1

Republika e Kosovës

Republika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada-Government

Ministria e Punëve të Brendshme-Ministarstvo Unutrasnih Poslova-Ministry of Internal

Affairs

Nacionalna strategija i Plan delovanja za bezbednost u

zajednici

2011 - 2016.

Juni 2011.

  2

Izraz zahvalnosti od Ministra unutrašnjih poslova

Privilegovan sam da po prvi put, u ime institucija Republike Kosova i u ime naših

partnera Bezbednosti u zajednici prezentiram „Nacionalnu strategiju o bezbednosti u

zajednici“.

Ova Strategija je vrhunska tačka privrženosti rada radne grupe, naših cenjenih partnera

kao što su ICITAP, FiQ, Saferworld, OSCE i bez sumnja kao vrhunska tačka rada je

konsultacija sa glavni opštinama Kosova u kojima su forumi bezbednosti omogućili

predstavljanje potreba komuniteta i građana uopšte.

Saradnja između partnera postoji već od 2004. godine, u cilju smanjenja zločina i

poboljšanja javnog mira. Verujemo da je do sada postignut suštinski progres u

sprovođenju ove saradnje i koncepta bezbednosti u zajednici. Bez sumnje da ima još

toga da se uradi. Prema tome, izradili smo ovu Nacionalnu strategiju za bezbednost u

zajednici, jer hoćemo da ovaj uspešni Zapadni koncept još više osnažimo.

Strategija podvuče 71. glavne aktivnosti koja će se preduzeti tokom peto godišnjeg

perioda i koja sadrže izazovne rezultate. Kako bi bili sigurni u postizanju zacrtanih

objektiva,ovi rezultati mogu se meriti i monitorirati.

Verujemo da svaki građanin ima pravo da se oseća sigurnim i svi mi imamo

odgovornosti da postižemo ovu stratešku težnju. Ubeđeni smo da ozbiljna privrženost

naših partnera garantovaće da će Kosovo biti jedna o naj sigurnih mesta za život.

S poštovanjem,

  3

Sadržaj

Izraz zahvalnosti od strane Ministra unutrašnjih poslova.................................................2I

UVOD.............................................................................................................................41.

3. Kome služi ovaj dokument i kao se koristi.......................................................... 5

1.2 Načela na kojima se oslanja Nacionalna strategija i Plan delovanja za Bezbednost

u zajednic............................................................................................................... 7

Načelo 1. Vladino vlasništvo strategije........................................................... 7

Strategija kao odgovornost Kosovske vlade...................................................... 7

Načelo 2. Učestvovanje...................................................................................................8

Načelo 3. Održivost.........................................................................................................8

1.3. Faktori koji favorizuju i faktori koji otežavaju ostvarivanje strategije.........................8

II ANALIZA SITACIJE I PROCENA POSTOJEĆIH MEHANIZMA.................................9

II.1. Trendovi zločina i uznemirenje građana................................................................9

Broj nekih krivičnih dela raportirana od strane Kosovske policije za 2009. godinu.......11

Broj nekih krivičnih dela raportirana od strane Kosovske policije za 2010. godinu.......12

II.2. Percepcije građana o bezbednosti........................................................................13

Percepcije građana i prioritetnim zabrinutostima bezbednosti predstavljena u %- u

periodu 2009 -2010.......................................................................................................14

II.3. Institucionalni mehanizmi.......................................................................................15

II.4. Zakonski okvir.........................................................................................................17

II.5. LOKALNI I MEĐUNARODNI PARTNERI................................................................17

III. SRATEŠKI OKVIR - VIZIJA, MISIJA I STRATEŠKA TEŽNJA................................19

III.1. Vizija........................................................................................................................19

III.2. Misija........................................................................................................................19

III.3. Strateške težnje.......................................................................................................20

IV. SPROVOĐENJE, MONITORING I PROCENA STRATEGIJA.............................. 23

IV.1. Uloga sistema monitoringa.................................................................................... 23

IV. 2.a. Institucionalni kapaciteti radi monitoringa i procene..................................... 24

IV.3.b. Odabir pokazatelja monitoringa i procene....................................................... 24

IV.5.d. Raspoređivanje i upotreba rezultata monitoringa i procene............................. 25

Spisak skraćenica ....................................................................................................... 26

  4

I. UVOD

I.1. Potrebe za Nacionalnu strategiju za bezbednost u zajednici

Od samog proglašenja Nezavisnosti Vlada republike Kosovo sastavila je strateški okvir

bezbednosti na centralni nivo. Vlada je usvojila i objavila Nacionalnu strategiju protiv

trgovine ljudskim bićima, Strategiju za sprečavanje zločina koja teži smanjenje broja

zločina i povećanje bezbednosti građana.Sledili su Strategija protiv droge, terorizma,

organizovanog kriminala, migracije i Strategije za nacionalnu bezbednost. Kosovska

policija je u 2010.-toj godini objavila Strategiju policije vođene od strane inteligencije koja

ima za cilj stvaranje pro-aktivne policije uz razvoj preventivnih aktivnosti na visokom

nivou i ranog upozoravanja.Ova nova strategija Bezbednosti u zajednici za period 2011

- 2016. obezbeđuje najpre koordinaciju sa ranije usvojenim strategijama od vladine

strane i ono što je naj značajnije omogućuje stvaranje opštinskih partnerstva u

sprovođenju nacionalnih objektiva na opštinskom nivou.

Mehanizmi ove strategije ne upliću se na implementaciju drugih strategija već služe kao

putokaz za opštinske nivoe u nekim glavnim elementima kao što su:

• Garantuje stratešku opštinsku orijentaciju bez zaobilaženje vladine prioritete;

• Uključuje različite komunitete u forumima bezbednosti uz simulacije civilnog

učešća u volonterskim formama;

• Povećava poverenja komuniteta kod državnih institucija;

• Adresira strah, percepciju i razne ekstremitete koji neposredno dotiču građanina

Kosova;

• Omogućuje koordinaciju aktivnosti između raznih centralnih i lokalnih foruma radi

pomaganja nadležne organe u borbi protiv zločina na opštinskom nivou.

