nermin Šistek - uređaji za pohranu podataka

7/24/2019 Nermin istek - Ureaji Za Pohranu Podataka

1/19

UNIVERZITET U SARAJEVUFAKULTET ZA SAOBRAAJ I KOMUNIKACIJEODSJEK: Kompjuterske i informacijske tehnologije

PREDMET:Raunarstvo i informatika

TEMA: Ureaji za pohranu podataka

KANDIDAT: MENTOR:

Nermin istek Doc.Dr. Sabina Barakovi

Broj indeksa: 7462

Sarajevo, 2015. god.
http://nastava.fsk.unsa.ba/index.php/sadrzaj/item/144-racunarstvo-i-informatika.htmlhttp://nastava.fsk.unsa.ba/index.php/sadrzaj/item/144-racunarstvo-i-informatika.htmlhttp://nastava.fsk.unsa.ba/index.php/sadrzaj/item/144-racunarstvo-i-informatika.htmlhttp://nastava.fsk.unsa.ba/index.php/sadrzaj/item/144-racunarstvo-i-informatika.html


2/19

1

SADRAJ

1. UVOD............................................................................................................................2

2. UREAJI ZA POHRANU PODATAKA.................................................................... 3

2.1 HISTORIJSKI RAZVOJ........................................................................................3

2.2 SVOJSTVA I KARAKTERISTIKEUREAJA ZA POHRANU PODATAKA............................................................4

2.3 PODJELA UREAJA ZA POHRANU................................................................ 5

2.3.1 UREAJI S MAGNETSKIMPOHRANJIVANJEM PODATAKA.......................................................... 6

MAGNETNE TRAKE................................................................................. 6MAGNETNI DISK......................................................................................7TVRDI DISK (HARD DISK)......................................................................7FLOPPY DISK............................................................................................ 7

2.3.2 UREAJI SA OPTIKIMPOHRANJIVANJEM PODATAKA...........................................................9CD-ROM......................................................................................................9DVD-ROM.................................................................................................10HD-DVD....................................................................................................12

BLU-RAY DISC........................................................................................132.3.3 OSTALI UREAJI ZA POHRANU PODATAKA..................................14

FLASH MEMORIJA................................................................................. 15ZIP UREAJ............................................................................................. 16

3. ZAKLJUAK............................................................................................................17

4. LITERATURA........................................................................................................... 18


3/19

2

1. UVOD

Tema ovog seminarskog rada su ureaji za pohranu podataka.To su ureaji sa kojima

smo manje vie svi imali kontakt i koje smo bili u prilici da koristimo. Do materijalakoritenog za izradu ovog seminarskog rada je bilo relativno lahko doi, budui da seradi o stvarima sa kojima se svakodnevno susreemo, pa je do podataka lahko doi

putem interneta, ali i literature, kako strane tako i domae, koja se vee za osnoveinformatike.

Kako bi bolje razumjeli sadraj ovog rada potrebno je prije svega definisati pojamureaja. Ureajjeste skup dijelova povezanih u jednu loginu cjelinu s ciljem izvoenjaodreene operacije. Jednostavnije reeno, ureaj je bilo koja vrsta opreme, kao to jetampa, modem, monitor, disk i sl. a koja moe da alje, obrauje, uva ili prima

podatke.

Osim toga, za ovu temu su usko vezani termini podatak i memorija. Podatak je bilokakav zapis (u bilo kojem obliku) u kojem je zabiljeen neki dogaaj, pojava, injenicaili zapaanje iz okoline, dok memorija u uem smislu pretstavlja digitalni sistem koji

pamti odreenu koliinu binarno kodiranih podataka.

Dakle, ureaji za pohranjivanje podataka su bilo koji ureaji koji mogu pohranitipodatak u digitalnom obliku privremeno ili stalno.Neki od osnovnih ureaja za pohranupodataka su: hard disk, floppy disk, magnetne trake, flash memorije i sl.

U ovom seminarskom radu su obuhvaeni neki od osnovnih pojmova koji se dovode uvezu sa pohranom razliitih vrsta podataka. Pored osnovnih pojmova, u radu su

pretstavljene i osnovne podjele ovih ureaja, njihova primjena, historijski razvoj,osnovne karakteristike te slikoviti primjeri koji e nam omoguiti da ih vizuelnoraspoznajemo.


4/19

3

2. UREAJI ZA POHRANUPODATAKA

Ureaji za pohranu podataka su vanjske memorije koje nisu direktno spojene na

matinu plou a koje slue za uvanje raunalnih podataka i programa, te njihov

prijenos s jednog raunala na drugo. Odnosno, to su bilo koji ureaji koji mogu

pohraniti podatak u digitalnom obliku privremeno ili stalno. Najosnovniji primjer je

hard disk ili floppy disk koji mogu trajno sauvati podatke, dokRAMpodatke pamti

samo privremeno i po potrebi. Razvojem elektronikih raunala neprekidno raste

potreba za pohranom sve vee koliine podataka.

