РЕПУБЛИКАСРПСКАВЛАДА

НАЦРТ

ЗАКОН ОБЕЗБЈЕДНОСТИСАОБРАЋАЈАНАПУТЕВИМА

РЕПУБЛИКЕСРПСКЕ

, 2010. БањаЛука април године

Нацрт

ЗАКОН ОБЕЗБЈЕДНОСТИСАОБРАЋАЈАНАПУТЕВИМА

РЕПУБЛИКЕСРПСКЕ

I ОСНОВНЕОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређује се: управљање безбједношћу саобраћаја, оснивање, рад и надлежности Савјета и Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске, израда стратешких докумената, финансирање и праћење безбједности саобраћаја, саобраћајна сигнализација и опрема пута, процедуре независне ревизије пројеката изградње јавних путева и независне провјере постојећих јавних путева у погледу безбједности, идентификације и санација опасних мјеста на путевима, дубинска анализа саобраћајних незгода, саобраћајна правила, посебне мјере безбједности, обавезе у случају саобраћајне незгоде, организовање спортских и других приредби на путевима, рад станица за техничке прегледе возила, инспекцијски надзор и казнене одредбе.

Члан 2.

(1) Републички органи управе и институције надлежне и одговорне за стање безбједности саобраћаја су: Министарство саобраћаја и веза (у даљем тексту: Министарство), Министарство унутрашњих послова (у даљем тексту: МУП), Министарство просвјете и културе, Министарство здравља и социјалне заштите, Агенција за безбједност саобраћаја, Републичка управа за инспекцијске послове, Ауто-мото савез Републике Српске, јавна предузећа којима су повјерена управљање путном мрежом, те органи јединица локалне самоуправе.

(2) Јединице локалне самоуправе дужне су да, у складу са одредбама Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине (у даљем тексту: ЗООБС) и овог закона, донесу прописе о безбједности саобраћаја на путевима на подручју јединице локалне самоуправе.

(3) Прије доношења прописа из става 2. овог члана, јединица локалне самоуправе дужна је да прибави мишљење Агенције за безбједност саобраћаја.

Члан 3.

Савјет за безбједност саобраћаја (у даљем тексту: Савјет) и Агенција за безбједност саобраћаја (у даљем тексту: Агенција) имају за циљ унапређење свих аспеката безбједности саобраћаја, кроз праћење и размјену евиденција и података о стању у саобраћају, а у сарадњи са свим институцијама укљученим у праћење безбједности и управљање саобраћајем.

Члан 4.

(1) Учесник у саобраћају је дужан да се на путу понаша на начин којим неће ометати, повриједити или угрозити друге учеснике, као и да предузме све потребне мјере ради избјегавања опасних ситуација насталих непрописним понашањем других учесника у саобраћају.

(2) Учесницима у саобраћају забрањено је да ометају саобраћај, оштећују пут, објекте и опрему пута.

Члан 5.

Путеви намијењени за саобраћај граде се тако да омогућују безбједан и несметан саобраћај и да испуњавају услове прописане овим законом и другим прописима, а привредна друштва, јавне службе и други органи којима је повјерено одржавање јавних путева обавезни су да их одржавају тако да на њима у свим условима може да се одвија безбједан и несметан саобраћај, те да трајно контролишу стање и одржавање јавних путева, објеката, саобраћајне сигнализације и опреме пута, ради безбједног и несметаног одвијања саобраћаја.

Члан 6.

(1) Републички органи управе или овлашћене институције могу да ограниче или забране саобраћај на јавним путевима под условима прописаним ЗООБС-ом и овим законом, а у сврху спречавања или отклањања опасности за учеснике у саобраћају, спречавања или отклањања оштећења јавног пута или извођења радова на јавном путу.

(2) Ограничење, односно забрана саобраћаја мора бити саопштена учесницима у саобраћају одговарајућим саобраћајним знацима, путем средстава јавног информисања или на други погодан начин.

Члан 7.

Образовне установе, организације, привредна друштва и друга правна или физичка лица која оспособљавају кандидате за возаче моторних возила дужни су да изводе обуку на начин који ће обезбиједити да кандидати науче и усвоје правила саобраћаја на путевима и етику у саобраћају, овладају техником управљања моторним возилом и стекну остало знање и вјештине потребне за безбједно учествовање у саобраћају на путевима.

Члан 8.

Правна или физичка лица и други органи која посједу властита моторна возила дужна су обезбиједити да возач њиховог моторног возила испуњава прописане здравствене и друге услове за безбједно управљање моторним возилом и њихову техничку исправност, те да возило посједује прописане уређаје и опрему.

Члан 9.

(1) Правна или физичка лица у случају да производе, одржавају, поправљају или преправљају возила и пуштају у саобраћај возила, уређаје, резервне дијелове и опрему за возила, дужна су да возила, уређаје, дијелове и опрему производе, пуштају у саобраћај, одржавају, односно поправљају према условима прописаним за безбједно учествовање возила у саобраћају на путевима.

(2) Појединачно произведена, преправљана или у већем обиму поправљана возила прије пуштања у саобраћај морају да буду сертификована у овлашћеној организацији која обавља сертификовање возила.

Члан 10.

(1) Поједини појмови чије је значење одређено чланом 9. ЗООБС-а и у овом закону имају једнако значење.

(2) Поједини изрази употријебљени у овом закону имају сљедеће значење:

а) олдтајмер је моторно возило произведено прије 30 и више година и које је, ради његовања историјских насљеђа и техничке културе, сачувано или поново састављено у изворном облику,

б) путни појас је земљишни појас с обје стране пута ширине најмање један метар, рачунајући од крајње тачке попречног профила пута,

в) RSA (Road Safety Audit) је процедура независне ревизије пројеката изградње јавних путева у погледу безбједности саобраћаја и

г) RSI (Road Safety Inspection) је процедура независне провјере постојећих јавних путева у погледу безбједности саобраћаја.

(3) Језички изрази употребљени у овом закону за означавање мушког или женског рода подразумијевају оба рода.

II УПРАВЉАЊЕБЕЗБЈЕДНОШЋУСАОБРАЋАЈА

1. Савјет за безбједност саобраћаја Републике Српске

Члан 11.

(1) У циљу подстицања превентивних и других активности у области безбједности саобраћаја, остваривања координације и сарадње укључених субјеката, оснива се Савјет као савјетодавно тијело Владе Републике Српске (у даљем тексту: Влада).

(2) За обављање активности из става 1. овог члана, јединице локалне самоуправе дужне су формирати своја тијела за безбјeдност саобраћаја.

Члан 12.

Задаци Савјета су:а) разматрање питања из области безбједности саобраћаја,б) предлагање мјера за унапређење безбједности саобраћаја,в) давање мишљења на стратешке документе,г) иницирање доношења и учествовање у изради законских и других аката,д) давање мишљења на програме, планове рада и извјештаје Агенције за безбједност

саобраћаја иђ) остваривање и подстицање координације и сарадње између републичких органа

управе и других тијела у безбједности саобраћаја.

Члан 13.

(1) Савјет има предсједника и 15 чланова које именује Влада из реда стручњака из области друмског саобраћаја, надлежних министарстава и других републичких органа, управа и институција.

(2) Техничко-административне послове Савјета обавља Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске.

(3) Рад Савјета се финансира из средстава намијењених за рад Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске.

(4) Дјелокруг и начин рада Савјета уређује се пословником који доноси Савјет.

2. Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске

Члан 14.

(1) Агенција као републичка управна организација са својством правног лица које је у саставу Министарства, са сједиштем у Бањој Луци управља системом безбједности саобраћаја.

(2) Агенцијом руководи директор чији мандат траје четири године.(3) Агенција подноси Влади годишњи извјештај о раду.

Члан 15.

Задаци Агенције су:а) организовање и континуирано усавршавање система безбједности саобраћаја у

Републици Српској,б) подстицање, подршка и координација рада свих субјеката у систему безбједности

саобраћаја, а посебно органа управе Републике Српске, јавних предузећа, органа јединица локалне самоуправе, стручних и научноистраживачких организација и институција, невладиних организација и других заинтересованих субјеката,

в) промоција безбједности саобраћаја, развој и унапређење теоретских и практичних знања и понашања повезаних са безбједношћу саобраћаја,

г) припрема нацрта стратешких докумената,д) оцјена и праћење провођења усвојених стратешких докумената,ђ) преглед и корекција предложених стратегија, програма и акционих планова субјеката

у систему безбједности саобраћаја,е) припрема нацрте подзаконских аката, стандарда и смјерница који се тичу

безбједности саобраћаја,ж) финансирање активности везаних за безбједност саобраћаја,з) управљање базама података од значаја за безбједност саобраћаја у Републици

Српској,и) подршка научноистраживачким институцијама у области безбједности саобраћаја,ј) планирање, провођење, контрола и оцјењивање медијских активности – кампања у

безбједности саобраћаја,к) лиценцирање физичких и правних лица у смислу чл. 33. и 34. овог закона,л) извјештавање Савјета, односно Владе о стању безбједности саобраћаја,

идентификованим проблемима у систему безбједности саобраћаја, те проведеним и планираним мјерама за унапређење и побољшање стања безбједности саобраћаја и

љ) учешће и организација међународних конференција и скупова у оквиру дјелокруга рада Агенције.

Члан 16.

(1) Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста уређује се организација и дјелокруг рада Агенције.

(2) Правилник из става 1. овог члана доноси директор Агенције уз сагласност Владе.

3. Стратешки документи у области безбједности саобраћаја у Републици Српској

Члан 17.

(1) Стратегија безбједности друмског саобраћаја Републике Српске (у даљем тексту: Стратегија) и Програм безбједности друмског саобраћаја Републике Српске (у даљем тексту: Програм) представљају документе од стратешког значаја за Републику Српску.

(2) Стратегију доноси Народна скупштина Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина) на приједлог Владе.

(3) Влада доноси Програм на приједлог Агенције.(4) Скупштине јединица локалне самоуправе доносе стратегију и годишњи програм

безбједности друмског саобраћаја за подручје своје јединице локалне самоуправе у складу са Стратегијом и Програмом.

Члан 18.

(1) Стратегија садржи најзначајнија обиљежја постојећег стања безбједности саобраћаја, предвиђање стања система и стања безбједности саобраћаја, као и начине њиховог остваривања, опште и дугорочне циљеве, те кључне области рада.

(2) Стратегија се израђује на период од 20 година.

Члан 19.

(1) Програм обавезно садржи детаљну анализу постојећег стања безбједности саобраћаја, средњорочне и краткорочне циљеве, задатке и мјере, одговорне субјекте за провођење задатака и мјера, рокове за провођење задатака и мјера и потребна финансијска средства за реализацију задатака и мјера.

(2) Програм се израђује на период од пет година.

Члан 20.

Влада подноси Народној скупштини извјештај о стању безбједности саобраћаја најмање једном годишње и он је јаван.

4. Праћење стања безбједности саобраћаја у Републици Српској

Члан 21.

(1) У циљу непрекидног праћења стања безбједности саобраћаја, Агенција користи податке из постојећих система евидентирања и праћења најзначајнијих обиљежја безбједности саобраћаја на коме се заснива систем управљања безбједношћу саобраћаја.

(2) Надлежни републички органи управе и други субјекти обавезни су да Агенцији, у континуитету, достављају податке значајне за безбједност саобраћаја.

(3) Агенција је дужна да обезбиједи услове потребне за континуиран приступ, пренос и анализу података из става 2. овог члана.

(4) Правилник о условима и начину прикупљања, евидентирања и праћења података прописује министар саобраћаја и веза (у даљем тексту: министар).

Члан 22.

Агенција је дужна да, на основу достављених података:а) сачини и достави Савјету и Влади периодичне извјештаје о стању безбједности

саобраћаја у Републици Српској,б) организује и врши периодичне анализе система и стања безбједности саобраћаја,в) предлаже мјере унапређења система безбједности саобраћаја иг) врши публиковање података од значаја за стање безбједности саобраћаја у

Републици Српској.

Члан 23.

(1) Агенција, између осталог, користи податке из сљедећих база:а) база података регистрованих возила,

б) база података техничке исправности регистрованих возила,в) база података интензитета и структуре саобраћаја,г) база података путева,д) база података возача,ђ) база података ауто школа,е) база података изречених санкција у саобраћају,ж) база података саобраћајних незгода,з) база података повреда насталих у саобраћајним незгодама ии) база података о обавезним осигурањима моторних возила.(2) Ако се укаже потреба, Агенција је дужна да, поред наведених база података,

успостави и друге базе у којима ће се евидентирати и пратити обиљежја безбједности саобраћаја која нису наведена у ставу 1. овог члана.

5. Финансирање безбједности саобраћаја у Републици Српској

Члан 24.

(1) Република Српска и јединице локалне самоуправе, у оквиру својих права и дужности обезбјеђују средства за рад Агенције и за финансирање унапређења безбједности саобраћаја.

(2) Извори средстава за финансирање задатака Агенције из члана 15. овог закона и унапређење безбједности саобраћаја су:

а) буџет Републике Српске, б) буџет јединице локалне самоуправе, в) донација, спонзорстава, кредитних средстава иг) осталих извора.

Члан 25.

(1) Средства из члана 24. овог закона користе се за:а) провођење пројеката и активности дефинисаних стратешким документима из члана

17. став 1. овог закона,б) научноистраживачки рад у области безбједности саобраћаја ив) рад Агенције и локалних тијела за безбједност саобраћаја.(2) Агенција може суфинансирати програм безбједности саобраћаја јединица локалне

самоуправе у складу са критеријумима које доноси Агенција.

