbora”, ma kada se oni odr-žali. “Ja ne obećavam krupne rezultate, već mnogo teškog rada”, rekla je obazri-vo Bratušekova. Pre svega planira da re-balansom budžeta ublaži rigorozni, tvrdi kurs štednje prethodne vlade. Cilj joj je da pokrene privredni rast i da javni sek-tor sačuva od novih rezova, a govori se takođe i o povećavanju poreza. Nije ula-zila u detalje svog programa, ali ekono-misti i prve obrise ocenjuju kao nerealne.

Sa druge strane, nove izbore koli-ko odmah zahtevaju mnogobrojni pro-testni pokreti koji sledeće subote orga-nizuju novi sveslovenački ustanak gra-đana u Ljubljani. Demonstranti zahteva-ju da Bratušekova poverenje ne ispituje u parlamentu, nego pred narodom. Ako ne bude uspela da formira vladu, u Slo-veniji će u svakom slučaju, verovatno u junu, biti održani vanredni izbori – već drugi put za dve godine. Pritom se na-meću paralele sa susednom Italijom: ni Sloveniji prevremeni izbori ne bi done-li ni jasno, ni jednostavno rešenje. Kako stvari danas stoje na slovenačkoj politič-koj sceni, na kojoj uprkos svim očekiva-njima protestni pokreti nisu iznedrili ni-kakvu političku alternativu, novi izbori bi samo nanovo izmešali karte među po-stojećim partijama.

Slovenija, međutim, ne može sebi da do-zvoli dalje odlaganje borbe protiv krize. Politika bi morala da se udruži kako bi uspela da klinički mrtvog pacijenta po-novo oživi. Uprkos već usvojenoj refor-mi penzionog sistema i tržišta rada, poli-tičari do sada nisu pokazali da mogu da se odreknu svojih političkih driblinga. ¶

NINA MAČEK RAZBORŠEK

Intervju: Primož Krašovec, publicista

Zaglavljeni

Krašovec je urednik časopisa “Bo-rec”, izdavačke kuće Naprijed! i član Delavsko-punkerske uni-

verze iz Ljubljane. Primož će 7. marta na poziv Centra za političke emancipacije u beogradskom Domu omladine u sklopu ciklusa “Zaglavljeni na periferiji: analize procesa periferizacije i kritike tranzici-onog diskursa” održati predavanje pod nazivom “O nekim protivrečnostima postsocijalističke evropske ideologije”.

S Krašovcem smo razgovarali o tranzi-ciji postsocijalističkih zemalja, savreme-noj ekonomskoj krizi i merama štednje, kao i aktuelnim protestima koji potresa-ju Sloveniju.

“Smena nepoštenih političkih elita etičkim elitama ne znači ništa. Za radnike je svejedno da li im fi rmu uništava poštenjačina ili lopov. Isto je svejedno da li zdravstvo privatizuje visoko stručna osoba ili diletant, rezultati će biti jednako porazni. Do stvarnih promena može doći tek sa preokretom ulevo i to na evropskom, a ne samo nacionalnom nivou. Ovaj preokret mora biti ravan preokretu udesno koji se odigrao tokom osamdesetih godina, što znači da prema ideologiji, praksama i institucijama postojeće neoliberalne EU moramo biti jednako nemilosrdni koliko su neoliberalni reformisti od osamdesetih pa nadalje bili nemilosrdni prema socijaldemokratskim i socijalističkim”, kaže Primož Krašovec, nezavisni istraživač, publicista i prevodilac

1818



“VREME”: U poslednjih nekoliko me-seci Sloveniju potresaju masovni protesti u kojima se zahteva odlazak političke elite. Možete li nas malo de-taljnije uputiti u ova dešavanja?primož krašovec: Protesti su počeli

spontano u novembru 2012, kao vid izra-žavanja besa zbog stanja u zemlji i pona-šanja političara. Vremenom su postali sve češći i brojniji, a počela je i borba za artiku-laciju i interpretaciju protesta. Ipak, daleko smo još od masovnog pokreta koji bi bio u stanju da postigne više od redovnih prote-sta. Grubo, možemo razlučiti tri osnovne političke “linije”. Nažalost, dominantna je nacionalno-liberalna koja potiče iz “vred-nosti” 1991. godine i bori se za pravnu drža-vu, krizu interpretira na moralistički na-čin kao krizu vrednosti, dok se u svojim političkim ambicijama ograničava na na-cionalnu teritoriju.

Tu su zatim i dve levičarske “linije” koje se slažu u analizi stanja – problem nije na-cionalan, već globalan, i leži u krizi kapi-talizma, a ne moralnih vrednosti. Ipak, ove dve struje se razlikuju po političkim zaključcima: anarhisti i autonomisti su

protiv bilo kakve političke reprezentaci-je i ulaska u parlamentarnu arenu, dok socijalisti/komunisti preuzimanje poli-tičke vlasti vide kao nužan preduslov oz-biljnih društvenih, ekonomskih i politič-kih promena.

Rekao bih da je bes u osnovi usmeren protiv kapitalizma, ali je ideološki i poli-tički konfuzan zbog dvadeset godina do-minacije “osamdesetaškog” političkog ima-ginarijuma. Umnogome je prisutan i re-fl eks delegiranja odgovornosti za kolektiv-nu budućnost na imaginarne “stručne i po-štene” političare/funkcionare (umesto ko-rumpiranih i nesposobnih sadašnjih). Do spoznaje da je socijalno i političko stanje neizdrživo nije teško doći, ali je mnogo teže naći izlaz, napraviti plan akcije, mobilisati mase za konstantan rad na promenama.

U Srbiji se mogu čuti dosta snažna ubeđivanja da je naš glavni problem to što sistem u kojem se nalazimo još nije (dovoljno) kapitalistički. No, može li kapitalizam u perifernim ze-mljama uopšte i biti drugačiji? To je klasičan argument koji smo sluša-

li ad nauseam u svim postsocijalističkim

na periferijizemljama – da će biti bolje kad kapitalizam stvarno postane kapitalistički i da svi pro-blemi sadašnjice proizilaze iz nedovršeno-sti kapitalizma ili iz prevelikog “ostatka” socijalizma. Međutim, baš primer Slove-nije, kao privremene priče o tranzicijskom uspehu, pokazuje da nije tako. Slovenija je, naime, do 2008. godine ekonomski bila relativno uspešnija i socijalno razvijenija od drugih postjugoslovenskih zemlja, ali upravo iz razloga što (do 2011. godine) nije iskusila “šok terapiju”, kao i zbog svog re-lativno velikog javnog sektora, državnog vlasništva nad bankama i gradualne priva-tizacije privrede sa velikom skepsom pre-ma direktnim stranim investicijama. No, relativnu uspešnost tog modela ne bih to-liko pripisao sposobnosti tadašnjih elita, koliko borbenosti i odlučnosti radničkog pokreta tokom devedesetih godina i od-sutnosti rata čime je sprečena nagla i bru-talna privatizacija pod izgovorom “narod-nog ujedinjenja” koja se desila, na primer, u Hrvatskoj.

Ipak, u trenutku otpočinjanja krize izno-va se javlja priča o krizi kao krizi nedovr-šenosti kapitalizma. Tako, neoliberalni ekonomisti tvrde da je do krize došlo baš zbog toga što je slovenački kapitalizam bio previše socijalan i kejnzijanski, da smo za-pravo imali crony capitalism, koji je možda mogao privremeno osigurati veći stupanj socijalne sigurnosti i ekonomske aktivno-sti od onih u drugim postsocijalističkim ze-mljama, ali da je to bilo na račun neizdrži-vog zaduživanja. Dakle, javlja se isti “nema besplatnog ručka” argument, poznat još iz liberalne kritike socijalizma tokom osam-desetih godina kad se u Jugoslaviji govo-rilo da socijalizam vodi u preterano zadu-živanje i da je potrebno pokrenuti protr-žišne reforme.

Međutim, sva empirija razvoja postso-cijalističkih zemalja govori drukčije. Kriza nije ništa manje teško pogodila Sloveniji slične zemlje (kao što su na primer baltič-ke) sa mnogo “tanjim” socijalnim država-ma, privatizovanim bankama i sl. Njihovo doslovno primenjivanje uputa “šok terapi-je” nije dovelo do opšteg blagostanja, šta-više, u krizi su putem mera štednje reza-li i ono malo što im je ostalo od socijalne »

Foto: Uroš Hočevar / Delo

1919



države, a već prevelika nezaposlenost do-datno je narasla.

Još jedan argument je da danas pla-ćamo dugove iz socijalističkog peri-oda. Ipak, podaci pokazuju da je za-duženost pojedinačnih zemalja biv-še sfrj daleko prebacila zaduženost nekadašnje federacije. Kako su se pojavili toliki dugovi?Priča o zaduživanju je takođe apsurdna.

Slovenija danas ima deset puta veći javni dug od onog nasleđenog od Jugoslavije i veći deo tog duga stečen je u periodu na-kon ulaska u eu. Kako je u jednom istraži-vanju pokazao italijanski ekonomista Ri-kardo Belofi ore, ekscesno zaduživanje nije toliko karakteristika kejnzijanskog razdo-blja, već baš neoliberalnih ekonomskih po-litika. Spoljašnji dugovi razvijenih kapita-lističkih zemalja, kao i periferije, eksplodi-raju tek nakon kraja sedamdesetih godina, kad je neoliberalizam postao globalno do-minantna ekonomska paradigma.

U postsocijalističkoj tranziciji zaduže-nost ima tri izvora. Jedan je snižavanje poreznih prihoda zbog samounište-nja privrede koje se dogodilo u pro-cesu privatizacije. Umesto veće efi-kasnosti, konku-rentnosti i preno-sa tehnologije, pri-vatizacija je uzro-kovala drastično smanjenje indu-strijske aktivnosti, što povlači i drastično povećanje nezaposlenosti i, u svim neka-dašnjim socijalističkim zemljama – čija se ekonomija temeljila upravo na industri-ji – drastičan pad poreskog prihodovanja. Drugi izvor zaduživanja je takozvana eko-nomija ponude, odnosno mere koje su za-govarale “podsticanje ekonomije” putem smanjivanja poreza na kapital i najviše pri-hode. Treći izvor je povećani pritisak na so-cijalnu državu usled povećanja broja ne-zaposlenih i siromašnih.

Dodatni razlog za skok konkretno slo-venačkog duga od ulaska u eu jeste pro-blem u kojem se našao izvozno orijenti-sani industrijski model, model koji je Slo-venija primenila tokom devedesetih godi-na. Zbog preuzimanja evra i liberalizacije tržišta izvozna industrija je postajala sve

manje cenovno konkurentna, zbog čega se većina investicija preusmerila u građevi-narstvo. Građevinski bum bio je kreditno fi nansiran i kad je sa krizom doživeo krah većina tih dugova je socijalizovana. Gene-ralno gledajući, spoljašnji dugovi država tokom aktualne krize rastu većinom zbog socijalizacije troškova krize, u trenucima kada države putem bejlauta ili dokapita-lizacije banaka preuzimaju na sebe dugo-ve propadajućeg privatnog sektora. Udeo jugoslovenskog duga u današnjim spoljaš-njim dugovima postjugoslovenskih zema-lja smešno je mali i ne predstavlja nika-kav problem. Ako bi to bio jedini dug, bio bi daleko ispod mastrihtških kriterijuma.

Slovenačka ekonomija je danas u ne-zavidnom položaju. Često čitamo i o mogućnosti bankrota. Kako se od “uspešne tranzicije” došlo do ivice ekonomskog kolapsa? I socijaldemokratski odnosno kejnzijan-

ski kapitalizam još uvek je kapitalizam, što znači da je osetljiv na sve slabosti kapita-lizma kao sistema. Među te slabosti spada-

ju i periodične kri-ze, skok nezapo-slenosti i socijal-ni kolapsi. Drugi razlog leži u tome što je sam ulazak u eu i evrozonu u velikoj meri rela-tivizovao, ako ne i ukinuo, mnoge pozitivne “kompa-rativne prednosti”

tranzicijskog kapitalizma na slovenački način. Budući da je ekonomska norma eu neoliberalna, manevarski prostor država članica, posebno malih i marginalnih po-put Slovenije, jako je ograničen. Trenutno se, recimo, vodi borba oko unošenja “zlat-nog fi skalnog pravila” u Ustav Slovenije – ako se to desi, državne investicije, potrebne za razvoj socijalnih institucija i društvene infrastrukture, biće zakonom zabranjene.

Odgovor na aktuelnu krizu koji for-siraju mmf i eu jesu mere štednje. Ipak, ovim stezanjem kaiša teret kri-ze se u najvećoj meri prebacuje na leđa običnih građana. Kakva je per-spektiva ovakvih mera? Ove mere racionalne su sa stanovišta

kapitala. Kad se merama štednje drastično snizi socijalna nadnica, a fl eksibilizacijom

tržišta rada individualne nadnice radniš-tva, kad se snižavanjem poreza postigne “pogodna investicijska klima”, biće uspo-stavljeni uslovi za prevazilaženje recesije, koju će voditi kapital – ponovo će početi in-vesticije, ekonomska aktivnost će se poku-piti, doći će do novog zapošljavanja (ali za niže nadnice) itd. Međutim, tu se pokazu-je da je ono što je racionalno sa stanovišta kapitala devastirajuće je za radnike i rad-nice – koji bi, po toj logici, morali da odu-stanu od tekovina vekova borbe za svoja prava i da pristanu na niži standard kako bi se kapital mogao izvući iz krize koju je sam zakuvao.

Evropu već duže potresaju veliki pro-testi protiv mera štednje i u ovom smislu skorašnja dešavanja u Slove-niji možemo posmatrati kao deo šireg kontinentalnog bunta. Povod za pro-teste je najčešće odluka vladajuće eli-te da “stegne kaiš”. Može li se situaci-ja promeniti prosto smenom garni-ture na vlasti ili je problem toliko du-bok da je neophodno zakoračiti dalje od defanzivne borbe i postaviti pita-nje alternative aktuelnom sistemu? Slažem se sa tezom u pitanju, samo

bih na kraju umesto znaka pitanja sta-vio uskličnik. U Sloveniji trenutno postoji stranka Državljanska lista, koja se promo-više kao stranka etičnih i stručnih ljudi, a kao alternativa korumpiranim i nesposob-nim elitama. U svojim redovima ova stran-ka ima vrhunske stručnjake sa Ekonom-skog fakulteta, koji jedva čekaju na priliku da privatizuju sve čega se mogu dočepati. To je možda najbolji primer da prosta sme-na nepoštenih sa etičkim elitama ne zna-či ništa. Za radnike je svejedno da li im fi r-mu uništava poštenjačina ili lopov. Isto je svejedno da li zdravstvo privatizuje viso-ko stručna osoba ili diletant, rezultati će biti jednako porazni. Do stvarnih prome-na može doći tek sa preokretom ulevo i to na evropskom, a ne samo nacionalnom ni-vou. Ovaj preokret mora biti ravan preokre-tu udesno koji se odigrao tokom osamde-setih godina, što znači da prema ideologiji, praksama i institucijama postojeće neolibe-ralne eu moramo biti jednako nemilosrdni koliko su neoliberalni reformisti od osam-desetih pa nadalje bili nemilosrdni prema socijaldemokratskim i socijalističkim. ¶

VLADIMIR SIMOVIĆ

DARKO VESIĆ

" Bes je usmeren pro-tiv kapitalizma, ali je ideološki konfuzan zbog dvadeset godi-na dominacije “osam-desetaškog” politič-kog imaginarijuma

2020



Za “Vreme” iz Banjaluke

Danima je trajala saga o rekon-strukciji ili smjeni Vlade Repu-blike Srpske. Danima se speku-

lisalo o brojnim imenima ministara koji odlaze, a još više o onima koji bi trebalo da ih naslijede. Najviši vrh vladajućeg Sa-veza nezavisnih socijaldemokrata ovo vi-šednevno mrcvarenje javnosti pripisao je medijima, optužujući, zapravo, njih da su otvorili i zakotrljali priču o rekonstruk-ciji Vlade, te da sama stranka gotovo da s tim nema ništa.

Milorad Dodik je još 18. februara ove godine rezolutno, ali i “slobodno govorio kako od rekonstrukcije Vlade rs nema ni-šta”, da bi šest dana kasnije u Tesliću na-pokon i zvanično mogao da potvrdi da je “novi premijer Srpske iz Teslića i da je nje-no ime Željka Cvijanović”. Krajem prošle sedmice, nakon sjednice Izvršnog odbo-ra Saveza nezavisnih socijaldemokrata, kad se već znalo da pada vlada Aleksan-dra Džombića, Nebojša Radmanović, tre-nutni predsedavajući Predsedništvu BiH, kazao je kako je “riječ o rješenjima koja su rezultat ozbiljnog dvomjesečnog rada, to-kom kojeg je najuže rukovodstvo snsd-a razmatralo rad vlade”. Ovaj pad vlade označen je potrebom za “osvježenjem” i “novim impulsima”. Najprije se otpočelo sa provjetravanjem, potom i osvježava-njem, u jesen prošle godine, nakon lokal-nih izbora, najprije u lokalnim stranačkim organima, a potom se došlo i do Vlade rs.

trinaest minutaZa Milorada Dodika, stranačkog šefa

i predsjednika Republike Srpske, “važan demokratski događaj u svakom društvu je promjena sastava vlade”, koji “Republi-ka Srpska obavlja u redovnom stanju bez

Republika Srpska: osveženje ili pad vlade

Pristao sam, biću sve što hoće

Na čelu vlade Republike Srpske “dobrog partijskog vojnika” Aleksandra Džombića zamenila je “žena od poverenja” Željka Cvijanović. Bilo da je reč o “novim impulsima”, “osveženju” ili “padu” vlade: sva vlast je i onako, i ovako u rukama Milorada Dodika

» Foto: A. GolićPREMIJERKA I PREDSEDNIK: Željka Cvijanović i Milorad Dodik

2121



ikakve nestabilnosti”. Za većinu građana Republike Srpske promjena sastava vla-de predstavlja dobru zabavu i nakratko zaboravljanje na sve veće siromaštvo u koje vratolomno tonu.

Pošto je cjelokupna priča o smjeni Vla-de bila gotovo završena, Milorad Dodik se sastao sa sad već bivšim premijerom Aleksandrom Džombićem i u trinaest minuta razgovora dao mu nalog šta tre-ba uraditi. Svi, sem Džombića, znali su da ovaj premijer odlazi, zapravo, sam Džom-bić je saznao iz medija kakva mu se sud-bina sprema. Najprije je dugo čekao na sastanak sa prvim čovjekom Republike, nudio se za razgovor sa Miloradom Dodi-kom, od “čijeg je raspoloženja i slobodnog termina” zavisilo kada će doći do susreta. Javno je naglasio kako je razgovor između njih dvojice trebalo da bude prvi u nizu onih koji su se odnosili na njegovu vladu.

U međuvremenu, predsjednik Republi-ke je obavljao neke od poslova Vlade rs, tako je sklopio sporazum i našao rješenje za štrajk u pravosuđu, pisao pisma mini-stru poljoprivrede, sa nalozima šta treba uraditi kad je riječ o poljoprivrednim po-ticajima. Za to vrijeme Džombić se nije miješao u svoj posao, prepustivši drugi-ma da ga rade umjesto njega.

dobri partijski vojniciSamo dan uoči objavljivanja imena

novog mandatara Vlade Republike Srp-ske, Dodik je ostavio i malo prostora nade za Aleksandra Džombića. “Aleksandar Džombić je jedan od važnijih ljudi u sn-sd-u i vidjet ćemo šta on cijeni, koja su opterećenja za funkcionisanje ove vlade

i da li misli da ovaj sastav može da izne-se izazove ili će predložiti nešto novo. To zavisi od njega.”

Džombić nije stigao ni da razmisli, niti da se izjasni o tome šta misli. Dobio je nalog da sazove sjednicu Vlade Republi-ke Srpske i podnese ostavku sa cjeloku-pnom vladom. Dobri partijski vojnici su jednoglasno glasali za sopstvenu smje-nu. I prije toga većina ministara, čije su se fotelje ljuljale, naglašavali su kako će po-stupiti kao “dobri partijski vojnici”, koje je na ta mjesta dovela partija, pa ih otu-da može i bespogovorno smijeniti. Sami su se utrkivali da se prikažu naslabijim karikama vlade u padu.

“Onog dana kad dođete na neku funk-ciju morate biti spremni i da je napustite, bez obzira na to kada će taj dan doći”, re-kao je ministar fi nansija Zoran Tegeltija, čija je sudbina bila neizvjesna do samog kraja. Ipak je zahvaljujući podršci nekih jakih stranačkih ljudi ostao u kabinetu i nove premijerke.

Aleksandra Džombića loša sudbina je pratila od samog početka preuzimanja premijerske palice, nakon oktobarskih izbora 2010. godine. Odmah su počele spekulacije kako Džombić neće dočeka-ti kraj mandata i kako je stvarni premi-jer Milorad Dodik.

Džombić se stidljivo, u nekoliko navra-ta javno požalio kako o njegovoj smjeni niko s njim nije razgovarao. Smjena mu je teško pala, što se dalo vidjeti i iz njegovog oproštajnog govora u Narodnoj skupštini Republike Srpske. “Koliko sam vidio iz do-sadašnjih izjava, ocijenjeno je da je Vlada radila u skladu sa ustavnim i zakonskim

ovlašćenjima, da je u datim ekonomskim mogućnostima postigla maksimum, ali da postoji većina u rukovodstvu koja misli da treba napraviti osvježenje, a onda je iz tog osvježenja došlo i do konstrukcije da bi trebalo da ode cijela vlada.”

otkaz uz pohvaleDžombićev govor pred narodnim po-

slanicima otvorio je pitanje zašto je pala vlada koja je dobro radila i koja je dobi-la pohvale za rad i od opozicije, ali i onih koji su je smijenili. Premijeru i svim mi-nistrima lično je zahvalio i Dodik “jer su u proteklim godinama radili teške poslo-ve u Vladi rs”, ističući kako će neki od do-sadašnjih ministara biti raspoređeni na nove dužnosti, a neki će se vratiti poslovi-ma koje su obavljali ranije. Uz zahvalnost bivšem premijeru, Dodik je naglasio kako “Džombić ostaje važan čovjek snsd-a”, te će “u kasnijim razgovorima sigurno preu-zeti neku od važnih dužnosti”. U brojnim spekulacijama se čak navodi kako su sve naglašeniji sukobi između Saveza neza-visnih socijaldemokrata i Srpske demo-kratske stranke na nivou države uverti-ra u smještanje Džombića u neku od fo-telja u Savjetu ministara BiH.

I pored dobrog obavljanja premijerskog posla, čelnici snsd-a shvatili su da u Vladi rs “treba doći do novih impulsa i osvježe-nja”, te da treba sa starim / novim koalicio-nim partnerima, socijalistima i Demokrat-skim narodnim savezom, koji nisu pose-gli za osvježenjima među svojim ministri-ma, “pribaviti novu energiju, koja bi mogla da odgovori na mnoga pitanja koja posto-je sada i kojih će biti u narednoj godini”.

Foto: A. Anđić

PREMIJERI SE MENJAJU, DODIK VLADA: Zgrada vlade u Banjaluci

2222



“VREME”: Kako ocenjujete uticaj po-litike zvanične Tirane na etničke Al-bance u Makedoniji i na Kosovu? Da li političke partije Albanaca u Make-doniji usaglašavaju svoje aktivnosti sa političkim liderima u Albaniji?

biljana vankovska: Politika zvanič-ne Tirane prema Republici Makedoniji tokom poslednjih dvadeset godina je bila iznenađujuće rezervisana, umerena, pa čak i konstruktivna (u vreme konfl ikta 2001). Naravno, poruke iz Tirane su uvek zavisile i od trenutnog vođstva i njegove (ne)nacionalističke provenijencije. Jedino pitanje o kojem se Tirana konzistentno izjašnjavala je status albanske manjine, mada zauzvrat nije odgovarala na slične zahteve o makedonskoj manjini u Albani-ji. Zbog unutrašnjih problema, dugo vre-mena Albanija nije imala ni moći ni ambi-cija da bude matica-zemlja, pa tako njen uticaj na dešavanja na Kosovu i u Make-doniji nije bio presudan. Ali, slabost al-banske države i raspad sistema 1997. go-dine bili su faktori koji su omogućili radi-kalizaciju unutrašnjeg konfl ikta u Make-doniji – indirektno, ulaskom velike količi-ne nelegalnog oružja. U vreme kosovske krize 1999, Albanija je, kao i Makedonija, stradala zbog talasa od nekoliko stotina hiljada izbeglica, što je imalo i socijalne i ekonomske reperkusije. U međuvreme-nu, Albanija je postala članica nato-a i pokušava da održi put ka eu, što je u su-štini stavlja pod stalni monitoring stra-nih faktora. Otuda i sadašnja upozorenja iz Vašingtona i eu.

Što se tiče relacija između političkih elita, one se stalno razvijaju. Prome-njena međunarodna pozicija Albanije daje joj veću težinu u ovim regionalnim

konstelacijama, mada se meni čini da Al-bance iz Makedonije i sa Kosova još ve-zuju dublje veze, nego što su one sa Al-bancima iz Albanije. Nova specifi čna teži-na Albanije u međunarodnim forumima je učinila svoje, pa tako počinju pretnje o upotrebi veta za ulazak Makedonije u nato, ukoliko u Tirani zaključe da je po-ložaj makedonskih Albanaca nezadovo-ljavajući, ili ako se ovi požale na imple-mentaciju Ohridskog okvirnog sporazu-ma iz 2001. Za sada ne verujem da postoji neka sinhronizovana i osmišljena zajed-nička politička strategija stranaka iz re-giona, jer svaka od njih je ipak preokupi-rana unutrašnjim konstelacijama, a one se razlikuju od države do države. Ono što

Intervju: Prof. dr Biljana Vankovska

Koalicioni partner u vladi, Marko Pa-vić, predsjednik Demokratskog narodnog saveza, istakao je kako je cilj promjena unapređenje opšte klime poslovanja u Republici Srpskoj:

“Ovo pokazuje odgovornost koalicije i mislim da na bolji način kao politički ru-kovodioci nismo mogli građanima poka-zati snagu i želju da se odnosi u rs una-prijede. Džombić je iznio teške reforme i zaslužuje pohvale i zahvalnost i mislim da je to čovjek na koga se može računati u mnogim stvarima u rs i na nivou BiH.”

Mediji su Džombića ispratili pjesmom Pristao sam, biću sve što hoće.

žena od poverenjaDžombiću je zamjereno uvođenje pore-

za na dividendu i uvođenje brojnih sitnih nameta privredi, što je u teškoj ekonom-skoj situaciji privredno poslovanje dove-lo na ivicu propasti. Džombićeva vlada nije donijela propise, kojim bi se ubrzala registracija fi rmi. Dodik je izlistao priori-tete nove vlade, među kojima su ključni sređivanje stanja u domovima zdravlja i školama, stvaranje (po ko zna koji put) ambijenta za lakšu registraciju biznisa u Republici Srpskoj i obezbjeđivanje za-štite domaće proizvodnje.

Uspješnog Džombića zamijenila je Željka Cvijanović, Dodikova desna ruka i žena od povjerenja, prisutna na svim važnim sastancima ili kao prevodilac ili, kako neki kažu, kao svjedok. Za opoziciju riječ je o “zvučniku Milorada Dodika”, po-slušnici, kojoj kao profesorici engleskog jezika zamjeraju nedostatak stručnosti i naglašavaju pretjeranu lojalnost prvom čovjeku entiteta. Cvijanovićeva je dobi-la jednoglasni stranački blagoslov za sa-stav nove vlade, u kojoj bi trebalo da se nađe šest novih ministara. Ponudu je do-bila i “stranka koja do sada nije učestvo-vala u vršenju vlasti”, a taktički mudro ponude su prosleđene i Stranci demo-kratske akcije, ali i Socijaldemokratskoj partiji BiH.

Lider opozicione Partije demokrat-skog progresa Mladen Ivanić pomenuti sastav vidi tek kao prosječan, od kojeg se ne može očekivati nešto više. “Nema impresivnih imena. Međutim, nisu bit-ni ministri, sva vlast je ionako u rukama Milorada Dodika.” ¶

TANJA TOPIĆ

Foto: Ognen Teofi lovski

»

Zaključani nacionalnim ključem

“Poruke iz Vašingtona su pomalo zadocnele: politika SAD u ovom delu Balkana je oduvek bila naklonjenija Albancima, ali kao što im se to dešavalo i u drugim delovima sveta, njihovi štićenici su se često odmetali i postajali ambiciozniji”, kaže dr Biljana Vankovska, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju, kolumnista “Nove Makedonije”, “Peščanika” i PCNEN-a

2323



se sada dešava je uzajamno pomaganje u vreme izbora (recimo, kad Ramuš Haradi-naj uoči lokalnih izbora u Makedoniji do-bije status počasnog građanina Tetova).

U medijima u regionu se često is-poljava strah od projekta “Velika Albanija”. Kolika je realna moguć-nost promene stava međunarodne zajednice o nepromenjivosti grani-ca i ostvarivanja najava albanskog predsednika Salija Beriše o nemi-novnosti zajedničke države svih Albanaca na Balkanu? Kako u tom kontekstu ocenjujete kritike ame-ričkih zvaničnika poslednjih nastu-pa političara u Tirani?Tokom dvadesetak godina nagledali

smo se i naslušali mnogo toga o “velikim državama”, a posledice tih politika oseća-mo i danas. Albanci nisu izuzetak, ali njiho-vo delovanje je sada možda inteligentnije i ne oslanja se na nasilno menjanje grani-ca. Najbolji pokazatelj da se san o “prirod-noj Albaniji” još sanja bila je proslava sto-godišnjice albanske državnosti, kada su premijeri Albanije, Kosova i kopremijer u senci iz makedonske vladajuće koalici-je (Ali Ahmeti), poslali unisone poruke na svojim regionalnim turama i sa svih mesta na kojima su se pojavili zajedno. Mobiliza-cija građana na toj nacionalističkoj osno-vi je bila velika, posebno kod mladih. Po-ruke političara su se odnosile na ujedinje-nje Albanaca, na ispravljanje istorijskih ne-pravdi i na zajedničku budućnost u okviru eu. Problem je u tome što i evrointegraci-ja dobija nacionalistički prizvuk, jer se eu prikazuje kao najadekvatniji i najrealniji oblik integracije Albanaca u jednu “prirod-nu” zajednicu, što nužno nije povezano sa inherentnim evropskim vrednostima, ili je čak i suprotno njima.

Albanija nastupa snažno u kontekstu uvođenja ideje o zajedničkim diplomat-skim predstavništvima Tirane i Prišti-ne, zbog navodno ekonomskih razloga. Sve glasnije se zagovara i dodela držav-ljanstva Republike Albanije svim Alban-cima, ma gde oni živeli, što će imati im-plikacije na političke izbore, jer će kon-tingenti glasova fl uktuirati po regionu. Od povezivanja u realnom smislu, vidlji-va je sve razvijenija putna infrastruktu-ra (i iz Makedonije i sa Kosova) i vizna li-beralizacija. Sve ove mere ne bi trebalo da izazivaju strah i nepoverenje da nije

nacionalističkih poruka političara koji još uvek na takvim platformama najvi-še profi tiraju kod svojih glasača svuda u regionu. Poruke iz Vašingtona su pomalo zadocnele: politika sad u ovom delu Bal-kana je oduvek bila naklonjenija Albanci-ma, ali kao što im se to dešavalo i u dru-gim delovima sveta, njihovi štićenici su se često odmetali i postajali ambiciozniji.

Kakva je vaša procena o budućno-sti odnosa etničkih Makedonaca i etničkih Albanaca u Makedoniji, s obzirom na dubinu političke i eko-nomske krize u zemlji i na blokirane evroatlantske integracije? I bez uticaja spolja (iz Tirane ili Prišti-

ne), etničke podele se u makedonskom društvu sve više produbljuju. Ohridski okvirni sporazum je uveo konsocijacij-ski oblik uređenja, građani više nisu no-sioci suvereniteta, jer se politička struk-tura bazira na odnosima među etničkim zajednicama, ili, bolje rečeno, na odnosi-ma među etničkim liderima. Makedon-ska vlada je koalicija dva etnička pobed-nika iz dva dela elektorata, a ministri ne odgovaraju premijeru, nego svom stra-načkom lideru.

Etnički ključ dominira bukvalno svu-da, a teritorijalna organizacija (opštinske granice) još je od 2004. godine zacrtana putem etničkog gerrymanderinga, tako da svako bude svoj na svome. Na ovogo-dišnjim lokalnim izborima stupaju na snagu odredbe koje se odnose na opšti-nu Kičevo (koja postaje dominantno al-banska), tako da je teritorijalizacija etnič-ke vlasti kompletirana, od Lipkova (kod Kumanova), preko Kičeva sve do Struge. Podeljene su škole, sportski klubovi, ne-vladine organizacije…

Ne vidim nikakve pokušaje za inte-graciju dve zajednice. Recimo, sasvim je uobičajeno da mase navijača odlaze na stadione u Albaniji da bi navijali za “svo-ju reprezentaciju”. Dakle, sve ono što se dešava u ostalim podeljenim društvima na Balkanu postoji i ovde, ali pitanje je koliko dugo Makedonija može da odo-li centrifugalnim tendencijama. Eko-nomska kriza čini svoje, mada je niko ne apostrofi ra kao krucijalnu zbog poli-tičke krize: kada nema dovoljno resursa, slaba se država uvek optuži za diskrimi-natorski odnos prema manjoj zajednici, mada za sada politička koalicija između

vmro-dpmne i albanske dui funkcioni-še tako što je podela sfera ekonomskih i drugih interesa način na koji se reša-vaju problemi – ali klijentelizmom. Ono što stavlja na test koaliciju jeste bloka-da na putu ka nato-u i eu, zbog proble-ma s imenom države. Često se čuju gla-sovi Albanaca koji kažu da će oni sami, i bez Makedonaca, otići u nato i eu, jer ne mogu da budu taoci nerešenih iden-titetskih pitanja Makedonaca. Naravno da to nije moguće, ali deluje kao kapisla u unutrašnjim prepucavanjima i između albanskih političkih stranaka.

Nasilje kojem povremeno možemo da svedočimo na ulicama i koje uznemiri i makedonsku i širu javnost, indicira dve stvari: prvo, dok su se etničke elite pomi-rile nakon konfl ikta, malo ko je vodio ra-čuna o mladima koji su poslednjih dese-tak godina odrastali sa mitovima i/ili pre-nesenim traumama iz 2001. I drugo, poli-tičari uspevaju da mobilizuju razne navi-jačke grupe i mlade ljude da brane “kau-zu”, preko otvorene manifestacije etnič-ke, pa i verske netrpeljivosti na ulicama.

Ovog vikenda su na skopskim ulica-ma divljali demonstranti bez obzira na etničku pripadnost… Povod za najnovije nemire je nominal-

no bilo postavljanje novog ministra od-brane, nekadašnjeg komandanta učk, na šta je deo makedonske opozicije rea-govao žestoko, na čelu sa veteranima iz 2001 (tzv. braniteljima i njihovom stran-kom “Dostoinstvo”). Sledećeg dana je doš-la kontrareakcija (sumnja za organizaciju je pala na albansku opozicijsku stranku Menduha Tačija). Jedni su kao bili protiv ministra, drugi su ga kao branili, a pritom su obe grupe složno kamenovale držav-ne institucije, muzeje, imovinu koja im se našla na putu, ali i policajce i nevine prolaznike. Policija, koja je mešovitog et-ničkog sastava, bila je u sendviču sa obe strane, hapsila je huligane s obe strane, a među njima je bilo i povređenih.

Ipak, poruka je poslata: Makedonija ne samo da je u dubokoj političkoj krizi i et-nički podeljena već je i “policijska država”. Teško je sa sigurnošću reći ko stoji iza sve-ga, ali najtragičnije je da ovakve taktike daju rezultate i produbljuju etničku ne-trpeljivost. Po meni, Makedonija postaje federacija, ali joj to nema ko reći. ¶

SINIŠA STANKOVIĆ

2424



Stipendije dodeljuju:

PRIJAVE:

www.cotrugli.eu/scholarships_serbia+381 69 11 90 903

Rok za prijave: 20. april 2013.

ĐORĐE MIRKOVIĆ National Sales Manager U N I L E V E R

Dobitnik Executive MBA stipendije 2008.

JELENA SAVIĆ Assistant Manager, Valuation & Economics, Advisory P W C

Dobitnica Executive MBA stipendije 2009.

BORKO JOVANOVIĆ General Director T E L E L I N K

Dobitnik Executive MBA stipendije 2011.


Premijer Salji Beriša je tokom pro-slave stogodišnjice Albanije, 28. no-vembra prošle godine pozvao su-

narodnike da na jedinstvu rade svakog minuta, svakog sata, svakog meseca i sva-ke godine.

Kosovski premijer Hašim Tači rekao je da želja Albanaca nije bila da postoje dve albanske države i da bi Albanija i Kosovo zajedno bili bolji.

Ta politička retorika albanskih vođa na Balkanu nije ostala neprimećena u su-sednim državama. Neki regionalni po-litičari, poput grčkog ministra spoljnih poslova, bojkotovali su proslavu jubile-ja u Tirani.

Zamenik pomoćnika državnog se-kretara sad Filip Riker i šef diplomatije

Nemačke Gvido Vestervele izašli su po-tom sa zajedničkom porukom da Albani-ja mora da prestane sa “uznemirujućom retorikom nacionalizma”. Drugim rečima, poručili su Beriši da ne “doliva ulje na va-tru” dok se lome koplja u pregovorima Dačić–Tači u Briselu.

Premijer Beriša nakon te opomene, 1. marta, izjavljuje u Tirani da su dobri od-nosi između Kosova i Srbije uslov stabil-nosti čitavog Balkana.

nacional-evropejstvoFatos Lubonja, disident iz vremena

Envera Hodže, koji je pod tim režimom proveo 18 godina u zatvoru, govori o al-banskom ‘nacional-evropejstvu’. Time želi da kaže da su albanske elite koje su

proizašle iz komunističkih kadrova umo-tale svoj nacionalizam u evropsku retori-ku, isto kao što su ga ranije krili iza mar-ksizma. Umesto Velike Albanije koristi se izraz etnička ili prirodna Albanija. Isto-rija Albanije s početka ovog veka Alban-ske akademije nauka ne razlikuje se od one iz 1959. godine.

Armanda Kodra, antropolog iz Tirane, istraživač u Londonskoj školi za istočno-evropske i slovenske studije, ocenila je da Beriša koketira sa idejom o ujedinjenju da bi osigurao da Alijansa crveno i crno (alb. Aleanca Kuq e Zi) ne preotme glaso-ve njegovoj Demokratskoj partiji.