2.1 Historijski razvoj

Ureaji i mediji za pohranu podataka doivjeli su nekoliko revolucionarnih promjenato u samim dimenzijama, a to vezano uz memorijski kapacitet.

Samo jedan od primjera su mikroSD kartice koje su za manje od 10 godina poveale

svoj kapacitet sa 128 MB do 128 GB.

RAM u obliku kojem ga i danas poznajemo nastao je 1974. godine. Njegov kapacitet je

bio 200 MB, a brzina prijenosa 50 Kbps. Sada imamo memorije koje postiu brzinu

prijenosa 2 Gbps s kapacitetom 512 ili vie GB.

Slika 1. Historijski razvoj RAM-a i microSD kartica
http://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_diskhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Flopi_diskhttp://bs.wikipedia.org/wiki/RAMhttp://bs.wikipedia.org/wiki/RAMhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Flopi_diskhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_disk


5/19

4

Magnetske trake: Ureaji za pohranu podataka nastali 1952. godine koji koriste

magnetske trake i jo se mogu i danas susresti, ali neto moderniji. Naravno, i

memorijski kapacitet im nije kao nekada 2 MB ve moe doi do 125 PB. Imaju nie

cijene u odnosu na mehanike tvrde diskove.

Usporedno s trakama razvijali su se i ostali ureaji za pohranu, a ponajprije se to

odnosilo na diskove koji su zbog brzine pristupa i pouzdanosti postali nezaobilazan

element pohrane podataka. Mehaniki tvrdi disk se pojavio 1956. godine. Osnovni

princip rada diskova nije se promijenio od njihovog nastanka. Njegov kapacitet je bio

samo 5 MB, ali zato masa mu je bila skoro jednu tonu. Dananji tvrdi diskovi openito

imaju dimenzije 3,5 ina i kapaciteta do 4 TB, 6 TB itd.SSD diskove smo dobili tek

1996 godine s kapacitetom od 40 MB. Prole godine se evoluirali do 960 GB.

Slika 2. Historijski razvoj tvrdih disk-ova i magnetnih traka

2.2 Svojstva i karakteristike ureaja za pohranupodataka

Svojstva kojima se treba odlikovati svaki ureajza pohranu podataka:

pohranjeni podaci trebaju to due ostati nepromijenjeni i neoteeni

ureajza pohranu mora biti jednostavan za rukovanje

mora biti to manjih dimenzija

da je to veeg kapaciteta(Capacity) koliina podataka koja se moe pohranitimjeri se u megabajtima (MB)
http://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#Thttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#T


6/19

5

upis i itanje podataka trebaju biti to bri (Access time) mjeri se u

milisekundama (ms)

da je prikljuak ili spajanje na raunalo to jednostavniji

da je koliina podataka koja se sa ureaja ili medija moe premjestiti u glavnumemoriju (i obrnuto) u jednoj sekundi to vea (transfer rate) mjeri se u

megabajtima po sekundi (MB/s)

Cijena ureaja za pohranutreba biti to nia (cijena pohrane obino se izraava u

cijeni po bitu pohranjene informacije).

Navedene zahtjeve danas s uspjehom zadovoljavaju tri tehnologije:

poluvodika magnetska

optika

Poluvodika tehnologija odlikuje se najveom brzinom, ali i najviom cijenom pa se

rabi za pohranu relativno male koliine podataka u odnosu na ostale dvije spomenute

tehnologije. Magnetski mediji, koji se za pohranu podataka koriste svojstvima

magnetskih tvari, najstariji su i danas ve potpuno razvijeni mediji. Optika tehnologija,

koja se za pohranu podataka koristi svojstvom svjetlosti, mlaa je i jo je uvijek u

intenzivnom razvoju.

2.3 Podjela ureaja za pohranu

Podjela ureaja za pohranu podataka prema tehnologiji koju koriste moe se izvriti na:

1. ureajes magnetskim pohranjivanjem podataka

2. ureaje s optikim pohranjivanjem podataka

3. ostali ureaji za pohranu podataka (poluvodiki mediji)