III ПУТЕВИ

1. Саобраћајна сигнализација и опрема пута

Члан 26.

(1) Путеви, као инфраструктура на којој се одвија саобраћај, морају се пројектовати, изграђивати, опремати и одржавати тако да одговарају својој намјени и захтјевима безбједности саобраћаја, а у складу са законом и подзаконским актима донесеним од стране надлежних органа.

(2) Јавна предузећа и други субјекти којима је повјерено одржавање јавних путева одговорна су за обезбјеђење услова за несметано и безбједно одвијање саобраћаја.

Члан 27.

(1) Саобраћајна сигнализација и опрема пута чине саставни дио пута.(2) Саобраћајну сигнализацију чине:а) вертикална саобраћајна сигнализација,б) хоризонтална саобраћајна сигнализација,в) свјетлосна саобраћајна сигнализација иг) промјењива саобраћајна сигнализација.

(3) Опрему пута чини:а) опрема за означавање ивица коловоза,б) опрема за означавање врха саобраћајног острва,в) опрема, знакови и ознаке за означавање радова, препрека и оштећења коловоза,г) свјетлосни знакови за означавање радова, препрека и оштећења коловоза,д) опрема за вођење и усмјеравање саобраћаја у зони радова на путу, препрека и

оштећења коловоза,ђ) браници и полубраници,е) саобраћајна огледала,ж) заштитне ограде,з) ограде против засљепљивања,и) ублаживачи удара иј) остала опрема као што су бројачи саобраћаја, станице за праћење метеролошко-атмосферских услова и друго.

Члан 28.

(1) Саобраћајна сигнализација и опрема пута се поставља на основу Главног пројекта саобраћајне сигнализације и опреме пута, ако се ради о саобраћајној сигнализацији и опреми пута сталног карактера.

(2) Саобраћајна сигнализација и опрема пута се поставља на основу Елабората о саобраћајној сигнализацији и опреми пута, ако се ради о саобраћајној сигнализацији и опреми пута намијењеној означавању радова на путу.

(3) Израду Главног пројекта саобраћајне сигнализације и опреме пута и Елабората о саобраћајној сигнализацији и опреми пута може вршити искључиво лице које посједује лиценцу за израду техничке документације за саобраћајну сигнализацију и опрему пута.

(4) Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, саобраћајна сигнализација и опрема пута се може поставити на основу рјешења органа надлежног за управљање пута и таква саобраћајна сигнализација и опрема пута има привремени карактер, а поставља се приликом означавања препрека на путу и оштећења пута.

2. Ревизија пројеката на јавним путевима и провјера стања јавнихпутева

(RSA RSI)са аспекта безбједности саобраћаја и

Члан 29.

У циљу побољшања услова за безбједно одвијање саобраћаја успоставља се систем обавезне независне ревизије пројеката са аспекта безбједности саобраћаја (у даљем тексту: RSA) и систем обавезне независне провјере постојећих јавних путева са аспекта безбједности саобраћаја (у даљем тексту: RSI).

Члан 30.

(1) У фази пројектовања, изградње, реконструкције, рехабилитације и већих захвата,

односно радова одржавања путне инфраструктуре обавезно се врши ревизија пројеката од стране независне ревизије са аспекта безбједности саобраћаја.

(2) Ревизију из става 1. овог члана врши независно, лиценцирано правно или физичко лице којој подлијежу сви пројекти чија је грађевинска вриједност већа од 100.000 КМ.

Члан 31.

(1) Постојећи јавни путеви подлијежу обавезној провјери са аспекта безбједности саобраћаја, у циљу идентификације недостатака који би могли негативно утицати на безбједно одвијање саобраћаја и превенције саобраћајних незгода.

(2) Провјери из става 1. овог члана обавезно подлијежу магистрални и регионални путеви, а у случају потребе и остали јавни путеви, а врши је независно и лиценцирано правно или физичко лице.

(3) Субјекат којем је повјерено управљање магистралним, односно регионалним путем, дужно је, у складу с показатељима стања безбједности саобраћаја и других параметара, израдити временско-динамички план и приоритетну листу провјере јавних путева којима управља и у року од шест мјесеци доставити га Агенцији на сагласност.

Члан 32.

(1) Правно или физичко лице која врши ревизију, односно провјеру из чл. 33. и 34. овог закона не може бити укључено у процес пројектовања радова на путевима која су предмет ревизије, односно управљања путевима који су предмет провјере.

(2) Лице из става 1. овог члана лиценцира Агенција. (3) Правилник о условима и начину ревизије и провјере, као и поступку лиценцирања

доноси министар.

3. Идентификација и санација опасних мјеста на путној мрежи ид убинска анализа саобраћајних незгода

Члан 33.

(1) Субјекат надлежан за управљање путевима дужан је да прати стање безбједности саобраћаја на путу, те врши стручне анализе опасних мјеста на путу и предузима мјере за отклањање опасних мјеста, у складу са извршеном стручном анализом и појединачним пројектом.

(2) Правилник о дефинисању и идентификацији опасног мјеста, начину и критеријумима за утврђивање приоритета и отклањање опасног мјеста доноси министар.

Члан 34.

(1) У случају саобраћајне незгоде са погинулим лицима, Агенција формира независни стручни тим, који ће року од пет дана од дана када се саобраћајна незгода догодила изаћи на лице мјеста како би сагледао околности и могуће узроке настанка саобраћајне незгоде, те предложити евентуалне мјере.

(2) Стручни тим из става 1. овог члана дужан је да сачини извјештај о саобраћајној незгоди, која за посљедицу има погинуло лице, у року од 15 дана од дана формирања стручног тима.

IV САОБРАЋАЈНАПРАВИЛА

1. Понашање учесника у саораћају

Члан 35.

Учесници у саобраћају су дужни да поступају у складу са важећим прописима по сљедећем приоритету:

а) саобраћајни знакови и наредбе овлашћеног лица,б) свјетлосна саобраћајна сигнализација,в) возила под пратњом, г) возила са првенством пролаза,д) вертикална и хоризонтална саобраћајна сигнализација,ђ) шинска возила ие) правило десне стране, осим у случају кретања возила у раскрсници са кружним током.

Члан 36.

(1) Возачу за вријеме вожње није дозвољено да у возилу укључи аудио уређај тако гласно да не може да чује звучне сигнале осталих учесника у саобраћају, нити му је дозвољено да употребљава слушалице за слушање аудио уређаја на оба ува.

(2) Возачу за вријеме вожње није дозвољено да употребљава мобилни телефон, као ни друге уређаје за интерактивну комуникацију.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, возачу је дозвољено да за вријеме вожње разговара мобилним телефоном уз употребу посебне опреме која омогућава да се телефон може употребљавати без држања у руци, на начин предвиђен декларацијом произвођача телефона.

(4) Забрана из става 2. овог члана, осим мобилног телефона, не односи се на возаче возила којима је комуникација током вожње неопходна за обављање послова или дјелатности која је у вези са вожњом.

(5) Правилник о условима употребе уређаја за интерактивну комуникацију доноси министар.

Члан 37.

Моторна возила, осим бицикла с мотором (мопед), лаког мотоцикла, лаког трицикла и четвороцикла, мотоцикла, трицикла и четвороцикла морају имати прслук са ретрорефлективним карактеристикама, који је возач дужан носити на себи када на путу обавља неке радње уз возило (мијења точак, обавља мање поправке на возилу, налијева гориво и слично).

Члан 38.

У возилу је забрањена употреба уређаја и средстава за ометање уређаја којим се мјери брзина кретања возила.

2. Укључивање возила у саобраћај

Члан 39.

Ако се возило укључује у саобраћај на мјесту на којем је прегледност смањена, возач је дужан да уз помоћ другог лица изврши безбједно укључивање у саобраћај.

Члан 40.

(1) Прије укључивања у саобраћај са земљаног пута, односно површине на којој се не обавља саобраћај, возач је дужан да скине блато, снијег и друге материје са точкова и осталих дијелова возила.

(2) Возач је дужан да, без одлагања, уклони блато, снијег и друге материје са коловоза које је нанијело возило којим управља.

(3) Лице које обавља радове због којих возила на коловоз износе материју која може угрозити безбједност саобраћаја, обавезно је да прије изласка очисти точкове и друге дијелове тих возила.

3. , ,Кретање возила по саобраћајним површинама насилничка вожња саобраћај у раскрсници са кружним током

Члан 41.

Ако за вожњу бицикла не постоји посебно изграђена стаза, тада се за вожњу може користити коловоз у ширини од највише једног метра од десне ивице коловоза.

Члан 42.

Насилничка вожња је понашање возача моторног возила које је у грубој супротности са саобраћајним правилима, односно приликом које возач не показује обзир према безбједности осталих учесника у саобраћају, а нарочито када:

а) се возилом у насељу креће брзином која је већа од дозвољене за више од 50 km/h,б) се возилом ван насеља креће брзином која је већа од дозвољене за више од 80 km/h,в) управља мотоциклом, лаким мотоциклом, бициклом с мотором (мопед) на једном

точку иг) возилом прође кроз раскрсницу када му је то свјетлосним сигналом забрањено, два

или више пута узастопно.

Члан 43.

(1) У раскрсници са кружним током, саобраћај се регулише саобраћајном сигнализацијом и правилом кретања у кружном току.

(2) Првенство пролаза на раскрсници са кружним током, по правилу, има возило које се налази у кружном току.

(3) Прије него напусти раскрсницу са кружним током, возач се возилом мора престројити тако да може безбједно напустити раскрсницу.

4. Посебне мјере код заустављања и паркирања возила

Члан 44.

Возач возила је дужан да укључи све показиваче правца на возилу:а) ако упозорава друге учеснике на опасност у саобраћају иб) ако је посљедњи у колони возила, која се зауставила на путу изван насеља, осим ако

је колона заустављена због поступања по саобраћајном знаку.

Члан 45.

(1) У случају да возач има потребу да моторно возило заустави на јавном путу ван насељеног мјеста дужан је да га заустави ван коловоза, а ако за то не постоји могућност возило зауставља тако да што већим дијелом буде ван коловоза.

(2) Као заустављено или паркирано возило на коловозу сматра се и возило које се једним дијелом налази на коловозу, а другим на тротоару или околном земљишту.

Члан 46.

(1) Возач који напушта моторно возило на путу дужан је да предузме сљедеће мјере ради спречавања неконтролисаног кретања возила:

а) да стави ручицу мјењача у одговарајући степен преноса и по потреби користи паркирну кочницу,

б) ако је возило остављено на путу са уздужним нагибом, да окрене предње точкове према ивичњаку тротоара, односно ивици коловоза ако се возило оставља на низбрдици, односно да окрене предње точкове према средини коловоза ако се возило оставља на узбрдици и

в) да стави клинасте подметаче под одговарајуће точкове возила ако је на путу са уздужним нагибом остављено возило које по прописима мора имати такве подметаче.

(2) Остављање моторног возила на путу из става 1. овог члана сматра се када возач паркира или напусти возило тако да над њим није у стању да оствари непосредан надзор, као и кад возач заустави или паркира возило на путу ради отклањања квара.

Члан 47.

(1) Возила, осим бицикла, бицикла са мотором (мопед), лаког мотоцикла, мотоцикла без бочне приколице, не могу се паркирати у двоструком реду.

(2) Приколице за камповање без вучног возила могу се паркирати само на за то одређеном мјесту.

5. , Надзор над моторним возилом зона временски ограниченог, паркирања кретање пјешака

Члан 48.

(1) Власник моторног возила је дужан да врши надзор над својим возилом.(2) Забрањено је давање на послугу возила лицу које нема право за управљање том

врстом, односно категоријом возила или лицу којем је забрањено управљање или је изречена мјера забране управљања моторним возилом.

(3) Возач, прије него што напусти возило, обавезан је предузети све потребне мјере из члана 46. овог закона којима се спречава да возило само крене са мјеста на којем је заустављено, односно паркирано, да не омета друге учеснике у саобраћају и да обезбиједи возило од неовлашћене употребе.

(4) Власник, односно корисник је дужан да неовлашћену употребу возила пријави полицији одмах по сазнању за то.

Члан 49.

(1) На путу или дијелу пута може се временски ограничити паркирање.(2) Зона временски ограниченог паркирања се означава саобраћајном сигнализацијом.

Члан 50.

(1) Пјешачка трака мора бити широка најмање 1,25 метра.(2) У урбаним срединама тротоар мора бити најмање ширине двије пјешачке траке. (3) Прилаз на тротоар мора бити прилагођен за приступ лицима са инвалидитетом.

Члан 51.

Забрањено је кретање пјешака по коловозу у алкохолисаном стању.

6. , Вођење гоњење или јахањеживотиња

Члан 52.

(1) Власник, односно лице које води животињу (пса, мачку или друге животиње) по путу, дужан је да је води и обезбјеђује на начин да животиња не угрози безбједност саобраћаја.

(2) Забрањено је животиње водити из возила, односно са возила.(3) Ако се животиња превози у моторном возилу, превоз се мора вршити на начин да се

не омета возач и остали учесници у саобраћају.

Члан 53.

За запрежно возило које се креће на путу може бити привезана једна животиња, и то са десне стране задњег дијела возила.

Члан 54.

(1) Забрањено је остављање животиња на путу без надзора, као и храњење, задржавање или прикупљање животиња на јавним путевима.