Prema nekim medijima, Alijansa crve-no i crno ima oko 105.000 članova, a hva-li se da su u njoj i poznate ličnosti Lorik

Velika Albanija i nacionalno evropejstvo

Već viđeno

Novo pominjanje albanskog ujedinjenja nije pojačalo dramu na Balkanu, ali vraća sećanje na jedan veoma dugi istorijski etničko-politički sukob. Da li je to izborni trik ili neki lakmus test? Da li se koncept Velike Albanije slaže s takozvanim nacionalnim evropejstvom

PROSLAVA 100 GODINA ALBANSKE NEZAVISNOSTI U SKOPLJU: Sali Beriša, Ali Ahmeti (lider makedonskih albanaca) i Hašim TačiFoto: AP Photo

2626



Cana (fudbaler Lacija), Ekrem Krieziju (fi lmski radnik koji je nekada radio na tv Beograd), Džufi Pigeon (istoričar), Mislim Paša (pukovnik), Rešat Arbana (glumac iz Tirane), Nuri Seferi (bokser rođen u Go-stivaru). Ta alijansa istupa protiv patri-jarha Pravoslavne crkve Albanije, pred-laže da se albanizuju albanski toponimi, istupa protiv mešovitih brakova...

Pored Alijanse crveno i crno, koju pred-vodi Krešnik Spahiu, bivši predsednik Vi-sokog saveta pravosuđa Albanije, za uje-dinjenje se zalaže i kosovski pokret Sa-moopredeljenje čiji je vođa Aljbin Kurti.

Da bude raspisan referendumom o for-miranju nove jedinstvene albanske drža-ve zalaže se Koče Danaj, direktor Centra za socijalne i političke prognoze u Tirani, nekadašnji partijski funkcioner u vreme Envera Hodže, potom emigrant u Švaj-carskoj, potom savetnik predsednika Al-banske socijalističke partije Fatosa Na-noa, pa savetnik premijera Ilira Meta i docnije premijera Pandelija Majkoa. U politici je bolje gledati šta akteri rade, nego šta govore.

Albanija, koja je u vreme pobuna na Kosovu predstavljala bazu učk, sada je članica nato-a i na putu ka Evropskoj uniji, čime je obeležena njena zvanična spoljna politika. Drugi deklarisani ci-ljevi su: međunarodno priznanje Koso-va, borba za prava Albanaca iz oblasti koju Tirana naziva Ćamarija, a Grci Juž-ni Epir; pomaganje Albanaca u Makedo-niji, Crnoj Gori i na jugu Srbije, Arbereše u Italiji i albansku dijasporu. U Albaniji živi oko 2.300.000, na Kosovu i Metohiji oko 1.588.000, severozapadu Makedonije 509.000, na jugu Srbije oko 50.000 na ju-gozapadu Crne Gore 30.439 Albanaca. Ta-kođe, postoje albanske zajednice u mno-gim drugim zemljama, uključujući Tur-sku, Grčku, sad, Italiju itd., ali su podaci o tome prilično proizvoljni. Neki izvori čak kažu da u Turskoj ima oko 1.300.000 Albanaca.

Albanija radi najočitije na približava-nju Kosova – skoro je završila 234 km dug auto-put od Drača prema Kukešu, koji se na Kosovu nastavlja auto-putem “Ibra-him Rugova”. Izvođač radova kroz veoma

težak teren je američko-turska korpora-cija Bechtel-Enka group.

Neki od albanskih opozicionara tvrdi-li su da izgradnjom tog i milijardu dola-ra teškog auto-puta pomoću komercijal-nih kredita, Beriša podiže sebi nacional-ni spomenik i da je bilo korisnijih putnih pravaca. Drugi kažu da je put isplativ, jer su kosovski Albanci najbrojniji turisti u Albaniji. Putnici kažu da granica između Kosova i Albanije praktično ne postoji, ali tome donekle protivureči fakat da je ko-sovska vlada uvela carinu na uvezeni ce-ment iz Albanije zato što on niskom ce-nom ugrožava Šar-cement.

Berišin koncept albanskog prostora u eu počiva na ideji Albanije četiri vilajeta otomanskog carstva: Skadar, Kosovo (čije je sedište bilo Skoplje, a u koji je spadao i Novi Pazar), Bitolj i Janjina. Gallup Bal-kan Monitor je u januaru 2010. snimio da bi ujedinjenje Kosova i Albanije podrža-lo 74,2 odsto ispitanika na Kosovu, i 70,5 odsto u Albaniji. Značajan deo Albanaca, 47,3 odsto ispitanika na Kosovu i 39,5 od-sto u Albaniji, ohrabren podrškom koju su imali u kosovskom slučaju, veruje da je moguće nacionalno ujedinjenje 5,5 mi-liona Albanaca, iako bi danas realizacija tog koncepta pogodila Grčku, Makedo-niju, Srbiju i Crnu Goru. U prošlosti je to bilo veoma komplikovano jer je sažima-lo sudar etničkih demografskih istorij-skih prava i ćudi velikih igrača prilikom “kupovine tepiha na istambulskoj pija-ci”, kako se o tome izrazio jedan učesnik Berlinskog kongresa 1878.

prizrenska liga i četiri vilajetaObjedinjenje turskih vilajeta zahtevala

je Liga za odbranu prava albanskog naro-da, poznata kao Albanska liga ili Prizren-ska liga, albanska politička organizacija osnovana 10. juna 1878. u Prizrenu, u ta-dašnjem Kosovskom vilajetu Otoman-skog carstva, nakon završetka rusko-turskog, odnosno srpsko-crnogorsko-turskog rata (1877—1878).

Među oko 300 viđenijih albanskih predstavnika koji su se sakupili u Prizre-nu bile su dve struje, jedna je zahteva-la nezavisnost, a druga autonomiju,

oslobađanje od poreza, da se više ne uzi-maju regruti i da Srbija i Crna Gora vra-te Turskoj oblasti naseljene Albancima i muslimanima.

Peticije se šalju sultanu u Istanbul, a delegacija pod vođstvom Abdul-bega Fra-šerija i Mehmeta Ali Vrionija ide u Beč, Pariz, London Rim i Berlin. Međutim, Berlinski kongres je ignorisao memoran-dum Lige, a nemački kancelar Oto fon Bizmark je čak zauzeo stav da albanska nacija ne postoji. Sultan Abdul Hamid ii je u početku podržavao prootomanski i proislamski karakter Prizrenske lige.

Oružane čete pod kontrolom Lige su se, međutim, suprotstavile odluci Ber-linskog kongresa da Plav i Gusinje pri-padnu Crnoj Gori, pa je Turska 1881, da bi pokazala Evropi da ispunjava namet-nute obaveze, upotrebila vojnu silu pro-tiv njih. Kada je Velika Britanija predlo-žila Crnoj Gori kompenzaciju – teritori-ju Ulcinja za Plav i Gusinje, Albanci su se opet suprotstavili. Velike sile su poslale međunarodnu fl otu pred Ulcinj i taj grad je predat je Crnoj Gori.

Sledi više pokušaja Turske da povrati red i serija oružanih pobuna: u Đakovici je 26. avgusta 1878. ubijen Mehmed Ali-pa-ša, koji je tamo upućen radi smirivanja...

Turski Derviš-paša vojskom razbija al-banski ustanak aprila 1881. godine i ras-pušta Prizrensku ligu, čije je radikalno krilo počelo da traži formiranje nezavi-sne albanske države.

Velike sile ulaze u igru pojedinačno. Skadarskim memorandum je traženo da garant za ostvarenje nezavisne albanske države bude Velika Britanija. Uz izgovor zaštite katolika Mirdita Austrougarska se umešala i uspela je posle 1888. da isti-sne Francusku.

da viđu prizren, dušanov gradU to vreme u Turskoj je bilo smutno

stanje. Otomanska vojska je ohrabrila kurdske paravojne snage da 1894. pobiju na hiljade Jermena i spale mnoga sela. Nasilje nad Jermenima eskalira 1915. Tur-ska i dan-danas ne priznaje da je nad nji-ma tada izvršen genocid. Srpska vlada preko poslanika u Porti podnosi Plavu »

2727



knjigu o zverstvima nad Srbima u peri-odu od 1890. do 1899. Austrougarska blo-kirala internacionalizaciju tog pitanja.

Kada su se mladoturci učvrstili na vla-sti, nisu dali obećanu autonomiju Alban-cima, već su tražili strogi centralizam, uvodeći turski kao jedini jezik admini-stracije i zabranjujući albanske klubove širom zemlje. Oružanu pobunu Albana-ca na Kosovu i u Albaniji juna 1909. Turci krvavo guše maja 1910. godine.

Tokom Prvog balkanskog rata kosov-ski Srbi su 1912. srpske vojnike dočekiva-li kao oslobodioce. Nasuprot njima, Al-banci su očekivali da Kosovo postane deo autonomne Albanije, organizovali su do-brovoljačke jedinice koje su pružale ot-por kod Prištine, Uroševca (Ferizovića), Đakovice, Prizrena... Kod Podujeva Tre-ćoj srpskoj armiji suprotstavilo se petna-estak hiljada dobrovoljaca pod koman-dom Ise Boljetinca, koga su prethodno radi podrivanja Otomanske Turske na-oružavali, između ostalih, i srpska i cr-nogorska vlada.

Posle oslobođenja Prizrena o kome je Knjaz Nikola pevao “Onamo, namo za brda ona, da viđu Prizren Dušanov grad”, srpska vojska je, 5. novembra 1912, stigla u San Đovani di Medua i Drač na alban-skoj obali.

U Londonu međunarodna konferenci-ja ambasadora velikih sila (Austrougar-ske, Italije, Rusije, Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva) 17. decembra 1912. donosi načelni zaključak o formira-nju Kneževine Albanije. Početkom 1913. srpska vojska se pridružila crnogorskoj u opsadi Skadra koji su branile turske sna-ge pod komandom Hasan Riza Beja, a ka-snije pod komandom Esad-paše Topta-nija. Nakon što je srpska vojska osvojila većinu albanskih oblasti, albanski glava-ri su se povukli na slobodnu oblast Vlore (Valone). Na Narodnoj skupštini u Valoni, 28. novembra 1912, Albanija je proglašena za nezavisnu državu.

Na čelu privremene vlade bio je Ismail Kemali, koji je uspeo da pridobije podrš-ku Austrije i Italije.

U Londonu kongres sila 29. jula 1913. potvrđuje odluku o formiranju Albanije. Austrougarska je predlagala da Albani-ji pripadnu i Đakovica, Debar, Korča, Ja-njina, Struga, Ohrid, Peć i Prizren. Srbi-ja je, uz podršku Francuske i Rusije ipak

uspela da dobije Peć, Đakovicu, Prizren, Debar i Ohrid.

Po članu 1. ugovora Albanija je trebalo da bude nasledna kneževina pod garanci-jom šest sila, koje će naimenovati kneza, a u periodu od deset godina civilnu upravu i fi nansije trebalo je da vodi međunarod-na komisija tih šest sila. Bezbednost kne-ževine trebalo je da obezbedi žandarme-rija pod komandom holandskih ofi cira.

Velike sile su se složile da albanski knez treba da bude protestant kako bi nepristrasno vladao muhamedanskim, pravoslavnim i katoličkim delovima al-banske nacije. Pošto je Nemačka bila naj-manje zainteresovana od svih šest sila za balkansko pitanje, između 19 kandidata izabran je upravo njen favorit Vilhelm fon Vid (Wilhelm von Wied Hohenzollern-Sigmaringen) i albanska delegacija, koju su sačinjavali predstavnici 18 okruga, po-

nudila mu je krunu. Srpski premijer Nikola Pašić je ponav-

ljao da se Srbija ne sme odreći luke na Jadranskom moru, a tek ultimativnom pretnjom topova sa austrijskih i italijan-skih brodova okrenutih ka luci Drač srp-ska vojska je bila primorana da se 25. ok-tobra 1913. konačno povuče sa teritorije Kneževine Albanije.

U septembru 1913. izbijaju albanske po-bune protiv srpske vlasti u oblasti Lju-me (jugozapadno od Prizrena, današnja severna Albanija), Debra, Struge i Ohri-da i u planinama zapadno od Đakovice.

Austrougarska je 3. maja 1913. objavi-la opsadno stanje u Bosni i Hercegovini, nakon čega je i Crna Gora bila prinuđe-na da napusti Skadar.

savezništvo sa esad-pašomKnez Vilhelm sa porodicom dolazi u

Drač 7. marta 1914. Pobunjuje se musli-mansko stanovništvo, predvođeno Esad pašom Toptanijem (onaj sa Skadra), koji traži prisajedinjenje Turskoj. Da preuzme vlast u Albaniji u leto 1914. Esad-paši Top-taniju je pomogla Srbija, koja će mu biti

saveznik u kritično vreme 1914. Ostavljen od svih, knez Fon Vid napušta Albaniju 3. septembra 1914, mesec dana po izbija-nju Prvog svetskog rata.

U januaru 1915, posle Kolubarske bit-ke, srpske vlasti šalju ponovo trupe radi obezbeđenja izlaza na more preko Alba-nije, a u leto 1915. srpska vojska je inter-venisala u Albaniji i radi zaštite Esad-pa-šinog režima, slomivši ustanak njegovih protivnika. Pod pritiskom austrougar-sko-nemačke i bugarske ofanzive, Vrhov-na komanda srpske vojske 24. novembra 1915. godine odlučila je da se njeni vojni-ci povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko more (Albanska golgota). Srp-ske vojnike u povlačenju napadaju snage suprotstavljene Esad-paši.

Posle proboja Solunskog fronta tokom 1918-1919 srpske trupe su opet prodrle u Albaniju, a mirovna konferencija u Pari-

zu 1919. je dala Italiji mandat za admini-straciju albanske države pod kontrolom Društva naroda. Na mirovnoj konferenci-ji u Versaju srpska delegacija pristaje na nezavisnu Albaniju, a u slučaju da stran-ci dobiju deo Albanije, postavlja zahtev za severnim delom Albanije do Drima sa Skadrom, pozivajući se na istorijska pra-va i strateške i ekonomske razloge. Srp-ske trupe su za to vreme okupirale alban-ske teritorije oko Debra i Mati. Traju veo-ma dugi pregovori o razgraničenju.

Početkom 1920. godine Italijani su pod pritiskom Albanaca morali da se povu-ku iz Albanije.

Vlada kraljevine shs polovinom 1921. godine potpisuje s prvacima Mirdite, s kućom Đona Markađona, ugovor o sa-radnji, kojim je bilo predviđeno stvara-nje nezavisne Republike Mirdita na se-veru Albanije, koju je trebalo braniti voj-ska Kraljevine shs. Mirditska republika je uskoro ukinuta. Tokom pregovora o raz-graničenju vojska Kraljevine shs se nosi s upadima albanskih kačaka koje poma-že Italija.

U decembru 1924. Beograd pomaže

" “Ako to ne shvataju danas, shvatiće sutra”, odgovorio je Enver Hodža Titu na njegovu primedbu da Srbi ne bi shvatili da se Kosovo pripoji Albaniji

2828



Ahmeda Zogua da obori režim Fana Nolija i da se kasnije proglasi za kralja. To nije zaustavilo srpsko-albanski kon-flikt koji sada potpiruje fašistička Ita-lija. “Nož uperen u kičmu Jugoslavije”, tako je Ćano nazvao albansko-kosovar-ski iredentizam.

nož u kičmi jugoslavijeOkupacijom i aneksijom Albanije, 7.

aprila 1939, fašistička Italija je defi nitiv-no zakoračila na balkansko tlo. U avgu-stu te godine, pa maja i potom oktobra 1940. zabeleženi su novi diverzantski upa-di kačaka. U Tirani je formiran jedan nov “Kosovski komitet” pod vođstvom Đerim-bega Mahmudbegovića iz Peći.

U Kosovsku Mitrovicu je odmah po okupaciji došao Kosovski komitet na čelu sa Bedri Pejanijem i Redžepom Mi-trovicom; nešto kasnije Ferad-beg Draga, poslanik i vođa “Džemijeta” u Kraljevini Jugoslaviji, i njegov sin Ali Draga formi-rali su novu organizaciju Lidhja kombe-tare shqiptare.

Jedina realizacija koncepta Velike Al-banije ostvarena je prilikom komadanja Jugoslavije kada je Italija je formirala kvislinšku Veliku Albaniju, kojoj je pri-ključila Ulcinj sa okolinom, deo podgo-ričkog sreza Tuzi, Hoti, Grudi, Zatrijebač, Vranj, Vladanj i Kodrabudan; od andrije-vičkog sreza Plav i Gusinje sa okolinom, a od sreza beranskog Rožaj sa okolinom. Priključili su joj i zapadnu Makedoniju sa

Tetovom, Gostivarom, Kičevom, De-brom, Strugom i Svetim Naumom, kao i celim Prespanskim jezerom. Veći deo Kosova i cela Metohija pri-pali su takođe Velikoj Albaniji, osim podujevskog, vučitrnskog i kosovsko-mitrovačkog sreza, koji su dodeljeni

nemačkoj okupacionoj zoni i dela Koso-va kod Gnjilana na istoku Kosova koji su zaposeli Bugari.

Posle kapitulacije Italije nemački oku-pator nije ukinuo Veliku Albaniju i pod-stakao je osnivanje tzv. Druge prizrenske lige”, krajem 1943. Na čelu ove lige našli su ce kolaboracionisti Džafer Deva, Be-dri Pejani, Ismet Krieziu i drugi.

drug tito i drug hodžaPartizanski pokret otpora u Albani-

ji organizovala je Komunistička partija Jugoslavije, koja se pre toga emancipo-vala od stare politike Kominterne (ras-puštene 1943) i svog Drezdenskog kon-gresa iz 1929. da je Jugoslavija produkt svetskog imperijalističkog rata i da je tre-ba uništiti.

CK KPJ oštro odbacuje jedan u osno-vi redentistički zaključak koji je bila do-nela konferencija Oblasnog Komiteta kp KiM, održana na teritoriji Albanije, u selu Bujanu (Bunjaj iznad reke Valbone, oko 10 km uzvodno od njenog ušća u Drim, kraj mesta Koljgecaj) 31. decembra 1943. i 1-2. januara 1944: “Danas se, drugovi, radi ne o tome da se razgraniče Albanija i Ju-goslavija – obe okupirane od Nemaca – nego da se obe, oružanom borbom, oslo-bode od njih.”

Oštro su odbačene i ideje o formiranju Balkanskog štaba, u duhu budućeg udru-živanja u Balkansku federaciju, na čemu

je radio Svetozar Vukmanović Tempo u leto 1943, a ceo taj poduhvat je likvidiran posle Titove intervencije od 21. septem-bra i oktobra 1943.

Posle rata će Tito pregovarati s bugar-skim komunističkim liderom Georgijem Dimitrovim o Balkanskoj federaciji Bu-garske, Jugoslavije i Albanije, ali će Sta-ljin tu ideju ugušiti pod jastukom.

Između novembra 1942. i novembra 1943, u toku priprema Drugog zasedanja avnoj-a, Komunistička partija se osla-nja na koncept očuvanja integriteta Ju-goslavije kao postojećeg međunarodnog subjekta.

Krajem 1943. ck kpj je uputio pismo albanskoj partiji u kojoj je izrečena oš-tra ocena: “Postavljati danas pitanje pri-sajedinjenja ide na ruku reakciji i okupa-toru.” U danima oslobođenja u gušenju balističke pobune na Kosovu učestvuje oko 30.000 boraca nov-a i pojedine jedi-nice iz Albanije.

Zajednički neprijatelj je Bali kombetar, albanski nacionalistički pokret u kome su prste imali Englezi. Posle rata Jugo-slavija pomaže režim Envera Hodže. Jed-na proleterska brigada bila je poslata u Korču...

Enver Hodža, u Uspomenama objavlje-nim u Tirani 1979, piše o tome da je prili-kom svoje posete Beogradu i potpisivanja ugovora 1946. godine postavio Titu pita-nje o Kosovu, formulišući albanski stav na sledeći način: “Kosovo i druge oblasti albanskog stanovništva u Jugoslaviji su albanske teritorije koje su velike sile ne-pravedno otrgle. Sada, kada su naše dve zemlje socijalističke, stvoreni su uslovi da se ovaj problem pravedno reši.” Na ovaj zahtev Envera Hodže Tito je, kako Hodža tvrdi, odgovorio: “Slažem se, to je i naša želja, ali u ovom trenutku mi ne mo-žemo ništa da učinimo u tom smislu, jer to Srbi ne bi shvatili.” Hodža je na to za-ključio: “Ako to ne shvataju danas, shva-tiće sutra”, i posle Informbiroa se okre-nuo ka sssr, pa Kini, a sfr Jugoslavija je četrdeset godina bila s Albanijom u po-luratnom stanju.

Ostalo ste, bar vi stariji, i sami preživeli, pa možete zaključiti koliko stare hronike podsećaju na nove, a mlađi uče istoriju, da bi znali kako da i oni pogreše kad im se ona ponovi. ¶

MILAN MILOŠEVIĆ

ISTORIJA NARODA: Enver Hodža i Tito, kralj Ahmed Zogu

2929



Prije tačno deset godina, 12. marta 2003, u Beogradu je, ispred zgra-de vlade, ubijen prvi demokratski izabrani premijer Srbije, dr Zoran

Đinđić. U intervjuu “Vremenu”, osnivač i prvi predsjednik Demokratske stranke, ne-kadašnji profesor, prijatelj i, kako su mno-gi govorili – politički otac Zorana Đinđi-ća, Dragoljub Mićunović, prisjeća se svog nekadašnjeg studenta, otvoreno govori o njegovim vrlinama i manama i odgovara na pitanja – gdje je Srbija deceniju nakon Đinđićevog ubistva, kakvu odgovornost za to snosi partija čiji je on predsjednik Izvrš-nog odbora i kako je, prije više od dvadeset godina, obnovljena Demokratska stranka Ljube Davidovića.

“Kao rezultat Glasnosti i Perestrojke Mi-haila Gorbačova, već 1989. godine krenu-lo je vrenje unutar zemalja takozvanog Istočnog bloka”, kaže profesor Dragoljub Mićunović. “Budući da je socijalizam po-kazao ne samo ekonomsku neefi kasnost,

nego i političku jalovost, bilo je neophod-no pronaći neke nove puteve. I u Jugosla-viji je krenulo o tome da se razgovara; naj-pre unutar Socijalističkog saveza, a onda i šire. Pored onih koji su se, kao Mihajlo Marković, zalagali za nadstranački plu-ralizam, bilo je ljudi koji su govorili da se monopol jedne partije može srušiti jedino stvaranjem druge. O tome smo otvorili oz-biljnu debatu...”

“VREME”: Ko?dragoljub mićunović: Grupa “progna-

nih” profesora Filozofskog fakulteta oku-pljenih u Institutu društvenih nauka; raz-govarali smo o osnivanju partije. Tu su bili profesor Ljubo Tadić, Vojislav Koštunica, Kosta Čavoški, Zoran Đinđić, ja... Saglasili smo se da buduću stranku proširimo pri-stalicama koje smo imali među intelektual-cima, književnicima... U maju 1988. dao sam intervju nin-u, Slobodanki Ast, u kome sam prognozirao da će za pet do deset go-dina sve tadašnje socijalističke zemlje biti

višepartijske. Posle toga sam otišao u Ne-mačku, na Univerzitet u Konstancu. Ubr-zo se dogodilo nešto što je izazvalo pravi politički zemljotres: pao je Berlinski zid i preko noći su krenuli da se obrušavaju svi socijalistički režimi. Skratio sam svoj bo-ravak u Nemačkoj i već početkom decem-bra 1989. se vratio u Beograd. Ponovo smo se okupili u Institutu društvenih nauka i našoj grupi su se uskoro priključili Mi-odrag Perišić, Rade Stojanović, Slobodan Inić, Vladimir Gligorov, Borislav Pekić, Mi-lovan Danojlić, Gojko Đogo, Vida Ognjeno-vić... Pripremne sastanke smo održavali u redakciji Književnih novina.

Čiji je urednik u to vrijeme bio Mi-odrag Perišić?Tako je. Napisali smo Pismo o name-

rama i 12. decembra 1989, u beogradskom Domu omladine, organizovali konferenciju za novinare na kojoj smo saopštili da ob-navljamo Demokratsku stranku Ljube Da-vidovića. Prethodno nas je Kosta Čavoški

Intervju: Dragoljub Mićunović

Đinđićeva glavna ideja je bila kako Srbiju izvući iz zaostalosti. U nekim

stvarima je bio prebrz, često donosio ishitrene zaključke; bio je energičan,

gnevan na našu zaostalost i opsednut namerom da modernizuje Srbiju

O sukobu, pomirenju i saradnji Zoranom Đinđićem

sa

3030



» foto: A. Anđić

3131



upozorio da se političko organizovanje van Socijalističkog saveza radnog naroda tre-tira kao protivustavno delovanje i da je za takav prestup zaprećena kazna do deset godina robije.

“Prema tome, gospodo”, kazao je Kosta, “onaj koji to bude saopštavao, mora da ra-čuna na zatvor.”

Nastao je tajac. Podsećajući prisutne na moje prethodno robijaško iskustvo, Čavoški je predložio da upravo ja budem taj koji će se sutradan obratiti novinari-ma. Najlakše ću, rekao je, podneti eventu-alne posledice.

Robijaško iskustvo imao je i Borislav Pekić. Doduše, ne Goli otok kao vi...Jeste, ali Pekić nije prisustvovao sastan-

ku... Sutradan sam konferenciju za novina-re započeo pozivom vlasti da nas odmah uhapsi, budući da svesno činimo krivično delo i, protivno Ustavu i Krivičnom zako-nu, osnivamo političku stranku.

“S obzirom na to da je Jugoslavija rati-fi kovala Povelju un i pakt o građanskim pravima, branićemo se činjenicom da su svi međunarodni akti stariji od domaćih”, rekao sam.

Sala Doma omladine je bila puna građa-na, stranih novinara... Kasnije sam čuo da je vlast razmišljala da nas pohapsi i da su dva faktora bila presudna da se tako ne-što ne dogodi.

Koja dva faktora?Obavešten sam da je tadašnji šef parti-

je Bogdan Trifunović odigrao dosta pozi-tivnu ulogu: ne samo da se založio za to da nas ne uhapse nego je govorio i o po-trebi transformacije tadašnjeg Saveza ko-munista, o uvođenju višepartijskog siste-ma. Nismo uhapšeni, a Savez komunista je ubrzo postao Socijalistička partija Srbi-je. Drugi faktor je bio pad Čaušeskua: prvi put su kod nas počeli da razmišljaju da bi rumunski scenario možda i ovde mogao da se ponovi.

Kakav odnos ste imali prema Slobo-danu Miloševiću, politici koju je naja-vio na Gazimestanu 1989? Deo inteligencije je već bio zaveden nje-

govim “nacionalnim preporodom” i mi im, naprosto, nismo bili interesantni.

Kako to da vam se nije pridružio Do-brica Ćosić? Reč je bila o idejnom problemu. Na-

ime, za razliku od nas koji smo insisti-rali na tome da je u Jugoslaviji ključno

demokratsko pitanje, Ćosiću je nacional-no oduvek bilo na prvom mestu.

Demokratska stranka je, kažu, uvi-jek imala svoje demokratsko i naci-onalističko krilo koja su se borila za prevlast.Imala je, nije sporno. To je pokazala i

sama Skupština ds-a. “Nećemo da razbi-jemo Jugoslaviju, ali nećemo ni da Jugo-slavija razbije nas” – izbacili su parolu po-jedini članovi naše partije koji su pokazi-vali rezervu u odnosu prema Jugoslaviji... Zvanično, Demokratska stranka je nasta-la 3. februara 1990; na tajnom glasanju, za prvog predsednika sam izabran jednogla-sno. Bora Pekić je postao potpredsednik.

Na moj predlog, Kosta Čavoški je izabran za predsednika Izvršnog odbora, dok su za potpredsednike bili su predloženi Slo-bodan Inić i Zoran Đinđić. Izabran je Inić. Đinđić je u to vreme još uvek bio relativno nepoznat; tek se bio vratio iz Nemačke sa studija. Sa minđušom i perčinom, a uz to i drsko samouveren, kod tradicionalista je izazivao nepoverenje.

Kada ste upoznali Zorana Đinđića?Zoran Đinđić je bio student beograd-

skog Filozofskog fakulteta, jedan od po-slednjih diplomaca pred naše izbacivanje sa Univerziteta.

Sa još sedam profesora, sa Filozof-skog fakulteta ste izbačeni 1975?Izbačeni smo u januaru 1975; Zoran je di-

plomirao u septembru 1974. Kada je stigao na Filozofski fakultet, Đinđić je pomalo bio frustriran činjenicom da je “zakasnio” za šezdesetosmaša; ‘68. je bio maturant. Kao mlad čovek revolucionarnog duha, odmah je ušao u studentski fakultetski odbor, ubr-zo postao njegov predsednik...

Bio je dobar student?

Odličan. Veoma inteligentan, bistar, ra-doznao, vredan... A imao je i taj “praktičan duh”. Zorana je, recimo, impresionirao nje-gov školski drug i prijatelj Kecman, koji je, još kao gimnazijalac, imao samoposlugu. I sam je želeo da uspe na taj način, da ima biznis... Sećam se, još pre osnivanja stran-ke, u Čika Ljubinoj ulici, pored Filozofskog fakulteta, otvoren je butik čiji je vlasnik – to smo kasnije saznali – bio Vanja Bokan. Kada bismo tuda prolazili, Zoran me je mo-lio da svratimo, da provirimo s vrata.

“Evo, profesore, pogledajte ovog mom-ka”, pokazivao mi je Bokana. “Dvadeset pet godina, a već ima zlatnu “Ameriken ekspres karticu!” Fascinirao ga je uspeh

mladih ljudi, njihova snalažljivost.Ili, dok je, recimo, bio u Konstancu na

postdiplomskim studijama, odlučio je da ispred kuće u kojoj je stanovao, a koju su studenti bili “zauzeli”, u toj velikoj bašti, posadi povrće. Pronašao je nekog Turči-na koji je imao seme za luk i paradajz; ku-pio je ašove i pribor i sam izriljao celu ba-štu. Ushićen, kasnije mi je objašnjavao da proizvodi čistu, ekološku hranu. Kod Zo-rana vam je inače uvek, iza svega što je ra-dio, morala da postoji neka “ideologija”... Posle toga, primetio je da na putu do Uni-verziteta postoji nekakav jabukovac, div-lje jabuke o kojima niko nije vodio raču-na; gimnazijalca koji je sa njima stanovao nagovorio je da sakupi te jabuke kako bi ih kasnije prerađivali i od njih pravili sok. Našao je i nekog Grka koji je imao presu i sa njim napravio posao: pola proizvede-nog soka ostaje Grku, a pola je Zoran no-sio u komunu.

“Kaži, kakav je sok?”, pitao me je ponosno.

Preduzimljivost je bila deo njegovog

" Školovanje u Nemačkoj Đinđiću je donelo još jednu povoljnu okolnost: stalne

fi lozofske diskusije, kako na fakultetu tako i u “zajedničkoj kući” u kojoj su stanovali i neki docenti i asistenti. U

Nemačkoj je dobio tu neophodnu podlogu za kasniju veštinu argumentovanja

3232



karaktera. Nije podnosio pasivnost. A fi lozofi ja? Je li se time bavio?Spremajući disertaciju, Zoran je, nor-

malno, mnogo čitao. Školovanje u Nemač-koj Đinđiću je donelo još jednu povoljnu okolnost: stalne fi lozofske diskusije, kako na fakultetu tako i u “zajedničkoj kući” u kojoj su stanovali i neki docenti i asistenti. Gotovo svaki put kad bih svraćao kod njih u “komunu”, Zoran bi mi pročitao neki od-lomak iz disertacije o kome bismo kasnije raspravljali. U Nemačkoj je dobio tu neop-hodnu podlogu za kasniju veštinu argu-mentovanja u fi lozofskim debatama. Pod uticajem Frankfurtske škole – Horkhajme-ra i Adorna, kasnije Habermasa i Velmera – u modi je tih godina bilo kritičko preispi-

tivanje fi lozofskog nasleđa, stalne “rekon-strukcije” – od prosvetiteljstva, velikih ne-mačkih fi lozofskih sistema do Karla Mark-sa. Zoran Đinđić se usmerio u tom pravcu i njegove knjige Subjektivnost i nasilje, po-sebno disertacija, bile su napisane u tom su stilu. Nažalost, ubrzo je prekinuo fi lo-zofski rad, pa bih danas s pravom mogao da kažem da je u pitanju bila jedna obe-ćavajuća, ali prekinuta fi lozofska misao.

Koju je najprije prekinula politika?To je tačno. Čim je ušao u aktivnu poli-

tiku, Zoran joj se, kao i svemu što je radio, sav predao. Filozofski rad je bio potisnut u stranu. U međuvremenu, često me je is-pitivao šta radim, pišem li nešto, šta... Kad bih mu predložio da u pisanju fi lozofskih tekstova potraži odmor od politike, odma-hivao bi rukom.

“Filozofi ja je luksuz!”, govorio je. “Vrati-ću joj se kada odem u penziju.”

Nažalost, nije se vratio.... Đinđićeva glav-na ideja je bila kako Srbiju izvući iz zao-stalosti. U nekim stvarima je bio prebrz, često donosio ishitrene zaključke; bio je

energičan, gnevan na našu zaostalost i op-sednut namerom da modernizuje Srbiju. To je više nego dovoljno za jednog čoveka.

Kako je Zoran Đinđić uopšte stigao u Njemačku? Jednom mi je ispričao kako je tamo krenuo sa svega dvade-set maraka u džepu.Odmah posle diplomskog, sa grupom

studenta iz Zagreba, Sarajeva, Skoplja i Ljubljane, Zoran je pokušao da napravi nekakvu studentsku stranku. Prilikom pokušaja potpisivanja deklaracije o osni-vanju, uhapšen je u Ljubljani, zajedno sa Linom Veljakom iz Zagreba, Darkom Šta-jom iz Ljubljane i Mišom Stojanovićem iz Beograda. Optuženi su za neprijateljsku propagandu.

Zorana Đinđića je branio advokat Srđa Popović?Tako je. Osuđen je uslovno, na godinu

dana zatvora, što mu je kasnije pravilo do-sta problema. Onda mi se javio pismom.

Zašto pismom?Zato što sam, kao Humboltov stipendi-

sta, 1977. otišao u Nemačku... Zoran se žalio da je izbačen sa posla, da nema gde da radi i pitao me da li može da dođe kod mene u Nemačku da doktorira. U Nemačkoj su re-dovni profesori imali na raspolaganju fond od hiljadu maraka kojim su studente pla-ćali da im pomažu oko organizovanja se-minara i slično. Profesora Albrehta Velme-ra sam zamolio da mom studentu, Zoranu Đinđiću da tih sedamsto, osamsto maraka kako bi u Nemačkoj imao od čega da živi. Pošto su u to vreme Francuzi počeli da na-puštaju nemačku okupacionu zonu – njen uži deo – studenti su odjednom imali na raspolaganju mnogo slobodnih stanova u koje su uletali brzinom svetlosti; u jedan od takvih se uselio i Zoran Đinđić. Ubrzo je počeo da radi doktorat; doktorirao je posle

godinu i po, dve. U komisiji je, pored Velme-ra, bio i profesor Ernst – zanimljiv tip, levi-čar; član Komunističke partije Nemačke...

A Jirgen Habermas? Ne, Habermas nije bio u komisiji. Iako je

ranije bio profesor na Frankfurtskom uni-verzitetu, u vreme Zoranovog boravka u Nemačkoj, Habermas više nije predavao; radio je u “Maks Plank” institutu.

Kažu da je Zoran Đinđić tih godina bio veoma zainteresovan za grupu Bader-Majnhof.Ne u tom smislu. Sedamdesetih godi-

na prošlog veka, Nemačka se “ljuljala”, bila na ivici da, zbog pojave te vrste tero-rizma, sklizne u desnu diktaturu. Najpre su napadnuti profesori-marksisti. Traže-no je da se sa Univerziteta izbace profeso-ri Habermas, Velnera, Fečer – svi ti Ador-novi naslednici. Napadnuti su i Vili Brant, Hajnrih Bel. Neke desničarske organizaci-je su čak pretile da će ubiti Belovog sina. U međuvremenu, posle otmice aviona od strane Crvenih brigada, Bader je pronađen mrtav u svojoj zatvorskoj ćeliji.

Zvanična verzija je bila – samoubistvo. U to je malo ko verovao. Među studen-

tima su vođene žestoke debate, organi-zovane tribine na kojima je učestvovao i Zoran Đinđić... Zoran se u to vreme upo-znao sa jednim veoma interesantnim čo-vekom, anarhistom, koji je, kao naučnik, radio u američkom digitalnom informa-cionom centru. Kada je saznao da se taj centar bavi poslovima koji služe američ-koj vojsci i tajnim službama, napustio je posao i nastavio da živi onako, ko zna od čega. Zoran je bio oduševljen i mislim da je njegovo interesovanje za anarhiste i Kro-potkina – o kome je kasnije pisao – poti-calo od druženja sa tim nemačkim anar-histom. Zvao se Pepe.

Kada se Đinđić vratio u Beograd? Negde krajem sedamdesetih. Najpre je

otišao u vojsku, a onda se zaposlio u Ju-gotursu kao prevodilac. Ubrzo sam mu po-mogao da dobije Humboltovu stipendiju, tako da se vratio u Nemačku, u Frankfurt, gde je boravio narednih godinu dana. Kada je u maju 1980. umro Tito, i sam sam se vra-tio u Beograd i naredne godine, pod pri-tiskom svetske univerzitetske javnosti i Međunarodne konfederacije rada, svi ra-nije izbačeni profesori su vraćeni na posao. Kao direktor tog novog Centra–Instituta za fi lozofi ju i društvenu teoriju, Đinđiću »

MLADOST: Zoran Đinđić

3333



sam odmah predložio da dođe u Beograd i da se kod nas zaposli. Pošto nije bio u zemlji, molbu sam napisao umesto njega. Tako je u Institutu dobio posao.