7/19

6

2.3.1 Ureaji s magnetskim pohranjivanjem podataka

Magnetne trake

Magnetne trake su iroko koriteni ureaji za pohranu podataka. Izrauju se kaoplastine trake premazane oksidom eljeza i uzduno su podijeljene na kanale. Prvi

ureaji za pohranu podataka koristili sumagnetske bubnjeve itrake.Vrlo brzo dolo se

do zakljuka da su trake daleko pouzdaniji mediji pa su unato inicijalnoj sporosti

odnijele prevagu. Klasina traka je obino duine 2400 stopa i namotana je na kalem

promjera 26,4 cm, a ima kapacitet 180 MB i vie. Oblik u koji dolaze magnetne trake

kao mediji za pohranu podataka su: kasete i ketridi (catridge) i drajvovi magnetne

trake. Kasete i ketridi koriste se kao memorijski medij visokog kapaciteta (kapacitetkasete je do 20 MB, a ketrida nekoliko stotina MB). U usporedbi s magnetnim

diskovima ovi vidovi magnetnih medija imaju sekvencijalan pristup (podacima se

pristupa onako kako su trake odmotane) i srednjim vremenom pristupa podacima.

Pouzdanost ureaja za pohranu podataka koji koriste traku bila je od samog poetka

toliko velika da se u raznim oblicima javljaju i danas, inei tako traku jednim od

najdugovjenijih medija u koritenju raunala. Pouzdanost zapisa im je dobra, no due

arhiviranje zahtijeva ipak skladitenje u odgovarajuimuvjetima. Najvea mana im je

spor pristup podacima koji je prije svega uvjetovan injenicom da je traka sekvencijalni

medij. Unato injenici da moderni ureaji koji koriste trake "znaju" gdje se na traci

nalazi eljeni podatak, te da kvaliteta traka omoguuje njihovo izuzetno brzo

premotavanje jo uvijek je potrebno puno vremena (mjeri se u minutama) da bi se do

podatka dolo.

Slika 3. Kaseta sa magnetnom vrpcom (trakom)
http://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#mhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#mhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#magnetska_trakahttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#magnetska_trakahttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#m


8/19

7

Magnetni disk

U hermetiki zatvorenomkuitunalazi se jedna ili vie aluminijskih ploa na koje je s

jedne ili obje strane nanesen magnetski sloj. Podaci se itaju i piu pomou jedne ili

vieglava (svaka za jednu stranu pojedine ploe) smjetenih na posebnom mehanizmu.

Taj relativno jednostavan sustav u stanju je u modernim diskovima pohraniti zaista

velike koliine podataka. Osimkapaciteta diskovi se odlikuju izuzetno brzim pristupom

podacima (mjeri se u milisekundama), te velikom brzinom transfera podataka. Jedan od

nedostataka je osjetljivost na nagle udarce i vibracije. No praksa je pokazala da se

moderni diskovi dosta dobro bore protiv takvih problema koje se meutim, ovisno o

stupnju znaajnosti podataka, nikako ne smije zanemariti.U magnetne diskove spadaju

savitljivi disk (Floppy disk) i fiksni ili tvrdi disk (Hard disk).

Tvrdi disk (ilihard disk)je ureaj koji pie i itapodatke.Svako raunalo danas ima

barem jedan tvrdi disk, na njemu se dre svi podaci neophodni za pokretanje raunala,

kao npr operacijski sustav, te on ustvari omoguuje raunalu da zapamti podatke i

poslije gaenja istog. Sam hard disk je izumljen oko 1950-tih godina, kapaciteta od

samo nekoliko megabajta danas su doli do mnogo veih brojki, danas se kapaciteti

mjere u stotinama gigabajta (GB), ak na nekim web serverima i u terabajtima (TB).

Bilo to to se nalazi u disku je zapravo red bajtova, vie ili manje. Svakadatotekabila

ona slika, video, tekst ili neto drugo je red bajtova zapisanih, u ovom sluaju, na

tvrdom disku. Graen u obliku aluminijskog diska presvuenog magnetskom tvari. Na

istu osovinu, jedan iznad drugoga, smjeteno je nekoliko diskova. Za svaki disk postoje

po dvije magnetske glave (za svaku stranu diska po jedna), koje su uvrene u jedan

sklop i pomiu se zajedno i istodobno. Sve skupa smjeteno je u zatvoreno kuite, tako

da diskovi nisu vidljivi korisniku.

Floppy disk (en. Floppy Disk Drive, FDD) je mala savitljiva poluvinilska disk ploa

presvuena metalnim oksidom i sluiza pohranjivanjepodataka.Nalazi se u plastinoj

kouljici. Ime je dobila po tome to je savitljiva. Namjena diskete je prijenos manje

koliine podataka s raunala na raunalo, priuvna pohrana (engl. backup) manje

koliine podataka te distribucija manjih programa i posebice pogonskih programa uz

razliite raunalne ureaje. Disketa je bila glavni prenosivi medij do pojave CD-a,

kasnije iDVD ureaja i medija. Skoro 20 godina floppy disk jevladao informatikimsvijetom te bio glavni prijenosnik podataka meu raunalima. Danas biva manje
http://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#ku%C4%87i%C5%A1tehttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#ku%C4%87i%C5%A1tehttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#magnetska_glavahttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#khttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#khttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1950http://bs.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Datotekahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Slikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Videohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Teksthttp://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Medijhttp://bs.wikipedia.org/wiki/CDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/DVDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/DVDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/CDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Medijhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Teksthttp://bs.wikipedia.org/wiki/Videohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Slikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Datotekahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1950http://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#khttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#magnetska_glavahttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#ku%C4%87i%C5%A1te