(2) Јахач, гонич, односно водич дужан је да води животињу која се креће по путу што ближе десној ивици пута, тако да лијева половина коловоза буде слободна за саобраћај.

(3) Гонич или водич животиња мора бити способан да гони или води животиње.

Члан 55.

Забрањено је вођење, гоњење и јахање животиња на магистралним путевима, као и вођење, гоњење и јахање животиња ноћу на јавним путевима.

Члан 56.

Гонич је дужан да животиње гони у крду, а ако је животиња много, да их раздијели у појединачне групе и између њих остави довољно простора свим учесницима у саобраћају за безбједно претицање крда.

Члан 57.

(1) На јавним путевима забрањено је јахање животиња лицима млађим од 16 година.(2) Лице које јаше животињу мора бити физички спремно за јахање и мора

контролисати животињу на којој јаше.

Члан 58.

(1) Јахач се може кретати само посебном стазом за јахаче. (2) Изузетно од става 1. овог члана, коловоз регионалних и локалних путева може да се

употребљава за јахање ако је то одређено саобраћајним режимом на том путу.(3) Ако за јахање животиње не постоји посебно изграђена стаза, тада се за јахање може

користити коловоз у ширини од највише један метар од десне ивице коловоза.(4) За јахање на коловозу сходно се примјењују одредбе ЗООБС-а који се односе на

кретање бицикла.

Члан 59.

(1) Гоњење, вођење и одмор животиња забрањен је по површинама намијењеним кретању пјешака, односно бициклиста.

(2) Животиње које су поред пута морају бити под сталним надзором гонича и обезбјеђене тако да не могу изаћи на пут.

Члан 60.

(1) У случају да пут нема изграђен прелаз, гоњење или вођење животиња дозвољено је на прегледном дијелу пута.

(2) Прелазак животиња у стаду или крду преко јавног пута морају обезбјеђивати најмање два гонича који се налазе с обје стране прелаза.

Члан 61.

Гонич, односно водич животиње, јахач или друго лице које води животињу дужан је да уклони све материје које је животиња нанијела на пут.

7. , Саобраћај трактора радних машина и мотокултиватора

Члан 62.

(1)У саобраћају на јавном путу, трактор може вући највише два прикључна возила, која су преуређена за тракторску вучу, регистрована као прикључна возила која вуче трактор, и то само ако превозе пољопривредне производе или се обављају пољопривредни радови.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, у саобраћају на магистралним и регионалним путевима трактор може вући највише једно прикључно возило.

(3) Прикључно возило мора бити прикључено уз трактор тако да је одстојање између трактора и прикључног возила увијек једнако и тако да омогућава њихово безбједно учествовање у саобраћају.

Члан 63.

(1) У саобраћају на јавном путу, на прикључном возилу које вуче трактор дозвољен је превоз највише три лица која утоварају, односно истоварају терет или обављају пољопривредне радове.

(2) Забрањено је лицима из става 1. овог члана стајање на возилу, сједење на страницама возила или на нестабилном терету, као и налазити се на руди, за вријеме кретања возила.

Члан 64.

(1) У саобраћају на јавном путу, радном машином и мотокултиватором може се вући само прикључак намијењен за прикључивање на то возило.

(2) Радна машина и мотокултиватор у саобраћају на путу морају имати на предњој страни укључена оборена свјетла за освјетљавање пута, а на задњој страни позициона свјетла и катадиоптер.

(3) Радна машина и мотокултиватор морају имати прописана стоп-свјетла која су повезана са уређајем за заустављање.

(4) Свјетла за освјетљавање пута, позициона свјетла, катадиоптери и стоп-свјетла из ст. 2. и 3. овог члана морају одговарати прописима за моторна возила и прикључна возила и морају бити постављена у складу с тим прописима.

Члан 65.

(1) За вријеме вожње на мотокултиватору може се налазити само возач.(2) У саобраћају на јавном путу, у прикључном возилу које вуче мотокултиватор,

дозвољен је превоз највише три лица која утоварају, односно истоварају терет или обављају пољопривредне радове.

8. , Туристички воз саобраћај запрежних возила и посебних , , превозних средстава саобраћај на аутопуту путу резервисаном

за саобраћај моторних возила и брзом путу

Члан 66.

(1) У парковима, хотелско-туристичким и сличним насељима, на путу на коме је забрањен или се не врши саобраћај, или се саобраћај врши у туристичке сврхе, моторно возило може вући највише пет прикључних возила намијењених превозу лица у сједећем положају уз испуњавање прописаних безбједносно-техничких услова (туристички воз).

(2) Забрањен је превоз лица туристичким возом на магистралним и регионалним путевима.

(3) Дозвољен је превоз лица туристичким возом по траси коју је, посебном одлуком, одредио надлежни орган јединице локалне самоуправе.

(4) Туристичким возом може да управља лице које има возачку дозволу за управљање моторним возилом.

(5) Прије прве регистрације техничку исправност туристичког воза обавезно утврђује овлашћена организација, у складу са ЗООБС-ом и овим законом.

(6) Вучно возило и прикључна возила туристичког воза морају бити технички исправна.

Члан 67.

(1) Забрањен је саобраћај запрежних возила на магистралним путевима, као и ноћу на свим јавним путевима.

(2) Возач запрежног возила које се креће по путу мора држати возило што ближе десној ивици коловоза.

(3) Возач запрежног возила не смије оставити запрежно возило на путу без надзора.

Члан 68.

(1) Возач и пратилац запрежног возила могу бити лица која нису млађа од 16 година

живота и која су способна да контролишу упрегнуте животиње.(2) У случају да је то потребно, ради безбједног транспорта терета, возач запрежног

возила дужан је обезбиједити присуство пратиоца иза запрежног возила.(3) Запрежно возило и терет на возилу морају испуњавати услове утврђене прописом о

димензијама возила.(4) Запрежно возило мора бити опремљено уређајима за кочење.

Члан 69.

(1) Возач запрежног возила не смије да упрегне животињу која је исцрпљена, болесна или повријеђена тако да очигледно није у стању да вуче возило.

(2) Запрежном возилу се не смију додавати прикључна возила.

Члан 70.

(1) Покретне столице, дјечија превозна средства и друга помагала и справе које омогућују кретање брже од кретања пјешака, као што су: дјечије возило, ролшуе, ролери, скије и санке, не сматрају се возилом у смислу овог закона.

(2) За саобраћај превозних средстава из става 1. овог члана примјењују се правила саобраћаја за пјешаке прописане ЗООБС-ом и овим законом.

(3) Моторним санкама забрањено је кретање по јавном путу и пјешачким стазама.(4) Надлежни орган јединице локалне самоуправе може посебном одлуком прописати

површине за кретање средстава из ст. 1. и 3. овог члана.

Члан 71.

(1) Забрањен је приступ или кретање пјешака по коловозу аутопута, пута резервисаног за саобраћај моторних возила и брзог пута.

(2) Забрана из става 1. овог члана не примјењује се на:а) овлашћено службено лице које врши службене дужности,б) радника који ради на означеном градилишту на аутопуту, путу резервисаном за

саобраћај моторних возила и брзом путу,в) лице које пружа хитну медицинску или прву помоћ иг) радника организације која управља аутопутем, путем резервисаном за саобраћај

моторних возила и брзим путем.(3) Лице из става 2. овог члана и мјесто на којем оно ради мора бити обиљежено на

начин да се омогући безбједност свих учесника у саобраћају.

9. Превоз лица и терета возилима

Члан 72.

(1) У аутобусу којим се врши јавни превоз лица или превоз лица за властите потребе у градском и приградском саобраћају може се превозити онолико лица колико има уграђених сједишта и мјеста одређених за стајање и то на путевима чија је ширина коловоза најмање пет метара и ако на путу не постоје опасни нагиби и успони, оштре и непрегледне кривине и други неповољни елементи, који би доводили у питање безбједност превоза или неометано обављање превоза.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, превоз се може вршити на основу рјешења надлежног органа јединице локалне самоуправе којим се одобрава саобраћај на путевима чија ширина коловоза није мања од три метра с тим да пут испуњава сљедеће услове:

а) да има изграђене мимоилазнице на растојању највише до 500 метара у зависности

од прегледности пута,б) да не постоје уздужни нагиби коловоза већи од 8%,в) да хоризонталне кривине немају радијусе мање од 25 метара, с тим да је

обезбијеђена прегледност пута,г) да је забрањен саобраћај теретних возила чија је највећа дозвољена маса преко

20 тона, возила са приколицама, као и зглобних аутобуса ид) да се може прописати посебан режим одвијања саобраћаја у погледу брзине и да је

брзина возила ограничена на 40 km/h.(3) Ако се насељена мјеста, између којих се врши приградски саобраћај, налазе у двије

сусједне јединице локалне самоуправе, рјешење из става 2. овог члана доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијем подручју се налази већа дионица пута на ком се саобраћај врши, уз сагласност надлежног органа јединице локалне самоуправе на чијем се подручју налази мања дионица пута.

(4) Рјешење из става 2. овог члана доноси се на захтјев превозника на које се може изјавити жалба Министарству у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Члан 73.

(1) Моторним и прикључним возилом дозвољено је превозити онолико лица колико је регистровано мјеста за сједење, односно стајање.

(2) Ако је у аутобусу, тролејбусу или трамвају, поред мјеста за сједење, произвођач предвидио и мјеста за стајање, у то возило морају бити уграђени држачи.

(3) Забрањено је возачу аутобуса, тролејбуса или трамваја у којем путници за вријеме вожње стоје нагло кочити, убрзавати, односно мијењати правац кретања возила, осим ради избјегавања непосредне опасности.

(4) Обавјештење о броју сједишта и мјеста за стајање мора бити истакнуто на видном мјесту у возилу.

(5) Прикључно возило у коме се превозе путници може бити придодато само аутобусима, тролејбусима, и трамвајима у градском и приградском саобраћају.

Члан 74.

На јавним путевима аутобуси се могу заустављати ради уласка и изласка путника само на аутобуским стајалиштима, у складу са прописима из области превоза у друмском саобраћају.

Члан 75.

(1) Забрањено је превозити лице у затвореном простору возила које се не може изнутра отворити.

(2) Изузетно од одредбе из става 1. овог члана, дозвољено је у полицијском, војном, или возилу правосудних органа, превозити лице лишено слободе.

Члан 76.

(1) За вријеме кретања возила, забрањено је: ускакати у возило, искакати из возила, отварати врата, нагињати се ван возила, качити се за возило и возити на спољним дијеловима возила или на тракторским прикључцима.

(2) Изузетно од одредбе из става 1. овог члана, на спољним дијеловима возила и прикључног возила могу се возити лица која обављају послове свог радног мјеста у вези са намјеном возила, на возилима ватрогасне службе, електродистрибуције и комуналне дјелатности, ако је на тим возилима уграђена платформа за стајање и држачи.

Члан 77.

(1) Врата возила јавног превоза није дозвољено отварати, односно држати отвореним током кретања возила.

(2) Забрањено је започети кретање аутобуса, тролејбуса или трамваја док путници безбједно не уђу, односно изађу из аутобуса, тролејбуса или трамваја и док врата аутобуса, тролејбуса или трамваја не буду затворена.

Члан 78.

(1) У теретном возилу, осим возилу војске или полиције, у простору за смјештај терета, дозвољено је превозити највише пет лица која утоварају, односно истоварају терет или обављају друге радове.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у простору за смјештај терета дозвољено је да се превози више од пет лица ради евакуације или пружања хитне медицинске помоћи при спасавању лица и имовине.

(3) Лицима из става 1. овог члана забрањено је стајати у возилу, сједити на страницама каросерије, нестабилном терету или на терету који превазилази димензије товарног сандука.

(4) Лица млађа од 16 година живота могу се превозити на возилима из става 1. овог члана само уз пратњу пунољетног лица.

Члан 79.

У саобраћају на путу забрањено је превозити лице:а) у товарном простору теретног возила које нема странице на каросерији,б) у товарном простору теретног возила којим се превозе животиње,в) у товарном простору теретног возила са аутоматским истоваривачем,г) прикључним возилом за превоз терета које вуче теретно возило,д) камп приколицом коју вуче моторно возило, ђ) прикључним возилом које вуче трактор, када трактор вуче више од једног

прикључног возила,е) на трактору, осим на сједиштима уграђеним поред сједишта возача,ж) возилом којим се превозе опасне материје, осим лица са посебном дозволом,з) у приколици коју вуче бицикл, мотоцикл, и слично ии) на терету у товарном простору теретног возила.

Члан 80.

(1) Аутобус којим се организовано превозе дјеца обиљежава се посебним знаком.(2) У току организованог превоза дјеце у аутобусу се обавезно налази одрасло лице,

које води бригу о дјеци за вријеме вожње.(3) Правилник о посебним условима које морају испуњавати аутобуси и возачи који

обављају организовани превоз дјеце, као и начин обиљежавања возила из става 1. овог члана доноси министар.

10. , Пробна вожња превоз опасних материја

Члан 81.

(1) Организатор пробне вожње (којом се тестирају нови типови возила и слично) обавезан је претходно прибавити рјешење којим се утврђује испуњеност услова за пробну вожње.