Imali ste neki zaštitnički, goto-vo očinski odnos prema Zoranu Đinđiću?Ne znam da li bi se tako moglo reći. Na-

ravno, po godinama sam mu mogao biti otac, ali sam siguran da bi se Zoran uvre-dio ako bi mu neko rekao da ima “zaštit-nika”. Bio mi je veoma drag i simpatičan... U Beogradu smo se intenzivno družili, po-stali bliski prijatelji. Stalno se tu negde muvao, dolazio na naša “tajna” predava-nja. U Nemačkoj je to prijateljstvo dodat-no učvršćeno. Mešavinom šarma i ciniz-ma, Zoran je lako osvajao ljude. Pritom, uvek je imao neku infantilnu potrebu da se dokazuje, da polemiše, da napada... Re-cimo, sa profesorom Veljkom Koraćem je svojevremeno ušao u nepotreban kon-fl ikt, zbog čega kasnije nije mogao da za-vrši magistarske studije.

Kakav konfl ikt?Tokom odbrane diplomskog, profesor

Korać je rekao kako je Zoranov rad “laka konjica”, da su zaključci doneti brzople-to... Naravno, Đinđić mu to nije zaboravio. Uskoro je iz štampe bila izašla neka Fihte-ova knjiga i Veljko Korać je o tome govo-rio na tribini u Studentskom kulturnom centru. Rekao je da Fihte, iako veliki misli-lac, nažalost nije preterano plodan pisac. Onda se u diskusiju uključio Zoran Đinđić.

“Profesore”, rekao je trijumfalno, “kod kuće imam Fihtea u trinaest tomova pa, pošto već predajete nemačku klasičnu fi lozofi ju, mogu da vam ih donesem da pročitate.”

Naravno, bila je to bezobrazna i drska provokacija i Veljko Korać mu to nikada nije oprostio.

Da li je Zoran Đinđić ljudima lako opraštao?Mislim da jeste; nije bio zlopamtilo. Ali

je voleo da napada autoritete, da se nad-mudruje... To sam uvek doživljavao kao njegovu dečačka, infantilnu potrebu. Po-red toga, Zoran je često znao da napravi iskorak iz rutinske formalnosti. Sećam se, kao delegacija opozicionih poslanika, 1992. posetili smo nemačkog ministra spoljnih poslova, Hansa-Ditriha Genšera. Primio nas je ujutro i odmah pitao šta bismo da popijemo.

“Šta se u ovo vreme pije u Srbiji”, pitao je. “Kafa, čaj?”

“Rakija!”, odgovorio je Đinđić. “Ali, šta onda pijete u podne?”, opet će

začuđeni Genšer. “U podne smo već svi pijani!”, nasmejao

mu se Đinđić. Hoću da kažem da je bio spontan i, kada

bi radio i loše stvari, pokušavao je da vam ih servira na šarmantan način. Ljudi su ga voleli...

Je li Zoran Đinđić bio šarmantan i onda kada vam je, 1994. godine, sa-opštio da morate da odete sa mjesta predsjednika Demokratske stranke? Nije trebalo da mi saopštava; znao sam

šta mi se sprema...

Kako ste znali?Na indirektan način to mi je saopštio

sam Slobodan Milošević. Naime, budući da mu je u tom momentu bila neophod-na demokratska legitimacija a, posle sva-đe sa Šešeljem, i većina u Skupštini, Milo-šević je, krajem 1993, na sve načine poku-šavao Demokratsku stranku da ubedi da sa njim uđe u koaliciju. Naravno, na tako nešto nisam pristajao.

Milošević vam je tada ponudio mje-sto ambasadora srj u Vašingtonu?Jeste... Stalno je nešto nudio, ali sam, ka-

žem, sve te njegove “danajske darove” bez razmišljanja odbijao. Pre tog predloga da

odem u sad za ambasadora, tokom kon-ferencije u Londonu 1992. kojoj sam pri-sustvovao na poziv Sajrusa Vensa, imao sam sa Miloševićem veoma neprijatan su-sret. To se dogodilo u hotelskom apartma-nu Dobrice Ćosića, tadašnjeg predsednika srj, koji me je, nakon konferencije, pozvao da svratim do njega u hotel.

“Dođi, ovde samo što nas ne biju”, re-kao mi je.

Taj dan je bio neverovatan! Uputivši se prema hotelu, u Hajdparku sam najpre na-leteo na Aliju Izetbegovića. Cenio me je jer sam ga branio tokom onog suđenja...

Za Islamsku deklaraciju, 1983?Naravno... Pozdravili smo se. Alija je go-

vorio tiho, gotovo šaputao.

“Šta je, Alija, zašto šapućeš?”, pitao sam ga u šali. “U Hajdparku smo... Ljudi se ovde penju na stolice da bi vikali, govorili šta hoće.”

Na samom ulazu u hotel, ispred mene je odnekud izleteo Radovan Karadžić.

“Mićune, izbacili su me, nisu me pusti-li da govorim sa Izetbegovićem”, vikao je. “Zato sam ovde, na ulici, organizovao kon-ferenciju za štampu; došli su svi novinari! Gledaj, biće na bbc-ju.”

Bože, mislio sam, ko zna šta me još čeka... Penjući se na sprat, prema Ćosiće-vom apartmanu, video sam užurbanog Mihalja Kertesa.

PRVI VIŠESTRANAČKI IZBORI U SRBIJI: D. Mićunović i Z. Đinđić u studiju RTS-a

3434



“Profesore, jeste videli šta je uradio ovaj ludi Panić?”, pitao je usplahireno. “Sme-nio me je!”

“Pa, šta ću ti ja?!”, rekao sam i pošao dalje.

Naravno, Kertes je odmah javio Miloše-viću da idem kod Ćosića.

Milošević to nije znao?Nije... Čim sam ušao, Ćosić mi je ukratko

prepričao šta se dogodilo. Delovao je za-dovoljno, s obzirom na to da tokom kon-ferencije ipak nije bila pomenuta vojna in-tervencija. U tome momentu, na vratima se pojavio Slobodan Milošević. U ruci je nosio čašu viskija s ledom; neprestano ju je vrteo, očito uživajući u zvuku koje su proizvodile kockice leda.

“Dobro, bre, Dobrice”, počeo je teatral-no, “vi ne samo da ne možete bez opozi-cije u Beogradu, nego izgleda ne možete ni u Londonu.”

Ćosićev apartman je bio pun Miloše-vićevih ljudi – od Vladislava Jovanovića preko Mileta Perišića, Svete Stojanovića, Oskara Kovača, Dobricinih lekara... E, mi-slim, dobio sam publiku i sada bih to mo-gao da iskoristim.

“Za razliku od vas, gospodine predsed-niče, gospodin Ćosić ima engleske mani-re i održava kontakte sa opozicijom; zna koliko je ona važna.”

“E, profesore”, domahnuo je rukom Mi-lošević, “narod odlučuje o tome ko je i ko-liko važan.”

“Pustite narod, narod je dole!”, uzvratio sam. “Bolje da pogledate Nušićevu kome-diju Vlast i vidite onog na vlasti koji se po-peo na stolicu i gleda gore; ono što je dole, ispod njega, to ne vidi.”

“Nemojte tako, profesore”, nastavljao je. “Uvek kažem da je od cele naše loše opo-zicije još i najbolji profesor Mićunović.”

“Prvo, gospodine predsedniče, nije u redu da mi kradete vic”, nisam popuštao. “Pre nekoliko dana, na Studiju B sam va-šem Aleksandru Bakočeviću rekao da možda i nije najgori u svojoj vrsti, ali da je problem u tome što mu vrsta ne valja. Drugo, zar niste nedavno rekli da je sva srpska opozicija izdajnička i plaćenička, a da je jedino Šešelj patriota? I evo, sada vas pozivam pred svedocima da kažete kada sam primio jedan dolar od bilo koga. Ako to dokažete, odoh na Novi Zeland da se nikada ne vratim; ako ne, tražim da mi se izvinite.”

“Ama profesore, to sam mislio na Vuka Draškovića i ove ostale! Gde bih o vama tako nešto rekao?! Znam ja...”

Da je Vuk Drašković bio prisutan, bilo bi obrnuto. Ma, naravno... Posle toga sam se obra-

tio Vladislavu Jovanoviću podsetivši ga da je predsednik Vlade srj, Milan Panić, tog dana na bbc-ju rekao kako nema ni-kakvih tajni pred svojim državnim sekre-tarom, gospodinom Iglbergerom....

“I, sada, gospodine Miloševiću”, okre-nuo sam se prema njemu, “jesam li ja do-veo Panića ili vi? I ko je onda pod američ-kim uticajem?”

“E, moj profesore”, uzvratio je pomalo rezignirano. “Došao sam ovamo sa najbo-ljim namerama, a vi hoćete da se svađate!”

Primetio sam da se nešto događa, da nije u svom elementu. Ostali su ćutali kao zaliveni. Tek kasnije sam saznao da je Mi-lošević tog dana doživeo još jedno javno poniženje: Panić mu je pretio da će ga sme-niti, a onda ga je i Lorens Iglberger – koga je smatrao prijateljem – grubo napao, za-pretivši mu da će, ako ne zaustavi agresi-ju u Bosni, završiti u Hagu. Da sam znao, ne bih pravio ovaj šou.

Posle tog susreta, Milošević se nije javio godinu i po dana.

I onda ste se vidjeli pred vašu

ostvaku na mjestu predsjednika ds-a?Tako je. Čim sam ušao, Milošević mi je

rekao da se ne ljuti zbog te prepirke u Lon-donu, ali da mu je bilo krivo što sam mu sve to rekao pred njegovim ljudima. Slo-žio sam se, iako sam ga podsetio da je prvi počeo kavgu.

“Dobro, dobro, ostavimo sada to”, rekao je. “Pratim šta radite; prema meni ste kri-tični, ali ne radite protiv interesa zemlje... I, nešto sam razmišljao: zašto ne biste otišli u Vašington kao naš ambasador?”

“Za početak, gospodine predsedniče, zato što srj nema svoju ambasadu u Va-šingtonu. Ti odnosi su prekinuti...”

“Da, da, jeste... Ali, mislio sam na Nju-jork, na un.”

“Gospodine predsedniče”, prekinuo sam tu farsu, “ako vas dobro razumem, vi mene terate iz zemlje... Znate, kada je Hruščov terao Molotova, poslao ga je za ambasado-ra u Mongoliju; u tom smislu, priznajem, vaša ponuda je mnogo galantnija. Samo, moram da vam kažem da, sve dok vodim ovu partiju, pre svega pretendujem na vašu stolicu.”

“E, to ćete da pričekate”, nasmejao se. Iskreno, videlo se da mu nije bilo baš

prijatno. Znao je da radi nešto prljavo, nešto loše. Na kraju, ispratio me je do hodnika.

“Profesore, želim vam sve najbolje”, re-kao je i stisnuo mi ruku.

Posle toga se niste vidjeli?Bio je to naš poslednji susret. Inače, mo-

ram da kažem da je, tokom svih tih godina, Milošević prema meni bio veoma korek-tan. Kao i ja prema njemu, uostalom. Kada god bih se vratio iz neke posete inostran-stvu, kada bi me pozvao, smatrao sam da je fer da ga obavestim o tome šta strani državnici i diplomate misle o nama, šta nam savetuju ili prigovaraju, šta nam se sprema... Znate, čudne su i nepredvidive ljudske sudbine.... Sećam se – a to sam Mi-loševiću jedanput i rekao – jednog pomalo klempavog mladića koji je stalno poska-kivao, provirivao kroz prozor učionice u prizemlju dvorišta Filozofskog fakulteta i čekao kada ću da završim čas, pa da nje-gova devojka izađe. Naravno, bio je to Slo-bodan Milošević.

Bili ste profesor Mirjani Marković?Jesam. Uvek ju je čekao...“E, profesore”, pričao mi je kasnije »

" Ne bih rekao da je Zoran Đinđić bio čovek bez emocija i ne verujem da je tako lako ušao u sukob sa mnom. Ipak, znate... Pomirili smo se kada mi je, četiri godine kasnije, ispričao šta se sve događalo tih dana...

3535



Milošević, “samo da znate kako sam vas tada mrzeo! Napolju hladno, a vi nikako da završite čas. Inače, o vama se u našoj kući može čuti bezbroj anegdota. Zašto po-nekad ne dođete, onako neformalno, kod nas na čaj, kao što to rade pravi Englezi?”

“Kada Srbija bude Engleska, doći ću, hvala vam”, rekao sam.

Dobro, vratimo se Zoranu Đinđiću. Kako vam je saopštio da je te 1993. ušao u pregovore sa Miloševićem?Došao je i rekao mi da mu je ponuđe-

na funkcija predsednika vlade; to mu je, kaže, ponudio sam Milošević. Nisam bio iznenađen. Podsetio sam ga da je isto to nudio i Ćosiću i Paniću...

“Znaš kako su prošli”, pokušavao sam da ga urazumim. Šta ćeš ti tamo? Imamo jed-va trideset poslanika, Milošević njih pre-ko stotinu; nećeš moći ništa da proguraš u Skupštini... Ako se pobuniš i ne sprovo-diš njegovu politiku, Milošević će te naju-riti kada mu se prohte. Bićeš njegov služ-benik, ali i saučesnik.”

“Neću, neću... Staviću ja njemu nogu u vrata!”, bio je uporan.

“Ti stvarno misliš da ćeš uspeti svako-ga da prevariš, da si najpametniji na sve-tu?”, pitao sam ga s nevericom.

Pogledao me je zapanjeno. Nikada neću zaboraviti taj pogled.

“Da, mislim!”, odgovorio je. “Zar i ti o sebi ne misliš da si najpametniji?”

“Ne mislim, Zorane”, rekao sam. “Zato se i bojim za tebe.”

Ipak, videlo se da mu nije bilo lako. Nje-govi prijatelji pokušali su sa raznim ponu-dama... Pored toga, Zoran je znao da sam u stranci imao veliki ugled, da su me ljudi voleli. Kada sam podneo ostavku, na kraju govora, neki od njih su čak i plakali. Usta-li su i dugo aplaudirali.

Niste htjeli da dopustite da vas smi-jene, zato ste podnijeli ostavku?Pre svega, hteo sam i da im olakšam, da

se ne bi kolebali između poštenja i časti. Jer, svi su vrlo dobro znali da ne posto-ji ozbiljan razlog za moju smenu; iako bi, znao sam, neki od njih za to glasali. Želeo sam da ih unapred oslobodim nečiste sa-vesti. To sam i rekao. Neki ljudi su poku-šali novcem da povećaju uticaj u stranci... Ta mogućnost ulaska u vlast opčinjavala je mnoge. Najzad, Milošević se konačno oslobodio nekooperativnog protivnika.

Kako ste se osjećali dok ste podnosili

ostavku? Iznevjereno? Bio sam razočaran. Ali ne toliko u Zora-

na Đinđića koliko u stranku.Zašto ne u Zorana Đinđića?Zato što sam znao koliko je ambicio-

zan i koliko čvrsto veruje u to da će uspe-ti sve da ih prevari, da ih nadmudri. Ostav-ku sam započeo rečima da postoje tri teme o kojima bih želeo da govorim, odnosno tri aspekta koja se tiču istog događaja: je-dan je lični – o njemu možda nema smi-sla govoriti kao o privatnoj stvari, rekao sam – iako je on za mene bio najdrama-tičniji; drugi je stranački, a treći je držav-ni, društveni, kako hoćete. Evo, pročitaću vam deo, imam ga ovde:

“Ovaj lični aspekt tiče se jednog dubo-kog prijateljstva i on je, rekao bih, poseb-no dramatičan u celom ovom događaju. Iz najmanje dva razloga ne mogu reći ‘Zar i ti, sine Brute?!’: prvo, svako poređenje sa Cezarom bi bilo neumesno; uz to, u sebi nemam ništa cezarističko. Drugi razlog je mnogo dublji i posebno mi je teško i žao što ne mogu reći ono što je, nad Cezarovim lešom, rekao Šekspirov Marko Antonije:

‘A Brut je ipak pošten čovek’.Toliko o toj ličnoj temi.... Pomenuo sam

je kako iz mojih ličnih razloga, tako i zbog onoga o kome danas ovde govorim, a koji mi je nekada bio drag; kao što je verovat-no drag mnogima od vas. Ali druga tema je sada mnogo važnija – i za mene i za sve vas; prvu sam već nekako preboleo...”

Jeste li?Pa, dobro... Jesam, nije to tako straš-

no... Da se razumemo: meni politika ni-kada nije bila sve u životu; imao sam ka-rijeru, odmah sam osnovao svoj časopis, ovu fondaciju... Ali, eto... Bilo je što je bilo... I, da nastavim:

“Hteo bih odmah da kažem da će ovo što se događa u ds-u izmeniti našu po-litičku taktiku, našu etiku i mnogo toga kada je reč o našim političkim borbama.... Ovo što je činjeno i kako je činjeno, izve-deno je po pravilima ‘političke borbe’, ali borbe bespoštedne koja se ne očekuje u političkim strankama, nego možda iz-među suparničkih stranaka i između za-vađenih država. Znam da je makijaveli-zam kao oblik političke borbe uvek bio moguć. Kada sam ulazio u politički život, nisam bio naivan da poverujem da toga više neće biti. Ali, trebalo bi da se pitamo kako se dogodilo da je on bio moguć i u

našoj stranci među političkim prijatelji-ma. To što se dogodilo izvedeno je tehni-kom koja je, rekao bih, spoj makijaveliz-ma i revolucionarne tehnike....”

I, nema potrebe da čitam dalje.... Kako ste se i kada pomirili? Da li je Zoran Đinđić pokušavao da vam se približi ili je bio onakav kakvim ga danas opisuju neki od onih koji su ga poznavali: hladni pragmatik, bez emocija?Ne bih rekao da je Zoran Đinđić bio čo-

vek bez emocija i ne verujem da je tako lako ušao u sukob sa mnom. Ipak, zna-te... Pomirili smo se kada mi je, četiri go-dine kasnije, ispričao šta se sve događa-lo tih dana... Vraćali smo se iz Soluna, sa nekog skupa Pakta stabilnosti jugoistoč-ne Evrope. Bila je 1998, negde pred bom-bardovanje. Zoran Živković je stigao ko-lima, Đinđić i ja avionom, preko Budim-pešte. Živković je predložio da nas odve-ze do Niša. Kolebao sam se, ali je Zoran insistirao:

“Ajde, bre, ne budi dete”, ubeđivao me je. “Idemo do Niša, pa ćemo pozvati mog vozača da nas odveze do Beograda. Ti si siroma’ čovek, hajde. Doći će ovi moji sa bmw-om...”

Uglavnom, čim smo seli, počeo je da mi priča šta se događalo te 1994. i ko je sve u tome učestvovao. Nisam mogao da poverujem...

Šta niste mogli da povjerujete?Najpre, bio sam zapanjen Zoranovom

otvorenošću. Pričao je o susretima sa Miloševićem.

“Milošević je spakovao tim za tvoje ru-šenje”, rekao je. “Sve je rađeno preko Mi-lorada Vučelića, mog prijatelja iz mladih dana, Milana Beka, Aleksandra Tijanića,

“MEŠAVINOM ŠARMA I CINIZMA ZORAN JE LAKO OSVAJAO LJUDE”: D. Mićunović

3636



Slobodana Radulovića... Na kraju, Jovica Stanišič me je odveo kod Miloševića.”

Pričao je o tom letovanju sa nekima od njih na Krfu, gde je plan dodatno razra-đen... Naravno, sve vreme je verovao da će ih preveslati. Mislio je da se sudar sa Slo-bodanom Miloševićem u tom momentu ne isplati i da će Demokratska stranka, od-bije li Miloševićevu ponudu, večito ostati mala, partija bez ikakvog značajnijeg uti-caja na politički život Srbije.

“Mislio sam da ću, ako lukavo uđem u taj savez sa njim, kao premijer uspe-ti da vodim politiku na svoj način, bez uslovljavanja.”

Pričao je i pričao... Nije mogao da se za-ustavi. Već smo bili stigli u Beograd, kada me je pozvao da sutra ujutro dođem kod njega u stranku, u Krunsku, da bismo na-stavili razgovor. Očigledno, imao je potre-bu da se na neki način “ispovedi”. Najpre sam odbio...

Zašto?Nisam mogao, nisam više hteo to da slu-

šam... Ipak, sledećeg jutra sam došao kod njega u Krunsku. Završio je kasno tog po-podneva. Rekao mi je da je Miloševićeva ponuda bila – uzmi ili ostavi. Pokušao je da odigra njegovu igru, ali je ubrzo shva-tio da ga je prevario. Umesto mesta pre-mijera, ponudili su mu da bude potpred-sednik Mirka Marjanovića. Odbio je. Ali je to prihvatio Slobodan Radulović... Iako sam ga dobro poznavao, zapanjila me je Đinđićeva otvorenost sa kojom je govo-rio o sebi, svojim postupcima i zabluda-ma; taj stepen iskrenosti... Verovao sam mu... Zagrlio sam ga...

“Eh, koji si ti...”, rekao sam, odahnuvši. “Razoružao si me tom svojom iskrenošću i omogućio da ovu temu konačno skinemo

sa dnevnog reda. Naši odnosi će, nadam se, ponovo biti onakvi kavi su nekada bili i kakvi obojica želimo da budu.”

Dakle, oprostili ste mu?Jesam. Ponovo smo počeli intenziv-

no da sarađujemo. Ubrzo sam došao na ideju da ujedinimo sve opozicione parti-je koje u svom zbiru nadmašuju Miloše-vića. Napisao sam pismo i sve lidere opo-zicije pozvao na “Okrugli sto”. Tako je na-stao dos. Kasnije, kada je Zoran došao na čelo Vlade, i tada smo sarađivali... Sve do tog 12. marta...

Ko vam je javio da je Zoran Đinđić ubijen?Nalazio sam se u svom Kabinetu, u

Skupštini srj. Pozvala me je Biljana, Zo-ranova sekretarica i rekla da je ispred Vla-de bila neka pucnjava, da je Zoran ranjen, da su ga odveli u bolnicu... Odmah sam došao u Vladu i, zanimljivo, u garažu sam ušao iz Ulice Kneza Miloša. Da je Zoran išao tim putem, ne bi ga ubili. Dakle, sve je bilo namešteno, sve spremno; doslov-no su ga doveli na streljanje. Kako i ne bi kada mu je u organizaciji obezbeđenja bio čovek koji je bio Legijin zamenik.

Čim sam došao u Vladu, pozvao sam telefonom Tomicu Milosavljevića, mini-stra zdravlja.

“Pre nekoliko minuta je konstatovana smrt”, rekao mi je.

Otišao sam kod Ružice. Tamo su već se-deli Miroslav Mišković i Bogoljub Karić. Onda je došao Zoran Živković. I još neki. Ružica je bila u šoku.

A vi?I ja... Dva dana pre ubistva sam ga po-

zvao telefonom i pitao ga da li je tačno da su te Crvene beretke toliko jake. To su mi prethodnog dana ispričali Nebojša Čović i Dušan Mihajlović.

“E, znaš li ti da oni mogu ovog trenut-ka da sednu u helikopter – u svojoj bazi imaju čak i helikopter – da dođu ovde, da nas pokupe i da niko nikada ne sazna gde smo?”, pitao me je.

Bio sam zapanjen. “Zašto onda nešto ne preduzmeš?”, pi-

tao sam ga. “Ne moram da te učim: u drža-vi ne mogu da budu dva monopola moći; u suprotnom, imaćeš građanski rat. Da sam na tvom mestu, uzeo bih bataljon vojske, opkolio ih, i dao im deset minuta da iza-đu napolje sa podignutim rukama... Ako ne izađu, raspalio bih po njima.”

“O, pa nisam znao da si tako krvoločan”, smejao se. “Ali, gde mi je taj bataljon, oda-kle mi vojska?!”

Zbilja, odakle mu? Do februara 2003, vrhovni komandant Vojske srj je predsjednik Vojislav Koštunica.Tačno! Đinđić je znao da na vojsku nije

imao nikakvog uticaja. “Dobro, predložio sam, uzmi avion, pri-

preti da ćeš baciti bombu na sedište Cr-venih beretki.”

“Gde da nađem takvog pilota?”, pitao je. “Ali, videćemo, valjda ćemo nešto smisliti da to razbijemo iznutra.”

Eto, to je bio naš poslednji razgovor. Prethodno smo, otkako je slomio nogu, razgovarali skoro svake večeri. Nije mo-gao da spava, pa me je pozivao telefonom. Ponovo smo se zbližili.

Ali, zar u doba sukoba na relaciji Ko-štunica–Đinđić niste držali Koštuni-činu stranu?Nisam. Insistirao sam da se taj sukob

izgladi i uvek bio bliži Zoranu Đinđiću. Sve sam radio u dogovoru sa njim.

Pa, niste ga valjda u dogovoru sa njim napadali po medijima?Nisam ga napadao na taj način. Naše

prijateljstvo nikada više nije dolazilo u pi-tanje. Ali, bilo je neslaganja, različitih mi-šljenja, ne kažem... Počelo je sa problemi-ma oko predsedničkih izbora. Iako nije bio član dos-a nego nekakav ekspert, Mi-roljub Labus je došao kod mene da traži podršku za svoju kandidaturu. Odbio sam ga. Hteo sam da podržim samo nekog od dos-ovih kandidata...

Dakle, Koštunicu?Koštunica je bio član dos-a. Dakle, vrlo

principijelno...Kako to da vam je mnogo više bilo stalo do forme, nego do suštine? Đinđić i Koštunica su u to vrijeme bili ozbiljno zaoštrili odnose i pozna-to je po kom šavu je taj odnos pucao. Po mom mišljenju, stvar nije bila u formi,

nego upravo u suštini. Bilo mi je stalo da se dos po svaku cenu održi... Pre toga, Ko-štunica, koji je imao preko šezdeset proce-nata podrške građana, bio je najavio da će na predstojeće parlamentarne izbore De-mokratska stranka Srbije izaći samostalno. Đinđić me je nagovorio da odem kod Ko-štunice i ubedim ga da to ne čini. Dugo smo razgovarali i Koštunica je na kraju poništio odluku koju je prethodno bio doneo njegov »

foto: A. Anđić

3737



Glavni odbor. Na izbore smo izašli zajedno i dobili stotinu osamdeset poslanika. E, onda je došao problem sa mandatima, sa isteri-vanjem dss-a iz Skupštine, sa čim se takođe nisam slagao. Pokušavao sam da utičem da dos, uprkos svemu, po svaku cenu ostane zajedno... Kada su došli predsednički izbori, rekao sam da ću Labusa podržati samo ako pristane da bude kandidat Demokratske stranke; pošto je odbio, podržao sam Voji-slava Koštunicu. Pored mene, Koštunicu su podržali Dušan Mihajlović, Nebojša Čović, Mile Isakov... Ostali su stali iza Labusa. Vrlo brzo posle tih izbora, kada je G17 počeo na onaj način da kritikuje vladu, Zoran mi je rekao – bio si u pravu.

Zorana Đinđića ste upoznali dok je bio student; sticajem okolnosti, Bori-sa Tadića još i ranije. Obojica su, po-sle vas, vodila Demokratsku stran-ku. Da li su i koliko njihove ličnosti uticale na karakter ds-a? Jesu, naravno. Ali, hajde da najpre vidi-

mo u čemu je razlika, a u čemu sličnost iz-među ta dva čoveka. Prvo, Zoran Đinđić je bio obrazovaniji, skloniji teoriji, princi-pijelniji u nekim rešenjima; istovremeno, bio je pragmatik koji je mislio da su efek-ti i cilj mnogo važniji od metoda i načina kako do tog cilja doći. U kasnijem periodu svog političkog delovanja, Đinđić je bivao veoma kritičan prema nekim teorijskim razmatranjima. Sve češće je tražio prak-tična rešenja. Tokom konfl ikta sa mnom 1994, optuživao me je za “prazne teorije”, za “utopiju”, za “pravljenje cokula za ljude u Sahari”. Pozivao je na realnost, na pra-gmatizam. U pokušaju da, recimo, od Ko-štunice otme patrijarha Pavla, pristao je da uvede veronauku u škole, ponudio cr-kvi da predloži svog kandidata za ministra vera... Inače, nije bio religiozan, daleko od toga. Ili, kada je vraćao Karađorđeviće... Protivio sam se nameri da se Karađorđe-vićima dozvoli pravo na dvor...

Zašto?Zato što je u pitanju bila simbolika. Sr-

bija je republika i mislio sam da nema smi-sla da se sa tim izmotavamo, da pravimo nekakve krunske savete samo da bi ne-kim ljudima omogućili da se nečim bave. Naravno, nisam imao ništa protiv da Ka-rađorđevićima vratimo pasoše i neku pri-stojnu vilu.

“Dobro, pustimo čoveka da dođe i pro-slavi rođendan u kući u kojoj je rođen.

Šta smeta?”, pitao me je Đinđić. “Kinezi su caru dali da bude baštovan, pa što ne bismo pustili i mi ovog našeg?”

“Znam”, rekao sam. “Ali ovaj naš neće da bude baštovan, već kralj. Pored toga, nije rođen ovde; rođen je u Londonu...”

“Ti si dogmatik, nećeš monarhiju ni po koju cenu”, svađao se.

“U pravu si, neću monarhiju. Ali ne zato što sam dogmatik, nego baš zbog toga što sam demokrata. Monarhija ukida jedna-kost među ljudima. Pa, zbog toga su diza-ne revolucije po svetu...”

“Dobro, bre, nemoj da cepidlačiš!”, pre-kidao me je. “Pusti čoveka kada je već navalio...”

Inače, ni Đinđić nije bio monarhista?Bože sačuvaj! Samo je bio pragmatičan.

Mislio je – neka sanjaju monarhiju, samo neka budu uz nas.

A Boris Tadić? Je li on pragmatičan?Boris Tadić je odrastao u drugačijem

miljeu, pre svega porodičnom. Kada sam 1994. imao taj lom u stranci, Boris i nje-gov otac su bili na mojoj strani. Tokom prvih godina mandata, Boris je svojom to-plinom i neposrednošću uspevao da osvo-ji ljude. Verovali su mu... To dokazuje i či-njenica da je rejting Demokratske stranke vrlo brzo udvostručen. Pored toga, Boris Tadić je dva puta dobio predsedničke iz-bore i stranku doveo do najviših dometa koji se tako lako neće ponovo dostići. Eto, a sada ispade da to nije važno! Kada čujem da nije bitno kolika smo stranka, nego da smo disciplinovani... Izvinite, to ne može biti strategija Demokratske stranke. Cilj svake partije je da bude velika, što masov-nija, jer jedino na taj način ima šansu da utiče na društvene reforme koje su i ra-zlog njenog postojanja... I, da se vratimo razlikama: temperament Borisa Tadića je-ste drugačiji od Đinđićevog: smireniji je, manje energičan...

“Posmatram vas”, rekao mi je jednom Milovan Đilas, “vi ste ovde najobrazova-niji, najprincipijelniji, ali ne mislim da ćete napraviti najveću političku karijeru.”

“Zašto”, pitao sam ga. “Zato što vam nedostaje ona neophod-

na doza brutalnosti.”Možda je tako nešto nedostajalo i Bori-

su Tadiću. Jer, politika je takva: zahteva re-zove – često i one veoma oštre i bolne – i, ko na to nije spreman, u politici neće dale-ko dogurati. Iako je Boris daleko dogurao...

Kada ga već pomenuste... Devede-setih, u periodu nastanka višepar-tijskog sistema, Srbija je intenzivno tražila svog Vaclava Havela. Kako to da Milovanu Đilasu niko nije ponu-dio neki angažman?Zato što je biografi ja Milovan Đilas ima-

la dva dela – prvi je bio rigidan, žestok, ko-munistički; imali ste rat, partizane, razne stvari... Naravno, postojao je i onaj drugi period, posle 1954, u kome je Đilas postao jedan od prvih istočnoevropskih disidena-ta, robijaša, žrtava... Naše tadašnje politič-ko organizovanje, čiji je cilj bio okupljanje što više ljudi, dominantno se odvijalo kroz legitimaciju antikomunizma...

Koji je, manje ili više, bio kamufl irani nacionalizam. A Đilas nije bio nacio-nalista. I bio je – Jugosloven. Jeste, ali je, zbog ovog prvog dela bio-

grafi je, veoma teško prolazio. Nacionalisti i tradicionalisti su mu, kažem, teško zabo-ravljali komunistički period.

Čudno da su Dobrici Ćosiću tako lako zaboravili činjenicu da je bio član sk sve do 1972, da je, tražeći in-spiraciju za nikada napisani roman, uz dozvolu Aleksandra Rankovića, boravio na Golom otoku, da je puto-vao “galebom” praveći društvo Titu... Nije čudno! Kada sam organizovao osni-

vačku skupštinu ds-a, imao sam velikih problema zbog toga što sam na nju pozvao Milovana Đilasa i Dobricu Ćosića. Mnogi su se pobunili protiv Đilasa. Međutim, mo-ram da kažem da je tim nacionalističkim krugovima i Dobrica Ćosić bio suspektan; doduše, mnogo manje, budući da se ranije uključio u nacionalni program. Najzad, ne zaboravite da su svi ti naši disidenti-na-cionalisti voleli da, kao zaštitu, imaju ne-koga čiji je telefon uvek bio otvoren pre-ma vrhovima ck. Dobrica Ćosić je tu lini-ju imao otvorenu... Na mesto predsednika srj, Ćosića je doveo Slobodan Milošević, ne nacionalisti. Hoću da kažem da Ćosiću, uprkos svemu, nacionalisti nikada do kra-ja nisu oprostili komunističku prošlost. Sa njima sam, uostalom, imao problem i oko Zorana Đinđića; tražili su da ga smenim.

Ko je tražio?Nikola Milišević, Kosta Čavoški, Bora

Pekić... Smetalo im je Đinđićevo “vrda-nje” oko nacionalnog pitanja. Ipak, neka-ko sam uspeo da ga sačuvam... I, da, pita-li ste me: posle tog mukotrpnog perioda,

3838



rađanja i uvođenja stranke u politički i parlamentarni život, sa Đinđićem na čelu, ds je ipak izrastao u modernu i efi kasnu političku organizaciju; u vreme Borisa Ta-dića, stranka je dobila na masovnosti, ali je izgubila programsku fi zionomiju i pre-poznatljivu efi kasnost. Tadić je proširio koalicione potencijale, što je imalo efekat na broj glasova; istovremeno, to je uma-njivalo mogućnost kontrolisanja politike.

U kom smislu?Napravljeno je mnogo kompromisa;

stranka je počela da luta. Često sam upo-zoravao na to da, metaforički rečeno, iako vozi desno, ds daje levi žmigavac; na taj na-

čin, ulazi u opasnost da izazove saobraćani haos. Jer, kako je, recimo, moguće da jedna socijaldemokratska stranka u svojim redo-vima ima toliko bogatih ljudi? Izvinite, to ne ide zajedno. Problem je predstavljalo i mešanje državnog i partijskog aparata, jed-nog i drugog kabineta, ljudi koji su uticali na političke odluke... Kada sam, pre dve ili tri godine prelistavao neku svoju knjigu, naleteo sam na poznati spisak od dvade-setak pouka vladarima; to sam, šaleći se, odneo Borisu Tadiću. Prva od tih pouka je glasila: sa porastom moći raste i opasnost; na vrhuncu moći je opasnost najveća jer tu čovek stekne najvećeg mogućeg nepri-jatelja – sebe sama – koji ga onda uverava da zna sve, da može sve i da sme sve. Ne

znam da li je Boris to pogledao...Mnogi glasači su Demokratskoj stranci zamjerili ne saradnju sa sps-om – to je politika – nego one sil-ne javne izlive ljubavi i naklono-sti, priču o dva bola... Kako ste na to gledali?Reč je o rasplinutosti, o nedostatku kon-

cepcije... Nije, dakle, problem ponuditi sa-radnju, ali – zašto “istorijsko pomirenje”?! Bio sam protiv toga. I to sam rekao Tadi-ću. Kada je potpisivana Deklaracija o po-mirenju sa socijalistima, nisam hteo tome da prisustvujem. Zašto? Zato što sam je shvatio kao relativizacija svega. Nekako

baš u to vreme, sećate se, odjednom je kre-nula kritika 5. oktobra, priča kako smo sve upropastili...

Jeste li? Šta je ostalo od 5. oktobra?Naravno da nismo. Vratili smo zemlju

u un, u međunarodne institucije, zavr-šili saradnju sa Hagom, dobili kandida-turu za članstvo u eu... Očigledno, ovde neko pokušava da nas natera da zabo-ravimo da je devedesetih državni vrh ovu zemlju toliko dobro vodio da je nje-no gotovo celo njeno političko, vojno i policijsko rukovodstvo završilo u Hagu; da smo bili pod sankcijama, imali enor-mnu infl aciju; da nije bilo benzina, da su radnje bile prazne; da su ubijani no-vinari; da smo bombardovani od strane

nato pakta... Danas, na sceni imamo po-vratak autoritarne vladavine gde, u ime nekakvog autoriteta, popularni vođa re-šava sve probleme – od raketa do mleka. Osim što su pohapsili ove koje su pohap-sili, šta je ova Vlada uradila? Pa, ne živi se od hapšenja. To možda može da zabavi i trenutno zadovolji narod, ali ne može da mu plati struju, da napuni frižidere. Koje je to reforme sprovela ova Vlada? Pokvarila Zakon o narodnoj banci, čime su fi nansijski sektor učinili još zavisni-jim, ustrajala na održavanju partijskog karaktera javnih preduzeća, umesto in-stitucija, uspostavila kult ličnosti jednog čoveka, dozvolila tiraniju tabloida koji, zahvaljujući policijskim izveštajima, na-javljuju hapšenja, vode hajke....

Doduše, ovo poslednje nije izmislila ova vlada...To je tačno. Ali, nije samo reč o tabloid-

noj politici; reč je o opštem padu, o uruša-vanju svih vrednosti, morala... Čestit čo-vek nema načina da se zaštiti od tog zla. Naravno, problem je u tome što najjača opoziciona stranka, podstaknuta unutraš-njim rascepima, i dalje pravi poteze koji ne idu u pravcu okupljanja, konsolidovanja. Iako novi predsednik stranke ne pokazu-je demokratski kapacitet kakav su ima-li njegovi prethodnici, ako želi da sačuva ds, moraće da shvati da je politička parti-ja organizacija slobodnih ljudi koje vezuju zajedničke vrednosti; tu se odluke donose debatom i glasanjem, a ne silom. Od svog postojanja, ds je bila demokratski stožer i njen zadatak je da pronađe i ponovo oku-pi sve progresivne i demokratski orijenti-sane snage našeg društva.