9/19

8

koriten zbog mnogo veih i brih CD i DVD medija, ali floppy disk jo uvijek nije

potpuno ieznuo i jo se koristi za neke manje stvari kao to su driveri za monitor,

start-up diskete, te razni drajveri za SATA hard diskove. Danas se diskete koriste

veliine 8,9 cm mada se mogu nai i diskete veliine 13,3 cm koje su prisutne jos od

prvih PC raunara. Kapacitet diskete izravno je ovisano gustoi zapisa (engl. density).

to je dozvoljena gustoa zapisa podataka vea na disketu stane vie podataka. Postoje

dvije gustoe zapisivanja: visoke (engl. high) i dvostruke (engl. double). Manje diskete

od 8,9 cm koje omoguavaju zapisivanje podataka visokom gustoom imaju kapacitet

od 1,44 MB dok diskete iste veliine ali dvostruke gustoe imaju kapacitet od samo 720

KB. Dok disketni pogoni visoke gustoe mogu itati podatke dvostruke gustoe, diskete

koje rade na principu dvostruke gustoe ne mogu itati podatke visoke gustoe.

Slika 4. Hard disk i njegovi dijelovi

Slika 5. Floppy disk
http://bs.wikipedia.org/wiki/Monitorhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_diskhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_diskhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Monitor


10/19

9

2.3.2 Ureaji sa optikim pohranjivanjem podataka

Razvoj tehnologije doveo je, naroito u zadnjim desetljeima, do pojave posve novih

naina zapisivanja podataka i do pojave posve novih ureaja. Najznaajniji je bio

prijelaz na optikizapis koji je omoguio pohranu velikih koliina podataka na vrlo

malom prostoru kao i bitno dui ivotni vijek tako zapisanih podataka. Najpoznatiji

dananji ureaj koji koristi optiko zapisivanje podataka jeCD-ROM (Compact disc

read only memory)

CD-ROM

Kompaktni disk, ili ee samo krae CD (od engl. Compact disk) je optiki zapis

razvijen u kasnim 1970-tim godinama, prvobitno koriten samo kao medij za glazbu.

Kasnije se medij razvio za spremanje podataka na raunalu, tako da je danas standardni

dio raunala.

CD kao proizvod razvili su zajedno Philips i Sony. Philips je osmislio proizvodni

proces (idejno baziran na Laserdisc-u, koji se nije proslavio s medijima promjera 18-30

cm), a Sony je usavrio korekciju greaka pri itanju CD medija, ime je proizvod bio

spreman za trite. Masovna proizvodnja je krenula 1982. godine. CD je u poetku biozamiljen kao zamjena za gramafonsku plou, a ne kao medij za spremanje podataka,

to je postao tek kasnije. U lipnju 1985. predstavljen je CD-ROM (read-only memory) a

1990. CD-R (za snimanje), razvijen takoer od strane tvrtki Philips i Sony.

CD-ROM ("Compact Disc Read-only memory") je ureaj koji moe itati bilo koju

vrstuCD medija. Isporuuju se s upisanimpodacima koje korisnik ne moe ni mijenjati

ni brisati. Zbog toga je primjena CD-ROM-a ograniena na distribuciju raunalnih

programa i podataka pa se esto CD-ROM-ovi nazivaju i bibliotekama ( npr.

enciklopedija, rjenik, programi za raunala i dr.).

CD-R ("Compact Disc Recordable") mediji koje stvaramo u CD pisaima neto su

kraeg vijeka trajanja, no ni tridesetak godina nikako se ne moe zanemariti. Kod CD

tehnologije javlja se podjela na ureaje za itanje i na ureaje za pisanje podataka. Na

CD-R ureajima podaci se mogu samo jednostrano upisivati i nije mogue njihovo

naknadno brisanje.
http://bs.wikipedia.org/wiki/CDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/CD


11/19

10

CD/RW ("Compact Disc Rewritable") je ureaj koji moe snimati podatke na CD

medij. Upravo je to najbitnija razlika izmeu CD/RW-a i obinog CD itaa. Drugim

rijeima, ovi ureaji dozvoljavaju viestruko pisanje i brisanje pojedinanih zapisa.