(2) Захтјев за доношење рјешења о испуњености услова за пробну вожњу садржи: врсту и тип возила, сврху пробе, име и презиме возача и број његове возачке дозволе, податке о лицима која ће се за вријеме вожње налазити у возилу, назив пута и релацију на којој се пробна вожња врши, вријеме извођења пробне вожње, назнаку одредби из ЗООБС-а и овог закона од којих ће се одступати за вријеме пробне вожње и посебне мјере безбједности које је организатор пробне вожње дужан да предузме о свом трошку.

(3) Рјешење из става 1. овог члана садржи мјере безбједности, односно мјере осигурања које организатор мора предузети о свом трошку, мјере које мора предузети приликом испитивања новопроизведених моторних возила, као и имена лица која се морају налазити у возилу за вријеме пробне вожње.

(4) Рјешење из става 1. овог члана доноси МУП уз претходну сагласност надлежног органа који управља путем.

(5) Ако, током пробне вожње, дође до оштећења пута или путних објеката узрокованих пробном вожњом, организатор пробне вожње дужан је отклонити оштећења пута или путних објеката о свом трошку.

(6) Моторно возило којим се врши пробна вожња, поред регистарских, односно пробних таблица, мора бити на предњем и задњем дијелу посебно обиљежено натписом „ПРОБНА ВОЖЊА“.

(7) Трошкове доношења рјешења из става 1. вог члана сноси организатор пробне вожње.

Члан 82.

Превоз опасних материја врши се у складу са посебним законом, европским споразумом о међународном превозу опасних материја у друмском саобраћају (ADR), и другим прописима којим је уређена ова врста превоза.

V ПОСЕБНЕМЈЕРЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ

1. Учешће дјеце у саобраћају ишколске саобраћајне патроле

Члан 83.

(1) Учесници у саобраћају су дужни да обрате нарочиту пажњу на дјецу у саобраћају.(2) Основна школа је обавезна да организује и спроводи додатне мјере безбједности на

мјесту и у вријеме на коме се очекује већи број дјеце која самостално учествују у саобраћају.(3) Дијете до шест година старости може да учествује у саобраћају као пјешак само ако

има као непосредног пратиоца лице старије од 16 година.

Члан 84.

(1) Ноћу, као и приликом смањене видљивости током кретања по коловозу неосвијетљеног или слабо освијетљеног пута, дијете мора имати на видном мјесту обиљежје са ретрорефлективним карактеристикама.

(2) Правилник о изгледу и начину употребе обиљежја из става 1. овог члана доноси министар.

Члан 85.

(1) Ради остваривања повољнијих услова за безбједно одвијање саобраћаја, орган надлежан за унутрашње послове, на захтјев школе или органа локалне самоуправе, може организовати школске саобраћајне патроле.

(2) Саобраћајна патрола из става 1. овог члана може интервентно регулисати саобраћај у присуству саобраћајне полиције која је одговорна за рад саобраћајне патроле.

(3) Чланови саобраћајних патрола из става 1. овог члана морају бити стручно оспособљени за регулисање саобраћаја и једнообразно обиљежени, а наредбе које издају учесницима у саобраћају морају бити у складу са правилима саобраћаја и прописима о знацима које дају овлашћена лица у складу са ЗООБС-ом и овим законом.

(4) Трошкове опремања и рада саобраћајних патрола из става 1. овог члана сноси школа, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе.

(5) Правилник о начину обуке, обиљежавања и друга питања везана за рад школске саобраћајне патроле доноси министар просвјете.

2. Посебне зоне саобраћаја

Члан 86.

(1) Пјешачка зона је дио пута или дио насеља по коме је дозвољено само одвијање пјешачког саобраћаја.

(2) У пјешачкој зони, у одређеном временском периоду и са дозволом надлежног органа, дозвољено је кретање возила за снабдијевање и других возила брзином не већом од брзине кретања пјешака.

(3) Пјешачка зона мора бити обиљежена саобраћајном сигнализацијом.

Члан 87.

(1) Зона смиреног саобраћаја је дио пута или дио насеља у коме коловоз користе пјешаци и возила.

(2) Возач је дужан да се у зони смиреног саобраћаја креће тако да не омета кретање пјешака, брзином не већом од брзине кретања пјешака.

(3) Зона смиреног саобраћаја мора бити обиљежена саобраћајном сигнализацијом.

Члан 88.

(1) Зона „30“ је дио пута, улице или дио насеља у којој је брзина кретања возила ограничена до 30 km/h.

(2) Зона „30“ мора бити обиљежена саобраћајном сигнализацијом.

Члан 89.

(1) Зона школе је дио пута или улице која се налази у непосредној близини школе, и као таква обиљежена је одговарајућом саобраћајном сигнализацијом.

(2) Брзина кретања возила у зони школе у насељеном мјесту је ограничена до 30 km/h, а ван насељеног мјеста до 50 km/h у времену од 7.00 до 21.00 час, изузев ако саобраћајним знаком временско трајање ограничења брзине кретања није другачије одређено.

(3) Субјекат којем је повјерено управљање путем у чијој непосредној близини се налази школа примијениће посебна техничка средства за заштиту дјеце.

VI ОБАВЕЗЕ УСЛУЧАЈУ САОБРАЋАЈНЕНЕЗГОДЕ

Члан 90.

(1) Овлашћено лице које врши увиђај саобраћајне незгоде, у којој је проузрокована само материјална штета, подвргнуће непосредне учеснике у саобраћајној незгоди контроли помоћу средстава и апарата на лицу мјеста или ће их упутити на стручни преглед у одговарајућу здравствену установу ради утврђивања чињеница о постојању алкохола или других опојних средстава у организму.

(2) Учесници саобраћајне незгоде у којој је једно или више лица повријеђено или погинуло, у случају да одбију преглед у здравственој установи ради утврђивања чињеница из става 1. овог члана, присилно ће се одвести у складу са одредбама које регулишу кривични поступак.

Члан 91.

У случају саобраћајне незгоде, која за посљедицу има само материјалну штету, кад на мјесту незгоде нема власника возила или власника друге оштећене ствари, возач је дужан власнику возила или друге оштећене ствари оставити податке о себи и возилу којим је проузроковао саобраћајну незгоду.

Члан 92.

(1) Ако један од учесника саобраћајне незгоде у којој је причињена мања материјална штета тражи да полиција изврши увиђај на лицу мјеста, сви учесници су дужни да сачекају полицију.

(2) У случају из става 1. овог члана полиција је дужна да изађе на мјесто саобраћајне незгоде, обезбиједи лице мјеста и изврши увиђај.

Члан 93.

Ако је у саобраћајној незгоди једно или више лица повријеђено или погинуло, надлежна полицијска станица дужна је о саобраћајној незгоди обавијестити њихове породице, а ако се ради о страном држављанину или о лицу које стално или привремено живи у иностранству, обавјештење се доставља путем МУП-а.

VII СПОРТСКЕ И ДРУГЕ ПРИРЕДБЕ ИЛИ АКТИВНОСТИ НА ПУТЕВИМА

Члан 94.

Спортске и друге приредбе или друге активности (брдске ауто-трке, мотоциклистичке трке, ауто-рели, бициклистичке трке, атлетски маратони и сл.) на путевима у Републици Српској могу се одржавати уз претходно прибављено рјешење МУП-а.

Члан 95.

(1) Рјешење којим се одобрава одржавање спортских и других приредби и активности на магистралним путевима и путевима који пролазе кроз подручје два и више центара јавне безбједности доноси управа полиције.

(2) Рјешење из става 1. овог члана на регионалним и локалним путевима на којима се одвија саобраћај возила на подручју двије и више општина доноси надлежни центар јавне

безбједности.(3) Рјешење из става 1. овог члана на регионалним путевима, локалним путевима и

улицама у граду на којима се одвија саобраћај возила на подручју једне јединице локалне самоуправе доноси надлежна станица јавне безбједности или полицијска станица.

(4) Рјешење из става 1. овог члана се доноси уз претходну сагласност надлежног органа за саобраћај на чијем се подручју забрањује саобраћај.

Члан 96.

(1) Захтјев за доношење рјешења из члана 95. овог закона подноси организатор спортске и друге приредбе или активности (у даљем тексту: организатор) најкасније 15 дана прије дана заказаног за њено одржавање.

(2) Захтјев из става 1. овог члана садржи сљедеће податке: назив и сједиште организатора, програм и правила такмичења или активности, релација на којој ће се одржавати спортска приредба или активност, датум и вријеме одржавања, мјере за обезбјеђење учесника у саобраћају, учесника активности и гледалаца и сагласност надлежног спортског или другог савеза.

(3) Уз захтјев из става 1. овог члана подносилац је дужан приложити сљедећу документацију: рјешење о својој регистрацији код надлежног органа, сагласност надлежног спортског или другог савеза, план санитетског и противпожарног обезбјеђења и редарске службе и име руководиоца такмичења или активности.

Члан 97.

(1) Давалац рјешења из члана 95. овог закона, одбиће захтјев за одржавањем спортске и друге приредбе или активности, ако нису испуњени услови прописани ЗООБС-ом, овим законом и остали услови из прописа којима се регулише област спорта, а који се односе на организацију спортских приредби.

(2) Жалба на рјешење из става 1. овог члана изјављује се МУП-у.

Члан 98.

Организатору је забрањено да почне са одржавањем спортске и друге приредбе или активности на путу ако није предузео све мјере безбједности наложене рјешењем из члана 95. овог закона.

Члан 99.

Лица која обезбјеђују спортску и другу приредбу или активност на путу или дијелу пута морају носити одјећу која је уочљива на већем одстојању, а ноћу додатно обиљежена материјалима или предметима који одбијају свјетлост.

Члан 100.

Одредбе прописа којима се уређује јавно окупљање грађана и спречавање насиља на спортским приредбама сходно се примјењују и за спортске и друге приредбе на путу, осим ако овим законом није друкчије уређено.

Члан 101.

(1) Ако се утврди да организатор није предузео мјере обезбјеђења одређене у рјешењу из члана 95. овог закона, орган који је донио рјешење може укинути рјешење и забранити

спортску и другу приредбу или активност.(2) Против рјешења из става 1. овог члана може се изјавити жалба министру

унутрашњих послова, односно МУП-у у року од 15 дана од дана пријема рјешења.(3) Радник полиције одређен да се стара о безбједности саобраћаја на спортској и

другој приредби или активности може наредити да се она прекине, ако организатор не предузме мјере одређене рјешењем из члана 95. овог закона или то захтијевају други разлози безбједности.

(4) О наредби из става 3. овог члана израдиће се писмено рјешење у року од седам дана од дана његовог усменог објављивања.

(5) Против рјешења којим се одређује прекид одржавања спортске и друге приредбе или активности која је у току може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана њеног пријема.

Члан 102.

Трошкове ангажовања припадника полиције на обезбјеђењу спортске и друге приредбе и активности сноси организатор.

Члан 103.

(1) Оспособљавање кандидата за возача обављају ауто-школе по овлашћењу органа надлежног за образовање, након што се утврди да испуњавају услове предвиђене ЗООБС-ом.

(2) Оспособљавање кандидата за возача моторних возила могу да обављају и образовне установе редовним школовањем ученика за занимање возач моторних возила.

(3) Ученици који у редовном школском процесу, у складу са наставним планом и програмом, имају предмет који обухвата и програм испита из прописа о безбједности саобраћаја на путевима, на основу потврде о оспособљености коју издаје школска установа, могу полагати испит из познавања прописа о безбједности саобраћаја на путевима, у склопу возачког испита.

VIII ВОЗИЛА

1. Опште одредбе

Члан 104.

(1) Возила у саобраћају на путевима у Републици Српској морају да испуњавају услове у погледу димензија, укупне масе и осовинског оптерећења, заштите човјекове околине, као и да имају исправне прописане уређаје и опрему регулисане ЗООБС-ом, међународним и другим прописима.

(2) Возила која не испуњавају прописане услове из става 1. овог члана могу да учествују у саобраћају на јавном путу ако испуњавају посебне услове који омогућавају безбједан и несметан саобраћај, утврђене у рјешењу којим се одобрава саобраћај на јавном путу возилима који не испуњавају прописане услове, које доноси МУП.

Члан 105.

Моторна и прикључна возила регистрована у иностранству могу да учествују у саобраћају на територији Републике Српске ако имају исправне уређаје и опрему прописану важећом међународном конвенцијом о саобраћају на путевима, а у погледу димензија, највеће дозвољене масе и осовинског оптерећења, ако испуњавају услове прописане за моторна и прикључна возила регистрована у Босни и Херцеговини.

Члан 106.

(1) Конструкционе и безбједносне карактеристике моторних и прикључних возила која се први пут региструју на територији Републике Српске, као и њихови дијелови, уређаји и опрема, морају бити у складу са европским стандардима и прописима који се примјењују у Босни и Херцеговини.

(2) Поступак утврђивања и провјеравања усклађености конструкционих и безбједносних карактеристика из става 1. овог члана, односно хомологација моторних возила спроводи се код новоконструисаних и нехомологованих возила спровођењем одговарајућих испитивања у овлашћеним организацијама, у складу са прописима и стандардима у Босни и Херцеговини, као и европским прописима и стандардима.

Члан 107.

(1) Моторна и прикључна возила која се појединачно производе, преправљају или поправљају у већем обиму или су им оштећени склопови и уређаји битни за безбједно учествовање у саобраћају на путевима Републике Српске, прије пуштања у саобраћај морају да буду подвргнута оцјењивању усклађености конструкционих и безбједносних карактеристика с одговарајућим важећим прописима у Босни и Херцеговини и међународним прописима, а на основу позитивних резултата издаје се увјерење (сертификат).