Drugo, Strategija za Bezbednost u zajednici omogućava da na adekvatan način

situacije bezbednosti adresiraju a koje mogu biti kompleksne kao što su: zločin prema

javnom redu, lica i privatne i javne imovine, nedostatak pristupa zdravstvu, zaštita šuma,

drumski saobraćaj ili bezbednost u školama a svi ovi elementi su integralni deo humane

bezbednosti.

  5

Kome ova dokument služi i kako se koristi?

Ova Nacionalna strategija služi Vladi Kosova, predsednicima opština.Kosovskoj policiji i

svim drugim partnerima koji imaju zadatak da stvaraju bezbedni ambijent. Ovo obuhvata

pitanja koje se odnose na humanu bezbednost, bezbednost imovine i javnog reda.

Strategija omogućava sprovođenje novog koncepta. Kosovo je godinama menažirana

Konceptom javnog reda što podrazumeva da su organi sigurnosti izradili politike ,

treninge i obučeni su da budu sposobne da pruže otpor prema javnim nemirima i

građanskih nezadovoljstva.

Sada već koncept bezbednosti u zajednici omogućuje da bezbedonosne institucije

ulaze u partnerstvo sa Kosovskim građanima a što je značajno da ohrabruju građane

Kosova u planiranju i u donošenju odluka i tako zajedno stvaraju bezbednu okolinu.

Najbolji moto za objašnjavanje iste jeste „policija sa komunitetom, ne policija

komuniteta“.

Znači da ova strategija podrazumeva da će služiti kao putokaz i plan rada za sve one

institucije koje imaju mandat ili interes za bezbednost zajednice uz uključenje ali bez

ograničenja Ministarstvo unutrašnjih poslova, Kosovsku policiju, predsednike

opština,Sektor obrazovanja naročito za sprovođenje Strategije za bezbednost u

školama, Upravna grupa za bezbednost u zajednici,ministarstvo lokalne uprave,

Asocijacija kosovskih opština, Bezbednosni forumu i dr.

Ova strategija će takođe, čineći ove objektive javnim-pomoći u planu rada uz stvaranje i

posebnih programa u adresiranju straha i percepcije kosovskih građana radi pravilnog

shvatanja o tome šta je važno i koje su pretnje ili stvarni izazovi.

Ova strategija nastoji da adresira specifična pitanja, opisnih u planu rada uz stvaranje

posebnih programa za njihovo adresiranje na opštinskom nivou. Utvrđivanje nivoa

zločina i pitanja od interesa specifične institucije pomoći će na utvrđivanje prioriteta,

posebno na opštinskom nivou.

Izabrane i utvrđene prioritete u planu rada ključne su i to su izazovi sa kojima građani

Kosova susreću svaki dan. Od ostvarivanja istih će svi građani, bez obzira na socijo-

politički, socijo-ekonomski, etnički, religiozni , polni status ili nešto drugo imati koristi.

Bez obzira na red i javnu sigurnost, od borbe protiv kriminala, čuvanja movine i šuma,

  6

od lakšeg pristupa zdravstvenim i administrativnim institucijama, svi bez razlike imaju

koristi od lične sigurnosti na ulici, kući ili u školi. Svi , bez razlike imaju koristi od

liberalizacije viza.Razume se da postoji opširna lista potreba za građane Kosova.

Postoje druga pitanja koja su značajna i koje se nadovezuju sa bezbednošću ljudi kao

što su: zapošljavanje, siromaštvo, kvalitetno obrazovanje i dr. ali to su izazovi koji teško

mogu da se adresiraju pomoću ove strategije.

Prema tome utvrdili smo prioritetne strateške objektive koje ćemo opisati u nastavku i

verujemo da će njihovo ostvarivanje biti moguće sa prihvatljivim financijskim troškovima i

sa trenutnim uticajem na poboljšanju bezbednosti u zajednici. Ističemo da su objektivi

prikazani u ovoj strategiji razmotreni od strane velikog broja građana Kosova, u njenim

sedam (7) glavnim opštinama. Ova široko konsultacija je obavljena od strane FGI,

ICITAP, OEBS i UNDP KOSSAC-a. Široka konsultacija sa građanima garantuje da će

aktuelna strategija biti sve obuhvatajuća.

Treba zaključno istaći da međunarodni koncept to naziva Community Safety što u

prevodu na albanskom jeziku znaci Siguria ne bashkesi a na srpskom jetiku

Bezbednost u zajednici. Ustav Kosova zajednicu naziva komunitetom. U ovoj strategiji

trba shvatiti da komunitet nema jedino etničku bazu već može biti kategorizovan prema

etnitetu, verskih, ideoloških, seksualne, polne pripadnosti i dr.

Prema tome i Ustav zajednicu naziva komuntetom i mi uvek kada koristimo termin

komunitet mislimo na zajednicu u širokom smislu a ne samo na etničkom smislu. Ovaj

termin na albanskom jeziku na ovom strateškom dokumentu ćemo upotrebiti ka

bashkesi a jedan njen određeni deo nazvaćemo ga kao Komunitet. Na engleskom

jeziku koristiće se termin Community , a na srpskom jeziku Zajednica.

Znači, nazivi komuntet i zajednica na ovoj strategiji nije ograničen i ne treba

podrazumevati jedino kao etničke ili političke komunitete. Znači ih treba upotrebiti na

opširnoj razini a ne isključivo. Ne isključivi aspekt najbolje se može razumeti iz sastava

OKBZ-a utvrđenim prema administrativnog uputstva 08/2009 potpisanog od strane

Ministra unutrašnjih poslova i Ministra administriranja lokalne vlasti.

  7

1.2. Načela na koja se oslanja nacionalna strategija i Plan delovanja za bezbednost u zajednici

Načelo 1. Vladino vlasništvo strategije

Strategija kao odgovornost Vlade Kosova

Skoncentrisana na probleme javne, lične i bezbednosti imovine,ova strategija ima

domaći karakter gde odgovornosti u ostvarivanju strateških težnji i objektiva i aktivnosti

snosi Kosovska Vlada preko svojih institucija. Vlasništvo Vlade nad ovom strategijom je

ostvarivana tokom procesa njene izrade.

Nacionalna strategija i plan delovanja za bezbednost u zajednici 2011 - 2016. je rezultat

koordinacije nastojanja centralne vlade, civilnog društva i međunarodnih partnera a

sprovođenje i monitoring ove strategije će tražiti istu saradnju.