Mislite da je moguće novo okupljanje?Mislim, zašto ne? ds i danas sarađuje

sa Liberalno demokratskom partijom, sa mnogim grupama i to mora da se inten-zivira. Ne samo u parlamentu nego i van njega. Trenutni procesi cepanja stranaka jednoga dana biće zamenjeni novim inte-gracijama. Mnogi građani su razočarani, rezignirani, pasivizirani; to bismo morali pokrenuti, ljudima dati neku novu nadu. Nagomilano nezadovoljstvo se na neki na-čin mora kanalisati, artikulisati i usmeri-ti na onaj način na koji su to nekada čini-li dos i Zoran Đinđić. Po mom sudu, to je šansa Srbije. U suprotnom – moraćemo priznati da su oni pobedili. ¶

TAMARA NIKČEVIĆ

" Nagomilano nezadovoljstvo se mora artikulisati i usmeriti na onaj način na koji su to nekada činili DOS i Zoran Đinđić. Po mom sudu, to je šansa Srbije. U suprotnom – moraćemo priznati da su oni pobedili

foto: A. Anđić

3939



NUSPOJAVE

TEOFIL PANČIĆ


4040

U svojoj ofanzivi na pokrajinsku vlast, crveno-crna koalicija već dolazi do samog ruba prihvatljivog u parlamentarnoj demokratiji

Vežbanje državnog udarčićaPa dobro, šta se to u nedelju dogodilo u Vojvodini?! Ne bojte se, nije meteor udario, mada nekog udaranja svakako jeste bilo. A čak i od tog šaketanja mnogo je opasnije jedno drugo nasilje, ono političko, no hajde da krenemo redom.

Tri poslanika Skupštine Vojvodine morala su da podne-su ostavke zarad nespojivosti funkcija, i za njihova su me-sta organizovani vanredni izbori u Apatinu, Srbobranu i Zrenjaninu, po većinskom dvokružnom sistemu. U drugi krug svugde su prošle demokrate, a suparnici su im bili u Apatinu socijalista a u preostala dva mesta naprednjaci. sns-

-ovci i sps-ovci međusobno su se podržavali i na kraju pre-vagnuli u sva tri mesta, i to ne tesno, mada ne ni preubedlji-vo s obzirom na trenutne okolnosti. U Srbobranu je na dan

izbora, kao i prethodnog dana, došlo i do nekih nemilih do-gađaja za koje sada naprednjaci i demokrate optužuju jed-ni druge, ali kanda nije slučajno da baš demokrate imaju sasvim konkretne podatke o siledžijama, pa im je nekako mnogo lakše verovati.

Kad se podvuče crta, demokrate jesu oslabljene i dezo-rijentisane, sada i obezglavljene jer po prvi put imaju depri-mirajuće nedoraslog predsednika, ali ova Pajtićeva vojvo-đanska ds struja (kao jedini preostali koliko-toliko zdravi i suvislo vođeni deo stranke) ipak se solidno drži, čak je do-sta povećala broj glasova u ovim tradicionalno joj nenaklo-njenim sredinama (malo se piše o tome da se u Zrenjaninu glasalo samo po selima, uz jednu jedinu gradsku mz, što nije važno istaći zarad nekog “urbanog rasizma” nego zato što je statistička činjenica da seoski elektorat pretežno glasa kon-zervativnije). Sve u svemu, ubedljiva većina koju ima pokra-jinska vlast (ds, lsv, svm) nije nakon nedelje ni na koji način uzdrmana. Naravno, svaki “međuizbori” su pokazatelji odre-đenih trendova, a i bez njih smo znali da je sadašnji preo-vlađujući trend jačanje Vučićevih naprednjaka, koji veselo i bećarski jezde na ćilimčetu simpatične priče o “obračunu s korupcijom”.

Šta se, međutim, sada kuva i zakuvava? Sve je jasnije da naprednjaci i socijalisti – a možda i još neko, videćemo – kre-ću u neku vrstu frontalne ofanzive na pokrajinsku vlast, s namerom da je sruše i da izazovu prevremene pokrajinske izbore. Ta je njihova želja razumljiva, u neku ruku i legiti-mna jer partije uvek teže osvajanju i zadržavanju vlasti, ali ima tu jedan sistemski problem, nimalo beznačajan, čije bi zabašurivanje moglo izazvati posledice, nimalo bezopasne. Želja je, kažem, razumljiva i legitimna, ali ne i svaki postu-pak koji bi iz nje proizašao... Elem, u parlamentarnoj demo-

kratiji vlast se osvaja i gubi na izborima, a izbori se orga-nizuju u pravilnim vremenskim razmacima, obično na četi-ri godine. To znači da toliko i traje mandat vlasti. Taj man-dat može biti skraćen samo ako se parlamentarna većina raspadne, što u Vojvodini nije ni na pomolu. Je li tako? Tako je. A ako je već tako, kako bi se zvao nedobrovoljni odlazak neke vlasti usred mandata, a bez prethodnog gubljenja par-lamentarne većine? Zvao bi se državni udar.

S čime onda imamo posla u ovoj ofanzivi na Banovinu? To nije još to, ali ako se ova stvar nastavi i zahukta, neće biti preterano reći da se radi o pokušaju državnog udara, makar i na “regionalnom”, tj. pokrajinskom nivou. Udarčića, takore-ći. Preteške reči’ Ne, tek puka logika, izvlačenje neminovnih

konsekvenci iz onoga što ovih dana govore trbuhozborci ve-ćine na državnom nivou. A to što govore može biti samo po-sledica ili ogromnog, upravo epskog neznanja o naravi po-litičkog sistema zvanog parlamerntarna demokratija (u šta je ipak poteško poverovati), ili namere da se ti naporni de-mokratski standardi ipak malo prilagode alavim potrebama crveno-crne koalicije.

Naime, čak i kad bi bilo sasvim tačno da je od prethod-nih izbora pretežno političko raspoloženje u Vojvodini znatno, čak presudno izmenjeno u korist neke zamišlje-ne drugačije većine – a situacija na terenu je ipak mnogo, mnogo komplikovanija od toga! – iz toga uopšte ne bi pro-izilazilo da je vlast stečena na prošlogodišnjim izborima nelegitimna i da ima bilo kakav razlog, legalistički ili mo-ralni, da odstupi ili da ide na vanredne izbore. Naime, kada bi te stvari tako funkcionisale onda ni jedna vlast ne bi imala neki unapred oročen mandat niti bi se izbori orga-nizovali svake četiri godine, nego bi birači bili anketirani na dnevnoj, eventualno nedeljnoj bazi, pa bi u zavisnosti od toga nastajale i nestajale vlade i parlamentarne veći-ne! Recimo, u ponedeljak je premijer Živa, u utorak Steva, u sredu Juliška, u četvrtak Laza... Mada, doveče već mož-da ni Laza ne izdrži, jer je Mita (ne Boarov) zdravo nestr-pljiv... Ili, to bi bilo kao da neki fudbalski tim koji vodi, u na primer 63. minutu jednostrano proglasi kraj utakmice zato što njemu, eto, trenutni rezultat odgovara; zašto da čeka-ju još 27 minuta rizikujući da prime gol?! Jasno je da bi ta-kav sistem-bez-sistema bio puka sprdnja s demokratijom, neka vrsta indukovanog haosa. A istorija nas lepo uči: niko ko organizuje haos ne čini to zato da bi stanje haosa osta-lo trajno, nego zato da se pojavi kao spasilac i zavede dik-taturu. Mislite o tome, dok još smete. ¶


HRISTOS CEMBERAS, HRISTOS CEMBERAS, GRAND CASINOGRAND CASINO

Zabava i Zabava i uzbuđenje, uzbuđenje, a ne zaradaa ne zarada

JOVAN GLAMOČANIN, LENOVO

Osvajanje tržištaBORISLAV MILJANOVIĆ, REPRESENT SYSTEM

Samo kreativni opstaju

USPEHA!REDOVNI PODLISTAK NEDELJNIKA “VREME”, IZLAZI SVAKOG PRVOG ČETVRTKA U MESECU

Klub do rih p s vnih eja

VREME USPEHA! 41 MART 2013


Intervju: Hristos Cemberas, generalni direktor Grand Casina Beograd

Zabava i uzbuđenje, a ne zarada“Dobra slika o kazinu se zasniva na pouzdanosti, a svojim gostima moramo obezbediti

sigurnost i pružiti fer igru. To je jedini način da se održi takvo poslovanje”

“Do 2004. sektor igara na sreću je mogao

da se smatra nekontrolisanim. Tada je Vla-

da Srbije donela Zakon o igrama na sreću,

koji je bio u skladu sa mnogim drugim za-

konima koji su imali za cilj da privredu ze-

mlje dovedu na novi početak i u novu eru.

Naravno, mnogo se toga promenilo nabolje

u opštem poslovnom okruženju, a poseb-

no u ovom sektoru. Danas Srbija već ima

relativno jasan zakonski okvir koji reguliše

sektor igara na sreću, čime su postavljena

osnovna pravila poslovanja i kontrole. Ono

što je najvažnije jeste da se imidž te vrste

privredne aktivnosti izmenio i igre na sre-

ću se sada smatraju alternativnim oblikom

zabave”, komentariše promenu poslovne

klime u Srbiji Hristos Cemberas, general-

ni direktor Grand Casina Beograd (GCB), i

dodaje: “Istovremeno, moramo uzeti u ob-

zir da privredno okruženje nije nešto što

zauvek ostaje stabilno. Stalno se menja i

napor za prilagođavanjem novoj stvarno-

sti treba da bude konstantan pokušavajući

da predvidi novi razvoj događaja, a ne da

ga sustiže.”

“VREME”: Koliko posetilaca Grand Casi-

no Beograd ima godišnje? Koliko troše?

Šta biste rekli o uticaju Grand Casina Be-

ograd na turističku ponudu Beograda?

HRISTOS CEMBERAS: Grand kazino go-

dišnje u proseku poseti 250.000 gostiju.

Sedamdeset odsto njih troše u proseku

manje od 3000 dinara tokom boravka u

kazinu. Zbog toga se izlazak u kazino može

smatrati pristupačnim vidom zabave. Po-

sebno kada se uzme u obzir da će za ovaj

iznos neko dobiti i jedno ili dva pića i prili-

ku da okuša svoju sreću te noći. Ovde mo-

ram da kažem da svrha posete kazinu nije

zarada ili bogatstvo. Cilj je da se gost do-

bro zabavi okuša svoju sreću u luksuznom

okruženju, oseti uzbuđenje iščekivanja i,

ako bude sreće, nešto i dobije. Igre na sre-

ću, kao vid zabave, u kombinaciji sa resto-

ranima i muzičkim događajima dostupne

su u većini velikih gradova sveta. Tako i u

Beogradu, Grand Casino Beograd, kao je-

dan od najlepših kazina u Evropi, pred-

stavlja dodatnu ponudu grada svojim

posetiocima. U isto vreme, za neke kazino

može biti razlog posete našem gradu kako

bi učestvovali na turnirima koje organizu-

jemo ili u događajima kao što je Evropsko

takmičenje krupijea, koje smo organizovali

pre dve godine.

U jednom od ranijih intervjua rekli ste da

Beograd nema dovoljno hotela. Paradoks

je da je Grand Casino Beograd deo hote-

la Jugoslavija koji ne posluje više od jed-

ne decenije. Na koji način bi otvaranje

ovog hotela poboljšalo vaše poslovanje?

Ono što sam rekao u prošlosti je da Beo-

grad nema dovoljno velikih hotela sa kon-

ferencijskim objektima koji su potrebni

da bi se naš grad našao na mapi tržišta

konferencija.

Zapravo profil MICE (Meetings, Incentives,

Conferences, Exhibitions) učesnika podra-

zumeva igre kao oblik zabave, a objekti za

igre mogu biti faktor u odluci da učestvuju

na manifestaciji MICE. Do sada se situaci-

ja poboljšala sa još jednim otvaranjem ve-

likog hotela, dok je drugi u fazi renoviranja.

Otvaranje prepoznatljivog objekta poput

hotela Jugoslavija ć e u velikoj meri pobolj-

šati imidž grada u tom pogledu. To bi mo-

glo da pomogne naše poslovanje jer utiče

na razvoj konferencijskog turizma, a isto-

vremeno bi bilo lakše privući “gaming” po-

setioce koji obično vole da igre na sreću,

zabava i smeštaj budu pod jednim krovom.

Rekli ste i da je Grand Casino Beograd

učestvovao u oblikovanju/redefinisa-

nju sektora igara u Srbiji i pomogao da

isti postane kontrolisan i transparentan?

Možete li nam reći nešto više o toj ulozi?

Grand Casino ima dosta iskustva u sekto-

ru igara na sreću. Prvobitno je to bio pro-

jekat Casinos Austria International, koji

posluje širom sveta, a sada je u vlasništvu

Club Hotel Casino Loutraki, najvećeg kazi-

no centra u Evropi. Svi naši vlasnici imaju

besprekorne rezultate kao kazino opera-

teri u različitim i veoma strogo propisanim

okruženjima, a članovi su, kao i Grand Ca-

sino, Evropske asocijacije kazina. Zapravo

u poslovanju imamo više pravila koja sami

sebi namećemo, nego što ih zakon name-

će. Na osnovu sopstvenog iskustva, pruži-

li smo puno povratnih informacija Upravi

za igre na sreću. Naš doprinos uvek ima

za cilj strožu kontrolu, jasne propise i ažu-

riranje okvira u skladu sa novim dešavanji-

ma u sektoru igara na sreću. Dobra slika o

kazinu se zasniva na pouzdanosti, a svo-

jim gostima moramo obezbediti sigurnost i

pružiti fer igru. To je jedini način da se odr-

ži takvo poslovanje. Ali to nije samo prav-

ni okvir kojim smo redefinisali ovaj sektor

kakav je sada. Grand kazino je investici-

ja vredna 90 miliona evra. Repozicionirao

je sektor igara na sreću kao vid uzbudlji-

ve i dobre zabave u luksuznom okruženju

sa visokim standardom usluga u svim as-

pektima. Grand Casino je pomogao da lo-

kalna zajednica sada gleda na sektor igara

na sreću kao ozbiljno poslovanje, sa od-

ličnim uslovima rada i visoko obučenim

kadrovima. Grand Casino Beograd je do-

prineo promeni profila ovog sektora i sada

ga zajednica shvata kao poslovanje sa važ-

nim doprinosom ekonomiji i razvoju našeg

grada. U ovih pet godina rada smo dopri-

neli lokalnoj ekonomiji sa blizu deset mi-

lijardi dinara, ne računajući našu pomoć

najugroženijim slojevima društva, kulturi,

VREME USPEHA!42 MART 2013


obrazovanju i sportskim manifestacijama.

Da li ste zadovoljni trenutnim pravnim

okvirom u Srbiji? Šta biste promenili u

Zakonu o igrama na sreću?

Sadašnji pravni okvir je pravilno usmeren,

mada je potrebno još promena kako bi se

definisali, uključili i pojasnili određeni as-

pekti sektora igara na sreću i njegovog

poslovanja. Važno je takođe razumeti da

tehnologija u igrama na sreću igra veoma

važnu ulogu i kako tehnologija napreduje,

nove igre ili oblici igara postaju dostupni.

Dakle, svaki pravni okvir mora da se prila-

godi novim činjenicama kako bi mogao da

ispuni svoju ulogu u fer igri, zaštiti potroša-

ča, zaštiti priređivača koji poštuju zakon i

konačno, osigurati da država ostvaruje pri-

hod koji očekuje na osnovu izdatih dozvo-

la. Na primer, Zakon o igrama na sreću u

Srbiji ć e morati uskoro da se revidira u ci-

lju rešavanja pitanja onlajn igara na sreću

i drugih elektronskih oblika igara na sreću.

Sve to u cilju definisanja procedure kon-

trole slot-mašina, pitanja koja se odnose

na promotivne aktivnosti priređivača, re-

klamna pravila itd. Osim toga, kontrola se

mora intenzivirati kako bi se osiguralo da

se zakon primenjuje kod svih i da pravila

fer konkurencije vladaju na tržištu.

U poslednjih nekoliko godina, zemlja i re-

gion su u finansijskim teškoćama. Kako

je kriza uticala na poslovanje GCB-a – i u

pogledu strukture gostiju?

Recesija nas je pogodila, kao što se desi-

lo u svim sektorima privrede. Nudimo proi-

zvod koji se ne može rangirati kao osnovna

potreba. Trošenje na zabavu zavisi od do-

datnog raspoloživog prihoda. Ljudi ć e prvo

pokriti osnovne potrebe, a tek onda ć e

razmišljati o potrošnji za zabavu. Ono što

doživljavamo je više ili manje stabilna uče-

stalost poseta, ali sa značajnim padom

potrošnje u proseku za poslednje dve go-

dine. Takođe, izgleda da je recesija uticala

na sve nivoe zarade, jer je pad potrošnje u

proseku proporcionalan na svim nivoima u

sektoru igara na sreću.

Cenimo što naši gosti stalno dolaze, a mi

se prilagođavamo trenutnoj situaciji na-

stojeći da naš proizvod učinimo što zani-

mljivijim i pristupačnijim za što je moguće

više ljudi.

Kako će se razvijati poslovanje u 2013.

prema vašim očekivanjima?

Ako uzmemo u obzir samo brojke, statisti-

ku i mnoštvo analiza na dnevnom nivou,

recesiju ili finansijsku krizu, koja se proširi-

la u najvećem delu Evrope, očigledno je da

ne možemo biti optimistični. Ali ima i nekih

drugih činjenica koje, kad se uzmu u ob-

zir, mogu da nam daju manje ili više opti-

mizma. Na primer, ja smatram da je ishod

razgovora o tom čuvenom datumu prego-

vora za pristupanje EU od suštinskog zna-

čaja. Pozitivan ishod može biti katalitički

i psihološki (i ne samo takav) faktor koji

može pomoći da se promeni tok stvari. Po-

litička situacija u zemlji je faktor koji tako-

đe utiče na ekonomske i poslovne odluke.

Na primer, da li će biti izbora ili ne, vreme

za izbore i sl. Iako ulaganja ili poslovanje

jesu apolitične organizacije, stabilnost vla-

dinih planova utiče na njihov rad. Kompa-

niji je pre svega potrebna stabilnost, dobro

definisana pravila i jasna perspektiva u

budućnosti.

Ako nije tajna, koji je najveći iznos koji je

neko osvojio u Grand Casinu Beograd?

U igrama na sreću ono što je veoma važ-

no jeste rok u okviru kojeg možete sagle-

dati pobede ili poraze. Pretpostavljam

da se pitanje odnosi na najviši iznos koji

je neko osvojio u jednom danu. Pa, ima-

li smo igrača koji je osvojio 150.000 evra

u jednoj noći. Ali to ne mora uvek da znači

mnogo. Obično je tako veliki igrač izgubio

sličan iznos u prošlosti ili ć e ponovo igra-

ti sa tim novcem sutradan u našem kazinu

ili nekom drugom. Bolje je da se vidi kako

nekom ide u određenom periodu ili iz per-

spektive kazina, da vidimo kako svim igra-

čima ide u određenom periodu. Kao što

sam rekao, kazino nudi priliku da se opro-

ba sreća. Čovek mora da deluje u okviru

svojih mogućnosti, a cilj mora biti zabava

i uzbuđenje, a ne zarada. Uostalom, to je

kao dobro vino. Malo je prijatno, malo više

te čini srećnim i još više pijanim. Treba

znati koliko možemo da popijemo.

Hristos Cemberas,

generalni direktor

Grand Casina BeogradFoto: Radovan Janjusevic



Intervju: Jovan Glamočanin, regionalni menadžer kompanije Lenovo za jugoistočnu Evropu

Osvajanje tržišta“Godina 2013. će nastaviti da se gradi na temeljima koji su postavljeni u 2012:

pojavljivaće se proizvodi različitih formi – od prenosivih uređaja do velikih ekrana.

Svet se pomera u pravcu gde će sve biti zasnovano na formi i funkcionalnosti, a

očekivanja za Srbiju i region su ista kao i za sve druge zemlje i kompaniju Lenovo

uopšte – nastavak zdravog rasta i nastojanje da postanemo vodeća IT kompanija”

Već 13 uzastopnih kvartala kompanija Le-

novo je najbrže rastuća velika računar-

ska kompanija, a finansijski rezultati za

3. tromesečje 2012. pokazuju da je dobit

kompanije dostigla rekordnih 205 milio-

na dolara, odnosno za 34 odsto više nego

u istom periodu prethodne godine. U raz-

govoru za “Vreme”, Jovan Glamočanin, re-

gionalni menadžer za jugoistočnu Evropu,

objašnjava uspeh ove kineske multinacio-

nalne kompanije, koja je na srpskom trži-

štu od 2005.

“VREME”: Treći kvartal u 2012. godini

bio je svojevrstan rekord – sa 34 odsto

većim dobitkom u odnosu na 2011, i sa

12 odsto povećanja prodaje.

Koliko dugo je još moguće da se beleži

ovakav rast i uspeh, naročito u situaci-

ji kada se smanjuje tržište u kome Leno-

vo učestvuje – za oko 8 odsto u odnosu

na 2011?

JOVAN GLAMOČANIN: Veoma smo zado-

voljni postignutim rezultatima i ubeđeni

da ćemo nastaviti da postižemo još bolje

uspehe u narednom periodu. Tržište raču-

nara nije mrtvo tržište i inovacije će pomo-

ći kompaniji Lenovo da nastavi da raste.

Samo zato što su neke od kompanija u

težoj situaciji, ne znači da tržište izumi-

re. Uvereni smo da će kompanija Lenovo

nastaviti da kontinuirano raste i posti-

že odlične rezultate. Takođe, verujemo da

još ima prostora za napredak u računar-

skoj industriji i mi ćemo nastaviti da tome

doprinosimo.

U već višegodišnjoj ekonomskoj krizi, re-

zultati kompanije Lenovo deluju prosto

neverovatno. Kako objašnjavate ovako

konstantan rast na globalnom nivou, ali i

na pojedinačnim tržištima?

U trećem kvartalu smo zauzeli drugo

mesto na tržištu EMEA (Evropa, Bliski istok

i Afrika) sa rekordno visokim tržišnim ude-

lom od 11,1 odsto. Operativni profit je bio

26 odsto veći u odnosu na isti period pret-

hodne godine. Kompanija Lenovo je pozi-

cionirana kao broj 1 u Nemačkoj, Rusiji i

Danskoj.

Naveo bih tri razloga za takav uspeh: Ima-

mo odlične inovativne proizvode; imamo

ispravnu strukturu i snažno rukovodstvo; i

stvorili smo mnogo efektniji model za po-

trošače. Do sada smo pomoću ove kombi-

nacije postizali rast, a tako ćemo nastaviti

i u budućnosti. Očekujte da će ovakav rast

biti nastavljen, s obzirom na to da ćemo

proširivati i ojačavati naše kapacitete.

Da li postoji razlika u ponudi Lenovo pa-

lete proizvoda u Srbiji u odnosu na JI

Evropu, i kakva je ova razlika u ponudi u

odnosu na najrazvijenija tržišta?

Želeo bih da naglasim da smo srpskom tr-

žištu posvećeni kao i bilo kojem drugom

evropskom tržištu, stoga radimo naporno

sa našim partnerima kako bismo lokalnim

krajnjim korisnicima predstavili najnovije

tehnologije i proizvode odmah nakon prvog

međunarodnog pojavljivanja.

Da li biste mogli da nešto šire objasni-

te Lenovo strategiju “Zaštiti i osvoji”,

koja se pokazala kao uspešna na global-

nom nivou? Koji su osnovni principi ove

strategije i na koji način se ona razliku-

je od prethodnog nastupa kompanije na

tržištu?

Strategiju “Zaštiti i osvoji” zasnovana je

pre svega na proaktivnom pristupu na tr-

žištima gde nove i rastuće prilike posto-

je, a zatim, na očuvanju našeg vodećeg i

snažnog položaja u korisničkom segmen-

tu, geografskim regionima i proizvodnim

kategorijama. Pre tri i po godine promenili

smo strukturu kompanije i podelili smo je

na dve geografske oblasti – tržišta u razvo-

ju i razvijena tržišta. Možda se pitate za-

što smo to uradili. Pre svega smo se vodili

idejom da postoje različite potrebe na ra-

zličitim tržištima. Ukratko, “osvajamo” na

tržištima u razvoju, posebno u potrošač-

kom segmentu, dok svoje poslovanje “štiti-

mo” na razvijenim tržištima.

Koliko je moguće istu strategiju koristi-

ti na različitim tržištima? Možete li nešto

više da kažete o načinu prilagođavanja

kompanije na pojedinačno tržište? Koje

su specifičnosti tržišta Srbije i JI Evrope,

u odnosu, na primer, na zemlje Dalekog

istoka, ili, pak, Zapadne Evrope?

Važan deo strategije “Zaštiti i osvoji” jeste

uspostaviti ravnotežu. Ravnotežu između

novih i već postojećih tržišta, ravnotežu iz-

među unapređenja vodećih inovacija i ra-

zvoja novih računarskih proizvoda, kao i

ravnotežu između komercijalnih i individu-

alnih kupaca.

Kada su u pitanju tržišta u razvoju, naša

strategija je da investiramo u rast brži od

tržišta, ostvarimo dvocifreni udeo na ključ-

nim tržištima i unapredimo profitabilnost u

regionu. Zvuči ambiciozno, ali znam da mi

to možemo!

Primetio sam da se tržište u Srbiji posled-

njih godina konstantno razvija i prati evrop-

ske trendove gde se mobilnost sve više i

više ceni. Kao što sam pomenuo, prema tr-

žištu u Srbiji se odnosimo kao i prema dru-

gim evropskim tržištima. Sarađujemo sa

partnerima i trudimo se da najnovija teh-

nologija, ubrzo nakon svetske premijere,

bude dostupna i za lokalne korisnike.

Srbija i zemlje u regionu doprinose buduć-

nosti balkanskog prostora tako što podsti-

ču znanje i ekonomiju.



Da li možete nešto da kažete o učinku

kompanije u Srbiji kada bi se gledao njen

portfolio – za kojim proizvodima na srp-

skom tržištu vlada najveća potražnja? Da

li biste na osnovu ovih podataka mogli

nešto više da kažete o tržištu u Srbiji?

Tokom 2011. smo bili šesti na računar-

skom tržištu, imali smo veoma zahtevan

i težak zadatak da osvojimo vodeću pozi-

ciju i zadovoljstvo mi je da kažem da je u

2012. uspeh bio očigledan, jer smo uz tr-

žišni udeo od 10,6 odsto bili drugi pro-

davac računara u Srbiji. Pokazalo se da

pogodne strateške aktivnosti i naporan rad

uvek donose dobre rezultate, čak i kada

smo u teškoj ekonomskoj situaciji, koja

stavlja pritisak na sve segmente društva.

U Srbiji je trenutno najveća potražnja za

entry segment uređajima. U skladu sa tim,

kada je reč o kompaniji Lenovo, najveća

potražnja je za našom Lenovo G580 se-

rijom. U prošlom kvartalu kupcima u tom

segmentu takođe smo predstavili i novu

seriju Sleekbook S400. Sleekbook je stvo-

ren za ljude kojima je potreban laptop

izvan kuće i kancelarije. Debljine 23mm i

težine 1,8kg idealan je saputnik gde god

da se nalazite. Ali, hteo bih da naglasim da

se ne prodaju samo ta dva proizvoda, jer

smo stvorili portfolio za sve korisnike i sva-

ki pojedinac može da izabere laptop koji

mu najviše odgovara (npr. ThinkPad seri-

ja za poslovne korisnike, Y500 za gejmere,

Ultrabookovi za mlade i mlade u srcu...).

Koja je svrha nedavnog udruživanja Le-

nova, PayPala i još četiri firme u alijansu

FIDO? Možete li nešto više da kažete o

ovom projektu?

Internet – posebno u današnjem brzom ra-

zvoju mobilnih i cloud rešenja – izlaže ko-

risnike raznim prevarama više nego ranije.

FIDO (Fast Identity Online) jeste alijansa

partnera za borbu protiv takvih prevara.

Alijansa je stvorena sa zadatkom da identi-

tet svakog onlajn korisnika učini poznatim.

Identifikacija korisnika je veoma važna,

kako za preduzeća i mreže zasnovane na

cloud tehnologiji tako i za infrastrukture i

aplikacije. Čineći identifikaciju korisnika

javnom i standardizovanom, alijansa FIDO

radi nešto što nije rađeno ranije. Pomo-

ću jasnih standarda, identifikacija korisni-

ka je jednostavna za upotrebu i brzo biva

usvojena. Rizik za cloud servise i provaj-

dere značajno je smanjen kada svi mogu

da se identifikuju pomoću tehnologija koje

već imaju. Alijansa Cloud Security promo-

više alijansu FIDO među našim članovima

kako bi promovisala standarde identifikaci-

je FIDO – a sve kako bi se pomoglo IT me-

nadžerima koji vode računa o bezbednosti,

tehničkim arhitektama i menadžerima si-

stema da usvoje najjednostavnije i najbez-

bednije metode identifikacije korisnika.

Šta očekujete u poslovnoj 2013, i na glo-

balnom i na regionalnom tržištu?

Očekujem da ćemo nastaviti da rastemo

zahvaljujući našoj strategiji. Nastojaćemo

da vodimo računa o tome kako ulažemo

novac, jer na taj način ulažemo u sekto-

re koji su u porastu. Imamo i dokaz da je

takva strategija uspešna (sektor MIDH sa

11 odsto prihoda; sada ima prihod od 50

odsto) i vrlo smo uvereni da ćemo nasta-

viti da osvajamo tržište, da se proširuje-

mo u nove sektore poslovanja i da budemo

broj 1 u PC+ eri. Godina 2013. će nasta-

viti da se gradi na temeljima koji su po-

stavljeni u 2012. Pojavljivaće se proizvodi

različitih formi – od prenosivih uređaja

do velikih ekrana. Svet se pomera u prav-

cu gde će sve biti zasnovano na formi i

funkcionalnosti.

Očekivanja za Srbiju i region su ista kao

i za sve druge zemlje i kompaniju Lenovo

uopšte – nastaviti sa zdravim rastom i na-

stojati da postanemo vodeća IT kompanija.

Jovan Glamočanin, regionalni menadžer kompanije Lenovo za jugoistočnu Evropu



JOHNNIE WALKER

Dva nova deluks viskijaNa ekskluzivnom koktelu organizovanom u BMW salonu u Beogradu, kompanija Delta

DMD predstavila je nove deluks viskije iz porodice Johnnie Walker, JOHNNIE WALKER®

GOLD LABEL RESERVE™ i JOHNNIE WALKER® PLATINUM LABEL™.

Uvođenjem ovih varijanti na tržište Johnnie Walker potvrđuje svoju lidersku poziciju kao

najprodavaniji viski u svetu, i još čvršće se pozicionira u oblasti luksuznih proizvoda, tr-

žišnom segmentu koji uspešno odoleva uticajima svetske ekonomske krize.

JOHNNIE WALKER® PLATINUM LABEL™, viski za elitne uživaoce, kao i redak metal po

kome je nazvan, najbogatiji je i najskupoceniji ručno izrađen blend škotskih viskija koji

je stvorila kompanija John Walker & Sons, čiji nijedan sastojak nije mlađi od 18 godina.

POŠTA SRBIJE

Poslovni rezultati u 2012.Neto dobit Pošte Srbije u 2012. bio je

1,243 milijarde dinara, saopšteno je iz

ovog javnog preduzeća. Poslovni prihodi od

21,8 milijardi prebacili su plan za 1,5 od-

sto i za 3,3 odsto su bolji nego prethodne

godine. Zabeleženo je ukupno 493,4 mili-

ona usluga za građane i privredu, što je za

4,4 odsto iznad planiranog i za 2,5 odsto

iznad nivoa obima usluga u 2011. godini.

Takođe, Pošta je u prošloj godini investira-

la 1,86 milijardi dinara u razvojne projekte,

pri čemu je najviše utrošeno za izgradnju i

rekonstrukciju glavnih poštanskih centra u

Beogradu, Novom Sadu i Nišu, za adapta-

ciju PTT objekata širom Srbije, za nabavku

transportnih sredstava, opreme i softve-

ra. Na kraju 2012. godine ukupna imovina

Javnog preduzeća PTT saobraćaja “Srbija”

iznosila je 34,2 milijarde dinara.

VIP

Nove tarife – BizPartner ZauvekVipove BizPartner Zauvek tarife nude dve

nove pogodnosti za poslovne korisnike,

naročito pogodne za mala i srednja pre-

duzeća. Značajna prednost nove tarife je

mogućnost prebacivanja nepotrošenih mi-

nuta za komunikaciju prema svim naci-

onalnim mrežama u naredni period, i to

bez vremenskog ograničenja, pa ih poslov-

ni korisnici mogu iskoristiti kad god su im

razgovori najpotrebniji. Na raspolaganju

je i dodatnih 1000 minuta za razgovore u

okviru Vip mreže. Uz to, Vipove BizPartner

Zauvek tarife u okviru mesečne pretplate

sadrže neograničene razgovore unutar fir-

me, besplatne pakete minuta za razgovore

sa poslovnim partnerima prema svim na-

cionalnim mrežama, pakete megabajta za

prenos podataka i pakete minuta za pozi-

ve ka fiksnim linijama u Srbiji.

FILIP MORIS

Proizvodnja rezanog duvanaKompanija “Filip Moris” objavila je poče-

tak proizvodnje rezanog duvana, čime je

svoj proizvodni asortiman, osim cigareta,

proširila i na kategoriju drugih duvanskih

proizvoda.

Fabrika “Filip Moris” u Nišu je sada prva

fabrika ove kompanije u regionu istočne

Evrope, Bliskog istoka i Afrike koja proizvo-

di ovaj tip duvanskih proizvoda. Osim toga,

fabrika u Srbiji je danas jedna od samo

četiri fabrike u mreži “Filip Moris” interne-

šenela u svetu, specijalizovanih za proi-

zvodnju rezanog duvana.

“Odluka o uvođenju proizvoda od rezanog

duvana predstavlja odgovor na potrebe po-

trošača. Uočili smo jasan trend prelaska

na jeftinije proizvode, budući da potroša-

či cigareta traže povoljnije ponude. Ovo je

prvi univerzalni duvan u ponudi na tržištu

Srbije, a osim toga, prvi put na ovom trži-

štu, robne marke cigareta se proširuju na

druge duvanske proizvode”, rekla je Jelena

Pavlović, zamenik generalnog direktora.

FONDACIJA “ANA I VLADE DIVAC”

Prikupljeno više od 3,8 miliona dinaraU akciji “Da svi pomognemo” Fondacije

“Ana i Vlade Divac” i Javnog komunalnog

preduzeća Infostan do sada je prikuplje-

no više od 3,8 miliona dinara. U akciji je

učestvovalo skoro 11.000 beogradskih do-

maćinstava, a sredstva su namenjena za

izgradnju zgrade za socijalno stanovanje

u kojoj će se stambeno zbrinuti 20 naju-

groženijih raseljenih i izbeglih porodica iz

kolektivnih centara u Beogradu. Zahva-

ljujući dosadašnjoj pomoći građana, do

sada je zbrinuta ukupno 491 porodica ši-

rom Srbije. Fondacija “Ana i Vlade Divac”

i JKP Infostan su početkom januara me-

seca započele zajedničku akciju sa ciljem

prikupljanja sredstava za pomoć najugro-

ženijima. Građani Beograda su uz račun

Infostana za januar, dobili i uplatnicu Fon-

dacije “Ana i Vlade Divac” uz pomoć koje

mogu da se priključe akciji doniranjem pro-

izvoljnog novčanog iznosa.

VREME USPEHA! POSLOVNE VESTI



NIKON

Novi COOLPIX fotoaparati Kompanija Nikon predstavila je COOLPIX

A, kompaktni fotoaparat, koji ima ugrađen

16,2-megapikselni CMOS senzor (23,6 x

15,6 mm) DX formata, kao i novi COOL-

PIX P330, koji podiže standarde u klasi na-

prednih kompaktnih fotoaparata. COOLPIX

P330 je opremljen f/1,8 NIKKOR objek-

tivom sa 5x optičkim zumom, CMOS sen-

zorom od 12-megapixela sa pozadinskim

osvetljenjem (1/1,7in). Takođe, P330 ima

mogućnost snimanja Full HD filmova, bele-

ženja podataka u RAW (NRW) formatu i Wi-

Fi konekciju, što ovaj model svrstava u red

prvoklasnih kompaktnih fotoaparata.

“Sa impresivnim NIKKOR fiksnim širokou-

gaonim objektivom 28 mm f/2,8 i širokim

opsegom ISO osetljivosti, COOLPIX A ostav-

lja impresivan utisak, a idealan je za repor-

tažno fotografisanje. Model P330 pruža

besprekorno oštre fotografije pri različitim

svetlosnim uslovima, a njegov 1/1,7-inč-

ni CMOS senzor sa pozadinskim osvetlje-

njem, uz mogućnost potpuno manuelnog

kontrolisanja, zadovoljiće svakog krea-

tivnog fotografa. ”, rekao je Nikolas Žile,

menadžer Odseka za proizvode široke po-

trošnje u Nikon Europe.

JTI

Kaizen poslovna fi lozofi jaPredstavnici srpskih kompanija posetili su

fabriku Japan Tobacco International (JTI) u

Senti da bi se bolje upoznali sa Kaizenom

– japanskom poslovnom filozofijom zasluž-

nom za uspeh brojnih kompanija koje po-

sluju u Japanu, ali i šire.

“JTI fabrika u Senti je prva fabrika u Srbi-

ji koja u potpunosti primenjuje Kaizen. Od

početka primene produktivnost je porasla

za oko 50 odsto, a količina škarta smanje-

na za čak 66 odsto. Verujemo da je Kai-

zen recept za unapređenje konkurentnosti

srpske privrede. Zato smo pružili šansu i

drugim kompanijama da se upoznaju sa

Kaizenom”, rekao je Danilo Stojanović, di-

rektor fabrike JTI a.d. Senta.

“Za sada deset kompanija učestvuje u

projektu ‘Povećanje proizvodne efikasno-

sti srpskih firmi’, koji realizuju Agencija za

strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i

Japanska agencija za međunarodnu sarad-

nju (JICA). Zbog izuzetno dobrih rezultata,

odlučili smo da raspišemo novi konkurs i

pozovemo još kompanija da se priključe”,

rekao je Mateja Milenković Inumaru, savet-

nik za promociju izvoza u agenciji SIEPA.

ERSTE BANKA

Rast kredita za 21,1 odstoUkupni krediti u odnosu na kraj 2011. su

povećani za 21,1 odsto i iznose 55,6 mili-

jardi dinara, dok su ukupni depoziti pove-

ćani za 10,54 odsto i iznose 62 milijarde

dinara, saopšteno je iz Erste banke.