(2) Оцјењивање усклађености возила из става 1. овог члана у Републици Српској обављају овлашћене и акредитоване организације за сертификовање возила.

2. Регистровање моторних и прикључних возила

Члан 108.

(1) Моторна и прикључна возила која учествују у саобраћају на путевима Републике Српске морају да буду регистрована, о чему се води евиденција, у складу с одговарајућим прописима који уређују ову област.

(2) Став 1. овог члана не примјењује се на моторна и прикључна возила која су преправљена или поправљена и којима се обавља пробна вожња ради испитивања и приказивања њихових карактеристика или која се крећу од мјеста производње до складишта, као и моторна и прикључна возила која се крећу од мјеста у којем су преузета нерегистрована до мјеста у којем ће да буду регистрована, под условом да су означена пробним таблицама.

(3) За возила из става 2. овог члана издаје се потврда о коришћењу пробних таблица.

Члан 109.

Регистровати се могу моторна и прикључна возила за која се на техничком прегледу утврди да су исправна, која су осигурана и за која су плаћена све таксе по основу јавних прихода.

Члан 110.

Регистрацију моторних и прикључних возила, те издавање регистарских таблица обавља МУП.

Члан 111.

(1) Технички преглед олдтајмера и туристичког воза се проводи по посебној процедури,

након визуелног прегледа и полигонских испитивања возила.(2) Правилник о регистрацији олдтајмера и туристичког воза доноси министар

унутрашњих послова.(3) Олдтамјер и туристички воз се могу регистровати на период краћи од једне године.

3. Технички прегледи моторних и прикључних возила

Члан 112.

(1) Технички прегледи моторних и прикључних возила обављају се ради провјеравања техничке исправности моторних и прикључних возила.

(2) Технички преглед моторних и прикључних возила може да буде редовни и ванредни.

(3) На станици техничког прегледа моторних и прикључних возила (у даљем тексту: станица) утврђује се да ли моторно или прикључно возило има прописане уређаје и опрему и да ли је у исправном стању, те да ли оно испуњава и друге прописане услове за учествовање у саобраћају.

(4) О извршеном техничком прегледу моторних и прикључних возила станица води евиденцију.

Члан 113.

(1) Одобрење за рад станица доноси министар. (2) Надзор над радом станица врши Министарство у складу са ЗООБС-ом, овим законом

и другим прописима. (2) Инспекцијски надзор над радом станица врши Републичка саобраћајна инспекција у

складу са ЗООБС-ом, овим законом и другим прописима.

Члан 114.

(1) Стручно руковођење пословима техничког прегледа возила врши водитељ станице (у даљем тексту: водитељ) који је дипломирани инжењер саобраћаја или машинства и има заснован радни однос на неодређено вријеме.

(2) Водитељ је одговоран за: рад станице, рад контролора техничке исправности, правилну примјену законских и подзаконских прописа и процедура за технички преглед, извјештавање надлежних тијела о неисправним возилима, анализирање обављених техничких прегледа возила у тој станици, стручно усавршавање и полагање испита запослених, контролу евиденције које се воде у станици техничког прегледа, баждарење опреме, утврђивање кварова и оправку опреме и друге стручне послове везане за технички преглед возила.

(3) Послове контроле техничке исправности возила врши контролор техничке исправности возила (у даљем тексту: контролор) у складу са ЗООБС-ом, овим законом и другим прописима и који има најмање трећи степен стручне спреме у области механике и технологије друмских возила.

(4) Послове техничког прегледа у станици обављају водитељ и два контролора на једној технолошкој линији у једној смјени.

Члан 115.

(1) Уређаји и опрема у станици морају бити баждарени у складу са Правилником о техничким прегледима који је донио министар комуникација и транспорт Босне и Херцеговине.

(2) Станица мора водити евиденцију о уређајима који се баждаре, за сваки уређај посебно.

(3) Евиденција из става 1. овог члана води се тачно, потпуно и уредно и садржи сљедеће податке:

а) врста уређаја,б) марка, тип,в) серијски број,г) годину производње,д) мјерни опсег и класу тачности,ђ) датум пуштања у употребу,е) датум посљедњег баждарења,ж) подаци о квару: датум настанка квара и датум оправке, потпис и печат представника

организације која је извршила оправку из) потпис и печат одговорног лица овлашћене лабораторије која је извршила

баждарење.

Члан 116.

(1) Станице морају посједовати адекватну опрему за увезивање у јединствен информациони систем Републике Српске, као и потребну опрему која ће задовољавати услове за успостављање тог система.

(2) Задаци, услови, начин и процедуре успостављања јединственог информационог система станица прописани су ЗООБС-ом, овим законом и другим прописима.

Члан 117.

(1) Министарство преко информационог система прати и надзире рад станица.(2) Ако станица обавља преглед супротно одредбама ЗООБС-а, овог закона и других

прописа, Министарство онемогућава приступ станице информационом систему и покреће иницијативу за обављање инспекцијског прегледа.

(3) Правилник о начину рада и приступа станице информационом систему, као и начину онемогућавања приступа информационом систему доноси министар.

Члан 118.

(1) Резултати редовног и ванредног техничког прегледа возила уписију се у контролном листу за обављање техничког прегледа возила.

(2) Контролни лист представља доказ стања возила и његове техничке исправности у конкретном случају, одлаже се и чува уз остале документе прегледа тог возила у периоду од пет година у станици.

(3) Контролни лист се попуњава у цјелости, уредно, са истинитим и тачним подацима мјерења, потписује га контролор у складу са Правилником о техничким прегледима возила.

Члан 119.

(1) На основу увида у комплетну документацију возила, резултате мјерења утврђене на мјерним уређајима, те резултате које је контролор утврдио на контролном листу, водитељ сачињава записник о техничком прегледу возила.

(2) Записник о техничком прегледу возила обавезно садржи: податке о називу и сједишту станице, датум вршења техничког прегледа, редни број из Регистра обављених техничких прегледа, основне податке о возилу и власнику, те оцјену исправности возила.

(3) Записник о техничком прегледу возила попуњава се у цјелости, уредно, са

истинитим и тачним подацима мјерења.(4) Записник о техничком прегледу возила се попуњава и за возила за која се утврди

техничка неисправност, а возило се уписује у Евиденцију о неисправним возилима.(5) Евиденција о неисправним возилима садржи: назив станице, редни број, број из

Регистра обављених прегледа, датум вршења прегледа, врсту возила, марку и тип, број регистарских таблица, број шасије возила, име, презиме, адресу и ЈМБГ (ПДВ или ИД број) власника возила.

(6) Записник о техничком прегледу возила представља документ и доказ стања возила и његове техничке исправности у конкретном случају, одлаже се и чува у станици уз остале документе прегледа тог возила у периоду од пет година, а један примјерак се предаје подносиоцу захтјева.

Члан 120.

(1) Министарство дио послова из своје надлежности може да пренесе на одговарајућу стручну институцију, у складу са ЗООБС-ом.

(2) Послови који се могу пренијети су:а) континуирана едукација и лиценцирање контролора и водитеља станица,б) контрола над исправношћу уређаја и опреме на станицама,в) успостављање и одржавање информационог система станица у Републици Српској,г) праћење статистике и периодично извјештавање ид) други административни и стручни послови.

Члан 121.

(1) Возила на којима се у саобраћајној незгоди оштете витални склопови и уређаји за кочење и управљање или се наруши геометрија возила, искључују се из саобраћаја док се не изврши поправка возила.

(2) Прије пуштања у саобраћај возила из става 1. овог члана, врши се технички преглед тог возила истовјетан ономе који је неопходан за регистрацију возила.

XI НАДЗОР И КАЗНЕНЕОДРЕДБЕ

Члан 122.

(1) Спровођење и надзор над спровођењем овог закона врши Министарство и МУП.(2) Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона врши Републичка саобраћајна

инспекција.

Члан 123.

(1) Новчаном казном од 1.500 КМ до 4.500 КМ казниће се за прекршај привредно друштво и друго правно лице ако:

а) не обезбиједе услове за несметано и безбједно одвијање саобраћаја (члан 26. став 2),б) постави саобраћајну сигнализацију и опрему пута супротно одредбама члана 28. овог

закона,в) не изврши ревизију пројеката од стране независне ревизије са аспекта безбједности

саобраћаја (члана 30),г) не изврши провјеру магистралних, регионалних и других јавних путева од стране

независног и лиценцираног лица за провјеру са аспекта безбједности саобраћаја (члан 31),д)не прати стање безбједности и не врши стручне анализе (члан 33. став 1),е)не утврди техничку исправност туристичког воза (члана 66. ст. 5. и 6),

ђ) врши превоз лица супротно члану 72. ст. 1. и 2. овог закона,е) врши организовани превоз дјеце супротно члану 80. ст. 1. и 2. овог закона,ј) организује пробну вожњу супротно члану 81. ст. 1. и 3. овог закона,к) врши превоз опасних материја супротно члану 82. овог закона,л) не организује и спроводи додатне мјере безбједности (чланом 83. став 2) им) не обиљежи пјашачку зону (члан 86. став 3).(2) За прекршај из става 1. казниће се новчаном казном од 700 КМ до 2.100 КМ и

физичко лице које самостално обавља дјелатност.(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 250 КМ до 750 КМ

одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.(4) Новчаном казном од 1.500 КМ до 4.500 КМ казниће се за прекршај Агенција, а

новчаном казном од 250 КМ до 750 КМ одговорно лице у Агенцији ако поступи супротно одредбама члана 34. овог закона.

Члан 124.

(1) Новчаном казном од 1.000 КМ до 3.000 КМ казниће се за прекршај станица ако:а) не води евиденцију из члана 112. став 4. овог закона, б) није запослио у радни однос на неодређено вријеме водитеља станице (члан 114.

став 1), в) није запослио у радни однос на неодређено вријеме контролора станице (члан 114.

став 3), г) у једној смјени нема запосленог једног водитеља и два контролора (члан 114. став 4),д) уређаји и опрема на станици нису баждарени, не води евиденцију или је води

супротно одредбама члана 115. овог закона,ђ) не посједује адекватну и потребну опрему за увезивање и успостављање

јединственог информационог система (члана 116. став 1),е) не попуњава, одлаже и не чува контролни лист у складу са одредбама члана 118.

овог закона и ж) не сачини записник или га сачини супротно одредбама члана 119. овог закона.(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 200 КМ до 600 КМ

одговорно лице у станици.(3) За прекршај из става 1. тачка е) овог члана казниће се и контролор новчаном казном

од 100 КМ до 300 КМ.

Члан 125.

(1) Новчаном казном од 800 КМ до 2.400 КМ казниће се за пркршај организатор спортске и друге приредбе или активности ако:

а) организује спортску и другу приредбу или активност супротно члану 94. овог закона, б) организује спортску и другу приредбу или активност супротно условима из рјешења

из члана 95. овог закона, в) почне са одржавањем спортске и друге активности, а није предузео мјере из

рјешења (члан 98) и г) не примјењује одредбе прописа којима се уређује јавно окупљање грађања и

спречавање насиља (члан 100).(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 150 КМ до 450 КМ

одговорно лице у привредном душтву или другом правном лицу.

Члан 126.

(1) Новчаном казном од 100 КМ до 300 КМ казниће се за прекршај:а) учесник у саобраћају ако поступи супротно одредбама члана 35. овог закона,б) возач ако употребљава уређај и средства за ометање уређаја којим се мјери брзина

кретања возила у контроли саобраћаја (члан 38),в) возач ако поступи супротно одредбама члана 39. овог закона,г) возач моторног возила ако се његова вожња карактерише као насилничка вожња

(члан 42),д) возач ако не поштује саобраћајну сигнализацију и правила кретања у кружном току

(члана 43),ђ) ако возач поступи супротно одредбама члана 46. овог закона,е) ако власник моторног возила поступи супротно одредбама члана 48. став 2. овог

закона,ж) пјешак ако се креће по коловозу у алкохолисаном стању (члан 51. овог закона),з) власник, односно лице које води животињу ако поступи супротно одредбама члана

52. овог закона,и) власник, гонич, односно водич или јахач ако остави животињу на путу без надзора,

храни, прикупља животиње, не води животињу ближе десној ивици коловоа или није способан да гони или води животињу (члан 54),

ј) власник, гонич, односно водич или јахач води, ако гони или јаше животињу на магистралном путу или ноћу на јавном путу (члан 55),

к) власник, гонич, односно водич животиња ако гони или води животиње преко пута на дијелу који није прегледан (члан 60),

л) возач ако трактором вуче више од два прикључна возила или на магистралном и региналном путу трактор вуче више од једног прикључног возила (члана 62. ст. 1. и 2) или је прикључно возило прикључено на трактор супротно одредбама члана 62. став 3. овог закона,

љ) возач туристичког воза ако вуче више од пет прикључних возила или се креће по путу на ком то није дозвољено (члана 66. ст. 1. и 2),

м) возач туристичког воза ако не испуњава услове из члана 66. став 4. овог закона,н) возач запрежног возила ако се запрежно возило креће по магистралном путу или

ноћу по јавном путу или ако остави запрежно возило без надзора (члан 67. ст. 1. и 3),њ) возач запрежног возила ако оно не испуњава услове утврђене прописима о

димензијама возила и није опремљено уређајима за кочење (члан 68. ст. 3. и 4),о) возач аутобуса ако у аутобусу превози више лица него што је предвиђено одредбама

члана 72. став 1, п) возач ако је придодао прикључно возило супротно члану 73. став 5. овог закона, р) возач ако аутобус зауставља супротно члану 74. овог закона,с)возач ако превози лица у затвореном простору супротно члану 75. став 1. овог закона,т) учесник у саобраћају ако не обрати нарочиту пажњу на дјецу у саобраћају (члан 83.