Oslanjanje na unutrašnje izvore i donacije

Postoji realna zabrinutost da će u narednim godinama međunarodni donatori skratiti

fondove zbog određenih razloga. Prema tome, neophodno je da preko ove strategije

obavlja i finansijsko planiranje tranzicije. Do danas finansiranje bezbednosnih projekta

je ostvarivano u glavnom od strane međunarodnih organizacija. U uvom slučaju ,

potencijalna opasnost bila bi ako ove organizacije ne planirano se povuku. To bi u

velikoj mere rizikovalo koncept bezbednosti u zajednici. Prema tome, finansiranje i

planiranje od strane Vlade je neophodan. Finansijski efekt strategije u glavnom će se

pokrivati iz Kosovskog budžeta, povezivan i usklađen sa drugim sektorima obrazovanja,

policije, MUP-a i Kosovskih opština.

  8

Strategija kao produkt saradnje sa međunarodnim partnerima

Vlada Kosova je samo svesna da sama ne može da prevlada celu strategiju. Ona je

svesna da će biti potrebno mobilizacija i glavnih partnera koji su već uključeni na ovu

oblast do potpunog kompletiranja institucionalnih, administrativnih i finansijskih

kapaciteta. Međunarodne organizacije kao i lokalne nevladine organizacije biće

značajan partner Vlade u sprovođenju značajnih aktivnosti ove strategije. Kosovska

Vlada je savesna da sprovođenje strategije iziskuje pre svega mobilizaciju unutrašnjih

ljudskih i materijalnih izvora, ali ostvarivanje zacrtanih politika u okviru strategije traži i

podršku međunarodnih partnera i međunarodnih specijalizovanih institucija do

određenog perioda. Zbog toga, Kosovska Vlada se angažuje za efektno korišćenje ove

podrške.

Načelo 2. Učešće

Koncept Bezbednosti u zajednici ne treba posmatrati i shvatiti kao odgovornost samo

Ministarstva unutrašnjih poslova i njenih struktura, ili samo Kosovske policije. Zbog toga,

izrada Strategije i Plana delovanja za period 2011 - 2016 ostvarivana preko širokog

sistema učestvovanja koji obuhvata centralne institucije, civilno društvo, domaće i

međunarodne ne vladine organizacije koje deluju na Kosovu i međunarodne partnere. U

tesnoj saradnji sa Saferworld, FGI, ICITAP, OSBE i UNDP KOSSAC, izrađivaći strategije

su obavljali široke konsultacije sa 7 glavnih kosovskih opština. Široko učestvovanje

zainteresovanih grupa na ovim konsultacijama čini još jednu karakteristiku ove strategije.

To je jedna od garancija njenog sprovođenja.

Načelo 3. Održivost

Strategija je konceptirana kao platforma težnji i objektiva što podstiče aktivno učešće

zainteresovanih grupa za njeno sprovođenje. Vlada će biti najviše odgovorna ali i druge

grupe će sprovođenje strategije nadgledati na kontinuiran način. Vlada će biti pažljiva da

na bazi rezultata nadgledanja svake godina uskladi objektive i aktivnosti sa realnom

stvorenom situacijom. Vlada tokom izrade strategije bila je pažljiva da postavljene težnje

i objektivi budu jasni, dobro utvrđeni i ostvarljivi naslonjeni u glavnom na materijalne,

finansijske i ljudske izvore koje danas Kosovo ima.

  9

I.3. Faktori koji favorizuju i faktori koji otežavaju ostvarivanje strategije

Neki od faktora koji favorizuju ostvarivanje strategije

• Postoji značajna zakonska i strateška struktura koja adresira pitanja bezbednosti u zajednici;

• Do sada formirani su forumi bezbednosti u većini opština Kosova, koji deluju od 2004-te godine. Osnovana su 22. UGBZ, oko 32 DEBZ i 27 OKBZ;

• Osnovani mehanizmi na osnovu zakona i dosadašnje prakse stvaraju povoljne uslove radi garantovanja efikasne koordinacije i sve obuhvačenja;

• Postoji ozbiljna podrška od strane domaćih i međunarodnih partnera:

Neki od faktora koji otežavaju i rizikuju ostvarivanje strategije

• Nedostatak institucionalnog iskustva, posebno u sprovodljivim kapacitetima javne administracije i drugih policijskih struktura, struktura sprovođenja zakona, tužilaštva i sudova;

• Svest o značaju ovih mehanizma još nije na poželjnom nivou.ov svest treba da postoji kod građana Kosova ali i kod odgovarajućih institucija koje ili su glavni akteri ili podržavaoci ovog procesa ko što su MUP, MALV, predsednici opština, Ministarstvo finansija koja može da bude glavni podržavaoc usvajanju finansijskih projekta;

• Nedostatak sprovodljivih kapaciteta opštinske administracije;

• Nedovoljna financijska podrška.

  10

II. ANALIZA SITUACIJE I PROCENA POSTOJEĆIH MEHANIZMA

II.1. Trendovi zločina i zabrinutosti građana

Bez obzira na poboljšanja u oblasti bezbednosti i na sprečavanju zločina, Republika

Kosovo nastavlja da se suoči sa mnogim izazovima. Niski socio ekonomski pokazatelji

odslikavaju razvojne protivurečnosti zemlje koje su doneli ne samo ekonomske i

socijalne probleme već i probleme koji se nadovezuju sa zločinom i rizicima koji

građanima prete u oblasti ljudske bezbednosti i bezbednosti njihove imovine.

U cilju da imamo jasni pregled aktuelne situacije bezbednosti na Kosovu, na ovom

poglavlju ćemo predstaviti statistike zločina u razdoblje 2009 - 2010. godine bazirajući

se na prikupljene statistike od Kosovske policije, što podrazumeva kriminalna dela koja

su raportirana u policiji. Statistički izvori prezentirani na ovom poglavlju, obezbeđeni su

od strane Informativnog sistema Kosovske policije.

