JEZIKA ISPITIVANJA U XIX VEKU

kole i pravci u lingvistici

Pokret pismenosti

Posle renesanse pojavili su se globalnisocijalni pokreti za pismenost, to jepostalo cilj mnogih vladapostalo cilj mnogih vlada

Zapoinje i saradnja Evrope i Amerike, netoliko prominentno u ovom periodu, kao uXX veku, ali se dogaaju poeci

Evolucija ljudskog jezika

Raniji pojam jezike klasifikacije uglavnom jebio baziran na prii o Vavilonskoj kuli, abio baziran na prii o Vavilonskoj kuli, ahebrejski je smatran najstarijim jezikom, doksu ostali jezici bili njegovi potomci

Evolucija ljudskog jezika

Ovo je bilo u skladu sa trendovima u drugimdisciplinama, ka na primer biologijom. Onedisciplinama, ka na primer biologijom. Onesu pokuavale da naprave hipotezu koja bipratila dogaaje u Starom zavetu

Evolucija ljudskog jezika

J. J. Scaliger je bio verovatno prvi istraivakoji se suprotstavio tezi da je hebrejskikoji se suprotstavio tezi da je hebrejskinajstariji jezik, i smatrao je da su latinski igrki na neki nain povezani

Teorija ili podaci?

Komparativna analiza i istraivanjeporekla jezika do poetka XIX veka bili suspekulativne prirode i mogu se nai nekispekulativne prirode i mogu se nai nekiudni i nauno neutemeljeni pokuajiobjanjavanja slinosti i razlika meujezicima

Teorija ili podaci?

Razlog za neutemeljene pristupe je bionedostatak podataka. Kada suistraivaima bili dostupne vee koliineistraivaima bili dostupne vee koliinepodataka, mogli su da postave boljeteorije koje su objanjavale podatke

WILLIAM JONES I ISTORIJSKA PROMENA

Postojale su razliite spekulacije o poreklujezika i njihovom istorijskom razvoju, alijezika i njihovom istorijskom razvoju, aliprvo sistematino poreenje indoevropskihjezika uradio je Sir William Jones.

WILLIAM JONES I ISTORIJSKA PROMENA

Britanski sudija u Indiji, koji je imao pristupmaterijalima koji su se odnosili na sanskrit.materijalima koji su se odnosili na sanskrit.Pronaao je upeatljive slinosti meupojedinim reima, kao to su rodbinskitermini i rei za brojeve

Efekti Jonesove tvrdnje

Upeatljive slinosti meu razliitimindoevropskim jezicima navele su Jonesa natvrdnju da slinost ovih formi i glasova nijetvrdnju da slinost ovih formi i glasova nijesluajnost

Gotske i keltske jezike bilo je neto teeukljuiti u istu grupu jezika u ovoj fazi, ali jepostojala svesnost da bi i ovi jezici mogli bitideo velike indoevropske porodice jezika

Efekti Jonesove tvrdnje

Ovo je bio (samo) poetak, a kasnije sumnogi drugi istraivai dodavali novemnogi drugi istraivai dodavali noveinformacije, dalje dokazujui i nadograujuinjegovu tvrdnju

Prvi komparatisti

Franz Bopp je 1816. izneo pred javnostslinosti izmeu sanskrita i nekih drugihslinosti izmeu sanskrita i nekih drugihindoevropskih jezika - poetakkomparativne lingvistike (poetaklingvistike kao samostalne naunediscipline?)

Prvi komparatisti

Pokret se razvio u Nemakoj, saistraivaima kao to su J. Grimm, W. vonistraivaima kao to su J. Grimm, W. vonHumboldt, F. Bopp, R. Rask (Danac)...

Prvi komparatisti

Glasovne promene mogu da imajuodreene regularne obrasce, i ovo se moeodreene regularne obrasce, i ovo se moepratiti u uspostavljanju etimolokih veza

Prvi komparatisti

na primer, nekadanji germanski finalnikonsonant /t/ postao je ozvuen uengleskom /d/, ali je ostao bezvuan uengleskom /d/, ali je ostao bezvuan unemakom nemaki Hund /hunt/ iengleski hound /haund/

Grimov i Vernerov zakon

Nazad u prolost - rekonstrukcija

Zasnovano na sistematskim glasovnimpromenama, moe se uspostaviti(predpostaviti) mogue ranije stanje(predpostaviti) mogue ranije stanjegramatike REKONSTRUKCIJA

Ovo je posebno bilo od znaaja kasnijimistraivaima, koji su se bavili jezicima bezpisma

Klasifikacija i nove discipline

Jezika klasifikacija se moe predstavitipomou stabla, kao u sluaju evolutivnebiologije (C. von Linnea).

Klasifikacija i nove discipline

Arealna blizina takoe postaje bitan faktor uidentifikovanju jezika, i istraivai to uzimaju uobzir razvoj arealne lingvistike

Dijalektologija postaje samostalna disciplina iistraivai uviaju moguu vezu izmeujezike raznolikosti i istorijskih promena

Bioloki naturalizam u lingvistici

Schleicherova Stammbaum (genealokostablo) teorija

Schmidtova teorija talasa - jezike inovacijese ire nepredvieno kao vodeni talasi, ane u vidu pravilnog grananja (kao to jetvrdio Schleicher)

Wilhelm von Humboldt

Osniva opte lingvistike kao discipline kojaistrauje sutinu jezikog fenomena

Bio je svestan beskonane kreativnosti jezika, Bio je svestan beskonane kreativnosti jezika,odnosno injenice da uvek moemo dakreiramo reenicu koju nikada pre toga nismouli

Nije toliko obraao panju na razliku izmeusinhronijskog i dijahronijskog pristupa

Wilhelm von Humboldt

U skladu sa nacionalistikim pokretima uXIX veku, smatrao je da je jezik specifinaemanacija duha datog naroda, spoljanjiemanacija duha datog naroda, spoljanjiizraz jedne unutranje forme, koji otkrivaodreeni pogled na svet teorijaWeltanschauunga

Wilhelm von Humboldt

Smatrao je da se miljenje i percepcijamogu preneti samo pomou jezika, te dasu jezik i miljenje meuzavisni ineodvojivineodvojivi

Ovo je bio poetak teorije jezikogrelativiteta (koju su razvili E. Sapire i B. J.Whorf).

Psihologizam u lingvistici

H. Steinthal je objavio Psiholokugramatiku

Wilhelm Wundt, A. Marty...

Mladogramatiari

Karl Brugmann, August Leskien, HermannPaul...

eleli su da naprave istorijsku lingvistiku eleli su da naprave istorijsku lingvistikuegzaktnom naukom, poput geologije uprirodnim naukama

Dalje razvijanje komparativno-istorijskihstudija