“Po mnogo čemu je 2012. godina bila ve-

oma uspešna za Erste Banku, uprkos nei-

zvesnom poslovnom okruženju. Pre svega,

intenzivirali smo kreditnu podršku klijen-

tima, što se pozitivno odrazilo i na finan-

sijski rezultat banke. Dalje, diversifikovali

smo izvore finansiranja banke emitova-

njem dinarskih korporativnih obveznica, i

to na način koji predstavlja pionirski isko-

rak na našem tržištu. Veoma značajnim

smatramo i razvijanje direktne saradnje

sa međunarodnim finansijskim institucija-

ma, poput EBRD-a, EIB-a i KfW-a”, izjavio

je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbo-

ra Erste Bank a.d. Novi Sad.

VREME USPEHA! POSLOVNE VESTI

SONY

Revolucionarni 4K televizor Kompanija Sony premijerno je u Srbiji

predstavila svoj najnoviji BRAVIA LCD te-

levizor dijagonale 84 inča (241 cm) sa 4K

tehnologijom, koja pruža četiri puta više

detalja u odnosu na Full HD rezoluciju.

Novi 4K televizor ima LCD ekran koji pri-

kazuje preko 8 miliona piksela (3840 x

2160). Novitet iz Sonyja sadrži “4K X-Rea-

lity PRO” tehnologiju koja omogućava bolji

kvalitet prikaza, a različite formate, kao što

su Blu-ray i DVD, prilagođava 4K rezoluciji.

Ova tehnologija detektuje sve nepravilno-

sti i poboljšava sliku izoštravajući detalje

i obogaćujući boje, bez obzira na vrstu vi-

deo-sadržaja. Osim toga, kombinacija je-

dinstvene Sony tehnologije procesuiranja

zvuka i sistema zvučnika ‘10 Unit Live Spe-

aker’, koji je optimizovan za ovu veličinu

ekrana, omogućava snažan trodimenzio-

nalan zvuk.



Intervju: dr Borislav Miljanović, osnivač i direktor Represent Systema

Samo inovativni i kreativni opstaju“U politici nijedna ideja, nijedna ozbiljna akcija, ne može da se preduzme bez dobro

osmišljene komunikacije. Politička komunikacija je kao bolid u rukama vozača Formule 1.

Nema tog vozačkog genija koji sa lošim bolidom može konstantno da pobeđuje, a

mnogo je i onih veoma dobrih koji dožive udes. Samo su vrhunski vozači koji na pravi

način iskoriste sve potencijale svog bolida spremni da pobeđuju na duge staze”

Početkom decembra 2012, agencija Re-

present Communications je po šesti put

dobila nagradu “Punom parom napred”,

koju dodeljuje Svet marketinga, izdavač

magazina “Taboo”. Istom prilikom, agen-

ciji je dodeljena i “Povelja postojanosti”

za deset godina uspešnog trajanja u obla-

sti odnosa sa javnošću, a osnivač Repre-

sent Communicationsa i osnivač i direktor

Represent Systema dr Borislav Miljanović

dobio je “Priznanje za razvoj marketinške

misli”. U razgovoru za “Vreme”, Miljano-

vić govori o aktivnostima agencije u prošloj

godini, ali i o problemima sa kojima se PR

profesionalci susreću u Srbiji.

“VREME”: Kako ocenjujete poslovnu 2012.

godinu? Može li se uopšte poslovni rezultat

za PR agenciju gledati samo kroz neto do-

bit ili broj zaposlenih, s obzirom na to da se

bavite delikatnim poslom gde reputacija

možda znači i mnogo više od suvih brojki?

BORISLAV MILJANOVIĆ: Uprkos krizi i upr-

kos tome što je veliki broj klijenata sma-

njio svoje budžete za PR, uspeli smo da

opstanemo, da se prilagodimo tržištu i po-

krenemo nove komunikacione biznise. To-

kom 2012. godine osnovan je Represent

System, koji sada čini pet specijalizovanih

agencija za komunikaciju, odnosno naj-

veći sistem za poslovnu komunikaciju na

Zapadnom Balkanu. Pored toga, možemo

da se pohvalimo da smo ozbiljno i hrabro

iskoračili na digitalno tržište, lansirali smo

novu uslugu ujedinjenog istraživanja repu-

tacije “Renome”, interne komunikacije, pu-

blic affairs, razvijamo sopstvene portale,

pokrećemo prvu specijalizovanu redakciju

za pravljenje internet sadržaja za klijente i

pritom smo zadržali sve strateške klijente.

U narednom periodu očekujemo da će se

nastaviti ekspanzija online medija, druš-

tvenih mreža i celokupne internet zajed-

nice tako da očekujemo da će se i tržište

kretati u tom pravcu.

U intervjuu od pre dve godine rekli ste da

“ima još mnogo prostora za unapređenje

korporativnih komunikacija u srpskim

kompanijama”, kao i da je dosta njih

koje tek treba da primene ili osposobe

taj sektor. Da li ova ocena važi i danas?

Izvesnih pomaka ima i to je dobro. Među-

tim, mesta za napredak uvek postoji, po-

sebno u jednoj profesiji kao što su odnosi

s javnošću, s obzirom na to da je posao

izuzetno dinamičan i da je u pitanju mlada

delatnost u Srbiji. Generalno, neophodno

je više edukacije, kako samih PR stručnja-

ka tako i najšire javnosti.

Želja nam je da najšira javnost bude više

upoznata s tim šta PR u stvari radi, a to

možemo da postignemo samo tako što

ćemo struku unaprediti, pre svega u prav-

cu obrazovanja. U prilog tome govori i istra-

živanje koje je sprovelo Društvo Srbije za

odnose s javnošću.

Skoro 70 odsto kolega je u tom istraživa-

nju reklo da društvo ne prepoznaje značaj

odnosa sa javnošću i da treba edukovati

javnost, a njih preko 52 odsto je reklo da

je nedovoljan nivo obrazovanja onih koji

se bave PR strukom. Mislim da su to dve

strane iste medalje i u jednom i u drugom

smislu treba pojačati napore kako bismo

dobili obrazovanije PR praktičare, koji će

kasnije znati kako da prenesu značaj pro-

fesije na najširu javnost.

U istraživanju European Communicati-

on Monitor 2012 nađeno je da je u pro-

teklih godinu dana 58 odsto zaposlenih

u PR-u imalo neki problem u vezi sa etič-

kim ponašanjem i da je od svih njih samo

29 odsto koristilo neki od etičkih kodek-

sa ponašanja. Možete li nešto da kaže-

te o problemima sa kojima se zaposleni

u Represent Communicationsu susreću

u Srbiji, uključujući i pomenute etičke

probleme?

Pitanje etičnosti postalo je veoma važ-

no, ne samo u profesiji odnosa sa javno-

šću. Sa jedne strane, PR profesionalci se

suočavaju sa rastućim zahtevima klijena-

ta, dok je sa druge strane sve manji medij-

ski prostor u kome najveći broj informacija

biva plasiran. Stoga morate insistirati na

kreativnosti kako biste ostali u granicama

etike koju je struka postavila.

Od početka rada agencije insistiramo na

poštovanju kako internih pravila tako i ko-

deksa etičkog ponašanja Weber Shandwic-

ka, čija smo afilijacija. Dosad smo uspevali

da zahtevne situacije rešavamo na zado-

voljstvo svih strana. Svesni smo da nas

ponekad ova načela koštaju saradnje sa

pojedinim klijentima, ali zarad očuvanja in-

tegriteta i standarda struke svesno biramo

pristup za koji verujemo da na duže staze

donosi veće benefite.

Svedoci smo da se način i sredstva za ko-

municiranje menjaju neverovatnom br-

zinom. Kako to utiče na rad jedne PR

agencije i koliki je pritisak da se ide u

korak sa ovim napretkom?

Pritisak je veliki i samo oni koji budu bili

inovativni i kreativni u mogućnostima da



se prilagode tehnologiji i brzini razvoja, pre

svega digitalnih medija, mogu da ostanu

u tržišnoj utakmici. To je, u ostalom, jedan

od kreda našeg poslovanja.

Tako smo, svojevremeno, bili prva agenci-

ja koja je zakoračila u domen E-PR uslu-

ga otvaranjem posebnog sektora u okviru

agencije. Kasnije smo sektor transformi-

sali tako da najbolje odgovara novim to-

kovima i tendencijama, ali i potrebama

klijenata. Prvi smo i u domenu edukacije

počeli sa jedinim licenciranim programom

na našem podneblju – London School of

Public Relations.

Danas, posle jedanaest godina poslovanja,

ulazimo u partnerstvo sa izraelskom kom-

panijom Isocia sa kojom smo formirali za-

jedničku agenciju D-kit koja će realizovati

nastupe kompanija na internetu, sa akcen-

tom na primenu mobilnih tehnologija.

Možete li nešto više da kažete o zajed-

ničkom proizvodu Representa i Ipsos

Strategic Marketinga u vezi sa reputa-

cijom firme? Da li postoji interesovanje

klijenata na tržištu Srbije za ovu uslugu,

i koje su prednosti onih kompanija koje

urade analizu svoje reputacije?

Zajedničkim snagama sa kolegama iz IP-

SOS Strategica kreirali smo novo istra-

živanje reputacije simbolično nazvano

“Renome”. To istraživanje se sastoji iz tri

dela: udruženo istraživanje za kompanije

iz iste sfere delatnosti, analiza podataka

iz istraživanja, kreiranje komunikacij-

skih smernica i sugestija za upravljanje

reputacijom.

Istraživanje “Renome” je jedinstveno po

tome što pruža dodatnu vrednost, jer osim

dubinske analize podataka, kompanije do-

bijaju i smernice u vidu konkretnih koraka

koje mogu da preduzmu i alata koje mogu

da primene kako bi osnažile svoju reputa-

ciju i ukupno poslovanje. S obzirom na to

da se ponuda odnosi na udruženo istraži-

vanje na nivou industrija, svaka kompanija

koja učestvuje u istraživanju ostvaruje zna-

čajne uštede u budžetu.

U oktobru prošle godine osnovali ste i

Represent System d.o.o. Šta je cilj osni-

vanja ovog društva, i na koji način će nje-

govi poslovi biti povezani sa Represent

Communicationsom?

Razvoj tržišta komunikacija u Srbiji je veo-

ma dinamičan tako da smo i mi, zbog svo-

jih klijenata, morali da razvijemo portfolio

usluga koje nisu samo odnosi sa javno-

šću, a potpadaju pod poslovne komunika-

cije. Tako sada imamo pet agencija u dve

zemlje – Srbiji i Crnoj Gori, a da bismo lak-

še koordinirali i upravljali svim aktivnosti-

ma, formirali smo Represent System kao

krovnu firmu za upravljanje svim ostalim

agencijama.

Kako ocenjujete, generalno, odnos PR

agencija i medija, a kakva su konkret-

no iskustva Representa sa srpskim me-

dijima? Ovo pitam jer ste u jednom blogu

kritikovali svog kolegu koji je izjavio da

u PR industriji “još dominiraju plavuše

koje treba da fasciniraju bankarske di-

rektore” – tada ste napisali da biste ta-

kvu izjavu pre očekivali da dođe iz medija

ili iz politike: “od njih smo na takve pako-

sti navikli”.

Odnos između PR industrije i medija na-

pet je svuda u svetu, sa manje ili više ten-

zija u određenim vremenskim intervalima.

I tu su mediji uvek u prednosti, i uvek im je

lakše da ocrne PR-ove nego suprotno. Ali

to su odnosi koji se menjaju i mogu da ka-

žem da u Srbiji, upoznavanjem PR struke,

i odnosi između nas i medija kreću uzla-

znom linijom.

Što se tiče političara, oni su pre svega mar-

keting, ali sa njim i PR, definisali kao nešto

pogrdno i nepotrebno. Svi smo barem jed-

nom čuli nekog političara kada kaže: ma

pusti to je samo marketing, u smislu prazne

priče bez suštine. Ali oni ozbiljni, koji žele

stvarno da promene stvari i unaprede sve-

opšti kvalitet života u Srbiji, dobro znaju da

u politici nijedna ideja, nijedna ozbiljna ak-

cija, ne može da se preduzme bez dobro

osmišljene komunikacije. Politička komu-

nikacija je kao bolid u rukama vozača For-

mule 1. Nema tog vozačkog genija koji sa

lošim bolidom može konstantno da pobeđu-

je, a mnogo je i onih veoma dobrih koji do-

žive udes. Samo su vrhunski vozači koji na

pravi način iskoriste sve potencijale svog

bolida spremni da pobeđuju na duge staze.

VREME USPEHA je redovni podlistak nedeljnika “Vreme”, izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu, uređuju: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković

dr Borislav Miljanović, osnivač i direktor Represent Systema



LISICAIŽDRAL

LJUBOMIR ŽIVKOV

Antemurale Christianitatis Nisam nikad imao smisla za imperatore, ali naših zahvalju-jući i Osmanlijama koje nam uštedeše petsto godina nije ni bilo tako mnogo; u mom školovanju bilo je više neprijatelj-skih ofanziva nego careva, ne računam tuđinske samodršce kojih je bilo tušta i tma, ali prema kojima nisam osećao ono što sam osećao prema Caru Dušanu, bilo pa prošlo, mislio sam zaboravljajući ih jednog po jednog, ama se jedan sad je-dan vratio na malo je reći velika vrata, Car Konstantin rodio se, zamislite, u Nišu koji je, gle, bio kandidat za prestonicu Istočnog Rimskog Carstva (pretpostavljam da su u gradovi-ma-kandidatima na brzu brzinu građene nove arene i kavezi za grabljivce iz roda mačaka bez kojih je sportsko poslepod-ne bilo nezamislivo)!

Predsednik Republike i Patrijarh Srpske pravoslavne cr-kve iako Ustavom odvojeni jedan od drugog sjedinili su se u Roždestvu Konstantinovom i pokrovitelji su ravnoprav-ni velelepne proslave, mali Nišlija je doduše u Milanu, bu-dućoj prestonici mode i fudbala, doneo zakon da se hri-šćani više ne proganjaju i ne tamane – što je bilo napred-no, a što će hrišćani docnije u mnogo navrata zloupotre-biti! Bilo bi dakako bolje da je zakon doneo u rodnom me-stu: Niški edikt! Čovečanstvo slavi hiljadu sedamsto godi-na Niškog edikta, Srbija je kolevka hrišćanstva, ona je hri-šćansku Evropu besplatno branila od nezasitih Turaka, sebe nije uspela da odbrani, a na Evropu nije pet vekova dozvolila muva da padne, Hrvati vole sebe tako da vide, ali mi smo bili istinsko predziđe hrišćanstva (nešto poput Bedema ljubavi oko Slobine kuće uoči njegove prekomande u cz), ushićenje Konstantinom, tačnije time što se rodio kod nas, odneće si-lan novac iz narodne blagajne, samo pozorišni komad o žiti-ju Konstantinovom koštaće onoliko koliko država daje četir-ma beogradskim pozorištima za godinu dana, Sveta matera, slavna po istrajnoj ravnodušnosti naspram sirotinje i po po-svećenosti sticanju ovozemaljskih dobara, za Konstantinov rođendan nagradila je novorođenčad medaljonima, pretpo-stavljam zlatnim, te ikonicama i svetom vodicom, vladika Jovan bio je nameran nagraditi samo dečaka prvorođenog u noćnoj smeni 27. februara, ali su porodilje navalile da rađa-ju devojčice, proneo se glas da je prvi muškarac rođen na taj veliki dan bio zdrav i napredan Kineščić (budući kineski im-perator?), uglavnom je Njegovo preosveštenstvo diglo ruke od koncepta da novorođenče mora biti istog pola kojeg je bio maleni Konstantin (zašto nisu nagrađena deca rođena car-

skim rezom?!), pa je sav porod, nesmotria na pol, u svečar-skoj, jubilarnoj noći dobio nagradu od Crkve.

Ali Vlada razbacuje novac ne samo na velikane odavno upokojivše se u Gospodu, imamo mi i žive legende, Vlada je poslala svoj avion da nam iz Haga immidiately blagodoveze netom oslobođenog generala Perišića: “Druže generale, hva-la vam što ste se žalili na prethodnu drakonsku i nepraved-nu presudu, hvala vam što ste oslobodivši sebe skinuli svaku sumnju sa srj i Srbije – ni u Hrvatskoj ni u Bosni nije se naša mati ogrešila o bonton. Najmanje što možemo da učinimo je da doteramo po vas ovaj avion, kriminalci željni premijero-ve krvi vršljaju oko njega po inostranim hangarima, hoće da izazovu sabotažu, ali ako potpišete da prihvatate ovaj iskre-

ni premda riskantni podvoz, biće nam čast i dika da vas mi prevezemo, iako ste možda bili u napasti da sami sebi za tri-sto evra kupite kartu i dovezete se u Beograd kao ma koji drugi građanin!”

Koliko sam potrošio na posadu, kerozin, na aerodromsku taksu tamo, to bih pitao vladinog blagajnika, a celu Vladu pi-tam šta mi poručuje time što haškog optuženika dovozi svo-jim aeroplanom iako on nije član Vlade?

Od bivše ambasadorke u Rimu čujem posve slučajno da nas je prethodni baštovan koštao tri hiljade evra mesečno, naravno, rezidencija ima krasan il giardino gde zvanice piju i ćeretaju u mom najboljem interesu, ako Srbiji želimo do-bro moramo pred strancima da je predstavimo malo možda i imućnijom nego što jeste, o proslavi hiljadušeststote godiš-njice Milanskog edikta novine sa voshishcheniem pišu kako je bila velelepna, veličanstvena, iako je slavljenica Srbija bila iznurena ratom, kolerom i siromaštvom koje je njena kon-stanta (više nego Konstantin!), nije li to tugaljivo, zar ne pod-seća na velelepni ispraćaj u jna od kojeg se ponosni otac re-grutov neće fi nansijski oporaviti još dugo pošto mu se sinak vratio sa odsluženja?

Vlada neće nikad dopustiti da propadnu Zvezda i Partizan, naši životi bili bi obesmišljeni i opustošeni bez ve-čitih rivala i bez večitog derbija, pozatvarasmo onolike fabri-ke, rudnike i zadruge, a ovim dvema ustanovama za prodaju belog roblja moramo svi da pomažemo, stid me je da iznova govorim o speci-naci penzijama za nadljude iz sveta estrade i sporta, ali i te penzije svedoče o večnom bunilu, Vlada ne-prekidno sanja i bunca o slavi i veličini.

Kojih nema pa nema. ¶

Kako bi građanin koji nema nijednu kolumnu, a takvih slučajeva još uvek ima, mogao da se suprotstavi rasipništvu Vlade? Kako bi ju makar malo pokolebao u njenoj neodustajnoj okrenutosti istoriji, veličini i slavi?



IZJA

VA

N

EDEL

JE

Daniela Buzurović,tv voditeljka, govori o svom najjačem adutu: “Ja sam uvek nasmejana, a kada je ljubav oko mene, onda sam još nasmejanija. Sva sreća da imam uši, inače bi mi se osmeh vrteo oko gla-ve.” (“Story”)

Vladimir Mandić,bivši rukometaš, sadašnji ugostitelj, “ne-ukrotivi plejboj i aktivni funkcioner Srp-ske napredne stranke”, ima novu devoj-ku, glumicu, o kojoj kaže: “Marija je veoma lepa devojka, koja je uspešna u svom po-slu. Iako ne pratim mnogo njenu branšu, mislim da je super to čime se bavi i podr-žavam je!” (“Story”)

Jelena Tomašević,pevačica, upitana kako se osećala tokom nastupa na kom je imala “peh sa halji-nom” koja se pomerila i otkrila grudi: “Bila sam ponesena atmosferom i igrala sam i pevala od srca. Taj ‘peh’ ne bih ni primetila da novinari nisu digli toliku prašinu. Nešto što se samo naziralo izazvalo je veliku buru. Mogu misliti šta bi tek pisali da se više videlo.” (“Svet & stil”)

Dejan Stojiljković,pisac, s novim romanom Duge noći i crne zastave treći je na listi najčitanijih i ne vidi nikakav problem u tome što je na listi najčitanijih knjiga u 2012. godini, koju je objavi-la Narodna biblioteka Srbije, ispred njega tv voditeljka : “Ne mogu svi da čitaju vrhun-sku književnost. Jelena Bačić je poput Brusa Vilisa u svom žanru. Narodna biblioteka prekraja volju čitalaca i za najbolji roman proglašava knjigu koja nije prva na listi. Ne znam zašto godinama Narodna biblioteka ima nešto protiv autora iz Lagune.” (“Kurir”)

Leontina Vukomanović,muzičarka, otkriva šta je kćerka nasledila od nje: “Iako ima dve i po godine, zaista je muzičko dete, fascinirano sluša muziku, iskazuje potrebu za klasikom, voli Mocarta, Betovena, voli duhovnu horsku muziku, obožava Himnu svetom Savi, tra-ži da joj nebrojeno puta puštam stare džez stan-darde. Neta King Kola, Elu Ficdžerald, a ima nu-mera na koje reaguje i traži da joj se ponavljaju. Čini mi se da je Lucija shvatila da sam često na televiziji, zna da je moj posao hor, zna da pevam reklamu za Bekolino i sedi pored mene svakoga dana dok komponujem, kako dečje pesme tako i za odrasle. Čula je pesmu Ludak, još dok sam je svirala na klaviru, pa možete zamisliti njen izraz lica kada sam joj prvi put, na putu za vrtić, pusti-la verziju Željka Joksimovića!” (“Hallo”)

“Jubilej Milanskog edikta se obeležava

zbog Konstantina, zbog toga što je

Niš, po arhitekturi, drugi najveći

rimski grad na svetu posle Rima...”

RADOSLAV LALE PAVLOVIĆ, pomoćnik predsednika Republike Srbije za kulturu, na konferenciji za novinare (“Blic”)

Minja Miletić,tv voditeljka Jutarnjeg progra-ma, školovana za lekarku, govo-ri o prioritetima koji se menja-ju tokom godina: “Volim što je to tako, jer sve ima svoje vreme. Dvadesete godine su bile rezer-visane za školovanje, izlaske i zaljubljivanje, dok se u tridese-tim gradi karijera i osniva poro-dica. Verovatno ću u četrdese-tim doživeti neku drugu vrstu promene, jer čovek se uči dok je živ. Možda će mi tada biti smeš-ne stvari koje sada radim!”

Šta očekuje od muškarca koji želi da joj se dopadne: “Da je si-guran, hrabar, duhovit, emoti-van, nežan, da me voli najviše na svetu, da brine...”

Kakva je realnost: “Čini mi se da su muškarci danas izgubi-li muškost, nisu više džentlme-ni, ne umeju da se trude, da se udvaraju. Često mogu da vidim kako devojke sede same, kao i momci. Emocije su zamrle, živi-mo u vremenu interesa koji su istisli ljubav. A ljubav je pokre-tač svega!”

(“Hallo”)

Siniša Kovačević,dramski pisac i narodni poslanik, o aferi sa mlekom: “Vidim da je taj problem rešen. Na isti način se može rešiti i problem silovanja u Indiji. Ukine se krivično delo silova-nja!” (“Večernje novosti”)

foto: Vesna Anđić

foto: Vesna Anđić

foto: Milovan Milenković


5252

LJUDIIVREMEwww.balkandownload.org

Gordana Marković, iz Ivanjice, otrovala se suvim mesom, pa su joj lekari sedam dana da-vali infuziju i plazmu: “Tri dana držali su me u bolnici u Čačku, na hi-rurgiji, i lečili od zapušenja creva, a meni je svaki dan bilo gore. Ni-sam videla, nisam mogla da gutam, malaksala sam. Ni vodu nisam mogla da pijem. Pokušala sam lekarima da objasnim da mi je sve teže, da ne vidim. Niko me nije slušao. Bilo mi je sve lošije i javila sam se u utorak na kontrolu. Zadržali su me u bolnici i rekli da će me po-slati na snimanje u Kraljevo. Uporno sam govorila da ne vidim, traži-la sam očnog lekara. On nije radio i dežurna lekarka je obavestila ne-urologa da se žalim da gubim vid. Kad sam neurologu rekla da ne vi-dim, odgovorila mi je da ni ona mene ne vidi kad skine sočiva i ‘da se žalim vodovodu’.” (“Blic”)

Nebojša Čović,potpredsednik Crvene zvezde, komentariše izjavu da fudbaleri-ma nije lako jer se svaki dan bude sa mislima o egzistenciji: “Šta da im radim kad nisu došli u sretni-ja vremena kada se muzlo na sve strane. Žao mi je, ali svi moramo to da istrpimo. Ko je nestrpljiv, nek nađe bolji klub, naravno uz određeno obeštećenje. Mada, ako budu igrali kao što igraju, mora-ćemo da doplatimo da odu.” (“Kurir”)

Neda Ukraden,pevačica, na pitanje šta je najveća laž koju je izgovorila, kaže: “Da u Bosni nikada ne može izbiti rat.” (“Story”)

Bora Đorđevićmuzičar i kolumnista, ovoga puta bavi se vojvodskom titulom predsed-nika Srbije: “Bezobrazno i drsko traže od predsednika Srbije Tome Nikolića da se odrekne titule vojvode, tobože, radi mira u regionu i normalizacije odnosa sa onima kojima to počasno zvanje smeta! Zaista ne znam da li su strani plaćenici poludeli ili su gledali suviše Bulajićevih fi lmova? Jedno je očigledno: oni nemaju pojma šta je to četništvo, koliko dugu tradiciju ima u srpskom narodu i koliko je velika

čast nositi titulu vojvode.

Ne mogu da govorim u Tomino ime, ali pošto sam i sam vojvoda i port-parol sčp, pokušaću da ‘mirotvorcima’ objasnim neke stvari.

Nisu svi četnici oni krezubi, bradati tipovi, sa kamom u ustima, koji idu okolo, pijanče, siluju i kolju nevine ljude. Sam pokret seže još od balkan-skih ratova, a ime četnik (komita) označava srpskog rodoljuba koji se na gerilski način bori protiv stranih okupatora (borio bi se i protiv vama sličnih izdajnika da ste tada postojali).” (“Večernje novosti”)

Ivan Ivanović,tv lice, komentariše nedavno održanu “Beovi-ziju”, sa posebnim osvrtom na nastup Maje Ni-kolić: “Ona peva kao da joj neko uvrće bradavi-ce! Generalno, ovo je ozbiljna blamaža. Ovo nije festival, već studijski snimak izvođenja numera, a pesme imaju energiju kao da ih je Vučić pisao. Svilar je kineski Željko Joksimović. Produkcija i ton su katastrofa. Pa bn televizija ume bolje.”

Maja Nikolić,pevačica, bila je nezadovoljna svojim plasma-nom na “Beosongu”: “Čim ja nisam u fi nalu, ja-sno vam je da je to namešteno. Poslušajte moje pesme i onda mi objasnite kako je moguće da ja nisam ušla u prvih pet. Nemojte da krećete da se bavite muzikom ako nemate dovoljno novca ili bar niste priglupi da spavate sa nekim ko bi vam platio pobedu na nekom festivalu.”

(“Naše novine”)

foto: Vesna Anđić

foto: Vesna Anđić

foto: A. Anđić



KULTURA

Predstava Konstantin, centralni događaj ovogodišnje državne proslave 17 vekova Milanskog edikta, prikazana je 4. marta u Be-

ogradu za, takozvanu, protokolarnu publi-ku. Predstava priča o životu rimskog impe-ratora Konstantina Prvog Velikog, rođenog u Naisusu, današnjem Nišu, koautora Mi-lanskog edikta, kojim je hrišćanstvo posta-lo jedna od zvaničnih religija Rimskog car-stva. Beogradskoj premijeri su prisustvo-vali predsednik države Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej, prestolonaslednik Karađorđević, mnoge visoke zvanice, pred-stavnici diplomatskog kora i medija.

Narodno pozorište, konkretno njego-va uprava, bila je dobar domaćin gostima, na momente se činilo da su joj oni važniji

od predstave, da je angažman oko dočeka i tretmana zvanica zasenio događaj zbog kojeg su pozvani. Zgrada je blještala spolja i iznutra, fotoreporteri su jedan sat pre po-četka predstave bili ispred zgrade na pozi-cijama za slikanje dolaska gostiju, do ulaza u zgradu je vodio crveni tepih, a za to vre-me novinari su se družili na koktelu, za-moljeni da tu sačekaju početak predsta-ve (čitaj: dok ne prođu visoki gosti), tako da su im jedini kontakt sa događajem bile Ljiljana Lazić, šef sektora Marketinga Na-rodnog pozorišta, i Ljubica Kubura iz pres službe “Milanski edikt” Ministarstva kul-ture. Zbog inostranih zvanica predstava je titlovana na engleski, a devojke na gar-derobi su bile u za tu priliku nabavljenim elegantnim uniformama sa nakitom nalik

na onaj iz vremena Konstantina. Prolazni-ci koji su sve to posmatrali sa druge stra-ne Trga Republike, mislili su da je sav taj glamur zbog Antigone, nedavne premijere Narodnog pozorišta, zato što je na fasadi zgrade bila velika reklama za tu predsta-vu, a ne za Konstantina.

epicentar svetaOsnovni podaci o predstavi su objavlje-

ni još krajem godine, čim su počele pripre-me. Predstava je realizovana po tekstu De-jana Stojiljkovića, reditelj je Jug Radivoje-vić, scenograf Aleksandar Denić, kostimo-graW inja je Bojana Nikitović, kompozitor Vladimir Pejković, a video-dizajner Dorijan Kolundžija. Igra 20 glumaca iz osam pozo-rišta Srbije sa Miodragom Krivokapićem

Predstava Konstantin u Beogradu

Pozorišna iluzija za državni protokolOcenjena od strane kritike kao “slikovnica

o velikom caru”, predstava Konstantin je za

predstavnike vlasti događaj koji je Niš učinio

“epicentrom sveta u proslavi jubileja hrišćanstva”

5454



»

Radoslav Pavlović o predstavi Konstantin

Rođaci iz Niša“Desilo se apsolutno čudo kostimografsko, kostimi u predstavi su kakve sam video samo u fi lmu ‘Gladijator’, mom omiljenom fi lmu. Muzika je retko dobra, vraća nas na prostor Vangelisa, a ima i nekih delova programski koncipiranih kao iz moje omiljene grupe Yes. Nisam u pozorištu davno video tako lepe muškarce i žene”, rekao je o predstavi Konstantin Radoslav Pavlović, programski rukovodilac projekta “Milanski edikt” i savetnik predsednika Tomislava Nikolića za kulturu.

Primetivši da su “lepe predstave u poslednjih 20 godina ekscesne”, Radoslav Pavlović, programski rukovodilac projekta “Milanski edikt 313-2013 Srbija” i sa-vetnik predsednika Tomislava Nikolića za kulturu, rekao je na konferenciji za novinare pred beogradsku premijeru predstave Konstantin i sledeće:

“U jednoj komplikovanoj tranzicijskoj situaciji, nama se dogodila jedna dobra predstava što se tiče njenog izgleda, gospodstva i estetičnosti, kakvu ja nisam vi-deo dvadesetak godina unazad. Bilo nam je važno da se na dramski način poša-lju poruke iz Edikta, a to je priča o toleranciji, o pravu na razliku, priča sadržana u rečenici ove predstave ‘Neka svako veruje onako kako mu srce kaže’. Ili druga poruka, čarobna poruka, najveći argument predstave: ‘Nebo se ne osvaja ognjem i mačem, nebo se osvaja vrlinom.’

Zidali smo projekt od nule, a uspeli smo da napravimo predstavu koja neće biti samo klasična manifestacija kao što je ‘Marićevića jaruga’ ili ‘Vukov sabor’, nego je pozorišni događaj koji će živeti po mojoj proceni dve godine i svako njeno izvođenje će biti u slavu Konstantina i Srbije. Ja sam prezadovoljan i s velikom lakoćom mogu ovu predstavu da branim i hvalim. Bojana Nikitović, oskarov-ka, napravila je nezamislive kostime kakve sam video samo u fi lmu ‘Gladijator’, mom omiljenom fi lmu. Desilo se apsolutno čudo kostimografsko. Muzika je ret-ko dobra, vraća nas na prostor Vangelisa, a ima i nekih delova programski kon-cipiranih kao iz moje omiljene grupe Yes. Nisam u pozorištu davno video tako lepe muškarce i žene. Posle nekoliko decenija kada su na sceni bili mladi narko-mani, mlade prostitutke, invalidi rata, dobijamo nešto što možemo defi nisati kao čistu lepotu. Fasciniran sam mladim Benčinom, kako dobro stoji, dobro govori, kako je jak i stvaran, lepota glume Tamare Dragićević je zavodljiva, neodoljiva, mlada Suzana Lukić – mi smo radili u ‘Rođaku sa sela’, pokazala je da je verovat-no među dve najbolje dramske glumice u Srbiji i sreća što smo uspeli da je na-govorimo da učestvuje. A što se tiče Krivokapića, ima pravde: on je čovek koji je menjao prostore i gradove, imao razne tranzicijske i ratne nesreće, izbeglištva, pokazao je koliko je moćan glumac, uspeo je da mi otelotvori kao mog suseda čo-veka koji je meni istorijski dalek, da ga mogu dohvatiti prstima. Prezadovoljan sam, i mislim da smo dobili više nego što smo očekivali.” S. Ć.

na čelu. Troškovi predstave su 19 miliona dinara od čega je 11,5 miliona izdvojila dr-žava, sedam miliona grad Niš, a milion niš-ko narodno pozorište.

Prva premijera Konstantina je odigra-na u Nišu, u Narodnom pozorištu, 27. fe-bruara. Prema izjavama iz Ministarstva, to je učinilo Niš “epicentrom sveta u pro-slavi jubileja hrišćanstva”. Upitan ko je Niš proglasio svetskim epicentrom, Radoslav Pavlović, programski rukovodilac projek-ta “Milanski edikt” i savetnik predsednika Tomislava Nikolića za kulturu, rekao je: “O tome ne može da odlučuje svet, to je odlu-ka predsednika Republike i Vlade Srbije.”

Nakon niške premijere, odigrane su još dve komercijalne reprize. Prema rečima Juga Radivojevića, sva tri niška izvođenja

nagrađena su stajaćim ovacijama, što se nije desilo nijednoj njegovoj dosadašnjoj predstavi. Nakon ovog izvođenja, u “Po-litici” je objavljena kritika Ane Tasić (do ovog utorka i jedina) s naslovom “Slikov-nica o velikom caru”. Između ostalog, kri-tičarka je napisala da se u predstavi “ni-jedna začeta tema ne obrađuje dublje ni

složenije. Likovi su ostali na nivou skica, neuverljivih fi gura koje pokušavaju da se održe putem fraza, pseudofi lozofskih reči i misli, lažnih zato što iza njih nema dubi-ne ni autentičnosti. U vezi sa tim, gledao-ci ostaju uskraćeni za puni doživljaj dra-me, emotivnu identifi kaciju i katarzu koji se očekuju od ove vrste dramskog teatra.

Foto: M. Milenković

5555



Režija je revijalna, o postojanju nekakvog posebnog scenskog koncepta ili poetike se ne može ni govoriti, postavka je nemašto-vita, izraz pojednostavljen.”

reakcije i budžetBeogradska publika je pozdravila Kon-

stantina kurtoaznim aplauzom, što su predstavnici producenata i autora predsta-ve tumačili kao potvrdu svog stava o nje-nom izuzetnom kvalitetu. Dejan Savić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta, doživeo je “reakciju publike više nego dobrom”, Jug Radivojević je bio zadovoljan “povišenom koncentracijom praćenja predstave”, a Sla-vica Trifunović, glavni rukovodilac projek-ta i savetnica ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu kulture i informi-sanja, smatra da je predstava u oba grada dobro primljena, što govori da će “dugo da traje i da će publika da je voli”.

Bila je to poruka zvaničnika da je novac namenjen ovoj predstavi upotrebljen na pravi način, kao što je već rečeno na kon-ferenciji za novinare dva dana pre beo-gradske premijere. “Konstantin nije uo-bičajena repertoarska predstava, u pita-nju su drugi aršini”, pravdao je tada Dejan Savić za naše sadašnje prilike neobično visok budžet predstave. Slavica Trifuno-vić je pojasnila da je u novembru “odre-đen okvirni budžet za predstavu zato što se tada još nije znalo koja će ekipa raditi predstavu, nismo imali reditelja, glumce i ostalo, ali smo polazeći od cena uobiča-jenih u Srbiji, fi nansirali Konstantina sa 100.000 evra, odnosno 11,5 miliona dinara. Tada nismo znali ni strukturu fi nansira-nja, da li će nešto fi nansirati grad Niš, jer tada nije bio usvojen fi nansijski plan nji-hovog Narodnog pozorišta, ali smo ipak rezervisali sredstva iz budžeta Srbije.” Ta-kođe, savetnica ministra kulture za me-đunarodnu saradnju je izjavila da budžet za predstavu “neće biti preispitivan, sva sredstva su utrošena onako kako je plani-rano”, mada je ministar Bratislav Petković najavio da hoće zato što su, po njegovom mišljenju, troškovi preveliki. Na ovom mestu je adekvatno podsetiti na izjavu Dragana Aranđelovića, predsednika Nad-zornog odbora Niškog pozorišta da je 19 miliona gotovo duplo više nego što ko-štaju sve ovogodišnje predstave tog po-zorišta, a ima ih pet. ¶

SONJA ĆIRIĆ

Moj prijatelj Radovan Kupres, je-dan od najvećih fanova Evro-songa, pozvao me je kada je

čuo da ću sa koleginicom Goricom vo-diti naš nacionalni izbor. Osim smeha i oduševljenja, skrenuo mi je pažnju na opasnu praksu, davno potvrđenu – da nikada zadovoljstvo ili pasiju ne pretvo-rite u posao. U skladu sa mudrim reči-ma Evrosong gurua, odlučio sam da u svetlu krize fi nansiranja Javnog servi-sa ovaj posao uradim “pro bono” što bi rekli advokati.

Priznajem da me je ova činjenica ohra-brivala u teškim trenucima čekanja to-kom proba, kadriranja, ponovnih čekanja i susreta sa našom verzijom garantova-no najluđeg, a formalno tradicionalnog tv šou-programa.

To je upravo tajna ove parade lakih nota, još lakših kostima, besmislenih re-frena, neverovatnih koreografi ja sa va-trometom i pobednikom na kraju. Veo-ma retko, gotovo nikada, na Evrosongu nećete čuti vrhunske pop melodije. To-kom svih ovih godina – shvatio sam da je uzrok toga neverovatna pretencioznost sa kojom pokušavate da istovremeno izvedete dobru pop pesmu, predstavite zemlju koja vas je poslala, pokušate da se prodate na internacionalnom tržištu i ostanete imuni na cirkus koji celu mani-festaciju prati. Jedino što možete da ura-dite je da pokušate što bolje da se zaba-vite. Ja sam pokušao, svestan da se Beo-song gleda, kao i Evrosong – sa maksimal-nom dozom kritičnosti, jer pruža fanovi-ma obilje materijala za sprdnju.