Cilj ovog profila je da osigurava da razvoj plana za strategiju za Bezbednost u zajednici

na Kosovu je baziran na neke pokazatelje kao podaci o registrovanom zločinu od strane

Kosovske policije kao i razna istraživanja mišljenja građana u vezi njihove percepcije o

pitanjima koja se odnose na bezbednost. Naravno da u nedostatku dublje analize

zločina na Kosovu što podrazumeva korišćenje raznih izvora radi analize trendova, ovo

poglavlje daje pregled zločina bez detaljne analize raznih faktora koji utiču na porast ili

smanjenje kriminalnih dela na Kosovu.

Analiza kriminalnih statistika bazirana na izveštajima Kosovske policije pokazuje

poboljšanje opšte situacije u oblasti bezbednosti u odnosu na 2008-mu godinu a od

2009-te do 2010-te godine imamo rast od 2% broja krivičnih dela raportiranih u policiju.

Isto tako primećuje se porast svesti građana da prijavljuju slučajeve (kao što su slučajevi

nasilja u porodici) u odnosu na prethodne godine, ali isto tako imamo porast policijskih

aktivnosti u otkrivanju raznih krivičnih dela.

  11

Međutim, zabrinjava činjenica porasta nekih krivičnih dela u poslednje vreme na Kosovu

ili nastavlja se veliki broj raportiranih slučajeva kao što su: saobraćajne nesreće, krađe,

teške krađe, a naročito samoubistva koje beleže drastičan rast zadnjih godina. Samo

2010-te godine imamo 439. samoubistva registrovanim od strane policije, u odnosu na

71 samoubistva koju su 2009-te godine registrovana.

Bazirajući se na policijske statistike za registrovana krivična dela tokom 2009-te i 2010-

te godine najveći deo se donosi na saobraćajne probleme kao što su saobraćajne

nesreće koje čine 31.4% ukupnih slučajeva registrovanim u 2010-toj godini. U dole

predstavljenom grafikonu prikazani su broj raportiranih slučajeva i u upoređenju sa

ukupnim brojem može se smatrati kao krivična dela najveći broj raportiranih slučajeva u

policiji za period 2009 - 2010.

Broj nekih krivičnih dela raportiranih u Kosovskoj policiji za 2009-tu godinu

  12

Broj nekih krivičnih dela raportiranih u Kosovskoj policiji za 2010-tu godinu

Ako se uporede dve godine, jasno se vidi da registrovana krivična dela koja su porasla

tokom 2010-te godine u odnosu na prethodnu godinu su: teške krađe koje beleže rast od

24.8%, zatim krađe 16.7%, oštećenje pokretne imovine 10.0% itd.

Krađe sa razbojništvom na Kosovu predstavljaju veliku zabrinutost za široku javnost i

na kontinuiran način u javnim anketama predstavljene kao pretnja bezbednosti. Podaci

iz informativnog sistema Kosovske policije pokazuju da u 2010-toj godina na 100.000

stanovnika Kosova bilo je 375 krađa.1

Ova strategija teži ka adresiranju i drugih pitanja koja se nadovezuju sa zločinom, koja i

pored toga što beleže pad, zadnje godine nastave da predstavljaju opasnost za život i

bezbednost građana naročito po mlade kao što je trgovina ljudskim bićima i

zloupotreba narkotičnih sredstva.

                                                            

1 MUP,DPS, Strateška analiza zločina, mart 2011.god. 

  13

U vezi ovih pojava, Kosovska policija je tokom 2010-te godine registrovala je svega 6.

slučaja trgovine ljudskim bićima a to u odnosu na 2009-tu godinu beleži pad kada su

registrovani 22. slučajeva. Što se tiče krivičnih dela kao što su:kupovina, posedovanje,

rasturanje i neovlašćena prodaja opasnih narkotika i psikotropskih supstanca, Kosovska

policija 2010-te godine registrovala je ukupno 192. slučaja.

Zločini koji se čine oružjem uopšte na Kosovu su u padu li i dalje predstavljaju ozbiljnu

pretnju i bazirajući se na podatke policije predstavljaju četvrti nivo opasnosti. Međutim,

najveća pretnja oružja je ilegalno posedovanje oružja, tako da i pored stalnog pada ove

kategorija, sada broj raportiranih slučajeva za neovlašćeno posedovanje oružja je

ponovo u porastu i može se podrazumevati da mnogo oružja se prenose.

S druge strane, značajno je spomenuti da povećanje performanse policije u

zapljenjivanju oružja rezultirao je sa povećanjem od 20% raportiranih slučajeva za

neovlašćeno držanje u vlasništvo , kontroli, posedovanje ili korišćenje oružja.

II.2. Percepcije građana o bezbednosti

Naravno da pored analize trenda zločina, bazirajući se na tačne raportirane krivičnih

dela, u oblasti bezbednosti u zajednici značajno je da se uradi i analiza percepcije

građana o bezbednosti. Na zadnjoj studiji koju je uradio SaferWord jasno se vidi da kao

što je predstavljeno i realnim trendovima ugrožavanja bezbednosti, saobraćajni problemi

ostaju kao prioritetna zabrinutost za građane, zatim slede zagađenost,opasnost od pasa

lutalica, slaba infrastruktura kao i zločin koji kao percepcirani rizik bezbednosti je

smanjen tako da značaj zločina po prvi put zauzima peto mesto.

  14

Percepcije građana o prioritetnim zabrinutostima bezbednosti predstavljene u % -

za period 2009 – 2010.godine

Je važno da se ističe jer bazirajući se i na konsultativnim susretima u sedam kosovskim

regijama, u cilju identifikacije problematičnih pitana u oblasti bezbednosti, pokrenuto je

jedan broj briga i uznemirenje građana , koje su takođe slične i sa stvarnim trendovima

ugroženosti bezbednosti. Među zabrinutostima su bezbednost u školama,bezbednost u

saobraćaju, nelegalna izgradnja i opasnosti koje prete građanima od ove izgradnje ,

nošenje oružja i pucnjava tokom manifestacija,vatre, eksplozivna sredstva, samoubistva

i pokušaji samoubistva, kopanje rečnih korita i pitanja koja se vezuju sa funkcionisanjem,

nadmetanjem i konfuzijom što se tiče OKBZ, LKBZ i DEBZ ali i pitanja koja se

nadovezuju sa funkcionisanjem policije i sudova.