CD-E("Compact Disc Erasable") ureaje karakterie mogunost brisanja podataka, aline pojedinanih zapisa, nego cjelokupan sadraj medija.

Na ove medije moe se upisivati i digitalni audio signal. Kod upisivanja digitalnog

audio signala kapacitet medija izraava se u minutama, tako da na standardni CD-R

medij stane 75 minuta zvuka.

Zapisivanje podataka na CD-u poinje u sredini diska i nastavlja se prema rubu to

omoguava prilagodbu za razne veliine. CD-ovi su dostupni u dvije standardne

veliine: najraireniji su promjera 120 mm, kapaciteta 75 minuta i 650 MB podataka te

kapaciteta od 80 minuta i 700 MB podataka. Dostupni su i 80 mm (tzv. MiniCD-ovi)

kapaciteta 21 minute i 184 MB.

Slika 6. Jedan od najkoritenijih oblika kompaktnog diska CD-R

DVD-ROM

Koliko god nam se u poetku inilo da je 650 MB golem kapacitet, sve ei zahtjevi za

jo veim kapacitetima uz zadravanje dobrih osobina CD tehnologije doveli su do

brzog razvoja DVD tehnologije. Tehnologija je u osnovi jednaka samo se koriste

preciznija optika i laserske glave koje rade na kraim valnim duinama. Ova tehnologijaomoguava maksimalnikapacitet od preko 18GB na disku veliine obinog CD-a.
http://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#khttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#khttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#ghttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#ghttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#k


12/19

11

DVD se smatra nasljednikom CD-a. Kod razvoja DVD-a postojala su dva

nekompatibilna formata. S jedne strane to su bili Matsushita, Toshiba i Time Warner sa

SD (Super disc) tehnologijom, i s druge strane Sony i Philips sa MMCD (Multimedia

CD) tehnologijom. 1995. godine nastao je DVD-ROM standard kao kompromis izmeu

dvije navedene tehnologije. Meutim, DVD-ROM standard se ipak vie oslanjao na SD

tehnologiju.

DVD (en.Digital Versatile Disc ili Digital Video Disc) ureajslui za reprodukovanje

sadraja koji se nalaze naDVD mediju. Na DVD diskove podaci se pohranjuju (kao i

kod CD-ova) tako to se u procesu produkcije na disk nanose specifina udubljenja koja

kasnije pri itanju podataka bivaju detektirana laserskim zrakom i konventirana u

elektrine impulse koje raunar tumai kao podatke.Nakon samog predstavljanja DVDmedija i ureaja pojavio se problem kompatibilnosti izmeu raznih formata. Danas su

formati objedinjeni i obino ih svi noviji ureaji uredno itaju, ukljuujui: DVD-RW,

DVD+RW, DVD-RAM, te DVD-R i DVD+R. Takoer, veina ureaja ita i snima i

dvoslojne DVD medije.

Neke od vrsta DVD-ova su:

DVD-ROM

1. DVD-5ima jednostrani zapis i kapacitet 4.7 GB.

2. DVD-9ima dvoslojni jednostrani zapis i kapacitet 9 GB.

3. DVD-10ima obostrani dvoslojni zapis i kapacitet 10 GB.

4. DVD-18ima obostrani dvoslojni zapis i kapacitet 18 GB.

DVD-Rima kapacitet 4.7 GB, a diskovi slue za jednokratno snimanje.

DVD-RWima kapacitet 4.7 GB, a diskovi pruaju i mogunost presnimavanjasnimljenog materijala.

DVD-RAMzahtijeva posebnu jedinicu za itanje diskova s 4.7 ili 9.4 GB

snimljenog materijala, a takvi diskovi su tipino smjeteni u plastinom kuitu.

Diskovi s 2.6 GB kapaciteta mogu biti izvaeni iz kuita i koriteni u DVD-

ROM jedinici. Najvei kapacitet je 9.4 GB.

DVD+Rima jednostrani jednoslojni zapis i kapacitet 4.7 GB, a diskovi slue za

jednokratno snimanje.
http://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/DVDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/DVDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezik


13/19

12

DVD+RWima kapacitet 4.7 GB, a diskovi pruaju i mogunost presnimavanja,

te njihov sadraj moe biti prikazan i na standardnom DVD playeru.

DVD+R DLdiskovi su izvedeni iz onih DVD+R, a koriste dvoslojni zapis, teslue za jednokratno snimanje do 8.5 GB podataka.

