NEUROLINGVISTIKA

Ana Barbatesković

Miroslav Karović

29.03.2010.

NEUROLINGVISTIKA KAO NAUKA

� mlada naučna disciplina, iznedrena iz generativne teorije i psiholingvistike

� razvija se u drugoj polovini XX veka , ali svoje začetnike vidi u lekarima iz XIX veka

� interdisciplinarnost� interdisciplinarnost

� predmet proučavanja: odnos jezika i neuroloških procesa/moždanih funkcija

PITANJA

� Kako je jezik predstavljen u ljudskom mozgu?� Koji se procesi dešavaju prilikom upotrebe jezika?

� Koji moždani centri su zaduženi za određene � Koji moždani centri su zaduženi za određene jezičke zadatke?

� Da li postoje posebne zone zadužene za gramatiku, a posebne zone zadužene za leksikon?

� Da li je jezik zaista osoben za ljudsku vrstu?

METODOLOGIJA

� Ispitivanje oštećenih zona mozga: povezanost između mesta povrede i prirode i stepena oštećenja određene moždane funkcije

� Ispitivanje aktivnosti moždanih funkcija kod zdravih osoba: pomoću neuroodslikavanja ispituju se moždane aktivnosti određenih zona prilikom obrade informacija

� Indirektne tehnike ispitivanja: Vada test

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA

POZITRONSKA EMISIONA TOMOGRAFIJA (PET)

NEUROODSLIKAVANJE POMOĆU FUNKCIONALNE

MAGNETNE REZONANCE (FMRI)

MOZAK

�Svaka hemisfera upravlja pokretima na suprotnoj strani tela i od nje prima čulne podatke. Tako leva hemisfera upravlja pokretima desne strane tela i obrnuto.

�Svaka hemisfera je zadužena za određene funkcije, s tim što jedna hemisfera može funkcije, s tim što jedna hemisfera može biti dominantna u obavljanju neke funkcije. Dominantnost jedne hemisfere zovemo lateralizacija.

�Za jezik je dominantna leva hemisfera, i to kod 95% dešnjaka i kod 60% levaka.

LOKALIZAM VS. HOLIZAM

� Ideja da se svaka sposobnost može povezati sa određenim delom mozga poznata je kao lokalizam

� Holistički pristup polazi od stava da je obavljanje � Holistički pristup polazi od stava da je obavljanje pojedinih funkcija zasnovano na interaktivnim procesima koji se odvijaju u svim delovima mozga

� Relativizacija

ZONE U MOZGU BITNE ZA JEZIK

I FILOZOFI SU LUDI?

Na licu im vidite da se devojka pita: “Je li ovo moj suđeni?”, da mladić u sebi kaže: “Je li ovo ona krava?”

Na pitanje zašto još nije podignuto naselje za izbeglice, odgovoreno nam je da se čeka na izbeglice, odgovoreno nam je da se čeka na barabe iz opštine.

U tibetanski manastir ne možete ući ako niste nudisti.

Već nedelju dana čekam da mi stigne pamet iz Niša.

Rođen je u šumi, gde je završio osnovnu i srednju školu.

I FILOZOFI SU LJUDI!

Na licu im vidite da se devojka pita: “Je li ovo moj suđeni?”, da mladić u sebi kaže: “Je li ovo ona prava?”Na pitanje zašto još nije podignuto naselje za izbeglice, odgovoreno nam je da se čeka na barake izbeglice, odgovoreno nam je da se čeka na barake iz opštine. U tibetanski manastir ne možete ući ako niste budisti. Već nedelju dana čekam da mi stigne paket iz Niša.Rođen je u Rumi, gde je završio osnovnu i srednju školu.

EVOLUCIJA JEZIKA

� Da li je jezik odlika samo Homo sapiensa?� Kako životinje komuniciraju?� Rekurzija� Kreativnost� Da li je ljudski mozak modularan? Postoji li "organ" za jezik?

� Jezička spoosobnost u širem smislu vs. jezička sposobnost u užem smislu

NEUROLOŠKA OSNOVA ZA USVAJANJE L1

� Bebe imaju do 50% veći broj sinapsi nego odrasli. Posle druge godine, pa sve do sedme, broj opada. Time se može objasniti njihova sposobnost da poimaju onoliku količinu informacija.poimaju onoliku količinu informacija.

KRITIČNI PERIOD ZA USVAJANJE L1

� Erik Leneberg (1921-1975)-hipoteza o kritičnom periodu za usvajanje jezika

� “Plastičnost” mozga� Oštećenja leve ili desne hemisfere izazivaju � Oštećenja leve ili desne hemisfere izazivaju različite posledice kod dece i odraslih

JEZIČKI POREMEĆAJI

� Brokina (ekspresivna ili motorna) afazija

Isprekidan, spor govor sa poremećenom artikiulacijom i intonacijom

Kratke rečenice-“telegrafski” stil govora, Kratke rečenice-“telegrafski” stil govora, nedostatak gramatičkih, funkcionalnih reči

Razumevanje je gotovo u potpunosti očuvano

JEZIČKI POREMEĆAJI

� Vernikeova (receptivna ili senzorna) afazija

Jezik je tečan, nema problema vezanih za artikulaciju

Najčešće je razumevanje teško poremećenoNajčešće je razumevanje teško poremećenoGreške prilikom pronalaženja odgovarajućih reči, korišćenje izmišljenih reči

OSTALI JEZIČKI POREMEĆAJI

� Disleksija (Aleksija)-otežano čitanje� Disgrafija (Agrafija)-otežano pisanje� Anomija-problemi pri pamćenju imena stvari� Agramatizam-problemi pri upotrebi morfologije (glagoli bez flektivnih nastavaka), funkcionalnih (glagoli bez flektivnih nastavaka), funkcionalnih reči (veznika), uprošćena rečenična struktura

� Disprozodija-problemi pri proizvođenju govora sa normalnom intonacijom

� Disritmija-problemi pri održavanju normalnog ritma u govoru

OSNOVNA LITERATURA

�Bugarski R. 2003. Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Čigoja, 61-62

�Kristal D. 1995. Kembrička �Kristal D. 1995. Kembrička

enciklopedija jezika. Beograd: NOLIT, 258-281

ZA ZAINTERESOVANE

�Ahlsén E. 2006. Introduction to Neurolinguistics.Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins.Benjamins.

�Lurija A. 2000. Jezik i svest. Beograd: ZUNS.

�Prikaz o Bonobo majmunima: http://www.ted.com/talks/susan_savage_rumbaugh_on_apes_that_write.html

PITANJA?NEUDOMICE?NEUDOMICE?

HVALA NA PAŽNJI!

☺☺☺