šta se pevaPočnimo od izbora pesama. Tu počinje

zaplet svake drame, jer će se garantova-no neka lokalna veličina naći pogođena činjenicom da nije izabrana. Saznao sam

da je višečlani žiri odvojeno preslušavao pesme, bio je tu i Bajaga – i izabrali su ono što je bilo najbolje (ili slušljivo). Od 15 pesama u polufi nalnoj večeri – čak 9 su bile balade, jer ovde se veruje da Srbija ostvaruje dobre rezultate šaljući balade. Od Molitve naovamo. Još ako je i etno – onda još bolje. Već na probama smo pri-metili da su izvođači nadmašili kvalite-tom pesme koje izvode – pa se potpuno slažem sa mišljenjem Aleksandre Kovač da je za nivo takmičenja i kriv i odgovo-ran rad kompozitora. Tu smo evidentno – tanki. Pevači su se nadmetali u barem tri izbora (Prvi glas, Grand, Talenat), pa smo shvatili da smo muzikalna i talento-vana nacija. Ali, nažalost – na Evrosong ne idu obrade.

stavKada se mašina pokrenula, ostalo nam

je da gledamo kako izgleda ovdašnji mu-zički establišment. Bez imena i identite-ta, otkriću vam kako je unutar Beosonga.

Važan je stav! Naše zvezde su tu dostoj-ne svetskih koleginica. Pevače i pevačice prati svita – plesača, koreografa, autora muzike i teksta, pomoćnih vokala, stili-sta, šminkera, roditelja, menadžera i ne-kih osoba čiju funkciju nisam ni posle tri dana uspeo da shvatim.

Naš Beosong je preneo deo nadmeta-nja Prvog glasa, jer smo imali prošlogo-dišnjeg pobednika, favorita koji je čudno otpao i tri prvoplasirane devojke sa oz-biljnom pr kampanjom iza sebe.

Slede zvezde starije generacije – od ko-jih se očekivala izvedba, ponašanje dive i blagi prezir prema savremenim trendo-vima. Dobili smo ceo paket.

Posebno bih pohvalio Nešu Galiju, čo-veka koji je došao na Beosong sa pesmom koja stilski podseća na opus Van Moriso-na. Dosledno i hrabro – fura svoj fazon.

TV MANIJAK, UKLJ/ ISKLJ

Beosong iznutraNa kraju, kada se proglasi pobednik, ili pobednice, svako u publici ima svog favorita, vraćamo se na pitanje načina biranja (stručni žiri ili publika putem SMS-a), a ko izgubi – uvek ima pravo da se ljuti. Važno je da smo se svi skupa zabavili i nasmejali – neko sebi neko drugima.

5656



On je takođe širio najveću količinu po-zitivne energije.

Nakon proba, naleteo sam na emocio-nalne izlive, nervne slomove u šminker-nicama, telefoniranje iz kabine toaleta – kako je izgledala konkurencija, dakle strogo pov. informacije.

dizajnBeosong je imao sve glavne elemen-

te – ono zbog čega ovaj šou gleda i moja mama penzionerka i komšinice tinejdžer-ke. Videli smo lepe haljine na lepoj vodi-teljki, par u Green roomu da opusti ta-kmičare i uleti kad se na bini postavlja klavir, Jovana Radomira (dijasporu), pe-sme i nove pevačice (Moje 3, Skajs), sta-ru gardu proverenog kvaliteta – Mariju Mihajlović, kao i pevače koji su potvrdi-li da su zreli za rad sa ozbiljnim kompo-zitorima – Saška i Svilar.

Imao sam priliku da popričam sa ljudi-ma sa Eurovision tv-a (pamte dobro naše balade), koji su bili zadovoljni programom i pesmama u fi nalu. Naš nacionalni šou je “položio ispit” u doba krize, jer, ruku na srce, svako rasipanje bi delovalo neuku-sno. Za njih je poseban doprinos Beoson-gu, a na to sam im skrenuo pažnju, svaka-ko bio nepravedno zapostavljeni vizuel-ni identitet. Zahvaljujući genijalnom re-šenju Borisa Bote Miljkovića – Beosong je dobio fantastičan dizajn – one dirke u bojama duge. O širini i dubini mogućih tumačenja – ne bih detaljno, ali verujem da će ostati upamćeno. Koliko sam saznao – gotovo niko se nije ovako detaljno i us-pešno bavio izgledom nacionalnog izbora za Evrosong. Da podsetim – razglednice sa takmičenja u Beogradu postale su deo vizuelnog identiteta rts-a. Voleo bih da i ove dirke dožive sličnu sudbinu.

zvezdeNa kraju, kada se proglasi pobednik,

ili pobednice, svako u publici ima svog favorita, vraćamo se na pitanje načina biranja (stručni žiri ili publika putem sms-a), a ko izgubi – uvek ima pravo da se ljuti. Važno je da smo se svi skupa zabavili i nasmejali – neko sebi neko drugima.

Što se pesama tiče – kada sam ispred studija u Košutnjaku video devojčice, ili tačnije stotine devojčica u lovu na auto-grame, koje već znaju sve pesme svojih miljenica, shvatio sam da je vredelo. Po-red Hane Montane, Seline Gomez, Debi Rajan i ostalih tinejdžerskih zvezda – biće tu Saška, Svilar, Moje 3 ili Skajsice.

Neka nova lica su postala zvezde, neke nove pesmice se pevuše – onda ceo šou i oni smešni kostimi ipak imaju smisla. ¶

DRAGAN ILIĆ

www.rts.rsFINALE: Dragan, Sara, Nevena i Mirna

5757



Knjiga mrtvih fi lozofa nije bilo koja “knjiga mrtvih”, kao što su egipat-ska ili tibetanska. Ovi izvanredni

drevni, pisani spomenici pomno opisuju rituale nužne kao priprema za izvesnost zagrobnog života. Egipatska knjiga mrtvih sadrži 189 magičkih izreka koje obezbeđuju prelaz duše u zvezdani ili sunčani zagrob-ni život. Tibetanska knjiga mrtvih opisu-je pogrebne rituale neophodne da se pre-kinu iluzorni ciklusi postojanja i postigne Prosvetljenje (veliko P) do koga se navod-no dolazi putem nirvane.

Uticaj ovakvih pristupa je širok, od “tajne doktrine” gospođe Blavacki i njenog “Teo-zofskog društva” u poznom xix veku, preko psihodelične verzije Tibetanske knjige mr-tvih Timotija Lirija, postignute uz pomoć lsd-a iz 1960, do današnje opsesije “smrti bliskim” ili “vantelesnim” iskustvima koje je podstakao Rejmond Mudi, objavljivanjem svog Života posle života 1976.

Ovo je i stav koji je Niče zvao “evrop-skim budizmom”, premda je isto tako do-sta proširen i američki budizam. Bitna tačka je u tome da je u obema knjigama, tibetanskoj i egipatskoj, kao i njihovim sa-vremenim epigonima, smrt jedna iluzija. Postojanje je krug ponovnog rađanja koji se samo prekida konačnim prelaskom u Prosvetljenje. Na ovaj način je pitanje pri-stupa pravome Znanju (veliko Z, i ovom prilikom) koje će razotkriti ono što je Šo-penhauer smatrao velom privida maje (mayā) i omogućiti duši da sebe oslobodi.

Ovaj pristup sažet je u rečima uticajnog bengalskog pesnika Rabindranata Tago-ra: “Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora.” Uticaj ovakvih pristupa smrti i umiranju može se otkri-ti u još uvek dosta čitanim knjigama Eli-zabete Kibler-Ros. Sa pacijentima čija je smrt bila izvesna, spisateljica je primenila psihološki pristup zasnovan na pet faza umiranja (poricanju, besu, pogodbi, poti-štenosti, prihvatanju) koji je bio od izuzet-nog uticaja na palijativno lečenje. U nje-noj knjizi O smrti i umiranju (1969), svako poglavlje počinje navodom iz Tagora, dok u drugoj, pod naslovom koji dosta otkri-va, Smrt: poslednji stadijum rasta (1974), Kibler-Rosova odaje preuveličano prizna-nje Tibetanskoj knjizi mrtvih.

Ja ne želim da poričem nesumnjivo bla-gotvorne posledice ovakvih pristupa. Samo izražavam strahovanje da oni gaje mišlje-nje kako je smrt privid koji treba savlađi-vati pravilnim duševnim pripremama. Me-đutim, ona nije privid, već stvarnost koju treba prihvatiti. Pošao bih i dalje od toga tvrdeći da bi u odnosu na stvarnost smr-ti trebalo da bude smišljeno i samo posto-janje jedinke. Moguće da je najpogubnija crta savremenog života u odbijanju da se prihvati ova stvarnost, kao i u želji da se po-begne od stvarne činjenice smrti.

Knjiga mrtvih filozofa zapravo je niz podsećanja na smrt ili memento mori. To nije trubni zov jedne nove egzoterične do-gme; to je knjiga od 190 znakova pitanja koji će nam možda omogućiti da se suočimo sa stvarnošću naše smrti.

Sajmon Kričli: Knjiga mrtvih filozofa

Umreti smejući seOtkad postoji fi lozofi ja, tačnije od Sokrata naovamo, postoji ono što se zove “ideal fi lozofske smrti”, koji će Ciceron najbolje sažeti u često navo-đenoj sentenci: “Filozofi rati znači učiti kako umreti.” Da bi ilustrovao do-mete fi lozofi je posmatrane u ovom ključu, engleski fi lozof Sajmon Kričli je 2009. napisao zanimljivu knjigu pod naslovom Knjiga mrtvih fi lozofa, u kojoj je dao hronološki pregled načina na koji su umirali fi lozofi od Pi-tagore i Heraklita do Deride i Bodrijara – stotinak sudbina u dve i po hi-ljade godina – kao i moguću vezu između načina smrti i njihovog učenja. Ova knjiga, svojevrsna enciklopedija zapadne misli, duhovito i eruditski pisana, u izdanju “Gradca” i prevodu Aleksandra V. Stefanovića upravo se pojavila pred ovdašnjim čitaocima. Preporučujući je, ovom prilikom uz dozvolu izdavača objavljujemo odlomak iz njenog uvoda

Piše: Sajmon Kričli Toliko o dobrim vestima, a ove nisu sve. Jer istorija smrti fi lozofa isto tako je i pripo-vedanje o čudnim sudbinama, ludostima,

5858



samoubistvima, zločinima, nesrećama, patosu, prelaženju iz uzvišenog u smeš-no i donekle o crnom humoru. Umiraćete od smeha, to vam obećavam. Evo nekoli-ko primera o kojima će se u daljem tekstu podrobnije govoriti:

Pitagora je više voleo da ga ubiju negoli da pređe preko polja s bobom;

Heraklit se udavio u goveđoj balezi;Platon je navodno umro zarazivši se od

vašiju;Za Aristotela se kaže da se ubio jediće-

vim otrovom;Empedokle se sunovratio u Etnu nada-

jući se da će postati bog, ali jednu od nje-govog para metalnih sandala vulkanska vatra je izbljuvala natrag, potvrdivši nje-govu smrtnost;

Diogen je umro zadržavajući disanje;To se isto desilo i sa Zenonom iz Kitiona;Zenon iz Eleje je umro junačkom smrću

grizući tiraninovo uho sve dok nije bio do smrti izboden;

Lukrecije je navodno izvršio samou-bistvo pošto je uzeo ljubavni napitak od koga je poludeo;

Hipatiju je ubila rulja besnih hrišćana, a kožu su joj oderali školjkama od ostriga;

Boetija su surovo mučili dok nije pao mrtav u krvi, po naređenju ostrogotskog kralja Teodorika;

Džona Skota Erigenu, velikog irskog fi -lozofa, navodno su engleski studenti izbo-li do smrti;

Avicena je umro od preterane doze opijuma posle isuviše jake seksualne aktivnosti;

Toma Akvinski je umro četrdeset i pet kilometara udaljen od kuće, pošto je uda-rio glavom o granu drveta;

Pika dela Mirandolu je otrovao njegov sekretar; Sigera od Brabanta je njegov se-kretar izbo nožem;

Vilijam Okamski je umro od kuge;Tomasu Moru su odsekli glavu i istakli

na kolac na Londonskom mostu;Đordanu Brunu su zapušili usta i in-

kvizicija ga je živog spalila;Galilej je jedva izbegao istovetnu sudbi-

nu, ali je osuđen na večitu robiju;Bekon je umro tako što je na london-

skim ulicama ispunio pile snegom da bi proverio dejstvo smrzavanja;

Dekart je umro od zapaljenja pluća kao posledice davanja lekcija, u ranim zimskim stokholmskim časovima, čud-noj kraljici Kristini Švedskoj, koja je bila transvestit;

Spinoza je umro u Hagu u svojim iznaj-mljenim sobama, dok su svi ostali bili u crkvi;

Lajbnic, diskreditovan kao ateista i za-boravljen kao javna ličnost, umro je usa-mljen i sahranjen je noću, u prisustvu samo jednog prijatelja;

Lepi i briljantni Džon Toland umro je u tako strašnom siromaštvu da na me-stu gde je sahranjen nije stavljen nika-kav beleg;

Berkli, žestoki kritičar Tolandov i dru-gih takozvanih “slobodnih mislilaca”, umro je jedne večeri u nedelju, prilikom posete Oksfordu, dok mu je njegova žena čitala propoved;

Monteskje je umro u zagrljaju svoje ljubavnice, ostavivši nedovršenim jedan ogled o ukusu;

Ateista, materijalista Lametri umro je od probavnih smetnji, pošto se prejeo pa-štete od gomoljike;

Ruso je umro od izliva krvi u mozak, izazvanog verovatno sudarom sa jednom danskom dogom na ulicama Pariza dve godine ranije;

Didro se smrtno zadavio jednom kaj-sijom, takoreći sigurno zbog toga da bi dokazao kako je uživanje moguće do po-slednjeg daha;

Kondorsea su ubili jakobinci za vre-me najkrvavijih godina Francuske revolucije;

Hjum je umro mirno u svojoj postelji pobijajući Bosvelova pitanja u vezi sa raz-mišljanjima jednog ateiste o smrti;

Kantova poslednja izgovorena reč bila je Suffi cit, “dosta je”;

Hegel je umro u toku epidemije kole-re i njegove poslednje reči bile su: “Samo jedan čovek me je razumeo... i nije me DANS MAKABR: Gravira iz Nirnberške hronike, XV vek »

5959



Već evo dvadeset i više godina uporno se, s refl eksnim podsmi-jehom, “citira” jedan nepročitani

Marksov diktum iz nenapisanog rada, o religiji kao opijumu za narod (“das Opi-um des Volkes”). Jednako kao što se po-vršno ne zna ništa o tome, u sličnom, po-vezanom krugu značenja i u napadu iste retorike, može se kod današnje fi listeri-je i inteligenata čuti s vremena na vri-jeme negdje pokupljen podatak o tome kako je Staljin išao u operu i dolazio na premijere Boljšoja. Retorička fi gura go-tovo da ne treba objašnjenja: ona jasno

crta dvije realnosti u sukobu i metafora je nepremostive provalije između viso-ke umjetnosti, respective svih plemeni-tih ljudskih i civilizacijskih dometa, na-spram diktatora nad diktatorima, pri-mitivnog i surovog, poluučenog gruzij-skog boljševika. Stvarnost je, međutim, beskrajno kompliciranija.

Danas kad je literatura sve brojnija i sve preciznija u akribiji i historičarskoj odgovornosti, a ideološka klackalica ne-kako kao da se sve više vraća u dva deset-ljeća izgubljeni balans, u tome kulturnom kontekstu može se naći sve više točnih

Godišnjica dve smrti

razumeo” (verovatno je imao u vidu sa-mog sebe);

Bentam se mumifi kovao i sedeo izlo-žen pogledima publike u vitrini na lon-donskom Juniversiti koledžu sa ciljem da do krajnjih mogućnosti iskoristi svo-ju ličnost;

Maksa Štirnera je leteći insekt ujeo za vrat i on je umro od nastale groznice;

Kjerkegorov nadgrobni kamen se osla-nja na kamen njegovog oca;

Niče je, pošto je u Torinu poljubio ko-nja, krenuo u dugu i postepenu mental-nu otupelost;

Morica Šlika je ubio jedan poremeće-ni student koji je potom pristupio naci-stičkoj stranci;

Vitgenštajn je umro dan po svom ro-đendanu, za koji mu je gđa Bevan pokloni-la električni pokrivač poželevši mu: “Mno-go leta živeo”; Vitgenštajn je odgovorio, buljeći u nju: “Mnogih leta neće biti”;

Simona Vej je, u Drugom svetskom ratu, iz solidarnosti sa Francuskom izgladnji-vala sebe do smrti;

Edit Štajn je umrla u Osvjenćimu;Đovanija Đentilea su ubili italijanski

antifašistički partizani;Sartr je rekao: “Smrt? Ja o njoj ne raz-

mišljam. U mome životu njoj nema me-sta”; njegovoj sahrani prisustvovalo je 50.000 ljudi;

Merlo-Pontija su navodno našli mrtvog u njegovoj radnoj sobi s licem na jednoj Dekartovoj knjizi;

Rolana Barta je udario furgon jedne he-mijske čistionice pošto se vraćao sa sa-stanka sa budućim ministrom kulture;

Fredi (Alfred) Ejer, pošto mu je prethod-no zastala kost lososa u grlu, doživeo je prividnu smrt, posle čega je govorio da se susreo sa gospodarima svemira;

Žil Delez je iz svog pariskog stana sko-čio kroz prozor kako bi izbegao muke koje mu je nanosio emfi zem;

Derida je umro od raka na pankreasu u istim godinama u kojima je umro njegov otac koji je bolovao od iste bolesti;

Moj učitelj Dominik Žaniko umro je sam na plaži, avgusta 2002, tamo gde po-činje le chemin de Nietzsche nadomak Nice, u Francuskoj, pošto je posle pliva-nja pretrpeo srčani udar.

Smrt je blizu i sve vreme biva sve bli-žom. Smešno, zar ne? ¶

Dvojica u mrakuU Moskvi, pre tačno 60 godina, na isti dan, 6. marta 1953, umrli su Josif Visarionovič Staljin i Sergej Proko* ev, dva čoveka čije su sudbine na čudan način bile uvezane, u životu i u smrti

6060



i nepristrasnih izvora, lišenih retorike i pametnih i hrabrih jedino iz komotne ex-post facto pozicije.

staljinov brkU zasad defi nitivnoj biografi ji Dvor cr-

venog cara, britanski historičar Sajmon Sibeg Monte\ ore detaljno opisuje pori-jeklo, odrastanje, obrazovanje i, razvidno svakom novom stranicom, neprobojan i trajno kompliciran identitet Josifa Visa-rionoviča, rođenog Džugašvili (kojemu ni nadimak pod kojim ga je znao cijeli svi-jet nije bio dovoljan pa ih je imao još ne-koliko, “rezervnih” – Koba, Soso, Hazja-jin – jedan strašniji od drugog, bilo u pri-jetnji ili u seljačkoj jednostavnosti). Ali u briljantnoj, iscrpnoj studiji, detaljizira se prvi put nešto što će kontrastom fascini-rati svakog odraslog u još uvijek nedo-voljno objašnjenom, gotovo atavističkom strahu od goleme, ledene mračne sjene s

Istoka: ukus, privatni kulturni izbori lič-nosti od koje je dugo i kao nikada ranije strahovao naš svijet.

Slika koja se oblikuje nakon golemog toma, umjesto očekivane, klišeizirane koja će potvrditi autentičnu totalitarnu svijest i ograničenja – zbunjujuća je, po-gotovo za humanistički pozicioniranog čitatelja. Iz toga pak daljnje razmišlja-nje, refl eksija nad pročitanim vodi u za-ključke i ideje koje su spoznajno, u jed-nom širem egzistencijalističkom, meta-fi zičkom smislu – potencijalno apsolut-no neizdržive.

Džordž Štajner na više mjesta piše o etičkom “rješenju” problema i paradok-sa o čuvaru konclogora koji dolazi kući i svira Baha. Humanistički zaključak, ra-zumljiv u implicitnoj utjesi i traženju spa-sa, jest da ne može dobro svirati, da ga ne razumije. Štajner kaže: “Ne, naprotiv, svi-ra sjajno i s razumijevanjem! – upravo u

tome je nepodnošljivost činjenice.” Tako, bez povlačenja vulgarne parale-

le, a ipak primjenjujući nešto od nje, i s prednošću historijske distance spram na prvi pogled groteskno jednodimenzional-nog diktatora – onaj praočinski brk, azi-jatske oči, asketska siva uniforma, šap-ka – nešto se čudno i užasu slično poma-lja. U pitanju riječi, književnosti, umjesto očekivanog protosocijalističkog realizma, Gorkog i tako dalje, bivši đak bogoslovije i preziratelj Moderne, pokazuje se kao po-znavatelj klasika, i kao ljubitelj subverziv-ne duhovitosti Zoščenka i kompleksno-sti Bulgakova (kojega će, ne dirajući ga fi zički, zatući kao progonjenu životinju).

U muzici, pak, kao glavnom, vodećem motivu ovdje, Sibag Monte\ ore daje do-kumente i svjedočanstava: umjesto rad-ničkih i revolucionarnih napjeva ili ru-skog folklora, Staljin je u privatnosti pa-žljivo slušao klasičnu muziku na radiju, lično nadgledao svaku snimku orkesta-ra napravljenu u Sovjetskom Savezu – ne onako kako će ovdje svatko i logič-no pomisliti, nego po kriteriju kvalitete – pišući rukom opaske na omotima plo-ča u osobnoj kolekciji od oko stotinu al-buma s operama. To nije kao kod Hitle-ra, kičerska fascinacija Vagnerom kao prethodnikom i produžetkom vlastitog mesijanskog kompleksa. Staljin nije iza-brao ni Glinku ni Musorgskog, ni Susa-njina ni Godunova – najomiljeniji bio mu je Rigoleto.

On koji je iščupao iz zemlje čitave na-rodne tradicije da bi ih zamijenio novona-pisanim folklorom, dozvolio je sebi ova-kav izbor, puten, blag, belkantistički svi-jetao. U Verdiju nema ideologije.

povratak sergeja prokofjevaTragični lik uvijek počinje svoj udes

vlastitim izborom i činom. U velikoj i ve-ličanstvenoj, tragičnoj zemlji kao što je Rusija, svaki traged čini se kao samo još jedan u armiji drugih priča a istih sudbi-na. Ipak, sudbina Sergeja Proko\ eva ri-jetko je tako dosljedna koracima i posta-jama tragedije, njenim nužnostima: veli-ka ličnost kao zamašnjak, moralni sukob, vanjski, ka svijetu, i onaj unutarnji. I sa-modestruktivni impuls koji vodi u fatal-nu procjenu.

Prokofjev, uz Šostakoviča, najveća je fi gura sovjetske muzike dvadesetog »

DVA POGLEDA NA SVET: Josif Visarionovič Staljin (levo) i Sergej Proko= ev

6161



stoljeća. U ogromnom stilskom raspo-nu, od radikalne moderne do neoklasi-cističkih zahvata, on je sa svojim Alek-sandrom Nevskim i Ivanom Groznim – naravno, Ejzenštajnovim parabolama o Staljinu – i prvi veliki kompozitor fi lm-ske muzike. Lista kuriozuma u opusu Proko\ eva predugačka je, ali jedan je po-sebno interesantan. Česta igra u književ-nosti o tome što bi bilo prvo postmoder-no djelo, u muzikologiji mnogo je rjeđa i tromija. Njegova “Klasična” simfonija, sa visoko svjesnom, citatnom imitativnošću orkestralne forme Hajdna i Mozarta, tako je dosljedno provedena, da u tom savrše-nom “falsifi katu” – treba li reći uopće, s obzirom na vrijeme kad nastaje? – provi-ruje strašna najava nečega što je kasnije Kundera fi ksirao kroz retuše fotografi ja.

mišolovkaU onome ledenom vjetru historije od

kojega se čak i danas u čudno živom re-fl eksu može slediti krv, godine 1936, samo godinu prije početka najtvrdokornije čis-tke i procesa, Proko\ ev u tome i takvome kontekstu – činjenica koju je teško kon-templirati – piše najnježnije, najhumani-je stvari: Poručnika Kižea, s predivnom romansom, slavenske dobrote (svemu unatoč!), i Peću i vuka, rad što će postati budući neizbrisivi dio naših djetinjstava, dječju simfoniju i savršeni pedagoški in-strument, djelo kojim se danas na svim točkama planete djeci predoči u trenu kako funkcionira klasični orkestar.

Tada je već desetak godina zatočenik svoje zemlje. I odluke.

Petnaest godina ranije, ne kao “bijeli” emigrant, nego s urednim, recentno uve-denim sovjetskim pasošem, koji mu je lič-no dao strahotni Lunačarski, Proko\ ev, pokazujući se unazad kao ličnost upra-vo zadivljujuće i ljuteće dobrote i naiv-nosti, krenuo je tako, pikareskno, tran-ssibirskim vlakom ka Japanu pa preplo-vivši ocean došao – u San Francisko. Ra-deći uspješno, nije se smirio u Americi, i obreo se, kao i toliki sunarodnici, u Pari-zu. Intimidiran snagom Stravinskoga, i Djagiljevim krugom koji odbija klasično pisanu operu i balet – upravo ono u čemu je Proko\ ev briljirao – našao se na pre-kretnici. U svoj ironiji te riječi.

Na umjetničkoj prekretnici to jest, koja će, pretapanjem neobjašnjivih vanjskih,

historijskih i ličnih silnica odrediti nje-govu sudbinu. Proko\ ev ranih tridese-tih govori o potrebi “nove jednostavno-sti” u izrazu, putu kojim autorski namje-rava krenuti. Socijalistički realizam traži isto. Proko\ ev fatalno, i kako kaže teore-tičar Aleks Ros “magijski”, zaključuje da njegov i sovjetski pogled na svijet koin-cidiraju. Odlučuje da se vrati.

On ne zna da mu Staljin već neko vri-jeme sprema klopku, zavodeći ga unapri-jed spremljenim mamcima, tako da se ti “isti pogledi na svijet” poklope. Mogao bi to biti siže nekog od baleta kompozito-ra po motivima slavenskih basni: zli ča-robnjak koji odozgora pokreće lutke na koncu, i naivni protagonist koji misli da pravi vlastite odluke, zaveden višom, nje-mu nevidljivom determinacijom, i stoji na ulazu u mračnu šumu.

Napokon, nakon odlazaka i dolazaka, 1938, vraćajući se kući u zadnjoj odluci, na latvijskoj granici predaje svoj pasoš i že-ljezna vrata za njim zatvaraju se zauvijek.

krajSljedećih petnaest punih godina, mon-

strum i uhvaćeni nastavit će igrati jedan nevidljivi “balet”, igru na tankoj niti izme-đu preživljavanja i nestanka, prijetnje i milosti, prodaje duše i bahatosti, poniže-nja umjetnika i gordosti moćnika. Niti je-dan izazov, niti rat (!) neće spriječiti sve-moćnika da se tu i tamo poigra s “čarob-nim frulašem” i pokaže mu koliko mu je život fragilan, kako se samo jednim udar-cem šape može zgaziti leptir.

Šestoga marta 1953. umiru obojica. Zbog jednoga ruši se svijet slijedećih dana, čini se, sasvim na ruskoj mističnoj, eshatološ-koj liniji. Za drugoga – javili su tek pet dana kasnije, crticom u “Pravdi”. Da bi vidjele Staljinovo izloženo tijelo, mase u kaosu do smrti gaze nekoliko stotina. Na pogreb Proko\ eva došlo je tridesetak ljudi. Njego-vo tijelo u kovčegu odnijeli su na groblje na rukama – gomila i tenkovi zakrčili su ulice pa su mrtvačka kola bila zabranjena.

U sceni zbog kakve na Zapadu postoje literatura i fi lmovi, a na Istoku je ona ži-vot sâm, iznad fi kcije i duž čitave historije – dok su mase kuljale ka Domu sovjeta da se poklone mrtvome bogu, sanduk s kom-pozitorom nekolicina prijatelja nosi u su-protnom smjeru, niz praznu ulicu. ¶

ĐORĐE MATIĆ

Gledam strpljivi labirint lini-ja koji omeđuje našu zemlju, zemlju za nas, gledam kljun Istre i repić Đerdapa, gledam iscrtane obrise našeg svi-jeta, bombardovanog, gra-natiranog, spaljenog, ubija-nog, a ipak barem ponekad, barem na srebrenoj mjeseči-ni u toploj majskoj noći na Kosančićevom vencu, barem u snovima, još uvijek živog.

Mada je tako ispalo, ve-rujem, više sticajem okolno-sti tj. po inerciji životnih reali-ja nego po nekoj unapred smi-šljenoj “strategiji”, ima ipak ne-čega jako razložnog u tome da Muharem Bazdulj svoje “poli-tičke” kolumne izvorno, dakle u novinama, objavljuje mahom u Bosni i Hercegovini, a onda ih “oknjižene” (i probrane) dade pečatati u Srbiji. Za potrebe oknjiženja taj se njegov kolu-mnistički ciklus, naime, zove “bosanski tranzitorij” i evo je sa-svim nedavno dobio i svoj drugi svezak. Prva knjiga Bazduljevih kolumni Filigranski pločni-ci, sačinjena mahom od tek-stova iz magazina Dani, objav-ljena je 2009. u Biblioteci xx vek (v. Vreme br. 954), a nova, Karlovački mir, ovaj put od tek-stova iz Oslobođenja (uz neko-liko izvrsnih tekstova za pesca-

Knjige

Provociranje osrednjosti Muharem Bazdulj:

Karlovački mir

Cenzura, Novi Sad 2012.

6262



nik.net) njen je prirodan na-stavak, tj. “Bosanski tranzito-rij 2008-2012”.

Zašto je sve to, kažem, tako “razložno”? Bosna i Hercegovina, naročito Federacija, a najnaročitije Sarajevo – ne toliko Sarajevo kao konkretan gradski pro-stor i stanovništvo u njemu, koliko Sarajevo kao medij-sko-intelektualno-politička scena i struktura – prirod-no je centralna Bazduljeva “društvena laboratorija”, čije i najsuptilnije potrese ovaj autor izvanredno oseća i analizira ih sa lucidnošću – ali i književnim darom, kao i neskrivenom emotivno-šću-bez-gnjecavosti, tamo gde tome mesta ima – bez premca ne samo u najvećoj bh čaršiji. Na drugoj strani, Bazdulja ni u čitalačkom ni u autorskom, baš kao ni u ljudskom i građanskom svoj-stvu ne zanima da bude “lo-kalan” po uzusima minijatur-nih postjugoslovenskih “sre-dinica” zagledanih u sopstve-ni pupak; njega, naprotiv, za-nimaju tektonska pomera-nja (politička, kulturološka, vrednosna, intelektualna...) na čitavom ex-yu prostoru, i zato je duboko opravda-no ponuditi makar izbor iz

tog tekstualnog pogona pu-blici koja verovatno ne čita bh novine. Naravno, kreće se Bazduljeva radoznalost i moć elaboracije i mnogo šire od famoznih “naših pro-stora”, ali nije nimalo slučaj-na, no je naprotiv praktično već programatska autorova fokusiranost na jugosloven-ski prostor kao sopstveno kulturno-istorijsko okruže-nje, kojega se ne namerava odreći u ime novonacionali-stičkog shvatanja “političke korektnosti”.

Nimalo u koliziji s pret-hodno izrečenim, Bazdulj i vrlo pomno prateći i s u naj-manju ruku vrlo solidnom upućenošću analizirajući, recimo, zbivanja i trendove u Srbiji ili Hrvatskoj, uvek ima na umu pre svega svog izvornog bosanskohercego-vačkog, a naročito “federal-nog” ili ako baš hoćete “boš-njačkog” čitaoca ili čitatelj-ku. Šta to znači? Ništa više, ali bogme ni manje, od toga da je autor ovih tekstova naj-zainteresovaniji za dosledno subvertiranje “opštih mesta” i opšteprihvaćenih istina (sa ili bez navodnika) kakve važe u javnom prostoru u kojem i sam pretežno deluje. Po “dru-gima” je uvek lako udarati i

kada su to zaslužili i kada možda i nisu, ali se i autor-ska uverljivost i elementar-na građanska hrabrost na koncu ipak odmeravaju po umeću i spremnosti da se “svojima” u lice kažu nepri-jatne istine.

Dakako, treba reći i ovo: svaki srpski, hrvatski ili ne znam već koji nadripatrio-ta koji bi se iz svojih, štono bi rekao Ante Tomić – šu-pačkih razloga obradovao Bazduljevoj nesmiljenoj, su-periornoj, duhovitoj a be-sprekorno logičnoj kritici bosanskih/bošnjačkih au-toviktimizacijskih mitova bio bi na groteskno pogreš-nom tragu, kao onaj poslo-vični majmun koji se gleda u zrcalo i cereka se ne zna-jući da se zapravo cereka samome sebi; ali to na kon-cu i nije važno. Bazduljeva je “provokacija” usmerena pre svega prema političko-akademskom establišmen-tu “matične” sredine, kojoj je inače nesumnjiva činjeni-ca da su Bošnjaci srazmerno bili u svakom smislu najve-će žrtve kanibalskih postju-goslovenskih ratova, posluži-la kao agens za nacionalistič-ku mobilizaciju i za sistemat-sku kretenizaciju javne sce-

ne, na bazi kičeroznog malo-građanskog kolektivnog sa-mosažaljenja. Muharem B. reći će to, na primer, ovako: “Najodvratniji segment da-našnje sarajevske javnosti jest onaj obilježen nerefl ek-tiranim nacionalizmom. To je ona takozvana raja, onaj svijet što sam sebe voli nazi-vati urbanim, oni što se nevi-đeno uvrijede kad detektira-te i demonstrirate njihov na-cionalizam.” Znamo takve i iz ovdašnjih slavskih salon-čića, hvala lepo... Kad smo već kod salona, neke od naj-boljih tekstova u ovoj knjizi Bazdulj je ispisao polemišu-ći sa nadrilevičarskim pomo-darima koji su poslednjih go-dina preplavili scenu, prika-zujući njihovo iritantno, pre-tenciozno mediokritetstvo i krajnju autorsku neuverlji-vost, degutantno kombino-vane s (malo)građanskim li-cemerjem sopstvenih “doti-ranih” pozicija.

Karlovački mir je knjiga-hronika jedne doslednosti, ispisivana onako kako je to uvek kod njenog pisca, dakle: sa strašću koja nije lišena pa-meti, s darom koji je opleme-njen znanjem. To ili voliš i ce-niš, ili nipošto ne opraštaš... ¶

TEOFIL PANČIĆ

6363



Izbor pape

Budućem papi neće biti lako. Kritike na račun Katoličke crkve se čuju sa svih

strana, ozbiljne su i teške, a na prave promene čeka se dugo. Osim bremenitog

nasleđa, čovek koji će stajati na čelu 1,2 milijarde katolika širom sveta, imaće

prvi put u istoriji Vatikana svog prethodnika za najbližeg komšiju

Papa Emeritus Benedikt xvi je, čini se, više promenio Crkvu svojom ostavkom nego što je to uradio za vreme svog ponti-

fi kata. Iako je već godinama bio u samom vrhu Rimske kurije, kada je izabran za papu, jedna od prvih pomisli mu je bila giljotina. “Spušta se ka meni i pogađa me. Bio sam siguran da ta služba nije određe-na za mene, nego da će mi Bog sada, na-kon niza napornih godina, podariti malo mira i odmora.” Posle sedam godina i de-set meseci, povučeni profesor teologije,

stalno optuživan zbog svoje konzervativ-nosti, odlazi u penziju. Sredinom marta verovatno će se znati ime njegovog na-slednika. U ovom trenutku Vatikan vri. Nemački “Špigel” je pre nekoliko dana objavio na svojoj naslovnoj strani sliku olujnog neba nad crkvom Svetog Petra, naslov je glasio: “Bitka za Rim”. Niko od 117 kardinala ne važi za izrazitog favori-ta. U javnosti se pominje nekoliko imena, ali u Vatikanu postoji izreka da ko uđe u Sikstinsku kapelu kao papa, iz nje izlazi kao kardinal. Naime, ne bi bio prvi put da

onaj kojem vodeći mediji, čak i kladioni-ce, daju najveće šanse ne sedne na tron Svetog Petra.

mogući naslednici

Sudeći prema različitim procenama, postoji mogućnost da prvi put u istori-ji Vatikan dobije “crnog papu”. Kardinal iz Gane, šezdesetčetvorogodišnji Piter Turkson, makar na kladionicama drži prvo mesto. Već prozvan vatikanskim Obamom, otvoren prema društvenim

SVET

ŠANSA ZA NOVI

OKUPLJANJE KONKLAVE: Ulaz u Vatikan Foto: Reuters

6464



pitanjima, još relativno mlad kada se uzme u obzir prosek godina Konklave, Turkson je veoma popularan u zapadnoj Africi. Studirao je u Rimu i Njujork i prvi je čovek papske komisije za pravdu i mir.

Dosta je medijski prisutan, deluje otvo-reno, a kao crna mrlja njegovih nastupa pominje se prošlogodišnji snimak na Jutjubu na kojem Turkson daje podosta dramatična predviđanja o širenju islama. U jednom trenutku on kaže: “Za samo 39 godina Francuska će postati islamska re-publika.” Pretpostavka je da bi Turkson doneo određene promene, ali da bi ipak ostao na kursu kojim je išao papa Bene-dikt xvi.

Često se čuju imena italijanskog kardi-nala Angela Skole, amerikanca Timotija Dolana, Kanađanina Marka Ulea, za koga se veruje da je favorit samog pape emeri-tusa, zatim se, istina tiše, pominje i nadbi-skup bečki Kristof Šonbron, koji teško da ima prave šanse. Većinu današnjih kar-dinala, tačnije njih 67, postavio je Bene-dikt xvi. Ako bude po željama Italijana, a u duhu prethodne dvojice papa, kardinal

Skola, moćni milanski nadbiskup, mogao bi da se obrati vernicima sa balkona cr-kve Svetog Petra. Reč je o konzervativ-nom teologu, inače učeniku kardinala Racingera, koji se interesuje za bioetiku i odnose između muslimana i hrišćana. Opisuju ga kao još jednog par excellance intelektualca sa veoma jakim vezama sa italijanskim političkim establišmentom.