Slika 7. Primjer DVD diska

HD DVD

HD DVD (en. High Density DVD ili High Definition DVD) je optiki format diska

najnovije generacije napravljen za pohranu velikih podataka ili filmova visoke

rezolucije. To je vrlo gusti format zapisivanja na optike diskove stvoren za visoko-

kvalitetni video i podatke. HD DVD standard je razvijen od strane nekoliko kompanija

koje se baveelektronikom i raunarstvom,a koje je predvodila Toshiba.HD DVD na

jednom sloju ima kapacitet od 15 GB, dok je kapacitet na dvoslojnom mediju 30 GB, a

naknadno je Toshiba objavila da e postojati i troslojni HD DVD mediji sa kapacitetom

od 45 GB. HD DVD koristi plavo-ljubiasti 404 nm laser za itanje informacija sa

diska. Toshiba, tvorac HD DVD formata je 19. februara 2008. godine javno objavila da

tvrtka vie nee razvijati, proizvoditi ni prodavati HD DVD snimae i rekordere, te tako

okonala rat optikih formata visoke definicije, priznajui poraz pred konkurentskom

Sonyjevom Blu-ray tehnologijom.
http://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Optikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Optikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Filmhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Elektronikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Informatikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Informatikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Informatikahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Toshiba&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Laserhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Laserhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Toshiba&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Informatikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Elektronikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Filmhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Optikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezik


14/19

13

Slika 8. Toshibin HD DVD disk

BLU-RAY DISC

Blu-ray Disc (skraenica: BD) je vjerovatan nasljednik DVD-a. Tehnologija i

pripadajui ureaji su koncipirani za privatne korisnike. Za via oekivanja

preduzetnikih korisnika postoje varijante Professional Disc for Data (PDD) i

Professional Disc for Broadcast (PDB).

Blu-ray Disc se temelji, kao i HD-DVD, na plavo-ljubiastom laseru s 405 nm valne

duljine. Blu-ray Disc s mogunou viestrukog zapisa podataka zasniva se na phase-

change tehnici.

Disk promjera 12 cm obuhvaa s jednim slojem do 27GB (25,1 GB), a s dva sloja do

54 GB (50 GB) podataka. Alternativni izvori spominju kao bruto kapacitet 23,3 GB

(21,7 GB). TDK je predstavio etveroslojnu verziju Blu-ray Disca koja na jednoj strani

moe pohraniti oko 100 GB podataka. Kako se ini, u meuvremenu je TDK-u polo za

rukom na esteroslojnom disku pohraniti 200 GB podataka. Pri tome je kapacitet jednog

sloja povien na 33 GB.
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=BD&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=BD&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Professional_Disc_for_Data&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Professional_Disc_for_Broadcast&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Professional_Disc_for_Broadcast&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Professional_Disc_for_Data&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=BD&action=edit&redlink=1


15/19

14

Blu-ray Disc postoji u 3 izvedbe: kao BD samo za uitavanje, kao BD-R za uitavanje i

jednostruki zapis i kao BD-RE za uitavanje i viestruki zapis podataka.

Devet preduzea okupljenih u Blu-ray-grupi, Matsushita, Pioneer, Philips, Sony,

Thomson, LG Electronics, Hitachi, Sharp i Samsung su 19. februara 2002 odredili

specifikacije za Blu-ray Disc. Ovoj asocijaciji su se krajem januara 2004. dodatno jo

prikljuiliDell iHewlett-Packard (koji je kasnije istupio) kao i Apple sredinom marta

2005. godine. Zahvaljujui Blu-ray forumu, Blue-ray Disc ima vitkije organizacijsko

nadgraeodDVD foruma.

Za Blu-ray Disc je predviena zatita protiv nezakonitog umnoavanja - Advanced

Access Content System (AACS) iz podrujaDigital Rights Managementa.

Slika 9. Primjer Blu-ray diska

2.3.3 Ostali ureaji za pohranu podataka

Tijekom razvoja ureaja za pohranjivanje isprobavanesu razne tehnologije, pa se tako

dolo na ideju da se neke od njih kombiniraju. Jedna takva uspjena kombinacija

predstavlja spoj magnetske i optike tehnologije, a najpoznatiji njeni predstavnici su

magnetno-optiki (MO) diskovi. Osnovni materijal za zapisivanje je magnetski, ali

posve drugaiji od onoga kojeg emo nai primjerice na diskovima.Tijekom procesa

zapisivanja optiki dio ureaja,laser,pripremit e magnetski sloj za zapisivanje koje e

obaviti magnetska glava. itanje podataka obavljat e meutim optiki dio ureaja,odnosno laser s pripadajuim optikim sustavom.
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Matsushita&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pioneer&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Philips&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Sonyhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Thomson&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=LG_Electronics&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Hitachi&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sharp&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Samsung&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/19._februarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/2002http://bs.wikipedia.org/wiki/Dellhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Dellhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Hewlett-Packard&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=DVD_forum&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Advanced_Access_Content_System&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Advanced_Access_Content_System&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Digital_Rights_Managementhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Digital_Rights_Managementhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#Thttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#Thttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#Lhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#Lhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#Lhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#magnetska_glavahttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#magnetska_glavahttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#magnetska_glavahttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#Lhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#Thttp://bs.wikipedia.org/wiki/Digital_Rights_Managementhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Advanced_Access_Content_System&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Advanced_Access_Content_System&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=DVD_forum&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Hewlett-Packard&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Dellhttp://bs.wikipedia.org/wiki/2002http://bs.wikipedia.org/wiki/19._februarhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Samsung&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sharp&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Hitachi&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=LG_Electronics&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Thomson&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Sonyhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Philips&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pioneer&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Matsushita&action=edit&redlink=1