  15

Značajno je da se spominju da tokom sprovođenja strategije treba smatrati pitanja koja

treba ozbiljno tretirati a to su zajednička pitanja za većinu opština a to su specifičnosti

odgovarajućih opština kao što su otežana bezbednost i funkcionisanje policije ne severu,

ekonomski kriminalitet (krijumćarenje) u graničnim zonama Gnjilana, seća šuma i

degradacija rečnih korita u Peći, nedostatak među institucionalne komunikacije u

Prištini, eksplozivna sredstva i divlje zveri u opštini Prizren, vatre i spor ritam

procesuiranja premeta u sudovima Djakovice, bezbednost u izgradnji i nedostatak

prolaza ispod ulica i trotuara u Uroševcu itd.

II.3. Institucionalni mehanizmi

Ministarstvo unutrašnjih poslova –Departman za javnu bezbednost –Divizija za bezbednost u zajednici

Zadaci i odgovornosti: Departman za javnu bezbednost – Divizija za bezbednost u zajednici

Ima za zadatak da koordinira i sprovodi strateške aktivnosti u oblasti javne bezbednosti i u zajednici

na sledeći način: informiše Ministarstvo i daje savete za donošenje odluka u oblasti javne bezbednosti

i unutrašnje bezbednosti. Kontroliše situaciju u strateškom aspektu radi ojačanja javne i unutrašnje

bezbednosti sa posebnim naglaskom na kontrolu i nadzoru oblasti oružja, eksploziva, bezbednost

civilne avijacije i privatne kompanije za obezbeđenje kao i bezbednosti u zajednici na način razvijanja i

ojačanja saradnje između različitih grupa radi ojačanja bezbednosti u zajednici i dr.DBZ je ja jedan

od naj ključnih i naj odgovornih mehanizma za sprovođenje Strategije za bezbednost u zajednici

preko Divizije za bezbednost u zajednici.

Ministarstvo unutrašnji poslova – Departman za izradu, sprovođenje i monitoring politika

  16

Zadaci i odgovornosti: Departman za izradu, sprovođenje i monitoring politika, odgovoran je za

izradu i monitoring sprovođenja politika i zakonodavstva MUP-a. Analizuje redovno dokumente

politika i planiranja MUP-a uključujući i deo iz zakonodavstva, izveštaje o njihovom sprovođenju kao i

relevantne statistike i druge podatke. Izrađuje predloge o politikama iz oblasti opšte sigurnosti,

nadzora i kontrole državnih granica, čuvanje reda i javne bezbednosti, raznih pretnji u odnosu sa

javnim redom i opšte bezbednosti građana i dostavlja Generalnom sekretaru i Ministru. Prikuplja

potrebne informacije iz oblasti opšte bezbednosti i dr.

Kosovska policija

Zadaci i odgovornosti: Kosovska policija ,ima glavni mandat u borbi protiv zločina i na čuvanje i

sprovođenje reda a glavni akteri su u sprovođenju i planiranju bezbednosnih politika koja ima široko

prostiranje na čitavoj teritoriji Kosova na profesionalan, efektivan i efikasan način. Aktivnosti policije

Republike Kosova vode strateške objektive radi zaštite života i imovine, održavanja reda i javnog mira,

sprečava i otkriva zločin, zaštiti ljudska prava i slobode, na jednak način tretira sve građana bez

obzira na rasu, boju, religiju, pol ili dob.

Kosovska policija preko Departmana za pitanja komuniteta obezbeđuje tri glavna načela: biti pro

aktivan u odnosima sa komunitetom, sprečavanje zločina, edukacija i inicijative komuniteta, delovanje

kao izvor prema policiji i komuniteta i razvoj dugoročne strateške vizije preko izgradnje poznavanja,

edukacije, tolerantnosti i razumevanja.

Ministarstvo administriranja i lokalne vlasti – Departman za lokalnu samoupravu

Zadaci i odgovornosti Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave– Departman za

lokalnu samoupravu, odgovorna je za izradu održivog, transparentnog i funkcionalnog sistema n

monitoringu opštinskih aktivnosti kao i utvrđivanje dinamike i perioda poseta u opštinama;

Odgovorna je za izradu periodičnih informacija na osnovu konstatovane situacije u opštinama i

rezultata monitoringa opštinske delatnosti, koordinacije aktivnosti radi podizanja profesionalnih

kapacitete u opštinama,monitoring kvaliteta opštinskih usluga kao i procenu usluga koje opštine

pružaju za građane

Ministarstvo za administraciju i lokalne samouprave–Departman za istraživanje i reformu Lokalne vlasti

  17

Zadaci i odgovornosti: Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave–Departman za

istraživanje i reformu Lokalne vlasti je odgovoran za izradu plana za kratkoročni i srednjoročni

strateški razvoj lokalne samouprave i MALS, razvoj analiza,istraživanja o pitanjima lokalne

samouprave i pružanje profesionalne podrške u izradi dokumenta za razvoj politika MALS, analiza

periodičnih izveštaja i priprema preporuka za razvoj i sprovođenje reforma i lokalnoj samoupravi.

Agencija za emergentno menažiranje

Zadaci i odgovornosti: delokrug AEM-a je podrška građana i onih koji prvi reaguju radi osiguranja

zajedničko timsko delovanje u funkciji izgradnje, avanzovanja i održavanja potrebnog kapaciteta radi

pripreme , zaštite, reagovanja i obnove od opasnosti svih vrsta.

Asocijacija kosovskih opština

Zadaci i odgovornosti: Stvaranje efikasne, održive i demokratske lokalne samouprave preko

zajedničkih nastojanja sa opštinama i preko njih postići visoku performansu u službi potreba za njene

članove, pomaže u jačem organizovanju između lokalne i centralne vlasti neprestano braneći

nadležnosti opština od centralističkih dendencija i stalno unapređenje nadležnosti opština u skladu sa

aktima na snazi, angažuje se u rešavanju zajedničkih problema, ojačanje saradnje između opština i

integrisanje komuniteta u kosovsko društvo.