Većina onih koji se pominju kao mogu-ći naslednici pripadaju pretežno konzer-vativnoj struji. (Benedikt xvi je bio desna ruka pape Jovana Pavla ii, te je ova klima koja vlada u Konklavi nemalim delom re-zultat odluka i izbora ove dvojice papa.) S druge strane, veliki deo javnosti, čak i crkvene hijerarhije, nada se papi koji će biti spreman da sprovede značajne reforme.

“Traži se krizni menadžer koji ima čvrstu ruku, uspešno se nosi sa sukobima unutar Crkve, koji će izdržati skandale ili, još bolje, koji ih može izbeći. Treba da bude in-telektualno nadaren kao Racin-ger, duhovan kao Isus Hristos,

O ekumenizmuKada je reč o odnosima sa drugim crkvama, izbor Benedikta xvi obradovao je pravoslavne, dok se to verovatno ne bi moglo reći za protestante. Pravoslavne crkve naziva sestrinskim crkvama lokalnih katoličkih crkava, dok se u svojim radovima prema protestantima odnosio sa mnogo manje simpatija. Radio je na poboljšanju odnosa sa pravoslavnima, iako je bio neumoljiv kada je reč o pita-nju papskog primata.

Na vest o njegovom povlačenju, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit volokolamski Ilarion, izjavio je: “Papa Bene-dikt xvi nije medijska zvezda. On je čovek Crkve. Mediji su ga neprekidno kri-tikovali zbog tradicionalizma i konzervatizma, ali ovi kvaliteti su vrednovani kod miliona hrišćana – i katolika i nekatolika, onih koji žele da sačuvaju tradi-cionalne hrišćanske moralne vrednosti.

Nadamo se da će njegov naslednik nastaviti istim putem, kao i da će odnos iz-među pravoslavnih i katolika nastaviti da se unapređuje za opšte dobro celog hrišćanskog sveta.”

Dimni Urbi et orbiPo drevnoj izbornoj proceduri, svaki put kad Papska konklava u Sikstin-skoj kapeli završi jedan krug glasa-nja, listići sa njihovim tajnim glasovi-ma se prebroje i odmah potom spale. Novi rimski biskup je izabran kad za njega od biskupa i kardinala, zatoče-nih da “izaberu ili umru od gladi”, gla-sa dve trećine plus jedan glas. U me-đuvremenu, nestrpljivim vernicima se tok glasanja tradicionalno saopšta-va pomoću boje dima iz vatre kojom se listići spaljuju. Crni dim objavljuje da se glasanje nastavlja u novom kru-gu, a beli da je papa izabran i da će na-kon što u uigranoj ceremoniji prihvati ulogu lidera katoličkog sveta, uskoro sa balkona i Rimu i svima biti objav-ljeno Habemus Papam!

Ako se ispostavi da glasanje nije uspe-lo i da papa nije izabran, među listiće se dodaje vlažna slama koja dim boji u crno. Beli dim se dobija samim sa-

gorevanjem papira, i to zahvaljujući sagorevanju pečatnog voska na listi-ćima. Međutim, kad je Pije xii izme-nio sistem izbora i uveo potpuno taj-no glasanje, pojavili su se problemi. Tokom Papske konklave 1958. godine dim je bio toliko siv da nije bilo mo-guće razlučiti kakav je ishod izbora. Tako se od 1963. u vatru ubacuju he-mikalije u boji, koje omogućuju da se boja jasnije razazna. No, kako je i da-lje ne baš sasvim jasno koliko je belo belo, a crno crno, u ceremoniju je od 2005. godine uveden još jedan dodat-ni, zvučni efekat – nakon izbora pape, uz beli dim, počinju da zvone i zvona. S. BUBNJEVIĆ

POČETAK

»

6565



harizmatičan kao Karl Vojtila, i, pre sve-ga, isto tako mlad. Vojtila je u vreme svog izbora imao 58 godina. Ukratko: traži se pomiritelj, reformator, odlučan i čvrst čo-vek, a u isto vreme osećajan u svojoj veri. Traži se čudo.” Novinari nemačkog ne-deljnika “Špigl” na ovaj način su opisa-li dubinu krize Katoličke crkve, a u isti mah preterana očekivanja same javnosti.

komšija, hoćete na kafu

Kada je Benedikt xvi u svom tihom go-voru na latinskom objavio vest o povlače-nju, iskrslo je mnoštvo pitanja, od sumnji u njegove razloge do onih vrlo konkret-nih, kako će se ubuduće zvati penzioni-sani papa, gde će živeti, čime će se bavi-ti. Kao vrsni teolog koji se bolje snalazi na profesorskoj katedri ili na čelu Kon-gregacije za učenje vere, papa emeritus je u svom oproštajnom govoru najavio da odlazi u tišinu, da će u molitvama biti sa svojom Crkvom, kao i da će biti potpu-no poslušan novoizabranom papi. Neki kritičari crkve, kao i deo javnosti, sma-traju da bi on mogao da postane “papa iz senke”. Zanimljivo je da je kuća u kojoj će ubuduće živeti Benedikt xvi u nepo-srednoj blizini mesta stanovanja novog pape. Takođe, postoji još jedna zajednička

tačka. To je Georg Gensvajn. Lični sekre-tar Benedikta xvi postao je nadbiskup 2005. godine. Sada će ostati uz odlazećeg papu, a u isti mah imaće funkciju prefek-ta papskog doma. Da ne bude zabune, reč je o domu novog pape. Drugim rečima, svakoga jutra nadbiskup Gensvajn, po-znat u Italiji pod nadimkom lepi Georg, odlaziće na posao u dom novog pape, a popodne će se vraćati u, par koraka da-lju, kuću bivšeg.

Iako situacija deluje čudno, a mnogi se bave predviđanjima kako će “nevid-ljivo prisustvo” Benedikta xvi uticati na

njegovog naslednika, stvari su, kanonski govoreći, vrlo jasne, jer se papa emeritus Benedikt xvi 28. februara povukao sa čela Katoličke crkve.

Iako su mnogi, čak i u samom Vatika-nu, tvrdili da su veoma iznenađeni odlu-kom Benedikta xvi, ako je suditi po brzi-ni kojom su se snašli, nije bilo reči o izne-nađenju. Vrlo brzo nakon što je poglavar Katoličke crkve iskoristio pravo da se po-vuče, sve je bilo dobro organizovano. Nje-gov rođeni brat, Georg Racinger, izjavio je da je Benedikt xvi dugo razmišljao o svo-joj nameri da ode. Prilikom preuzimanja

Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup

Papa Benedikt XVI je bio svetionik“VREME”: Možete li da mi kažete nešto o papi emeritusu Benediktu xvi kao teologu, koji je njegov doprinos celo-kupnoj teološkoj misli?STANISLAV HOČEVAR: O takvoj teološkoj veličini kao što

je Josef Racinger – Benedikt xvi, ne mogu progovoriti u par rečenica.

Umesto da se pitamo o čemu je on posebno promišljao i koji je njegov teološki specifi kum, treba po mom skromnom mišlje-nju da naglasim da je on teolog celine, sveobuhvatnosti, rekao bih “katoliciteta” u najboljem smislu reči. Njegova je teologija mononeutralna i univerzalna, harmonična i personalna, objek-tivna i egzistencijalna.

Kao što su crkveni oci najveće objektivne datosti preobra-žavali u najdublju mistiku i kontemplaciju, tako je Benedikt xvi bogatstvo istorije dogme pretočio u mistično piće za lju-de današnjice.

Ako se može govoriti o specifi čnom, onda je njegova “ha-rizma” u jedinstvenom spajanju razuma i vere. Ova sinteza je tako neobično originalna da je “krilo” razuma sasvim prožeto “verom” i “krilo” vere sasvim prožeto razumom.

Ekumenska dimenzija njegove teologije je – ponovno po

mom skromnom mišljenju – upravo u tome da je pokazao na naše zajedničke temelje, na našu zajedničku bazu; na jedan sam kamen temeljac. Ako stupimo mi svi u tu bazu, stvari po-staju jasne.

Koji su, po vama, dobri i loši, aspekti njegovog povlače-nja za budućnost Katoličke crkve i budućeg pape?Po mom najdubljem ubeđenju, ne mogu biti loše posledice

samog čina odricanja pape Benedikta xvi. Takve posledice mo-žemo stvoriti samo mi, ljudi, neobjektivnom interpretacijom ili unošenjem socioloških i psiholoških kriterijuma u svet te-ologije i ekleziologije.

Sa svojim činom nije hteo ništa prejudicirati, ali je ujedno sve pozvao na veliku odgovornost, na celovitije gledanje na Crkvu, koja je dar za čitavo čovečanstvo i ne sme da bude ni-kakvog posesivnog odnosa do nje. Zato se njegov čin ne može promatrati kao univerzalno “pravilo” za budućnost, već kao opomena za autentično služenje Bogu i Crkvi.

Kako biste ukratko opisali poslednjih osam godina Kato-ličke crkve, odnosno vreme pontifi kata pape Benedikta xvi? Čuje se dosta kritika, zašto mislite da je tako?U dugačkoj istoriji kao i u kraćem periodu vremena nužno

PODRŠKA “PRVOM CRNOM PAPI”: Plakat sa Peterom Turksonom u Rimu

6666



dužnosti, Benedikt xvi je kazao: “Molite se za mene da ne pobegnem od straha pred vukovima.”

U knjizi Svetlo sveta, četiri godine ka-snije, novinar Peter Sivald pita papu da li je razmišljao o povlačenju. “Kada je opa-snost velika, ne sme se bežati”, odgovara. Ali zatim nastavlja: “Čovek može odstu-piti u nekom mirnom času ili kada jed-nostavno više ne može.” Tvrdio je da ja papska odluka o povlačenju primerena “kada papa dođe do jasnog saznanja da više psihički, fi zički i duhovno ne može da obavlja nalog svoje službe, tada ima pravo, a možda i obavezu, da odstupi.”

Benedikt xvi je ispunio svoju obavezu. Jednostavno više nije mogao. A miran čas za Katoličku crkvu svakako nije.

pirova pobeda

Prošle godine navršilo se pedeset go-dina od početka Drugog vatikanskog sa-bora (1962–1965). Sazvavši Sabor, tadaš-nji papa Jovan xxiii je želeo da učini Cr-kvu “pogodnijom za rešavanje savreme-nih problema”. U praksi je to značilo da Crkva treba da se “osavremeni”, odnosno da prati znakove vremena i da deluje u skladu sa tim. Preovlađujući ton i očeki-vanja od Sabora išla su u smeru velikih

promena, prilagođavanja i približavanja vernicima. Ključna reč glasila je Aggior-namento, osavremenjivanje.

I pored nekih promena, velika očekiva-nja nisu ispunjena do danas, a deluje da su pozivi za hrabrijim iskorakom u prav-cu reforme, kako među vernicima tako i sveštenstvom, glasniji nego ikada. Engle-ski “Gardijan” je čak uporedio današnju situaciju sa dobom Reformacije.

Rimski časopis “Republika” objavio je da je papa emeritus Benedikt xvi odlučio da podnese ostavku nakon što su ga tri kardinala koji su istraživali skandal Vati-liks obavestili o “mreži ucena i korupcije” koje vladaju Vatikanom. Novine opisuju da su kardinali podeljeni u frakcije, “uk-ljučujući one koji su ujedinjeni seksual-nom orijentacijom”, što se odnosi na na-vodni gej lobi unutar Vatikana. Portparol Vatikana Federiko Lombardi je izjavio da niko neće davati komentare o pomenu-tim navodima kao i da će izveštaj trojice kardinala biti predat novom papi.

Osim toga, jedan od najpotresnijih i te-žih skandala sa kojim se suočila Katolič-ka crkva, a koji je najžešće odjeknuo za vreme pontifi kata Benedikta xvi, tiče se seksualnog zlostavljanja dece. Bivši papa se više puta izvinio žrtvama zlostavljanja

i njihovim porodicama, susreo se sa nji-ma, ali složna je ocena da nije učinio ni-šta da se odgovorni kazne.

Od Katoličke crkve se takođe traži da počne da radi na pitanjima većeg uklju-čivanja žena i uopšte laika u crkvene službe, statusa razvedenih vernika, da se preispita pitanje celibata, da se daju veća vlast i autonomija odlučivanja lo-kalnim biskupima.

Jedan od najžešćih kritičara Katoličke crkve, Hans King, tvrdi da više i ne posto-ji kandidat koji istinski pripada reform-skoj struji.

Ipak ne treba tako lako otpisivati no-vog papu, iako on bude došao iz konzer-vativnih krugova, a sve su prilike da će tako biti. Teško da su velikodostojnici Ka-toličke crkve nesvesni situacije u kojoj se ona nalazi. Ne mora nužno da znači da će se budući naslednik trona Svetog Petra “ukopati” u rovove tradicije, ostavši nem na probleme i pitanja koja bi se time još više nagomilavala. Papa emeritus Bene-dikt xvi, iako nije sproveo reforme, svo-jom odlukom o povlačenju, kako pišu i pojedini mediji iz njegove otadžbine, dao je kao papa svojoj Crkvi poslednji poklon: šansu za novi početak. ¶

JELENA JORGAČEVIĆ

dolazimo u trenutke “posebnih spoznaja”. Isusovi učenici na putu u Emmaus čitav su dan razgovarali sa Vaskrslim Gospo-dom, a upoznali su ga tek u trenutku kada je na večeri blago-slovio hleb.

Prisutnost pape – mislioca, bila je prilika da se pokaže i da

dođu do izražaja svi grehovi ne-spoznaje. Najveći greh čovečanstva danas je da ne spoznaje Gospo-

da; da više voli tamu nego svetlo, subjektivnost nego objek-tivnost, relativizam nego apsolutnost. Porodica čovečanstva je zato postala krhka, razbijena, “potrošačka roba”.

Prisutnost pape Benedikta xvi mislioca je zato nužna prisut-nost jakog svetionika; svetionika koje je i blag i čvrst. Zato je nužno omogućio prosvetljenje pa time i očišćenje Crkve i sveta. Proroci nisu bili nikada za svoga života voljeni već kamenovani.

Kada je reč o njegovom nasledniku, kakav budući papa po vama treba da bude? U čemu on treba da sledi put koji su postavili papa Benedikt xvi i njegov prethodnik, a gde mislite da ima prostora i potrebe za promenom?Biću kratak. Ako sam naglasio da je bio papa Benedikt xvi

veliki svetionik, jer je bio veliki mislilac i prorok, sledi nužno da treba njegov naslednik da bude “harizmatik” u povezivanju, ujedinjavanju i saradnji svih pozitivnih snaga. Benedikt xvi je svojim naukom osvetlio tajnu Boga i čoveka da bi mogao nje-gov naslednik jače povezivati i usmeravati sve hodočasnike na tom novom putu. Toliko više jer je globalizacija realnost i ne više samo neka virtualnost. Zato će, po mom mišljenju, novi papa u duhu kontinuiteta tražiti i nove puteve. Tradicija zna-či upravo to: iz dara vere crpsti snagu za nove korake i nove puteve. ¶

6767



Italija: rasplet ili novi zaplet

Vanzemaljci sa pet zvezdicaStabilnost Italije, evrozone i svetskih berzi zavisi od poslanika pokreta “Pet zvezdica” koji su mahom politički amateri, a njihov šef, bivši komičar Bepe Grilo, deluje kao anarhista koji juriša na institucije. Barem za sada

Za “Vreme” iz Rima

Ovih dana u italijanskim medijima dominiraju dva skupa iza zatvo-renih vrata. Prvi skup tek treba

da počne i reč je o konklavi na kojoj će se izabrati novi papa. Drugi skup je započeo u nedelju, 3. marta, u hotelu Sveti Jovan u Rimu, nedaleko od glavne železničke stanice Termini. Tu se u holu okupilo 163 novoizabranih poslanika i senatora iz po-kreta “Pet zvezdica” na čijem je čelu šez-desetčetvorogodišnji političar, bivši ko-mičar Bepe Grilo.

Budući da nijednom reporteru nije dozvoljeno da uđe, oni su ostali napolju, čekajući da dobiju bilo kakve odgovore koje na kraju nisu dobili. Pritisnuti pita-njima, nakon iznenađujućeg dostignuća svog pokreta koji je prvi put izašao na iz-bore (25 odsto glasova), neki od novih pri-došlica u prostorijama italijanskog Par-lamenta izjavili su da je sastanak bio či-sto organizacione prirode s ciljem da se usklade procedure, uloge u Parlamentu i načini za razmenu informacija u toku nedelja koje slede. Kako oni tvrde, nije se komentarisalo niti jedno jedino poli-tičko pitanje. Odlučili su da sačekaju sa-mog lidera, Bepea Grila i njegovog struč-njaka za odnose sa javnošću Đanrober-ta Kazaleđa, čiji je dolazak bio očekivan narednog dana, u ponedeljak, 4. marta. Svi se pitaju šta će nova snaga u Parla-mentu učiniti.

A politička situacija je blokirana: Levo orijentisana Demokratska partija je do-bila većinu u Donjem domu, zahvaljuju-ći izvitoperenom italijanskom glasačkom sistemu, ali ima samo 113 od ukupno 316 senatorskih mesta. Desna koalicija Silvija Berluskonija ima 116, odlazeći tehnokrat-ski premijer Mario Monti samo 18, dok pokret “protiv svega i svačega”, na čijem

čelu je Bepe Grilo, ima 54 mesta. Njiho-vi glasovi su neophodni kako bi se for-mirala bilo kakva vlada, a šta će senato-ri Grilovog pokreta da odluče, posve je neizvesno.

šamari i levo i desno

Dan nakon izbora, Grilo je iskoristio svoj blog – “zvanični” instrument pokre-ta “Pet zvezdica” – u kojem je nastavio da napada kako vođu Demokratske stranke Pjerluiđija Bersanija tako i Berluskon ija. Ova dva lidera, po mišljenju Grila, žele da formiraju “supervladu” kako bi isključili pokret “Pet zvezdica”, čime bi odbranili privilegije koje su karakterisale “stari si-stem” koji njegov pokret želi da svrgne.

Bersani je, s druge strane, pokušao da stvori prostor za otvaranje političkog di-jaloga sa Grilom i u nedavnom televizij-skom intervjuu je izjavio da je spreman da predvodi visokostručnu vladu čiji se rad bazira na nekoliko jasnih i jednostav-nih načela. O tim načelima će se diskuto-vati u Parlamentu gde će Bersani zatraži-ti glasanje za poverenje vladi. Grilo i nje-govi sledbenici su već izjavili da neće dati svoje glasove za poverenje vladi koje bilo ko zatraži, već će samo podržati predloge zakona koji “odgovaraju” programu nji-hovog pokreta.

Ipak, poenta je samo u jednom: da se formira funkcionalna vlada koja se u Ita-liji ne bira direktnim glasanjem stanov-ništva, zbog čega je neophodno izglasa-vanje poverenja vladi u oba doma Par-lamenta. Stoga, ukoliko Grilo – koji se ne kandiduje lično ni za jednu funkciju u vladi – odluči da neće pristati da po-drži Bersanija prilikom izglasavanja po-verenja, jedina mogućnost biće ponov-ni vanredni izbori. Tu iskrsava naredni

problem, a to je da 15. marta ističe sed-mogodišnji mandat predsednika Itali-je Đorđa Napolitana. On je jedina osoba koja može da raspusti novoizabrani Par-lament koji bi trebalo da počne sa radom do polovine marta. Međutim, po italijan-skom ustavu, predsednik ne može da ras-pusti Parlament poslednjih šest meseci svog mandata. Zbog toga Napolitano ne može da raspiše nove izbore i trebalo bi prvo izabrati novog predsednika kako bi se Parlament raspustio, a za to je po-trebna dvotrećinska većina u oba parla-mentarna doma. Ako iz trećeg pokuša-ja predsednik nije izabran, potrebna je prosta većina.

Berluskoni je sa svoje strane pokazao neku vrstu dobre volje prema mogućem dogovoru sa Demokratskom strankom, čije je rukovodstvo zatvorilo vrata za di-jalog sa bivšim “premijerom-gizdavcem”, čije su nevolje sa zakonodavstvom uzele maha. U suštini, pre samo nekoliko dana, on je optužen za podmićivanje bivšeg se-natora Serđa de Gregorija, čiji je glas pro-tiv poverenja vladi 2007. godine bio ključ-ni detonator za obaranje levo orijentisa-ne vlade, čime je popločan put još jednoj Berluskonijevoj pobedi 2008. godine.

novi ljudi

Bepe Grilo sistematično izbegava itali-janske novinare dok daje intervjue stra-noj štampi. U jednom od stranih listova, nemačkom nedeljniku “Fokus”, tvrdi da italijanska vlada za šest meseci neće ima-ti novac da isplaćuje plate službenicima u državnim ustanovama. Tu tvrdnju nije potkrepio brojkama ili činjenicama.

Sastanak iza zatvorenih vrata između Grila i njegovih sledbenika koji sebe nazi-vaju “građanima”, kako su jakobinci sebe

6868



zvali za vreme Francuske revolucije, pri-kazan je na njihovom internet-tv-kana-lu La Cosa, nakon brojnih tvrdnji medija o nedostatku transparentnosti prilikom donošenja odluka u okviru samog pokre-ta. Prva odluka bila je da 163 novoizabra-na člana parlamenta (od kojih je 35 odsto žena, a prosečna starost poslanika 37 go-dina) upola smanje sopstvene plate, kao dokaz opredeljenja za jednu od najzna-čajnijih tačaka njihovog programa, koji se odnosi na smanjenje troškova politič-kog aparata.

Oni iskusnim rimskim novinarima kojima su bliski holovi i prostorije Par-lamenta, deluju kao vanzemaljci: neki od novih, mladih članova parlamenta čak nisu znali gde se nalaze njihove “kance-larije”. Nekima od njih, pored toga, dola-zak na sastanak u parlamentu predstav-ljao je prvu posetu Rimu. Bilo kako bilo, u njih su uprti pogledi svih. Oni će biti ti koji će morati da donesu odluku kako i da li će se vlada uopšte formirati. Oni će takođe morati da dokažu da je pogreš-na bile zabrinutost u vezi sa stilom “je-dan čovek koji zapoveda”, koji karakteriše unutrašnju demokratiju njihovog pokre-ta bez presedana. Da li će u tome uspeti? To je veoma teško predvideti.

Još nije jasno koliko će trajati njihov sastanak iza zatvorenih vrata. Nije ve-rovatno da njihovi unutrašnji sporo-vi mogu da se reše za samo jedan dan. Ipak, budući da je jasno da je Bepeov glas daleko snažniji od glasova njegovih

poslanika, može se takođe dogoditi da će “lider” skratiti rasprave. A da ne spomi-njemo ulogu njegovog prepredenog spin doktora Đanroberta Kazaleđa, medijskog gurua koji se oslanja na internet i koji po-seduje svoju izdavačku kuću i fi rmu za odnose sa javnošću. Zvanično, on nema ulogu u pokretu, ali zajedno sa Bepeom Grilom poseduje “brend” pokreta “Pet zvezdica” kao i telematičke platforme za međusobnu komunikaciju svih članova. On je zaslužan za “preobraćaj” Grila na kulturu i demokratiju, koje se oslanjaju na internet, iako je veoma stidljiv u kon-taktu sa medijima i retko se pojavljuje u javnosti. Bio je na pozornici poslednjeg masovnog skupa sa Grilom u sklopu “Cu-nami turneje” (budući da se bavio sinhro-nizacijom izborne kampanje Grila širom Italije). Neki analitičari kažu da je Kaza-leđo ta čvrsta ruka koja pokreće Grila. Ova tvrdnja se čini preteranom, mada je Kazaleđova uloga mnogo uticajnija od uloge “običnog” savetnika za odnose sa javnošću. Angažovao se u pokretu i pre izbora i jasno je da će isto tako uticati i na konačne rezultate glasanja.

Snimak sastanka iza zatvorenih vrata na internetu prikazao je mnogim gleda-ocima obične muškarce i žene koji su se predstavljali svojim kolegama iz partije. Mnogi od njih su mladi, mnogi su sa ve-oma malim iskustvom u institucionalnoj politici, ali su veoma različitog bekgra-unda, naročito u pogledu pokreta iz ko-jih dolaze kao i gradskih odbora koji se

bave lokalnim pitanjima. Brojni novina-ri moraće da se naviknu na politički stil koji je jednostavan, ali i neposredan i va-tren, daleko od ponekad ciničnog stava iskusnijih političara.

Da li je taj stil bio tajno oružje kojim su dobili tako mnogo glasova? Možda. Tako-đe je istina da osam miliona Italijana nije direktno glasalo ni za jednog od tih “čistu-naca”: oni su glasali za njihovog lidera Be-pea Grila i njegova obećanja u vezi sa “re-volucijom” u italijanskoj politici. Budući poslanici ovog pokreta odabrani su tako što je oko trideset hiljada članova pokre-ta glasalo preko interneta, pošto su svo-je radne biografi je poslali “centrali” gde su ih pregledali Grilo, Kazaleđo i njiho-vi zaposleni.

Bez obzira na zamagljenu situaciju, oni su ipak doneli novu energiju u politiku Italije i konačno nagnali Demokratsku koaliciju da na svojim izbornim listama omogući pristup većem broju mladih lju-di i većem broju žena. Oni imaju odgovor-nost za veliki kapital poverenja koje su im glasači ukazali. Sada je na njima da pokažu da je to poverenje ukazano pra-vim ljudima i da neće biti uzalud proćer-dano. Sa velikim nadama se očekuje kraj njihovog zasedanja iza zatvorenih vrata, a rezultati će pokazati na koji način će to sprovesti u delo.

Iščekuje se u Italiji, na berzi i u bilo kom delu Evrope... ¶

ENZO MANGINI

Prevela: Mirjana Ivanji

TEŠKO DO NOVE VLADE: Mandatar Pjerluiđi BersaniFoto: Reuters

6969



Panel-diskusija održana povodom Dana retkih bolesti, u organizaciji Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (norbs), PR Misita & Communication i nedeljni-

ka “Vreme”, ukazala je na važan segment sistemskih proble-ma koji uveliko opterećuju ili čak onemogućavaju ostvariva-nje osnovnih prava osoba sa retkim bolestima u zaštiti zdrav-lja, socijalnoj ili radnoj uključenosti. Retke bolesti su, treba napomenuti, tek 2011. ušle u domaće zakonodavstvo. Od tada do danas, kako je ova diskusija pokazala, i pored zakonskog okvira dogodili su se mnogi propusti u radu institucija, pa su tako ostala i mnoga nerešena pitanja, kako za obolele tako i za njihove porodice.

Retkim bolestima se smatraju sve bolesti koje se javljaju kod jednog u 2000 građana, ili mnogo ređe. Do sada je uspostavlje-no čak šest do sedam hiljada dijagnoza retkih bolesti, a neke od njih su, na primer, Gošeova bolest, cistična fi broza, Retov sindrom, Batenovo oboljenje... Iako za većinu ovih bolesti još nema leka, smatra se da kvalitet života osoba sa retkim bole-stima i njihovih porodica više zavisi od dostupnosti lečenja i službi za podršku nego od same težine oboljenja.

U svojoj uvodnoj reči ministarka zdravlja Slavica Đukić-De-janović objasnila je da eksperti defi nišu ove bolesti kao retke zato što se na 10.000 ljudi javljaju u frekventnosti do pet bole-snika. “To bi značilo da u Evropi ima od šest do osam odsto ove bolesti. Prevedeno na naše uslove, kod nas ima oko 400.000 obolelih, što nije mali broj. Međutim, poslednjih decenija suo-čili smo se s tim da su marginalizovane različite vrste briga za osobe koje boluju od ovih bolesti i njihovo okruženje. Sve obo-lele od retkih bolesti možemo podeliti u tri velike grupe. Prva grupa su one osobe zapravo deca koja boluju od nekih oblika leukemije. Bez obzira na to što su i dijagnostika i terapija ve-oma skupi, a vi znate da u našem sistemu imamo 250 evra po glavi stanovnika za sve zdravstvene potrebe, ova deca se dija-gnostikuju i leče o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (rfzo). Drugu grupu čini ogroman broj dece i odra-slih koji, nažalost, nemaju uzročnu terapiju. Kod njih posto-ji samo simptomatska terapija i mi se staramo da im prime-nom antiepileptika omogućimo kvalitetniji život. Treća grupa su tzv. enzimopatije, koje se mogu lečiti supstitucionom tera-pijom, ali je ona izuzetno skupa i, nažalost, potencijali države da participira u lečenju svih nisu mogući.

Šta smo uradili u drugoj polovini 2012. godine? Prvi put se izdvojila određena suma novca iz budžeta da se pomogne vrlo malom broju bolesnika. Osmoro dece koja boluju od enzimopa-tija je dobilo prvi put lek tokom prošle godine. Ove godine ko-ličina novca će se udvostručiti i biće izdvojeno oko 130.000.000 dinara, što je i dalje jako malo. U Ministarstvu smo formirali Republičku stručnu komisiju za retke bolesti i dogovorili smo se da jedan od ciljeva mora biti pre svega pravljenje registra za te osobe, da znamo ko je sve bolestan i da napravimo taj klinički put, ako neko boluje od retke bolesti ili sumnja da je oboleo, da zna kome treba da se javi. Nekima od ovih bolesni-ka je potrebna stalna nega, neki imaju specifi čan način leče-nja i upravo će u 2013. oblici lečenja, odnosno ishrane za osobe koje boluju od ovakvih bolesti biti u sklopu onoga o čemu bri-ne država. Počeli smo da razgovaramo o svemu tome, da reša-vamo problem po problem, ali ono što je činjenica jeste da su očekivanja mnogo veća nego mogućnosti.”

Davor Duboka, izvršni direktor norbs-a, ukazao je potom na osnovne sistemske nedostatke: “Prošle godine imali smo je-dan veliki pomak po pitanju retkih bolesti, da je osmoro dece,

Tribina o retkim bolestima

REGISTROVANJE I BEDIJAGNOSTIKA PRIOKakvi su uslovi i mogućnosti lečenja osoba

obolelih od retkih bolesti kod nas, koliko

teško dolaze do dijagnoze i terapije i koliko

im država u svemu tome izlazi u susret

KORAK U PRAVOM SMERU: Učesnici panel-diskusije o retkim bolestima

Fotografi je: M. Milenković

7070



uključujući tu i mog sina, dobilo prvi put enzimsku supstitu-cijsku terapiju. Međutim, ostali članovi udruženja koja pripa-daju norbs-u i ostali ljudi s retkim bolestima i njihove porodi-ce su postavile potpuno opravdano pitanje: zašto se tu stalo? Jer, tu postoji još niz problema, a među prioritetne probleme spada to da i dalje ne postoje nacionalni plan i registar retkih bolesti, da se za određeni broj bolesti dijagnostika i prenatal-na dijagnostika o trošku države ne mogu uraditi ili se ne odo-bravaju u zdravstvenom fondu, postoji i pitanje šifrarnika bo-lesti, koji su neažurni pa bolesnici ne mogu da dobiju terapiju koja je odgovarajuća za njih. Tu je i nerešeno pitanje enteralne ishrane koje je u procesu rešavanja, ali još nije rešeno, peticija koju su roditelji potpisali u vezi sa izmenom zakona o statusu roditelja-negovatelja i produženo bolovanje, a sistemski pro-blem je i to da je norbs ostao bez prava da učestvuje u radu Komisije za retke bolesti, iako sve direktive eu i sve zemlje eu pri svojim komisijama za retke bolesti imaju i predstavnike udruženja pacijenata.

Najvažnija stvar za državu je planiranje budžetskih sredsta-va za retke bolesti kao i planiranje zdravstvene infrastrukture.

Poslednjih godina imali smo nekoliko najava da će nacionalni plan i registar retkih bolesti biti kreiran, ali trenutno, mi kao norbs ne znamo kakav je status. Dalje, pitanje dijagnostike i prenatalne dijagnostike je jako veliki problem za porodice i mogu da govorim i iz vlastitog iskustva. Kada smo saznali da nam dete boluje od Gošeove bolesti, morali smo sami da snosi-mo troškove za genetsku analizu, a oni su bili 700 evra. Mislim da to nije toliki problem za državu, ali za nas kao porodicu jeste. Prenatalna dijagnostika je veoma važna tamo gde već posto-ji jedno obolelo dete. U slučaju da roditelji žele da imaju i dru-go dete, sa prenatalnom dijagnostikom u nekim slučajevima moguće je izbeći rođenje još jednog deteta sa retkom bolešću.

Dalje, čuli smo od ministarke da su terapije skupe, ali ono što treba reći jeste da te terapije nemaju alternativu. U okolnim zemljama stanje je sledeće: Slovenija i Hrvatska o trošku oba-veznog zdravstvenog osiguranja zbrinjavaju sve pacijente sa efi kasnim enzimskim supstitucionim terapijama, Crna Gora i Albanija zbrinjavaju pacijente sa Gošeovom bolešću zbog toga što su samo ti pacijenti tamo dijagnostikovani, u Rumuniji su svi nedavno sa lečenja preko humanitarnog programa prešli na

ESPLATNA ORITET BROJ JEDAN

»

7171



fi nansiranje države, dok se u Ma-kedoniji priprema plan da država obuhvati lečenje svih obolelih.”

Dr Maja Đorđević, član Republič-ke stručne komisije: “Ja sam pedi-jatar, radim u Institutu za majku i dete sa bolesnicima koji imaju uro-đene bolesti metabolizma, odnosno načelnik sam Službe za metabolič-ke bolesti i kliničku genetiku. Mo-ram da kažem da retke bolesti nisu dijagnoza, one označavaju samo da neke bolesti imaju malu učestalost. Bolest je specifi čna i teško ju je prepoznati i zbog toga se javljaju svi ovi problemi o kojima pričamo. Republička stručna komisija čiji sam ja član u toku ove godine napraviće nacionalni plan koji će podrazumevati sve ono što mi sa stručne strane mislimo da treba uraditi. Re-publička komisija insistira i da ima savetodavnu funkciju to jest da savetuje Ministarstvo zdravlja koje bolesti se mogu le-čiti i za koje bolesti treba obezbediti kauzalnu terapiju. Naše mišljenje je takođe da ne možemo onemo-gućiti odraslim osobama da imaju terapiju. Svakako da će u momentima kada se od-lučuje između deteta i odraslog, u ovakvoj fi nansijskoj situaciji kao što je naša, uvek prevagnuti odluka za dete, ali svaka osoba ima pravo na terapiju i država to mora da obezbedi pogotovo ako je terapija uspešna.”

Vesna Živković, direktorka sektora za le-kove rfzo: “Svi smo saglasni, i Ministarstvo i rfzo, da sva osigurana lica moraju imati isti tretman. Krenuli smo od instrukcije Mini-starstva zdravlja koju smo dobili u prvoj po-lovini 2012, koja se odnosila na način i kri-terijume za raspodelu sredstava za lečenje retkih bolesti iz budžeta. Onda smo pristu-pili stavljanju na listu D (lekova koji nisu re-gistrovani u Srbiji) lekova za simptomatsku terapiju. Republička komisija je na osnovu dijagnostike i kon-zilijarnih mišljenja odlučila i uvela u terapiju osam pacijenata, a za sledeću godinu planiramo uvođenje novih pacijenata. Ve-oma je važno i uvođenje enteralne ishrane, uvođenje dijetet-skih sredstava koja predstavljaju alternativni put ishrane za bolesnike koji nemaju akt gutanja. Ta izmena i dopuna liste lekova je na Upravnom odboru i biće za nekih 20 dana u ‘Služ-benom glasniku’ i dostupna preko recepta osiguranim licima.”

Bojana Mirosavljević, potpred-sednica norbs-a: “Meni ova reče-nica da država nema novca ili tih čuvenih 250 evra po zdravstvenom osiguraniku, iskreno da kažem, vre-đa inteligenciju, vređa moje bole-sno dete, vređa vas i sve obolele od retkih bolesti, jer svi znamo da nije istina da država nema novca, nego

da on ide na pogrešnu stranu. Evo, na primer, na šta smo mi naišli u našoj borbi: pre svega na nedosta-tak informisanosti i znanja, i mož-da još važnije na nedostatak bilo kakve volje da se pomogne. Nama ta lista D malo vredi, i ako je tih šest antiepileptika i drugih lekova postavljeno na listu, ja taj lek i da-lje moram da kupujem na crno i to svakodnevno. Tu su još i ograniče-no bolovanje roditelja, nestručnost

i loša organizacija nadležnih institucija, pre svega rfzo-a i Mi-nistarstva zdravlja. Zakoni koji su izmenjeni ne poštuju se u praksi. Mi iste stvari, na primer ovo o enteralnoj ishrani, slu-šamo već pet godina i dok ne uđemo u apoteku i ne kupimo to što nam treba – ništa ne verujemo.”

registar

Prva od tema koju je moderator Zoran Stanojević otvorio bilo je pitanje izrade registra obolelih od retkih bolesti, zašto ga još nema, koji su problemi na koje se nailazi prilikom njegovog pravlje-nja i koji je vremenski rok njegove izrade?

Dr Maja Đorđević je odgovorila da su po-znati spiskovi i evidencija obolelih, ali da to nije dovoljno jer je registar mnogo složeni-je napraviti, a da glavni problem leži u ne-potpunoj dijagnostici: “Kada nemate dija-gnostikovane pacijente, ne možete da ima-te potpun registar i ne verujem da taj pro-blem može da se reši ove godine. Mi u pro-seku bar jednom nedeljno šaljemo uzorak krvi ili dnk ili nečeg drugog u inostranstvo na dijagnostiku i te troškove plaćaju rodi-telji, kako slanje uzorka tako i dijagnosti-ku tamo.”

Ministarka zdravlja je na to odgovorila da je Ministarstvo dalo savet rfzo-u da kompletna dijagno-stika za osigurana lica bude na trošku rfzo-a, što će morati da postane realnost: “Svako mora da snosi svoj stepen odgo-vornosti ali evo i ovo je prilika da vidimo šta je dogovoreno i šta ima snagu zakona. Mi smo se juče dogovorili da napravi-mo registar onih koji su već dijagnostikovani i juče je dogovo-reno da institucije koje dijagnostikuju retke bolesti treba da

dostave spisak obolelih izabranim lekarima na nivou domova zdrav-lja i pedijatrima.”