16/19

15

Magnetno-optiki ureaji za pohranu podataka predstavljaju vrlo pouzdane sustave jer

kombiniraju dobre osobine i jedne i druge tehnologije. Prema mnogim autoritetima,

najvei je njihov nedostatak relativno spor proces zapisivanja podataka, no usporedimo

li ga s primjerice brzinom pisanja na CD-RW medije (isto optiki pristup) onda ta

zamjerka nikako ne stoji. Magnetno-optiki mediji zadravaju podatke due od drugih

isto magnetskih tehnologija, pa su pogodni za arhiviranje podataka na due vrijeme.

Magnetski i optiki pristup dva su stupa na kojima poivaju moderni ureaji za pohranu

podataka. Zajedniko objema tehnologijama je ovisnost o mehanikim elementima.

Iako je u modernih ureaja mehaniki dio dosegao veliki stupanj pouzdanosti, ipak je

on najpodloniji kvarovima. Medij koji se u takvim ureajima koristi takoer je zbog

mehanikog naprezanja izloen habanju i samim tim gubitku svojih svojstava. Rjeenjesvih tih problema su ureaji koji nemaju nikakvih pokretnih dijelova i gdje se

zapisivanje obavlja posve elektroniki.

Osim nestanka svih problema uzrokovanih mehanikim troenjem nestaju i problemi

sporog pristupa podacima te naravno i ponekad velika koliina buke koju mehaniki

ureaji proizvode. Ovakva rjeenja nisu novijeg datuma, no jo nose neke probleme

kojim spreavaju njihovu uporabu u irem korisnikom krugu. To je prije svega

premalen kapacitet koji se jo uvijek mjeri samo u megabajtima, a to odmah vrlo

negativno utjee na odnos cijena/kapacitet. Za sada najbolje rjeenje suflash memorije

koje su naroito praktine za uporabu u prijenosnim raunalima, digitalnim

fotoaparatima i svim ureajima kojim trebaju dimenzijama to manji sustav za

pohranjivanje.

Flash memorija

Flash memorija ili Flash EEPROM je vrsta EEPROM (Electrically-Erasable

Programmable Read-Only Memory) memorije.Toje vrsta elektronike memorije koja

uva podatke kada je iskljuen napon, i gdje se pisanje, mijenjanje i brisanje podataka

vri elektronskim putem. Ona spada u poluvodiku memoriju koja se ponaa poput

RAM-a ali joj je sadraj neovisan o napajanju (podaci se spremaju na medij kao naboj u

poluvodiu). Za razliku od "uobiajene" EEPROM memorije, u Flash-EEPROM
http://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#khttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#megabajthttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#megabajthttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#megabajthttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#flashhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#flashhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#flashhttp://bs.wikipedia.org/wiki/EEPROMhttp://bs.wikipedia.org/wiki/EEPROMhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#flashhttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik2.htm#megabajthttp://ahyco.ffri.hr/seminari2005/memorije/rjecnik.htm#k


17/19

16

memoriji sebajtovi ne mogu pojedinano brisati. Flash memorija se koristi tamo gdje je

bitno da su podaci pohranjeni na fiziko to manjem mediju (mp3 plejeri,USB stikovi

itd.) Spada u grupu spoljnih memorija, i ne zahtijeva dodatne drajvere za rad od

Windowsa 98 pa na dalje. U sebi ima Flash memoriju (nalazi se na maloj tampanoj

ploi) zatvorena plastinim ili metalnim kuitem.

Najpoznatiji oblici flash memorije su USB flash drive i memorijske kartice. Na samom

poetku razvoja ovih ureaja njihov kapacitet je bio znatno manji nego to je to danas.

Tako su njihovi memorijski kapaciteti s poetka iznosili 64MB, 128MB, 512MB dok

danas koliina kapaciteta dosee i do 256 GB i jo uvijek se radi na njegovom

poveanju.

