Nebojša Matić direktor Mikroelektronike

Download Nebojša Matić direktor Mikroelektronike

Post on 24-Jun-2015

143 views

Category:

Documents

3 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<ul><li> 1. Neboja Mati, vlasnik preduzea "MikroElektronika" - Ja sam najsreniji direktor u Srbiji! Utorak, 14. 05. 2013.|12:52 | Izvor: eKapijaenNeboja Mati - Ja sam prosean ovek, koji je imao sreu da se okrui ljudima koji su u njemu probudili najbolje. Bez njih sam niko i nita, a sa njima mogu mnogo vie nego to sam ikada mislio. Ja sam najsreniji direktor u Srbiji, a moda i na svetu. Ovako priu o "istoriji dobre volje" zapoinje Neboja Mati, vlasnik i direktor "MikroElektronike", firme u kojoj se "niko nikad nije posvaao". "MikroElektronika" se bavi proizvodnjom softverskih i hardverskih alata za mikrokontrolere, koji su danas prisutni svuda oko nas: u kolima, friiderima, u ve maini, klimi, mobilnom telefonu, svemirskom brodu... Kao pioniri u Srbiji, napisali su i izdali mnogobrojne knjige iz ove oblasti. Sedam godina je spavao etiri sata dnevno, deset nije iao na</li></ul> <p> 2. godinji odmor. Prvi auto kupio je u trideset osmoj. U poslu se rukovodio jednom jednostavnom reenicom: napravi firmu u kakvoj bi eleo da radi tvoje dete. Lud je za pecanjem i ve dvadeset godina za jednom enom. Zna li ti ita? - Na Futokoj pijaci u Novom Sadu, potroim poslednjih deset maraka. Student elektrotehnike, imam jo nekoliko ispita do kraja, i pitam sebe, onako iskreno u ogledalu zna li ti ita? I zakljuim da samo znam da uzmem aov i lopatu.U kancelariji Onda sam reio da moram neto da nauim. Tad su se poeli pojavljivati mikrokontroleri, a ja sam se zainteresovao za to. No, to su devedesete, doba bez Interneta, nema koga da pita, nema knjiga, niega... Jedan profesor iz srednje kole mi je pomogao. Sakupim nekako novac i kupim komponente. iice sam uzeo iz kompjutera, sekao sam ih grickalicom i spajao celu no na 3. nekom stoiu, kleei. To je bila takva gomila svega i svaega, da je bilo prosto nemogue da proradi, ali je proradilo. Istorija dobre volje - Firma "MikroElektronika" je osnovana bukvalno od nule. Doao sam u Beograd sa 200 maraka u depu, i pitao se ta mogu da zapoenem sa tom sumom. Odluio sam da pokrenem asopis "MikroElektronika", jer je asopis najvei biznis koji moe da pokrene sa najmanje para. Naao sam firme koje su htele da se reklamiraju, a onda otiao kod tampara i obeao da u mu platiti kad meni plate reklame. On je rizikovao i pristao. Kae da mu je to najbolja poslovna odluka u ivotu i dan danas on tampa za nas. Zato ja kaem da je istorija "MikroElektronike" istorija dobre volje. Kada je posao sa asopisom krenuo, napisao sam prvu knjigu "PIC mikrokontroleri", koja je na najjasniji i jednostavniji nain obraivala ovu tematiku. Doivela je etiri izdanja, a u Srbiji je prodato 4.000 primeraka. Nakon toga je "MikroElektronika" nastavila da objavljuje i izdaje knjige, koje su prevedene na mnogobrojne jezike engleski, kineski, turski.... Uporedo sa izdavakim poslom smo poeli da pravimo prve sisteme. Krenuli smo u Lajkovcu, u garai moga oca, runo lemili i prodavali po desetak sistema dnevno. 4. Jedva sam ekao da svane - Inenjeri su radili u Balkanskoj, nas 15 u 60 kvadrata. Moj stan je praktino bio u firmi, u jednoj sobi, supruga je odatle otila u porodilite. Deset godina smo radili svake subote i nedelje. Od toga sam sedam godina spavao po tano etiri sata, jedva sam ekao da svane da nastavim da radim. 2005. smo kupili poslovni prostor u Viegradskoj u kome smo sada, i za to smo se "napregli" maksimalno, da krajnjih granica, i nekako smo uspeli da finansijski izguramo. Ne moe da postigne nita da se nisi rtvovao, da se nisi neeg odrekao. To je iluzija. Ko to shvati, moe da uspe u bilo kom poslu. Ve 99. izdavatvo je poelo da zapinje, i shvatio sam da ma koliko na proizvod bio kvalitetan, ovo je premalo trite. Ako hoe da razvija posao, mora da izvozi. Prve izvozne poslove ugovorili smo preko sajta koji je proradio tokom bombardovanja, a prvi vei posao nam je napravio jedan francuski distributer. Kada smo dobili uplatu od 5.000 maraka bio sam van sebe od sree. 5. Danas imamo 60 radnika. Vie od 300 razliitih proizvoda izvozimo u 110 drava, a u 38 imamo distributere, najvie izvozimo u Evropu, Ameriku i Japan, a neki od stalnih