Opštinski odbori za Bezbednost u zajednici

Zadaci i odgovornosti: OOBZ, kao opštinske savetodavni organi za pitanja bezbednosti koja u

saradnji sa policijom analiziraju i razmatraju sva bezbedonosna pitanja u komunitetu na dobrobit svih

građana koji žive u opštinu. Cilj OOBZ-a je podizanje svesti za razne vreste zločina, poremećenja

reda i nasilničkih ponašanja unutar lokalnog komuniteta kao i identifikacija lokalnih zabrinutosti što se

tiče javne bezbednosti

Delotvorne ekipe za Bezbednost u zajednici

Zadaci i odgovornosti: DEBZ su različite grupe ljudi koje uključuju predstavnike komuniteta, lokalne

vlasti i policije koji imaju za cilj identifikovanje i adrsiranje pitanja koja se odnose na zločin,

bezbednost i kvalitet života radi postizanja zajedničkog objektiva – stvaranje sigurnije zajednice.

DEBZ osnovana su iz programa /CITAP/Pravni departman –SAD a podupirano je od strane OEBS

misije na Kosovu.

  18

Lokalni odbori za Javnu bezbednost

Zadaci i odgovornosti: Lokalni odbori za Javnu bezbednost imaju za zadatak sprovođenje

inicijativa policovanja u zajednici i zajedno podržavaju predstavnike komuniteta, policije škole, žena i

omladine da poboljšavaju bezbednost i kvalitet života u zajednici u kojoj oni deluju i žive.

II.4. Zakonski okvir

• Ustav Republike Kosova, 2008.god.

• Zakon br. 03/L-035 o Kosovskoj policiji, 2008.god.

• Zakon br. 02/L-70 o bezbednosti i drumskom saobraćaju , 2007.god.

• Zakon br. 02/L-41 o protivpožarnoj zaštiti, 2006.god.

• Zakon br. 03/L – 143, o oružju, 2009. god.

• Administrativno uputstvo br. 08/2009 MUP-02/2009 MALS o Opštinskim

odborima u zajednici.

II.5. LOKALNI I MEĐUNARODNI PARTNERI

ICITAP – Program za bezbednost u zajednici

Glavni cilj Programa za bezbednost u zajednici je formiranje novih odnosa i da podržava

postojeće odnose između članova komuniteta, predstavnike opštine i policije kako bi se

stepen kriminaliteta smanjio id a se povećava dobrobit i bezbednost u zajednici. Težnje

ovog programa su da ljudi koji zajedno rade za zajednički cilj, povećavaju poštovanje i

poverenje jedni prema drugima izgradeći jake temelje od kojih mogu adresirati pitanja,

zajedničke brige radi rešavanja zajedničkih lokalnih (domaćih) problema.

OEBS – Dpartman za Javnu bezbednost – Sektor policovanja u zajednici

Misija OEBS nudi podršku dobre saradnje između zajednice i policije radi identifikacije i

adresovanja pitanja kriminaliteta, bezbednosti, zaštite i dobrobiti.ima za cilj poboljšanje

  19

odnosa između javnosti i policije podražavajući podizanje javne svesti bezbednosti i

oblasti komunikacije i povezanih nastojanja na terenu. Zatim održivo stvaranje

bezbednosnih foruma u zajednici koji uključuju članove zajednice, predstavnike opštine i

policijske zvaničnike, izgradnje kapaciteta za sigurnosne forume (LKBZ i OKBZ) da na

efektivan način identifikuju i adresiraju zabrinutosti zajednica u vezi bezbednosti, zaštite

i kvaliteta života. Izgradnja kapaciteta za policiju, zajednice za Policiju Kosova

organizirajući specijalizovane treninge i podržavajući inicijative policovanja u zajednici,

podršku Ministarstva unutrašnjih poslova preko učešće raznih radnih grupa za

Strategiju za bezbednost u zajednici i neposredna podrška projekta i inicijativa koji se

nadovezuju sa bezbenošću u zajednici.

Saferworld

Saferworld je nezavisna nevladina organizacija koja radi na sprečavanje i smanjenje

nasilničkih konflikata i na promociju sarađivaćkih pristupa prema bezbednosti. Oni

sprovode projekte na Rogu Afrike, u Južnoj Aziji i Istočnu i Jugo Istočnu Evropu

uključujući i Kosovo gde rade još od 2001. godine.u njihovim oblastima ekspertize

obuhvataju se reforme u bezbednosnon sektoru (policijski ras zasnovan u zajednici),

bezbednost u zajednici, kontrola malih i lakih oružja kao i osetljivi razvojni pristup prema

sukobu.

Saferworld radi sa vladama, međunarodnim organizacijama i civilnom društvom radi

ohrabrenja i podržavanja efektivnih politika i prakse preko odvokiranja, istraživanja i

razvoja politika i preko podržavanja aktivnosti drugih.

Na Kosovu još od 2001. godine angažovanje Saferworlda je usredsređeno na

poboljšanje bezbednosti u zajednici, kontroli malih i lkaih oružja kao i na reformi

bezbednosnog sektora. U saradnji sa NVO-ima, Forumom za građansku inicijativu (FGI) i

drugim NVO-ima na Kosovu sprovodi projekte na lokalnom nivou radi poboljšanja

bezbednosti u zajednici i preduzima istraživanja što se tiče malih i lakih oružja, ljudske

bezbednosti i prouzroćnika sukoba. Saferworld se angažuje sa donosiocima odluka na

Kosovu i onim međunarodnim u promovisanju politike i prakse polaganja računa,

pogodne i zasnovane na potrebama

  20

Kosovski centar za bezbednosne studije

KCBS je osnovan radi organizovanja studija, naučnih istraživanja, organizovanja

konferencija i okruglih stolova u sferi bezbednosti u Republiku Kosova. Imajući u vidu

nedostatak ne javnih institucija koja se bave ovim veoma značajnom sferom, KCBS

ojačali su načela demokratskog nadzora bezbednosnih institucija u Republiku Kosova.U

UNDP KOSSAC

Projekt KOSSAC je jedan od projekata podrške Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj

koji za objektiv ima podršku Kosovske vlade radi poboljšanja ljudske bezbednosti.

Projekt ima za opšti cilj efektivnu kontrolu AVL-a od strane bezbednosne institucije

Kosova, u skladu sa međunarodnim standardima preko različitih inicijativa i aktivnosti.