став 1), ћ) одговорно лице за дјете ако поступи супротно члану 83. став 3. овог закона,у) возач ако се возилом креће у пјешачкој зони (члан 86. став 1) иф) лице која обезбјеђује спортску и другу приредбу или активност на путу ако не носи

одјећу која је уочљива на већем одстојању, а ноћу обиљежена материјалима или предметима који одбијају свјетлост (члан 99).

(2) За прекршај из става 1. т. а), б), в), д), ђ), о), п), р), с) и у) овог члана, возачу се одређује један казнени бод.

(3) За прекршај из става 1. тачка г) овог члана, возачу се одређују два казнена бода и заштитна мјера – забрана управљања моторним возилом, у трајању од једног до шест мјесеци.

(4) За прекршаје из става 1. овог члана којим је изазвана саобраћајна незгода, учинилац ће се казнити новчаном казном од 300 КМ до 1.000 КМ, а возачу ће се изрећи и заштитна мјера – забрана управљања моторним возилом, у трајању од једног до шест мјесеци и одређује се

двоструки казнени бод за учињени прекршај.

Члан 127.

(1) Новчаном казном од 50 КМ казниће се за прекршај:а) возач, односно лице ако не уклони блато снијег и друге материје са точкова и осталих

дијелова возила, као и са коловоза (члан 40), б) возач запрежног возила ако привеже више животиња или не привеже животињу с

десне стране задњег дијела возила (члан 53),в) гонич животиња ако животиње не води у крду или их не раздијели у појединачне

групе (члан 56),г) лице које јаше животињу ако је млађе од 16 година или није физички за то спремно

(члан 57),д) јахач ако се креће супротно члану 58. овог закона,ђ) гонич животиња или друго лице ако гони или води животиње по површинама

намијењеним за кретање пјешака и бициклиста или ако животиње поред пута нису под сталним надзором (члан 59),

е) гонич, односно водич животиње, јахач или друго лице ако не уклони све материје које је животиња нанијела на пут (члан 61),

ж) возач трактора ако на прикључном возилу које вуче трактор превози више од три лица или ако лице које се превози стоји или сједи на страницама прикључног возила (члан 63),

з) возач радне машине или мотокултиватора ако радна машина или мотокултиватор не испуњава услове из члана 64. овог закона,

и) возач радне машине или мотокултиватора или друго лице ако врши превоз супротно члану 65. овог закона,

ј) возач запрежног возила ако се запрежно возило не креће ближе десној ивици коловоза (члан 67. став 2),

к) лице које управља запрежним возилом ако је млађе од 16 година или ако није обезбиједило пратиоца (члан 68. ст. 1. и 2),

л) возач запрежног возила ако упрегне исцрпљену, болесну или повријеђену животињу или ако запрежном возилу дода прикључно возило (члан 69),

љ) лице које управља моторним санкама ако се креће по јавном путу или пјешакој стази (члан 70. став 3),

м) пјешак ако приступи или се креће по коловозу аутопута, пута резервисаног за саобраћај моторних возила супротно члану 71. овог закона,

н) возач ако моторним и прикључним возило превози лица супротно члану 73. ст. 1. и 3. овог закона,

њ) физичко лице ако за вријеме кретања возила ускаче или искаче из возила, отвара врата, нагиње се ван возила, качи се за возило, вози се на спољним дијеловима возила или на тракторским прикључцима (члану 76. став 1),

о) возач ако врата на возилу јавног превоза отвара, односно држи отворена током кретања или поступи супротно члану 77. овог закона,

п) возач ако возилом превози лица супротно члану 79. овог закона,р) физичко лице ако на видном мјесту нема обиљежја прописана чланом 84. овог

закона ис) возач ако се возилом креће у зони смиреног саобраћаја тако да омета кретање

пјешака и брзином већом од брзине пјешака (члан 87. став 2).(2) За прекршај из става 1. т. а), н), о), п) и с) овог члана, возачу се одређује један

казнени бод.(3) За прекршаје из става 1. овог члана којим је изазвана саобраћајна незгода, учинилац

ће се казнити новчаном казном од 400 КМ до 1.200 КМ, а возачу ће се изрећи и заштитна мјера – забрана управљања моторним возилом, у трајању од једног до три мјесеца и одредиће се

двоструки казнени бод прописан ставом 2. овог члана за учињени прекршај.

Члан 128.

(1) Новчаном казном у износу од 40 КМ казниће се за прекршај:а) возач ако за вријеме вожње укључи аудио уређај или користи мобилни телефон

супротно одредбама члана 36. овог закона, б) возач ако у нема прслук са рефлективним карактеристикама или га не носи у складу

са чланом 37. овог закона,в) возач бицикла ако за вожњу не користи коловоз у ширини од највише једног метра

од десне ивице коловоза (члан 41),г) возач возила ако не укључи све показиваче правца на возилу у складу са чланом 44.

овог закона,д) возач ако заустави моторно возило супротно члану 45. овог закона,ђ) возач ако паркира возило супротно члану 47. овог закона,е) власник возила, односно возач ако не надзире своје возило, не предузме све

прописане радње прије напуштања возила, не пријави полицији неовлашћену употребу возила (члан 48. ст. 1, 3. и 4) и

ж) возач возила ако превози лица која стоје у возилу, сједе на страницама каросерије или на нестабилном терету или терету које превазилази димензије товарног сандука или превози лица млађа од 16 година без пратиоца (члан 78. ст. 3. и 4).

(2) За прекршаје из става 1. овог члана којим је изазвана саобраћајна незгода, учинилац ће се казнити новчаном казном од 300 КМ до 900 КМ.

Члан 129.

(1) Ако се приликом надзора и инспекцијског надзора станице утврди да је станица издала потврду о исправности возила, сачинила записник и контролни лист са констатацијом да је возило исправно, а да није извршен технички преглед возила или је извршен непотпуно, надлежни орган ће рјешењем изрећи мјеру забране рада станице на период од 15 до 45 дана, а у поновљеном случају на период од 45 до 90 дана.

(2) За случај из става 1. овог члана надлежни орган ће рјешењем изрећи мјеру забране рада контролору и водитељу станице.

Члан 130.

Ако малољетно лице учини радњу која је овим законом утврђена као прекршај, казниће се родитељ, усвојилац, односно старатељ малољетног лица новчаном казном прописаном за учињени прекршај ако је тај прекршај учињен као посљедица пропуста дужног старања о малољетном лицу.

XII ПРЕЛАЗНЕИ ЗАВРШНЕОДРЕДБЕ

Члан 131.

(1) У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, министар ће донијети:а) Правилник о условима и начину прикупљања, евидентирања и праћења података о

обиљежјима значајним за безбједност саобраћаја (члан 21. став 4),б) Правилник о ревизији и провјери, условима и начину лиценцирања (члан 32. став 3),в) Правилник о идентификацији и критеријумима за утврђивање приоритета

отклањања опасних мјеста и начину отклањања опасних мјеста (члан 33. став 2),г) Правилник о условима под којима се могу употребљавати уређаји за интерактивну

комуникацију (члан 36. став 5),

д) Правилник о посебним условима које морају испуњавати аутобуси и возачи који обављају организовани превозе дјеце (члан 80. став 3),

ђ) Правилник о изгледу и начину употребе свјетлоодбојног обиљежја (члан 84. став 2) ие) Правилник о начину рада и приступа станице техничког прегледа возила

информационом систему (члан 117. став 3).(2) У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, министар надлежан за

образовање ће донијети пропис из члана 85. став 5. овог закона.(3) У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, министар надлежан за

унутрашње послове ће донијети пропис из члана 111. став 2. овог закона.

Члан 132.

У безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске, поред овог закона, примјењују се и одредбе ЗООБС-а.

Члан 133.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“, осим члана 14. став 1. који ступа на снагу 01.01.2011. године, као и члана 30. став 1. и члана 31. став 1. који ступају на снагу 01.01.2012. године.

Број: ПРЕДСЈЕДНИКДатум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕБања Лука

Мр Игор Радојичић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАЦРТАЗАКОНАОБЕЗБЈЕДНОСТИСАОБРАЋАЈАНА

ПУТЕВИМА РЕПУБЛИКЕСРПСКЕ

I УСТАВНИОСНОВ

Уставни основ за доношење овог закона садржан је у Амандману ХХХII на члан 68. тачка 6. и 8. Устава Републике Српске, према којима Република уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, као и основне циљеве и правце привредног развоја те политику и мјере за усмјеравање развоја.

II РАЗЛОЗИЗАДОНОШЕЊЕЗАКОНА

Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине („Службени гласник Републике Српске“, број 96/06) уређени су основни услови за све учеснике у друмском саобраћају, јединствени су на подручју цијеле Босне и Херцеговине и примјењује се од 2006. године. Овим законом уређени су:

– основни принципи међусобних односа и понашања учесника у саобраћају и других субјеката у саобраћају,

– основни услови које морају да задовољавају путеви у погледу безбједности саобраћаја на путевима,

– вођење централног регистра возача и возила,– правила саобраћаја на путевима,– систем саобраћајних знакова и знакова које дају овлашћена службена лица,– дужности у случају саобраћајне незгоде,– услови за стицање права за управљање моторним возилима,– полагање возачких испита,– основни услови којима морају да задовољавају возила у саобраћају,– рад стручних организација у БиХ,– друга питања из области безбједности саобраћаја која су јединствена за цијелу

територију БиХ.Поменутим законом нису уређена или су дјелимично уређена одређена питања као

што су:– посебне мјере код заустављања и паркирања возила,– превоз лица и терета возилима на моторни погон и прикључним возилима,– превоз аутобусима,– превоз теретним возилима,– превоз лица прикључним возилима која вуку трактори,– саобраћај трактора који вуче запрежно возило,– саобраћај радних машина и мултикултиватора,– саобраћај бицикла, бицикла са мотором и лаког мотоцикла,– саобраћај запрежних возила,– гоњење стоке на путу,– кретање пјешака, бициклиста и јахача,– дјечије игре на путу итд.

Да би се остварио напредак у безбједности саобраћаја на путевима, неопходно је да Република Српска што прије изгради систем који ће моћи одговорити бројним изазовима пред

којима се, свакодневно, постојећи субјекти налазе. Систем се мора базирати на концентрацији надлежности и одговорности, те развијеној хоризонталној и вертикалној мрежи укључених и заинтересованих субјеката. За све ово потребно је створити законске претпоставке, те је Савјет за безбједност саобраћаја Републике Српске, проводећи Стратегију безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске 2009–2013. године, приступио изради овог закона.

С обзиром на то да је и чланом 255. ЗООБС-а прописано да ће надлежни органи ускладити законе из своје надлежности, с овим законом створени су услови за израду Закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске.

III ОБРАЗЛОЖЕЊЕПОЈЕДИНИХРЈЕШЕЊА

Основне одредбе (чл. 1–10)

У овом дијелу Нацрта закона о безбједности саобраћаја утврђује се проблематика која је третирана Законом, надлежности и одговорности правних и физичких лица приликом учешћа и одвијања саобраћаја и над стањем безбједности саобраћаја у Републици Српској.

Дефинисана је општа одговорност Савјета за безбједност саобраћаја Републике Српске, Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске, правних лица одговорних за стање путева, образовање у саобраћају, стање властитих возила и возног парка Републике Српске уопште те учесника у саобраћају.

Чланом 10. извршено је дефинисање појмова који су коришћени у Закону, а који нису дефинисани Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине.

Управљање безбједношћу саобраћаја (чл. 11–25)

У овом дијелу Закона садржане су сљедеће тематске цјелине: Савјет за безбједност саобраћаја Републике Српске, Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске, Стратешки документи у безбједности саобраћаја у Републици Српској, Праћење стања безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске и Финансирање безбједности саобраћаја у Републици Српској. У овом поглављу прописује се изградње система друштвено одговорног на начин како је то предвиђено Стратегијом безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске 2009–2013.

Чл. 11, 12. и 13. предвиђено је формирање Савјета за безбједност саобраћаја на путевима Републике Српске, као савјетодавног тијела Владе Републике Српске, дефинисане су активности Савјета и предвиђена је израда Правилника којим ће се уредити формирање Савјета.

Чл. 14, 15. и 16. предвиђено је формирање Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске као републичке управне организације са својством правног лица, која ће имати улогу руководеће организације када је у питању безбједност саобраћаја. Такође су прописани задаци Агенције и начин доношења правилника о организацији. Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине није прописано оснивање Агенције за безбједност саобраћаја на ниво БиХ с обзиром на то да је безбједност саобраћаја у надлежности ентитета. Из тог разлога потребно је што прије основати Агенцију у Републици Српској, поготово што је то пракса у земљама Европске уније које за резултат имају унапређен систем безбједности саобраћаја и постигнуте добре резултате по питању смањена броја саобраћајних незгода и страдалих у саобраћајним незгодама.

Законска рјешења везана за стратешка документа у безбједности саобраћаја дефинисана су чл. 17, 18, 19. и 20. Прописани су појмови Стратегије и Програма у области безбједности саобраћаја, те је уведена обавеза периодичне израда истих, на свим нивоима власти у Републици Српској.