Zip ureaj

Zip ureajje ureaj za snimanje podataka na Zip medije. Predstavljen je kasne1994.od

strane kompanijeIomega.Prvobitni kapacitet je iznosio 100MB,ali kasnije verzije su

donijele kapacitete od 250 MB pa do 750 MB. Dananji kapacitet Zip disketa iznosi 1

GB i 2 GB.

Format je postao popularan jer je nudio vei kapacitet offloppy ureaja,ali nikada nije

ostvario prednost ili postao standard. Danas je u velikoj mjeri potisnut od strane flash

ureaja,kao iCD iDVD medija. Zip disketa je po veliini slina floppy disketi i iznosi

9 cm (3,5").

Slika br. 10 primjer flash memorije Slika br.11 primjer Zip ureaja
http://bs.wikipedia.org/wiki/Bajthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Mp3_plejer&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/USB_stickhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1994http://bs.wikipedia.org/wiki/1994http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Iomega&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Megabajthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Gigabajt&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Flopi_diskhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Flopi_diskhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Flash_stick&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Flash_stick&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Flash_stick&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/CDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/DVDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/DVDhttp://bs.wikipedia.org/wiki/CDhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Flash_stick&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Flash_stick&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Flopi_diskhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Gigabajt&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Megabajthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Iomega&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/1994http://bs.wikipedia.org/wiki/USB_stickhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Mp3_plejer&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Bajt


18/19

17

3. ZAKLJUAK

U ovom seminarskom radu su obuhvaene neke od osnovnih stavki na temu ureaja za

pohranu podataka kojim su poblie objanjene funkcije ovih ureaja, nain na koji

obavljaju svoju funkciju, osnovne karakteristike i djelom historijat njihovog razvoja.

Moemo rei da je danas tehnoloka industrija jedna od najrazvijenijih privrednih grana

u svijetu, ali i sigurno grana koja biljei najbri razvoj u svakom segmentu. Ovo je

veoma znaajno budui da se svakim danom sve vie i vie poveava potreba za novim

informacijama, podacima, njihovom razmjenom, obradom i sl. Danas se cjelokupna

svjetska privreda zasniva na podacima, informacijama, saznanjima i komunikaciji

uopte koju ne bi bilo mogue ostvariti bez ovih ureaja, zbog ega moemo rei da su

svijetu i populaciji ovi ureaji neophodni za dalje obavljanje gotovo svih aktivnosti.

Potrebe da se odreene informacije i podaci prenesu za tano odreeno vrijeme, ili

obrade za tano odreeno vrijeme, da se informacije to bolje sauvaju ili umnoe ili

pak da se to bolje ouva njihov kvalitet, sve su uvjetovale i tjerale da se takoer stavi

akcenat i na razvoj ureaja koji bi omoguili njihovo sigurnije, bolje i bre skladitenje i

prijenos sa jednog ureaja na drugi. Svjedoimo vremenu kada je ivotni vijek

tehnolokih ureaja sve krai i krai, odnosno svakim danom se radi na poboljavanju i

unapreenju postojeeg modela na osnovu kojeg bi novi bolji model zamjenio stari.Moemo rei da je isti sluaj sa ureajima za pohranu. Svakim danom se pojavljuju

novi diskovi, drajvovi, kartice i sl. ureaji sa veim kapacitetima, veom brzinom ali i

jednostavnijom upotrebom. Odnosno, konstantno se radi na unapreenju njihovih

karakteristika u cijelini koje bi se bolje prilagodile potrebama njihovih korisnika. Vei

kvalitet sa sobom nosi i vee optereenje (memorijsko). Dakle, potrebe za ovim

ureajima su svakim danom sve vee i zahtjevnije i u cilju njihovog zadovoljavanja,

svakim danom se sve vie radi na usavravanju kapaciteta, brzine, tehnikih itehnolokih sposobnosti ovih ureaja.


19/19

18

4. LITERATURA

Medi, Devad i Zuli, Hasan 2000, Uvod u Informatiku /dopunjeno izdanje separat/,Ekonomski Fakultet, Biha

https://hr.wikipedia.org/wiki/Strojevi

http://staznaci.com/uredjaj

http://www.racunalo.com/razvoj-pohrane-podataka-crtice-iz-povijesti/

https://ucimo-zajedno.wikispaces.com/Ostali+ure%C4%91aji+za+pohranu+podataka

https://hr.wikipedia.org/wiki/CD

https://hr.wikipedia.org/wiki/DVD

https://hr.wikipedia.org/wiki/HD_DVD

https://hr.wikipedia.org/wiki/Blu-ray_Disc

https://bs.wikipedia.org/wiki/Flash_memorija

https://hr.wikipedia.org/wiki/Flash_memorija

info.biz.hr/

http://bs.wikipedia.org

http://ahyco.ffri.hr

www.bug.hr

nermin Šistek - uređaji za pohranu podataka

Documents