Ovaj projekt primenjuje pristup bezbednosti u zajednici iz perspektive ljudske sigurnosti

na lokalnom nivou sa fokusom bezbednosti „ljudi na centar“ i osetljivost na polne

aspekte. Ovaj projekt zadnjih godina je uspešno sprovodio planove za bezbednost u

zajednici ne nekoliko lokacija na Kosovu preko komponente o razvoju sigurnih

komuniteta.preko ovog pristupa KOSSAC podržava učestvovanje zajednice (žene i

muškarce) u izradi i sprovođenju Planova za bezbednost u zajednici kao preduslov za

efektivnu kontrolu ALV. UNDP KOSSAC je dao doprinos i na procesu izrade Strategije

za Bezbednost u zajednici i nastavlja da pruži svoju pomoć za Departman za javnu

bezbednost kao u oblasti zakonodavstva tako i u oblasti pitanja koja se nadovezuju sa

bezbednošću u zajednici

  21

III. STRATEŠKI KADAR – VIZIJA , MISIJA I STRATEŠKE TEŽNJE

III.1. Vizija

Vizija ove strategije jeste „Efikasna koordinacija institucija radi izgradnje društva

koji živi u miru i bez pretnje od opasnosti koja zadiru u javnu, ličnu i bezbednost

imovine stvarajući na ovaj način imiđ Kosova kao mirna, multietnička i

multikulturna zemlja i sa najvišim standardima bezbednosti.

III.2. Misija

Misija ove strategije je da utvrdi strateške prioritete, da utvrdi specifične objektive

institucija da primaju obaveze i da uskladi među institucionalne aktivnosti radi

postizanja objektiva od nacionalnog interesa. Takođe, misija ove strategije je da

obezbedi porast kvaliteta usluga, konsultacija i ljudske sigurnosti reducirajući

štete i izazove koji zadiru neposredno kod građana Kosova kao i da identifikuje

preventivne politike.

III.3. Strateške težnje

Strateške težnje izrađene su radi adekvatnog odgovora na pitanjima Bezbednosti u

zajednici koje treba adresirati u sledećim godinama preko novih zakonskih i

institucionalnih metoda strategija i Plan delovanja 2011-2016 tretira potrebe Kosova i

ove potrebe su podeljen na 5. strateška težnje i na 6 specifična objektiva.

Strateška težnja 1 – Stepen javnog poverenja u Vladine i bezbednosne institucije je u

stalnom porastu.

• Specifični objektiv 1 – Vladine i bezbednosne institucije su pro aktivne i

razvijale su preventivne programe.

• Specifični objektiv 2 - sveobuhvatno garantovanje i učešće građana u

forumima bezbednosti (OKBZ, DEBZ,LKBZ) uključujući i civilno društvo u

adekvatnom adresovanju potreba od institucija.

Strateška težnja 2 – Ugrožavanje javne, lične bezbednosti i bezbednosti imovine je na

niskom stepenu.

  22

• Specifični objektiv 1 – Nivo zločina, sukoba između raznih grupa i javnih

nezadovoljstva je nizak (prihvatljiv nivo).

• Specifični objektiv 2 – Metodologija rada Kosovske policije se zasniva na

koncept policovanja u zajednici.

Strateška težnja 3 - Povratak i reintegracija građana ne predstavlja tehnički izazov

za liberalizaciju viza ili integraciju Republike Kosova u Evropsku uniju.

• Specifični objektiv 1 – Opštinske institucije i bezbednosni forumi pomažu na

integrisanje građana povratnika.

Strateška težnja 4 – Povezana pitanja sa ne većinskom zajednicom adresiraju

se na adekvatan i institucionalan način.

• Specifičan objektiv 1 – ne većinski komuniteti aktivno učestvuju u

bezbednosnim mehanizmima u zajednici.

Strateška težnja 5 - Bezbednosni forumi intenzivno pomažu na sprovođenje

nacionalnih strategija na lokalnom nivou.

• Specifični objektiv 1 – Među institucionalna koordinacija i saradnja između

raznih mehanizama radi olakšanja sprovođenje nacionalnih strategija na

lokalnom nivou.

Strateška težnja 6. – Povećanje građanske savesti i koordinacija aktera na lokalnom i

centralnom nivou radi poboljšanja javne bezbednosti.

• Specifični objektiv 1 – Usklađivanje plana delovanja i plana za bezbednost

u školi i operacionog plana KP i OKBZ-a

• Specifični objektiv 2 – Sensibilizacija građana o značaju promocije među

etničke, multi kulturne i među religiozne saradnje.

• Specifični objektiv 3– Samosvest građana Republike Kosova o globalnim

pretnjama bezbednosti.

Strateška težnja 7 – Sprečavanje i smanjenje zločina u zajednici

  23

• Specifični objektiv 1– Ojačanje ljudskih kapaciteta institucija i drugih

foruma bezbednosti koji se bave sprečavanjem zločina.

• Specifični objektiv 2 – Podizanje svesti zajednice o opasnostima od

korišćenja narkotika.

• Specifični objektiv 3 – Podizanje svesti zajednice o pitanjima trgovine

ljudskim bićima.

Strateška težnja 8 – Uspešna tranzicija DEBZ-a

• Specifični objektiv 1 – Uspešna tranzicija DEBZ-a od ICITAP-a kod MUP-a

• Specifični objektiv 2 – Stvaranje i revitalizacija bezbednosnih foruma u

zajednicu.

Strateška težnja 9 - Bezbednosne institucije sposobne su da odgovaraju na pretnje

koje mogu dolaziti od prirodnih i drugih nepogoda i postoje planovi za reagovanje i

obnovu posle nepogode.

• Specifični objektiv 1 – Promovisanje ponašanja i sigurnih radnji radi

sprečavanja, pripravnosti, reagovanje i obnova od prirodnih i drugih nepogoda

koje mogu prouzrokovati opasnost po život, materijalnim dobrima, infrastrukturi,

kulturnom nasledstvu i po životnu okolinu.

• Specifični objektiv 2 –Procena opasnosti, identifikacija , osposobljenje i

monitoring skloništa.

IV. SPROVOĐENJE, MONITORING I PROCENA STRATEGIJE

V. Uloga sistema monitoringa

Proces sprovođenja strategije će biti proces ostvarivanja težnji i njenih objektiva.