У чл. од 21. до 23. уређена су питања формирања база података од суштинског значаја за рад у области безбједности саобраћаја, као и коришћење постојећих база. Наведене су базе

података које ће чинити основ за доношење одлука, израду стратешких докумената, прављења извјешатаја и сл., док је остављена могућност Агенцији да, поред наведених база, по потреби формира и друге базе података.Када је у питању финансирање рада у области безбједности саобраћаја није предвиђено увођење нових дажбина учесницима у саобраћају, односно грађана, али је предвиђено да се одређена средства која се већ прикупљају циљано „врате“ у саобраћај. Циљ је да се посебне накнаде за превентивне активности у саобраћају које се плаћају при регистрацији возила намијењене унапређењу и побољшању стања безбједности саобраћаја прописане Законом о овлашћењима Ауто-мото савеза Републике Српске, као и посебне накнаде за путеве које се уплаћују приликом регистрације моторних и прикључних возила, у складу са Законом о јавним путевима на основу анализа користе за активности које ће имати највећи утицај на повећање безбједности саобраћаја. Такође, у области безбједности саобраћаја постоји велика могућност да се за добре пројекте добију и донаторска средства Европске комисије.

Путеви (чл. 26–34)

Дио Закона који је везан за путеве односи се на обавезу пројектовања, грађења, опремања и одржавања путева на начин да се обезбиједе оптимални услови за безбједно одвијање саобраћаја.

Поглавље „Путеви“ садржи сљедеће дијелове: Опште одредбе, Саобраћајна сигнализација и опрема пута, Ревизија пројеката на јавним путевима и провјера стања јавних путева са аспекта безбједности саобраћаја (RSA и RSI), Идентификација и санација опасних мјеста на путној мрежи и Дубинска анализа саобраћајних незгода.

Дио Сигнализације и опреме пута наводи шта се све подразумијева под појмом саобраћајне сигнализације и опреме пута, као и варијанте и начине постављања саобраћајне сигнализације и опреме пута. Овом формулацијом покушава се увести ред у проблематику постављања саобраћајне сигнализације и опреме пута на на начин да је јасно детерминисано да се стална саобраћајна сигнализација поставља на основу техничке документације у форми Главног извођачког пројекта, док у случају обиљежавања радова на путу постоји обавеза израде Елабората. Оба ова документа може израђивати само лице које има одобрење за израду техничке документације за објекте нискоградње – саобраћајна фаза (саобраћајна сигнализација и опрема пута) Министарства за просторно уређење, грађевинарство и заштиту животне средине.

Ревизија пројеката на јавним путевима и провјера стања јавних путева са аспекта безбједности саобраћаја (RSA и RSI) уводи обавезу правним лицима која обављају дјелатност управљања путевима вршења посебне процедуре ревидовања свих пројеката јавих путева и периодичне провјере стања јавних путева са аспекта безбједности саобраћаја (тзв. RSA и RSI) онако како је то регулисано Европском директивом ЕУ-88/08. Ради се о посебним процедурама које врше лиценцирана правна или физичка лица, са циљем да се установи да ли сви пројекти, односно већ изграђени путеви задовољавају све норме, смјернице и стандарде када је у питању безбједност саобраћаја. Намјера је да таква висококвалификована лица, на овај начин утврде могуће пропусте приликом пројектовања нових путева, односно постојеће потенцијално опасне тачке са аспекта безбједности саобраћаја.

Идентификације и санације опасних мјеста подразумијева законско уређење проблематике опасних мјеста, односно тзв. црних тачака. Републике Српска, за разлику од осталих развијених земаља, није до сада имала тачну дефиницију опасног мјеста или црне тачке, како би се јасно утврдило које су то тачке на путевима на којима су учесници у саобраћају страдали и на којима и у будућности, због небезбједних елемената пута постоји већи ризик од страдања. Предвиђено је да се изради Правилник о начину идентификације и критеријумима за приоритетизацију санације, на основу Методологије идентификације и санације опасних мјеста на путевима Републике Српске коју је Савјет за безбједност саобраћаја усвојио на IV сједници.

Дубинска анализа саобраћајних незгода је техничка мјера стручне анализе сваке саобраћајне незгоде у којој неко од учесника у саобраћају погине. Ова мјера, иначе дио свакодневне праксе у земљама попут Шведске, Велике Британије, Холандије и другим, показала се као ефикасном приликом превенције будућих саобраћајних незгода, будући да је утврђено да класични увиђаји и вјештачења саобраћајних незгода имају бројне недостатке јер обраћају пажњу искључиво на елементе директно укључене у саобраћајне незгоде, док велики број потенцијално опасних чињеница остане недокументовано.

Саобраћајна правила (чл. 35–82)

Дијелом који законски регулише правила понашања у саобраћају обухваћени су учесници у саобраћају који нису били предмет законског регулисања Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине, и одређена правила обрађена поменутим законом на нивоу Босне и Херцеговине за којима се јавила потреба стриктнијег дефинисања.

Сходно томе, уведен је појам „насилничке вожње“ као појаве која захтијева стриктно праћење и санкционисање због појаве понашања безобзирног угрожавања учесника у саобраћају и имовине, регулисано је питање вођења, гоњења или јахања животиња, те кретање трактора, радних машина, мотокултиватора, туристичких возова, запрежних возила и посебних превозних средстава. Такође су уређења питања безбједног превоза лица и ствари, начина и услова за вршење пробне вожње и превоза опасних материја, те је детаљније обрађено питање кретања возила по саобраћајним површинама, посебних мјера код заустављања и паркирања возила, надзора над моторним возилом, зона у којима је временски ограниченмо паркирање, кретање пјешака, и саобраћаја на аутопуту, путу резервисаном за саобраћај моторних возила и брзом путу.

Чланом 35. су дефинисани приоритети поступања учесника у саобраћају, а чланом 36. је уведена забрана гласног слушања музике и употребе телефона или других комуникационих уређаја, због онемогућавања нормалне комуникације са другим учесницима у саобраћају, односно слабљења пажње приликом управљања возилом.

Чланом 37. уведена је обавеза посједовања и ношења прслука са ретрорефлектујућим материјалом приликом изласка из возила због боље уочљивости, посебно у условима смањене водљивости (магла, ноћ...).

Чланом 38. уведена је забрана употребе уређаја којима се ометају полицијски уређаји за снимање брзине због очигледног ометања службених лица у вршењу службених дужности.

У дијелу који се тиче регулисања питања укључивања возила у саобраћај предвиђена је обавеза укључивања у маневар других лица на мјестима на којима то, због нарушених елемената видљивости, возач није у могућности да сам уради. Такође је детаљније и прецизније образложена обавеза чишћења возила прије укључивања возила у саобраћај од снијега, блата и других материјала, односно обавеза уклањања снијега, блата и других материјала које је власник својим возилом нанио на коловоз, како би се овим материјалима спријечило угожавање других учесника у саобраћају.

У дијелу Саобраћајних правила извршено је дефинисање појма насилничка вожња, због грубе необзирности према другим учесницима у саобраћају.

Чланом 43. утврђено је правило кретања учесника у саобраћају на раскрсници са кружним током саобраћаја, на начин да је давањем приоритета возилима која се крећу по кружном прстену дата предност приликом кретања чиме је направљен изузетак од правила десне стране. На такав начин се чува функционалност кружне раскрснице, односно одвијања саобраћаја на истој.

Чл. 43, 44, 45, 46. и 47. детаљније је са техничког аспекта уређено питање заустављања и паркирања возила, увођењем обавезе укључивања показивача праваца у одређеним ситуацијама ради упозоравања других учесника у саобраћају на потенцијалне опасности, или обавезе предузимања одређених активности односно радњи како би се обезбиједила

стабилност возила и онемогућило неконтролисано кретање истог.Чланом 48. регулисана је проблематика надзора над возилом, односно одговорности

над возилом у случају, нпр., санкционисања саобраћајног прекршаја, саобраћајне незгоде, неовлашћене употребе возила, на начин да власник има обавезу пријаве неовлашћене употребе возила одмах по сазнању, иначе се власник возила сматра одговорним за законом непредвиђену или недозвољену употребу возила.

Чланом 49. уведен је појам временски ограничене зоне паркирања возила као мјере којом се онемогућава дуговремено паркирање возила и подстичу учесници у саобраћају да користе алтернативне видове превоза (јавни градски превоз, бицикли, и сл.).

Чл. 50. и 51. детаљније је уређен пјешачки саобраћај, и то на начин да се чланом 50. увела обавеза пројектовања и изградње најмање двије пјешачке траке минималне ширине 1.25 метара, колико је довољно за пролаз инвалидских колица.

Чланом 51. уведена је забрана кретања пјешака по коловозу, као површини намијењеној искључиво кретању возила, у алкохолисаном стању.

Од члана 52. до члана 61. детаљно је уређено питање вођења, гоњења или јахања животиња. Суштина ових рјешења је да се животиње воде, гоне и јашу на начин да се обезбиједе услови за безбједно одвијање саобраћаја (забрањено вођење животиње из возила, обавеза везања животиње за запрежно возило са десне стране задњег дијела возила).

Чланом 55. уведена је забрана вођења, гоњења и јахања животиња на магистралним путевима, а ради очувања задовољавајућег нивоа услуге магистралних путева који зависи и од брзине кретања возила, док је вођење, гоњење и јахање животиња забрањено ноћу на свим јавним путевима.

Чланом 57. уведена је забрана јахања животиња лицима млађим од 16. година на свим јавним путевима, што значи да само лица старија од 16 година могу јахати животиње на регионалним и локалним путевима и улицама у насељу, гдје је то посебном одлуком дозвољено, и то искључиво дању из разлога боље уочљивости животиње и јахача.

Чл. 62. и 63. уређено је питање саобраћаја трактора, као пољопривредних машина. Чланом 62. прописан је максималан број прикључних возила на једном трактору у

зависности од категорије пута, што такође представља настојање да се очува задовољавајући ниво услуге и безбједности саобраћаја на магистралним али и регионалним путевима на којима су и посљедице саобраћајних незгода у којима су укључени трактори са прикључним возилима и најтеже.

Чланом 63. прописан је превоз лица у прикључном возилу тако да се омогући исти, и то искључиво ради обављања пољопривредних радова, али и да се уједно максимална пажња обрати на њихову безбједност.

Чл. 64. и 65. регулисан је саобраћај радних машина и мотокултиватора, при чему су чланом 64. дефинисани технички услови који ова возила морају задовољити, а ради испуњења захтјева минималне видљивости предметних возила, док је чланом 65. дефинисан број лица која се могу превозити на мотокултиватору, односно његовом прикључном возилу ради задовољења потреба пољопривредне производње.

Чланом 66. законски је обрађено питање саобраћаја туристичких возова, при чему је ставом 1. поменутог члана извршено дефинисање појма туристички воза, док су даљим ставовима овог члана дефинисани путеви и услови под којима туристички возови могу учествовати у саобраћају. Сходно томе, а имајући у виду карактеристике туристичких возила, извршена је забрана саобраћања истих на магистралним и регионалним путевима, из већ помињаног разлога очувања задовољавајућег нивоа услуге и стања безбједности саобраћаја.

Чл. 67, 68. и 69. уређено је питање саобраћаја запрежних возила, и то на начин да је њихово кретање, а ради подизања стања безбједности саобраћаја, на путевима, забрањено на магистралним путевима, а ноћу на свим јавним путевима. Ради побољшања услова за одвијање саобраћаја дефинисани су услови које лица која управљају запрежним возилом морају испуњавати да би на тај начин учествовали у саобраћају.

Чланом 71. уређено је питање кретања пјешака по коловозу аутопутева, путева

резервисаних за саобраћај моторних возила и брзих путева, у смислу да је, у складу са Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине забрањено кретање по наведеним путевима вишег ранга, али су, због природе посла службених лица (полиција и инспекција), путарских служби, радника на градилишту, лица која пружају хитну медицинску помоћ унесрећенима у саобраћајној незгоди и радника организације која управља аутопутем, путем резервисаним за саобраћај моторних возила и брзим путем, наведени изузеци који омогућују нормално обављање посла наведеним лицима.

Од члана 72. до члана 80. уређено је питање превоза лица и ствари са аспекта безбједности саобраћаја и то на начин како је то било регулисано Законом о безбједности саобраћаја на путевима СРБиХ. Одређени су услови које возила и пут морају испуњавати да би се истим обављао превоз лица аутобусима, при чему је вођено рачуна о техничким карактеристикама возила и безбједности путника. Ради утицаја на безбједност саобраћаја и спречавања неорганизованог и опасног заустављања возила и кретања пјешака по коловозу чланом 74. забрањено је заустављање аутобуса ради уласка и изласка путника мимо аутобуских стајалишта онако како је то регулисано Законом о превозу у друмском саобраћају. Ради спречавања могућих нежељених посљедица чланом 75. уведена је забрана превоза лица у возилима са затвореним простором који се не може изнутра отворити, изузев возила којима се превозе лица лишена слободе.

Чланом 76, а ради спречавања угрожавања властите безбједности и безбједности других лица уведена је забрана качења о возило, ускакања и искакања у, односно из возила, и вожње на спољним дијеловима возила и тракторским прикључцима, изузев возила служби којима опис посла такву врсту активности или понашања подразумијева (комуналне службе, ватрогасна служба и возила електродистрибуције).