Pitanja iz publike odnosila su se i dalje na nejasnoće oko pravljenja registra. Zašto ga još nema kada se zna, na primer, tačan broj obo-lelih od Hanterove i Gošeove bole-sti? Ili, kako je glasilo pitanje jed-ne majke obolelog deteta, zašto se uopšte diskutuje o papirologiji

Slavica Đukić-Dejanović, ministarka zdravlja Republike Srbije

Davor Duboka, izvršni direktor NORBS-a

Dr Maja Đorđević, član Republičke stručne komisije

7272



i birokratiji, umesto da prioritet bude spasa-vanje obolelih koliko je moguće. Davor Du-boka iz norbs-a odgovorio je da kada je reč o registru, preporuke evropske organizacije za retke bolesti kažu da tek na osnovu nje-ga država može da planira koliko je potreb-no novca, osoblja, institucija da bi se zbri-nuli oboleli: “Započet je proces očigledno, ali moje pitanje je ponovo: kakvi su rokovi i za-što se nijednog momenta ne pominju udru-ženja pacijenata kao ravnopravni ili bar sa-vetodavni saradnici u ovom procesu?”

Ministarka Đukić-Dejanović je odgovo-rila da su udruženja pacijenata više nego dragocena i da je veza između Republičke stručne komisije i udruženja neophodna.

lečenje i dijagnostika

Dva problema koja su očito izrasla u nepremostiv zid izme-đu predstavnika države i predstavnika obolelih tiču se nabav-ke lekova i fi nansiranja dijagnostike. Dok je Vesna Živković iz rfzo-a tvrdila da “nije bio problem da se lekovi stave na D listu, da oni uopšte nisu skupi, i da se zna procedu-ra kako se propisuju i nabavljaju, te da tu problema nema”, roditelji su pitali: “Ali za-što onda mi taj lek kupujemo, kad je on na pozitivnoj listi? Tih lekova nema ni u jednoj apoteci, ni u državnoj ni u privatnoj.” Paci-jenti su pitali i kada mogu da očekuju da se specijalni zavoji njima neophodni i antibi-otski lekovi stave na teret osiguranja što bi po pravilu, kako kažu, trebalo da im pripa-da. Troškovi su veliki, a materijali specifi č-ni, međutim, precizni odgovori na ova pita-nja iz rfzo-a su izostali.

Na pitanje moderatora zašto se roditelji žale da lekovi nisu povezani sa samom bo-lešću i kako to može da se reši, ministarka zdravlja je ukazala na specifi čan odnos između šifara bolesti i lekova koji idu na šifru: “Međutim, dali smo Republičkoj ko-misiji da vidi koje su to još dijagnoze i sta-nja za koje ćemo moći da damo lekove pa-cijentu bez obzira na to što nisu usklađene šifra i dijagnoza.” Zorica Pavlović, pomoćni-ca ministra, iz Sektora za zdravstveno osi-guranje iz Ministarstva zdravlja, objasnila je da se kod retkih bolesti nisu vršila klinička ispitivanja zbog malog broja pacijenata pa tako za određeni lek i ne postoji indikacija. “Međutim, postoji druga procedura koja je prihvaćena u svim zemljama sveta, a to je da određena stručna tela kažu da prema isku-stvima drugih zemalja, uz dokumentaciju i klinička iskustva, određeni lek ima pravo da se upotrebljava u slučaju retkih bolesti.

Ta procedura je do sada očigledno slabo funkcionisala, ali mora se unaprediti i na taj način lek koji nije registrovan za retke bolesti treba da dobije tretman, i da se omo-gući pacijentu da se leči tim lekom ukoliko su druga iskustva pozitivna.”

S obzirom na to da je dijagnostika prvi od problema sa kojim se roditelji susreću, i kod dece kod kojih se bolest javlja u ranim go-dinama života i po pitanju prenatalne dija-gnostike, pitanje moderatora je glasilo: šta je učinjeno da se dijagnostikovanje olakša, da ide brže?

“Situacija je sledeća”, kako je objasnila dr Maja Đorđević: “Kada govorimo o retkim bo-lestima, veliki broj obolelih bi mogao da se dijagnostikuje ovde u zemlji o trošku države.

Međutim, za sada to ne može važiti za sve bolesti, a verovatno ni u ostalim zemljama sveta ne postoji mogućnost da se dija-gnostikuje svaka bolest, jer to prosto nije tehnički izvodivo ni

rentabilno. Ono što jeste problem je da mi imamo veliki broj bolesnika za koje je dija-gnostika neophodna u inostranstvu. Mi le-kari smo se potrudili da što manji broj bole-snika putuje u inostranstvo jer je to znatno skuplje, nego se samo uzorak tkiva šalje u laboratoriju i, kažem, trudimo se da to bude besplatno, a kad ne uspemo, to se plaća.”

Zorica Pavlović, pomoćnica ministra, na-glasila je da se još prošle godine prepoznao problem plaćanja dijagnostikovanja: “Zau-zet je stav da Klinički centar Srbije razvija svoju laboratoriju radi dijagnostike, kao i to da zdravstvena ustanova to mora faktu-risati kao svoj sopstveni trošak. Što znači, kada uzme analizu, kada uzme uzorak koji se šalje u inostranstvo, tog momenta zdrav-stvena ustanova šalje fakturu Fondu. Fond

neće smeti to da vrati i za svaki slučaj kada bi Fond vratio ta-kvo plaćanje, mi kao Ministarstvo zdravlja ćemo reagovati. Za

mene je iznenađenje da čujem da od tog do-govora nema nikakvog pomaka.” Doktorka Đorđević je rekla da je i ona, naravno, upo-znata sa tim obaveštenjem, ali kada je pro-bala tako da uradi prošle godine, da fakturi-še troškove Fondu, više nego jednom, to nije išlo. Ministarka Đukić-Dejanović takođe je bila izričita da dijagnostiku ne može da pla-ća roditelj, nego ustanova, da je to već regu-lisano i da ako nije tako onda je to kršenje zakona: “Molim vas, rešenje je da Fond mora da snosi te troškove.”

Kritika na račun rfzo-a čula se i od dr Maje Stojiljković-Petrović sa Instituta za mole-kularnu genetiku i genetički inženjering. “Mi se već 20 godina bavimo molekular-

Vesna Živković, direktorka sektora za lekove RFZO

Bojana Mirosavljević, potpredsednica NORBS-a

Zorica Pavlović, pomoćnica ministra zdravlja »

7373



nom genetikom, dijagnostikom upravo retkih bolesti. Među-tim, analize se rade samo u okviru projekata koji su fi nansi-rani od Ministarstva za nauku. Šta će se desiti kad se projekti završe, te analize će onda morati da plaćaju roditelji. Naša in-stitucija, iako pripada Univerzitetu u Beogradu, u potpunosti nije prepoznata od rfzo-a.”

Odgovor ministarke zdravlja bio je nedvosmislen: “Onog tre-nutka kada je doneta odluka da se dijagnostika mora raditi o trošku Fonda, tog momenta je Fondu dostavljen spisak svih institucija uključujući i vašu gde je to moguće uraditi. To što se dogovor od pre godinu dana između Ministarstva i rfzo-a ne realizuje, a ja sam bila uverena da je ta vrsta problema re-šena, jeste krajnje tužno, revoltira one koji su najviše pogođe-ni time, a pravo da vam kažem, i za mene nije baš dobra infor-

macija. Put je jednostavan: zdravstvena ustanova mora fak-turisati Fondu troškove dijagnostike, a ne uzimati novac od roditelja. I sa prenatalnom dijagnostikom stvar je ista. Rodi-telji ne treba da plaćaju za dijagnostiku retkih bolesti, to nije njihova obaveza.”

lečenje odraslih, banjsko lečenje i tuđa nega

Živa diskusija i mnogobrojna pitanja koja su stizala od obo-lelih i članova porodice otkrivala su nerešene aspekte njiho-vog života i lečenja i sve više ukazivala na još jednu margina-lizovanu grupu ljudi, kako u zdravstvenom tako i u socijal-nom sistemu.

Na primedbu jednog roditelja da je potpuno zbunjen posto-janjem mnoštva komisija za obolele od retkih bolesti te da ne zna ni kojoj da se obrati ni koja je za šta nadležna, ministarka zdravlja je odgovorila: “Zakon propisuje, ne mogu više Ministar-stvo i Fond imati dve komisije pa onda ni pacijenti ni lekari ne znaju kome da se obrate. Dakle, pri Ministarstvu postoji preko 30 komisija za sve bolesti i pri Fondu jedna centralna komisi-ja. Ne mogu se više istoimene komisije formirati i u Ministar-stvu i u Fondu, to je sada izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju regulisano. U ovom slučaju, nadležna je Republič-ka stručna komisija za retke bolesti pri Ministarstvu zdravlja.”

Usledilo je i pitanje o banjskom lečenju, odnosno rehabili-taciji. “Šifre za koje se dobija banja nama ništa ne znače”, kaže

majka obolelog deteta. “Od lekara sa Instituta za majku i dete dobili smo preporuku za banjsko lečenje u Sokobanji, ali su nas na komisiji odbili i rekli da donesemo papir da dete ima astmu iako ova bolest obuhvata mnogo više od problema sa astmom.”

“Problemi sa banjskim lečenjem zaista moraju da se preva-ziđu”, rekla je ministarka, “jer se tu ne vide realne potrebe. To je tehničko pitanje. Mora se inovirati taj pravilnik koji je oči-gledno slep za neke teme, jer mi detetu bez razloga pišemo da ima astmu iako ono ima i te kako razloga da zbog svoje osnov-ne bolesti ide u banju.”

Iz publike se javila i pacijentkinja sa cističnom fi brozom: “Kada napunimo 18 godina i kada se javimo komisiji za tuđu negu i pomoć, mi smo odbijeni i prepušteni sami sebi. Zašto? Ja sam pet godina tražila tuđu negu i pomoć i svaki put bila

odbijena, a registrovana sam kao pacijent sa retkom bolešću i onesposobljena za rad.”

Predstavnica Udruženja obolelih od Goše-ove bolesti takođe je pitala: “Slažem se da su deca najosetljivija grupa, ali kod Gošeove bo-lesti imate 31 obolelog, šestoro dece, a 25 odra-slih kojima i te kako znači terapija, jer je efi ka-sna. Zahvaljujući humanitarnoj pomoći koju su imali pre nekoliko godina oni su završili fakul-tete, zaposlili se i nisu na teretu države. Mislim da treba obratiti pažnju na to da se u terapiju uključe i odrasli pored dece.”

Kao odgovor na prvo pitanje, ministarka je rekla da je reč o pravu ne iz zdravstvenog već iz penzionog osiguranja. Što se lečenja odraslih tiče, kako je rekla: “Postepeno ćemo iz Fonda po-većavati broj pacijenata gde će ući i odrasli. Ima-

li smo veliku dilemu, ali kad imamo toliko novca koliko ima-mo, odlučili smo se prvo za decu, mada postoji ideja i namera da se pravo na terapijsko lečenje proširi na sve.”

zaključci

Kao zaključak ove diskusije, na pitanje moderatora šta će biti prvi neposredni koraci u 2013. koji će popraviti poziciju i život obolelih od retkih bolesti, ministarka Đukić-Dejanović ukazala je na nekoliko stvari: “Registrovanje obolelih je zada-tak broj jedan, besplatna kompletna dijagnostika uključujući i prenatalnu dijagnostiku, bez obzira na to da li se radi u zemlji ili u inostranstvu takođe. To bi bile dve vrlo konkretne stvari, a uz njih, naravno, i korišćenje lekova potrebnih za te bolesti bez obzira na to da li se uklapaju u postojeći šifrarnik za leko-ve. Za ovo što sam navela mora biti novca nezavisno od toga koliko se zaista malo novca izdvaja za zdravstvo.”

Predstavnici norbs-a su se složili sa navedenim prioritetima i istakli da je važno da se ovi problemi i zaista prevaziđu te da se o njima dogodine u isto vreme više ne raspravlja. Davor Duboka je istakao: “Svaki pomak u ovoj situaciji je ogroman. Za mnoge obolele od životne važnosti je svaki dan odvojen za rešavanje ovih problema. norbs može da pomogne i Ministarstvu i svim nadležnim institucijama saradnjom, savetom, kontaktom, što bi moglo da omogući da se napravi još niz koraka napred.” ¶

PRIREDILA: IVANA MILANOVIĆ HRAŠOVEC

7474



Intervju: Dr Kristina Stanković, koordinator za Home Care program u Messeru

Terapija kiseonikom uz komfor kućnog lečenja“Home Care program je namenjen svim pacijentima kojima je preporučena i neophodna kiseonična terapija. Naš program podrazumeva različita pakovanja medicinskog kiseonika koja pacijenti mogu dobiti po preporuci lekara, a takođe raspolažemo i pakovanjima delimično tečnog medicinskog kiseonika koja se mogu koristiti kao nastavak bolničkog lečenja.”

“VREME”: Messer je jedini proizvo-đači tečnog medicinskog kiseonika u Srbiji. Da li je ova proizvodnja do-voljna da zadovolji potrebe srpskog tržišta za tečnim medicinskim kise-onikom? Ovo pitam, jer Messer ima evropski sertifi kat za svoje proizvo-de u Srbiji, pa može da snabdeva i susedne zemlje eu.

KRISTINA STANKOVIĆ: Tokom 2006. godine je izgrađeno i pušteno u rad novo postrojenje za razlaganje vazduha u Sme-derevu, koje predstavlja najveće takvo postrojenje na Balkanu.

Postrojenje i jeste predviđeno da zado-volji potrebe domaćeg i inostranog trži-šta tečnim medicinskim kiseonikom, uk-ljučujući i izvoz drugih gasova u zemlje eu. Celokupna investicija predstavlja jed-nu od najvećih stranih ulaganja na ovim prostorima.

S obzirom na veliki broj bolesti i sta-nja organizma pri kojima se prepo-ručuje terapija kiseonikom, koliko je, po vašem mišljenju, ovakav na-čin lečenja razvijen u Srbiji – gleda-jući u odnosu na region, ali i Zapad-nu Evropu?Broj pacijenata kod kojih je neophod-

na oksigenoterapija se ne razlikuje od ze-malja u Evropi, ali postoji značajna razli-ka u tome šta je pacijentu od medicinskih sredstava dostupno u Srbiji, a šta pacijen-tima u zemljama u okruženju. Naš zdrav-stveni fond pokriva troškove koncetrato-ra kiseonika za obolele od hobp (hronične opstruktivne bolesti pluća), ali, nažalost, koncetrator kiseonika ne pruža pacijentu sve ono što mu je potrebno. Na ovaj način pacijenti su ograničeni u vršenju socijal-nih i profesionalnih aktivnosti, često se dešava da im je otežan i odlazak na zaka-zan lekarski pregled. Broj pacijenata se

povećava i rešenje za primenu adekvatne oksigenoterapije pronašli smo u razvoju Home Care programa.

Vi ste koordinator ovog Messerovog programa. Možete li nam nešto više reći o tome šta obuhvata i kojim oso-bama je prevashodno namenjen?Home Care program, odnosno pro-

gram kućne nege Messer Tehnogasa, omogućava pacijentima adekvatnu ki-seoničnu terapiju u kućnim uslovima uz sav komfor koji nudi kućno lečenje. Home Care program je namenjen svim pacijentima kojima je preporučena i ne-ophodna kiseonična terapija. Naš pro-gram podrazumeva različita pakovanja medicinskog kiseonika koja pacijenti mogu dobiti po preporuci lekara, a ta-kođe raspolažemo i pakovanjima deli-mično tečnog medicinskog kiseonika koja se mogu koristiti kao nastavak bol-ničkog lečenja.

Home Care ima dvostruki princip: sa jedne strane da obezbedi pacijenti-ma terapiju kod kuće, a sa druge stra-ne omogućava značajnu uštedu zdrav-stvenom fondu usled smanjenja broja hospitalizacija.

Osim medicinskog kiseonika, da li postoje još neki proizvodi Messe-ra koji se upotrebljavaju u medicin-ske svrhe?Osim različitih pakovanja medicin-

skog kiseonika u bocama, imamo i savre-mena medicinska sredstva koja pacijen-tima omogućavaju adekvatnu oksigeno-terapiju uz aktivan život. Pored toga, tu su i, već malopre spomenuti, koncetra-tori kiseonika kao standardni oblik kuć-ne terapije. U planu je i dalji razvoj na-šeg programa koji bi trebalo da omogu-ći pacijentima pogodnosti i olakšice jer, ne zaboravimo, za sve nas – kod kuće je najlepše. ¶

Dr Kristina Stanković, koordinator za Home Care program u MesseruFoto: M. Milenković

7575



Plaču li muškarci?

MOJMUŠKIŽIVOT

MILOŠ VASIĆ

Suze“Muškarci ne plaču”, govorili su nam roditelji (uglavnom mame) dok smo bili mali, kad padnemo i udarimo se, a na-ročito kad ne dobijemo nešto za šta mislimo da je od život-nog značaja (kliker, kolač, pečenje jareće). Devojčice, reklo bi se, mogle su da cmizdre do mile volje jer nisu muškarci – ali nešto se ne sećam da su više plakale. Mislim da sva deca plaču kad im dođe, štogod im roditelji pričali.

Uporno i sistematsko maltretiranje muške dece do pu-berteta koje se iz nekog razloga naziva “vaspitanjem” dovodi do inhibicija koje se tiču plakanja. U pubertetu se potreba za suzama pojavljuje kao posledica zaljubljivanja i ostalih fru-stracija koje “magareće godine” (Branko Ćopić) nužno nose.

Ali, inhibicija je već ugrađe-na i muškarčića je sramota da pusti suzicu – osim nasa-mo, krišom. Najbolji drug na-šao cupi, pa me zanemaruje; Ljiška neće ni da me pogle-da; ružan sam, krakat, mršav, klempav, glup; da se čovek rasplače – ali ispod jorgana. Posle se to polako poravna u ogromnoj većini slučajeva, naravno: neka Nena me po-gleda sa očima i poljubi me; sa najboljim drugovima ot-krijemo druge provode; mi-šićna se masa poveća od pli-vanja i ostalog; stekne se samopouzdanje, dečko se proman-gupira i – u datom trenutku – projebe (što će postati pose-ban razlog za gorke suze, ali kasnije).

Suze – od puberteta nadalje – postaju društveno oče-kivano, dozvoljeno i poželjno oružje ženskoga pola i to im ne zamera niko, osim mangupski nastrojenog muškarca.

“Samo ti plači, manje ćeš piškiti”, kaže on. Šta ima ona da ron-za, kad od toga nema koristi? E, pa koristi ima, ali on – uslov-ljen vaspitanjem – to će shvatiti tek kasnije, kad bude kasno. Plakati je dobro, zdravo i korisno; duže se živi, ako ćemo baš. Žena će se razbesneti do suza; rastužiće se do suza; isplaka-će se svaki put kad joj dođe, pa makar i od sreće. Kod muš-kih je drugačije, kukala im majka.

Kada će se muškarac rasplakati? Isključimo li ritualne suze uz naricanje na pogrebima, ostaju zaista važni razlozi. Slom živaca od užasa i frustracije, ptsp ukratko; bol dubok toliko da kontrola nestaje; dubok estetski doživljaj praćen osećanjem opšte difuzne sreće. Sve sam to doživeo, ali mi i

dalje nije lako da pustim suzu, čak i pred najmilijima. A nije da mi ne dolazi; štaviše, dolazi mi sve češće, što izgleda da ima veze s godinama. Šta vaspitanje napravi od muškarca...

Na pogrebima ne plačem, pogrebe mrzim. Plačem od-mah i kasnije, ali ne tamo gde treba, žao mi je, praštajte. Rekli su mi da sam tvrd i čvrst, ali sam sopstvenu kćer opla-kivao nedeljama – nasamo. Plakao sam od sreće snimajući za televiziju jedan porođaj u Zagrebu, u Petrovoj. To je doga-đaj potresan. Suze mi krenu svaki put kad čujem California Dreaming, ali samo ja znam zašto; isti slučaj i sa Sister Morphine od Stounsa; kad čujem udare rotora helikoptera uh-1; ako vas baš zanima. Iz istih razloga pustim suzu pred

spomen-zidom Vijetnamskog rata u Vašingtonu dc. Suza mi krene svaki put pri kraju Majstora i Margarite od Bulgakova; priznajem, a vi vidite.

Tastature izvesnih teleprintera, moje pisaće mašine Olimpije Monike i kasnijih računara bile su od 1989. do danas često zalivane suzama. Novinari, za razliku od o njima ustaljenog mnje-nja, imaju dušu, verovali ili ne. Naš pri-jatelj i kolega Joca Dulović rasplakao bi se bez ikakvog stida i zazora pred svi-ma nama kad bi se prisetio određenih epizoda iz Vukovara 1991. Zato ga toli-ko i volimo.

Te kobne 1989. bio sam otišao u Sadilovac (usred ničega, Kordun) da vidim kako Srbi i Hrvati zajedno odaju počast nevinim srpskim civilima, ne-hrišćanski poklanim u tamošnjoj crkvi 1941. To rade od 1945, a o tome mi je pričao dobri i mudri don Mile Pecić, župnik u Slunju, najbolji prijatelj pokojnog vladike karlovačkog Simeona. Suze su mi krenule tek u Beogradu, u tastaturu pi-saće mašine, par dana kasnije. Tako je bilo i ranije, 1971, i ka-snije – dok za suze više nije bilo vremena, ali one umeju da dolaze iznenada, godinama kasnije – eto, tek tako. Razumeo me je – od svih ljudi – tadašnji glavni urednik nin-a Milo Gligorijević: samo me je potapšao po ramenu i otišao.

Da, plakao sam gledajući na televiziji pogrebnu povor-ku Zorana Đinđića. Ne zbog Zorana, on je, kao i toliki drugi bio samo “gubitak u ljudstvu”, combat casualty, kia (Killed in Action), ratni saborac koji nije pretekao; loša sreća. Zbog svih tih ljudi sam plakao, ne zbog njega, ne zbog sebe.

Treba plakati, građani, mnogo je lakše čoveku, pa makar i muškarcu, kad se isplače. ¶

Foto: sxc.hu




7777

DAROVINova škola za digitalne urođenike, Vreme 1156

Termini “medijska pismenost”, “kompju-terska pismenost” i “kreativna škola” sko-vani su u istoj kuhinji – novoj školi za digi-talne urođenike. Pitam se, usput, koliko se elektronsko učenje u ovakvoj novoj školi uklapa u sledeći citat: “Kant je dokazivao da znanje nije kolekcija darova dobijenih preko naših čula i uskladištenih u našem duhu kao u muzeju, nego da je, u velikom stepenu, rezultat naše sopstvene mental-ne aktivnosti; da moramo sebe najaktiv-nije zaposliti u istraživanju, upoređivanju, ujedinjavanju, uopštavanju, ako želimo da dođemo do znanja” (Karl R. Poper, Otvore-no društvo i njegovi neprijatelji).

Dejan R. Popović, dipl. inž.

ČETNICIPadaj silo i nepravdo, Vreme 1156

Bitka na Neretvi zasigurno predstavlja jed-nu od najslavnijih bitaka Narodnooslobo-dilačke borbe. Ali, promovisanje Titovog kulta nepogrešivosti obesmislilo je mnoge primere nadčovečanske hrabrosti, samo-požrtvovanja i zasluge komandanata di-vizija ili brigada. Bitke protiv četnika do-bio je prvenstveno Peko Dapčević i to ne sa malim snagama nego sa elitnim bri-gadama koje su prethodno potukle Itali-jane i Nemce. U zaborav je pao i tragično poginuli komandant 3. divizije Pero Ćet-ković. Šta je sa tragedijom 7. banijske di-vizije koja je od 4000 boraca pre 4. ofanzi-ve spala na 550 boraca posle 5. ofanzive? Šta je sa uništenjem tek formirane 9. divi-zije? Borci ove dve divizije su se žrtvovali

da bi preneli ranjenike i bolesnike i to po-lugladni i polubosi. Koliko njih je strada-lo od bolesti, gladi ili iscrpljenosti? Koliko njih je dezertiralo? Bitka na Neretvi je obi-mna tema jer je trajala više od mesec dana, i to na širokom prostoru. Još zanimljivije je i učestvovanje četnika u njoj. Njih su par-tizani nameravali da napadnu i unište na prostorima istočno od Neretve. Tito je na-redio likvidaciju svih zarobljenih četničkih starešina, dakle bez milosti. Nisu ni četnič-ki komandanti ništa bolje želeli komunisti-ma. Nisu četnici izgubili samo zbog svoje loše komande (Z. Ostojića i D. Mihailovića ) već što su u suštini bili pomoćna milicija Italijanima koji su ih “izradili” u ključnom periodu. Četnici su krajem marta tražili za-ustavljanje nemačko-ustaškog protivnapa-da od Konjica do Ostrošca. Italijani su od-govorili razbijanjem koncentracije četnika sa prostora Konjic-Ostrožac-Jablanica-Glo-gošnica gde su bila tri odreda Limsko-san-džačkih odreda, kao i nekoliko hiljada pri-padnika Komande Starog Rasa uz deo her-cegovačkih četnika. Ostao je samo Durmi-torski odred uz par lokalnih jedinica gde je

bilo i muslimana koji su se prirodno preda-vali partizanima bez borbe.Veći deo je pre-bačen jugozapadno od Mostara ili severno od pravca Konjic-Ostrožac. Kada se doda-ju lična netrpeljivost, želja za samoistica-njem ili borbeno neiskustvo Z. Ostojića eto i subjektivnih slabosti koje su doprinosile konfuziji u njihovim redovima. Ipak, kasni-je borbe, posebno ključna između 14. do 17. marta nisu bile “mačji kašalj” za partizane. Morale su se koristiti sve raspoložive rezer-ve, ratna lukavstva, elementi iznenađenja. Po svojem svedočenju, partizani su se, na primer, peli po stenju da bi uništili skrive-ne četnike. Mnogi primeri ličnog junaštva partizana nisu se uklapali u prikaz bitke na Neretvi, a fi lm o njoj je posebno bizaran.

U tekstu “Martovski pregovori” poma-lo prikrivate jedan “mali” detalj. Partizani su tada sklopili primirje sa Nemcima koje je trajalo do kraja aprila, pa je Tito naredio svim jedinicama novj da obustave napade na tog okupatora i ustaše osim u slučaju da ovi brane četnike. Šta bi bilo sa novj da su ih Nemci napali dok su pokušavali da pre-đu Drinu, a to im nije uspevalo par nedelja. Partizani su tada bili rascepkani od Drine do Nevesinja i granice sa Crnom Gorom, a 7. i 9. divizija uništene zbog bolesti i iscrplje-nosti tokom prenosa ranjenika i bolesnika. Nemci i Italijani su precenili snagu četnika čiji mobilisani sastav baš i nije hteo da izgi-ne u bratoubilačkom sukobu protiv svoje braće, sinova i komšija u partizanima. Uo-stalom, njima je i odgovaralo da se partiza-ni i četnici međusobno uništavaju i to dale-ko od komunikacije Sarajevo-Mostar i “bok-sitne oblasti” u zapadnoj Hercegovini.

Ištvan Seleši

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na [email protected]

ŠTAMPANO IZDANJE Beograd Srbija kontinentalna Evropa ceo svet [kurirom] [poštom] [površinskom poštom] [avionom]

6 meseci 4650 din 4400 din 75 EUR/99 USD 115 EUR/149 USD12 meseci 9300 din 8800 din 150 EUR/199 USD 230 EUR/299 USD

INTERNET IZDANJE6 meseci bez PDF-a sa PDF-omSrbija 750 din 1200 dinsvet 16 USD 24 USD

Opcija PDF podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom štampanom izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog. U sve dinarske cene je uračunat PDV. U sve cene je uračunata poštarina.

Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima pošaljite na adresu VREME, Trg Republike 5, Beograd, ili faksom na broj 011/3238-662, sa naznakom za šta je uplata izvršena (pretplata za štampano/internet izdanje, knjiga ili vreme dvd). Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu ne ustupamo trećim licima. Sve dinarske uplate treba izvršiti u korist NP VREME isključivo na račun 205-13281-15. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji se naplaćuje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs. Iz inostranstva možete izvršiti uplate za sva naša izdanja na internet adresi http://www.vreme.com/pretplata pomoću kreditne kartice, (cena u USD), kojom prilikom će se stanovnicima zemalja članica EU zaračunati i dodati odgovarajući PDV ili direktno na naš devizni račun – podatke možete naći na internetu na www.vreme.com/pretplata. Šestomesečna pretplata na štampano izdanje podrazumeva 26, a godišnja 52 broja. Trajanje pretplate na internet izdanje određuje se datumski od dana otvaranja naloga, a korisniku su na raspolaganju svi brojevi objavljeni na internetu od kraja 1998. godine.

POŠTA

PRODAJA&PRETPLATA



7878

Podnevni demonIzrazi garsonjera i podnevni demon vrlo su usko kontekstual-no povezani. Mi smo u srpskom jeziku od svih mogućih zna-čenja onog prvog zadržali samo ono koje se odnosi na naj-manje stambene jedinice, a najskuplje po kvadratnom metru, dok u jeziku iz kog smo ga preuzeli on i dalje označava mo-mački stan, a još češće mesto na koje se momci, ali i oženjeni muškarci, mogu povremeno da sklone da bi podelili intimu sa svojom devojkom, ljubavnicom, ili pak povremenom kres va-rijantom, koje i same umeju da budu a često i jesu udate žene. U govoru sadašnjih mladih generacija taj izraz se prevodi na srpski kao gajba za privođenje.

A podnevni demon? Eh, to je onaj podmukli stvor koji iz hada ishodi i ka njemu vodi, koji se jednako obru-šava na ateiste i na vernike vukući ih u pakleni vrtlog neblagoslovenog seksa. Nije da taj demon preferira podne umesto, kako priliči demoni-ma, neko gluvo doba, već se lukavo prilagodio urbanom ambijentu kan-celarijskih službenika koji su, upor-nim zalaganjem sindikatâ, još pre jednog stoleća dobili pra-vo na dvokratno radno vreme koje podrazumeva – pauzu za ručak. U Francuskoj, u kojoj je izraz podnevni demon (le démon de midi) nastao, hrana, odnosno obroci, imaju znače-nje koje nadilazi puko zadovoljavanje jedne primarne potre-be. U svom gastro-etnocentrizmu, preponosni na svoju kuhi-nju, Francuzi umeju zajedljivo da kažu strancima (posebno Englezima), kad se ovi pohvale da se i kod njih dobro jede: mi jedemo, a vi se hranite... Ali i pored takvog značaja koji prida-ju hrani i ritualima ručka, mnogi zaposleni Francuzi i Francu-skinje žrtvuju svetinju podnevnog obroka demonskom zovu seksa na brzaka začinjenom zabranama i tajnom čije otkri-vanje može da košta vrlo skupo, od nervozne ili ljubomorne reakcije šefa ili šefi ce do visoke alimentacije. Zato se žrtva na oltar podnevnog demona prinosi ili u nekom od hotelčića koji se svojom jedinom zvezdicom kočopere u svim kvartovi-ma Pariza i drugih velikih gradova u Francuskoj, ili u – nekoj garsonjeri, obično na mansardi neke stambene zgrade, iznaj-mljenoj isključivo u tu svrhu.

Svakodnevno, kad neko od službenika u nekom od držav-nih nadleštava ili u nekoj od velikih privatnih fi rmi, usklikne

“Narode, vreme je za ručak!”, nađe se uvek neki muškarac ili neka žena koja će, s grimasom nekog ko se žrtvuje, reći da on/ona neće na ručak, da mora da završi neki hitan posao, bolje u pauzi za ručak nego da ostaje posle radnog vremena... I, kad se svi sjure u restoran fi rme, ili radije u neki od restorančića u blizini na juneću šniclu, pomfrit, mešanu salatu i tri deci to-čene ružice, koje plaćaju bonovima fi rme, on/ona će računar da ostavi u stanju “spavanja”, u toaletu će se na brzinu špric-nuti dezodoransom (u garsonjeri ili hotelčiću neće biti vre-

mena za tuširanje), proveriti da li je kontraceptivno/zaštitno sredstvo u džepu ili na drugom odgovarajućem mestu, even-tualno (ako je on u godinama kad više ništa nije garantovano) progutati plavu ili žutu pilulicu i, izašavši na zadnja vrata fi r-me, pojuriti u zabranjeni zagrljaj onoga/one koji u očekivanju njegovog/njenog dolaska puši već drugu cigaretu i s uzbudlji-vom zebnjom nervozno prebira po kanalima malog kineskog televizora u garsonjeri ili sobici je ̀ inog hotela.

Demon se tu prikazuje u svom ogoljenom vidu, sav od efi -kasnosti i intenziteta, oslobođen sveg onog ceremonijala za

koji se nema vremena a koji je i inače rezer-visan za veze koje imaju budućnost. Nema tu tihe muzike niti drugog mizanscena, so-barica će u prolazu često čuti uzdahe i kri-ke, škripu kreveta, pomešane s glasom ko-mentatora koji krešendo najavljuje mogući gol sa televizora na kome u brzini dešava-nja nije promenjen kanal na neki s prime-renijim sadržajem. Eventualno će, kad se bučni trijumf demona smiri, uz postkoital-nu cigaretu, par kolega ostati još koji minut

u krevetu, nežnosti i strast će zameniti detinjasto kleberenje i ogovaranje drugih kolega, a onda će svako svojim putem na-zad na radno mesto. Kad se i ostali vrate s ručka zateći će ih za računarom kraj koga tamne oksidisani ostaci jabuke koju je savesni činovnik/činovnica pojeo žrtvujući svoje sindikal-no pravo dobrobiti fi rme ili državnog organa.

Ali, pošto kirija za garsonjeru iznosi čak polovinu proseč-ne plate činovničke boranije, često se korisnici udružuju po troje-četvoro, dele trošak, a objekat koriste po sistemu time sharinga: Pjer ponedeljkom i sredom, Žan-Pol utorkom i čet-vrtkom, a matori Aleksandar-Benoa samo petkom, njemu je i to previše. Po pravilu, bratija radi u različitim fi rmama ili nad-leštvima, na taj način se umanjuje mogućnost da tajna pro-curi, a oni su i inače dobri prijatelji, idu zajedno na utakmice (žene na izložbe i humanitarne manifestacije), posećuju se po-rodično i izlaze vikendom zajedno sa svojim bračnim drugo-vima na večere izvan grada gde se još služi dobra francuska hrana, a ne ona namenjena turistima. I – nikad se ne razvode.

Običaj prinošenja žrtve podnevnom demonu odavno se ra-širio po celom kontinentu, uključujući i zemlje u tranziciji. S tom razlikom što u našim uslovima garsonjeru iznajmi, da bi u njoj zaista i živeo sa svojom devojkom, neki mladi menadžer pridošao iz unutrašnjosti, a od pajtosa uzima pikslu svaki put kad oni nešto privedu. Prednost te varijante je u tome što se, posle iscrpljujućeg rvanja s demonom, akteri uvek mogu da okrepe domaćom rakijom i da iz frižidera štrpnu malo pre-vrelog sira, domaće kobasice i duvan-čvaraka koje ponosni roditelji dvaput mesečno autobusom šalju uspešnom sinu-menadžeru. Ili, sve češće – uspešnoj ćerki! ¶

VLADIMIR PAVLOVIĆ

VREMEUŽIVANJA

○

foto: sxc.hu


AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAČKE KUĆE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM „DELFI“ KNJIŽARAMA U SRBIJIPonesite ovaj primerak „Vremena“ u neku od knjižara „Delfi ” i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija počinje 14. februara i traje do 13. marta 2013.

ROTEN: ZABRANJENO ZA IRCE CRNCE I PSEDžon Lidon

Najbolja knjiga o panku od njenog utemeljivača

NOVACMartin Ejmis

Roman o samoubilačkoj

pohlepi

RIČARD LAVLJEG SRCA I SALADIN

Vilfrid Vestfal

O korenima sukoba Zapada i Orijenta

FUDBALSKA MATRICA

Kristof Birman

Osnovi nauke o fudbalu

BRUKLINKolum Toubin

Roman o irskim imigrantima

u Americi

(R)EVOLUCIJA 2012

Diter Brers

Dolazi li smak sveta ili zlatno doba

NE DOZVOLI MI DA ODEMTjeri Koen

Priča o ljubavi između života i smrti

SRCE ZEMLJESvetislav Basara

Niče na Kipru pravi luft-balon

SUSRET SA RAMOM

Artur Klark

Remek-delo SF književnosti

MAJČINA RUKAIgor Marojević

Roman o sudbini folksdojčera u Jugoslaviji

ITALIJANSKI SEKRETARKejleb Kar

Još jedan slučaj Šerloka Holmsa

POHVALA POMAJCIMario Vargas Ljosa

Roman o ljubavi i požudi

NAPUKLO OGLEDALO, MONGOLSKI BEDEKERSvetislav Basara

Rani Basarini radovi

ČOVEK JE VELIKI FAZAN NA OVOM SVETUHerta Miler

Dobitnica Nobelove nagrade

ŠEKSPIRBil Brajson

Ko je zaista bio Šekspir

SELJAKOVA MOLITVAFeliks Timermans

Klasik fl amanske književnosti

FIZIKA BUDUĆNOSTIDr Mičio Kaku

Kako će tehnologija menjati život do 2100. godine

NEVESTA IZ MUMBAJAKarin Fosum

Najbolji norveški krimić

GIBRALTARSKI LJUBAVNICIDominik Bodis

Špijunsko-ljubavna priča o arapskom osvajanju Španije

ANA EDEŠ/ŠEVADeže Kostolanji

Klasik mađarske književnosti

Spisak knjižara u kojima ovaj popust važi:Delfi knjižare d.o.o. “Kod Vuka” (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “SKC” (Kralja Milana 48, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Terazije” (Terazije 38, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Zemun” (Glavna br. 20, Beograd), .Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Makedonska 12, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Kragujevac” (Kralja Petra I 12, Kragujevac), Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Niš” (Voždova 4, Niš), Delfi knjižare d.o.o. “Super Vero” (Milutina Milankovića 86a, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Kalča” (TC Kalča, lamella E, local 11, Niš), Delfi knjižare d.o.o. “Kod sata” (Kneza Miloša 33, Valjevo), Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Čačak” (Gradsko šetalište bb, Čačak),

Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Novi Sad” (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad), Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjižare d.o.o. “Pančevo” (Miloša Obrenovića 12, Pančevo)Delfi knjižare d.o.o. “Rodić” (TC Rodić, Sremska Mitrovica)Delfi knjižare d.o.o. “Zira” (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “KNEZ” (Knez Mihajlova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. “Bulevar“ (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Immo” (Gandijeva 21, Beograd),Delfi knjižare d.o.o. “Subotica” (Korzo 8, Subotica),Laguna Klub Čitalaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Miljakovac” (Vareška 4, Miljakovac)Delfi knjižare d.o.o. “Banovo Brdo” (Požeška 118a, Banovo Brdo)


Copyright © NP Vreme, BeogradUpotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan HrašovecObrada: Marjana Hrašovec


vreme 07.03.2013

Documents