Monitoring i procena ostvarivanja efektivnosti odgovarajućih aktivnosti integralni su

deo strategije i glavna komponenta procesa njenog sprovođenja. Monitoring i

procena služiće radi praćenja toka strategije, radi merenja stepena ostvarivanja

  24

njenih objektiva, radi procene potrebe i utvrđivanja pravce regulisanja, posebno u

vezi aktivnosti. Proces monitoringa će se ostvariti od strane odgovornih institucija uz

šireg učešća zainteresovanih grupa.

Proces monitoringa i procene će biti praćen podizanjem i ojačanjem institucionalnih

kapaciteta. Ovu potrebu čini još neophodnim krhkost institucija i nedostatak

kapaciteta, naročito:

I. Nedovoljnost administrativne informacije, u nekim slučajevima i njen

netačnost što izražava nizak stepen razvoja jedinstvenog informativnog i

statističkog sistema na Kosovu;

II. Nedostatak odgovornih jedinica za monitoring i procenu unutar institucija;

III. Nedovoljnost dubljih procena / studija i metodološki standardizovane o

pitanjima javne i lične bezbednosti;

Glavne dimenzije monitoringa i procene strategije su:

a. Institucionalni kapaciteti;

b. Pokazatelji monitoringa tokom i na kraju peto godišnjeg perioda;

c. Izvori informacija i merni instrumenti;

d. Raspoređenje i korišćenje rezultata monitoringa i procene.

IV. 2.a. Institucionalni kapaciteti za monitoring i procenu

Sistem monitoringa i procene će se prostirati na svim odgovornim i institucijama koje

su nosioci aktivnosti za ostvarivanje utvrđenih objektiva u Strategiju i u Plan

delovanja.

• Ministarstvo unutrašnjih poslova će monitorirati naj značajne pokazatelje . na

kraju svake godine, MUP i Upravna grupa za bezbednost u zajednici

pripremaju izveštaj progresa o stepenu ostvarivanja objektiva;

• Ministarstva linije a posebno Kosovska policija će biti odgovorne za

monitoring i procenu aktivnosti za koje su ove institucije ili potčinjene

  25

institucije nosioci aktivnosti. Ove institucije će periodično raportirati

Upravnoj grupi za Bezbednost u zajednici kao bi izveštaji bili jedinstveni;

• Izradiće se specifični format za statistički izveštaj. Kosovska policija je glavni

organ za prikupljanje, izradu i analizu glavnih trendova koji se nadovezuju sa

povećanjem bezbednosti u zajednici kao i o preventivnim aspektima i

povećanja svesti javnosti.

• Ne vladine organizacije učestvuju na monitoring i procenu strategija na

zajedničkim okruglim stolovima koji se organizuju od strane MUP-a. Na ovim

susretima civilni društvo će predstaviti posmatračke izveštaje koji se

nadovezuju sa programima i projektima koje civilno društvo ostvarila.

•

IV:3.b. Odabir pokazatelja monitoringa i procenjivanja

Neki od zaključnih pokazatelja (Merni pokazatelji strateških težnji)

• Istraživanja javnog mnenja pokazuju visoku verodostojnost prema političkim i

bezbednosnim institucijama;

• Povećano je poverenje između građana i KP;

• Izveštaji o održanim susretima predsednika opštine u OKBZ i adresovana

pitanja;

• Izveštaji izrađeni od strane OKBZ-a i broj predloga nacrta;

• Broj osnovanih OKBZ, LKBZ, i DEBZ.

• Percepcija javnosti prema opasnostima je bliska stvarnošću;

• Javni protesti su nižem stepenu u odnosu na prethodne godine;

• Policija je trenirana i povećan je kvalitet u komunikaciju i sprečavanje

kriminaliteta;

• Bezbednost u školama ima tendencije poboljšanja u odnosu ne prethodne

godine;

  26

• Nadležni organi komunikaciju održavaju na visokom nivou i ima dovoljne

informacije i građani pravilni shvataju pretnje i realne izazove;

• Broj nesreća u drumskom saobraćaju sa fatalnim ishodom je nizak u odnosu na

prethodne godine;

• Bezbednosni forumi su upoznati o nacionalnim strategijama;

• Postoje periodični statistički izveštaji;

• Broj organizovanih kampanja.

IV.5.d. Raspoređenje i upotreba rezultata monitoringa i procenjivanja

Rezultati monitoringa i procenjivanja će se rasporediti radi oglašavanja progresa,

odnosno postizanje strateških težnji i specifičnih objektiva. Nakon izrade izveštaja

progresa, na osnovu podatak i posmatranja, izveštaji će biti raspoređeni sledećim

korisnicima:

1. Centralnim i lokalnim državnim institucijama;

2. Civilnom društvu;

3. Međunarodnim partnerima;

4. Medijama;

5. Širem javnošću.

Glavni odgovorni za raspoređenje rezultata su:

I. MUP

II. Upravni odbor za Bezbednost u zajednici

Isto tako , objavljivanje rezultata će se obaviti preko medija ili organizovanjem

seminara i stolova radi donošenja zaključaka u vezi toka strategije angažovajući se

na poseban način.

  27

Spisak skraćenica:

MUP - Ministarstvo unutrašnjih poslova

DJB - Departman za javnu bezbednost-Ministarstvo unutrašnjih poslova

MALS - Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave

MONT - Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

MKOS - Ministarstvo kulture, omladine i sporta

KS - Kosovska policija

UGBZ - Upravna grupa za bezbednost u zajednici utvrđena Zakonom Kosovskoj

policiji

OKBZ - Opštinski komiteti za bezbednost u zajednici

DEBZ - Delotvorne ekipe za bezbednost u zajednici

LOJB - Lokalni komiteti za javnu bezbednost

ICZ - Informativni centri za bezbednost u zajednici

LMT-KFOR- Liasion Monitoring Team – Ekipe KFOR-a za monitorig

Kancelarija za komunitete/Ured PremijeraUP-Ured Premijera

Safer – Worrld

FGI - Forum za građansku inicijativu

U.S Department of Justice – ICITAP – Ministarstvo prava SAD, Programza pomoć u

međunarondom treningu za istragu zločina

OEBS - Organizacija za bezbednost i evropsku saradnju

NVO – Nevladina organizacija

UNDP/KOSSAC- Program za razvoj Ujedninjenih nacija - Program KOSSAC

KCJBER - Kosovski centar za javnu bezbednost, edukaciju i razvoj

  28