Чланом 77. уведена је забрана вожње, покретања или заустављања возила док су му врата отворена ради спречавања могућег испадања путника из возила у покрету.

Чл. 78. и 79. обрађено је питање превоза лица теретним возилима, и то искључиво за потребе претовара терета са наведеним изузецима.

Чланом 80. регулисано је питање организованог превоза дјеце, на начин да, приликом вршења организованог превоза аутобусу мора бити означен посебном ознаком, док се у аутобусу мора налазити одрасло лице које је дужно водити бригу о дјеци током вожње.

Чланом 81. регулисано је питање извођења пробних вожњи, при чему је пробна вожња дефинисана као вожња која се врши приликом испитивања новопроизведених возила.

Чланом 82. уређено је да је превоз опасних материја уређен посебним законом, европским споразумом о међународном превозу опасних материја у друмском саобраћају, и другим законским актима.

Посебне мјере безбједности (чл. 83–89)

Посебним мјерама безбједности уређена су питања углавном рањивих категорија становништва (дјеца) и учесника у саобраћају (пјешаци).

Чл. 83. и 84. третирано је опште учешће дјеце у саобраћају, у виду у којем је то, у зависности од узраста, законским прописима дозвољено (пјешаци и бициклисти). Поред опште обавезе свим учесницима у саобраћају да, због посебне рањивости дјеце и природе њиховог понашања, посебну пажњу у саобраћају обрате на дјецу, и обавезе основним школама да организује и спроводи додатне мјере безбједности у одређено вријеме и на одређеном мјесту, уведена је и забрана учешћа у саобраћају млађем од шест година, изузев ако у својој пратњи има лице старије од 16. година. Поред тога, дјеци када се крећу неосвјетљеним или слабо освјетљеним дијеловима пута уведена је обавеза ношења обиљежја са свјетлоодбојним-ретрорелективним карактеристикама ради боље уочљивости.

Чланом 85. регулисано је питање школских саобраћајних патрола, и то начина организовања и рада школских патрола, при чему је модређено да се детаљи о начину обуке и обиљежавања чланова школске патроле уреди правилником.

Чл. 88. и 89. уређена су питања тзв. зона у којима је саобраћај, због присуства великог броја пјешака, бициклиста и осталих рањивих категорија и становништва и учесника у саобраћају, посебно третиран техничким мјерама. Уведен је појам пјешачке зоне, и кретања возила у њој, појам зоне смиреног саобраћаја и начина кретања возила у њој, и зоне „30“ и начина кретања возила у њој. Све поменуте зоне дефинишу се одлукама надлежних органа јединице локалне самоуправе, у сврху заштите поменутих категорија учесника у саобраћају, поготово на мјестима на којима је саобраћај возила мање фреквентан.

Дужности у случају саобраћајне незгоде (чл. 90–93)

У овом дијелу уређена је област дужности службених лица и учесника у саобраћају након саобраћајне незгоде.

Чланом 90. предвиђена је могућност алко-тестирања и тестирања на опојна средства и учесника у саобраћајној незгоди у којој је настала само материјална штета, а ради спречавања могуће субјективности процјене службеног лица да ли је лице које је непосредно учествовало у саобраћајној незгоди под утицајем алкохола, односно недозвољених опојних средстава. Истим чланом предвиђена је могућност присилног подвргавања алко-тестирању, односно тестирању на присуство опојних средстава ѕбог честе појаве одбијања учесника у саобраћајној незгоди подвргавању тестирања.

Чланом 92. регулисано је питање ангажовања полиције у случају саобраћајне незгоде са мањом материјалном штетом, када један од учесника захтјева вршење увиђајне радње умјесто да, у складу са Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине попуне Европски образац извјештаја саобраћајне незгоде.

Чланом 93. регулисано је питање обавјештавања породица настрадалих у саобраћајној незгоди када настрадали нису у могућности сами то урадити. Прописана је процедура обавјештавања, како држављана Републике Српске и Босне и Херцеговине, тако и страних држављана.

Спортске и друге приредбе или активности на путу (чл. 94–102)

У овом дијелу уређене су процедуре организовања спортских и других приредби или активности на путу, под којима се подразумијевају спортске манифестације на путевима.

Чл. 94. и 95. дефинисана је институција која издаје одобрење за одржавање спортских и других приредби или активности на путу, уз обавезу прибављања сагласности надлежног органа за саобраћај на чијем се подручју забрањује саобраћај.

Чланом 96. одређена је процедура те документација коју организатор спортских и других приредби или активности на путу мора задовољити и приложити приликом тражења одобрења од надлежног органа, а све у циљу што боље заштите и информисања како учесника и гледалаца/посматрача спортске и друге приредбе или активности на путу тако и учесника у саобраћају, у случају да је предвиђено да се спортска и друга приредба или активност на путу одржава уз несметано одвијање саобраћаја.

Чланом 97. остављена је могућност одбијања захтјева за одржавањем и друге приредбе или активности на путу, уколико надлежни орган за издавање одобрења оцијени да нису испуњени услови прописани Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине, услови из одобрења из члана 95. овог закона и остали услови прописани Законом о спорту.

Уколико организатор не предузме све мјере прописане одобрењем надлежног органa из члана 95. организатору се забрањује, у циљу заштите учесника и гледалаца/посматрача спортске и друге приредбе или активности на путу тако и учесника у саобраћају, у случају да је предвиђено да се спортска и друга приредба или активност на путу одржава уз несметано одвијање саобраћаја, при чему је чланом 101. дефинисана процедура у таквом случају.

Чланом 102. утврђено је да трошкове ангажовања полиције око обезбјеђења спортске и

друге приредбе или активности на путу сноси организатор.

Приједлог члана 103. се односи на оспособљавање кандидата за возача моторних возила и полагање возачких испита је у складу са важећим Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине и исти у погледу овлашћених субјеката за оспособљавање кандидата за возача моторних возила (ауто-школе и образовне установе) не уводи новине. Овим чланом се прецизније дефинише и даје могућност свим ученицима у образовним установама које у редовном школском процесу обрађују наставни предмет који по плану и програму одговара програму испита из познавања прописа о безбједности саобраћаја на путевима, да након одслушане теоретске наставе у образовној установи, а чији број часова је знатно већи од броја часова који се проводи у ауто-школама, након испуњавања осталих услова приступе провјери знања као и други кандидати. Наведеним рјешењем се смањују трошкови полагања возачког испита кандидатима који су већ раније исти програм обрађивали током школовања. Предавачи у образовним установама поред тога што су професори који изводе наставу из предмета који обухвата и програм за полагање возачког испита морају испуњавати исте услове као и предавачи ангажовани у ауто школама.

Возила (чл. 104–121)

Чл. од 104. до 121. уређено је питање услова које возила која се крећу путевима Републике Српске морају испуњавати. Такође је регулисано питање услова које возила морају испуњавати приликом регистрације, али је уређен и рад станица за технички преглед возила.

Чланом 104. наведени су законски и подзаконски нормативи које возила морају испуњавати како би могли учествовати у саобраћају на путевима Републике Српске. Како би се омогућио саобраћај и возила која не испуњавају услове из наведених законских и подзаконских аката уз обавезу прибављања одобрења издатог од стране Министарства унутрашњих послова.

Чланом 105. дефинисани су услови које морају испуњавати возила регистрована у иностранству како би учествовала у саобраћају на путевима Републике Српске, позивајући се притом на Међународну конвенцију о саобраћају на путевима, док се одреднице домаћих законских и подзаконских аката које се односе на димензије, највећу дозвољену масу и осовинско оптерећење примјењују на возила регистрована у иностранству како би се спријечило оштећивање саобраћајне инфраструктуре у Републици Српској, што је иначе, уобичајена и општепозната пракса.

Чл. 106. и 107. прописано је да сва возила која се први пут региструју на територији Републике Српске или возила која се појединачно производе, преправљају или поправљају у већем обиму или су им оштећени склопови и уређаји битни за безбједно учествовање у саобраћају на путевима Републике Српске морају испуњавати услове прописане важећим нормативима Босне и Херцеговине и европским стандардима важећим у Босни и Херцеговини. Како би се осигурало да сва таква возила заиста и испуне прописане услове уведена је обавеза провјере испуњености услова о чему се, на основу позитивних резултата, добија потврда.

Чланом 108. прописана је обавезна регистрација свих возила која учествују у саобраћају на основу Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине, при чему је ставом 2. овог члана дефинисано неколико изузетака, углавном ради испитивања карактеристика и кретања возила ради регистровања за шта се издаје потврда о пробној вожњи и пробна таблица.

Чланом 109. прописано је да неисправна возила не могу бити регистрована, чиме се искључиво врши утицај на техничку исправност возила, а ради побољшања стања безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске.

Чланом 110. дефинисана је надлежна институција код које се искључиво обавља регистрација и издавања регистарских таблица возила.

Чланом 111. је регулисано питање техничке исправности, односно техничког прегледа две нове класе возила уведених у законске акте-туристички воз и олдтајмери, будући да исти служе за превоз лица, те је неопходно да исти буду технички исправна.

Чланом 112. прописани су обавезни технички прегледи моторних и прикључних возила и опште процедуре извођења техничког прегледа, при чему је наведено да станица за технички преглед има обавезу вођења евиденције, што је веома значајно нарочито у случају саобраћајне незгоде.

Чланом 113. дефинисани су надлежни органи који издају одобрења и врше надзор рада станица за технички преглед, те инспекцијски надзор, чиме су установљена одговорност на питању техничке исправности возила у Републици Српској.

Чланом 114. дефинисане су законске обавезе станица за технички преглед возила по питању кадровске опремљености, при чему је обавезно да једна станица, на једној технолошкој линији минимално запошљава једног водитеља станице и два котролора техничке исправности возила ради заокружења технолошког процеса и лакше контроле и побољшања квалитета рада станица за технички преглед.

Чланом 115. регулисано је питање техничке исправности уређаја којима се врши технички преглед возила, а ради што квалитетнијег рада станица за технички преглед због чега је уведена обавеза баждарења истих у складу са Правилником о техничким прегледима, ради боље контроле рада станица за технички преглед возила, и самим тим боље техничке исправности регистрованих возила.

Чланом 116. предвиђена је обавеза станица за технички преглед возила да омогуће увезивање у јединствен информациони систем у складу са законским и подзаконским актима, па су, у складу са тим настојањем, чланом 117. прописане процедуре праћења и надзора станица за технички преглед, при чему је у случају кршења законских и подзаконских одредаба предвиђена мјера забране рада станице.

Чл. 118. и 119. одређене су процедуре и документација која је свака станица техничког прегледа обавезна сачињавати приликом вршења сваког појединог техничког прегледа ради доказивања стања у ком се возило налази.

Чланом 120. уређено је да Министарство саобраћаја и веза Републике Српске може, уколико се појави потреба, дио послова из своје надлежности везаних за техничку исправност возила пренијети на одговарајућу стручну институцију.

Чланом 121. одређена је обавеза искључивања возила из саобраћаја којем су витални склопови и уређаји за кочење и управљање, или којем се наруши геометрија возила током саобраћајне незгоде, ради заштите учесника у саобраћају од евентуалних посљедица коришћења таквог возила, при чему је прописано и вршење техничког прегледа истог након извршене поправке.

Надзор и Казнене одредбе (чл. 122–130)

Члановима од 122. до 130. прописан је надзор над спровођењем овог закона и казнене одредбе за почињене прекршаје.

Казненим одредбама се стварају ефикаснији услови за елиминацију нелегалних дјелатности и понашања учесника у саобраћају. С обзиром на велики општи интерес када је у питању безбједност саобраћаја и предвиђене казне су примјерене.

Прелазне и завршне одредбе (чл. 131–133)

У члану 131. прописују се рокови за доношење подзаконских аката, као и прописа из надлежности јединица локалне самоуправе.

У члану 132. дефинисани су прописи из безбједности саобраћаја на путевима који се примјењују на територији Републике Српске.

Чланом 133. одгођена је примјена одредби члана 14. став 1. до 01.01.2011. године с

обзиром да у Буџету за 2010. годину нису планирана средства за формирање Агенције за безбједност саобраћаја. Такође је одгођена примјена члана 31. став 1. и члана 34. став 1. овог закона, а које се односе на ревизију и провјеру путева са аспекта безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске.

Све наведене одредбе хармонизиране су са Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима Босне и Херцеговине.

IV УСКЛАЂЕНОСТСАЕУПРОПИСИМА

ЕУ прописи су дјелимичмо примијењени на Нацрт закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске.

V УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ

Преднацрт закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске објављен је на интернет страници Министарства саобраћаја и веза. У периоду од децембра 2009. године до јануар 2010. године није било примједаба нити сугестија на објављени Преднацрт закона.

VI ФИНАНСИЈСКАСРЕДСТВА

За усвајање и провођење овог закона потребна су одређена финансијска средства из Буџета Републике Српске за успостављање и рад Агенције за безбједност саобраћаја. Ова средства ће се планирати у Буџету за 2011. годину с обзиром да је у прелазним одредбама Нацрта прописано да одредбе које се односе на успостављање Агенције за безбједност саобраћаја ступају на снагу 01.01.2011. године.

Средства ће се обезбједити из дијела прихода који се остварује издвајањем 2% од појединачне цијене техничког прегледа возила. Свака станица за технички преглед возила сходно Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима БиХ и Правилника о техничким прегледима возила, издваја средства висине 2% од сваког прегледа возила која су приход ентитеских министарстава, односно Буџета ентитета.