kupaca su "Toshiba", "Hitachi", "Sony", NASA, "Ferrari", "Ford", "General Motors", CERN, "Toyota", jednom meseno imamo sastanak sa "Google"-om.... Kompajlere pravi svega desetak firmi na svetu, a "MikroElektronika" je jedna od najveih. Ne gledajte tv, dorukujte i vodite ljubav - Moja mantra, koju sam ve na mnogo mesta ponovio. Kako da poetnik uspe u biznisu? Prvo, da ne gleda tv, jer e samo sluati loe vesti i kukati, umesto da radi. Da dorukuje, da ne bi celog jutra bio nervozan i ekao kad e ruak. Ovo poslednje je valjda jasno manje stresa, manje namrgoenih lica, manje frustracija.... Sve to znam o menadmentu, sam sam nauio. Nikad u ivotu nisam proitao ni jednu knjigu o menadmentu. Sutina je u organizaciji i u tome to teimo efikasnijoj i jeftinijoj proizvodnji. Rast kvaliteta, obima proizvodnje i konstantno unapreenje zaposlenih. Ako povea kvalitet oveka, onda e poveati i kvalitet firme, a ne obrnuto. 6. I istaica mora da vidi da je u firmi bolje - Nije stvar u fakultetu, nego u tome kakav je ko ovek. Ljudi ne rade prema plati, nego prema karakteru. Ako si karakteran ovek, uradie svoj posao i za jedan jedini dinar. "MikroElektronika" tako bira radnike. Moj ef proizvodnje u Lajkovcu je vulkanizer, ali je bio najbolji vulkanizer u kraju, i sad je najbolji ef proizvodnje. I ta god da radi, on e biti najbolji, jer je takav ovek. To nikako ne znai da plate treba da budu male. etiri puta godinje delimo bonuse, imamo 13. i 14. platu, a ako bude kako treba, ove godine emo imati i 15. To je vano, jer su bonusi uglavnom za kreativne poslove, a plata je za sve. I istaica mora da vidi da je u firmi bolje. Sramota je da je direktor bogat, a zaposleni ne mogu da kupe ve mainu. Prva kola sam kupio u 38 godini. Nemam ni vile ni jahte, sve to imam to je ova firma. A to je zaista, zaista mnogo. Pecanje me titi od mnogo gorih ludosti 7. - Ima jedan citat u Selimovievoj "Tvravi": "Lovi ribu, Ahmete abo. Izgleda velika ludost, to i jest. Ali postane najvea strast, i brani oveka od njegovih ludosti. Svijet se moe ruiti, a ti e, nepomian, buljiti u vodu. Najvea mudrost u ivotu je da ovijek pronae pravu ludost". Kad sam imao pet godina, uzmem pecaljku, idem sam kroz ume, sednem na upriju i pecam. Oduvek sam strastveni ribolovac, pecam dva puta nedeljno, i to nou. Tamo je moje vreme za razmiljanje, tamo sortiram prioritete. I u julu, i u januaru na -15. udim se - zato ima vie pecaroa leti nego zimi? Zar u decembru i januaru nisi ribolovac? E, to je pria o karakteru i o tome koliko smo razmaeni, i o tome kad e u Srbiji da bude bolje. Zato sam ja skoro pa jedini koji nou, po snegu, tumara pored reke? Pa, zato to je drugima hladno. E kad im ne bude hladno, kad bude u decembru bude guva na Kolubari, tad e svima u ovoj dravi biti bolje.Sa porodicom na krovu zgrade 8. Biljana - Moja Biljana je bila najzgodnija devojka u srednjoj koli u Lajkovcu. Ja sam uporan ovek - poeo da je jurim u petnaestoj, a stigao sam je negde u 21. I posle dvadeset godina, ja sam ludo zaljubljen u nju. Imamo erku Lenu od osam godina. Zato nema vie ena programera? - Kad god sam ovo pokuao da kaem u javnosti, ispalo je nespretno, a u sutini je vrlo jednostavna stvar. Kako je mogue da nema mnogo vie ena programera, kad ene stalno programiraju? Mu, deca, vrti, posao, ruak, ta obui, ta kupiti, svadba, slava... ona to svakog dana mora da uskladi. Programiranje je rad, ali i kreativan posao, i to je idealan posao za ene, jer su one mnogo matovitije, smiljaju jedno, dok rade neto drugo. Kad god sam mogao, to sam rekao i predstavnicima Vlade - Srbija mora da se osloni na ene. Moja neostvarena elja je da imamo vie ena programera. Iz sve snage radimo na to brem preseljenju u novu poslovnu zgradu u Zemunu, u kompleksu nekadanje "Beogradske elektronske industrije". Mnogo smo uloili, ali emo imati fantastian prostor. To e biti pravi bum. Samo u sistem za klimatizaciju, uloili smo stotine hiljada evra "MikroElektronika" e imati nivo poput luksuznih hotela u Dubaiju. elimo da oivimo "Beogradsku elektronsku industriju", da obnovimo staru slavu tog kompleksa, i da ohrabrimo druge da krenu za nama. ta privatno elim? elim da svi budemo to sreniji. Odluio sam i da "nateram" sve da imaju po etvoro dece. ak sam i obeao dajem meseno po 200 EUR za treu, i po 400 EUR za etvrtu bebu.</p>